Ken

Ke​sey

LET IZNAD
KUKAVIČJEG
GNIJEZDA

2
 KEN KE​SEY
Let iz​nad ku​ka​vi​čjeg gni​jez​da

Nas​lov iz​vor​nog iz​da​nja

ONE FLEW OVER THE CUC​KOO’S NEST

S en​gle​sko​ga pre​veo
OMER LA​KO​MI​CA

Copyrig​ht
© Ken Ke​sey. 1962
Copyrig​ht re​newed Ken Ke​sey. 1990
Copyrig​ht ©The Es​ta​te of Ken Ke​sey. 2002
All rig​h​ts re​ser​ved
This edi​ti​on pu​bli​shed by ar​ran​ge​ment with Vi​king,
a mem​ber of Pen​gu​in gro​up (USA) LLC,
a Pen​gu​in Ran​dom Ho​use Com​pany

Iz​da​vač
ŠA​RE​NI DU​ĆAN

Bi​bli​ote​ka
ZA AN​ĐE​LU J. 30 (185)

CIP za​pis dos​tu​pan u ra​ču​nal​nom ka​ta​lo​gu

Na​ci​onal​ne i sve​uči​liš​ne knjiž​ni​ce u Za​gre​bu
pod bro​jem 897344
ISBN 978-953-320-085-9

3
Viku Lo​vel​lu1
koji mi je re​kao da zma​je​va nema,
a onda me odveo do nji​ho​va br​lo​ga

...jed​na se is​to​ka hva​ta, jed​na za​pad​nih zvi​jez​da,

jed​na po​le​ti iz​nad ku​ka​vi​čjeg gni​jez​da2
Iz dje​čje puč​ke pje​smi​ce

4
 www.balkandownload.org

PRVI DIO

Eno ih, tamo su.

Crni mom​ci u bi​je​lom, u hod​ni​ku su pri​je mene da po​či​ne kak​vu svi​nja​ri​ju i spe​ru je na
vri​je​me da ih ne za​tek​nem.
Iz​a​đem iz spa​va​oni​ce, a oni zbi​lja ri​ba​ju, sva su tro​ji​ca zlo​volj​ni, sve mrze, i taj tren, i
mjes​to gdje rade, i lju​de o ko​ji​ma mo​ra​ju bri​nu​ti. Kad im je tako sve mr​sko, bo​lje da me ne
vide. Šu​ljam se u svo​jim plat​ne​nim ci​pe​la​ma, tiši sam od miša, ali oni ima​ju ugra​đe​ne spe​ci​‐
jal​ne de​tek​to​re, hva​ta​ju moj strah, svi su se uz​gle​da​li, sva tro​ji​ca kao je​dan, s cr​nog im lica
oči blis​ta​ju jar​kim ža​rom lam​pi u ku​ti​ji sta​ro​ga ra​di​ja.
– Evo ga, Po​gla​vi​ca. Evo ga, suu-per Po​gla​vi​ca, lju​di. Po​gla​vi​ca Me​tla. Jesi li nam sti​gao,
Po​gla​vi​ce Me​tla?...
Gu​ra​ju mi dr​žak oti​ra​ča u šaku, po​ka​zu​ju mi odak​le mi je da​nas po​če​ti s pos​lom i ja kre​‐
ćem. Je​dan me dr​škom me​tle oši​ne po nož​nim lis​to​vi​ma da opru​žim ko​rak.
– Kako hop​še, a? Gle​daj ga, mo​gao bi me zu​bi​ma po​ni​jet, a usro se od stra​ha.
Smi​ju se, a onda ih ču​jem kako mi za le​đi​ma mum​lja​ju, sku​pi​li su gla​ve. Zuji crna ma​ši​‐
ne​ri​ja, zuji o mrž​nji i smr​ti i inim bol​nič​kim taj​na​ma. Iako sam im bli​zu, ne boje se glas​no
go​vo​ri​ti i žuč iz​li​je​va​ti, jer mis​le da sam i gluh i ni​jem. Svi to mis​le. Lu​ka​vac sam ja, pre​šao
sam ih pro​pis​no. Ako sam u ovom šu​ga​vom ži​vo​tu imao ikak​ve ko​ris​ti od svo​je po​lu​in​di​‐
jan​ske krvi, onda sam je imao samo u tome – što sam lu​kav.
Bri​šem pod kod sa​mih vra​ta odje​la, a s one stra​ne ključ uli​je​će u bra​vu, po na​či​nu kako
bra​va po​pu​šta pod klju​čem, ti​him, krat​kim i pris​nim »škljoc«, znam da je to Glav​na ses​‐
tra, ona se već odav​no iz​vje​šti​la s bra​va​ma. Skliz​ne unu​tra sa za​pu​hom stu​de​ni, za​klju​ča​va
za so​bom vra​ta, gle​dam kako joj pr​sti kli​ze po glat​kom če​li​ku – prst po prst, na nok​ti​ma
boja kao na us​na​ma. Čud​na neka, na​ran​čas​ta. Kao uža​re​na lem-žica. Boja tako vru​ća, ili
tako hlad​na, da je i tak​neš, ne​ćeš zna​ti kak​va je.
Drži svo​ju ple​te​nu tor​bu koja me pod​sje​ća na one koje ple​me Um​pqua pro​da​je duž ces​‐
te za ljet​ne spa​ri​ne, na​lik mi je na tor​bu za alat, samo s dr​škom od ku​dje​lje. Ima je ot​kad
sam tu, sve ove go​di​ne. Na​ri​jet​ko je is​ple​te​na pa vi​dim što nosi u njoj: on​dje nema ni pu​dri​‐
je​re, ni ruža, ni​če​ga žen​skog; tor​ba joj je na​bi​je​na ti​su​ća​ma stvar​či​ca ko​ji​ma se kani slu​ži​ti
na svo​joj da​naš​njoj duž​nos​ti – ko​ta​či​ći, zup​ča​ni​ci, zup​ci tako iz​bru​še​ni da jar​ko blis​ta​ju,
sit​ne ta​ble​te koje se bi​je​le kao por​cu​lan, igle, kli​je​šta, urar​ske pin​ce​te, svi​ci ba​kre​ne žice...

5
 U pro​la​zu mi krat​ko kim​ne gla​vom. Oti​ra​čem se od​gur​nem do zida, smi​je​šim se i na​pre​‐
žem da joj za​ča​ram opre​mu ko​li​ko to mogu sklop​lje​nih oči​ju – dok​le god kri​ješ oči, o tebi
se ne može mno​go zna​ti.
U mo​joj tmi​ni, dok pro​la​zi kraj mene, ču​jem kako joj od te​ška ko​ra​ka gu​me​ne pete lu​‐
pa​ju po plo​či​ca​ma, a ona roba zve​ke​će u ple​te​noj tor​bi. Ko​rak joj je tvrd. Otva​ram oči, ona
je go​to​vo na dnu hod​ni​ka, sad će skre​nu​ti u zas​ta​klje​nu glav​nu sobu gdje pro​vo​di dan sje​de​‐
ći za svo​jim sto​lom, zu​re​ći kro​za stak​lo i za​pi​su​ju​ći sve što se pred njom zbi​va ti​je​kom osam
sati u dnev​nom bo​rav​ku. Od te mis​li lice joj je za​do​volj​no i spo​koj​no.
A onda... ugle​da​la je crne mom​ke. Još su tamo, eno ih, mum​lja​ju. Nisu čuli kad je doš​la
na odjel. Sad su osje​ti​li kako joj oči si​je​va​ju u njih, ali je pre​kas​no. Baš su naš​li kad će se oku​‐
pi​ti i mum​lja​ti, kad je njoj vri​je​me da dođe na odjel. Skup gla​va zbu​nje​no je po​sko​čio, ras​‐
pao se. Ona se pog​nu​la, ide na njih, a oni se zgu​ri​li, u dnu hod​ni​ka, kao u klop​ci. Zna ona o
čemu su go​vo​ri​li – vi​dim da je kao fu​ri​ja bi​jes​na. Tako je bi​jes​na da će sam​lje​ti one crne ga​‐
do​ve. Na​di​ma se, tako se na​di​ma da joj go​to​vo puca bi​je​la odo​ra na le​đi​ma, ruke je to​li​ko
ra​ši​ri​la da bi nji​ma mo​gla i pet-šest puta omo​ta​ti onu tro​ji​cu. Ve​li​ka joj se gla​va obr​će, ogle​‐
da​va se. obra​da​bo​den. Nig​dje ni​ko​ga, samo ona bi​je​da od Brom​de​na Me​tle, mje​šan​ca koji se
tamo do​lje sku​pio iza oti​ra​ča, a on ne može go​vo​ri​ti, ne može zva​ti u po​moć. I tako se ona
pre​pu​šta bi​je​su, kri​ve joj se oli​če​ne usne, ra​z​vla​če u otvo​re​no re​ža​nje, sva se na​di​ma sve više,
na​ras​la je kao tenk, tako je na​ras​la da osje​ćam stroj u njoj, smr​di mi kao iz pre​gri​ja​na mo​to​‐
ra. Dah mi je stao, mis​lim, Bože, ovaj put je go​to​vo! Ovaj put zlo​ba će im pre​ki​pje​ti i pro​va​‐
li​ti, ra​sko​ma​dat će se uza​jam​no kao zvi​je​ri a neće ni zna​ti što rade!
Ali, baš u tre​nu kad će crne mom​ke zgra​bi​ti onim svo​jim hva​talj​ka​ma, a oni će odoz​do u
nju za​bi​ti svo​je me​tle, neki pa​ci​jen​ti is​pa​da​ju iz spa​va​oni​ce, iz​la​ze da vide ka​kav je to lom, a
ona se mora sre​di​ti da ne po​ka​že svo​je pra​vo, od​vrat​no lice. I dok su pa​ci​jen​ti pro​tr​lja​li oči,
još i ne mogu do​bro vi​dje​ti zbog čega taj ru​svaj, pred nji​ma je opet kao uvi​jek na​smi​je​še​na,
mir​na i sta​lo​že​na Glav​na ses​tra, crne mom​ke opo​mi​nje da se tako ne skup​lja​ju i brb​lja​ju,
zar ne zna​ju da je da​nas po​ne​dje​ljak, a po​ne​djelj​kom uju​tro ima to​li​ko pos​la...
– ... e, vraž​ji po​ne​dje​ljak uju​tro, i sami zna​te kak​vo je to zlo, deč​ki moji...
– Da, gos​po​ji​ce Rat​c​hed...
– ... i da​nas ima​mo dos​ta pos​la s pa​ci​jen​ti​ma, pa ako taj vaš raz​go​vor nije tako va​žan...
– Da, gos​po​ji​ce Rat​c​hed...
Ušu​tje​la je, kima gla​vom pa​ci​jen​ti​ma koji su ih okru​ži​li i u njih zure od sna pod​bu​hlim i
cr​ve​nim oči​ma. Kima po je​dan​put sva​ko​me. Uko​če​no, me​ha​nič​ki. Lice joj je lju​baz​no, na​‐
mje​šte​no, bez gre​ške, kao u sku​pe lut​ke, ten joj kao emajl, boje mesa, sve ne​što bi​je​lo i krem,
dje​čje pla​ve oči, no​sić, male ru​ži​čas​te nos​ni​ce, sve je​dan sklad osim one boje na us​na​ma i
nok​ti​ma i ve​li​kih sisa. To je mo​ra​la biti neka tvor​nič​ka gre​ška, na onak​vu sa​vr​še​nu iz​ved​bu
na​sa​di​ti ono​li​ke, krup​ne, žens​tve​ne sise, i sli​je​pac bi vi​dio ko​li​ko je to boli.
Lju​di i da​lje sto​je i če​ka​ju hoće li vi​dje​ti što su joj se za​mje​ri​li crni mom​ci, a ona se nato

6
 www.balkandownload.org

sje​ti mene:
– Deč​ki, još ne​što; kako smo rek​li, da​nas je po​ne​dje​ljak, pa poč​ni​te ovaj tje​dan ljud​ski.
Da​nas prvo obrij​te na​še​ga jad​nog gos​po​di​na Brom​de​na, zna​te kak​va je na​va​la na bri​ja​nje
pos​li​je do​ruč​ka, pa mo​žda iz​bjeg​ne​mo... ovaj... ne​pri​li​ke koje on tako čes​to iz​a​zi​va. Što ka​‐
že​te?
Nit​ko se još nije sti​gao ni okre​nu​ti i po​gle​da​ti me, a ja sam već zbri​sao u spre​mi​šte za
me​tle, za​lu​pio sam za so​bom vra​ta i u mra​ku za​dr​žao dah. Bri​ja​nje na​ta​šte – go​reg od toga
nema! Kad imaš što​god u že​lu​cu jači si i bud​ni​ji i te hu​lje koje rade za Sus​tav neće te tako
lako pre​va​ri​ti i sre​di​ti kak​vim svo​jim stro​jem umjes​to elek​trič​nim apa​ra​tom za bri​ja​nje. Ah,
kad te bri​ju pri​je do​ruč​ka, što mi ona kat​kad pri​re​di – šest i pol uju​tro, soba sva bi​je​la, bi​je​li
zi​do​vi, bi​je​li umi​va​oni​ci, na stro​pu duge cje​vas​te ha​lo​ge​ne svje​tilj​ke da ne bude ni​kak​ve sje​‐
ne, lica oko tebe, a ti vri​štiš u klop​ci pred zr​ca​lom – kako se onda mo​žeš obra​ni​ti od nji​ho​‐
vih apa​ra​ta?
Pri​ta​jio sam se u spre​mi​štu i os​lu​šku​jem, u mra​ku mi srce tuče, upi​njem se da suz​bi​jem
strah, da u mis​li​ma od​le​tim dru​ga​mo – da se vra​tim u proš​lost, da se sje​tim sela i ve​li​ke ri​je​‐
ke Co​lum​bi​je, da se ovaj put sje​tim kad smo Sta​ri i ja jed​nom lo​vi​li pti​ce u ce​dro​vu šu​mar​‐
ku kod The Dal​le​sa u Ore​go​nu... Ali, kao obič​no kad po​ku​šam mis​li​ma odjez​di​ti u proš​lost
i tamo se sa​kri​ti, ne​po​sre​dan strah raz​li​je​va te us​po​me​ne. Osje​ćam kako onaj kr​ž​lja​vi crni
mo​mak ide hod​ni​kom, nju​ška za mo​jim stra​hom, šire mu se nos​ni​ce kao kak​vi crni dim​nja​‐
ci, nju​ška kla​te​ći gla​ve​ti​nom li​je​vo-des​no, udi​še strah iz ci​je​log odje​la. Sad nju​ši mene. Ču​‐
jem ga kako puše. Ne zna gdje sam se sa​krio, ali me nju​ši i lovi. Uko​čio sam se u mjes​tu...
(Sta​ri mi go​vo​ri neka se ne mi​čem, kaže mi da pas osje​ća pti​cu, neg​dje je vrlo bli​zu. Pti​‐
ča​ra smo po​su​di​li od jed​nog čo​vje​ka iz The Dal​le​sa. Naši psi u selu nisu ni​za​što, kaže Sta​ri,
samo bi se pre​žde​ra​va​li rib​ljih cri​je​va a ne vri​je​de ni piš​lji​va boba, ah ovaj, e, to je pra​vi, taj
ima ins​tin​kt! Ja ni​šta ne go​vo​rim, ali već vi​dim pti​cu gdje čuči na jed​nom ni​skom ce​dru,
sku​pi​la se u go​mi​lu siva per​ja. Is​pod nje pas juri u kru​gu, ne zna se sna​ći, mno​go je mi​ri​sa
oko nje​ga. Pti​ca je si​gur​na dok​le god je mir​na. Do​bro se ona drži, ali pas stal​no nju​ši i kru​ži,
sve je buč​ni​ji i bli​ži. Onda pti​ca pr​h​ne, pe​rje po​le​ti, iz​li​je​će iz gra​nja rav​no pred sač​mu iz
pu​ške Sta​ro​ga.)
Iz​vu​kao sam se iz spre​mi​šta, ali ni​sam pre​šao ni de​set ko​ra​ka i već su me dva crna mom​‐
ka, onaj kr​ž​lja​vac i je​dan od ma​ca​na, šče​pa​li i odvuk​li na bri​ja​nje. Ne opi​rem se, šu​tim. Ako
vi​češ, još će ti gore biti. Vris​nuo bih, ali ste​žem zube. Ste​žem zube sve vri​je​me, ali kad mi
dođu do slje​po​oči​ca onda više ne znam je li to bri​jač ili neka dru​ga apa​ra​tu​ra i više se ne
mogu svla​da​ti. Kad ti dođu do slje​po​oči​ca, tu više nema svjes​ne vo​lje. To ti je kao... to ti je
kao neka sklop​ka pa tuli »zrač​ni na​pad, zrač​ni na​pad«, ušte​ka mi tak​vu buku da to više i
nije zvuk, iza stak​le​na zida svi na mene dre​če a pri​če​pi​li su uši dla​no​vi​ma, usne im se kri​ve i
kru​že kao da go​vo​re, ali iz usta im nema zvu​ka. Ur​lik iz mene za​glu​šio je sve zvu​ko​ve. Sad
su opet ukop​ča​li stroj za ma​glu i ona oko mene na​vi​re le​de​na i bi​je​la kao obra​no mli​je​ko i

7
tako gus​ta da bih se čak mo​gao u nju i sa​kri​ti da me ne drže. Kroz onu ma​glu ne vi​dim ni
pe​dalj pred no​som i osim svo​ga ur​la​nja samo još ču​jem kako Glav​na ses​tra sop​ću​ći juri niz
hod​nik i ple​te​nom tor​bom krči sebi put iz​me​đu pa​ci​je​na​ta. Ču​jem je gdje do​la​zi, ali sve​jed​‐
no ne mogu uti​ša​ti svo​je ur​la​nje. Evo je kod mene, a ja još ur​lam. Drže me, a ona mi gura u
usta ple​te​nu tor​bu sa svim ala​tom i sve sku​pa mi dr​škom oti​ra​ča na​bi​ja u gušu.
(On​dje u ma​gli lo​vač​ki pas laje, juri sav pres​tra​šen i iz​gub​ljen jer ne vidi. Na tlu ni​kak​va
tra​ga osim nje​go​va, a on nju​ši na sve stra​ne svo​jim hlad​nim, kao guma cr​ve​nim no​som, ali
dru​go ni​šta ne osje​ća osim mi​ri​sa svo​ga stra​ha, stra​ha koji u nje​mu gori i peče po​put pare.) I
ja ću upra​vo tako iz​go​rje​ti, kad na kra​ju is​pri​čam sve to, o bol​ni​ci, o njoj, o lju​di​ma – i o
Mc​Murp​hyju. Tako sam dugo šu​tio da će sad iz mene za​gr​mje​ti po​put bu​ji​ce, a vi ćete mis​‐
li​ti, Bože, kak​ve bez​ve​za​ri​je ovaj bun​ca i trt​lja; mis​lit ćete, tak​va se stra​ho​ta i ne može u zbi​‐
lji do​go​di​ti, pa to je odveć straš​no da bi bilo is​ti​ni​to! Mo​lim. I meni je još te​ško da tri​jez​no
raz​mis​lim o tome. Ali toč​no jest, pa i da se nije do​go​di​lo.

Magla se do​nek​le raz​ri​je​di​la, mogu vi​dje​ti oko sebe, sje​dim u dnev​nom bo​rav​ku. Ovaj
put nisu me od​ni​je​li u šok-sobu. Sje​ćam se, s bri​ja​nja su me odve​li u sa​mi​cu. Ne znam jesu li
mi dali do​ru​čak. Vje​ro​jat​no nisu. Sje​ćam se, bude tak​vih ju​ta​ra, ja u sa​mi​ci, a crni mom​ci
do​no​se sva​kak​ve os​tat​ke – na​vod​no za mene, ali ih oni po​je​du – sva tro​ji​ca do​ruč​ku​ju, a ja
le​žim na onom smrd​lji​vom, upi​ša​nom ma​dra​cu i gle​dam ih kako žde​ru kaj​ga​nu s tos​tom.
Mi​ri​še mi mast, ču​jem kako im pod zu​bi​ma hr​ska tost. Ima i dru​gih ju​ta​ra, kad mi do​no​se
hlad​nu kašu i sile me da je gu​tam ona​ko nes​la​nu.
Tog ju​tra jed​nos​tav​no ni​sam znao za sebe. To​li​ko su me na​klju​ka​li onim stvar​či​ca​ma
što ih zovu pi​lu​la​ma da sam bio iz​gub​ljen sve do tre​na kad sam čuo kako se otva​ra​ju vra​ta
odje​la. Kad se vra​ta odje​la otva​ra​ju, zna​či da je naj​ma​nje osam sati, zna​či da sam ba​rem sat i
pol le​žao u sa​mi​ci kao mr​tav, teh​ni​ča​ri su mo​gli ući i u mene ugra​di​ti bilo što, po na​lo​gu
Glav​ne ses​tre, a ja poj​ma ne bih imao.
Čuje se štro​pot kod vra​ta odje​la, na kra​ju hod​ni​ka, iz​van mog vi​do​kru​ga. Od osam sati
ta se vra​ta otva​ra​ju i za​tva​ra​ju po ti​su​ću puta na dan, kšhš-klik. Uju​tro, na​kon do​ruč​ka, sje​‐
di​mo u dnev​nom bo​rav​ku, jed​ni na jed​noj, a dru​gi na dru​goj stra​ni, za​bav​lja​mo se sla​ga​li​ca​‐
ma i ću​li​mo uši da ču​je​mo hoće li se ključ okre​nu​ti u bra​vi i što će onda biti. Ne​ma​mo što
dru​go ra​di​ti. Kat​kad je na vra​ti​ma ka​kav mla​di sta​žist, ura​nio je da gle​da kak​vi smo pri​je te​‐
ra​pi​je. PT – tako to zovu. Kat​kad ne​ko​me dođe žena u po​sjet, u ci​pe​la​ma s vi​so​kim pe​ta​ma,
ste​že tor​bi​cu čvr​sto uz tr​buh. Gdje​kad pak na​iđe jato puč​ko​škol​skih uči​te​lji​ca, vodi ih onaj
kre​ten od šefa pro​pa​gan​de, onaj koji sva​ki čas plješ​će svo​jim vlaž​nim dla​no​vi​ma go​vo​re​ći
kako cva​te od sre​će što da​nas u du​šev​nim bol​ni​ca​ma više nema ne​ka​daš​nje okrut​nos​ti: –
Kak​va ve​se​la at​mo​sfe​ra, je li? – I plješ​će ru​ka​ma i mota se oko jata uči​te​lji​ca koji se gus​to
zbio si​gur​nos​ti radi. – Oh, samo kad se sje​tim kako je ne​kad bilo, pa pr​lja​vo, pa loša hra​na,

8
 www.balkandownload.org

pa... da-da, i gru​bos​ti, oh, moje dame, kako mi je od​mah jas​no ko​li​ko smo na​pre​do​va​li u
svo​joj kam​pa​nji! – Tko god do​šao na vra​ta, uvi​jek smo ra​zo​ča​ra​ni, ali je nada uvi​jek tu i
eto, čim se ključ okre​ne u bra​vi, sve gla​ve ska​ču kao na fe​de​ri​ma.
Tog ju​tra bra​va je ne​ka​ko čud​no škljoc​nu​la; na vra​ti​ma nije ni​ka​kav uobi​ča​je​ni po​sje​ti​‐
lac. Čuje se ner​vo​zan i nes​trp​ljiv glas jed​nog pra​ti​te​lja: – Pri​jem! Do​đi​te da pot​pi​še​te pri​‐
mi​tak. – I crni mom​ci od​la​ze.
Pri​jem. Svi pres​ta​ju igra​ti kar​te i Mo​no​poly, okre​ću se i zure u vra​ta dvo​ra​ne. Da​nju
uglav​nom čis​tim hod​nik i mogu vi​dje​ti koga to pri​ma​ju, ali tog ju​tra, kako sam re​kao, Glav​‐
na je ses​tra na mene na​tr​pa​la pola tone i ja ne mogu ni mrd​nu​ti iz nas​lo​nja​ča. Ina​če ja prvi
vi​dim no​vaj​li​ju, gle​dam ga kako se šu​lja kroz ona vra​ta, kli​zi uza zid pa sto​ji, sav u stra​hu, a
onda crni mom​ci dođu, pot​pi​šu da su ga pri​mi​li, vode ga u ku​pa​oni​cu, ski​da​ju do gola i pu​‐
šta​ju ga da dr​š​će, uz otvo​re​na vra​ta, pa onda jur​ca​ju hod​ni​kom gore-do​lje, kre​ve​lje se, tra​že
va​ze​lin. – Tre​ba nam va​ze​lin – kažu Glav​noj ses​tri – tre​ba nam za ter​mo​me​tar. – Ona ih
gle​da re​dom i kaže – Znam da vam tre​ba – i daje im stak​len​ku od naj​ma​nje če​ti​ri ki​lo​gra​ma
– ali ne​moj​te se sad svi on​dje sku​pi​ti. – Onda gle​dam njih dvo​ji​cu, a gdje​kad i svu tro​ji​cu, u
ku​pa​oni​ci s no​vaj​li​jom, uma​ču ter​mo​me​tar u va​ze​lin i vrte ga dok se na nje​mu ne na​hva​ta
prst mas​ti i sve pje​vu​še: – Tako, tako, samo tako. – Onda za​tvo​re vra​ta i pu​šta​ju sve tu​še​ve
da ni​šta ne mo​žeš čuti od one vode što bez​duš​no plju​šti po ze​le​nim plo​či​ca​ma. Ja sam
uglav​nom tamo i tako to vi​dim.
Ali, tog ju​tra, ni ma​kac iz nas​lo​nja​ča, samo ču​jem kako ga uvo​de. Ne vi​dim ga, do​du​še,
ali znam da to nije obi​čan no​vaj​li​ja. Ne ču​jem ga da u stra​hu kli​zi uza zid, a kad mu oni
kažu za tuš, ne ču​jem onaj po​kor​no tihi, je​dva čuj​ni »da«, nego zvo​nak, jak i dr​zak glas
koji od​vra​ća hva​la li​je​pa, on je već tako čist da ga mo​žeš po​li​za​ti.
– Si​noć su me tu​ši​ra​li u za​tvo​ru, a ju​tros na sudu. Vje​ruj​te mi, i u tak​si​ju bi mi uši opra​li
samo da su ima​li čime. Lju​di moji, čim me gdje šik​nu, ri​ba​ju me od gla​ve do pete po tri puta
pri​je, za vri​je​me i pos​li​je ope​ra​ci​je. Tako mi je doš​lo da čim ču​jem vodu spre​mam stva​ri.
Od​bij od mene s tim ter​mo​me​trom, Same, pus​ti me naj​pri​je da malo pre​gle​dam svoj novi
dom! Pa ja sam tek prvi put u psi​hi​ja​trij​skoj kli​ni​ci!
Pa​ci​jen​ti se samo za​pa​nje​no gle​da​ju, onda opet ble​je u vra​ta kroz koja do​pi​re nje​gov
glas. Tako je bu​čan kao da su crni mom​ci ki​lo​me​tar od nje​ga. Zvu​či kao da je on neg​dje da​‐
le​ko iz​nad njih, pa im do​vi​ku​je odoz​go, kao da leti pe​de​se​tak me​ta​ra iz​nad gla​va i viče oni​‐
ma do​lje na tlu. Glas mu od​zva​nja sna​gom. Ču​jem ga kako do​la​zi niz hod​nik, i ko​rak mu
tuče snaž​no, za​ci​je​lo ne kli​zi, ima pot​ko​va​ne ci​pe​le, odje​ku​je že​lje​zo po podu. Evo ga na
vra​ti​ma, stao je, šake oka​čio pal​ci​ma za dže​po​ve, ras​kre​čio noge, sto​ji, a lju​di ga gle​da​ju.
– Do​bro ju​tro, druš​tvo.
Nad gla​vom mu visi pa​pir​na​ti ši​šmiš od Noći vje​šti​ca, obje​šen o kon​ca Dig​ne ruku i za​‐
vr​ti ga.
– Ka​kav di​van dan, a?

9
 Glas mu je po​ma​lo kao u moga Sta​ro​ga, zvo​nak i pun obi​jes​ti, ali iz​gle​dom nije na​lik na
Sta​ro​ga. Sta​ri mi je bio pu​no​krv​ni In​di​ja​nac s ri​je​ke Co​lum​bi​je – po​gla​vi​ca – a tvrd i blis​‐
tav kao puš​ča​ni kun​dak. Ovaj je tip ri​đo​kos, s du​gim za​lis​ci​ma i ko​vr​ča​vom ko​som koja mu
viri is​pod kape, ši​rok je ko​li​ko mi je Sta​ri bio vi​sok, ši​ro​kih če​ljus​ti, ra​me​na i gru​di, sa ši​ro​‐
kim i bi​je​lim fa​kin​skim osmi​je​hom; i on je tvrd, ali druk​či​je nego Sta​ri, tvrd kako je lop​ta
za bej​z​bol tvr​da is​pod svog iz​li​za​nog omo​ta​ča. Pre​ko nosa i jed​ne ja​go​di​ce teče mu oži​ljak,
net​ko ga je tamo do​bro opa​lio, valj​da u kak​voj tuč​nja​vi, još se vide ša​vo​vi. Sto​ji on i čeka, a
kako nit​ko ni​šta ne go​vo​ri, sta​ne se smi​ja​ti. Za​ci​je​lo nit​ko nema poj​ma čemu se smi​je, ne
do​ga​đa se ni​šta smi​ješ​no. Ali to nije smi​jeh kao u ono​ga kre​te​na od pro​pa​gan​de, ovaj je smi​‐
jeh is​kren i zvo​nak, iz​vi​re mu iz ši​ro​kih is​ke​še​nih usta i kruž​no se širi, sad se već od​bi​ja od
zi​do​va po ci​je​lom odje​lu. Ne, to nije tupi smi​jeh ono​ga idi​ota. To zvu​či stvar​no. Odjed​nom
mi sine da je to prvi smi​jeh koji ču​jem na​kon dugo go​di​na.
Gle​da nas, kla​ti se u svo​jim čiz​ma​ma, gle​da nas i smi​je li se smi​je. Is​pre​pleo je pr​ste na tr​‐
bu​hu ne iz​va​div​ši pal​ce iz dže​po​va. Gle​dam mu šake, ve​li​ke su i kvr​ga​ve. Ci​je​li odjel, i pa​ci​‐
jen​ti, i osob​lje, svi su za​ni​je​mje​li od nje​ga i nje​go​va smi​je​ha. Nit​ko da ga pre​ki​ne, nit​ko da
mu što kaže. Smi​je se tako neko vri​je​me, a onda stu​pa u dnev​ni bo​ra​vak. Pres​tao se smi​ja​ti,
ali zvuk nje​go​va smi​je​ha još leb​di oko nje​ga, kao zvon ve​li​kog zvo​na koje ti​tra oko nje​ga još
koji tren po​što je utih​nu​lo – smi​jeh mu je u oči​ma, u onom nje​go​vu osmi​je​hu i važ​nom
hodu, u tonu.
– Druš​tvo, ja sam Mc​Murp​hy. R. P. Mc​Murp​hy, dušu dao za koc​ku. – Na​mi​gu​je i pje​‐
vu​ši neku pje​smi​cu: »Samo nek je do​bra igra, za lovu me nije bri​ga«, pa se opet smi​je.
Pri​la​zi jed​nom sto​lu gdje se kar​ta, de​be​lim, te​škim pr​stom la​ga​no gura kar​te jed​nom
akut​nom, ški​lji u njih i vrti gla​vom.
– Da-da, pti​či​ce, zato sam i do​šao u ovu ins​ti​tu​ci​ju, da vama do​ne​sem ra​dost i ve​se​lje za
kar​ta​škim sto​lom. Tamo na rad​noj far​mi Pend​le​to​na nije bilo više ni​ko​ga da mi uljep​ša
dane. Zato sam tra​žio pre​mje​štaj. Jas​no? Fuj, pazi kako ova pti​ca drži kar​te, svak mu ih
može vi​dje​ti! Lju​di bož​ji, pa ja ću vas os​tri​ći kao ovce!
Cheswick je od​mah sku​pio svo​je kar​te. Ri​đo​ko​si mu pru​ža ruku.
– Zdra​vo, pri​ja​te​lju. Ma u što igra​te? Ni u što, ona​ko? Is​u​se, onda i nije čudo što ti je
sve​jed​no hoće li ti dru​gi vi​dje​ti kar​te. A ima​te li vi ka​kav pra​vi špil? Ma nije važ​no, pa zato
sam ja tu, do​nio sam svo​je kar​te, za sva​ki slu​čaj, a to nisu obič​ne kar​te, do​bro im po​gle​daj​te
sli​ke, što ka​že​te, a? Sva​ka druk​či​ja. Pe​de​set i dva po​lo​ža​ja.
Cheswick je iona​ko bu​ljo​ok, ali od onih sli​ka oči samo što mu nisu is​ko​či​le.
– Hej, po​la​ko, ne​moj mi ih po​jes​ti. Ima​mo vre​me​na ko​li​ko nas je vo​lja, bit će par​ti​ja...
Bog​me, bit će mi uži​van​ci​ja ov​dje igra​ti sa svo​jim kar​ta​ma, sva​ko​me će od vas tre​ba​ti naj​‐
ma​nje tje​dan dana da na​uči koja je koja kar​ta...
Na sebi ima tra​pe​ri​ce i ko​šu​lju, od sun​ca tako iz​bli​je​dje​le da im je boja kao ra​zvod​nje​no
mli​je​ko. Od duga rada u po​lju, lice, vrat i ruke su mu kao štav​lje​na koža. Na gla​vi mu crna

10
 www.balkandownload.org

ple​te​na mo​to​cik​lis​tič​ka kapa, na​bi​je​na na uši, pre​ko jed​ne ruke pre​ba​cio je kož​nu jak​nu, na
no​ga​ma ima sive i praš​nja​ve čiz​me, tako te​ške da nji​ma mo​žeš čo​vje​ka ras​po​lo​vi​ti. Okre​nuo
se od Cheswic​ka, ski​nuo kapu i njo​me s be​dra is​pra​šio oblak pra​ši​ne. Je​dan ga crni mo​mak
obli​je​će s ter​mo​me​trom, ali mu on brzo iz​mi​če, prov​la​či se iz​me​đu akut​nih, ru​ku​je se sa svi​‐
ma, pa crni mo​mak po​ga​đa u praz​no. Onim to​nom, na​mi​gi​va​njem, buč​nim gla​som i raz​‐
me​ta​njem pod​sje​ća me na pro​da​va​ča auto​mo​bi​la ili na draž​bo​va​te​lja – ili na one cir​ku​ske
iz​vi​ki​va​če is​pred ša​to​ra na saj​mu, koji u pru​gas​tim ko​šu​lja​ma sa žu​tim gum​bi​ma sto​je is​pod
le​pr​ša​vih stje​go​va i kao mag​net priv​la​če po​gle​de ru​lje.
– Vi​di​te, sa mnom vam je za​pra​vo ova​ko bilo: da bu​dem is​kren, imao sam dvi​je-tri tuč​‐
nja​ve i sud je ri​je​šio da sam psi​ho​pat. I što mis​li​te da sam uči​nio, da sam se stao sva​đa​ti sa
su​dom? Sa​ču​vaj Bože, pa ni​sam ves​la si​sao! Mis​lim si, bit ću što god oni kažu, psi​ho​pat, bi​‐
je​san pas, ako hoće i vu​kod​lak, samo da se u ži​vo​tu više ne la​tim mo​ti​ke. Rek​li su mi daje
psi​ho​pat tip koji se pre​vi​še tuče i pre​vi​še ševi, ali se ja s tim ne sla​žem. Što vi mis​li​te, a? Haj​‐
de, jes​te li kad čuli da je ševe pre​vi​še? Hej, pri​ja​te​lju, a kako tebe zovu? Ja sam Mc​Murp​hy i
evo, da se ok​la​di​mo u dva do​la​ra tu, nas​li​je​po, da ne znaš koje sve kar​te dr​žiš u ruci, ne gle​‐
daj! U dva do​la​ra; što ka​žeš? Same, bo​ga​mu, što me gu​ziš s tim ter​mo​me​trom, daj, str​pi se
bar mi​nu​tu!

Novaj​li​ja sto​ji tako čas-dva, pro​ma​tra dnev​ni bo​ra​vak.

Na jed​noj su stra​ni mla​đi pa​ci​jen​ti, poz​na​ti kao akut​ni jer ih dok​to​ri drže još tako bo​les​‐
ni​ma da ih tre​ba sre​di​ti, jed​ni pro​ba​ju sna​gu mi​ši​ća na sto​lu, dru​gi iz​vo​de tri​ko​ve s kar​ta​‐
ma, do​daš, oduz​meš, od​bro​jiš to​li​ko i mora biti ta kar​ta. Bil​ly Bib​bit drži pa​pi​rić i du​han,
uči se mo​ta​ti ci​ga​re​tu, a Mar​ti​ni se šeće i sva​šta ot​kri​va is​pod sto​lo​va i sto​li​ca. Akut​ni se
ina​če mno​go kre​ću. Je​dan dru​go​me pri​ča​ju vi​ce​ve i smi​ju se is​po​ti​ha (nit​ko se ne usu​đu​je
dati si odu​ška i smi​ja​ti se, od​mah bi do​ju​ri​lo ci​je​lo osob​lje s bi​ljež​ni​ca​ma i pi​ta​nji​ma) ili
pišu pi​sma žu​tim, iz​glo​da​nim ko​ma​di​ći​ma olo​va​ka.
Je​dan dru​go​ga špi​ju​ni​ra​ju. Do​go​di se pa net​ko iz​la​ne što o sebi, i ne​ho​ti​ce, omak​ne mu
se, a od nje​go​vih pri​ja​te​lja za sto​lom gdje je to iz​va​lio od​mah će net​ko kao zi​jev​nu​ti, us​ta​ti
da se pro​teg​ne, pri​kras​ti se do de​be​lo​ga dnev​ni​ka kraj sre​diš​nje sobe i upi​sa​ti što je čuo –
što je te​ra​pij​ski važ​no za ci​je​li odjel, ona je knji​ga zato tu, kaže Glav​na ses​tra, ali ja znam da
ona samo gle​da kako će pri​ku​pi​ti dos​ta do​ka​za da može do​tič​no​ga ot​pre​mi​ti u glav​nu zgra​‐
du na ge​ne​ral​ni re​mont, da mu se po​pra​vi kvar u gla​vi.
A tip koji je upi​sao po​da​tak u knji​gu, nje​mu kraj ime​na na po​pi​su ucr​ta​ju plus i on ima
pra​vo su​tra​dan spa​va​ti do​kas​na.
Na dru​goj stra​ni dvo​ra​ne su kro​nič​ni – škart-pro​izvo​di Sus​ta​va. Oni nisu u bol​ni​ci radi
po​prav​ka nego samo zato da ne ski​ću uli​ca​ma i ne bru​ka​ju pro​izvod​nju. Kro​nič​ni su pro​‐
izvod​ni škart i to osob​lje priz​na​je. Kro​nič​ni se di​je​le na po​kret​ne (kao ja, koji se još mogu

11
kre​ta​ti, na​rav​no dok ih hra​niš), ne​po​kret​ne i ve​ge​tir​ce. Mi kro​nič​ni – to jest ve​ći​na nas – to
su vam stro​je​vi s gre​škom koja se ne da po​pra​vi​ti, s uro​đe​nom gre​škom koju smo sami sebi
za​tje​ra​li go​di​na​ma uda​ra​ju​ći gla​vom u što tvr​do pa, kad nas je bol​ni​ca pro​naš​la, već smo kr​‐
va​ri​li neg​dje u ne​koj ru​pe​ti​ni, is​tje​ca​la nam je hrđa umjes​to krvi.
Ah, među nama kro​nič​ni​ma ima i tak​vih na ko​ji​ma je osob​lje ne​što za​br​lja​lo još koju
go​di​nu pri​je, ima nas koji smo bili akut​ni kad smo tu doš​li pa su nas pre​pra​vi​li. Kro​nič​ni
El​lis do​šao je kao akut​ni, ali su ga je​zi​vo sre​di​li pre​ja​kom stru​jom u onoj gnus​noj sobi za
uni​šta​va​nje moz​ga koju crni mom​ci zovu »šok-soba«. Sad je on oko​van uza zid, isti ka​kav
je bio kad su ga zad​nji put dig​nu​li sa sto​la, u is​tom po​lo​ža​ju is​pru​že​nih ruku, šake ov​laš
steg​nu​te, na licu mu isti užas. Tako on sto​ji, oko​van za zid, kao ka​kav pre​pa​ri​ra​ni tro​fej.
Ski​da​ju ga sa zida kad je vri​je​me jela ili kad ga odvo​de u kre​vet, ih da bih ja obri​sao lok​vu is​‐
pod nje​ga, a to je kad se nji​ma hoće. U sta​roj bol​ni​ci tako su ga dugo dr​ža​li na jed​no​me
mjes​tu da je mo​kra​ća iz​griz​la i pod i pot​por​nje pod njim, pa je stal​no pro​pa​dao kat niže i
onom odje​lu do​lje pra​vio sva​kak​ve pro​ble​me, po​go​to​vu kod pre​bro​ja​va​nja.
I Ruc​k​ly je kro​ni​čar koji je do​šao kao akut​ni pri​je ne​ko​li​ko go​di​na, ali nje​ga su za​br​lja​li
na dru​ga​či​ji na​čin; ne​što su upr​ska​li kod glav​ne apa​ra​tu​re. On je bio pra​va kuga, ci​je​lo vri​je​‐
me, uda​rao je crne mom​ke, gri​zao stu​den​ti​ce-ses​tre za noge, pa su ga odvuk​li da ga ure​de.
Pri​ve​za​li ga re​me​njem za onaj stol i neko vri​je​me više ga nit​ko nije vi​dio; na​mig​nuo je, tren
pri​je nego što će se za njim za​tvo​ri​ti vra​ta, i cr​nim mom​ci​ma koji su se od​mi​ca​li od nje​ga
do​ba​cio:
– Crne pič​ki​ce, ovo ćete mi kr​va​vo pla​ti​ti!
Na odjel su ga opet do​ve​li dva tjed​na pos​li​je, bio je će​lav, čelo mu je bilo u tam​no​lju​bi​‐
čas​toj mas​ni​ci, a iz​nad obr​va imao je usa​đen po je​dan mali uti​kač ve​li​či​ne gum​bi​ća. Na oči​‐
ma mu vi​diš kako su ga tamo spr​ži​li; oči su mu mut​ne, sive i iz​nu​tra praz​ne po​put pre​go​rje​‐
lih osi​gu​ra​ča. Sad ni​šta dru​go ne radi nego po ci​je​li bož​ji dan drži is​pred ono​ga pre​go​rje​log
lica neku sta​ru sli​ku, pre​vr​će je i obr​će svo​jim hlad​nim pr​sti​ma, a sli​ka je i sjed​ne i s dru​ge
stra​ne po​si​vje​la po​put nje​go​vih oči​ju i više ne znaš što je na njoj bilo.
Osob​lje, da – osob​lje sma​tra Ruc​k​lyja svo​jim pro​ma​ša​jem, ali ja ne vje​ru​jem da bi nje​mu
bilo išta ljep​še da je apa​ra​tu​ra bila is​prav​na. Apa​ra​ti koje da​nas pra​ve uglav​nom rade bez
gre​ške. Pa i teh​ni​ča​ri su se iz​vje​šti​li i stek​li is​kus​tvo. Više nema tih gum​ba na čelu, nema
uop​će uti​ca​nja – sada ti idu unu​tra kroz očne dup​lje. Do​go​di se tako, fra​jer ode na ins​ta​la​‐
ci​ju, s odje​la od​la​zi tako lud i opa​san da bi pok​lao ci​je​li svi​jet, a za ne​ko​li​ko tje​da​na evo ga,
vra​ća se, na oči​ma šlji​ve kao da se neg​dje svoj​ski po​tu​kao, a tako je fin, blag i kro​tak da vam
pa​met sta​ne. Pa se do​go​di da za mje​sec-dva i ode kući, sa še​ši​rom na​bi​je​nim na čelo i li​cem
mje​se​ča​ra koji luta u svo​jim pri​pros​tim i sret​nim sno​vi​ma. Us​pjeh, kažu oni, ali ja ka​žem da
je to samo još je​dan ro​bot za Sus​tav i mo​žda bi mu bo​lje bilo da je ne​us​pjeh kao Ruc​k​ly koji
tamo tupo sje​di i sli​ni nad svo​jom sli​kom. Dru​go go​to​vo i ne radi. Kat​kad ga malo boc​ne
onaj crni mo​mak, onaj kr​ž​lja​vac, tu i tamo pri​đe mu pa ga pita: –Je li, Ruc​k​ly, što mis​liš, što

12
 www.balkandownload.org

ti je žena no​ćas ra​di​la u gra​du? – Ruc​k​lyju se gla​va diže. Neg​dje u onom kršu od ma​ši​ne​ri​je
šap​ću us​po​me​ne. Za​ža​ri se, žile mu se neg​dje za​če​pe. Od toga tako daš​će da iz grla je​dva is​ti​‐
sku​je ne​ka​kav si​tan pi​sak. S ku​to​va usa​na iz​bi​ja​ju mu mje​hu​ri​ći bale, s te​škom mu​kom me​‐
lje vi​li​com da ne​što kaže. I kad ko​nač​no us​pi​je pro​tis​nu​ti ri​ječ, to je tak​vo kr​klja​nje da ti se
koža naj​e​ži: – Jjjjje​beš ženu! Jjjjje​beš ženu! – i od na​po​ra ruši se u ne​svi​jest na licu mjes​ta.
El​lis i Ruc​k​ly su naj​mla​đi kro​nič​ni. Naj​sta​ri​ji je pu​kov​nik Mat​ter​son, sta​ri, oka​me​nje​ni
ko​njič​ki čas​nik iz Pr​vo​ga svjet​skog rata, uži​va svo​jim šta​pom di​za​ti suk​nje ses​tra​ma u pro​la​‐
zu i spre​man je sva​ko​me tko ga želi slu​ša​ti dr​ža​ti neke lek​ci​je iz po​vi​jes​ti, uz po​moć na​tuk​‐
ni​ca za​pi​sa​nih na li​je​voj ruci. On je naj​sta​ri​ji na odje​lu, ali nije tu i naj​du​že, žena ga je do​ve​‐
la tek pri​je ne​ko​li​ko go​di​na kad joj je do​ja​di​lo vo​di​ti bri​gu o nje​mu.
Ja sam na odje​lu naj​du​že, od Dru​go​ga svjet​skog rata. Tu sam na odje​lu duže nego itko
dru​gi. Duže nego iko​ji dru​gi pa​ci​jent. Duže je od mene tu samo Glav​na ses​tra.
Kro​nič​ni i akut​ni uglav​nom se ne dru​že, ne mi​je​ša​ju. Jed​ni su na jed​noj, a dru​gi na dru​‐
goj stra​ni dvo​ra​ne, kako to hoće crni mom​ci. Tako je ured​ni​je, kažu crni mom​ci, i sva​ko​ga
upo​zo​ra​va​ju da oni žele da tako os​ta​ne. Na​kon do​ruč​ka do​tje​ra​ju nas, gle​da​ju obje sku​pi​ne
i ki​ma​ju gla​vom.
– Baš tako, gos​po​do, tako tre​ba. I samo tako stoj​te.
Za​pra​vo ni​šta i ne mo​ra​ju reći jer se kro​nič​ni, osim mene, i ne kre​ću mno​go, a akut​ni
tvr​de da se ni za sve zla​to ovo​ga svi​je​ta ne bi mak​nu​li od svo​je stra​ne dvo​ra​ne jer da kro​nič​‐
ni smr​de gore od naj​go​rih usra​nih pe​le​na. Ali ja znam da oni ne bje​že od kro​nič​nih to​li​ko
zbog smra​da ko​li​ko zbog toga što ih kro​nič​ni pod​sje​ća​ju na ono što se i nji​ma može do​go​‐
di​ti jed​no​ga dana. Glav​na ses​tra zna za taj strah i zna kako ga is​ko​ris​ti​ti; ako se ka​kav akut​‐
ni na​du​ri, ona ga opo​mi​nje da bude do​bar deč​ko i da se drži reda i pro​pi​sa koji su stvo​re​ni
radi nje​go​va oz​drav​lje​nja, ina​če će za​vr​ši​ti na onoj stra​ni.
Ci​je​li se odjel po​no​si tom su​rad​njom pa​ci​je​na​ta. Ima​mo ba​kre​nu plo​či​cu pri​bi​je​nu na
daš​či​cu od ja​vo​ra i na plo​či piše: ČES​TI​TA​MO NA US​PJEŠ​NOM RADU ODJE​LU S
NAJ​MA​NJE OSOB​LJA U BOL​NI​CI. To nam je na​gra​da za su​rad​nju. Visi na zidu rav​no
iz​nad dnev​ni​ka, toč​no u sre​di​ni iz​me​đu kro​nič​nih i akut​nih.
Taj koji je ne​tom sti​gao, ri​đo​ko​si no​vaj​li​ja Mc​Murp​hy ot​pr​ve zna da nije kro​nič​ni. Po​‐
što je tako jed​nu mi​nu​tu gle​dao dnev​ni bo​ra​vak, shva​tio je da pri​pa​da onoj stra​ni s akut​ni​‐
ma i ode tamo, smje​ška se i ru​ku​je sa sva​kim. Od​mah vi​dim kako je sva​ko​me tamo ne​ugod​‐
no – od nje​go​ve šale i za​fr​kan​ci​je, od dr​skog na​či​na kako viče na cr​nog mom​ka s ter​mo​me​‐
trom koji ga pra​ti u sto​pu, a na​da​sve od ono​ga grom​kog smi​je​ha iz puna grla. Od toga zvu​‐
ka ti​tra​ju ka​zalj​ke na kon​trol​noj plo​či. Kad se on smi​je, akut​ni se samo ne​la​god​no i pres​tra​‐
še​no mjer​ka​ju, kao dje​ca u ško​li kad uči​te​lji​ce nema a na​šao se je​dan ne​va​lja​lac koji vra​ški
lar​ma pa se boje da uči​te​lji​ca ne bane iz​ne​bu​ha i ne pad​ne joj na um da ih sve za​dr​ži duže.
Vr​po​lje se i pre​me​ću u tak​tu s ka​zalj​ka​ma na kon​trol​nom blo​ku. Vi​dim da je Mc​Murp​hy
uočio da im je ne​ugod​no, ali ipak ne po​pu​šta.

13
 – Bo​ga​mu, pa ka​kav je ovo mr​tvač​ki klub! Deč​ki, pa i ne iz​gle​da​te mi tako ludi. – Htio
ih je ne​ka​ko ra​zve​dri​ti, ona​ko kako se draž​bo​va​telj tru​di da ra​zve​dri pu​bli​ku pri​je po​čet​ka
draž​be. – Haj​de, ko mis​li da je naj​lu​đi? Ko je ov​dje glav​ni lu​đak? Ko je šef ovo​ga kar​ta​nja?
Meni je da​nas prvi dan i htio bih ot​pr​ve stvo​ri​ti do​bar do​jam kod va​še​ga glav​nog, ako mi taj
do​ka​že da on jest glav​ni. Dak​le, ko je tu glav​na faca, glav​ni lu​đak?
To go​vo​ri Bil​lyju Bib​bi​tu. Nag​nuo se nada nj i tako mu zuri u oči da se Bil​ly osje​ća duž​‐
nim da pro​mu​ca kako on još nije g-g-lav​na fa-fa-faca, ali jest idu​ći na rere-redu za tu duž​‐
nost.
Mc​Murp​hy gur​ne svo​ju te​šku šaku pred Bil​lyja, a Bil​ly, što će dru​go, stis​ne je. – Do​bro,
pri​ja​te​lju – Mc​Murp​hy će Bil​lyju – straš​no mi je dra​go što si ti idu​ći na re-redu, ali ja ka​‐
nim osob​no pre​uze​ti sav ovaj cir​kus, sve kom​plet​no, zato mo​ram raz​go​va​ra​ti s glav​nim. –
Gle​da u sku​pi​nu akut​nih koji su ne​tom pre​ki​nu​li kar​ta​nje i ste​že šaku u šaci, škljo​ca zglo​‐
bo​vi​ma svih pr​sti​ju naj​ed​nom. – Vi​diš, pri​ja​te​lju, od​lu​čio sam da bu​dem kralj koc​ke na
odje​lu, da pri​re​dim koji žeš​ći ajnc. Zato me upoz​naj s va​šim še​fom pa ću ja s njim ure​di​ti ko
će tu biti bog i ba​ti​na.
Ni​ko​me nije jas​no što je tom ple​ća​tom tipu s ožilj​kom i lu​dim smi​je​hom, jel se samo
zeza ili je tako uda​ren da mis​li oz​bilj​no, ili obo​je, ali sve već sil​no go​li​ca ta igra. Gle​da​ju
kako spu​šta onu svo​ju te​šku cr​ve​nu šaku na Bil​lyje​vu tan​ku mi​ši​cu i čeka da mu Bil​ly od​go​‐
vo​ri. Bil​ly vidi da mora pro​go​vo​ri​ti, pa se ogle​da​va i na​po​s​ljet​ku bira jed​no​ga kar​ta​ša.
– Har​ding – kaže Bil​ly – mi-mi-mis​lim da si to ti. Ti si p-p-pred​sjed​nik Bo​les​nič​kog sa​‐
vje​ta. Ovaj č-č-čo​vjek želi ra-ra-raz​go​va​ra​ti s to​bom.
Sad se akut​ni kese, više im nije ne​ugod​no, milo im je što se zbi​va ne​što novo. Pec​ka​ju
Har​din​ga, pi​ta​ju ga je li on glav​ni, je li on glav​ni lu​đak. Har​ding od​la​že kar​te.
To je bli​jed i ner​vo​zan čo​vjek s li​cem koje ti se čini da si ga mo​žda gle​dao na fil​mu jer je i
odveć li​je​po da bi mo​glo pri​pa​da​ti obič​nom čo​vje​ku s uli​ce. Ra​me​na su mu ši​ro​ka i mr​ša​va i
on ih skup​lja i gla​vu u njih uv​la​či kad se želi uvu​ći u se. Šake su mu tako duge, bi​je​le i ele​‐
gant​ne da mi se čine kao da su se same stvo​ri​le od čis​te sa​pu​ni​ce a do​go​di se kat​kad da mu
se kao ot​ki​nu pa pred njim le​pr​ša​ju slo​bod​no kao dvi​je bi​je​le pti​ce, ali ih on, čim to uoči,
stis​ne ko​lje​ni​ma; sme​ta ga što ima li​je​pe ruke.
Har​ding je pred​sjed​nik Bo​les​nič​kog sa​vje​ta zato što ima ne​ka​kav pa​pir na ko​jem piše da
je za​vr​šio ko​ledž. Taj je pa​pir uram​ljen i sto​ji mu na noć​nom or​ma​ri​ću, po​red sli​ke žene u
ku​pa​ćem kos​ti​mu koja ta​ko​đer iz​gle​da kao da si je vi​dio na fil​mu – ima vrlo ve​li​ke sise, pr​‐
sti​ma pri​dr​ža​va kos​tim iz​nad njih i is​ko​sa gle​da u ka​me​ru. Kraj nje je Har​ding, sje​di na ruč​‐
ni​ku, ona​kav mr​šav u ku​pa​ćem kos​ti​mu, i gle​da kao da oče​ku​je kad će ga ka​kav sna​ga​tor za​‐
su​ti pi​je​skom. Har​ding se sil​no hva​li što ima tak​vu ženu za su​pru​gu, go​vo​ri da je ona naj​‐
sek​si žena na svi​je​tu i da joj noću ni​kad nije dos​ta nje​ga.
Kako Bil​ly po​ka​zu​je u nje​ga, Har​ding se dub​lje za​va​lju​je u sto​li​cu, iz​ba​cu​je važ​nu facu,
zuri u strop pa, ne gle​da​ju​ći ni Bil​lyja ni Mc​Murp​hyja, pita: – Gos​po​di​ne Bib​bit, a da li

14
 www.balkandownload.org

taj... gos​po​din ima ugo​vo​re​ni sas​ta​nak?

– Ima​te li ugo​vo​ren sas​ta​nak, gos​po​di​ne Mc​Mur-mur-murp​hy? Zna​te, gos​po​din Har​‐
ding je vrlo za​uzet, k nje​mu se ne mo-mo-može tek tako.
– Taj vrlo za​uze​ti gos​po​din Har​ding, je li on glav​ni lu​đak? – Mc​Murp​hy zir​ka u Bil​lyja
jed​nim okom, a Bil​ly kli​ma gla​vom gore-do​lje sve u šes​na​est. Bil​lyju la​ska što je u cen​tru
paž​nje.
– Onda re​ci​te glav​nom lu​đa​ku gos​po​di​nu Har​din​gu da R. P. Mc​Murp​hy želi go​vo​ri​ti s
njim i da je ova bol​ni​ca pre​ma​la za nas obo​ji​cu. Ja sam na​vi​kao da bu​dem glav​ni. Bio sam
glav​na faca među trak​to​ris​ti​ma u svim lo​go​ri​ma se​zon​skih dr​vo​sje​ča na Sje​ve​ro​za​pa​du, i
glav​na fora među koc​ka​ri​ma još tamo od Ko​re​je, pa čak i glav​na fora među plje​va​či​ma na
po​lji​ma gra​ška u Pend​le​to​nu. Pre​ma tome, da​bo​me: ako mo​ram biti lu​đak, onda mo​ram
biti su​per​lu​đak. Reci tome Har​din​gu da se sa mnom sret​ne oči u oči, a ako neće, onda je
usra​na ku​ka​vi​ca i neka se do za​la​za sun​ca čis​ti odav​de!
Har​ding se još dub​lje za​va​lio u stol​cu, pal​če​ve je za​dje​nuo za su​vrat​ke ka​pu​ta.
– Bib​bit, re​ci​te tom ze​lem​ba​ću, tome mom​či​ću Mc​Murp​hyju da ću se sres​ti s njim u
glav​nom hod​ni​ku toč​no u pod​ne da tu stvar sre​di​mo jed​nom za​uvi​jek, pa neka si​je​va​ju li​bi​‐
da. – Har​ding ote​že i ra​z​vla​či ri​je​či, imi​ti​ra Mc​Murp​hyja, a smi​ješ​no zvu​či svo​jim pi​ska​vim,
za​di​ha​nim gla​som. – I, tek reda radi, upo​zo​ri​te ga da sam ja glav​ni lu​đak ovog odje​la već ne​‐
pu​ne dvi​je go​di​ne i da na svi​je​tu nema žive duše luđe od mene.
– Gos​po​di​ne Bib​bit, a vi upo​zo​ri​te toga gos​po​di​na Har​din​ga da sam ja to​li​ko lud da se
ne sti​dim priz​na​ti da sam gla​sao za Eisen​howe​ra.
– Bib​bit, re​ci​te gos​po​di​nu Mc​Murp​hyju da sam ja to​li​ko lud da sam dva​put gla​sao za
Eisen​howe​ra!
– A vi od​mah od​go​vo​ri​te gos​po​di​nu Har​din​gu – Mc​Murp​hy se obje​ma ša​ka​ma nas​la​nja
na stol, na​gi​nje na​pri​jed, spu​šta glas – da sam ja to​li​ko lud da ka​nim sad u stu​de​nom opet
gla​sa​ti za Eisen​howe​ra!
– Ski​dam vam kapu – kaže Har​ding, kla​nja se i ru​ku​je s Mc​Murp​hyjem. Meni je sa​svim
jas​no daje Mc​Murp​hy do​bio, samo mi nije jas​no što.
Svi os​ta​li akut​ni os​tav​lja​ju svo​je igre i za​ba​ve i pri​la​ze bli​že da vide ka​kav je tip taj no​vaj​‐
li​ja. Tak​vo​ga još nije bilo na odje​lu. Još ni​kad ni​sam vi​dio da ne​ko​ga tako is​pi​tu​ju tko je i
odak​le je. Mc​Murp​hy od​go​va​ra da je on po​sve po​sve​ćen svom pos​lu, po​sve​će​nik. Bio je
skit​ni​ca i be​skuć​nik, a onda ga je voj​ska uze​la i ot​kri​la mu pri​rod​nu sklo​nost; voj​ska jed​ne
na​uči za​bu​ša​va​ti a dru​ge ljen​ča​ri​ti, a nje​ga je na​uči​la po​ke​ru. Otad se sre​dio i po​sve​tio koc​ki
na svim ni​vo​ima. Da je po nje​go​vom, kaže, samo bi igrao po​ker, ni​kad se ne bi že​nio, a ži​vio
bi gdje i kako mu se hoće. Ah – ne daju lju​di.
– Zna​te kako je, po​sve​će​nik je druš​tvu trn u oku. Ot​ka​ko sam ot​krio svoj po​ziv, obi​šao
sam to​li​ke pro​vin​cij​ske za​tvo​re da bih na tome mo​gao dok​to​ri​ra​ti. Kažu da sam ne​po​prav​‐
lji​va sva​đa​li​ca. Da se sva​ki čas po​tu​čem. Sra​nje! Dok sam bio ble​sa​vi se​zo​nac, bilo im sve​jed​‐

15
no što se tu​čem. To je oprav​da​no, kažu, čo​vjek koji te​ško rin​ta mora se iz​ri​ta​ti, kažu. Ali,
ako si koc​kar, ako zna​ju da tu i tamo pri​re​đu​ješ kak​vu finu par​ti​ji​cu ka​ra​ta u za​vje​tri​ni,
onda je dos​ta da kri​vo plju​neš, is​ko​sa, pa da ti od​mah za​li​je​pe eti​ke​tu kri​mi​nal​ca. Ti boga,
to​li​ko su me puta ba​ca​li u hla​do​vi​nu da im bu​džet mora biti u de​fi​ci​tu.
Vrti gla​vom i huče.
– Ah, tako je išlo neko vri​je​me, a onda sam sku​žio stvar. Pra​vo go​vo​re​ći, ovo što sam sad
odra​đi​vao u Pend​le​to​nu, zbog na​pa​da i tje​les​ne oz​lje​de, kako oni kažu, bio mi je prvi kiks u
go​to​vo go​di​nu dana. Vi​di​te, zato sam i na​dr​ljao, što sam omek​šao, ni​sam bio u for​mi. Fra​jer
mi je pre​br​zo us​tao, pa je do​veo paj​ka​ne, ni​sam sti​gao zbri​sa​ti iz gra​da. Vrlo tvrd tip...
Opet se smi​je i ru​ku​je, sje​da da s ne​kim ogle​da sna​gu mi​ši​ća sva​ki put kad mu se crni
mo​mak s ter​mo​me​trom odveć pri​bli​ži, upoz​na​je se po​je​di​nač​no sa sva​kim akut​nim. Kad se
ru​ko​vao i s po​s​ljed​njim, pre​la​zi na ovu stra​nu, kod kro​nič​nih, kao da smo mi isto. Ne znaš
je li on zbi​lja ta​kav fra​jer da se želi upoz​na​ti s ti​po​vi​ma koji su već tako u of​saj​du da mno​gi
od njih ne zna​ju čak ni kako se zovu, ili to čini iz ne​kih svo​jih po​seb​nih koc​kar​skih raz​lo​ga.
Eno ga gdje ski​da El​li​su ruku sa zida i tre​se mu je kao ka​kav po​li​ti​čar pred iz​bo​re kome
je jako sta​lo do El​li​so​va gla​sa. – Pri​ja​te​lju – go​vo​ri El​li​su sve​ča​nim to​nom – ja sam R. P.
Mc​Murp​hy i nije mi dra​go gle​da​ti odras​la čo​vje​ka da pli​va u vlas​ti​toj pi​ša​li​ni. Za​što se ne
ideš osu​ši​ti?
El​lis u čudu gle​da u mla​ku oko svo​jih nogu.
– Pa, hva​la vam – reče i čak na​pra​vi ko​rak-dva pre​ma za​ho​du, ali mu oko​vi na ru​ka​ma
ne daju da​lje.
Mc​Murp​hy vrši obi​la​zak kro​nič​nih, ru​ku​je se s pu​kov​ni​kom Mat​ter​so​nom, Ruc​k​lyjem i
sta​rim Pe​te​om. Ru​ku​je se sa svi​ma – po​kret​ni​ma, ne​po​kret​ni​ma i ve​ge​tir​ci​ma, ste​že ruke
koje mora uze​ti iz kri​la gdje leže kao mr​tve pti​ce, me​ha​nič​ke pti​ce, ču​de​sa od krh​kih kos​ti​‐
ju i žica koja su sta​la i pala. Pri​la​zi sva​ko​me i ru​ku​je se sa sva​kim, samo ne s Ve​li​kim Ge​or​‐
ge​om, lu​đa​kom čis​tun​cem koji se kre​ve​lji i uz​mi​če pred nje​go​vom sum​nji​vo čis​tom ša​kom,
pa mu Mc​Murp​hy samo sa​lu​ti​ra i od​la​ze​ći da​lje go​vo​ri svo​joj des​noj šaci: –Je li, ruko, što bi
ti rek​la, ot​kud ovaj sta​ri zna u kak​va si se sve gov​na uva​li​la?
Nit​ko ne može skop​ča​ti što on hoće, ni za​što je tako po​žu​rio da se upoz​na sa svi​ma, ali
je ta pa​ra​da za​ci​je​lo za​nim​lji​vi​ja od pre​me​ta​nja sla​ga​li​ca. On jed​na​ko po​nav​lja da mu je to
nuž​no, mora upoz​na​ti lju​de s ko​ji​ma će ima​ti pos​la, sve to spa​da u za​nat koc​ka​ra. Ma, valj​‐
da zna da neće ima​ti pos​la i sa ži​vim le​še​vi​ma od osam​de​set go​di​na koji s igra​ćom kar​tom i
ne zna​ju što bi dru​go nego da je str​pa​ju u usta i žva​ču ko​li​ko mogu. A ipak se čini da uži​va,
čini se da je od onih ti​po​va koji zna​ju na​smi​ja​ti druš​tvo.
Ja sam po​s​ljed​nji. U svom kutu, još se osje​ćam kao usi​dren u nas​lo​nja​ču. Mc​Murp​hy mi
pri​la​zi, sta​ne, pal​če​ve je opet oka​čio o dže​po​ve, za​ba​cu​je gla​vu i uda​ra u smi​jeh kao da je na
meni vi​dio ne​što smješ​ni​je nego na dru​gi​ma. Odjed​nom me pres​tra​ši po​mi​sao da se smi​je
zato što kuži da je ono moje sje​de​nje sk​vr​če​nih i ru​ka​ma steg​nu​tih ko​lje​na, oči​ju upr​tih

16
 www.balkandownload.org

rav​no pre​da se kao da ni gla​sa ne ču​jem, samo glu​ma.

– Ho-ho – kaže – gle što tu ima​mo!
Toga se mo​men​ta sje​ćam do de​ta​lja. Sje​ćam se, za​ški​ljio je jed​nim okom, za​ba​cio gla​vu,
gle​da me niz onaj svoj oži​ljak vin​ske boje na nosu i smi​je mi se. U prvi mah uči​ni mi se da se
smi​je zato što mu se moje in​di​jan​sko lice i crna, mas​na in​di​jan​ska kosa čine smi​ješ​nim na
tak​vo​me kao što sam ja. Mis​lim, valj​da mi se smi​je što iz​gle​dam tako ne​mo​ćan. Ali, sje​ćam
se kako sam onda po​mis​lio da mi se smi​je zato što ga ni se​kun​de ni​sam za​va​rao svo​jom glu​‐
mom glu​ho​ni​jem​ca; ko​li​ko mi god glu​ma bila lu​ka​va, on je mene pro​či​tao pa mi se smi​je i
na​mi​gu​je mi da to znam.
– A odak​le ti tu, Ve​li​ki Po​gla​vi​co? Iz​gle​daš mi kao neki Bik Koji Sje​di. – Po​gle​dao je
akut​ne da vidi smi​ju li se nje​go​vom što​su; samo su se bli​je​do is​ke​si​li i on se opet okre​će
meni i na​mi​gu​je. – A kako se zo​veš, Po​gla​vi​co?
S dru​ge stra​ne sobe javi se Bil​ly Bib​bit. – Z-z-zove se Brom​den. Po​gla​vi​ca Brom​den. Svi
ga zovu Po​gla​vi​ca Me-me-me​tla jer ga bol​ni​ča​ri naj​vi​še ko​ris​te da im čiči-čis​ti. Ali on ina​če
ne m-m-može bog​z​na što dru​go ra​di​ti. On je gluh. – Bil​ly je pod​bo​čio bra​du ša​kom. – Ah,
da sam ja g-g-gluh – uz​dah​ne – ja bih se u-u-ubio.
Mc​Murp​hy ne ski​da po​gled s mene. – Bog​me je taj do​bro na​ras​tao, a? Ko​li​ko će biti vi​‐
sok?
– Mi-mi-mis​lim da ga je net​ko jed​nom m-m-mje​rio, ima d-d-dva me​tra. Ali nema veze
što je v-v-ve​lik, boji se i svo​je s-s-sje​ne. Obi​čan k-k-kru​pan i gluh In​di​ja​nac.
– Čim sam ga vi​dio, od​mah sam po​mis​lio da je kao In​di​ja​nac. Ali Brom​den nije in​di​jan​‐
sko ime. Iz ko​jeg je ple​me​na?
– Ne znam – reče Bil​ly. – Ja s-s-sam ga za​te​kao tu kad sam do​šao.
–Ja znam, re​kao mi je dok​tor – umi​je​ša se Har​ding. – On je samo upo​la In​di​ja​nac, mis​‐
lim da je neg​dje iz po​dru​čja ri​je​ke Co​lum​bi​je. Iz ne​kog nes​ta​log ple​me​na uz Co​lum​bi​ju.
Dok​tor kaže da mu je otac bio ple​men​ski po​gla​vi​ca, zato su i nje​ga na​zva​li »Po​gla​vi​com«.
Što se tiče ime​na Brom​den, moje zna​nje in​di​jan​skog fol​k​lo​ra ne ide tako da​le​ko.
Mc​Murp​hy mi se tako unio u lice da sam ga mo​rao po​gle​da​ti. –Je li to toč​no? Jesi li
gluh, Po​gla​vi​co?
– On je g-g-gluh i ni​jem.
Mc​Murp​hy pući usne i dugo mi gle​da u oči; onda se us​prav​lja i pru​ža mi ruku.
– U redu, nema veze, bo​ga​mu, zar se ne može ru​ko​va​ti? Bio gluh ili ne bio. Jebi ga, Po​‐
gla​vi​co, neka si i kao gora, ako mi ne steg​neš ruku, uvri​je​dit ću se! A vje​ruj mi, nije do​bro
uvri​je​di​ti no​vo​ga glav​nog lu​đa​ka bol​ni​ce.
S tim ri​je​či​ma gle​da u Har​din​ga i Bil​lyja i pra​vi gri​ma​se ali ne spu​šta onu svo​ju ša​ke​ti​nu
ši​ro​ku kao ta​njur.
Sje​ćam se one šake kao da je sad gle​dam: is​pod no​ka​ta crna mast od rada u ga​ra​ži; na
nad​lak​ti​ci te​to​vi​ra​no si​dro; na zglo​bu sred​njeg pr​sta pr​ljav i is​cu​fan flas​ter; na os​ta​lim zglo​‐

17
bo​vi​ma sve sami ožilj​ci i po​sje​ko​ti​ne, i sta​ri​ji i no​vi​ji. Sje​ćam se dla​na – ra​van i tvrd od ba​ra​‐
ta​nja dr​ve​nim dr​ška​ma sje​ki​ra i mo​ti​ka, dlan koji ne od​go​va​ra ruci koja mi​je​ša kar​te. Na
dla​nu žu​lje​vi, a žu​lje​vi is​pu​ca​li, u njih se na​bi​la pr​ljav​šti​na. Put​na mapa nje​go​vih lu​ta​nja uz​‐
duž i po​pri​je​ko Za​pa​dom. Kad je taj dlan do​dir​nuo moju šaku, čulo se ne​što po​put stru​ga​‐
nja. Sje​ćam se ja​kih i de​be​lih pr​sti​ju koji su se stis​nu​li oko mo​jih i čud​na osje​ća​ja u mo​joj
šaci, on​dje na kra​ju mr​ša​ve ruke, kao da mi je po​če​la ras​ti, kao da mi on u nju pum​pa svo​ju
krv. Za​drh​ta​la je krv​lju i sna​gom. Na​ras​la je go​to​vo kao nje​go​va, sje​ćam se...
– Gos​po​di​ne Mc​Mur​ry.
To je Glav​na ses​tra.
– Gos​po​di​ne Mc​Mur​ry, mo​lim vas, ho​će​te li doći ova​mo?
Da, to je Glav​na ses​tra. Crni mo​mak s ter​mo​me​trom oti​šao je po nju i do​veo je. Sto​ji,
kuc​ka ter​mo​me​trom po svom ruč​nom satu, ko​lu​ta oči​ma kao da bi htje​la oci​je​ni​ti no​vaj​li​‐
ju. Usne su joj kao tro​kut, kao u bebe sprem​ne za sisu.
– Gos​po​di​ne Mc​Mur​ry, bol​ni​čar Wil​li​ams mi kaže da ra​di​te po​te​ško​će oko oba​vez​nog
tu​ši​ra​nja. Je li to toč​no? Mo​lim vas, da se ra​zu​mi​je​mo, meni je dra​go što ste se vi od​mah
spri​ja​te​lji​li s os​ta​lim pa​ci​jen​ti​ma na odje​lu, ali, sve u svo​je vri​je​me, gos​po​di​ne Mc​Mur​ry.
Opros​ti​te što pre​ki​dam vas i gos​po​di​na Brom​de​na, ali, vi ćete shva​ti​ti... pra​vi​la vri​je​de za
sva​ko​ga.
Mc​Murp​hy za​ba​cu​je gla​vu i na​mi​gu​je, onim na​či​nom koji go​vo​ri da ga ni ona ne vara,
kao ni ja, da i nju čita. Ci​je​lu mi​nu​tu gle​da je jed​nim okom.
– Zna​te što, gos​po​đo – kaže – zna​te što... svug​dje se nađe neko da mi u dla​ku isto go​vo​ri
o pra​vi​li​ma...
Smi​je​ši se. Obo​je se jed​no dru​gom smje​ška​ju, jed​no dru​gog mjer​ka​ju.
– ... čim pro​ci​je​ni da ću ja uči​ni​ti upra​vo obrat​no.
I pu​šta moju ruku.

U zas​ta​klje​noj sre​diš​njoj sobi Glav​na je ses​tra otvo​ri​la pa​ket eti​ke​ti​ran na ne​kom stra​‐
nom je​zi​ku i sad puni špri​ce te​ku​ći​nom ze​len​kas​to​mli​ječ​ne boje iz am​pu​la koje je iz​va​di​la
iz pa​ke​ta. Jed​na mla​da ses​tra, dje​voj​ka koja stal​no jed​nim okom pra​ti što se oko nje do​ga​đa,
uzi​ma pla​danj s pu​nim špri​ca​ma i pri​je no što se za​pu​ti među pa​ci​jen​te, za​pi​ta:
– Gos​po​đi​ce Rat​c​hed, što vi mis​li​te o no​vom pa​ci​jen​tu? Na​ime, Bože moj, čini se lju​ba​‐
zan i u redu i sve, ali, ako smi​jem reći, za​ci​je​lo dje​lu​je na​met​lji​vo.
Glav​na ses​tra vr​škom pr​sta pro​ba iglu. – Meni se čini – kaže, pro​bi​ja​ju​ći iglom gu​me​ni
če​pić am​pu​le i po​te​žu​ći pum​pi​cu – da novi pa​ci​jent upra​vo to i kani: želi se na​met​nu​ti. On
je pri​mjer tipa koji mi zo​ve​mo »ma​ni​pu​la​to​rom«, gos​po​đi​ce Flinn, čo​vje​ka koji će se pos​‐
lu​ži​ti sva​kim i sva​čim samo da os​tva​ri svo​je ci​lje​ve.
– Oh, ali, zar u du​šev​noj bol​ni​ci? Mis​lim, kak​ve ci​lje​ve može ima​ti?

18
 www.balkandownload.org

– Bilo kak​ve. – Glav​na je ses​tra mir​na, smi​je​ši se, za​dub​lje​na je u pu​nje​nje špri​ca. –
Udo​ban i lak ži​vot, na pri​mjer. Mo​žda osje​ćaj moći i po​što​va​nja. A mo​žda i nov​ča​na do​bit.
Ili sve tro​je. Ma​ni​pu​la​to​ru je kat​kad cilj da na​pra​vi ne​red na odje​lu samo radi ne​re​da. U na​‐
šem druš​tvu ima tak​vih lju​di. Ma​ni​pu​la​tor može tako utje​ca​ti na os​ta​le pa​ci​jen​te i to​li​ko ih
is​k​va​ri​ti da se onda mo​ra​te mje​se​ci​ma mu​či​ti da opet us​pos​ta​vi​te red. Sa sa​daš​njom to​le​‐
rant​nom po​li​ti​kom u du​šev​nim bol​ni​ca​ma nije mu te​ško iz​ves​ti tak​ve stva​ri. Još pri​je ne​ko​‐
li​ko go​di​na bilo je po​sve druk​či​je. Sje​ćam se, pri​je ne​ko​li​ko go​di​na, na odje​lu smo ima​li jed​‐
no​ga, ne​ko​ga gos​po​di​na Ta​be​ra, a taj je bio upra​vo ne​pod​noš​ljiv ma​ni​pu​la​tor. Neko vri​je​‐
me. – Uz​gle​da​la se, pru​ži​la je pre​da se tek upo​la punu špri​cu kao ka​kav mali ča​rob​njač​ki
šta​pić, oči joj lu​ta​ju u da​lji​nu, ra​zve​dre​ne us​po​me​nom.
– Gos-po​din Ta-ber – na​gla​ša​va.
– Ali, Bože moj – kaže mla​da ses​tra – zbog čega bi čo​vjek htio uči​ni​ti ne​što tak​vo, gos​‐
po​đi​ce Rat​c​hed, na​pra​vi​ti ne​red na odje​lu? Iz ko​jih raz​lo​ga...
Glav​na je ses​tra pre​ki​da za​ri​va​ju​ći iglu po​nov​no u gu​me​ni če​pić am​pu​le; onda puni špri​‐
cu, vadi iglu iz am​pu​le i spu​šta je na pla​danj. Gle​dam kako ru​kom seže za no​vom praz​nom
špri​com, gle​dam onu ruku kako se na​glo pru​ža, zas​ta​je nad špri​com, spu​šta se na nju.
– Gos​po​đi​ce Flinn, vi valj​da za​bo​rav​lja​te da je ovo us​ta​no​va za umo​bol​ne.

Glav​na će ses​tra dos​lov​ce po​živ​ča​ni​ti čim na​iđe na ka​kav pro​blem koji nje​zi​noj eki​pi
one​mo​gu​ću​je da radi kao do​bro pod​ma​zan, uho​dan i pre​ci​zan stroj. Od naj​sit​ni​je ne​ured​‐
nos​ti, ne​pra​vil​nos​ti ili smet​nje ona će se sva ukru​ti​ti u bi​je​lu kvr​gu bi​je​sa s tvr​dim osmi​je​‐
hom. Onda je gle​dam kako kro​či s onim svo​jim lut​kas​tim smi​je​škom steg​nu​tim iz​me​đu
bra​de i nosa i onim oči​ma koje spo​koj​no ko​lu​ta​ju, ali je u sebi na​pe​ta kao stru​na. Znam,
osje​ćam to. I na​pe​tost joj ni za dla​ku ne po​pu​šta sve dok se pro​blem ne uk​lo​ni – ih »pri​la​‐
go​di oko​li​ni«, kako ona kaže.
Pod nje​zi​nom vlaš​ću odjel je go​to​vo pot​pu​no pri​la​go​đen oko​li​ni. Samo je ne​sre​ća u
tome što ona ne može biti stal​no na odje​lu, neko vri​je​me mora biti i vani. Ah zato ona ne
sme​će s uma da va​lja pri​la​go​di​ti i vanj​ski svi​jet. Ra​de​ći uz dru​ge sebi slič​ne, koje ja zo​vem
Sus​ta​vom, a to je ko​lo​sal​na or​ga​ni​za​ci​ja koja kani pre​ma na​šem unu​traš​njem svi​je​tu pri​la​‐
go​di​ti i vanj​ski svi​jet, ona je pos​ta​la pra​vi prav​ca​ti ve​te​ran sve​op​ćeg pri​la​go​đa​va​nja. Još u
sta​roj bol​ni​ci, kad sam, dav​no je to bilo, iz​va​na upao unu​tra, ona je bila Glav​na ses​tra i
zduš​no ra​di​la na pri​la​go​đa​va​nju bog​z​na ot​ka​da.
Go​di​na​ma sam je gle​dao kako pos​ta​je sve vje​šti​ja. Prak​som se iz​vje​šti​la i oja​ča​la pa je
stek​la sil​nu vlast koja se na sve stra​ne pro​te​že kao ži​ca​ma tako tan​ki​ma da ih nit​ko osim
mene ne može oči​ma vi​dje​ti. Gle​dam je kako sje​di kao bu​dan ro​bot usred te mre​že žica i o
svom se odje​lu bri​ne spret​no kao ka​kav me​ha​nič​ki ku​kac i u sva​ko doba zna gdje joj koja
žica teče i ko​li​ku stru​ju mora pus​ti​ti da do​bi​je re​zul​tat ka​kav hoće. U re​grut​skom lo​go​ru,

19
odak​le su me ot​pre​mi​li u Nje​mač​ku, bio sam elek​tri​čar​ski po​moć​nik, učio sam malo elek​‐
tro​ni​ke i onu jed​nu go​di​nu u ko​le​džu, odak​le i znam kako se to us​kla​đu​je.
Usred onih svo​jih žica ona za​pra​vo sa​nja o svi​je​tu koji će biti dje​lo​tvo​ran, pre​ci​zan i ure​‐
dan kao švi​car​ska ura s otvo​re​nim me​ha​niz​mom, o svi​je​tu u ko​jem se red ne mi​je​nja i gdje
će svat​ko tko nije u vanj​skom svi​je​tu, biti kro​nič​ni, upo​ko​ren nje​zi​nim va​lo​vi​ma, u inva​lid​‐
skim ko​li​ci​ma, pri​kop​čan na mre​žu u podu ka​te​te​ri​ma iz obi​ju no​ga​vi​ca hla​ča. Go​di​na​ma
si je bi​ra​la ide​al​no osob​lje. Sva​kak​vi dok​to​ri, svih doba i vr​sta, do​la​zi​li su pred nju i iz​la​ga​li
joj svo​je za​mis​li o tome kako bi va​lja​lo vo​di​ti odjel, među nji​ma bilo je i onih s kič​mom,
koji se drže svo​jih ide​ja, a tak​ve je ona iz dana u dan tako sre​đi​va​la onim svo​jim po​gle​dom
na​lik na suhi led da bi se na kon​cu po​vuk​li s ne​kom ne​pri​rod​nom drh​ta​vi​com. – Vje​ruj​te
mi, ne znam što mi je – go​vo​ri​li bi tipu za​du​že​nom za osob​lje. – Ot​ka​ko ra​dim na odje​lu s
onom že​nom čini mi se kao da mi u ži​la​ma teče amo​ni​jak. Ci​je​lo se vri​je​me tre​sem, dje​ca
mi neće u kri​lo, žena neće spa​va​ti sa mnom. Mo​ra​te me pre​mjes​ti​ti, na ne​uro​lo​gi​ju, pe​di​ja​‐
tri​ju, među al​ko​ho​li​ča​re, sve mi je sve​jed​no!
I tako ona go​di​na​ma. Dok​to​ri su os​ta​ja​li po tri tjed​na, naj​vi​še tri mje​se​ca. Na​po​s​ljet​ku
se za​do​vo​lji​la jed​nim gla​va​tim čo​vje​čulj​kom ši​ro​ka čela i de​be​lih, na​bu​bre​lih obra​za, gla​ve
stis​nu​te iz​me​đu čela i obra​za, tamo gdje mu zir​ka​ju oči​ce, kao da je ne​koć no​sio i odveć
male na​oča​le, tako ih dugo no​sio da mu se tu gla​va sti​jes​ni​la; sad mu na​oča​le vise o uzi​ci s
gum​ba oko​vrat​ni​ka, na mo​droj grbi no​si​ća kla​te mu se li​je​vo-des​no, mis​liš sad će mu skliz​‐
nu​ti, a on go​vo​ri i na​gi​nje gla​vu čas li​je​vo čas des​no da bi ih odr​žao u rav​no​te​ži. To je dok​‐
tor.
Do one tro​ji​ce cr​nih bol​ni​ča​ra doš​la je na​kon du​go​go​diš​njeg iz​bi​ra​nja, po​što ih je od​bi​la
na ti​su​će. Re​da​li su se kod nje u du​gom cr​nom nizu zlo​volj​nih ma​ski du​gih no​so​va i ot​pr​ve
bi za​mr​zi​li i nju i nje​zi​nu lut​kas​tu uš​krob​lje​nu bje​li​nu. Ot​pri​li​ke u mje​sec dana pro​ci​je​ni​la
bi i njih i nji​ho​vu zlo​bu i no​gi​ra​la ih jer ne​ma​ju do​volj​no zlo​be u sebi. Kad je na kon​cu doš​‐
la do tro​ji​ce kak​vu je htje​la – pri​ma​la ih je jed​nog po jed​nog, ti​je​kom go​di​na, i ugra​đi​va​la ih
u svoj plan i svo​ju mre​žu – bila je vra​ški si​gur​na da im je zlo​ba tako zvjer​ska da mogu za​do​‐
vo​lji​ti na pos​lu.
Pr​vog je do​bi​la kad sam ja bio već oko pet go​di​na na odje​lu. To je onaj kao pa​ra​graf kriv
i ži​lav kr​ž​lja​vac boje hlad​nog asfal​ta. Kad je bio mali, maj​ku su mu si​lo​va​li, tamo u Ge​or​gi​ji,
na oči oca koji je bio pluž​nim re​me​njem ve​zan za uža​re​nu že​ljez​nu peć a krv mu cu​ri​la u ci​‐
pe​le. Mali je vi​rio iz spre​mi​šta, bilo mu je pet go​di​na, na​pre​zao je oči da vidi kroz pu​ko​ti​nu
iz​me​đu vra​ta i do​vrat​ka i ni​kad više nije na​ras​tao ni za pe​dalj. Tan​ke vje​đe vise mu s obr​va
kao da mu se ši​šmiš ug​ni​jez​dio na nosu. Vje​đe su mu kao tan​ke sive opne, diže ih tek na
tren čim ka​kav novi bi​je​lac dođe na odjel, viri is​pod njih i mje​ri čo​vje​ka od gla​ve do pete i
kima gla​vom tek je​dan​put, kao da sa​mo​me sebi po​t​vr​đu​je ne​što u što je već bio sto​pos​tot​no
uvje​ren. Pr​vog dana kad je stu​pio na duž​nost do​nio je sač​mom na​bi​je​nu ča​ra​pu, da pa​ci​jen​‐
te na​uči redu, ali mu je ona rek​la da se tako više ne radi, na​lo​ži​la mu je neka svo​je mla​ti​lo

20
 www.balkandownload.org

os​ta​vi kod kuće i na​uči​la ga svo​joj teh​ni​ci: na​uči​la ga je da kri​je svo​ju zlo​bu, da bude mi​ran i
strp​ljiv, da vre​ba i naj​ma​nju pri​li​ku, i naj​ma​nje po​pu​šta​nje ste​ge, a onda neka pri​teg​ne ša​ra​‐
fe i ne po​pu​šta. Ni​ka​da. Tako se uče redu, upu​ti​la ga je ona.
Os​ta​la dvo​ji​ca cr​nih mo​ma​ka doš​la su dvi​je go​di​ne pos​li​je, je​dan za dru​gim u roku od
mje​sec dana, a to​li​ko su slič​ni da bih re​kao kako je uze​la jed​no​ga i po nje​mu dala na​pra​vi​ti
ko​pi​ju. Vi​so​ki, gru​bi i koš​ča​ti, lica is​te​sa​na iz​ra​zom koji se ni​kad ne mi​je​nja, kao kre​me​ni
vr​š​ci stri​je​la. Oči kao toč​ke. A kosa, da se o nju oče​šeš kožu ćeš iz​gu​li​ti.
Sva su tro​ji​ca crni kao te​le​fon​ski apa​ra​ti. Što su cr​nji – to je ona na​uči​la iz onog du​gog
cr​nog niza koji se iz​re​dao pred njom – to će više i duže čis​ti​ti, stru​ga​ti i dr​ža​ti odjel u redu.
Na pri​mjer, odo​re su u sve tro​ji​ce bes​pri​je​kor​no čis​te; bi​je​le su, hlad​ne i kru​te kao u nje.
Sva su tro​ji​ca u snjež​no​bi​je​lim hla​ča​ma i bi​je​lim ko​šu​lja​ma s me​tal​nim kop​ča​ma i kao
led blis​ta​vo​bi​je​lim ci​pe​la​ma s cr​ve​nim gu​me​nim po​pla​ti​ma koji ih čine ti​ši​ma od mi​še​va
kad idu hod​ni​kom. Ina​če se kre​ću go​to​vo ne​čuj​no. Stvo​re se na bilo ko​jem mjes​tu odje​la,
gdje god je ka​kav pa​ci​jent umis​lio da je sam ili da može ne​kom dru​gom šap​nu​ti kak​vu taj​‐
nu. Tako, kad pa​ci​jent os​ta​ne po​sve sam, odjed​nom neg​dje u ne​kom kutu ne​što za​š​kri​pi i
ubr​zo naj​ed​nom obra​zu osje​ti hlad​no​ću; on se okre​ne na tu stra​nu, a tamo nad njim, pred
zi​dom, leb​di ka​me​no​hlad​na ma​ska. On vidi samo crno lice, bez ti​je​la. Zi​do​vi su, na​ime, bi​‐
je​li kao i odo​re bol​ni​ča​ra, pa se nji​ho​vo crno lice i crne ruke čine kao kak​ve sa​blas​ti koje leb​‐
de is​pred zida.
Na​kon go​di​na obu​ke tri su crna mom​ka sve bo​lje po​de​še​na na frek​ven​ci​ju Glav​ne ses​‐
tre. Svi su, je​dan po je​dan, na​uči​li i bez di​rek​t​nih žica ra​di​ti na nje​zi​noj val​noj du​lji​ni. U nje
nema glas​nih na​lo​ga ili pi​sa​nih upu​ta koje bi mo​gla vi​dje​ti kak​va žena koja je doš​la po​sje​ti​ti
muža ili koja od onih uči​te​lji​ca. To joj više ne tre​ba. Crni su mom​ci s njom u kon​tak​tu na
val​noj du​lji​ni zlo​be vi​so​kog na​po​na i zna​ju za​su​ka​ti ru​ka​ve i oba​vi​ti sve što ona tek smiš​lja.
I tako, čim je ses​tra stvo​ri​la svoj sto​žer, odje​lom je zav​la​dao red kao po špa​gi. Sve što
smis​li, go​vo​ri i čini, sve je to mje​se​ci​ma una​pri​jed raz​ra​đe​no na os​no​vi sit​nih opa​ža​nja koje
bi​lje​ži ti​je​kom dana. To se onda pre​tip​ka i uba​cu​je u stroj što ga ču​jem gdje zuji iza onih če​‐
lič​nih vra​ta u dnu sre​diš​nje sobe. Stroj iz​ba​cu​je od​go​va​ra​ju​će kar​ti​ce dnev​nog reda iz​bu​še​ne
sit​nim kva​drat​nim ru​pi​ca​ma. Sva​kog se dana, uju​tro, kar​ti​ca dnev​nog reda s od​go​va​ra​ju​ćim
da​tu​mom uba​cu​je kroz pro​rez u če​lič​nim vra​ti​ma i zi​do​vi sta​nu zu​ja​ti; svje​tla zab​ljes​nu u
spa​va​oni​ci u šest i tri​de​set; crni mom​ci što brže mogu is​tje​ru​ju akut​ne iz kre​ve​ta, gone ih da
la​šte pod, praz​ne pe​pe​lja​re, bri​šu ogre​bo​ti​ne sa zida gdje je dan pri​je je​dan sta​rac pre​go​rio i
sru​šio se u je​zi​voj spi​ra​li dima i smra​da iz​go​rje​le gume. Ne​po​kret​ni spu​šta​ju svo​je mr​tve dr​‐
ve​ne noge na pod i kao kak​vi sje​de​ći ki​po​vi če​ka​ju da im do​gu​ra​ju inva​lid​ska ko​li​ca. Ve​ge​‐
tir​ci pi​ša​ju u kre​ve​tu, na što se ak​ti​vi​ra​ju alar​m​no zvo​no i struj​ni krug koji ih iz​ba​cu​je na
po​plo​če​ni pod gdje ih crni mom​ci za​tim po​li​je​va​ju šmr​kom i pre​s​vla​če u čis​te ze​le​ne odo​‐
re...
U šest i če​tr​de​set pet zvo​ni za bri​ja​nje, akut​ni se svr​sta​ju kod zr​ca​la abe​ced​nim re​dom,

21
A, B, C, D... Po​kret​ni kro​nič​ni, po​put mene, ula​ze čim su akut​ni go​to​vi a za nji​ma do​vo​ze
ne​po​kret​ne. Tri pre​os​ta​la star​ca, s tan​kom žu​tom prev​la​kom pli​jes​ni na mlo​ha​voj koži pod
bra​dom, njih bri​ju u nji​ho​vim nas​lo​nja​či​ma u dnev​nom bo​rav​ku, gla​vu im pri​č​vr​ste kož​‐
nim re​me​nom da im se ne kla​ti amo-tamo pod pri​ti​skom elek​trič​nog apa​ra​ta.
Za ne​kih ju​ta​ra – oso​bi​to po​ne​djelj​kom – kri​jem se i po​ku​ša​vam iz​bje​ći bri​ja​nje. Za
dru​gih ju​ta​ra čini mi se naj​pa​met​ni​jim sta​ti od​mah u red, iz​me​đu slo​va A i C, i poći za stru​‐
jom kao i svi dru​gi, ne di​žu​ći sto​pa​la s poda – u podu su moć​ni mag​ne​ti koji lju​de us​mje​ra​‐
va​ju po odje​lu i po​kre​ću ih kao one lut​ke na kon​cu...
U se​dam sati otva​ra se bla​go​va​oni​ca i sad se ide obrat​nim re​dom: prvo ne​po​kret​ni, za​‐
tim po​kret​ni, a onda akut​ni uzi​ma​ju plad​nje​ve, ku​ku​ruz​ne pa​hu​lji​ce, šun​ku s ja​ji​ma, tost –
a tog ju​tra ima​mo i po jed​nu kon​zer​vi​ra​nu bre​sk​vu ser​vi​ra​nu na lis​tu ze​le​ne sa​la​te. Neki
akut​ni do​no​se plad​nje​ve s do​ruč​kom ne​po​kret​ni​ma. Ne​po​kret​ni su uglav​nom kro​nič​ni ko​‐
ji​ma su ot​ka​za​le noge a sami se hra​ne, ali su tu i ta tro​ji​ca u ko​jih ni​šta ne radi od vra​ta na​‐
ni​že, a go​to​vo ni​šta i od vra​ta na​vi​še. Njih zovu ve​ge​tir​ci​ma. Po​što se os​ta​li smjes​te, crni
mom​ci do​gu​ra​ju ve​ge​tir​ce, pris​lo​ne im ko​li​ca uza zid pa i nji​ma do​no​se iste tak​ve plad​nje​ve
s je​lom koje iz​gle​da kao bla​to. Za plad​nje​ve su pri​ka​če​ne male, bi​je​le pre​hram​be​ne kar​ti​ce:
Stroj​no mlje​ve​na, tako piše na pre​hram​be​nim kar​ti​ca​ma te kre​zu​be tro​ji​ce – jaja, šun​ka i
tost, sva​ka por​ci​ja tri​de​set i dva puta pro​žva​ka​na u stro​ju od ne​hr​đa​ju​ćeg če​li​ka u ku​hi​nji.
Gle​dam ga kako ras​tva​ra svo​je me​tal​ne usne na​lik na otvor usi​sa​va​ča za pra​ši​nu i staj​skim
zvu​kom na ta​njur blju​je gru​du sa​žva​ka​ne šun​ke.
Crni mom​ci malo pre​br​zo tr​pa​ju ve​ge​tir​ci​ma usta koja im se ru​me​ne kao u do​jen​če​ta,
ovi ne sti​žu gu​ta​ti pa im se stroj​no mlje​ve​na ci​je​di niz kvr​ga​ve bra​di​ce na ze​le​nu odo​ru.
Onda crni mom​ci psu​ju ve​ge​tir​ce, ra​zja​pe im usta vr​ta​ju​ći po nji​ma žli​com kao kad čis​te
gnji​lež s ja​bu​ke. – Ovaj sta​ri pr​da​vac Blas​tic, na oči mi se ras​pa​da! Više i ne znam što mu
gu​ram u gušu, je li to kaša od šun​ke ili su ko​ma​di​ći nje​go​vog je​be​nog je​zi​ka...
U se​dam i tri​de​set, na​trag u dnev​ni bo​ra​vak. Glav​na ses​tra gle​da kro​za svo​je spe​ci​jal​no
stak​lo, koje se re​do​vi​to tako blis​ta da ga više i ne vi​diš, kima gla​vom na taj pri​zor, diže ruku
i trga list s ka​len​da​ra, za je​dan je dan bli​že ci​lju. Onda pri​tis​ne gumb da stva​ri kre​nu. Ču​jem
štro​pot, neka se ve​li​ka li​me​na plo​ča tre​se. Svi na svo​ja mjes​ta: akut​ni – sjed​ni​te na svo​joj
stra​ni dvo​ra​ne i če​kaj​te da vam se do​ne​su kar​te i dru​ge igre; kro​nič​ni – sjed​ni​te na svo​joj
stra​ni i če​kaj​te na sla​ga​li​ce iz ku​ti​je Cr​ve​no​ga kri​ža; El​lis – idi na svo​je mjes​to kod zida, dig​‐
ni ruke da te pri​ku​ju i po​pi​šaj se u gaće; Pete – ki​maj gla​vom kao lut​ka; Sca​nlon – pos​ta​vi
svo​je kvr​ga​ve šake pre​da se na stol, pra​vi nji​ma za​miš​lje​nu bom​bu ko​jom ćeš dig​nu​ti u zrak
za​miš​lje​ni svi​jet; Har​ding – poč​ni go​vo​ri​ti, maši svo​jim go​lub​ljim ša​ka​ma zra​kom, a onda
ih stis​ni pod pa​zuh jer se odras​lu čo​vje​ku ne pris​to​ji tako ma​ha​ti svo​jim li​je​pim ša​ka​ma; Se​‐
felt – poč​ni ku​ka​ti kako te zubi bole i kosa ti ot​pa​da; svi – udah​ni... iz​dah​ni... u sa​vr​še​nom
redu; srca neka svi​ma ku​ca​ju br​zi​nom oz​na​če​nom na kar​ti​ci dnev​nog reda. Ci​lin​dri neka
sklad​no rade.

22
 www.balkandownload.org

Kao u svi​je​tu stri​pa, gdje se rav​nim i cr​nim li​ni​ja​ma iz​vu​če​ni li​ko​vi tr​za​ju i ska​ku​ću u
ne​kak​voj ša​ša​voj pri​či koja bi mo​gla biti i zbi​lja smi​ješ​na da li​ko​vi tog stri​pa nisu stvar​ni lju​‐
di...
U se​dam i če​tr​de​set i pet crni mom​ci obi​la​ze dug niz kro​nič​nih i na​ti​ču ka​te​te​re, to jest
oni​ma koji su pri​tom mir​ni. Ka​te​te​ri su na​prav​lje​ni od sta​rih pre​zer​va​ti​va ko​ji​ma je vrh
odre​zan, na koje su na​bi​je​ne i flas​te​rom pri​č​vr​š​će​ne ci​je​vi što teku pa​ci​jen​tu niz no​ga​vi​cu
do plas​tič​ne vre​ći​ce na ko​joj piše NA​KON UPO​TRE​BE BA​CI​TI, a moj je po​sao da ih
sva​ku ve​čer ope​rem. Crni mom​ci na​ti​ču pa​ci​jen​tu kon​dom i flas​te​rom mu ga pri​č​vr​ste za
dla​ke; ima kro​nič​nih koji su od ski​da​nja ka​te​te​ra na tom mjes​tu bez ijed​ne dla​ke, po​put no​‐
vo​ro​đen​ča​di.
U osam sati štro​pot i zuj iz zi​do​va je u pu​nom rit​mu. Zvuč​nik sa stro​pa go​vo​ri »Li​je​ko​‐
vi«, slu​že​ći se gla​som ses​tre. Mi po​gle​da​mo u onaj stak​le​nik gdje ona sje​di, ali ona nije kod
mi​kro​fo​na; da​pa​če, tri me​tra je od nje​ga, upu​ću​je jed​nu mla​du ses​tru kako će ured​no pri​‐
pre​mi​ti i ras​po​re​di​ti pi​lu​le na plad​nju. Akut​ni se pos​tav​lja​ju u red kod stak​le​nih vra​ta: A,
B, C, D, z a nji​ma su kro​nič​ni, a ve​ge​tir​ci do​bi​va​ju svo​je pos​li​je, u žli​ci ja​buč​nog soka. Lju​di
pri​la​ze i pri​ma​ju pi​lu​le u pa​pir​noj čaši – uba​ci ih u usta, če​kaj da ti ses​tri​ca na​pu​ni čašu vo​‐
dom, pa ih pro​tje​raj niz gr​kljan. Do​go​di se, iako su to ri​jet​ki pet​ci, da se nađe bu​da​la koja
pita što je to što mora gu​ta​ti.
– Če​kaj malo, dušo. Reci mi, a što su ove dvi​je cr​ve​ne pi​lu​li​ce po​red vi​ta​mi​na?
Znam ga. To je je​dan kru​pan akut​ni, brun​da​lo, već je na gla​su kao bun​tov​nik.
– Obi​čan li​jek, gos​po​di​ne Ta​ber, za vaše do​bro. Daj​te, pro​gu​taj​te to.
– Ali ja bih vo​lio zna​ti ka​kav je to li​jek. Za​bo​ga, vi​dim i ja da su pi​lu​le...
– Vi ih samo pro​gu​taj​te sve za​jed​no, daj​te, gos​po​di​ne Ta​ber, meni za lju​bav. – Ses​tri​ca
do​ba​cu​je brz po​gled Glav​noj ses​tri, tek da vidi odo​bra​va li se nje​zi​na ko​ket​na teh​ni​ka, pa
opet gle​da akut​nog. Ovaj se još nije po​mi​rio s tim da pro​gu​ta ne​što što ne zna što je, pa ni
njoj za lju​bav.
– Gos​po​đi​ce, ja ne vo​lim biti do​sa​dan, ali ne vo​lim gu​ta​ti ono što ne znam što je. Kako
ću zna​ti da to nije neka od onih lu​dih pi​lu​la koje od čo​vje​ka pra​ve ono što nije?
– Ne uz​bu​đuj​te se, gos​po​di​ne Ta​ber...
– A tko se uz​bu​đu​je? Bože mili, pa ja bih samo htio zna​ti...
Ali je Glav​na ses​tra tiho priš​la, ša​kom mu steg​nu​la nad​lak​ti​cu i uko​či​la mu je sve do ra​‐
me​na.
– U redu je, gos​po đice Flinn – ona kaže. – Ako se gos​po​din Ta​ber želi po​na​ša​ti kao di​‐
je​te, onda s njim tre​ba i pos​tu​pa​ti kao s dje​te​tom. Tru​di​li smo se da s njim bu​de​mo lju​baz​ni
i ob​zir​ni. To oči​to ne vri​je​di. Umjes​to hva​le, uz​vra​ća nam gru​boš​ću. Gos​po​di​ne Ta​ber, ako
ne že​li​te oral​no uze​ti svo​je li​je​ko​ve, iz​vo​li​te ići.
– Za​bo​ga, pa ja sam samo htio zna...
– Iz​vo​li​te ići.

23
 Pu​šta mu nad​lak​ti​cu, a on od​la​zi gun​đa​ju​ći i ci​je​lo se ju​tro zlo​volj​no vrti po za​ho​du i
pita se što li su one pi​lu​le. Jed​nom sam baš tak​vu cr​ve​nu pi​lu​lu za​dr​žao pod je​zi​kom, pre​‐
tva​rao sam se da je gu​tam, a pos​li​je sam je u spre​mi​štu za me​tle zdro​bio. Samo na tren, pri​je
nego što će se pre​tvo​ri​ti u bi​je​li prah, vi​dio sam da je to mi​ni​ja​tur​ni elek​tron​ski ele​ment,
po​put onih koje smo ima​li u voj​s​ci, u ra​dar​skom kor​pu​su, mi​kro​skop​ski sit​ne žice, mre​ži​ce
i tran​zis​to​ri, a ovaj je bio na​prav​ljen tako da se ras​pad​ne u do​di​ru sa zra​kom...
U osam i dva​de​set iz​da​ju se kar​te i sla​ga​li​ce...
U osam i dva​de​set pet je​dan akut​ni spo​mi​nje kako je čes​to špi​ju​ni​rao svo​ju ses​tru kad se
ku​pa​la; za sto​lom kr​klja​nac, os​ta​la tro​ji​ca ruše se je​dan pre​ko dru​go​ga, sva​ki bi htio biti prvi
kod dnev​ni​ka...
U osam i tri​de​set otva​ra​ju se vra​ta odje​la, ka​som upa​da​ju dva teh​ni​ča​ra, za​uda​ra​ju po
vinu. Teh​ni​ča​ri se uvi​jek kre​ću ili br​zim ho​dom ili ka​som; na​ime, oni su uvi​jek pog​nu​ti na​‐
pri​jed pa se mo​ra​ju brzo kre​ta​ti da ne bi pljus​nu​li na gla​vu. Uvi​jek su pog​nu​ti na​pri​jed i
uvi​jek tako za​uda​ra​ju kao da svo​je ins​tru​men​te ste​ri​li​zi​ra​ju vi​nom. Za​tva​ra​ju za so​bom vra​‐
ta la​bo​ra​to​ri​ja i dov​la​čim se s oti​ra​čem bli​že pa im ču​jem gla​so​ve iz​nad zlo​kob​nog zz-zz-zu​‐
ja​nja če​li​ka na bru​su.
– Što ima​mo da​nas tako rano?
– Mo​ra​mo ugra​di​ti in​ter​ni pre​ki​dač ra​doz​na​los​ti ne​kom uš​lji​vom za​ba​da​lu. Rek​la je da
je hit​no a ja ne znam ima​mo li još tih pre​ki​da​ča.
– Ako ne​ma​mo, na​zvat ćemo IBM da nam je​dan is​po​ru​če na br​zi​nu. Naj​pri​je da vi​dim
u skla​di​štu...
– Hej, kad već ideš tamo, do​ne​si jed​nu bocu ono​ga čis​to​ga. Doš​lo mi je do​tle da bez do​‐
brog gut​lja​ja ne mogu ugra​di​ti ni naj​o​bič​ni​ji je​be​ni ele​ment. Ah, do vra​ga, ipak je bo​lje i
ovo nego šlja​ka​ti u ga​ra​ži...
Gla​so​vi su im ne​pri​rod​ni, kre​šta​vi, s pre​br​zim re​pli​ka​ma – više na​lik na go​vor u cr​ti​ću.
Gu​bim se oda​tle da me ne uhva​te kako pris​lu​šku​jem.
Ona dva crna ma​ca​na hva​ta​ju Ta​be​ra u za​ho​du i od​v​la​če ga u so​bi​cu s ma​dra​cem. Jed​‐
no​ga je do​bro za​ka​čio no​gom u go​lje​ni​cu. Mah​ni​to urla. Drže ga a ja se ču​dim nje​go​vu ne​‐
moć​nom iz​gle​du – kao da je sav steg​nut če​lič​nim ve​zo​vi​ma.
Gur​nu​li su ga po​tr​bu​ške na ma​drac. Je​dan mu je sjeo na gla​vu, a dru​gi mu dra​pa hla​če
na straž​nji​ci, iz​vr​će plat​no i sad vi​diš onu straž​nji​cu boje bre​sk​ve uok​vi​re​nu raz​de​ra​nim,
kao sa​la​ta ze​le​nim plat​nom. Ta​ber mum​lja psov​ke u ma​drac, a crni mo​mak koji mu sje​di na
gla​vi go​vo​ri: – Do​bro je, gos​po​di​ne Ta​ber, do​bro je... – Hod​ni​kom do​la​zi ses​tra, pre​ma​zu​je
dugu iglu va​ze​li​nom, za​tva​ra za so​bom vra​ta pa ih tre​nu​tak ne vi​diš, onda iz​la​zi bri​šu​ći iglu
ko​ma​di​ćem Ta​be​ro​vih hla​ča. Stak​len​ku s va​ze​li​nom os​ta​vi​la je u sobi. Crni mo​mak za​tva​ra
za njom vra​ta, samo sam na čas još vi​dio ono​ga koji Ta​be​ru sje​di na gla​vi, bri​še ga pa​pir​nim
rup​či​ćem. Dugo os​ta​ju u sobi, onda se vra​ta otva​ra​ju i oni iz​la​ze, nose Ta​be​ra hod​ni​kom u
la​bo​ra​to​rij. Ski​nu​li su mu ze​le​ne hla​če i omo​ta​li ga vlaž​nom plah​tom...

24
 www.balkandownload.org

De​vet sati. Mla​di sta​žis​ti s kož​nim kr​pa​ma na lak​to​vi​ma raz​go​va​ra​ju s akut​ni​ma pe​de​se​‐
tak mi​nu​ta o tome što je tko ra​dio kad je bio mali. Glav​noj je ses​tri sum​njiv stu​dent​ski iz​‐
gled sta​žis​ta, i tih pe​de​set mi​nu​ta što su oni na odje​lu, njoj su kao ka​men u že​lu​cu. Za tih
pe​de​set mi​nu​ta što su oni tu po​gon tap​ka u mjes​tu i ona si​je​va oči​ma i za​pi​su​je da tre​ba
pro​če​pr​ka​ti po po​da​ci​ma tih mo​ma​ka, tre​ba vi​dje​ti ima li kak​vih sta​rih pro​met​nih pre​kr​ša​‐
ja ili čega slič​nog...
U de​vet i pe​de​set sta​žis​ti od​la​ze i po​gon opet glat​ko radi, sve šti​ma. Ses​tra mo​tri dnev​ni
bo​ra​vak iz svog stak​le​ni​ka: pri​zor pred njom opet je če​lič​no​pla​vo ja​san, opet je sve bis​tro i
ured​no kao u cr​ti​ću.
Ta​be​ra iz​no​se iz la​bo​ra​to​ri​ja na po​kret​nom kre​ve​tu.
– Mo​ra​li smo mu dati još jed​nu injek​ci​ju jer je do​šao k sebi dok smo mu uzi​ma​li lik​vor
– kaže joj teh​ni​čar. – Što ka​že​te da ga od​ne​se​mo rav​no u broj je​dan i smi​ri​mo ga elek​tro-
šok te​ra​pi​jom, dok smo tu, i tako ušte​di​mo na se​da​ti​vi​ma?
– Iz​vr​stan pri​jed​log. Onda mu još mo​že​te na​pra​vi​ti en​ce​fa​lo​gram, is​pi​taj​te mu gla​vu,
tko zna mo​žda se nađe još ne​što, mo​žda je po​treb​na in​ter​ven​ci​ja na moz​gu.
Teh​ni​ča​ri ka​som od​la​ze, gu​ra​ju​ći no​si​la na ko​ta​či​ma s čo​vje​kom, kao lju​di u cr​ti​ći​ma –
ili lut​ke, me​ha​nič​ke lut​ke u onim ko​ma​di​ma s Pun​c​hem i Judy gdje je to​bo​že smi​ješ​no gle​‐
da​ti lut​ku kako vuče vra​ga, ili ali​ga​to​ra kako ke​se​ći se guta lut​ku od gla​ve na​do​lje...
U de​set sati di​je​li se po​šta. Do​go​di se da do​bi​ješ po​de​ra​nu ku​ver​tu...
U de​set sati i tri​de​set do​la​zi onaj od pro​pa​gan​de, vodi neko žen​sko druš​tvo. Sto​ji na vra​‐
ti​ma dnev​nog bo​rav​ka i plješ​će svo​jim de​be​lim ša​ka​ma.
– Zdra​vo, deč​ki! Gore gla​vu, gore gla​vu... Iz​vo​li​te gle​da​ti, moje dame. Kako je čis​to,
kako je svi​je​tlo! Ovo je gos​po​đi​ca Rat​c​hed. Do​veo sam vas ov​dje baš zato što je to nje​zin
odjel. Moje dame, ona je pra​va maj​či​ca. Ne po go​di​na​ma, zna se, vi me shva​ća​te...
Ovrat​nik je tome tipu tako ti​je​san da mu gla​va na​brek​ne kad se smi​je, a smi​je se ci​je​lo
vri​je​me, ni​kad ne znam čemu, smi​je se buč​no i brzo kao da bi htio pres​ta​ti a ne može.
Obra​zi mu na​brek​nu, pos​ta​nu cr​ve​ni i okru​gli, kao ka​kav ba​lon na ko​jem je nas​li​ka​no lice.
Na licu nema dla​ka, a ne mo​žeš reći ni da ih ima na gla​vi; po nje​mu bi se rek​lo da je, u svo​je
doba, i za​li​je​pio sebi koju dla​ku na gla​vi, ali su mu se od​li​je​pi​le i skliz​nu​le, što u man​že​te,
što u džep, što pod ovrat​nik. Mo​žda zato i nosi tako ti​je​san ovrat​nik, da mu dla​či​ce ne
skliz​nu poda nj.
A mo​žda se zato i smi​je ci​je​lo vri​je​me, jer po​ko​ja dla​ka ipak upad​ne.
On je vo​dič tim gru​pa​ma – oz​bilj​ne žene u vje​trov​ka​ma, samo ki​ma​ju gla​vom dok im
uka​zu​je ko​li​ki je na​pre​dak os​tva​ren u bol​ni​ci. Skre​će im po​zor​nost na te​le​vi​zor, na udob​ne
kož​ne nas​lo​nja​če, na hi​gi​jen​sku sla​vi​nu. Onda ci​je​lo druš​tvo ide na kavu u sobu za osob​lje.
Tu i tamo pro​pa​gan​dist dođe i sam, sto​ji usred dnev​nog bo​rav​ka i samo plješ​će ru​ka​ma (ču​‐
jem da su mu vlaž​ne), plješ​će nji​ma dva-tri puta dok mu se ne sli​je​pe, pa ih drži tako sklop​‐
lje​ne pod jed​nim pod​brat​kom kao u mo​li​tvi, i vrti se. Vrti se i vrti usred bo​rav​ka, lu​đač​ki

25
mah​ni​to bu​lji u te​le​vi​zor, u nove sli​ke na zidu, u zde​nac. I smi​je se.
Što mu je tako smi​ješ​no, to nam ni​kad nije ot​krio, a meni je smi​je​šan samo on kad se
tako vrti kao kak​va gu​me​na igrač​ka – od onih s olov​nim pod​no​škom, pre​vr​neš je, a ona se
od​mah us​prav​lja i vrti se da​lje. I ni​ka​da, baš ni​ka​da ne gle​da čo​vje​ku u oči...
De​set i tri​de​set, i če​tr​de​set pet, i pe​de​set – pa​ci​jen​ti od​la​ze i do​la​ze, idu na ak​tiv​nu te​ra​‐
pi​ju, ili na eks​pre​siv​nu te​ra​pi​ju, ili na ne​di​rek​t​nu te​ra​pi​ju, ili u neke čud​ne so​bi​ce gdje zi​do​‐
vi ni​kad nisu jed​na​ki a pod nije ra​van. Ma​ši​ne​ri​ja oko nas sad zuji mo​no​to​nim, ujed​na​če​‐
nim rit​mom.
Odjel zuji ona​ko kako je meni zu​ja​la jed​na pre​di​oni​ca – zgo​dom kad je naša mom​čad
išla igra​ti utak​mi​cu s ne​kom gim​na​zij​skom eki​pom u Ka​li​for​ni​ji. Jed​ne go​di​ne, po​što smo
do​bro za​vr​ši​li se​zo​nu, naši su na​vi​ja​či bili tako po​nos​ni i tako odu​šev​lje​ni da su nam pla​ti​li
put avi​onom u Ka​li​for​ni​ju da se ogle​da​mo s ta​moš​njim sred​njo​škol​skim pr​va​kom. Kad
smo do​le​tje​li u grad, naj​pri​je smo otiš​li u obi​la​zak mjes​ne in​dus​tri​je. Naš je tre​ner bio maj​‐
stor da uvje​ri lju​de kako je sport od​goj​no sred​stvo jer pu​tu​ju​ći sva​šta na​učiš, pa je na sva​‐
kom gos​to​va​nju još pri​je utak​mi​ce vo​dio mom​čad na​oko​lo, po si​ra​na​ma, far​ma​ma i tvor​ni​‐
ca​ma kon​zer​vi. U Ka​li​for​ni​ji smo išli u jed​nu pre​di​oni​cu. Doš​li smo u tvor​ni​cu i mom​ci su
ba​ci​li po​gled-dva i od​mah se vra​ti​li u auto​bus da na ko​fe​ri​ma odi​gra​ju koju par​ti​ju, a ja sam
os​tao u pre​di​oni​ci, u kutu, da ne sme​tam cr​nim rad​ni​ca​ma koje su ska​ka​le amo-tamo uza
stro​je​ve. Usred onog zu​ja​nja, škljo​ca​nja i klo​po​ta​nja lju​di i stro​je​va koji se po​kre​ću po odre​‐
đe​noj ša​blo​ni, osje​tio sam se kao u kak​vom snu. Zato i ni​sam oti​šao s os​ta​li​ma, nego sam
os​tao, a i zato što me taj pri​zor pod​sje​tio na one po​s​ljed​nje dane mog ple​me​na kad su mu​‐
škar​ci na​pus​ti​li selo i otiš​li ra​di​ti na na​si​pu za bra​nu. Ona groz​ni​ča​vost, ona lica obu​ze​ta
ko​lo​te​či​nom... htio sam i ja oti​ći s os​ta​li​ma, ali ni​sam mo​gao.
Bilo je ju​tro, po​čet​kom zime, na sebi sam još imao jak​nu koju smo do​bi​li kad smo osvo​‐
ji​li pr​vens​tvo – cr​ve​no-ze​le​nu, s ko žnim ru​ka​vi​ma, s am​ble​mom u obli​ku lop​te pri​ši​ve​nim
na le​đi​ma i s ti​tu​lom koju smo osvo​ji​li. Ta jak​na pri​vuk​la je po​gle​de mno​gih onih cr​nih dje​‐
vo​ja​ka. Ski​nuo sam je, ali su zu​ri​le i da​lje. U ono doba bio sam još mno​go krup​ni​ji.
Jed​na dje​voj​ka na​pus​ti stroj, po​gle​da gore-do​lje niz re​do​ve stro​je​va da vidi je li nad​zor​‐
nik u bli​zi​ni, pa mi pri​đe. Upi​ta me ho​će​mo li te ve​če​ri igra​ti s gim​na​zi​jom i reče mi da joj
je brat na​pa​dač u nji​ho​voj mom​ča​di. Tako smo malo ča​vr​lja​li o no​go​me​tu i sva​če​mu i ja
sam uočio kako joj se lice čini mut​nim, kao da iz​me​đu nas leb​di neka ma​gli​ca. To je bilo od
pa​muč​nih niti koje su leb​dje​le zra​kom.
Re​kao sam joj za niti. Kad sam joj re​kao kako mi se od toga čini kao da smo usred ju​tar​‐
nje ma​gli​ce u lovu na pat​ke, pre​vr​nu​la je oči​ma i dla​nom po​kri​la usta da pri​gu​ši smi​jeh.
»Za ime bož​je«, rek​la je, »a što bi ti sa mnom na​sa​mo u pa​čjem ritu?« Od​go​vo​rio sam da
bih joj dao da mi drži pu​šku, na što su se sve cure u pre​di​oni​ci sta​le hi​ho​ta​ti i dla​nom če​pi​ti
usta. I ja sam se malo na​smi​jao jer sam joj mu​dro od​go​vo​rio. I tako smo raz​go​va​ra​li i smi​ja​li
se, kad​li naj​ed​nom ona zgra​bi obje moje ruke, uko​pa nok​te u njih, lice joj se na​glo ra​svi​je​tli

26
 www.balkandownload.org

i crte joj se iz​o​š​tre. Vi​dio sam da je ne​čim pres​tra​še​na.

U jed​nom je dahu šap​nu​la: »Daj, ve​li​ki deč​ko, odve​di me! Odve​di me iz ove pre​di​oni​‐
ce, iz ovo​ga gra​da, iz ovog ži​vo​ta! Odve​di me neg​dje u pus​ti pa​čji rit. Neg​dje drug​dje. Ho​‐
ćeš, ve​li​ki deč​ko, ho​ćeš?«
Ono zgod​no crno lice svje​tlu​ca​lo je pre​da mnom. Zi​nuo sam, raz​miš​ljao što da joj ka​‐
žem. Tako smo sta​ja​li ot​pri​li​ke koju se​kun​du. Onda buka pre​di​oni​ce pro​mi​je​ni ri​tam i dje​‐
voj​ku kao da ne​što sta​ne od​v​la​či​ti od mene. Kao da je vuku na​trag ne​kom uzi​com koju ja
ne vi​dim, uzi​com koja joj je pri​ka​če​na za onu cr​ve​nu suk​nju s cvje​ti​ći​ma. Nok​ti joj za​gre​bu
niz moje šake i, kako se odvo​ji od mene, lice joj se iza ko​vi​tla​ca pa​muč​ne ma​gli​ce opet za​‐
mu​ti, ras​pli​ne i raz​li kao top​lje​na čo​ko​la​da. Na​smi​je se i na​glo okre​ne, suk​nja joj za​le​pr​ša
ot​kri​va​ju​ći mi na tren žuć​kas​te noge. Samo mi još na​mig​ne pre​ko ra​me​na i odju​ri do svog
stro​ja gdje se hrpa vlak​na s plo​če iz​li​je​va​la na pod; zgra​bi vlak​no, la​ko​no​go po​tr​ča niz red
stro​je​va, baci ga u kan​tu za ot​pat​ke – i nes​ta​ne mi iz vida iza ugla.
Sva ona vre​te​na što se vrte i ko​tu​ra​ju, čun​ci što po​ska​ku​ju i špu​le što kon​cem si​je​ku
zrak, ovap​nje​ni zi​do​vi, če​lič​no​si​vi stro​je​vi i dje​voj​ke u cvje​tas​tim suk​nja​ma što ska​ču amo-
tamo, i kro​za sve to pa​uči​ne bi​je​lih niti što kao ko​pre​nom obu​hva​ća​ju ci​je​lu halu – sve je to
os​ta​lo u meni i od vre​me​na do vre​me​na ne​što me na odje​lu na to pod​sje​ća.
Da. To znam. Odjel je jed​na od tvor​ni​ca Sus​ta​va. Da se is​pra​ve po​gre​ške na​prav​lje​ne u
kvar​to​vi​ma, u ško​la​ma, u cr​k​va​ma, eto za​što je bol​ni​ca. Kad se fi​nal​ni pro​izvod vra​ća na​trag
druš​tvu, sre​đen kao da je nov, a gdje​kad i bo​lji nego nov, Glav​noj ses​tri je srce puno sre će;
ne​što što je ova​mo sti​glo na​kaz​no, sad iz​la​zi kao dje​la​tan i pri​la​go​đen ele​ment, dika ci​je​le
eki​pe i čudo bez prem​ca. Gle​daj​te ga kako od​la​zi leb​de​ći, na nje​mu za​lem​ljen osmi​jeh, kako
se uk​la​pa u ka​kav li​jep mali kvart gdje upra​vo sada ko​pa​ju ro​vo​ve duž uli​ce da po​lo​že ci​je​vi
grad​skog v odo​vo​da. On se tome ve​se​li. On je na​po​s​ljet​ku pri​la​go​đen oko​li​ni...
»Bože, da mi je tko re​kao da se čo​vjek može tako pro​mi​je​ni​ti kao onaj Maxwell Ta​ber,
onaj koji se vra​tio iz bol​ni​ce! Malo jest crn i mo​dar oko oči​ju, malo je i os​la​bio, ali, znaš, to
je po​sve dru​gi čo​vjek! Bože, što ti zna​či mo​der​na ame​rič​ka zna​nost...«
I sva​ke noći dugo iza po​no​ći svje​tlo gori na pro​zo​ru nje​go​va po​dru​ma kad mu ele​men​ti
za od​go​đe​nu re​ak​ci​ju koje su mu teh​ni​ča​ri ugra​di​li omo​gu​ću​ju spret​nost i vje​šti​nu pr​sti​ma
i on se na​gi​nje nad omam​lje​nim li​ko​vi​ma svo​je žene, svo​jih kće​ri, jed​noj su če​ti​ri a dru​goj
šest go​di​na, i svo​ga su​sje​da s ko​jim po​ne​djelj​kom ide na ku​gla​nje. Pri​la​go​đa​va ih ona​ko
kako su nje​ga pri​la​go​di​li. Tako to oni šire.
I kad ko​nač​no, na​kon odre​đe​nog bro​ja go​di​na, iz​go​ri, grad se dir​lji​vo opra​šta s njim, no​‐
vi​ne mu objav​lju​ju fo​to​gra​fi​ju na ko​joj ska​uti​ma po​ma​že u proš​lo​go​diš​njoj ak​ci​ji čiš​će​nja
grob​lja, a nje​go​voj ženi rav​na​telj gim​na​zi​je ša​lje pi​smo u ko​jem kaže kako je Maxwell Wil​‐
son Ta​ber bio oso​ba koja je slu​ži​la za ugled mla​de​ži i na​šoj div​noj za​jed​ni​ci.
I po​greb​ni​ci, ina​če duo škr​ti​ca i gu​li​ko​ža, čak su i oni dir​nu​ti. »Da-da, eto Maxa Ta​be​‐
ra, vi​diš ga, a kak​va je do​bri čina bio! Što ka​žeš, da ga opre​mi​mo po pr​voj kla​si, a od žene

27
na​pla​ti​mo kao za dru​gu? Ma što, do vra​ga, nek sve ide na naš ra​čun!«
Ta​kav us​pje​šan ot​pu​šte​nik, to je pro​izvod koji sre​ćom puni srce Glav​noj ses​tri i svje​do​či
o umi​je​ću i nje​zi​nu i uop​će ci​je​log Sus​ta​va. Svat​ko se ra​du​je ot​pu​šte​ni​ku.
Ali no​vaj​li​ja – e, to je dru​ga pri​ča, čak i ono​ga no​vaj​li​ju koji se uzor​no vla​da tre​ba malo
obra​di​ti da bi se uk​lo​pio u ko​lo​te​či​nu, a osim toga ni​kad ne znaš kad će ti se po​ja​vi​ti upra​vo
ta​kav je​dan bun​dži​ja koji će ti na​pra​vi​ti pro​pis​nu i kom​plet​nu zbr​ku, koji će ti stvo​ri​ti pra​‐
vi dar​mar i za​pri​je​ti​ti sa​vr​še​nom funk​ci​oni​ra​nju ci​je​le ma​ši​ne​ri​je. A, kako sam već re​kao,
Glav​na ses​tra samo što ne po​div​lja čim što​god za​sme​ta sa​vr​še​nom funk​ci​oni​ra​nju nje​zi​na
po​go​na.

Još nije dva​na​est a opet su uklju​či​li stroj za ma​glu, ali ne do da​ske; nije tako gus​ta, mogu
i vi​dje​ti ako se do​bro na​preg​nem. Jed​no​ga dana pres​tat ću se na​pre​za​ti, po​sve ću se pre​pus​‐
ti​ti, iz​gu​bit ću se u ma​gli kao neki dru​gi kro​nič​ni, ali sad me za​ni​ma ovaj novi tip – usko​ro
će sas​ta​nak gru​pe, že​lim vi​dje​ti kako će se tu dr​ža​ti.
U de​set do je​dan ma​gla se po​sve ra​zi​la​zi i crni mom​ci na​la​žu akut​ni​ma da raš​čis​te dvo​ra​‐
nu za sas​ta​nak. Sto​lo​vi se iz dnev​nog bo​rav​ka od​no​se u tuš-ku​pa​oni​cu na dru​goj stra​ni
hod​ni​ka, »spre​ma​mo dvo​ra​nu«, kaže Mc​Murp​hy, kao da ćemo sad pri​re​di​ti do​bru čagu.
Sve to Glav​na ses​tra pra​ti iz svog stak​le​ni​ka. Tri puna sata nije se mak​nu​la sa svog mjes​ta
iza stak​la, pa ni za ru​čak. Dvo​ra​na je sad praz​na, nema više sto​lo​va, i u je​dan sat dok​tor do​‐
la​zi iz svo​je sobe na kra​ju hod​ni​ka, kima gla​vom ses​tri pro​la​ze​ći is​pred nje​zi​na stak​la za ko​‐
jim ona i da​lje mo​tri, i sje​da na svo​ju sto​li​cu od​mah li​je​vo od vra​ta. Sje​da​ju i pa​ci​jen​ti, a
onda do​la​ze ses​tre i sta​žis​ti. Kad su se svi smjes​ti​li, Glav​na ses​tra na​pu​šta svo​je mjes​to, pri​la​‐
zi su​prot​nom zidu svo​je sobe gdje je če​lič​na plo​ča s po​lu​ga​ma i ruč​ka​ma, uklju​ču​je valj​da
ne​kak​vog auto​mat​skog pi​lo​ta da stva​ri da​lje teku dok nje nema, i ula​zi u dvo​ra​nu s dnev​ni​‐
kom i ko​ša​ri​com pu​nom bi​lje​ški. Iako je tamo sta​ja​la već pola dana, uš​krob​lje​na joj je odo​ra
jed​na​ko kru​ta, nig​dje nije zgu​žva​na, na ša​vo​vi​ma oš​tro puc​ke​ta kao kad sa​vi​ja​te smrz​nu​to
ša​tor​sko kri​lo.
Sje​da od​mah des​no od vra​ta.
Tek što je sje​la, a sta​ri Pete Ban​ci​ni tre​su​ći se us​ta​je, maše gla​vom i bali. – Umo​ran sam.
Oh, Bože, oh, straš​no sam umo​ran... – To po​nav​lja kad god se na odje​lu nađe koji no​vaj​li​ja
koji će ga slu​ša​ti.
Glav​na ses​tra i ne gle​da Pe​tea, lis​ta bi​lje​ške iz svo​je ko​ša​ri​ce. – Neka net​ko sjed​ne po​red
gos​po​di​na Ban​ci​ni​ja – kaže – i neka ga smi​ri, da mo​že​mo po​če​ti sas​ta​nak.
Bil​ly Bib​bit sjed​ne po​red Pe​tea koji se okre​nuo pre​ma Mc​Murp​hyju i gla​vu okre​će li​je​‐
vo-des​no kao kak​vo sig​nal​no svje​tlo na že​ljez​ni​ci; sad je to​tal​no go​tov, ali mu je u pam​će​nju
još ne​što os​ta​lo.
–Ja sam u-mo-ran – kaže, okre​će gla​vu i gle​da Mc​Murp​hyja.

28
 www.balkandownload.org

– Smi​ri se, Pete – Bil​ly spu​šta pje​ga​vu šaku na Pe​te​ovo ko​lje​no.

–... Straš​no umo​ran...
– Znam, Pete – Bil​ly ga tap​ša po mr​ša​vom ko​lje​nu, a Pe​teu se lice smi​ru​je, shva​ća da se
da​nas neće oba​zi​ra​ti na nje​go​vo ku​ka​nje.
Ses​tra ski​da sat s ruke, gle​da na odjel​ni sat i na​vi​ja svoj pa ga pos​tav​lja u ko​ša​ri​cu tako da
joj je pred oči​ma. Onda iz ko​ša​ri​ce uzi​ma je​dan fas​cikl.
– Dak​le, mo​že​mo li po​če​ti?
Lice joj se, jed​na​ko na​smi​je​še​no, okre​će nad ovrat​ni​kom u po​lu​kru​gu, čeka hoće li se
naći još tko da je pre​ki​ne. Lju​di joj iz​bje​ga​va​ju po​gled, zure u svo​je nok​te – svi, osim Mc​‐
Murp​hyja. Smjes​tio se u kutu, u nas​lo​nja​ču, sje​di u nje​mu kao da ga je iz svo​ga dže​pa ku​pio
i pra​ti sva​ki ses​trin po​kret. Kapa mu je na gla​vi, na​bio je na riđu kosu kao ka​kav moto-tr​‐
kač. U kri​lu mu špil ka​ra​ta, pre​sje​kao ga je i sad ga sklo​pio i onaj pra​sak u ti​ši​ni odje​ku​je
kao pu​canj. Ses​trin kru​že​ći po​gled na se​kun​du zas​ta​je na nje​mu. Ci​je​lo ga je ju​tro mo​tri​la
kako igra po​ker i nig​dje nije vi​dje​la ni tra​ga nov​cu ali ipak slu​ti da on nije taj koji će se po​‐
kor​no dr​ža​ti pra​vi​la da se na odje​lu igra samo za ši​bi​ce. Špil se još jed​nom šuš​njem otva​ra i
pra​skom za​tva​ra, pa nes​ta​je neg​dje u onim krup​nim ša​ka​ma.
Ses​tra opet gle​da na svoj sat, vadi iz fas​cik​la je​dan list, gle​da u nj, pa ga vra​ća u fas​cikl.
Od​la​že fas​cikl i uzi​ma dnev​nik. Sa svog mjes​ta na zidu El​lis je stao kaš​lja​ti; ona čeka da se
is​kaš​lja.
– Do​bro. Dak​le, pri kon​cu sas​tan​ka u pe​tak... ras​prav​lja​li smo o pro​ble​mu gos​po​di​na
Har​din​ga... u vezi s nje​go​vom mla​dom že​nom. Us​t​vr​dio je da ga muči to što mu žena ima
vrlo... bo​ga​te gru​di, pa priv​la​či po​gle​de mu​ška​ra​ca na uli​ci. – Lis​ta dnev​nik, otva​ra ga na
obi​lje​že​nim mjes​ti​ma gdje pa​pi​ri​ći vire iz​me​đu ko​ri​ca. – Pre​ma za​bi​lje​ška​ma ne​kih pa​ci​je​‐
na​ta u dnev​ni​ku, gos​po​din Har​ding re​kao je da ona, ci​ti​ram, »ite​ka​ko daje ga​do​vi​ma po​vo​‐
da da zure«. Ta​ko​đer su ga čuli da je re​kao kako bi on mo​gao njoj dati po​vo​da da tra​ži još
veću sek​su​al​nu po​zor​nost. Čuli su ga da je re​kao: »Moja mila i slat​ka ali pri​mi​tiv​na že​ni​ca
mis​li da je svat​ko kome sva​ka ri​ječ i kret​nja ne pu​ca​ju od mi​ši​ća i gru​bos​ti obi​čan bes​kr​van
sla​bić.«
Još neko vri​je​me čita u sebi iz dnev​ni​ka, onda ga za​tva​ra.
– Ta​ko​đer je re​kao da zbog že​ni​nih ve​li​kih gru​di kat​kad ima osje​ćaj ma​nje vri​jed​nos​ti.
Tako. Hoće li se net​ko da​lje za​dr​ža​ti na tom pred​me​tu?
Har​ding za​tva​ra oči, nit​ko ni​šta ne go​vo​ri. Mc​Murp​hy pre​la​zi po​gle​dom pre​ko os​ta​lih,
čeka hoće li se tko ja​vi​ti, a onda diže ruku i puc​ka pr​sti​ma kako to rade dje​ca u ško​li. Ses​tra
mu kim​ne gla​vom.
– Gos​po​di​ne... ovaj, Mc​Mur​ry?
– Na čemu da se za​dr​ži​mo?
– Kako na čemu...
– Zar nis​te pi​ta​li: »Hoće li se net​ko za​dr​ža​ti na...«

29
 – Za​dr​ža​ti na... ovom pro​ble​mu, gos​po​di​ne Mc​Mur​ry, na pro​ble​mu gos​po​di​na Har​din​‐
ga u vezi s nje​go​vom že​nom.
– Ah, tako! Mis​lio sam da ste rek​li da se za​dr​ži​mo na njoj... ili tako ne​što.
– Pa kako ste mo​gli...
Sta​la je. Se​kun​du je go​to​vo zbu​nje​na. Neki se akut​ni kri​šom kese, a Mc​Murp​hy se svom
du​ži​nom pro​teg​ne, zi​jev​ne i na​mig​ne Har​din​gu. Onda ses​tra, mir​no kao da ni​šta i nije bilo,
vra​ća dnev​nik u ko​ša​ri​cu, uzi​ma dru​gi fas​cikl, otva​ra ga i čita:
– Mc​Mur​ry, Rand​le Pa​trick. Upu​ćen od Upra​ve Po​prav​ne far​me Pend​le​ton radi di​jag​‐
no​ze i even​tu​al​ne te​ra​pi​je. Star tri​de​set i pet go​di​na, neo​že​njen. Od​li​čje Kri​ža za zas​lu​ge u
Ko​re​ji, zbog or​ga​ni​zi​ra​nja bi​je​ga iz ko​mu​nis​tič​kog za​rob​lje​nič​kog lo​go​ra. Zbog ne​pos​lu​ha
kaž​njen ne​čas​nim ot​pus​tom. Sli​je​di niz ulič​nih tuč​nja​va i ne​re​da po lo​ka​li​ma i niz uhi​će​nja
zbog pi​jans​tva, iz​gre​da i tvor​nih na​pa​da​ja, re​me​će​nja reda, koc​ka​nja u re​ci​di​vu i jed​no uhi​‐
će​nje zbog... si​lo​va​nja.
– Si​lo​va​nja? – Dok​tor se us​pra​vio.
– Pre​ma za​kon​skoj for​mu​la​ci​ji3, i to nad dje​voj​či​com od...
– Ah, to mi nisu us​pje​li pri​ši​ti – Mc​Murp​hy kaže dok​to​ru. – Cura nije htje​la svje​do​či​ti.
– ... nad dje​voj​či​com od pet​na​est go​di​na.
– Dok​to​re, sla​ga​la mi je da joj je se​dam​na​est, a bila je pra​va ra​do​daj​ka.
– Pre​ma na​la​zu sud​skog li​ječ​ni​ka, ut​vr​đe​na je pe​ne​tra​ci​ja, po​nov​lje​na pe​ne​tra​ci​ja, tako
sto​ji u po​da​ci​ma.
– To je tak​va ra​do​daj​ka da mi je ras​tr​ga​la šlic, mo​rao sam ga kr​pa​ti.
– Una​toč na​la​zu li​ječ​ni​ka, di​je​te nije htje​lo svje​do​či​ti. Pret​pos​tav​lja se da je po​sri​je​di
bila pri​jet​nja. Op​tu​že​ni je brzo na​kon su​đe​nja na​pus​tio grad.
– Čo​vje​če, pa mo​rao sam po​bje​ći! Dok​to​re, do​zvo​li​te da vam ka​žem – do​če​ka Mc​Murp​‐
hy, na​gi​nju​ći se na​pri​jed, s lak​tom na ko​lje​nu, obra​ća​ju​ći se ti​šim to​nom dok​to​ru na dru​goj
stra​ni sobe. – Ta kur​vi​ca bi do svo​je šes​na​es​te od mene na​pra​vi​la ofu​ca​nu krpu za pro​zo​re.
Tako me is​ci​je​di​la da je mo​gla po meni ga​zi​ti.
Ses​tra za​tva​ra fas​cikl i pru​ža ga dok​to​ru na dru​goj stra​ni vra​ta.
– Naš novi pa​ci​jent, dok​to​re Spi​vey – kaže, kao da čo​vje​ka drži sklop​lje​na u onom žu​‐
tom fas​cik​lu i sad ga tek tako uru​ču​je radi pre​gle​da. – Ka​ni​la sam vas upoz​na​ti s nje​go​vim
po​da​ci​ma tek pos​li​je, ali iz​gle​da da se on po​što-poto želi na​met​nu​ti na na​šem grup​nom sas​‐
tan​ku, pa je naj​bo​lje da ga ri​je​ši​mo od​mah.
Dok​tor cima uzi​cu, po​te​že na​oča​le iz dže​pa ka​pu​ta i spu​šta ih na nos pred oči. Malo su
mu na​he​re​ne udes​no, ali on pri​gi​ba gla​vu uli​je​vo i tako ih drži u rav​no​te​ži. Lis​ta fas​cikl i je​‐
dva pri​mjet​no se smje​ška, kao da je, po​put nas os​ta​lih, za​go​li​can dr​skim dr​ža​njem tog no​‐
vaj​li​je, ali iz opre​za, toč​no po​put nas os​ta​lih, neće se slo​bod​no i glas​no na​smi​ja​ti. Go​tov je,
za​tva​ra fas​cikl, vra​ća na​oča​le u džep. Gle​da u Mc​Murp​hyja koji se na dru​gom kra​ju sobe i
da​lje pri​gi​ba na​pri​jed pre​ma nje​mu.

30
 www.balkandownload.org

– Ovaj... ima​te li kak​vu do​sa​daš​nju psi​hi​ja​trij​sku po​vi​jest bo​les​ti, gos​po​di​ne Mc​Mur​ry?

– McMurp​hy, dok​to​re.
– Da? Ni​sam znao, čuo sam ses​tru...
Opet otva​ra fas​cikl, po​te​že na​oča​le, ci​je​lu mi​nu​tu na​no​vo pre​me​će fas​cikl, za​tva​ra ga i
spu​šta na​oča​le u džep.
– Da, Mc​Murp​hy. Toč​no. Opros​ti​te.
– Nema veze, dok​to​re. To je po​gri​je​ši​la ova pri​sut​na dama. Znam ja tak​ve lju​de, mis​lim,
koji se hoće tako ze​za​ti. Evo, na pri​mjer, imao sam vam stri​ca, zvao se Hal​la​han, a jed​nom
je iz​a​šao s ne​kom že​nom koja se pra​vi​la kao da mu ni​ka​ko ne može toč​no upam​ti​ti ime pa
ga je zva​la Hu​li​gan, samo da ga boc​ka. Nas​ta​vi​lo se tako mje​se​ci​ma, a onda je nje​mu do​sa​di​‐
lo pa ju je na​učio pa​me​ti i to za​uvi​jek.
–Je li? A kako ju je na​učio pa​me​ti? – pita dok​tor.
Mc​Murp​hy se kesi i pal​cem tr​lja nos.
– Pa, ovaj, to vam ne mogu reći. Zna​te, me​to​du stri​ca Hal​la​ha​na dr​žim u stro​goj taj​nos​‐
ti, za slu​čaj da meni za​tre​ba jed​nog dana.
To go​vo​ri iz​rav​no ses​tri. Ona mu uz​vra​ća osmi​je​hom, a on se opet okre​će dok​to​ru.
– Što ste još htje​li zna​ti o meni, dok​to​re?
– Pi​tao sam vas ima​te li kak​vu psi​hi​ja​trij​sku po​vi​jest bo​les​ti, od ra​ni​je? Kak​vu ana​li​zu?
Jes​te li već bih u kak​voj us​ta​no​vi?
– Pa, ako ra​ču​nam što lo​kal​ne, a što dr​žav​ne baj​bo​ke...
– Men​tal​ne us​ta​no​ve.
– Ah, ne, ako je tako. Ovo mi je prvi rok. Ali ja je​sam lud, dok​to​re. Ku​nem vam se, je​‐
sam. Evo... pus​ti​te me da vam po​ka​žem. Mis​lim da je onaj dok​tor tamo na rad​noj far​mi...
Us​ta​je, spu​šta špil u džep ka​pu​ta, pre​la​zi pre​ko sobe, sto​ji uz dok​to​ra i pre​ko nje​go​va ra​‐
me​na lis​ta fas​cikl koji leži dok​to​ru u kri​lu.
– On je ne​što na​pi​sao, mis​lim da mora biti ov​dje do​lje...
– Da? Ni​sam vi​dio. Samo tre​nu​tak. – Dok​tor opet cima na​oča​le, na​mje​šta ih i gle​da u
toč​ku gdje Mc​Murp​hy upi​re pr​stom.
– Evo ga, dok​to​re. Ses​tra je ovo pre​sko​či​la, ona je samo sa​že​la moje po​dat​ke. Ov​dje piše:
»Kod Mc​Murp​hyja se oči​tu​ju po​nov​lje​ni«, to ja samo zato da me do​bro ra​zu​mi​je​te, dok​to​‐
re, »po​nov​lje​ni iz​lje​vi žes​ti​ne iz ko​jih bi se mo​glo za​klju​či​ti da se radi o psi​ho​pa​tu.« A
meni je re​kao da to »psi​ho​pat« zna​či da se pre​vi​še tu​čem i pre​vi​še jeb... opros​ti​te, moje
dame... ovaj, kao, ja sam prere​van u sek​su​al​nim od​no​si​ma. Dok​to​re, je li to zbi​lja tako straš​‐
no?
I pri tome onim svo​jim ši​ro​kim i tvr​dim li​cem gle​da dok​to​ra tako dje​čač​ki briž​no i ne​‐
mir​no da dok​tor uza sav na​por mora sag​nu​ti gla​vu da se ipak na​smi​je sebi u bra​du, a na​oča​‐
le mu pa​da​ju s nosa rav​no u džep. Smje​ška​ju se i svi akut​ni, pa čak i po​ko​ji kro​nič​ni.
– Mis​lim, dok​to​re, ta pre​tje​ra​na rev​nost, je li vama ona ika​da sme​ta​la?

31
 – Nije, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, priz​na​jem da mi nije sme​ta​la – dok​tor će, bri​šu​ći oči. –
Ali, vi​di​te, mene za​ni​ma i ovo što je li​ječ​nik na rad​noj far​mi do​dao: »Ne smi​je se pre​vi​dje​ti
mo​guć​nost da taj čo​vjek glu​mi psi​ho​tič​no sta​nje da bi iz​bje​gao mo​no​to​ni​ju rada na far​mi.«
Što na to ka​že​te, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy?
– Dok​to​re – us​prav​lja se Mc​Murp​hy u svoj svo​joj vi​si​ni, širi ruke, pra​va je sli​ka is​kre​‐
nos​ti i po​šte​nja – zar vam ja iz​gle​dam kao zdrav čo​vjek?
Dok​tor tako te​ško guši novi smi​jeh da ne može od​go​vo​ri​ti. Mc​Murp​hy se pi​ru​etom vrti
na dru​gu stra​nu i obra​ća Glav​noj ses​tri:
– Zar iz​gle​dam?
Ses​tra mu ne od​go​va​ra, us​ta​je, uzi​ma fas​cikl od dok​to​ra, vra​ća ga u ko​ša​ri​cu, is​pod svog
ruč​nog sata, pa sjed​ne.
– Dok​to​re, tre​ba​li bi upo​zo​ri​ti gos​po​di​na Mc​Mur​ryja na red na na​šim grup​nim sas​tan​‐
ci​ma.
– Mi​los​ti​va – kaže Mc​Murp​hy – zar nis​te čuli pri​ču o mom stri​cu Hal​la​ha​nu i o ženi
koja mu je is​kriv​lja​va​la ime?
Ona ga dugo gle​da bez osmi​je​ha. Ka​dra je svoj osmi​jeh pre​tvo​ri​ti u bilo koji iz​raz, pre​ma
po​tre​bi, ali su svi nje​zi​ni iz​ra​zi isti, samo me​ha​nič​ki i tem​pi​ra​ni na odre​đe​ni cilj.
– Opros​ti​te – pro​go​va​ra na kon​cu. – Mack-Mur-phy. – Okre​će se dok​to​ru. – A sada,
dok​to​re, bu​di​te tako lju​baz​ni i objas​ni​te...
Dok​tor skla​pa ruke i pri​gi​ba se na​pri​jed.
– Da, kad smo već na tome, mis​lim da mo​ram objas​ni​ti te​ori​ju naše grup​ne te​ra​pi​je. Ina​‐
če to obič​no či​nim pos​li​je, ali je to do​bra ide​ja, gos​po​đi​ce Rat​c​hed, iz​vr​s​na ide​ja.
– I te​ori​ju, dok​to​re, da, ali ja sam u pr​vom redu mis​li​la na pra​vi​lo da pa​ci​jen​ti sje​de na
svo​jim mjes​ti​ma za vri​je​me sas​tan​ka.
– Da-da, na​rav​no! Pos​li​je ću objas​ni​ti te​ori​ju. Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, jed​no je od os​‐
nov​nih pra​vi​la da pa​ci​jen​ti sje​de na svo​jim mjes​ti​ma za vri​je​me sas​tan​ka. Zna​te, samo tako
može biti reda.
– Sva​ka​ko, dok​to​re. Ja sam samo us​tao da vam po​ka​žem ono u mo​jim po​da​ci​ma.
Vra​ća se svo​me mjes​tu, još se jed​nom is​te​že i zi​je​va, pa se spu​šta u nas​lo​njač i neko se vri​‐
je​me pre​me​će kao pas kad sebi bira le​žaj. Na​po​kon se smjes​tio, za​gle​dao se u dok​to​ra, čeka.
– Dak​le, što se tiče te​ori​je... – Dok​tor uz​dah​ne du​bo​ko i za​do​volj​no.
– Jjjj-je​beš ženu – iz​va​li Ruc​k​ly. Mc​Murp​hy kri​je nad​la​ni​com usta i Ruc​k​lyju do​ba​cu​je
buč​nim i kre​šta​vim ša​pa​tom: – Čiju ženu? – Mar​ti​ni tr​za​jem diže gla​vu, oči je ra​ši​rio, zuri.
– Da – po​nav​lja Mar​ti​ni – čiju ženu? Ah, da. Nju. Vi​dim je. Da.
Mc​Murp​hy još do​ba​cu​je: – Ah, što bih dao da su mi nje​go​ve oči – a za​tim šuti, više uop​‐
će ne otva​ra usta. Samo sje​di, gle​da i ni​šta ne pro​pu​šta od ono​ga što se zbi​va i go​vo​ri. Dok​‐
tor iz​la​že svo​ju te​ori​ju do tre​na kad ga Glav​na ses​tra pre​ki​da, po​što je oci​je​ni​la da mu je vri​‐
je​me is​tek​lo, pa se nas​tav​lja ras​pra​va o Har​din​gu i ona tra​je do kra​ja sas​tan​ka.

32
 www.balkandownload.org

Mc​Murp​hy se u svom nas​lo​nja​ču ne​ko​li​ko puta nag​nuo na​pri​jed, mis​liš, sad će ne​što
reći, ali se pre​do​mis​lio i za​va​lio na​trag. Sad mu je lice kao za​ču​đe​no. Tu se ne​što čud​no do​‐
ga​đa, za​klju​ču​je, ali mu nije jas​no što. Mis​lio je da će se za​ci​je​lo svi smi​ja​ti kad je Ruc​k​lyja
upi​tao »Čiju ženu?« ali se te​ško pre​va​rio – ni tra​ga smi​je​hu. U toj pros​to​ri​ji zrak kao da je
zbi​jen, kao da je odveć te​žak za smi​jeh. Ne​što nije u redu s tak​vim mjes​tom gdje se lju​di ne
pre​pu​šta​ju smi​je​hu, ne​što nije u redu kad se svi ti lju​di drže kao po​kis​le ko​ko​ši pred onom
ma​tro​nom koja se stal​no smi​je​ši, lice joj je kao da ga je uva​lja​la u braš​no, s pre​ja​kom šmin​‐
kom i ci​ca​ma tri bro​ja ve​ćim. I mis​li, pri​je nego što poč​ne, bo​lje da se malo str​pi, da vidi što
se zbi​va u toj no​voj sre​di​ni. Uos​ta​lom, to je sta​ro pra​vi​lo pra​vo​ga koc​ka​ra: naj​pri​je neko
vri​je​me pra​ti igru, a tek onda sjed​ni za stol.
Tu te​ori​ju o te​ra​pij​skoj za​jed​ni​ci slu​šao sam već to​li​ko puta da je znam na​pa​met, ne
samo od po​čet​ka do kra​ja nego i obrat​no. Kako se čo​vjek mora na​uči​ti ži​vje​ti u gru​pi da bi
se os​po​so​bio za svo​ju ulo​gu u nor​mal​nom druš​tvu, kako gru​pa može čo​vje​ku po​mo​ći uka​‐
zu​ju​ći na ono što mu ne va​lja, kako druš​tvo od​lu​ču​je tko je zdrav a tko nije, zato mo​raš od​‐
go​va​ra​ti druš​tve​nim mje​ri​li​ma. Sve tak​vo sra​nje.
Čim se na odje​lu po​ja​vi novi pa​ci​jent, dok​tor se na​glav​ce baca u svo​ju te​ori​ju. A to je
ma​nje-više i je​di​ni mo​ment kad su kon​ci u nje​go​vim ru​ka​ma i on vodi sas​ta​nak. Go​vo​ri
kako je u in​te​re​su za​jed​nič​ke te​ra​pi​je da na odje​lu vla​da de​mo​kra​ci​ja, da ga vode sami pa​ci​‐
jen​ti i da je odje​lu cilj stva​ra​nje do​brih gra​đa​na koji će se opet vra​ti​ti van, na uli​cu. Sva​ku i
naj​ma​nju smet​nju, sve što vas ti​šti, sva​ku pro​mje​nu koju že​li​te, kaže on, sve to tre​ba​te iz​‐
nes​ti pred gru​pu i o tome ras​pra​vi​ti, a ne dr​ža​ti u sebi i gris​ti se. U svo​joj oko​li​ni mo​raš se
osje​ća​ti ugod​no da bi o svo​jim emo​ci​onal​nim pro​ble​mi​ma mo​gao slo​bod​no ras​prav​lja​ti
pred os​ta​lim pa​ci​jen​ti​ma i osob​ljem. Go​vo​ri​ti, kaže, di​sku​ti​ra​ti, priz​na​ti. I sve što ti pri​ja​telj
kaže, u va​šem sva​kod​nev​nom raz​go​vo​ru, sve to upi​ši u dnev​nik, da osob​lje vidi. To nije ni​‐
kak​vo »cin​ka​nje«, kako u fil​mo​vi​ma zovu, nego po​moć tvom bliž​njem. Sve te sta​re gri​je​he
iz​ne​si na vi​dje​lo gdje će se is​pra​ti svi​ma na​oči​gled. Su​dje​luj u grup​nim di​sku​si​ja​ma. Po​mog​‐
ni i sebi i svo​jim pri​ja​te​lji​ma da uđe​te u taj​ne pod​svi​jes​ti. Zar tre​ba biti taj​ni među pri​ja​te​‐
lji​ma?
Naša je na​mje​ra, dok​tor obič​no za​klju​ču​je, da odjel u naj​ve​ćoj mje​ri bude vaša vlas​ti​ta
de​mo​krat​ska sre​di​na – vaš mali svi​jet Unu​tra koji je od​go​va​ra​ju​ća sli​ka onog ve​li​kog svi​je​ta
vani, svi​je​ta u ko​jem ćete vi jed​nog dana opet za​uze​ti svo​je mjes​to.
Mo​žda bi još što do​dao, ali ga ot​pri​li​ke na tom mjes​tu Glav​na ses​tra obič​no pre​ki​da, a u
stan​ki sta​ri Pete us​ta​je, kima onom svo​jom gla​vom na​lik na stu​če​ni ba​kre​ni lo​nac i sva​kom
po​nav​lja kako je umo​ran, ses​tra do​ba​cu​je da ga net​ko smi​ri kako bi se sas​ta​nak mo​gao nas​‐
ta​vi​ti, i Pe​tea obič​no smi​re i sas​ta​nak teče da​lje.
Jed​nom, ko​li​ko se sje​ćam samo je​dan je​di​ni put, bit će pri​je svo​jih če​ti​ri-pet go​di​na, nije
išlo baš sve ovak​vim re​dom. Dok​tor je bio za​klju​čio svo​ju pri​ču, a ses​tra se na to od​mah na​‐
do​ve​za​la »Dak​le, tko će prvi? Daj​te, is​tre​si​te te sta​re taj​ne«, i onda je šut​ke če​ka​la de​be​lih

33
dva​de​set mi​nu​ta, na​pe​to ni​je​ma kao alarm pred uz​bu​nu, svi akut​ni zure kao u tran​su a ona
čeka tko će prvi pro​go​vo​ri​ti o sebi. Oči su joj samo ši​ba​le pre​ko njih, rav​no​mjer​no, po​put
fara svje​ti​oni​ka. Kad je dva​de​set mi​nu​ta pro​tek​lo, po​gle​da​la je u svoj sat i rek​la: – Zna​či li
to da među vama nema ni​ko​ga tko je ne​kad ne​što uči​nio i to do​sad nije priz​nao? – Po​seg​‐
nu​la je u svo​ju ko​ša​ri​cu za dnev​ni​kom. – Zar mo​ra​mo opet pri​je​ći na sta​re stva​ri?
Ne​što se po​kre​nu​lo, kao da je u zidu bio ka​kav akus​tič​ni me​ha​ni​zam koji će re​agi​ra​ti
upra​vo na zvuk tih ri​je​či iz nje​zi​nih usta. Akut​ni su se naj​pri​je uko​či​li. Onda su svi kao je​‐
dan zi​nu​li. U svom ši​ba​nju, po​gled joj je stao na pr​vom čo​vje​ku kod zida.
Čo​vjek je po​kre​nuo usne.
–Ja sam op​ljač​kao kasu na jed​noj ben​zin​skoj pos​ta​ji.
Po​gled joj je pre​šao na dru​go​ga.
–Ja sam po​ku​šao do​vu​ći u kre​vet svo​ju malu ses​tru.
Po​gled joj je sko​čio na idu​će​ga; oba su oka po​sko​či​la kao mete na stre​lja​ni.
– Ja sam... jed​nom... htio do​vu​ći bra​ta u kre​vet.
– Ja sam ubio svo​ju mač​ku kad mi je bilo šest go​di​na. Oh, opros​ti mi Bože, ubio sam je
ka​me​nom pa sam re​kao da je to su​sjed na​pra​vio.
– Ne, nije is​ti​na da sam po​ku​šao! Za​is​ta sam do​vu​kao ses​tru u kre​vet!
– I ja sam! I ja sam!
– I ja! I ja!
Bilo je bo​lje nego što je mo​gla i sa​nja​ti. Svi su vi​ka​li, svi su se htje​li nad​gla​sa​ti, sve jače i
sve gore, ni vrag ih ne bi za​us​ta​vio, a go​vo​ri​li su tak​ve stva​ri od ko​jih više neće smje​ti je​dan
dru​go​me gle​da​ti u oči. Ses​tra je samo ki​ma​la gla​vom pri sva​koj is​po​vi​je​di i po​t​vr​đi​va​la –
Da, da, da.
Onda se sta​ri Pete na​šao na no​ga​ma.
– Ja sam umo​ran! – vik​nuo je, ali ja​kim, bi​jes​nim i opas​nim gla​som, što je kod nje​ga bila
no​vost.
Svi su ušu​tje​li. Kao da su se po​sra​mi​li. Kao da je on na​glo iz​re​kao ne​što stvar​no, toč​no i
važ​no i time pos​ti​dio svu onu nji​ho​vu dje​čju his​te​ri​ju. Glav​na je ses​tra bila bi​jes​na. Sko​či​la
je i pros​tri​je​li​la ga po​gle​dom, osmi​jeh joj je is​cu​rio niz bra​du; baš kad je sve tek​lo kao po
loju!
– Neka se net​ko po​bri​ne za jad​no​ga gos​po​di​na Ban​ci​ni​ja – rek​la je.
Dvo​ji​ca-tro​ji​ca su us​ta​la, po​ku​ša​la ga umi​ri​ti tap​ša​ju​ći ga po ra​me​nu, ali Pete nije po​pu​‐
štao.
– Umo​ran! Umo​ran! – tje​rao je on da​lje.
Onda je ses​tra na​lo​ži​la jed​nom cr​nom mom​ku da ga si​lom odve​de iz sobe. Za​bo​ra​vi​la je
da crni mom​ci ne​ma​ju ni​kak​vu kon​tro​lu nad tak​vi​ma kao što je Pete.
Pete je ci​je​li ži​vot bio kro​nič​ni. U bol​ni​cu je do​šao tek sa svo​jih pe​de​set i više go​di​na, ali
je odu​vi​jek bio kro​nič​ni. Na gla​vi je imao dvi​je ve​li​ke braz​de, na sva​koj slje​po​oči​ci po jed​nu,

34
 www.balkandownload.org

gdje ga je li​ječ​nik, koji mu se na​šao kod maj​ke pri po​ro​du, steg​nuo da bi ga iz​vu​kao. Pete je
naj​pri​je vir​nuo van pa, kad je vi​dio svu onu apa​ra​tu​ru u ra​đa​oni​ci što čeka na nj, valj​da je
shva​tio u što se uva​lju​je ro​đe​njem i gr​če​vi​to se uhva​tio za sve što je mo​gao samo da taj tren
ko​li​ko-to​li​ko od​go​di. Ali je li​ječ​nik za​šao unu​tra s tu​pim ška​ra​ma, iš​ču​pao ga van i mis​lio
da je sad sve u redu. Me​đu​tim, Pe​te​ova je gla​va bila i odveć svje​ža i meka kao gli​na i ška​re su
na njoj utis​nu​le one dvi​je braz​de. Od toga je os​tao tako glup da je mo​rao upi​nja​ti sve svo​je
sile, kon​cen​tra​ci​ju i sna​gu vo​lje da bi oba​vio za​da​će koje šes​to​go​diš​nje di​je​te obav​lja bez po
muke.
Ali, od toga je imao jed​nu ko​rist – po​što je bio tako glu​pav, iz​bje​gao je kan​dža​ma Sus​ta​‐
va. Nisu us​pje​li od nje​ga stvo​ri​ti auto​mat. Pus​ti​li su ga da radi na že​ljez​ni​ci, do​bio je jed​nos​‐
ta​van po​sao, da ci​je​lo vri​je​me sje​di u ma​loj dr​ve​noj ba​ra​ci neg​dje Bogu za le​đi​ma, kod jed​ne
osam​lje​ne skret​ni​ce, i da vla​ko​vi​ma maše – cr​ve​nim fe​nje​rom ako je skret​ni​ca u jed​nom, ze​‐
le​nim ako je skret​ni​ca u dru​gom smje​ru, a žu​tim ako je neg​dje na​pri​jed ka​kav dru​gi vlak. I
on je to ra​dio, sil​nom upor​noš​ću i hra​broš​ću koje mu ni​kad nisu us​pje​li zgnje​či​ti u gla​vi. I
ni​kad mu nisu ugra​di​li ni​kak​vu auto​mat​sku kon​tro​lu.
Eto, zato mu crni mo​mak nije mo​gao ni​šta. Ali u onom tre​nu to nije palo na um cr​nom
mom​ku, a ni ses​tri kad je na​re​di​la da se Pete uk​lo​ni iz dnev​nog bo​rav​ka. Crni je mo​mak
samo pri​šao Pe​teu i po​te​gao ga za ruku pre​ma vra​ti​ma, kao što ko​nju za plu​gom ci​maš uzde
da bi se okre​nuo.
– Dos​ta je toga, Pete. Ide​mo u kre​vet. Vi​diš da sme​taš.
Pete je stre​sao onu crnu šaku sa sebe.
– Ja sam umo​ran – upo​zo​rio je.
– Daj, sta​ri, pra​viš ne​red. Idi u krpe i da si mi​ran ko bu​bi​ca.
– Umo​ran...
– Reko sam u kre​vet, sta​ri!
Crni je mo​mak još jed​nom cim​nuo ruku, a Pe​te​ova se gla​va pres​ta​ne kla​ti​ti. Us​pra​vio se
i uko​čio, oči su mu se u hipu raz​bis​tri​le. Oči su mu obič​no po​lu​s​klop​lje​ne i za​mag​lje​ne, kao
da se u nji​ma raz​li​lo mli​je​ko, ali su taj put pos​ta​le bis​tre po​put pla​vi​čas​tog neo​na. Šaka na
onoj ruci koju je crni mo​mak dr​žao sta​la se na​di​ma​ti. Osob​lje i pa​ci​jen​ti o ne​čem su raz​go​‐
va​ra​li, uop​će se više nisu os​vr​ta​li na tog tro​tla i nje​go​vu sta​ru pje​smu o umo​ru, mis​le​ći da će
se on kao obič​no smi​ri​ti i sas​ta​nak će teći da​lje. Nisu vi​dje​li onu šaku na kra​ju ruke i kako je
on za​tva​ra i ras​tva​ra a ona ras​te sve veća i veća. Samo sam je ja vi​dio. Vi​dio sam kako ras​te i
ste​že se, na oči mi buja, pos​ta​je glat​ka – tvr​da. To je te​ška za​hr​đa​la že​ljez​na ku​gla obje​še​na
za la​nac. Zu​rio sam u nju i če​kao. Crni je mo​mak i tre​ći put po​teg​nuo Pe​te​ovu ruku pre​ma
vra​ti​ma.
– Sta​ri, kad ti ka​žem...
Spa​zio je šaku. Htio je uz​mak​nu​ti pred njom, go​vo​re​ći: – Budi do​bar, Pete – ali je za
dla​ku za​kas​nio. Pete je onom ve​li​kom že​ljez​nom ku​glom već bio za​mah​nuo odoz​do čak s

35
ko​lje​na. Crni je mo​mak tres​nuo svom ši​ri​nom u zid, za​li​je​pio se za nj, a onda je niza nj
skliz​nuo na pod kao da je zid uljem pre​ma​zan. Čuo sam kako po ci​je​lom tom zidu pr​ska​ju i
pre​ga​ra​ju ci​je​vi a žbu​ka je po​pu​ca​la, na njoj se stvo​rio to​čan obris ti​je​la kako je tres​nu​lo.
Os​ta​la dvo​ji​ca – onaj kr​ž​lja​vac i dru​gi ma​can – sta​ja​li su kao uko​pa​ni. Ses​tra je puc​nu​la
pr​sti​ma, a oni sko​či​še u ak​ci​ju. Kliz​nu​li su kroz dvo​ra​nu kao mu​nje. Krup​ni na​pri​jed, mali
iza nje​ga kao nje​gov odraz u ko​nvek​s​nom zr​ca​lu. Go​to​vo pred sa​mim Pe​te​om, odjed​nom
im sine ono što je već onaj prvi mo​rao zna​ti – da Pete nije pri​kop​čan za kon​trol​ni blok po​‐
put nas os​ta​lih i kod nje​ga ne vri​je​di samo mu na​re​di​ti ili mu po​teg​nu​ti ruku. Ako će na
nje​ga, da ga zgra​be, onda im je kao da idu na div​ljeg med​vje​da ili bika, a kako im je je​dan is​‐
pao iz stro​ja, leži pod zi​dom kao praz​na vre​ća, dva crna mom​ka skop​ča​še da im iz​gle​di nisu
ru​ži​čas​ti.
Mi​sao ih oši​ne obo​ji​cu u je​dan mah i oni sta​do​še u mjes​tu, i ma​can i nje​gov sma​nje​ni
odraz toč​no u is​tom po​lo​ža​ju, li​je​va noga iz​ba​če​na na​pri​jed, des​na ruka opru​že​na, pred nji​‐
ma Pete a za le​đi​ma im Glav​na ses​tra. Pred nji​ma ona pri​je​te​ća že​ljez​na ku​gla, a za nji​ma
onaj oluj​ni gnjev – tr​za​li su se i di​mi​li, čuo sam kako zup​ča​ni​ci pu​ca​ju. Vi​dio sam kako se u
ne​do​umi​ci tre​su kao stroj pod pu​nim ga​som a koč​ni​ce pri​teg​nu​te.
Pete je i da​lje sta​jao usred sobe i kla​tio onu ku​glu, pog​nuo se kao maj​mun od nje​zi​ne te​‐
ži​ne. Sve su oči bile upr​te u nje​ga. Po​gled mu je pre​šao s cr​nog ma​ca​na na kr​ž​ljav​ca i kad je
vi​dio da mu oni po svoj pri​li​ci neće pri​ći bli​že okre​nuo se pa​ci​jen​ti​ma.
– Vi​di​te... sve je to sra​nje – reče – sve je to obič​no sra​nje.
Glav​na je ses​tra skliz​nu​la sa svog nas​lo​nja​ča, pri​kra​da​la se ple​te​noj tor​bi koja je le​ža​la
pris​lo​nje​na uz vra​ta.
– Da, da, gos​po​di​ne Ban​ci​ni – za​gu​ka​la je – samo vi mi​ruj​te...
– Sve je to samo pus​to sra​nje. – Glas mu je sad iz​gu​bio onu me​tal​nu sna​gu, pos​tao mu je
usi​ljen i užur​ban, kao u stra​hu da neće sti​ći reći sve što hoće.
– Vi​di​te, što ja mogu, ni​šta ne mogu, vi​di​te. Ja sam se ro​dio mr​tav. Vi nis​te. Vi se nis​te
ro​di​li mr​tvi. Ahhh, te​ško je bilo...
Za​pla​kao je. Više nije mo​gao is​tis​nu​ti ni ri​je​či. Samo je otva​rao i za​tva​rao usta, htio je
go​vo​ri​ti, ali više nije mo​gao uobli​či​ti ri​je​či. Stre​sao je gla​vom da je raz​bis​tri i za​gle​dao se u
akut​ne trep​ću​ći oči​ma.
– Ahhh... ka​žem... ka​žem ja vama...
Opet se zgu​rio, že​ljez​na je ku​gla splas​nu​la, opet je bila šaka. Dr​žao ju je pre​da se, na dla​‐
nu duge ruke, kao da je nudi os​ta​lim pa​ci​jen​ti​ma.
– Što ja mogu. Ja sam ro​đen kao ko​pi​le. To​li​ko su me pso​va​li da sam umro. Ro​đen mr​‐
tav. Što ja mogu. Umo​ran sam. Do ni​če​ga mi nije. Vi ima​te mo​guć​nos​ti. Mene su to​li​ko
pso​va​li da sam se ro​dio mr​tav. Vama je lako. Ja sam zez​nut od pri​ro​de, a ži​vot je te​žak.
Umo​ran sam. Ne mogu go​vo​ri​ti i sta​ja​ti. To me uma​ra. Ja sam mr​tav pe​de​set i pet go​di​na.
Glav​na ses​tra po​go​di ga u sko​ku, kro​za ze​le​nu odo​ru, pa od​sko​či, os​ta​vi u nje​mu i iglu i

36
 www.balkandownload.org

špri​cu koja mu je str​ši​la iz hla​ča kao ka​kav re​pić od stak​la i če​li​ka. Sta​ri se Pete sve više sti​‐
skao, ali ne od ubo​da nego od na​po​ra; tih ga je ne​ko​li​ko po​s​ljed​njih mi​nu​ta is​cr​pi​lo do​kra​‐
ja, jed​nom za​uvi​jek – tre​ba​lo ga je samo po​gle​da​ti i vi​dje​ti da je go​tov.
Zato je ona špri​ca za​pra​vo bila su​viš​na. Gla​va mu se već kla​ti​la amo-tamo i oči su mu
bile mut​ne. Kad je ses​tra oprez​no priš​la da iz​va​di iglu, to​li​ko se već bio pog​nuo da mu suze
nisu tek​le niz lice nego su pa​da​le rav​no na pod dnev​nog bo​rav​ka, na po​ve​ćoj po​vr​ši​ni kako
mu se gla​va kla​ti​la, i škro​pi​le ga pra​vil​nim braz​da​ma kao da ih on sije.
– Ahhh – još jed​nom iz​us​ti i ni okom ne trep​ne kad mu ses​tra is​tr​že iglu.
Bio je živ​nuo, ot​pri​li​ke na jed​nu mi​nu​tu, u po​ku​ša​ju da nam ne​što kaže, ne​što što nit​ko
od nas nije že​lio ni čuti ni shva​ti​ti, i u tom se na​po​ru is​praz​nio. Ona injek​ci​ja u be​dro bila je
ne​po​treb​na baš kao injek​ci​ja mr​tva​cu – nema srca da je usi​še, nema žila ko​ji​ma će teći,
nema moz​ga da ga umr​tvi svo​jim otro​vom. Isto kao da je spra​ši​la injek​ci​ju kak​voj pras​ta​roj
mu​mi​ji.
– Ja sam... umo​ran...
– Tako! A sad, ako ste vas dvo​ji​ca sku​pi​li dos​ta hra​bros​ti, mis​lim da će gos​po​din Ban​ci​‐
ni kao pra​vi do​bar deč​ko poći u kre​vet.
–... stra-šno umo​ran...
– I bol​ni​čar Wil​li​ams do​la​zi k sebi. Mo​lim vas, dok​to​re Spi​vey, ho​će​te li ga po​gle​da​ti?
Vi​di​te, sat mu se raz​bio, po​re​zao si je ruku.
Pete nije više ni​kad po​ku​šao što​god slič​no, a ni​kad više i neće. Sad, kad sta​ne iz​vo​di​ti na
sas​tan​ku, a dru​gi ga umi​ru​ju, uvi​jek se smi​ri. Gdje​kad se još diže, kla​ti gla​vom i objav​lju​je
nam da je umo​ran, ali to više nije ni žal​ba, ni is​pri​ka, ni upo​zo​re​nje – s tim je on go​tov; sad
je kao ka​kav sta​ri sat koji ne po​ka​zu​je vri​je​me ali ne želi ni sta​ti, ka​zalj​ke su mu se skroz is​‐
kri​vi​le, bro​je​vi mu se iz​li​za​li, a zvo​no je ni​je​mo od pus​te hrđe, sta​ri bez​vri​je​dan sat koji
samo kuca i ku​ka​vi​com se jav​lja, ali ni​šta ne ka​zu​je.

Dva sata kuca a gru​pa još ra​z​vla​či jad​no​ga Har​din​ga.

U dva sata dok​tor se poč​ne vr​po​lji​ti u nas​lo​nja​ču. Dok​to​ru su sas​tan​ci živa muka, osim
kad go​vo​ri o svo​joj te​ori​ji; naj​ra​di​je bi za to vri​je​me sje​dio u svom ure​du i ri​sao gra​fi​ko​ne.
Vr​c​ka se i pre​mje​šta, na​po​s​ljet​ku se is​kaš​lja​va, a ses​tra gle​da na svoj sat pa za​klju​ču​je, ša​lje
nas da do​ne​se​mo sto​lo​ve iz tuš-ku​pa​oni​ce, di​sku​si​ja se nas​tav​lja su​tra u je​dan. Akut​ni kao
da se tr​za​ju iz svo​ga tran​sa, na tren po​gle​da​ju Har​din​ga. Lica im gore od sra​ma, kao da im je
tog časa si​nu​lo kako su opet bili na​ma​gar​če​ni. Jed​ni od​la​ze u ku​pa​oni​cu po sto​lo​ve, dru​gi se
dov​la​če do po​li​ce s ča​so​pi​si​ma gdje ih straš​no za​ni​ma​ju sta​ri bro​je​vi Mc​Call’sa, ali za​pra​vo
žele samo jed​no – iz​bje​ći Har​din​ga. Opet su pre​va​rom bili na​ve​de​ni da re​še​ta​ju jed​nog svog
pri​ja​te​lja kao da je on zli​ko​vac a oni da su tu​ži​te​lji, sud i po​ro​ta. Pu​nih če​tr​de​set i pet mi​nu​‐
ta ki​da​li su čo​vje​ka na ko​ma​de, go​to​vo su u tome uži​va​li, bom​bar​di​ra​li ga pi​ta​nji​ma: što on

37
mis​li, što kod nje​ga ne va​lja da ne može ugo​di​ti svo​joj že​ni​ci? Za​što tako upor​no ver​gla da
ona nije ni​kad ni​šta ima​la s dru​gim mu​škar​ci​ma? Kako kani oz​dra​vi​ti ako ne želi is​kre​no
od​go​vo​ri​ti? Pi​ta​nja i in​si​nu​aci​je od ko​jih se sad osje​ća​ju šu​ga​vo i ne žele mu ni bli​zu pri​ći da
im ne bi bilo još gore.
Mc​Murp​hyje​ve oči sve to pom​no pra​te. On se ne miče s mjes​ta. Kao da je opet zbu​njen.
Još neko vri​je​me sje​di, mo​tri akut​ne i špi​lom stru​že po ri​đim, oš​trim dla​ka​ma na bra​di; na​‐
po​s​ljet​ku us​ta​je, zi​je​va, raz​gi​ba​va se i češe po pup​ku uglom jed​ne kar​te, spu​šta špil u džep i
pri​la​zi Har​din​gu koji se prez​no​ja​va u svo​joj sto​li​ci.
Mc​Murp​hy mi​nu​tu gle​da u Har​din​ga, pa onom svo​jom lo​pa​tom hva​ta naj​bli​žu sto​li​cu s
nas​lo​nom, okre​će je nas​lo​nom pre​ma Har​din​gu pa je za​ja​hu​je kao da je to po​sve mali poni.
Har​ding ni​šta od toga ne vidi. Mc​Murp​hy se lup​ka po dže​po​vi​ma, na​la​zi ci​ga​re​te, uzi​ma
jed​nu, pali je, pa je gle​da, mr​šti se, onda obli​zu​je pa​lac i ka​ži​prst i nji​ma po​de​ša​va žar da mu
gori kako on hoće.
Obo​ji​ca se drže kao da i ne vide je​dan dru​go​ga. Po Har​din​gu bih re​kao da zbi​lja nije ni
pri​mi​je​tio Mc​Murp​hyja. Sku​pio je mr​ša​va ra​me​na, sklo​pio ih kao kak​va ze​le​na kri​la, zgu​rio
se u nji​ma, sje​di vrlo uko​če​no go​to​vo na sa​mom rubu nas​lo​nja​ča, a šake je uk​li​je​štio ko​lje​ni​‐
ma. Bu​lji rav​no pre​da se, pje​vu​ši is​po​ti​ha i hini mir, ali vi​dim kako si gri​ze us​ni​ce i od toga
se čini kao da se čud​no kesi, kao mr​tvač​ka lu​ba​nja, ni​ma​lo spo​koj​no.
Mc​Murp​hy je utak​nuo ci​ga​re​tu među zube, na​lak​tio se na dr​ve​ni nas​lon sto​li​ce, po​du​‐
pro bra​du dla​no​vi​ma i od dima za​ški​ljio jed​nim okom. Neko vri​je​me gle​da Har​din​ga a
onda pro​go​va​ra, ci​ga​re​ta mu se tre​se gore-do​lje.
– Je li, pri​ja​te​lju, je li na ovim va​šim zgod​nim sas​tan​ci​ma uvi​jek ova​ko?
Har​ding pres​ta​ne pje​vu​ši​ti. – Uvi​jek ova​ko? – I ne gri​ze se više, ali jed​na​ko bu​lji pre​da
se, u toč​ku po​red Mc​Murp​hyje​va ra​me​na.
– Ove vaše sje​djelj​ke za grup​nu te​ra​pi​ju, je li na nji​ma uvi​jek ovak​va pro​ce​du​ra? Sja​te se
ko​ko​ši i klju​ca​ju se među se?
Har​ding trg​ne gla​vom, po​gled mu na​la​zi Mc​Murp​hyja, kao da je tek sad svjes​tan da net​‐
ko sje​di is​pred nje​ga. Obraz mu se pre​po​lo​vio braz​dom, opet se gri​ze i od toga se čini kao da
se kesi. Ra​s​kla​pa ra​me​na, po​mi​če se dub​lje u nas​lo​nja​ču i pra​vi se rav​no​duš​nim.
– Kak​vo klju​ca​nje? Pri​ja​te​lju, meni je tvoj se​oski žar​gon taj​na sa se​dam pe​ča​ta. Poj​ma
ne​mam o čemu go​vo​riš.
– Do​bro, ako je tako, ja ću ti to objas​ni​ti. – Mc​Murp​hy diže glas; ne gle​da os​ta​le akut​ne
za svo​jim le​đi​ma, ali zna da ga slu​ša​ju, nji​ma go​vo​ri. – To ti je ova​ko: imaš ko​ko​ši, ci​je​lo
jato, a na jed​noj se nađe krv; os​ta​le to vide, pa je ras​pa​le klju​ca​ti, i klju​ca​ju i klju​ca​ju, ra​sko​‐
ma​da​ju je, os​ta​ne kr​va​va hr​pi​ca kos​ti​ju i per​ja. E, ali u onoj gu​žvi re​do​vi​to se neka dru​ga ko​‐
koš upr​ska krv​lju, a os​ta​le na​va​le na nju. Pa ih se još više upr​ska, pa ih dru​ge is​klju​ca​ju, pa
još i još. Znaš, pri​ja​te​lju, na jed​nom tak​vom žuru klju​ca​nja može za par sati ci​je​lo jato oti​ći
u vraž​ju ma​ter. To sam ja gle​dao. Gro​zan pri​zor. Vi​diš, i to mo​žeš spri​je​či​ti samo na je​dan

38
 www.balkandownload.org

na​čin, mis​lim, kod ko​ko​ši​ju... da im na​tak​neš na​oč​nja​ke. Da ne vide.

Har​ding je oko jed​nog ko​lje​na is​pleo svo​je duge pr​ste i priv​la​či ga k sebi za​va​lju​ju​ći se
još dub​lje u nas​lo​nja​ču.
– Klju​ca​nje, ka​žeš? Hja, vrlo za​nim​lji​va us​po​red​ba, pri​ja​te​lju moj.
– Baš me na to pod​sje​tio ovaj vaš sas​ta​nak, pri​ja​te​lju, ako že​liš čuti gru​bu is​ti​nu. Pod​sje​‐
tio me na jato usra​nih ko​ko​ši​ju.
– Što zna​či da sam ja usra​na ko​koš, je li, pri​ja​te​lju?
– Po​go​dio si, pri​ja​te​lju.
Jed​na​ko se kese je​dan dru​go​me, ali su im gla​so​vi sada tihi i na​preg​nu​ti, pa se mo​ram sa
svo​jim oti​ra​čem pri​ma​ći bli​že da ču​jem. Pri​mi​ču se i dru​gi akut​ni.
– Ho​ćeš još ne​što čuti, pri​ja​te​lju? Ho​ćeš čuti tko za​pra​vo za​po​či​nje to klju​ca​nje?
Har​ding čeka da čuje.
– Ona sta​ra vje​šti​ca, eto ti tko.
Nad ti​ši​nom cvi​li strah. Ču​jem kako se po​gon u zi​do​vi​ma po​kre​će, radi. Har​ding je​dva
je​dvi​ce drži ruke ali i da​lje glu​mi spo​koj​stvo.
– Tako – kaže. – Za​mis​li kako je to jed​nos​tav​no, upra​vo glu​po jed​nos​tav​no. Tu si u na​‐
šem odje​lu tek šest sati i već si krat​ko i sa​že​to, jed​nom obič​nom ana​lo​gi​jom, re​zi​mi​rao ci​je​‐
lo dje​lo Fre​uda, Jun​ga i Maxwel​la Jo​ne​sa: tebi je to »klju​ca​nje«.
– Pri​ja​te​lju, ja ti ne go​vo​rim ni o Fre​udu, ni o Jun​gu, ni o Maxwel​lu Jo​ne​su. Samo ti go​‐
vo​rim o tom usra​nom sas​tan​ku i o tome što su po tebi sra​li ses​tra i os​ta​le ga​do​vi. I to sra​li
na ve​li​ko.
– Po meni?
– Da, po tebi. Ure​di​li su te da gore nisu mo​gli... Mora biti da si ne​što gad​no skri​vio kad
si sebi stvo​rio čo​por ne​pri​ja​te​lja, pri​ja​te​lju, jer mi se čini da je ci​je​li čo​por na​va​lio na tebe.
– Ma što je tebi, čo​vje​če! Ti to​tal​no za​ne​ma​ru​ješ, to​tal​no pre​vi​đaš da ono što su ti lju​di
da​nas uči​ni​li, da je to za moje do​bro. Da sva​ki pro​blem, sva​ka di​sku​si​ja koje po​kre​ne gos​po​‐
đi​ca Rat​c​hed ili net​ko dru​gi od osob​lja ima svo​je is​klju​či​vo te​ra​pij​ske raz​lo​ge. Valj​da si spa​‐
vao kad je dok​tor Spi​vey iz​la​gao što je to te​ra​pij​ska za​jed​ni​ca, a ako nisi, onda se vidi da si
neuk, to ne mo​žeš shva​ti​ti. E, pri​ja​te​lju moj, ra​zo​ča​rao si me, te​ško si me ra​zo​ča​rao, čim
sam te ju​tros vi​dio, po​mis​lio sam da si in​te​li​gent​ni​ji; je​sam za​klju​čio da si ne​pi​smen kli​pan,
da si za​ci​je​lo te​ški se​ljak i hva​li​ša, da nisi sen​zi​bil​ni​ji od gu​sa​na, ali, una​toč sve​mu tome, da
si ipak in​te​li​gen​tan. Ali, iako sam obič​no do​bar psi​ho​log, vi​dim da ipak i ja gri​je​šim.
– Ma ne seri, pri​ja​te​lju.
– Da-da, za​bo​ra​vio sam do​da​ti da sam još ju​tros uočio i to, da si straš​no pri​mi​ti​van i
prost. Psi​ho​pat s odre​đe​nim sa​dis​tič​kim ten​den​ci​ja​ma, vje​ro​jat​no mo​ti​vi​ra​nim ab​nor​mal​‐
nom ego​ma​ni​jom. Da-da. Kako vi​diš, po svo​jim si uro​đe​nim oso​bi​na​ma za​ci​je​lo kva​li​fi​ci​‐
ran da bu​deš stru​čan te​ra​pe​ut i po​zvan da kri​ti​zi​raš na​čin kako gos​po​đi​ca Rat​c​hed vodi sas​‐
tan​ke, ma​kar ona bila vi​so​ko ci​je​nje​na, spe​ci​ja​li​zi​ra​na psi​hi​ja​trij​ska ses​tra s dva​de​set go​di​na

39
prak​se. Da-da, pri​ja​te​lju moj, ti sa svo​jim ta​len​tom mo​žeš na​pra​vi​ti čuda u pod​svi​jes​ti, ti
mo​žeš egu ubla​ži​ti bol i su​pe​re​gu za​ci​je​li​ti rane. Vje​ro​jat​no mo​žeš iz​li​je​či​ti ci​je​li odjel, sve
sku​pa s ve​ge​tir​ci​ma, i to za ci​glih šest mje​se​ci, da-da, dame i gos​po​do, ako ne, vra​ćam vam
pare.
Ali Mc​Murp​hy ne pada u va​tru, samo gle​da Har​din​ga, malo šuti pa ga mir​nim to​nom
pita:
– I ti oz​bilj​no mis​liš da je sve ono sra​nje na sas​tan​ku li​jek, da nam je od toga bo​lje?
– A za​što bi​smo se mi ina​če pod​vr​ga​va​li tome, pri​ja​te​lju moj? Ko​li​ko mi že​li​mo oz​dra​vi​‐
ti, to​li​ko to želi i osob​lje. Gos​po​đi​ca Rat​c​hed mo​žda jest stro​ga dama u go​di​na​ma, ali nije
ni​ka​kav mons​trum iz ko​ko​šinj​ca koji nam klju​ca oči. Valj​da ne​ćeš to tvr​di​ti?
– Neću, pri​ja​te​lju, neću to. Ona vam ne klju​ca oči. Ne, ne oči.
Har​ding se stre​sao. Šake su mu sta​le pu​za​ti na​vi​še iz​me​đu ko​lje​na, kao dva bi​je​la pa​uka
iz​me​đu dvi​ju ma​ho​vi​nom obras​lih gra​na, pužu uz gra​ne pre​ma nji​ho​vu čvo​ri​štu.
– Ne oči? Onda, mo​lit ću li​je​po, pri​ja​te​lju moj, reci nam što nam to ona klju​ca?
– Ma ne​moj, pri​ja​te​lju, zar zbi​lja ne znaš? – na​smi​je​ši se Mc​Murp​hy.
– Ne znam, na​rav​no da ne znam! Ali, ako ti in​si​nu...
– Muda, pri​ja​te​lju, tvo​ja mila i dra​ga muda.
Pa​uci su sti​gli do čvo​ri​šta, sta​li su, tr​za​ju se. Har​ding bi se htio na​smi​ja​ti, ali se osmi​jeh
gubi u blje​di​lu lica i usa​na. Zuri u Mc​Murp​hyja. Mc​Murp​hy vadi ci​ga​re​tu iz usta i po​nav​‐
lja:
– Muda, rav​no u njih. Sla​žem se, ta ses​tra nije ni​kak​vo ču​do​vi​šte od ko​ko​ši, pri​ja​te​lju,
ne, ona je ško​pi​telj. Vi​dio sam ja tak​vih na ti​su​će, i mla​dih i sta​rih, i mu​ških i žen​skih. Vi​dio
sam ih po​svu​da, i po se​li​ma i po gra​do​vi​ma... to su ti​po​vi koji si​lom hoće od tebe na​pra​vi​ti
sla​bi​ća, tako da im ple​šeš po uže​tu, da slu​šaš za​po​vi​je​di, da ži​viš kako je njih vo​lja. A kako će
to iz​ves​ti? Kako će te na​pra​vi​ti ma​njim od ma​ko​va zrna? Naj​lak​še tako da ti oduz​mu sna​gu,
da te maz​nu tamo gdje te naj​vi​še boli. Je li, pri​ja​te​lju, ako si se tu​kao, jesu li te kad oši​nu​li
ko​lje​nom u muda? Od šuba te pre​ki​ne, jel’ tako? Sve​ga te stre​se, za​čas ti sva sna​ga is​cu​ri. Vi​‐
diš, nađe ti se ta​kav tip, želi te pre​bi​ti, ali ne tako da te nad​ja​ča, nego tako da tebi oduz​me
sna​gu. Kad se s tak​vim na​đeš, ču​vaj se ko​lje​na, s njim će ti spre​ša​ti ži​vot. E, baš to radi ona
baba, ona le​ši​nar​ka: pre​ša vam ži​vot.
Har​din​gu je lice i da​lje bez​boj​no, ali mu se šake više ne tre​su; sad se mr​tvo kla​te pred
njim, kao da od​bi​ja​ju Mc​Murp​hyje​ve ri​je​či.
– Zar naša dra​ga gos​po​đi​ca Rat​c​hed? Pa ona nam je kao ljub​lje​na maj​ka, uvi​jek ve​dra,
ona je naš bla​gi an​đeo mi​lo​sr​đa, pa ona da je ško​pi​telj? Haj​de, pri​ja​te​lju, to je čis​ta be​smis​li​‐
ca!
– Pri​ja​te​lju, ne seri mi o ljub​lje​noj i bla​goj ma​mi​ci. Ne znam je li maj​ka, ali znam da je
te​ška kao slon a tvr​da kao če​lik. Neka se ona bla​go i maj​čin​ski smje​ška, s tim me ju​tros, kad
sam do​šao, mo​žda i pre​va​ri​la na tri mi​nu​te, ah ne više. I ne vje​ru​jem da je iko​ga od vas tu

40
 www.balkandownload.org

mo​gla s tim va​ra​ti šest mje​se​ci ili čak go​di​nu dana. Eh-hej, kak​ve sam sve kur​ve vi​dio u ži​vo​‐
tu, ali ova nosi kru​nu.
– Kur​va? Ma​lo​pri​je je bila ško​pi​telj, pa le​ši​nar​ka... ili je mo​žda bila ko​koš? Tvo​je se us​‐
po​red​be ne​gi​ra​ju, pri​ja​te​lju.
– Ski​ni mi se! Ona je i kur​va i le​ši​nar​ka i ško​pi​telj i ti me ne​moj ze​za​ti jer do​bro znaš što
mis​lim.
Har​din​gu se lice i ruke sad gi​ba​ju brže nego ika​da, to je ubr​za​ni film po​kre​ta, smi​je​ška,
gri​ma​se, po​ru​ge. I što se on više muči da ga pre​ki​ne, to se brže vrti. Lice i ruke, kad ih on ne
nas​to​ji obuz​da​ti, nego im pu​šta na vo​lju, gi​ba​ju mu se i po​kre​ću na ta​kav na​čin da je to li​je​‐
po gle​da​ti, ali kad on vodi bri​gu o nji​ma pa ih gle​da kon​tro​li​ra​ti, onda je kao kak​va luda
ma​ri​one​ta koja se drma i tre​se u bje​so​muč​nom ple​su. Sve se miče sve brže i brže i glas mu
brza da ne za​os​ta​ne.
– Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, pri​ja​te​lju moj, psi​ho​pat​ski bra​te moj, do​bro čuj što ti ka​žem:
naša je gos​po​đi​ca Rat​c​hed pra​vi an​đeo mi​lo​sr​đa i to svat​ko zna. Ne​umor​na kao vje​tar, ne​se​‐
bič​no rin​ta za opće do​bro, dan za da​nom, pet du​gih dana u tjed​nu. Za to tre​ba ovo​li​ko srce,
pri​ja​te​lju moj, ovo​li​ko! I da​lje, doz​nao sam iz do​brih iz​vo​ra, ni​sam ov​la​šten da ih ime​nu​‐
jem, ali mogu reći da je Mar​ti​ni vrlo čes​to u kon​tak​tu s tim is​tim lju​di​ma, da ona pre​ko vi​‐
ken​da opet slu​ži čo​vje​čans​tvu svo​jim ve​li​ko​duš​nim do​bro​volj​nim ra​dom po ci​je​lom gra​du.
Na​pra​vi bo​gat iz​bor da​ro​va, kon​zer​vi, sa​pu​na, sira, nosi ih si​ro​maš​nom mla​dom paru koji
je tre​nut​no u te​škoj ma​te​ri​jal​noj si​tu​aci​ji.
Har​din​go​ve ruke si​je​ku zrak, rišu sli​ku koju opi​su​je:
– Ah, gle​daj: tu je ona, naša ses​tra. Bla​go kuca na vra​ta. Drži ko​ša​ri​cu ukra​še​nu vrp​com.
Mla​di par od pus​te sre​će os​ta​je ni​jem. Muž otvo​re​nih usta, žena samo roni suze. Ona im
gle​da stan. Kaže im da će im pos​la​ti no​va​ca za... za pra​šak za de​zin​sek​ci​ju, pa spu​šta ko​ša​ri​‐
cu na​sred sobe. A kada od​la​zi, sve do​ba​cu​ju​ći po​ljup​ce, s ete​rič​nim osmi​je​hom, naš je an​đeo
tako omam​ljen slat​kim mli​je​kom ljud​ske do​bro​te što ga nje​zi​no dje​lo stva​ra u nje​zi​nim ple​‐
me​ni​tim nje​dri​ma da je od ve​li​ko​duš​nos​ti iz​van sebe. Iz-van sebe, ču​ješ? Zas​ta​je na vra​ti​ma,
do​zi​va k sebi mla​du ženu i daje joj dva​de​set do​la​ra iz svo​ga dže​pa: »Idi, jad​no moje ne​sret​‐
no i ne​is​hra​nje​no di​je​te, i kupi sebi pris​toj​nu ha​lji​nu. Shva​ćam da ti to muž ne može pri​ušti​‐
ti, ali evo, uzmi i kupi.« I brač​ni je par do gro​ba za​hva​lan na tak​voj do​bro​ti.
Ri​je​či su mu tek​le sve brže, žile mu is​ko​či​le na vra​tu. Stao je i odje​lom vla​da pot​pu​na ti​‐
ši​na. Ču​jem samo ne​ka​kav tih šum, kao da se ne​što na​ma​ta, bit će da je mag​ne​to​fon koji sve
to sni​ma.
Har​ding se os​vr​će oko sebe, vidi da svi zure u nje​ga i po​ku​ša​va se što bo​lje može na​smi​ja​‐
ti. Iz usta mu se oti​ma zvuk kao kad po​lu​gom ču​paš ča​vao iz da​ske još ze​le​ne bo​ro​vi​ne. Iii-
iii-iii. Ne može se za​us​ta​vi​ti. Od te je​zi​ve vike mla​ti ru​ka​ma kao kri​li​ma i čvr​sto ste​že oči,
ali se ne može za​us​ta​vi​ti. Vika je sve jača i na kon​cu mu s du​bo​kim uz​da​hom lice pada na
ruke koje če​ka​ju.

41
 – Oh, kur​va, kur​va, kur​va – sik​če kro​za zube.
Mc​Murp​hy pali dru​gu ci​ga​re​tu, pru​ža je i Har​ding je bez ri​je​či uzi​ma. Mc​Murp​hy ne
ski​da po​gle​da s Har​din​go​va lica, gle​da ga za​ču​đe​no i ra​doz​na​lo, gle​da ga kao da pred oči​ma
prvi put ima ljud​sko lice. I dok ga tako gle​da, Har​din​go​vo se dr​ma​nje i tr​za​nje smi​ru​je, lice
mu se diže s ruku.
– Imaš pra​vo – kaže Har​ding – u sve​mu imaš pra​vo. – Diže po​gled u os​ta​le pa​ci​jen​te
koji ga mo​tre.
– Do​sad se još nit​ko nije usu​dio to reći, ali među nama nema ni jed​no​ga koji tako ne
mis​li, koji pre​ma njoj i sve​mu ovo​me ne osje​ća isto što i ti... osje​ća neg​dje du​bo​ko u svo​joj
pres​tra​še​noj du​ši​ci.
– A što je s onim ma​lim pr​dav​cem od dok​to​ra? – pita Mc​Murp​hy mr​šte​ći se. – Mo​žda
jest malo de​bi​lan, ali nije ta​kav kre​ten da ne vidi da ona tu za​po​vi​je​da i radi sva​šta.
Har​ding je du​bo​ko udah​nuo dim i sad ga is​pu​šta go​vo​re​ći:
– Dok​tor Spi​vey... on ti je isto što i svi mi, toč​no isto. Svjes​tan je da je ne​mo​ćan. On je
pres​tra​šen, oča​jan i ne​mo​ćan ze​čić, to​tal​no nes​po​so​ban da vodi odjel bez po​mo​ći naše gos​‐
po​đi​ce Rat​c​hed, i on to zna. I, što je još gore, ona zna da on to zna i to mu na​ti​če na nos u
sva​koj pri​go​di. Re​ci​mo, kad mu nađe i naj​ma​nju po​gre​šku u knji​ga​ma, ili u bo​les​nič​kim pa​‐
pi​ri​ma; mo​žeš za​mis​li​ti kako ga onda ma​si​ra.
– Tako je – po​t​vr​đu​je Cheswick pri​la​ze​ći Mc​Murp​hyju – i nas ma​si​ra s na​šim po​gre​ška​‐
ma.
– Za​što joj dok​tor ne da nogu?
– U ovoj bol​ni​ci – objaš​nja​va Har​ding – li​ječ​nik nije ov​la​šten pri​ma​ti i ot​pu​šta​ti lju​de.
Za to je nad​le​žan rav​na​telj, a rav​na​telj je žena, sta​ra i in​tim​na pri​ja​te​lji​ca gos​po​đi​ce Rat​c​‐
hed. U tri​de​se​tim go​di​na​ma bile su za​jed​no u voj​s​ci kao me​di​cin​ske ses​tre. Pri​ja​te​lju moj,
mi smo tu žr​tve jed​nog ma​tri​jar​ha​ta i li​ječ​nik ni​šta ne može pro​tiv toga, kao ni mi. On do​‐
bro zna da ona Rat​c​hed tre​ba samo dig​nu​ti slu​ša​li​cu s te​le​fo​na što ga vi​diš tamo po​red nje,
na​zva​ti rav​na​te​lji​cu i tako joj kao uz​gred spo​me​nu​ti, re​ci​mo, da li​ječ​nik, kako se čini, po​tra​‐
žu​je pre​vi​še de​me​ro​la...
– Sta​ni, po​la​ko, Har​ding! Ne ra​zu​mi​jem ja te tvo​je struč​ne iz​ra​ze.
– Pri​ja​te​lju moj, de​me​rol je sin​te​tič​ni nar​ko​tik, a dvos​tru​ko opas​ni​ji od he​ro​ina. Nije ri​‐
jet​kost da se li​ječ​ni​ci na​vik​nu na nje​ga.
– Onaj mali pr​da​vac? On je nar​kić?
– Ja to ne mogu po​uz​da​no tvr​di​ti.
– Pa kako ga onda ona može op​tu​ži​ti da...
– Ah, pa ti me ne slu​šaš pa​ž​lji​vo, pri​ja​te​lju! Ona ni​ko​ga ne op​tu​žu​je. Do​volj​no je da in​si​‐
nu​ira, da in​si​nu​ira bilo što, je li ti jas​no? Jesi li pri​mi​je​tio ono da​nas? Po​zva​la je jed​nog čo​‐
vje​ka k sebi, na vra​ti​ma sobe, samo ga je upi​ta​la kak​va je to pa​pir​na ma​ra​mi​ca koju su naš​li
is​pod nje​go​va kre​ve​ta. Ni​šta više, samo je to pi​ta​la. A čo​vjek se osje​ćao kao da laže, što god

42
 www.balkandownload.org

joj re​kao. Ako kaže da je nji​me čis​tio na​liv​pe​ro, ona će reći: »Ah, tako, na​liv​pe​ro«, ako
kaže da je pre​hla​đen, ona će reći: »Ah, tako, pre​hla​đen«, kim​nut će onom svo​jom ured​‐
nom pro​si​je​dom fri​zu​rom, na​smi​je​šit će se svo​jim ured​nim ma​lim osmi​je​hom, okre​nut će
se i vra​ti​ti u sobu a on će ble​ja​ti i raz​bi​ja​ti gla​vu čemu mu je za​pra​vo slu​ži​la ta pa​pir​na​ta ma​‐
ra​mi​ca.
Har​ding se opet tre​se, ra​me​na mu se skla​pa​ju.
– Ne, njoj nisu po​treb​ne op​tuž​be. Ona je za in​si​nu​aci​ju ge​ni​jal​na. Jesi li je mo​žda čuo da
me da​nas, na sas​tan​ku, ijed​nom op​tu​ži​la zbog ne​če​ga? A ipak se či​ni​lo kao da se na mene
sva​li​lo more op​tuž​bi, da sam lju​bo​mo​ran, da sam pa​ra​no​ik, da ne vri​je​dim kao mu​ška​rac,
da ne mogu za​do​vo​lji​ti svo​ju ženu, da imam od​no​se sa svo​jim mu​škim pri​ja​te​lji​ma, da ci​ga​‐
re​tu dr​žim afek​ti​ra​no, pa re​kao bih čak i da ne​mam ni​šta među no​ga​ma, samo par dla​ka
koje su k tome me​ka​ne i pla​ve! Ona da je ško​pi​telj? Hja, ti nju pod​cje​nju​ješ.
Har​ding je na​glo ušu​tio, nag​nuo se na​pri​jed i obje​ma ša​ka​ma uzeo Mc​Murp​hyje​vu
ruku. Lice mu je čud​no is​kriv​lje​no, iz​o​š​tre​no, kao od lju​bi​čas​tih i si​vih kr​ho​ti​na, na​lik na
raz​bi​je​nu vin​sku bocu.
– Ovaj svi​jet, pri​ja​te​lju moj... pri​pa​da ja​ki​ma! Os​nov​ni je ri​tu​al naše eg​zis​ten​ci​je u tome
da jaki gu​ta​ju sla​bi​je i tako još više ja​ča​ju. S tim se mo​ra​mo po​mi​ri​ti. I po​sve je is​prav​no što
je tako. Mo​ra​mo se na​uči​ti to pri​hva​ti​ti, jer to je za​kon pri​rod​nog svi​je​ta. U tom ri​tu​alu zec
pri​hva​ća svo​ju ulo​gu i priz​na​je vuka za ja​če​ga. Da bi se spa​sio, zec je lu​kav, straš​ljiv i ne​‐
uhvat​ljiv, kopa rupe da se sa​kri​je kad je vuk u bli​zi​ni. I on op​s​ta​ne, živi. Zna svo​je mjes​to.
Za​ci​je​lo ne iz​a​zi​va vuka na dvo​boj. Zar to nije mu​dro. Nije?
Pus​tio je Mc​Murp​hyje​vu ruku, za​va​lio se na​trag, pre​kri​žio noge i po​vu​kao još je​dan du​‐
bok dim. Onda iz tam​ne crte osmi​je​ha vadi ci​ga​re​tu i opet se smi​je – iii-iii-iii – kao ča​vao
kad ga ču​paš iz da​ske.
– Gos​po​di​ne dra​gi... pri​ja​te​lju moj... ja ni​sam ko​koš, ja sam zec. Li​ječ​nik je zec. Ovaj tu
Cheswick je zec. Bil​ly Bib​bit je zec. Svi mi ov​dje, svi smo ze​če​vi, neki mla​đi, neki sta​ri​ji,
neki veći, neki ma​nji, i ska​ku​če​mo po ovom na​šem vol​t​diz​ni​jev​skom svi​je​tu. Oh, ne​moj me
kri​vo shva​ti​ti, ni​smo mi tu zato što smo ze​če​vi, mi bi​smo bili ze​če​vi ma gdje bili, nego smo
tu zato što se ne mo​že​mo pri​la​go​di​ti svo​joj ze​čjoj sre​di​ni. Nama tre​ba do​bra i jaka vu​či​na,
kak​va je ses​tra, na pri​mjer, da nas na​uči gdje nam je mjes​to.
– Haj​de, čo​vje​če, ne go​vo​ri glu​pos​ti. Valj​da mi ne​ćeš reći da ćete biti mir​ni kao bu​bi​ce i
pus​tit ćete da vas ta po​blaj​ha​na baba uvje​ri da ste ze​če​vi?
– Ne tre​ba me uvje​ri​ti jer sam ja ro​đen kao zec. Samo me po​gle​daj. Meni je ses​tra po​‐
treb​na samo zato da bu​dem sre​tan svo​jom ulo​gom.
– Ma nisi ti ni​ka​kav je​be​ni zec!
– Ne vi​diš mi uši? I nos kako mi dr​š​će? I slat​ki mali re​pić?
– Go​vo​riš kao neki luđ...
– Kao lu​đak? Baš si bis​tar!

43
 –Jebi ga, Har​ding, ni​sam tako mis​lio. Ti nisi tako lud. Hoću reći, maj​ku mu, pa ja sam
se za​pa​njio kad sam vi​dio ko​li​ko ste vi, lju​di, zdra​vi. Ko​li​ko vi​dim nis​te ni​šta luđi od pro​‐
sječ​nog du​pe​glav​ca na uli​ci...
– Ah, da, du​pe​gla​vac na uli​ci.
– Ali nis​te ludi, znaš, nis​te ona​ko kako to pri​ka​zu​ju u fil​mo​vi​ma. Samo, kao da ste za​os​‐
ta​li, kao da ste...
– Kao da smo ze​če​vi, zar ne?
– Ma kak​vi ze​če​vi! Je​bem ti, kak​vi ze​če​vi!
– Gos​po​di​ne Bib​bit, po​sko​či​te malo oko gos​po​di​na Mc​Murp​hyja. Gos​po​di​ne
Cheswick, po​ka​ži​te mu svo​je krz​no.
Bil​ly Bib​bit i Cheswick na​oči​gled se pre​tva​ra​ju u zgrb​lje​ne bi​je​le ze​če​ve, ali ih je odveć
sram da bi či​ni​li ono što im Har​ding kaže.
– Ah, sra​me se, Mc​Murp​hy. Zar to nije li​je​po? Ili je mo​žda deč​ki​ma ne​ugod​no jer nisu
bra​ni​li svo​ga pri​ja​te​lja. Mo​žda se osje​ća​ju kri​vim što su njoj još jed​nom do​pus​ti​ti da se pos​‐
lu​ži nji​ma, da budu nje​zi​ni in​k​vi​zi​to​ri. Ve​se​lo, pri​ja​te​lji, ne​ma​te se čega sti​dje​ti. Sve je kako
je mo​ra​lo biti. Ne pris​to​ji se zecu bra​ni​ti svo​ga dru​ga. To bi bila lu​dost. Ne, vi ste bili mu​‐
dri, ku​ka​vi​ce, ali mu​dri.
– Sje​ti se, Har​ding... – za​us​ti Cheswick.
– Ne, ne, Cheswick, na is​ti​nu se ne smi​ješ lju​ti​ti.
– Sje​ti se da sam u svo​je vri​je​me ja re​kao o sta​roj gos​po​đi Rat​c​hed ono isto što je re​kao
Mc​Murp​hy.
– Jesi, ali si to re​kao vrlo tiho i pos​li​je si sve po​li​zao. Ne bje​ži od is​ti​ne, i ti si zec. Upra​vo
zato ti ni​šta ne za​mje​ram što si mi na sas​tan​ku pos​tav​ljao onak​va pi​ta​nja. Ti si samo glu​mio
svo​ju ulo​gu. Da si na ta​pe​ti bio ti, ili ti, Bil​ly, ili ti, Fre​dric​k​son, ja bih se na vas isto tako ne​‐
mi​lo​srd​no oko​mio kao što ste se vi oko​mi​li na mene. Mi se ne smi​je​mo sra​mi​ti svo​jih pos​‐
tu​pa​ka jer smo sit​ne ži​vo​ti​nje koje tako i mo​ra​ju pos​tu​pa​ti.
Mc​Murp​hy se okre​će na sto​li​ci i mje​ri os​ta​le akut​ne.
-Ja ni​sam baš tako si​gu​ran da se ne​ma​ju čega sra​mi​ti – kaže. – Ja mis​lim da su se po​ka​za​‐
li kao te​ške mi​ze​ri​je kad su ona​ko na​vi​ja​li za nju a pro​tiv tebe. U jed​nom tre​nut​ku či​ni​lo mi
se da sam opet u za​rob​lje​nič​kom lo​go​ru kod Ki​ne​za...
– Za​bo​ga, Mc​Murp​hy – pre​ki​ne ga Cheswick – pa daj me pos​lu​šaj!
Mc​Murp​hy se okre​će i čeka ali Cheswick ne nas​tav​lja. Cheswick ni​kad ne nas​tav​lja. On
je od onih ti​po​va koji će odjed​nom za​ga​la​mi​ti kao da će ovog tre​na po​ves​ti na​pad, koji će
mi​nu​tu ur​la​ti na ju​riš i lu​pa​ti no​ga​ma, pa će čak i na​pra​vi​ti ko​rak-dva, a onda će na​glo sta​ti.
Na​kon tak​va ju​nač​kog uvo​da, Cheswick kao da je još sme​te​ni​ji, a Mc​Murp​hy ga gle​da neko
vri​je​me pa će:
– Da, baš kao u ki​ne​skom za​rob​lje​nič​kom lo​go​ru.
Har​ding diže ruke u znak mira.

44
 www.balkandownload.org

– Oh, ne, ne, pri​ja​te​lju moj, to nije u redu, ti nas ne smi​ješ osu​đi​va​ti. Ne smi​ješ, jer za​‐
pra​vo...
Vi​dim kako iz Har​din​go​vih oči​ju opet viri ona lu​ka​va groz​ni​ca. Mis​lim, sad će na​no​vo
pras​nu​ti u smi​jeh, ali on vadi ci​ga​re​tu iz usta i njo​me upi​re u Mc​Murp​hyja – ci​ga​re​ta se u
nje​go​voj šaci čini kao da mu je prst, ta​nak i bi​jel, koji se dimi s nok​ta.
– ... i ti, Mc​Murp​hy, una​toč svom tom ka​uboj​skom raz​me​ta​nju i cir​ku​si​ra​nju, i ti si, pod
tom gru​bom po​vr​ši​nom, vje​ro​jat​no isto tako me​kan i pa​hu​ljast i ze​čje du​ši​ce kao što smo
mi.
– Nego! Sad si po​go​dio! Ja sam ti Ze​kos​lav Mr​k​va. A reci, Har​ding, zbog čega sam ja
zec? Zbog svo​jih psi​ho​pat​skih sklo​nos​ti? Ili zbog svo​jih je​bač​kih sklo​nos​ti? Bit će naj​pri​je
zbog je​bač​kih, je li tako? Sav taj sil​ni seks na eks. Da, u tome je vic, od tog sek​sa, od toga
sam ja zec...
– Sta​ni! Sad si pos​ta​vio jed​no pi​ta​nje koje tre​ba raz​mo​tri​ti. Ze​če​vi, zna se, ima​ju odre​‐
đe​ne oso​bi​ne, zar ne? I poz​na​ti su upra​vo po »sek​su na eks«, kako ti ka​žeš. Da. Hm. Ali,
kako bilo da bilo, pi​ta​nje koje ti pos​tav​ljaš jed​nos​tav​no uka​zu​je na to da si ti zdrav, spo​so​‐
ban i po​do​ban zec, dok ve​ći​na nas ov​dje nema ni tu sek​su​al​nu moć ko​jom se po​t​vr​đu​je​mo
kao po​dob​ni ze​če​vi. Mi smo škar​to​vi... sla​bi, kr​ž​lja​vi, neo​t​por​ni mali stvo​ro​vi jed​ne sla​be
male vr​ste. Ze​če​vi, ali bez sek​sa na eks. Pa​te​ti​čan po​jam.
– Če​kaj, po​la​ko! Ti is​kriv​lju​ješ moje ri​je​či...
– Ne. Imao si pra​vo. Vi​diš, ti si nama po​ka​zao koje je to mjes​to po ko​jem nas ses​tra klju​‐
ca. Među nama nema toga koji se ne boji da je iz​gu​bio ili da će iz​gu​bi​ti svo​ju spo​sob​nost za
seks na eks. Mi smo smi​ješ​ni mali stvo​ro​vi, tako sla​bi i ne​po​dob​ni da ni​smo čak ni pra​vi
muž​ja​ci u svom ze​čjem svi​je​tu. Hi-hi. Mi smo, mo​glo bi se reći, ze​če​vi ze​čje​ga svi​je​ta!
Opet se na​gi​nje na​pri​jed a iz usta mu na​vi​re onaj nje​gov na​teg​nu​ti, škri​pa​vi smi​jeh koji
sam oče​ki​vao, ruke mu se lome i kru​že na​oko​lo, lice mu se trza.
– Har​ding, za​ve​ži tu prok​le​tu gu​bi​cu!
To odje​ku​je kao plju​ska. Har​ding je ni​jem, kao sje​ki​rom po​go​đen, usne su mu još ra​zvu​‐
če​ne smi​je​škom, ruke mu leb​de u plav​kas​tom du​han​skom dimu. Se​kun​du sto​ji tako uko​če​‐
no, onda mu se oči suze do lu​ka​va pro​re​za, nji​ma pre​la​zi pre​ko Mc​Murp​hyja i pro​go​va​ra
tako tiho da mo​ram krpu otis​nu​ti tik do nje​go​va nas​lo​nja​ča da bih ga čuo.
– Pri​ja​te​lju... ti... ti bi mo​gao biti vuk.
– Po​bo​gu, niti sam ja vuk niti si ti zec! Hej, još ni​kad ni​sam čuo tak​vo...
– Ur​lik ti je vrlo vu​čji.
Buč​no sik​ću​ći, Mc​Murp​hy se okre​će os​ta​lim akut​ni​ma koji sto​je oko njih.
– Do​bro, lju​di, re​ci​te, koji vam je vrag? Pa valj​da nis​te tako ša​ša​vi da sebe sma​tra​te ži​vo​‐
ti​nja​ma!
– Ni​smo – kaže Cheswick i pos​tav​lja se po​red Mc​Murp​hyja. – Ni​smo, bo​ga​mi, ja ni​‐
sam! Ja ni​sam ni​ka​kav zec.

45
 – Bra​vo, Cheswick, ti si pra​vi. A vi os​ta​li, ski​ni​te mi se s tom ko​me​di​jom! Na silu sebe
uvje​ra​va​te da se bo​ji​te jed​ne babe od pe​de​set go​di​na. Uos​ta​lom, što vam ona, do​vra​ga,
može?
– Da, što? – Cheswick pri​hva​ća i šiba po​gle​dom os​ta​le.
– Ne može vas bi​če​va​ti. Ne može vas is​pr​ži​ti usi​ja​nim že​lje​zom. Ne može vas na​bi​ti na
ko​lac. Tak​ve su stva​ri za​bra​nje​ne u naše vri​je​me. Ovo nije sred​nji vi​jek. Ona vam baš ni​šta
ne može...
– Da​nas si vi​dio š-š-što nam m-m-može! Da​nas na sa-sa-sas​tan-ku. – Vi​dim da se Bil​ly
Bib​bit tru​di da ne bude zec. Na​gi​nje se nad Mc​Murp​hyja, usne su mu vlaž​ne od plju​vač​ke,
lice mu cr​ve​no. Onda mu okre​će leđa i od​la​zi. – Ah, n-n-nema smis​la. Tre​bao bih se u-
uubi​ti.
– Da​nas? – do​vi​ku​je Mc​Murp​hy za njim. – Pa što sam vi​dio da​nas na sas​tan​ku? Do​vra​‐
ga, je​di​no sam vi​dio da vam je pos​ta​vi​la ne​ko​li​ko pi​ta​nja, uz to još i fino i lju​baz​no. Od pi​‐
ta​nja ni​ko​ga ne boli gla​va, nisu to ba​ti​ne da vas slo​me.
Bil​ly se okre​nuo.
– Ali, k-k-kako ih ona p-p-pos​tav​lja...
– A ti ne mo​raš od​go​vo​ri​ti. Zar mo​raš?
– Ako ne o-o-od​go​vo​riš ona se samo smi​je​ši i p-p-piše u svo​ju k--k-knji​ži​cu i onda... ah,
do​vra​ga!
Sca​nlon je stao uz Bil​lyja.
– Mack, čim nisi od​go​vo​rio na nje​zi​no pi​ta​nje ti si priz​nao, sa​mim tim što šu​tiš. One
kur​ve na vlas​ti tako sre​de čo​vje​ka. Tu ni​šta ne mo​žeš. Os​ta​je samo jed​no: sav taj ku​ple​raj
zbri​sa​ti s lica ove je​be​ne zem​lje... sve dići u zrak.
– Do​bro, kad vam pos​ta​vi jed​no tak​vo pi​ta​nje, za​što joj jed​nos​tav​no ne ka​že​te nek li​je​‐
po ide u vraž​ju ma​ter?
– Tako je – pri​hva​ća Cheswick pri​je​te​ći ša​kom – tre​ba joj reći nek li​je​po ide u vraž​ju
ma​ter!
– I što onda, Mack? Ona će ti na to samo reći: »Je li, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, za​što vas
upra​vo to pi​ta​nje tako uz​ru​ja​va?«
– U redu, a ti joj opet ka​žeš nek ide u vraž​ju ma​ter. Svi​ma nji​ma ka​žeš nek idu u vraž​ju
ma​ter. I opet ti ni​šta ne mogu.
Akut​ni se stiš​ću oko nje​ga. Ovaj put od​go​va​ra mu Fre​dric​k​son:
– Do​bro, ti joj tako ka​žeš, a ona tebe upi​še kao po​ten​ci​jal​no agre​siv​nog i ot​pre​mi te gore
među po​re​me​će​ne. To se meni već do​go​di​lo. Tri puta. Oni jad​ni ša​šav​ci tamo gore ne iz​la​ze
iz odje​la ni za kino su​bo​tom po​pod​ne. Ne​ma​ju čak ni te​le​vi​zi​ju.
– I da​lje, pri​ja​te​lju moj, ako i da​lje po​ka​zu​ješ tak​ve nas​tra​ne sklo​nos​ti, kao na pri​mjer da
lju​de ša​lješ li​je​vo i des​no, onda te pri​bi​lje​že za šok-sobu, pa mo​žda i za što krup​ni​je, za ope​‐
ra​ci​ju, za...

46
 www.balkandownload.org

– Do vra​ga, Har​ding, re​kao sam ti da ne ra​zu​mi​jem te tvo​je struč​ne iz​ra​ze...

– Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, šok-soba ti je EŠT, apa​rat za elek​tro-šok te​ra​pi​ju. To je spra​va
za koju mo​žeš reći da dje​lu​je kao kom​bi​na​ci​ja pi​lu​le za spa​va​nje, elek​trič​ne sto​li​ce i mu​či​li​‐
šta. To je lu​ka​vo sred​stvo, jed​nos​tav​no, brzo, tako brzo da je go​to​vo bez​bol​no, ali je sva​ko​‐
me jed​nom dos​ta. I pre​vi​še.
– I što rade s time?
– Vežu te za stol koji je, kak​ve li iro​ni​je, u obli​ku kri​ža, a umjes​to tr​no​ve kru​ne imaš luk
elek​trič​nih is​kri. Do​dir​nu ti slje​po​oči​ce ži​ca​ma. Zum! Za pet cen​ti stru​je u mo​zak do​bio si i
do​dat​nu te​ra​pi​ju i kaz​nu za svo​je ne​do​lič​no po​na​ša​nje i sla​nje u vraž​ju ma​ter. Osim toga,
ni​ko​me više ne sme​taš naj​ma​nje šest sati do tri dana, ovi​si o po​je​din​cu. A kada do​đeš k svi​‐
jes​ti, još si da​ni​ma de​zo​ri​jen​ti​ran. Nisi u sta​nju su​vis​lo mis​li​ti. Pam​će​nje ti je ot​ka​za​lo. Uz
veću dozu tak​ve te​ra​pi​je mo​žeš se pre​tvo​ri​ti u gos​po​di​na El​li​sa ko​jeg vi​diš tamo do zida. S
tri​de​set i pet go​di​na, sli​na​vi idi​ot koji mo​kri u gaće. Ili u sla​bo​um​no biće koje jede, čis​ti se i
viče »je​beš ženu« po​put Ruc​k​lyja. A po​gle​daj i Po​gla​vi​cu Me​tlu koji tu po​red tebe drži
svo​ga ime​nja​ka.
Har​ding upi​re ci​ga​re​tom u mene, više ne mogu uz​mak​nu​ti. Pra​vim se kao da ni​šta ni​‐
sam uočio. Bri​šem da​lje.
– Čuo sam da je Po​gla​vi​ca u svo​je vri​je​me, kad je šok-te​ra​pi​ja bila zbi​lja u modi, do​bio
više od dvjes​to šo​ko​va. Za​mis​li kako to može dje​lo​va​ti na duh koji se već gubi. Po​gle​daj ga.
Di​vov​ski do​mar. Tu ti je naš Iz​u​mi​ru​ći Ame​ri​ka​nac pre​tvo​ren u dvo​me​tar​ski stroj za bri​sa​‐
nje poda, i boji se vlas​ti​te sje​ne. To ti je, pri​ja​te​lju moj, ono što nama svi​ma pri​je​ti.
Mc​Murp​hy me neko vri​je​me gle​da, onda se okre​će Har​din​gu.
– Ali, čo​vje​če, ne ra​zu​mi​jem kako vi to pod​no​si​te? Sto​je s tom de​mo​kra​ci​jom na odje​lu
o ko​joj je dok​tor srao? Zar se tu ne gla​sa?
Har​ding mu se smje​ška i opet uv​la​či du​bok dim iz ci​ga​re​te.
– A za što ćemo gla​sa​ti, pri​ja​te​lju? Ho​će​mo li gla​sa​ti da ses​tra više ne može pos​tav​lja​ti
pi​ta​nja na grup​nim sas​tan​ci​ma? Ho​će​mo li gla​sa​ti da nas ne smi​je više gle​da​ti na odre​đen
na​čin? Reci mi, Mc​Murp​hy, za što da gla​sa​mo?
– Sve​jed​no, kao da je to važ​no! Za bilo što. Zar vam nije jas​no da mo​ra​te ne​što po​du​ze​‐
ti, da mo​ra​te po​ka​za​ti da još ima​te svo​je ja? Zar vam nije jas​no da joj ne mo​že​te do​pus​ti​ti
da vas po​sve za​ja​še? Pa po​gle​daj​te se! Ka​žeš da se Po​gla​vi​ca boji vlas​ti​te sje​ne, ali ja još ni​kad
ni​sam vi​dio ta​kav čo​por ku​ka​vi​ca kao što ste vi, lju​di moji!
–Ja ni​sam ku​ka​vi​ca! – sko​či Cheswick.
– Mo​žda i nisi, pri​ja​te​lju, ali su os​ta​li tako pres​tra​še​ni da se ne usu​đu​ju ni smi​ja​ti. Zna​te,
to je prvo što sam uočio kod vas, da se nit​ko ne smi​je. Od tre​nut​ka kad sam pro​šao kroz
ona vra​ta ni​sam čuo je​dan je​di​ni pra​vi smi​jeh, zna​te li to? Lju​di, kad iz​gu​bi​te smi​jeh onda
ste iz​gu​bi​li tlo pod no​ga​ma! Čo​vjek koji do​pus​ti ženi da ga tako pri​teg​ne da se on više ne
može ni smi​ja​ti, što, pa taj gubi naj​ve​ću pred​nost koju ima. Za​tim će za​klju​či​ti da je ona

47
jača od nje​ga i...
– Ah, dru​go​vi ze​če​vi, čini mi se da na​šem pri​ja​te​lju ko​nač​no po​ma​lo svi​će. A re​ci​te, gos​‐
po​di​ne Mc​Murp​hy, kako će mu​ška​rac po​ka​za​ti jed​noj ženi tko je gos​po​dar, mis​lim, druk​či​‐
je nego smi​je​hom? Kako će joj po​ka​za​ti tko je pra​vi gaz​da? Čo​vjek kao ti mora si zna​ti od​‐
go​vo​ri​ti na to. Ne​ćeš je valj​da plju​ska​ti, zar ne? Ne​ćeš, jer će ona po​zva​ti po​li​ci​ju. Ne​ćeš se
uz​ru​ja​ti i vi​ka​ti na nju. Onda je po​bje​da nje​zi​na, ona će smi​ri​va​ti svog ve​li​kog i lju​tog deč​‐
ka: »Što je mali, pa ti se lju​tiš? Ma daj!« Jesi li ikad po​ku​šao pred tak​vim ri​je​či​ma utje​he
sa​ču​va​ti svo​je dos​to​jans​tvo i svoj bi​jes? I tako, vi​diš, pri​ja​te​lju moj, is​pa​da na ono što si ti re​‐
kao: mu​ška​rac ima samo jed​no zbi​lja efi​kas​no sred​stvo pro​tiv mons​tru​oz​ne sile su​vre​me​nog
ma​tri​jar​ha​ta ali to za​ci​je​lo nije smi​jeh. Samo jed​no sred​stvo, a u ovom na​šem na​pred​nom,
te​me​lji​to is​tra​že​nom druš​tvu, sva​ke je go​di​ne sve više onih koji ot​kri​va​ju sva​ko​vr​s​ne na​či​ne
da se to sred​stvo ones​po​so​bi i da se po​ko​re oni koji su do ju​čer bili gos​po​da​ri...
– Ti boga, Har​ding, ma jesi ra​zve​zao! – kaže Mc​Murp​hy.
– ... i što mis​liš, uza sve svo​je psi​ho​pat​ske sklo​nos​ti ko​ji​ma se hva​liš, jesi li ti ka​dar pos​lu​‐
ži​ti se tim oruž​jem pro​tiv naše šam​pi​on​ke? Bi li ga ti mo​gao upo​tri​je​bi​ti na gos​po​đi​ci Rat​c​‐
hed, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy? Bi li?
I mah​ne jed​nom ru​kom pre​ma stak​le​ni​ku. Sve se gla​ve okre​ću na onu stra​nu. Ona je
tamo, gle​da kro​za stak​lo, sve to sni​ma na mag​ne​to​fo​nu koji je neg​dje skri​ven i već smiš​lja
kako će to uk​lo​pi​ti u svoj pro​gram.
Ses​tra je opa​zi​la da je svi gle​da​ju, kima gla​vom i sve se gla​ve okre​ću na dru​gu stra​nu. Mc​‐
Murp​hy ski​da kapu i prov​la​či pr​ste kroz riđu kosu. Sad svi gle​da​ju u nje​ga; če​ka​ju da on od​‐
go​vo​ri i on to zna. Osje​ća da je upao u zam​ku. Vra​ća kapu ni gla​vu i tr​lja oži​ljak na nosu.
– Pa, ako že​liš čuti bih li se mo​gao na​raj​ca​ti na onu sta​ru žabu tamo, onda ti ka​žem da
ne bih mo​gao...
– Nije ona baš tako ruž​na, Mc​Murp​hy. Lice joj je sa​svim zgod​no i do​bro oču​va​no. Ta​‐
ko​đer si mo​rao uoči​ti da ima iz​van​red​ne sise, iako je ona za​pe​la da ih po​što-poto sa​kri​je
onom svo​jom ni​ma​lo žens​tve​nom odo​rom. Mo​ra​la je biti pri​lič​no li​je​pa kad je bila mla​da.
Sve​jed​no, samo di​sku​si​je radi, bi li ti to mo​gao s njom i da nije sta​ra, da je re​ci​mo mla​da i li​‐
je​pa kao He​le​na?
– Tu He​le​nu ne znam, ali ku​žim što ho​ćeš. I, bo​ga​mi, imaš pra​vo! Ne bi mi se mo​gao
dići na ono nje​zi​no hlad​no lice ma​kar bila li​je​pa kao Ma​rilyn Mon​roe.
– Tu smo, dak​le! Ona je po​bi​je​di​la.
I go​to​vo! Har​ding se za​va​lju​je u nas​lo​nja​ču i svi če​ka​ju što će sad reći Mc​Murp​hy. On se
čini kao pri​tis​nut uza zid. Gle​da u ona lica neko vri​je​me, onda sli​je​že ra​me​ni​ma i us​ta​je.
– Ah, jebi ga, uos​ta​lom, što se to mene tiče!
– Toč​no, to se tebe ne tiče.
– Nek sam prok​let, ali neću da za mnom juri jed​na le​ši​nar​ka od me​di​cin​ske ses​tre s tri
ti​su​će vol​ti. To ni​po​što. Pa što bih od toga imao? Samo malo uz​bu​đe​nja.

48
 www.balkandownload.org

– Tako je.
Har​ding je do​ka​zao svo​je, ali se tome nit​ko ne ve​se​li. Mc​Murp​hy stav​lja pal​če​ve za dže​‐
po​ve i po​ku​ša​va se na​smi​ja​ti.
– Ne, još ni​sam čuo da se daje na​gra​da ono​me tko po​va​li jed​nu ško​pi​te​lji​cu.
Svi mu se na to kese, ali u tome nema ve​se​lja. Dra​go mi je što je Mc​Murp​hy ipak opre​‐
zan, ne da se na​ves​ti na ono što mu je ne​izve​di​vo, ali znam kako je lju​di​ma. Ni ja baš ni​sam
ve​seo. Mc​Murp​hy pali novu ci​ga​re​tu. Nit​ko se nije po​mak​nuo, svi još sto​je, na​smi​je​še​ni i
sme​te​ni. Mc​Murp​hy opet tr​lja nos, skre​će po​gled s go​mi​le lica koja leb​de oko nje​ga, gle​da u
ses​tru i gri​ze usnu.
– Ali, re​ci​te, u onaj dru​gi odjel, ona​mo vas po​ša​lje samo ako vas tako ra​zja​ri da po​šan​dr​‐
ca​te, jel’ tako? Za to mo​ra​te na neki na​čin pla​nu​ti na nju, da joj psu​je​te sve po spi​sku, da joj
raz​bi​je​te stak​lo i na​pra​vi​te sli​čan neki lom, je li?
– Tako je. Samo ako uči​ni​mo ne​što tak​vo.
– Sto pos​to si​gur​no? To vas pi​tam zato što mi se čini da ste vi pik​zib​ne​ri koje bih mo​gao
malo ope​lje​ši​ti. Ali ne že​lim is​pas​ti kre​ten. Krv sam pro​pi​šao dok sam se iz​vu​kao iz onih go​‐
va​na tamo i neću sad sko​či​ti iz zla u gore.
– To je ap​so​lut​no si​gur​no. Ona ti ina​če ni​šta ne može; ti mo​raš ne​što uči​ni​ti pa da te
eks​pe​di​ra među po​re​me​će​ne ili na EŠT. Ako imaš konj​ske živ​ce pa se daš ras​pa​li​ti, ona ti
ni​šta ne može.
– Zna​či, ako sam mi​ran i pi​tom, ni​šta joj ne skre​šem...
– I ne skre​šeš ni bol​ni​ča​ri​ma.
– ... i ne skre​šem ni bol​ni​ča​ri​ma, i ni​šta ne ra​zva​lim, ona mi ni​šta ne može?
– Tak​va su pra​vi​la igre. Me​đu​tim, po​bje​da je uvi​jek nje​zi​na, pri​ja​te​lju moj, uvi​jek. Nju
ne mo​žeš uz​dr​ma​ti, a s vre​me​nom, koje njoj ide u pri​log, na kra​ju sva​ko​me nađe žicu. Zato
je upra​va i sma​tra naj​bo​ljom ses​trom i daje joj tak​ve ov​las​ti. Ona je pra​vi maj​stor da iz​a​zo​ve
dr​š​ću​ći li​bi​do...
– K vra​gu s tim. Že​lim zna​ti može li mi što ako je po​ku​šam po​bi​je​di​ti u nje​zi​noj vlas​ti​toj
igri? Ova​ko: ako sam ja s njom fin, iz ruke joj je​dem, ma što god da in-si​nu​iram, može li
ona tako po​ša​ša​vi​ti da me da is​pe​ći na onom ro​šti​lju?
– Ne​moj pla​nu​ti i ne​maš se čega bo​ja​ti. Ne​moj se uz​ru​ja​va​ti, ne​moj joj pru​ži​ti ni​kak​vu
do​bru iz​li​ku da tra​ži tvoj pre​mje​štaj na odjel po​re​me​će​nih ili da te bla​gos​lo​ve elek​tro-šok
te​ra​pi​jom, i ti si si​gu​ran. Ali to zna​či da u pr​vom redu mo​raš ima​ti ova​ko de​be​le živ​ce. Zar
ti? S tom ri​đom ko​som i cr​nim do​sje​om? Ma ne​moj se za​va​ra​va​ti!
– Fino! Sve u redu! – Mc​Murp​hy tr​lja dla​no​ve. – A sad čuj​te vi mene, fra​je​ri. Vi mis​li​te
da je ta žena od mra​mo​ra, je li? Da je se... kako ste ono rek​li?... da, ne može uz​dr​ma​ti, je li?
Že​lim zna​ti ko​li​ko vas je sto pos​to si​gur​nih da ulo​ži​te malo love na nju?
– Sto pos​to si​gur​nih?...
– Baš tako. Is​pr​si​te se, fra​je​ri! Evo, sa sva​kim tak​vim kla​dim se u pet do​la​ra da ću u tje​‐

49
dan dana pro​pis​no iz​lu​di​ti tu žen​sku a ci​je​lo vri​je​me bit ću mr​tav-hla​dan. U tje​dan dana,
ako je ne sre​dim tako da ne zna gdje joj je gla​va a gdje dupe, lova je vaša.
– Pa ti se na to kla​diš! – kaže Cheswick tap​ka​ju​ći s noge na nogu i tr​lja​ju​ći dla​no​ve po​‐
put Mc​Murp​hyja.
– Nego što?
Har​ding i još neki tvr​de da ne shva​ća​ju.
– Sa​svim jed​nos​tav​no. Nisu to ni​kak​ve ši​fre, ni​kak​ve fin​te. Prvo, ja se vo​lim koc​ka​ti.
Dru​go, vo​lim i do​bi​ti. I mis​lim da tu ok​la​du mogu do​bi​ti. U redu? U Pend​le​to​nu je doš​lo
do​tle da se deč​ki nisu htje​li više sa mnom kla​di​ti ni u pre​bi​je​nu paru, tako sam ih obra​dio.
Uos​ta​lom, pa što mis​li​te, za​što sam se dao tu do​tje​ra​ti? Po​red os​ta​lo​ga? Zato što su mi tre​‐
ba​li novi na​iv​ci. Evo, i ovo ću vam reći: una​pri​jed sam doz​nao neke stva​ri o vama, kao na
pri​mjer to da vas go​to​vo po​lo​vi​ca muze od dr​ža​ve neku hra​na​ri​nu, po tri-če​ti​ri stot​ke mje​‐
seč​no, a s tom lo​vom ni​šta ne mo​že​te, ona vam samo skup​lja pra​ši​nu. I meni se upa​li​la lam​‐
pi​ca: da ja to is​ko​ris​tim i us​put uljep​šam ži​vot i sebi i vama? Vi​di​te, ja vam ni​šta ne fo​li​ram,
ni​šta vam ne kri​jem. Koc​kar sam i ni​sam na​vi​kao gu​bi​ti. I još ne​što: još ni​sam na​le​tio na
ženu koja bi bila tvr​đa od mene, sve​jed​no kak​va je, jel’ mi se na nju diže ili mi se ne diže.
Mo​žda ima​te pra​vo da vri​je​me radi za nju, ali ni meni nije te​ško če​ka​ti samo ako znam da
me čeka lova.
Ski​ne kapu s gla​ve, za​vr​ti je oko pr​sta i baca, pa je dru​gom ru​kom ele​gant​no uhva​ti za le​‐
đi​ma.
– I još ne​što: ja sam tu zato što sam tako htio, krat​ko i jas​no, zato što je bo​lje tu nego na
rad​noj far​mi. Ko​li​ko ja znam, ni​sam lud, to jest, ako je​sam onda to ne znam. Vaša ses​tra to
ne zna: njoj nije ni na kraj pa​me​ti da će ima​ti pos​la s fra​je​rom kome kli​ke​ri rade kao meni.
To je meni plus i to mi godi. I zato se sa sva​kim od vas kla​dim u pe​ta​ka da ću u tje​dan dana
toj va​šoj ses​tri utje​ra​ti buhu u dupe.
– Meni još nije jas​no da li...
– Baš kako sam re​kao! Buhu u dupe, osu u ga​ći​ce. Kla​dim se da ću joj sta​ti na žulj. Da ću
je tako iz​lu​dje​ti da će sva pu​ca​ti po ša​vo​vi​ma, da će ma​kar samo jed​nom po​ka​za​ti da nije od
mra​mo​ra kao što vi mis​li​te. U tje​dan dana. I vi ćete pro​su​di​ti je​sam li do​bio ili iz​gu​bio.
Har​ding uzi​ma olov​ku i ne​što za​pi​su​je na lis​tu blo​ka.
– Iz​vo​li. Traž​bi​na na de​set do​la​ra, od onih što na moje ime skup​lja​ju pra​ši​nu u bla​gaj​ni.
Pri​ja​te​lju, dao bih ti i dva​put to​li​ko samo da vi​dim to čudo ne​vi​đe​no.
Mc​Murp​hy gle​da pa​pir i sa​vi​ja ga.
– Haj​de, pti​či​ce, hoće li još tko?
Neki dru​gi akut​ni uzi​ma​ju blok, pišu, on skup​lja lis​ti​će, drži ih na dla​nu pok​lop​lje​ne
svo​jim krup​nim pal​cem. Vi​dim kako se lis​ti​ći sla​žu u nje​go​voj šaci. On ih pre​gle​da​va.
– Hoću li ih ja dr​ža​ti, pri​ja​te​lji?
– Pa, mis​lim da se ne​ma​mo čega bo​ja​ti – od​go​va​ra mu Har​ding. – Odav​de ni​ka​mo ne​‐

50
 www.balkandownload.org

će​mo još neko vri​je​me.

Jed​nog Bo​ži​ća, toč​no u po​noć, u sta​roj bol​ni​ci, tre​skom se otva​ra​ju vra​ta, na odjel bane
neki bra​da​ti i br​ka​ti de​belj​ko, oči mu za​kr​vav​lje​ne od stu​de​ni a nos boje treš​nje. Crni
mom​ci s ba​te​ri​ja​ma u ruci stis​nu ga u kut. Vi​dim, sav se spet​ljao vrp​ca​ma od sta​ni​ola što ih
je onaj od pro​pa​gan​de po​vje​šao svu​da na​oko​lo, sa​ple​će se u mra​ku. Ru​kom šti​ti za​kr​vav​lje​‐
ne oči od mla​za ba​te​ri​ja i gri​ze brk.
– Ho-ho-ho – sop​će – rado bih os​tao s vama ali ne​mam vre​me​na. Zna​te kako je, če​ka​ju
me na sto stra​na... Ho-ho, mo​ram ići...
Crni mom​ci s ba​te​ri​ja​ma kro​če na​pri​jed. Za​dr​ža​li su ga kod nas pu​nih šest go​di​na, a
onda su ga ot​pus​ti​li, glat​ko obri​ja​na i suha po​put čač​ka​li​ce.

Glav​na ses​tra re​gu​li​ra br​zi​nu zid​nog sata kad i kako joj se hoće; samo okre​ne je​dan od
gum​ba na če​lič​nim vra​ti​ma; pad​ne li joj na pa​met da ubr​za stvar, ona po​ve​ća br​zi​nu i ka​‐
zalj​ke se vrte na broj​ča​ni​ku kao vr​tu​ljak. Onda se u sli​ci on​kraj ve​li​kih pro​zo​ra svje​tlo brzo
smje​nju​je, sad je ju​tro, sad pod​ne, a sad noć, ludo se pre​ska​ku​ju dan i mrak i svi mah​ni​to
jure da odr​že ko​rak s tim laž​nim vre​me​nom; stra​šan kr​klja​nac kod bri​ja​nja, do​ruč​ka, vi​zi​ta,
ruč​ka i uzi​ma​nja li​je​ko​va, de​set mi​nu​ta noći, nisi oči još ni po​šte​no sklo​pio a već vri​ska​ju
svje​tla u spa​va​oni​ci, us​taj, tje​raj sve na​no​vo, tje​raj tako, kur​vin sine, po​tje​raj ci​je​li dnev​ni
pro​gram mo​žda i dva​de​set puta na dan, dok Glav​na ses​tra ne vidi da su svi mor​tus, kre​pa​ni,
i onda po​mi​če gumb na​trag, us​po​ra​va vrt​nju ka​zalj​ki, kao di​je​te koje se igra​lo s pro​jek​to​‐
rom, uži​va​lo gle​da​ti kako se film vrti de​set puta brže – sve je jed​na luda str​ka, a go​vor kao
da zuji četa ko​ma​ra​ca – pa mu je ko​nač​no do​sa​di​lo i vra​ti​lo ga na nor​mal​nu br​zi​nu.
Tako joj dođe i pri​tis​ne gas, na pri​mjer, za dana kad ti net​ko do​la​zi u po​sjet ili kad
Udru​ga rat​nih ve​te​ra​na do​ve​de ka​kav do​bar pro​gram iz Por​tlan​da – za tak​vih pri​go​da kad
bi vo​lio da se što više odu​že. Onda ona ubr​za stvar.
Ali naj​češ​će nam ser​vi​ra obrat​no od toga – us​po​ra​va​nje. Okre​ne ona gumb go​to​vo do
same mr​tve toč​ke i na pro​zo​ri​ma ti se sun​ce uko​či, tjed​ni​ma se ne miče ni za dla​ku, ne miče
se ni list na gra​ni, ni vlat na trav​nja​ku. Ka​zalj​ke sata leb​de na dvi​je mi​nu​te do tri i ona ih je
ka​dra tako dr​ža​ti dok mi ne za​hr​đa​mo. Osje​ćaš se kao ka​men, sje​diš ne​po​mič​no, ne mo​žeš
se ni kre​ta​ti, ni us​ta​ti, ni po​mak​nu​ti da olak​šaš tor​tu​ru sje​de​nja, ne mo​žeš gu​ta​ti ni di​sa​ti.
Je​di​no mo​žeš mi​ca​ti oči​ma a ne​maš što gle​da​ti osim ska​me​nje​nih akut​nih na dru​goj stra​ni
sobe koji če​ka​ju na po​tez su​igra​ča. Sta​ri kro​nič​ni po​red mene mr​tav je već šest dana i gnji​je
u svo​jim ko​li​ci​ma. Tu i tamo, ses​tra umjes​to ma​gle pu​šta kroz otvo​re za ven​ti​la​ci​ju ne​ka​kav
bez​boj​ni plin koji se pre​tva​ra u plas​tič​nu masu pa se ci​je​li odjel skru​ti.
I tko zna ko​li​ko dugo tako sje​di​mo.
Onda, po​ma​lo, ona vra​ća gumb za je​dan rez pa je još gore. Lak​še mi je leb​dje​ti ne​po​kre​‐

51
tan kao mu​mi​ja nego gle​da​ti kako se tamo pre​ko puta Sca​nlo​no​va ruka si​ru​pas​to spo​ro
spu​šta, tre​ba joj tri dana da baci kar​tu na stol. Plu​ća mi pu​ca​ju u gus​tom plas​tič​nom zra​ku,
kao da ga sišu kroz igle​ne uši. Mo​rao bih poći na za​hod ali se osje​ćam kao po​ko​pan to​nom
pi​je​ska, tako stiš​ćem mje​hur da mi pred oči​ma vr​ca​ju i zuje ze​le​ne is​kre.
Upi​njem se svim mi​ši​ći​ma i sva​kom koš​či​com da skliz​nem s nas​lo​nja​ča i odem na za​‐
hod, tako se na​pre​žem da us​ta​nem da mi se tre​su ruke i noge a zubi cvo​ko​ću. Is​te​žem se i is​‐
te​žem, na kon​cu se po​mak​nem mo​žda naj​vi​še pola cen​ti​me​tra na kož​nom sje​da​lu, a onda
kliz​nem na​trag, odus​ta​jem i pu​štam mo​kra​ću da teče, da ak​ti​vi​ra uža​re​nu žicu na mo​joj li​‐
je​voj nozi, od koje se pale po​ni​ža​va​ju​ći alar​mi, si​re​ne, svje​tlos​ni sig​na​li, svi tule, jure kao bez
duše, crni se ma​ca​ni pro​bi​ja​ju kroz go​mi​lu, ruše sve oko sebe, ba​ca​ju se na​glav​ce na mene
ma​šu​ći straš​nim me​tla​ma od vlaž​ne ba​kre​ne žice koja puc​ke​ta i cvr​či u do​di​ru s vo​dom.
U tom tem​pi​ra​nom vre​me​nu ma​gla nam do​no​si ma​nje-više je​di​ni pre​dah – jer onda vri​‐
je​me ni​šta ne zna​či. Kao i sve dru​go, i ono se iz​gu​bi u ma​gli. (Da​nas, ot​ka​ko je do​šao Mc​‐
Murp​hy, još nisu za​ma​gli​li odjel do da​ske; da su ga za​ma​gli​li, kla​dim se da bi on mu​kao kao
bik.)
Ako se ni​šta dru​go ne zbi​va, obič​no se bo​riš s ma​glom ili s tem​pi​ra​nim vre​me​nom, ali se
da​nas ne​što zbi​lo. Tak​vim stva​ri​ma nisu nas ma​si​ra​li ci​je​li dan, od bri​ja​nja. Sad, po​pod​ne,
sve se sla​že. Dođe smje​na na duž​nost, a na satu če​ti​ri i tri​de​set, baš kako tre​ba. Glav​na ses​tra
ot​pre​ma crne mom​ke i po​s​ljed​nji put se os​vr​će po odje​lu. Iz​vla​či dugu sre​br​nu iglu iz že​ljez​‐
no​pla​ve pun​đe na za​tilj​ku, ski​da bi​je​lu kapu, pa​ž​lji​vo je od​la​že u jed​nu kar​ton​sku ku​ti​ju (u
ku​ti​ji su ku​gli​ce naf​ta​li​na), pa kao ubo​dom uti​če iglu u kosu.
Kro​za stak​lo gle​dam je kako se opra​šta s os​ta​li​ma. Ses​tri iz dru​ge smje​ne, onoj ma​loj s
mr​ljom, daje jed​nu ce​du​lju; onda ru​kom po​seg​ne do kon​trol​ne plo​če na če​lič​nim vra​ti​ma,
uklju​ču​je zvuč​nik u dnev​nom bo​rav​ku:
– Deč​ki, do vi​đe​nja i bu​di​te do​bri. – I pu​šta glaz​bu glas​ni​je no ikad. Ko​ri​je​nom dla​na
tr​lja svo​je stak​lo, jed​nim ogor​če​nim po​gle​dom šiba de​be​log cr​nog mom​ka koji se ne​tom ja​‐
vio na duž​nost, a ovaj ska​če, vra​ta odje​la još se nisu za​lu​pi​la za njom a on već mar​lji​vo po​li​ra
stak​lo pa​pir​na​tim ubru​som.
Apa​ra​tu​ra u zi​do​vi​ma zvi​ždi, uz​di​še, pre​la​zi na spo​ri​ji hod.
Do noći još ve​če​ra​mo, tu​ši​ra​mo se i neko vri​je​me sje​di​mo u bo​rav​ku. Sta​ri Blas​tic, naj​‐
sta​ri​ji ve​ge​ti​rac, pri​tis​nuo je ru​kom že​lu​dac i ste​nje. Ge​or​ge (crni ga mom​ci zovu Ta​ri​guz)
pere ruke. Akut​ni sje​de, kar​ta​ju, neki bi htje​li gle​da​ti film pa pre​mje​šta​ju te​le​vi​zor čas amo
čas tamo, dok​le god do​se​že žica, da do​bi​ju što bo​lju sli​ku.
Zvuč​ni​ci na stro​pu ne​umor​no tre​šte. To nije glaz​ba s ra​di​ja, zato joj ma​ši​ne​ri​ja ne stva​ra
smet​nje. Ta glaz​ba do​la​zi nam s jed​ne duge vrp​ce u glav​noj sobi, s vrp​ce koju zna​mo tako
do​bro, na​pa​met, da je više nit​ko i ne čuje svjes​no osim no​vaj​li​ja kao što je Mc​Murp​hy. On
se još nije na​vi​kao na nju. Sada drži bank, igra se ajnc za ci​ga​re​te, a zvuč​nik im je toč​no iz​‐
nad sto​la. Kapu je tako na​tu​kao na oči da mora za​ba​ci​ti gla​vu i ški​lji​ti is​pod ruba kape kako

52
 www.balkandownload.org

bi vi​dio kar​te. Među zu​bi​ma drži ci​ga​re​tu i go​vo​ri, na​vi​ja kao iz​vi​ki​vač što sam ga jed​nom
gle​dao i slu​šao na saj​mu sto​ke u The Dal​le​su.
– ... haj-hoj, ba​da​va dam samo da pro​dam – me​lje on vi​so​kim i br​zim gla​som. – Tu sam
vas če​kao, pa​ce​ri, ili stis​ni ili vris​ni. Da vris​neš, ka​žeš? Gle, gle ti nje​ga, fra​jer ima kra​lja i
hoće još. Hm, pazi ti nje​ga. Eto ti ga na, što si htio to si i do​bio, mom​ku dama i bla​go nama,
ko vi​so​ko leti ni​sko pada. Živ​lje, Sca​nlon, ti si na redu, hej, da se bar neki idi​ot u onom ses​‐
trin​skom ku​ple​ra​ju sje​ti da uti​ša tu usra​nu glaz​bu! Uh, jel’ vas s tim dre​ča​njem ma​si​ra​ju i
da​nju i noću, Har​ding? Ovak​vu buku još ni​sam do​ži​vio, da iz​lu​diš!
Har​ding ga bi​je​lo gle​da.
– Kak​va buka, Mc​Murp​hy?
– Pa taj prok​le​ti ra​dio! Čo​vje​če, tre​se od ju​tros, ot​kad sam do​šao! I ne​moj mi sra​ti da ga
ne ču​ješ.
Har​ding okre​će uho k stro​pu.
– Ah, da, ta​ko​zva​na glaz​ba. Da, ču​je​mo je i mi, ako do​bro pri​pa​zi​mo. Uos​ta​lom, čo​vjek
može čuti i svo​je srce ako se do​bro kon​cen​tri​ra. – Na​ke​si se Mc​Murp​hyju. – Vi​diš, pri​ja​te​‐
lju, ono nije ra​dio nego vrp​ca. Ra​dio nam ne daju slu​ša​ti, samo vrlo ri​jet​ko. Vi​jes​ti iz svi​je​ta
vje​ro​jat​no nam ško​de zdrav​lju. A tu vrp​cu smo to​li​ko puta čuli da nam sad jed​nos​tav​no
pro​mi​če po​red uha, kao u onih što žive po​red vo​do​pa​da i više ne čuju nje​go​vu buku. Što
mis​liš, da ži​viš po​red vo​do​pa​da bi li ga čuo?
(Još ču​jem šum br​za​ka na Co​lum​bi​ji, uvi​jek ću ga čuti, uvi​jek – ču​jem kako viče Char​ley
Med​vje​đi Tr​buh, nabo je ogrom​nog lo​so​sa, ču​jem buć​ka​nje ribe u vodi, smi​jeh gole dje​ce
na oba​li, pre​za​pos​le​ne žene... sve iz dav​no mi​nu​log vre​me​na.)
– I oni to pu​šta​ju ova​ko, ci​je​lo vri​je​me, kao vo​do​pad? – pita Mc​Murp​hy.
– Samo ne dok spa​va​mo – od​go​va​ra Cheswick. – Ina​če, ci​je​lo vri​je​me. Zbi​lja, ne ša​lim
se.
– Ah, ovo je za po​lu​dje​ti! Idem reći onom cr​nji tamo da to is​klju​či ako neće da ga opa​‐
lim po ros​nom du​pe​tu.
I diže se, ali mu Har​ding do​ti​če nad​lak​ti​cu.
– Pri​ja​te​lju, to ti je naj​lak​ši na​čin da te pro​gla​se opas​nim. Zar ti se to​li​ko žuri da iz​gu​biš
ok​la​du?
– Tako to ide, a? – Mc​Murp​hy će, gle​da​ju​ći u Har​din​ga. – Rat ži​va​ca, je li? Non-stop te
jebu u zdrav mo​zak, a?
Po​la​ko se spu​šta na​trag na sto​li​cu.
– Sra​nje na kva​drat!
Har​ding kru​ži po​gle​dom pre​ko os​ta​lih akut​nih za sto​lom.
– Gos​po​do, re​kao bih da naš ri​đo​ko​si iz​a​zi​vač već po​ka​zu​je jed​no ni​ma​lo ju​nač​ko slab​‐
lje​nje svo​ga gor​dog sta​va te​le​vi​zij​sko​ga ka​ubo​ja.
Gle​da u Mc​Murp​hyja pre​ko puta i smi​je​ši se. MyMurp​hy kim​ne, za​ba​ci gla​vu, na​mig​ne

53
i obli​že svoj de​be​li pa​lac.
– Dak​le, gos​po​do moja, čini mi se da se naš dra​gi pro​fe​sor Har​ding već po​ma​lo pra​vi va​‐
žan. Do​bio je run​du ili dvi​je i od​mah dru​gi​ma soli pa​met. Gle, gle, vidi mu se dvoj​ka, a vidi
mu se i ku​ti​ja Ma​ri​bo​ra, fra​jer ide... Ho-pa, pla​ća, sve u redu, eh, moj pro​fo, tu ti je troj​ka,
ho​ćeš još, evo ti još jed​na dvoj​ka, ideš na pe​ti​cu, je li? Ho​ćeš pro​ba​ti za du​plo, ili igraš na zi​‐
her? Još jed​na ku​ti​ja, zna​či, nije zi​he​raš. Do​bro, do​bro, do​bro, pro​fa pla​ća, a sad, gdje smo,
tu smo, još jed​na kur​va i pro​fa je tro​pa, ljos​nuo na is​pi​tu...
Zvuč​nik na​do​ve​zu​je novu me​lo​di​ju, sve se tre​se i grmi, do​mi​ni​ra har​mo​ni​ka. Mc​Murp​‐
hy iz​vr​ne oči u zvuč​nik i sve više diže glas, da ga nad​ja​ča:
– Hej-haj, hej-haj, ide​mo da​lje, sto mu bo​go​va, sve se pla​ća, ni​smo bra​ća, ha, je​sam li ti
ga spi​čio!...
I tako da​lje, do de​vet i tri​de​set kad se svje​tla gase.

Mogao bih ci​je​lu noć gle​da​ti Mc​Murp​hyja za onom par​ti​jom aj​n​ca – kako di​je​li kar​te,
me​lje kao na​vi​nut, ste​že ih i ša​ra​fi do toč​ke kad samo što nisu odus​ta​li od kar​ta​nja, do grla
im je, a onda po​pu​šta, pre​pu​šta im run​du-dvi​je, da se ohra​bre, pa ih opet mami u mre​žu.
Jed​nom je na​pra​vio pre​dah, da na miru po​pu​ši ci​ga​re​tu, za​va​lio se u sto​li​ci, za​ba​cio ruke,
dla​no​vi​ma po​du​pro gla​vu i os​ta​li​ma re​kao:
– Sva je taj​na us​pje​ha vr​hun​skog koc​ka​ra u tome da zna što pa​cer hoće i onda ga pu​šta
neka mis​li da i pos​ti​že ono što hoće. To sam na​učio kad sam u jed​nom luna-par​ku ra​dio
kod »kola sre​će«. Dođe tako fra​jer, ti ga samo po​gle​daš, od​mah ga sku​žiš, pa sebi ka​žeš:
»Do​bro, evo tipa koji se voli pra​vi​ti opa​san.« I tako, čim te on po​pri​je​ko po​gle​da zato što
ga mu​zeš, a ti se pra​viš kao da ti se gaće tre​su, samo što se nisi usrao, i li​je​po mu ka​žeš: »Sve
je u redu, gos​po​di​ne, samo se ne​moj​te lju​ti​ti, evo, ova je run​da na ra​čun kuće, gos​po​di​ne.«
I tako ste obo​ji​ca do​bi​li ono što ho​će​te.
Na​gi​nje se ti​je​lom na​pri​jed, no​ga​ri sto​li​ce tre​skom se spu​šta​ju na pod. Uzi​ma špil, gla​di
ga pal​cem, rav​na mu brid lup​ka​ju​ći nji​me po sto​lu, obli​zu​je pa​lac i ka​ži​prst.
– A meni se čini, da vama, ri​bi​ce moje, tre​ba do​bar ma​mac u obli​ku mas​nog, de​be​log
pota. Zato, ide​mo sad na de​set ku​ti​ja. Hej, evo mene, mu​do​nje, va​di​te nov​ča​ni​ke, više nema
ze​za​nja...
Za​ba​cu​je gla​vu i buč​no se smi​je os​ta​li​ma koji žur​no ska​ču da uba​ce svoj ulog.
Taj smi​jeh orio se dnev​nim bo​rav​kom ci​je​lu ve​čer, a Mc​Murp​hy se sve vri​je​me dok je
dr​žao bank za​fr​ka​vao i na​ba​ci​vao što​so​ve samo da ne​ka​ko na​smi​je svo​je su​igra​če. Ali oni su
bili u grču i ni​ka​ko se nisu mo​gli opus​ti​ti, pre​du​go se nisu... Na​po​s​ljet​ku je odus​tao, uoz​bi​‐
ljio se i po​sve​tio kar​ta​ma. Jed​nom-dva​put iz​gu​bio je bank, ali ga je opet do​bio, ili pre​oteo, i
ona dva kupa ci​ga​re​ta pred njim, je​dan li​je​vo, dru​gi des​no, sve su više ras​la.
Onda, malo pri​je de​vet i tri​de​set, po​pus​tio je sti​sak i nji​ma pus​tio da sav gu​bi​tak vra​te

54
 www.balkandownload.org

tako brzo da im se či​ni​lo kao da i nisu do​tle gu​bi​li. Is​pla​tio ih je sve do zad​nje​ga, od​lo​žio
špil, s uz​da​hom se za​va​lio u sto​li​ci, gur​nuo kapu s oči​ju i par​ti​ja je bila go​to​va.
– Pa, gos​po​do, malo uzmi, malo daj, to je moje ges​lo. – Tuž​no vrti gla​vom. – Nije mi sve
bis​tro... ajnc mi je u ma​lom pr​stu, tu sam odu​vi​jek bio glav​ni... bit će da ste vi, pti​či​ce, pre​ja​‐
ki za me. Ima​te neki ta​jans​tve​ni grif, strah me je s tak​vim ma​he​ri​ma su​tra igra​ti za lovu.
Ni​po​što se ne za​va​ra​va da ih je iz​ble​fi​rao. Pus​tio ih je da do​bi​ju i to je jas​no sva​ko​me od
nas koji smo pra​ti​li par​ti​ju. Jas​no je i nji​ma. Ali, dok sla​žu do​bi​ve​ne ci​ga​re​te – koje za​pra​vo
i nisu do​bi​tak, jer su oni samo po​nov​no do​bi​li ono što su bili iz​gu​bi​li – među nji​ma nema
ni​jed​no​ga da se ne kesi kao da je gla​vom i bra​dom naj​o​pas​ni​ji koc​kar na ci​je​lom Mi​ssi​ssip​‐
pi​ju.
Dva crna mom​ka, onaj de​be​li i onaj zvan Ge​ever, tje​ra​ju nas iz bo​rav​ka; klju​či​ćem što
im visi s lan​či​ća is​klju​ču​ju svje​tla, a što je odjel tam​ni​ji to se oči one ses​tri​ce s mr​ljom u glav​‐
noj sobi sve jače šire. Sto​ji na vra​ti​ma stak​le​ni​ka, lju​di su se svr​sta​li u red, pri​la​ze joj je​dan
po je​dan, a ona im daje pi​lu​le za noć i upi​nje se iz pet​nih žila da ne po​br​ka te otro​ve, kome
je koji no​ćas na​mi​je​njen. Ne gle​da ni kako li​je​va vodu. Ve​če​ras je sva spet​lja​na i tra​pa​va
zbog onog krup​nog ri​đo​ko​sog s groz​nom ka​pom i još je​zi​vi​jim ožilj​kom, koji sad ide k njoj.
Gle​da Mc​Murp​hyja kako ide od kar​ta​škog sto​la kroz tam​ni dnev​ni bo​ra​vak, žu​lje​vi​tom ša​‐
ke​ti​nom cima riđe če​ki​nje koje mu is​pod grla vire iz ovrat​ni​ka rad​ne ko​šu​lje, a kad se na​šao
pred vra​ti​ma glav​ne sobe ona uz​mi​če, vje​ro​jat​no ju je Glav​na ses​tra mo​ra​la upo​zo​ri​ti.
(»Ah, da, gos​po​đi​ce Pil​bow, pri​je nego što vam pre​pus​tim odjel, još ne​što: onaj novi čo​vjek
koji tamo sje​di, onaj s gus​tim ri​đim za​lis​ci​ma i fa​ci​jal​nom la​ce​ra​ci​jom – imam raz​lo​ga pret​‐
pos​ta​vi​ti da je sek​su​al​ni ma​ni​jak.«)
Mc​Murp​hy je uočio nje​zin pres​tra​šen po​gled, is​ko​la​če​ne oči, pa gura gla​vu u sobu, uno​si
joj se u lice, širi svoj naj​ljep​ši osmi​jeh kao radi upoz​na​va​nja. Sad se tek to​tal​no sme​la, iz
ruke joj is​pa​da vrč s vo​dom, pad​ne joj na nogu, ona krik​ne, po​sko​či na dru​goj nozi i iz​mah​‐
ne ru​kom, a iz ša​li​ce frca pi​lu​la ko​jom je upra​vo htje​la mene pos​lu​ži​ti i uli​je​će joj rav​no u
nje​dra, upa​da joj u odo​ru toč​no na mjes​tu gdje joj se ona mr​lja sli​je​va kao po​tok vina u do​li​‐
nu.
– Gos​po​dič​na, do​pus​ti​te da vam po​mog​nem.
U sobu joj ula​zi ona ista ša​ke​ti​na, sva iz​braz​da​na i is​te​to​vi​ra​na, boje si​ro​va mesa.
– Da se nis​te usu​di​li! Tu su dva bol​ni​ča​ra na odje​lu!
Ko​lu​ta oči​ma, tra​ži crne mom​ke, ali oni sad vežu kro​nič​ne u kre​ve​ti​ma, da​le​ko su za hit​‐
nu po​moć. Mc​Murp​hy se kesi i okre​će šaku, neka ona vidi da nema noža. Ali ona i ne vidi
dru​go, samo onaj ra​van, vo​šta​no​žut i žu​lje​vit dlan što se cak​li na svje​tlu.
– Gos​po​dič​na, htio sam samo...
– Da se nis​te usu​di​li! Pa​ci​jen​ti ne smi​ju ući u... Oh, da se nis​te usu​di​li, ja sam ka​tol​ki​nja!
– i s tim ri​je​či​ma mah​ni​to trza zlat​ni lan​čić što ga nosi oko vra​ta, iz nje​da​ra joj is​ka​če kri​žić
i kao iz prać​ke iz​ba​cu​je u zrak za​gub​lje​nu pi​lu​lu! Mc​Murp​hy joj pred no​som si​je​če ru​kom

55
zrak. Ona vris​ne, uba​ci križ u usta i čvr​sto stis​ne oči kao da oče​ku​je uda​rac po gla​vi – tako
sto​ji, mr​tvač​ki bli​je​da, samo joj je ona mr​lja po​tam​nje​la kao da joj je po​si​sa​la svu krv iz ti​je​‐
la. Ko​nač​no opet otva​ra oči, a rav​no pred nji​ma leb​di ona žu​lje​vi​ta šaka s mo​jom cr​ve​nom
pi​lu​lom na​sred dla​na.
–... dig​nu​ti ovaj vrč koji vam je is​pao. – Pru​ža joj ga dru​gom ru​kom.
Ses​tra ot​puh​ne pi​šta​vim zvu​kom. Uzi​ma vrč. – Hva​la li​je​pa, laku noć, laku noć – i za​‐
tva​ra vra​ta pred no​som sli​je​de​ćem pa​ci​jen​tu; za ve​če​ras je s pi​lu​la​ma go​to​vo.
U spa​va​oni​ci Mc​Murp​hy mi baca pi​lu​lu na kre​vet. – Još malo bom​bo​na, Po​gla​vi​co?
Za​vr​tim gla​vom, a on frk​ne pi​lu​lu s kre​ve​ta kao da je kak​va do​sad​na stje​ni​ca. Pi​lu​la ska​‐
ku​će po podu kao zri​ka​vac. Mc​Murp​hy se ski​da, spre​ma se za spa​va​nje. Ima gaće od ne​kog
kao ug​ljen cr​nog sa​te​na s bi​je​lim ki​to​vi​ma cr​ve​nih oči​ju. Ce​re​ka se vi​djev​ši da sam se za​gle​‐
dao u gaće.
– Od jed​ne stu​do​ši​ce s Ore​gon​skog dr​žav​nog, Po​gla​vi​co. Stu​di​ra​la je knji​žev​nost. – Pal​‐
cem na​pi​nje las​ti​ku. – Rek​la je da mi ih daje sim​bo​lič​no.
Lice, vrat i ruke jed​na​ko su mu pre​pla​nu​li, po​svu​da mu str​še tvr​de, ko​vr​ča​ve, na​ran​čas​te
dla​ke. Mi​ši​ća​va su mu ra​me​na te​to​vi​ra​na; na jed​no​me nat​pis »Bor​be​ni ma​rin​ci«, a is​pod
toga vrag, s cr​ve​nim ro​go​vi​ma i cr​ve​nim okom, drži pu​šku M-l; a na dru​go​me le​pe​zas​to ra​‐
ši​re​na »mr​tva​če​va ruka«, aso​vi i osmi​ce. Sla​že odje​ću na noć​ni or​ma​rić do mene i pos​tav​lja
jas​tuk. Dali su mu kre​vet do mene.
Uvu​kao se u kre​vet i do​ba​cu​je mi da po​žu​rim u krpe, ide je​dan od onih cr​nih mo​ma​ka
da nam po​ga​si svje​tla. Ogle​dam se, onaj crni što se zove Ge​ever zbi​lja do​la​zi, brzo zba​cim
ci​pe​le s nogu i uba​cim se u kre​vet, a crni rav​no k meni, ide da mi za​uz​la plah​tu. Po​što je to
za​vr​šio, crni se još jed​nom ogle​da​va, smi​ju​lji se i gasi svje​tla spa​va​oni​ce.
Spa​va​oni​ca je u mra​ku, samo se u hod​ni​ku tan​ko bje​la​sa svje​tlo u glav​noj sobi. Je​dva na​‐
zi​rem Mc​Murp​hyja na su​sjed​nom kre​ve​tu, diše du​bo​ko i ujed​na​če​no, deke se na nje​mu
dižu i spu​šta​ju. Diše sve spo​ri​je i tiše, re​kao bih da već neko vri​je​me spa​va. A onda, do uha
mi do​pi​re je​dan tih, gr​len zvuk, kao da konj rže. Još je bu​dan i smi​je se ne​če​mu za svoj ra​‐
čun.
Smi​jeh je pres​tao, ču​jem ša​pat: – Bog​me, Po​gla​vi​co, sko​čio si kao ubo​den kad sam ti re​‐
kao da cr​njo ide. A sve mi se čini da je neko re​kao da si gluh.

To se već odav​no nije do​go​di​lo, da sam le​gao a ni​sam pro​gu​tao onu malu cr​ve​nu pi​lu​lu
(ako se sa​kri​jem da je iz​bjeg​nem, noć​na ses​tra, ona s mr​ljom, ša​lje cr​nog mom​ka Ge​eve​ra da
me ulo​vi i on me ba​te​ri​jom drži u šahu dok ona pri​re​đu​je špri​cu). Zato, kad je crni mo​mak
do​šao do mene s ba​te​ri​jom, pra​vio sam se da spa​vam.
Kad uz​meš onu cr​ve​nu pi​lu​lu ne da spa​vaš nego si pa​ra​li​zi​ran snom, ma​kar se oko tebe
sve ruši, do ju​tra se ne​ćeš pro​bu​di​ti. Te pi​lu​le mi zato i daju – jer sam se u sta​roj bol​ni​ci

56
 www.balkandownload.org

noću bu​dio i njih za​ti​cao kako čine sva​kak​va užas​na zlo​dje​la nad pa​ci​jen​ti​ma što spa​va​ju
oko mene.
Mir​no le​žim i spo​ro di​šem, če​kam da vi​dim hoće li se što zbi​ti. Bože, tmi​na je i ču​jem ih
kako tamo tiho kli​ze u svo​jim gu​me​nim ci​pe​la​ma; dva​put su za​vi​ri​li i mla​zom ba​te​ri​je preš​‐
li pre​ko ci​je​le spa​va​oni​ce. Ne otva​ram oči i os​ta​jem bu​dan. Odoz​go, iz odje​la po​re​me​će​nih
čuje se ste​nja​nje, lu-lu-luu – tu bi tre​bao net​ko tko zna de​ši​fri​ra​ti te sig​na​le.
Ču​jem kako je​dan crni mo​mak go​vo​ri dru​go​me: – Oh, jed​no pivo, da mi bude lak​ša
noć. – Za​š​kri​pa​li su gu​me​ni po​pla​ti pre​ma glav​noj sobi gdje je hlad​njak. – Ho​ćeš i ti jed​no
da ti bude lak​ša noć, slat​ki​ce, lju​bim ti mr​lju?
Onaj je gore umuk​nuo. Ure​đa​ji u zi​do​vi​ma sve tiše cvi​le, samo zuje, ne čuju se više. Ni
zvu​ka u ci​je​loj bol​ni​ci – samo kao da ne​što glu​ho i tupo kru​li neg​dje du​bo​ko u utro​bi zgra​‐
de, ta​kav zvuk još ni​sam čuo, sil​no me pod​sje​ća na zvuk što ga ču​ješ kad u glu​hoj noći sto​jiš
na bra​ni kak​ve ve​li​ke hi​dro​elek​tra​ne. Muk​la, su​ro​va i ne​mi​lo​srd​na sna​ga.
De​be​li je crni mo​mak tamo u hod​ni​ku, vi​dim ga, os​vr​će se na sve stra​ne i ce​re​ka. Po​la​ko
pri​la​zi vra​ti​ma spa​va​oni​ce, vlaž​ne i sive dla​no​ve bri​še o pa​zuh. Od svje​tla iz glav​ne sobe pala
mu je sje​na na zid spa​va​oni​ce, naj​pri​je ve​li​ka kao slon, a onda sve ma​nja kako pri​la​zi vra​ti​‐
ma i za​vi​ru​je unu​tra. Opet se ce​re​ka, otva​ra ku​ti​ju s pre​ki​da​či​ma po​red vra​ta i ru​kom seže u
nju.
– Tako, tako, dje​co, samo mi do​bro spa​vaj​te.
Okre​će ko​ta​čić i pod se po​kre​će, kli​zi niz​dol, uda​lju​je se od nje​ga koji sto​ji na vra​ti​ma,
spu​šta se kro​za zgra​du kao plat​for​ma u si​lo​su!
Ni​šta dru​go, samo se pod spa​va​oni​ce spu​šta, gore os​ta​ju zi​do​vi, vra​ta i pro​zo​ri odje​la, a
mi kli​že​mo vra​ški brzo, kre​ve​ti, noć​ni or​ma​ri​ći i sve sku​pa. Kons​truk​ci​ja je tako pod​ma​za​‐
na da je tiha kao smrt – vje​ro​jat​no je na ši​na​ma u ku​to​vi​ma šah​ta. Ni​šta dru​go ne ču​jem
osim di​sa​nja os​ta​lih i onog štro​po​ta is​pod nas koji je sve jači kako se spu​šta​mo. Tamo gore,
bit će da​le​ko pet​sto me​ta​ra, vidi se još kao toč​ki​ca svje​tlo s vra​ta spa​va​oni​ce, od nje​ga je kva​‐
drat šah​ta kao oblo​žen bi​je​lim pra​hom. Sve je sla​bi​je, na​po​s​ljet​ku čuje se da​le​ki po​vik koji
se va​lja niza stra​ne šah​ta – »Sta​ni tamo!« – i svje​tlo po​sve nes​ta​je.
Pod je do​se​gao ne​kak​vo tlo, du​bo​ko, du​bo​ko u utro​bi zem​lje, i na nj le​gao s ti​hom škri​‐
pom. Mrač​no je kao u rogu, plah​ta oko mene ste​že me i guši. Sta​nem je ra​zuz​la​va​ti, a pod se
lako stre​se i kliz​ne na​pri​jed. Valj​da je na ko​ta​či​ma ali ih ne ču​jem. Više ne ču​jem ni di​sa​nje
os​ta​lih oko mene i odjed​nom shva​ćam da je onaj štro​pot malo-po​ma​lo tako oja​čao da više
dru​go i ne ču​jem. Mora biti da smo usred nje​ga. Na​te​žem se i da​lje s tom prok​le​tom plah​‐
tom ve​za​nom oko mene, samo što je ni​sam odve​zao, a zid se pre​da mnom diže, iza nje​ga
ogrom​na hala, bez​broj stro​je​va što se nižu dok​le ti po​gled seže, vrvi oz​no​je​nim, do pasa go​‐
lim lju​di​ma koji jure gore-do​lje po mos​ti​ći​ma, lica im praz​na i kao us​nu​la na odra​zu va​tri iz
sto​ti​ne vi​so​kih peći.
To – to što gle​dam – pok​la​pa se sa zvu​kom koji sam čuo, na​lik je na utro​bu sil​ne bra​ne.

57
Ogrom​ne ba​kre​ne ci​je​vi što se gube gore u tami. Ka​blo​vi što teku do ne​vid​lji​vih tran​sfor​‐
ma​to​ra. Sve je mas​no i ča​đa​vo, od njih su i spoj​ke i mo​to​ri i di​na​ma mjes​ti​mič​no cr​ve​ni i
crni kao ug​ljen.
Svi se rad​ni​ci kre​ću jed​na​ko glat​ko i po​let​no, la​kim, teč​nim rit​mom. Nit​ko ne na​gli. Po​‐
ko​ji na tren zas​ta​je, obr​će jed​nu ruč​ku, pri​tiš​će je​dan gumb, spu​šta je​dan pre​ki​dač ijed​na
mu se stra​na lica za​bi​je​li kao mu​nja od is​ka​ra kon​tak​ta, pa trči da​lje, uz če​lič​ne stu​be i mos​‐
ti​ćem od va​lo​vi​tog lima – sre​ću se i kri​ža​ju tako ti​jes​no i glat​ko da im ču​jem lup​ka​nje vlaž​‐
nih be​da​ra, kao kad lo​sos šib​ne re​pom po vodi – opet zas​ta​je, opet si​je​va is​kra​ma s kak​va
pre​ki​da​ča, pa opet trči. Dok​le mi god oko seže, u svim smje​ro​vi​ma si​je​va​ju, trep​ću ta lica
rad​ni​ka kao u us​nu​lih lu​ta​ka.
Jed​nom se rad​ni​ku u pu​nom trku oči na​glo skla​pa​ju, ruši se na mjes​tu; dva nje​go​va dru​‐
ga što tr​kom na​ila​ze gra​be ga i u pro​la​zu ba​ca​ju ga po​boč​ke u prvu peć. Iz peći suk​ne og​nje​‐
na lop​ta i ja ču​jem kako mi​li​jun ci​je​vi puca, kao kad ga​ziš po​ljem gra​ho​ri​ce. Taj se zvuk sta​‐
pa s bru​jem i štro​po​tom os​ta​lih stro​je​va.
Ima tu ne​kog rit​ma, kao što tut​nji bilo.
Pod spa​va​oni​ce kli​zi iz šah​ta i ula​zi u stro​jar​ni​cu. Prvo vi​dim ono što je rav​no nad nama
– to je neka kons​truk​ci​ja kao one u kla​oni​ca​ma, šine s ko​tu​ri​ma i ku​ka​ma da se tru​pla bez
mno​go muke pre​ne​su od hlad​nja​ka do rad​ni​ka. Na mos​ti​ću iz​nad na​ših kre​ve​ta dva tipa u
plat​ne​nim hla​ča​ma, bi​je​lim ko​šu​lja​ma po​su​vra​će​nih ru​ka​va i uskim cr​nim kra​va​ta​ma raz​‐
go​va​ra​ju i ges​ti​ku​li​ra​ju, žar ci​ga​re​ta iz nji​ho​vih du​gih ci​gar​špi​ca šara zrak cr​ve​nim ni​ti​ma.
Raz​go​va​ra​ju ali im ri​je​či ne ču​ješ od jed​no​lič​nog tut​nja što se diže oko njih. Je​dan od njih
puc​ne pr​sti​ma i naj​bli​ži rad​nik na​glo skre​će i pri​ska​če k nje​mu. Tip ci​gar​špi​com po​ka​že na
je​dan kre​vet do​lje a rad​nik po​hi​ta do če​lič​nih stu​ba, spus​ti se niz njih do ra​zi​ne na​šeg poda
i iz​gu​bi se iz​me​đu dva tran​sfor​ma​to​ra ve​li​ka kao trap za krum​pir.
Isti se rad​nik opet po​jav​lju​je, di​vov​skim ko​ra​ci​ma gra​bi i uza se vuče kuku koja se ko​tr​lja
ši​nom gore. Kako pro​la​zi po​red mog kre​ve​ta, od jed​ne peći što neg​dje tut​nji na​glo mu se
osvi​je​tli lice, ono je toč​no iz​nad mene, li​je​po je i su​ro​vo i vo​šta​no, kao ma​ska, nema hti​je​‐
nja. Vi​dio sam već mi​li​jun tak​vih lica.
Od​la​zi do kre​ve​ta sta​rog ve​ge​tir​ca Blas​ti​ca, jed​nom ru​kom hva​ta star​ca za petu i diže ga
uvis kao da nije teži od dva ki​lo​gra​ma; onda ga dru​gom ru​kom za te​ti​vu vje​ša na kuku, sta​ri
visi na​glav​ce, pljes​ni​vo mu se lice straš​no na​du​lo, u ne​kom je uža​su, oči mu zas​tr​te ni​je​mim
stra​hom. La​ma​ta obje​ma ru​ka​ma i slo​bod​nom no​gom, dok mu blu​za pi​dža​me ne pad​ne
pre​ko gla​ve. Rad​nik hva​ta blu​zu, suče je i ste​že kao plat​ne​nu vre​ću, pa vuče te​ret niza šinu
na​trag do mos​ti​ća i gle​da gore u onu dvo​ji​cu u bi​je​lim ko​šu​lja​ma što tamo sto​je. Je​dan od
njih vadi skal​pel iz fu​tro​le za pa​šom. Skal​pel je obje​šen o la​nac. Tip spus​ti skal​pel rad​ni​ku i
dru​gi kraj lan​ca za​uz​la oko ogra​de da rad​nik ne po​bjeg​ne s tim oruž​jem.
Rad​nik uzme skal​pel i jed​nim glat​kim re​zom ras​po​ri Blas​ti​ca, sta​ri se više ne trza. Mis​‐
lim, bit će mi zlo, ali odan​de nema ni krvi ni utro​be, što sam oče​ki​vao vi​dje​ti – iz​lio se samo

58
 www.balkandownload.org

mlaz hrđe i pe​pe​la i tu i tamo ko​ma​dić žice i stak​la. I rad​nik je do ko​lje​na u onoj go​mi​li na​‐
lik na tro​sku.
Neg​dje je jed​na peć otvo​ri​la ždri​je​lo, ne​kog je liz​nu​la.
Po​miš​ljam da sko​čim i tr​kom pro​bu​dim Mc​Murp​hyja i Har​din​ga i koga god mogu, ali
to ne bi ima​lo ni​kak​va smis​la. Da ne​kog i stre​sem, da ga i pro​bu​dim, taj bi mi re​kao: »Idi​‐
ote ludi, koji ti je vrag?« A onda bi vje​ro​jat​no još po​mo​gao ne​kom rad​ni​ku da i mene na​‐
tak​ne na kuku i re​kao bi: »E, a sada da vi​di​mo kako In​di​ja​nac iz​gle​da iz​nu​tra!«
Ču​jem re​zak, hla​dan, vla​žan zuj stro​ja za ma​glu, vi​dim kako joj prvo pra​me​nje puže is​‐
pod Mc​Murp​hyje​va kre​ve​ta. Na​dam se da će zna​ti da mu se va​lja sa​kri​ti u ma​gli.
Ču​jem neko bez​vez​no ble​be​ta​nje, zvu​či mi poz​na​to, is​kre​ćem se na dru​gu stra​nu da vi​‐
dim što je. To je onaj će​la​vac od pro​pa​gan​de, s na​brek​lim li​cem zbog ko​jeg se pa​ci​jen​ti stal​‐
no pre​pi​ru za​što mu je tako na​brek​lo. »Ja ka​žem da nosi« – na​te​žu se me​đu​sob​no. »A ja
ka​žem da ne nosi; jesi li ikad vi​dio ne​ko​ga da ga zbi​lja nosi?« – »Do​bro, a jesi li ti ikad vi​‐
dio ne​ko​ga po​put nje​ga?« Prvi sli​je​že ra​me​ni​ma i kima gla​vom: »Za​nim​lji​va pos​tav​ka.«
Sad je on gol, na nje​mu je samo duga pot​ko​šu​lja s ne​kak​vim ci​fras​tim cr​ve​no iz​ve​ze​nim
mo​no​gra​mi​ma spri​je​da i stra​ga. I ja vi​dim, jed​nom za​uvi​jek (pot​ko​šu​lja mu se za​su​ka​la na
le​đi​ma, dok pro​la​zi uz mene mogu mu za​vi​ri​ti pod nju) da ga za​ci​je​lo nosi i to tako steg​nu​ta
da bi mu mo​gao pr​s​nu​ti sva​kog tre​na.
I sa stez​ni​ka mu visi pola tu​ce​ta ne​kak​vih su​ho​ti​na, pri​ve​za​ne su la​si​ma, kao skal​po​vi.
Drži malu pljo​sku iz koje ot​pi​ja ne​što čime čis​ti grlo da bi mo​gao go​vo​ri​ti i kam​for​ni
rup​čić koji tu i tamo pri​no​si nosu da odag​na smrad. Žur​no ga pra​ti gru​pa uči​te​lji​ca, stu​den​‐
ti​ca i nji​ma slič​nih. U pla​vim su pre​ga​ča​ma i s vik​le​ri​ma u kosi. Drži im krat​ko iz​la​ga​nje
obi​la​ska.
Sje​tio se ne​čeg smi​ješ​nog pa mora pre​ki​nu​ti svo​je iz​la​ga​nje i guc​nu​ti iz pljo​ske da za​gu​ši
smi​jeh. Dok stan​ka tra​je, jed​na se nje​go​va slu​ša​te​lji​ca os​vr​će sa​njar​skim po​gle​dom, opa​zi​la
je ras​po​re​nog kro​nič​nog što na​glav​ce visi s kuke, zi​nu​la je i od​sko​či​la kao ofu​re​na. Će​la​vac
se okre​će, po​gled mu je pao na leš, hrli k nje​mu, uzi​ma onu jed​nu obje​še​nu ruku i za​vr​ti ga.
Stu​den​ti​ca se sva stis​la, oprez​no gle​da, lice joj kao u tran​su.
– Vi​diš? Vi​diš? – ciči će​la​vac i ko​lu​ta oči​ma i od sil​nog smi​je​ha iz usta mu špri​ca ona te​‐
ku​ći​na iz pljo​ske. Tako se smi​je da mi se čini da će eks​plo​di​ra​ti.
Ko​nač​no je sti​šao smi​jeh, opet je kre​nuo uz red stro​je​va i nas​tav​lja svo​je iz​la​ga​nje.
Odjed​nom je stao i lu​pio se po čelu: »Oh, ja​dan ja!« Tr​kom se vra​ća do obje​še​no​ga kro​‐
nič​nog, strg​ne još je​dan tro​fej i pri​ve​že ga za svoj stez​nik.
I li​je​vo i des​no zbi​va​ju se dru​ge, jed​na​ke gro​zo​te – lu​dos​ti i uža​si tako ša​ša​vi i nas​tra​ni
da ne mo​žeš pla​ka​ti, a tako zbilj​ski da se ne mo​žeš smi​ja​ti – ali je ma​gla sad tako gus​ta da ih
ne mo​ram gle​da​ti. Net​ko me vuče za ruku. Već znam što će biti: net​ko će me iz​vu​ći iz ma​‐
gle i bit ćemo opet na odje​lu a nig​dje ni tra​ga od sve​ga ono​ga no​ćas i da sam tako ble​sav da
to ne​ko​me po​ku​šam is​pri​ča​ti re​kao bi mi: »Idi​ote, samo si loše sa​njao! Go​le​ma stro​jar​ni​ca

59
u utro​bi bra​ne, a u stro​jar​ni​ci rad​ni​ci-ro​bo​ti koji ko​ma​da​ju lju​de, pa gdje pos​to​je tak​ve lu​‐
dos​ti?«
Ali, ako ne pos​to​je, kako ih čo​vjek može vi​dje​ti?

Gos​po​din Tur​k​le me za ruku iz​vla​či iz ma​gle, tre​se me i smje​ška se. – Ne​što loše sa​nja​te,
gos​pon Brom​den. – On je bol​ni​čar, radi u du​goj, pus​toj noć​noj smje​ni od 11 do 7; sta​ri cr​‐
nac sa ši​ro​kim pos​pa​nim osmi​je​hom na du​gom i kli​ma​vom vra​tu. Po za​da​hu bih re​kao da
je malo pio.
Do​go​di mi se da on odri​je​ši plah​tu ko​jom sam sa​pet, ako mi je tako steg​nu​ta da se u njoj
ko​pr​cam. Ne bi to či​nio kad bi se bo​jao da će dnev​na smje​na po​sum​nja​ti u nje​ga, jer bi ga
onda vje​ro​jat​no naj​u​ri​li, nego ra​ču​na da će dnev​na smje​na mis​li​ti da sam se sam odve​zao.
Mis​lim da on to čini zbi​lja iz do​bro​te, da čo​vje​ku po​mog​ne – samo hoće naj​pri​je biti si​gu​‐
ran da on neće nas​tra​da​ti.
Ovaj put mi ne odve​zu​je plah​tu nego od​la​zi po​mo​ći dvo​ji​ci bol​ni​ča​ra, koje još ni​kad ni​‐
sam vi​dio, i jed​nom mla​dom li​ječ​ni​ku što pre​ba​cu​ju sta​ro​ga Blas​ti​ca na no​si​la i od​no​se ga
po​kri​ve​na plah​tom – pos​tu​pa​ju s njim njež​ni​je nego itko ika​da u ci​je​lom nje​go​vom ži​vo​tu.

Uju​tro je Mc​Murp​hy na no​ga​ma pri​je mene, to je prvi put da je net​ko us​tao pri​je mene
još od vre​me​na kad je tu bio stric Ju​les zva​ni »Zid​ni še​tač«. Ju​les je bio star, sje​do​kos i lu​‐
kav cr​nac koji je tvr​dio da crni mom​ci noću pre​vr​ću svi​jet na bok. Zato bi se is​krao van u
rano ju​tro da ih uhva​ti na dje​lu. Po​put Ju​le​sa, i ja us​ta​jem rano da vi​dim hoće li kak​ve stro​‐
je​ve pro​šver​ca​ti na odjel ili ih kri​šom ins​ta​li​ra​ti u bri​jač​ni​ci, i obič​no, dok se prvi pa​ci​jen​ti
ne pro​bu​de, pet​na​es​tak mi​nu​ta u hod​ni​ku nema ni​ko​ga osim mene i cr​nih mo​ma​ka. Ali
tog ju​tra, kako se iz​vla​čim is​pod po​kri​va​ča, ču​jem Mc​Murp​hyja kako u za​ho​du pje​va. Ču​‐
jem ga kako pje​va! Tako pje​va kao da na ovom svi​je​tu samo cva​tu ruže. Nje​gov glas, zvo​nak
i jak, si​lo​vi​to se od​bi​ja od ce​men​ta i če​li​ka.
»Ko​nji su ti glad​ni, to mi ona reče.« Uži​va u jeci svo​ga gla​sa u za​ho​du. »Po​daj im si​je​‐
na, po​sje​di​mo uve​čer.« Pre​dah​ne, glas mu za ton po​sko​či, tako je jak i zvo​nak da se u svim
zi​do​vi​ma tre​su ins​ta​la​ci​je. »Nisu ko​nji glad​ni, tvo​ga si​je​na ne-e-eće​ee.« Drži notu, ple​te je,
onda spu​šta ton i za​vr​ša​va os​ta​tak ki​ti​ce. »Zato zbo​gom, dra​ga, vri​je​me je da se kre​će.«
Pje​sma! Svi su zgrom​lje​ni. To se go​di​na​ma nije čulo, bog​me nije, na odje​lu. U spa​va​oni​‐
ci, akut​ni su se ve​ći​nom na​lak​ti​li u kre​ve​ti​ma, ble​je, trep​ću oči​ma. Gle​da​ju se, mr​šte se.
Kako to da ga crni mom​ci nisu ušut​ka​li? Pa jesu li ikad ne​ko​me do​pus​ti​li da se ova​ko raz​‐
ma​še, zar ne? Zar je ovaj ne​što po​seb​no? I on je od krvi i mesa, i nje​mu je su​đe​no da sla​bi,
bli​je​di i umre, kao i svi mi. I za nje​ga vri​je​de isti za​ko​ni, mora jes​ti, mora gla​vom uda​ra​ti o
iste pro​ble​me; to ga čini po​djed​na​ko ra​nji​vim u od​no​su pre​ma Sus​ta​vu kao i sve nas, zar
ne?

60
 www.balkandownload.org

Ali ne, no​vaj​li​ja jest ne​što dru​go i akut​ni to vide; druk​či​ji je od svih onih koji su u pro​‐
tek​lih de​set go​di​na ušli u ovaj odjel i druk​či​ji je od iko​ga kog su ikad upoz​nah vani. Po​djed​‐
na​ko je ra​njiv, ali ga Sus​tav nije obra​dio.
»Kr​ca​ta mi kola«, pje​va on, »u ruci mi bič...«
Kako se us​pio tako iz​mak​nu​ti? Mo​žda se i kod nje​ga Sus​tav zez​nuo, kao kod sta​rog Pe​‐
tea, nije ga pra​vo​dob​no obra​dio. Mo​žda se ra​zvio u tak​va ra​zuz​dan​ca ski​ću​ći se i po​tu​ca​ju​ći
od ne​mi​la do ne​dra​ga, još kao di​je​te ni​ka​da više od ne​ko​li​ko mje​se​ci u jed​no​me mjes​tu, ni​‐
kak​va ga ško​la nije sti​gla steg​nu​ti, po lo​go​ri​ma dr​vo​sje​ča, uz kar​te i koc​ke, uz »kola sre​će«
u lu​na​par​ko​vi​ma, sve svo​je nosi so​bom, da​nas je tu, su​tra tamo, u tak​vu po​kre​tu Sus​tav ga
iz​gle​da nije imao pri​li​ke pri​la​go​di​ti. Da, mo​žda je baš u tome stvar, nije ni​kad dao Sus​ta​vu
pri​li​ku, kao što ju​čer nije dao pri​li​ku onom cr​nom mom​ku da ga zez​ne s ter​mo​me​trom, jer
te​ško je po​go​di​ti po​kret​nu metu.
Nema žene da ga gnja​vi što je s no​vim li​no​le​umom. Nema obi​telj da mu klju​ca mo​zak
sta​rač​ki bli​je​dim oči​ma. Ni​ko​ga nema na bri​zi i upra​vo zato je tako slo​bo​dan da može biti
ta​kav smut​lji​vac. A što crni mom​ci nisu iz ovih sto​pa za​pa​li​li pre​ma za​ho​du i pre​ki​nu​li mu
pje​smu, mo​žda je to zato što zna​ju da je on iz​van kon​tro​le, a sje​ća​ju se kako je onda bilo sa
sta​rim Pe​te​om, što može uči​ni​ti čo​vjek bez kon​tro​le. Nisu ni sli​je​pi, vide da je Mc​Murp​hy
mno​go jači od sta​rog Pe​tea; bude li ga tre​ba​lo smi​ri​ti, mo​rat će u boj sva tro​ji​ca i još Glav​na
ses​tra uz rub igra​li​šta sa sprem​nom špri​com u ruci. Akut​ni je​dan dru​go​me ki​ma​ju gla​vom;
da, za​klju​ču​ju, zato mu crni mom​ci nisu pre​ki​nu​li pje​va​nje, kao što bi uči​ni​li sva​kom od
nas.
Iz​la​zim iz spa​va​oni​ce u hod​nik, a is​to​ga tre​na Mc​Murp​hy iz​la​zi iz za​ho​da. Go​to​vo je gol
– na gla​vi kapa, a oko be​da​ra ruč​nik što ga pri​dr​ža​va jed​nom ru​kom. U dru​goj ruci drži čet​‐
ki​cu za zube. Stao je u hod​ni​ku, gle​da gore-do​lje i diže se na vr​š​ci​ma pr​sti​ju da bi ko​li​ko-to​‐
li​ko iz​bje​gao hlad​ne plo​či​ce. Ugle​da jed​nog cr​nog mom​ka, onog kr​ž​ljav​ca, pri​đe mu i pri​ja​‐
telj​ski ga oda​la​mi po ra​me​nu kao da mu je to sta​ri frend još iz dje​tinj​stva.
– Čuj, pri​ja​te​lju, kako bih mo​gao do​bi​ti malo pas​te da iz​ri​bam kljo​ve?
Crni mo​mak okre​će gla​vu i pred no​som za​ti​če onu ša​ke​ti​nu. Na​mr​šti se na nju, onda
zvje​ra oko sebe da vidi gdje su os​ta​la dvo​ji​ca, zlu ne tre​ba​lo, pa od​go​va​ra Mc​Murp​hyju da se
or​ma​ri​ći otva​ra​ju u šest i tri​de​set.
– Ta​kav je red – kaže.
– Tako, ka​žeš? Ovaj, zar tamo drže zub​nu pas​tu? U or​ma​ri​ći​ma?
– Da, u or​ma​ri​ći​ma, pod klju​čem.
Crni mo​mak htio bi nas​ta​vi​ti svoj po​sao, po​li​ra rub​ne le​tvi​ce na dnu zida, ali mu ne da
ona šaka što mu je za​ja​ha​la rame kao kak​va ve​li​ka cr​ve​na kli​je​šta.
– Ma što mi ka​žeš! Pod klju​čem, a? Vidi-vidi, a što ti mis​liš, za​što drže zub​nu pas​tu pod
klju​čem? Pa to nije ne​što opas​no, jel’ tako? Ne mo​žeš čo​vje​ka otro​va​ti s njom, jel’ tako? Ne
mo​žeš čo​vje​ku raz​bi​ti gla​vu, jel’ tako? Reci ti meni, za​što ču​va​ju pod klju​čem tak​ve bez​ve​za​‐

61
ri​je kao što je zub​na pas​ta?
– Ta​kav je pro​pis na odje​lu, gos​pon Mc​Murp​hy, eto za​što. – Vi​djev​ši da mu ni taj po​s​‐
ljed​nji ar​gu​ment ne dje​lu​je na Mc​Murp​hyja kako bi tre​ba​lo, mr​šti se na onu šaku na ra​me​‐
nu i do​da​je: – A što vi mis​li​te, kako bi to iz​gle​da​lo kad bi svak’ iš’o pra​ti zube kad god mu
pad​ne na pa​met?
Mc​Murp​hy mu pu​šta rame, po​te​že one svo​je riđe če​ki​nje is​pod grla i raz​miš​lja. – Uhu-
hu, čini mi se da ku​žim stvar. Kuć​ni red je zato da lju​di ne peru zube pos​li​je sva​kog jela.
– Bože, pa nije vam jas​no?
– Da, sad mi je jas​no. Ka​žeš, lju​di bi pra​li zube kad god bi im se proh​tje​lo.
– Tako je, i zato...
– Da-da, boga ti, samo za​mis​li! Jed​no​me se hoće u šest i pol, dru​go​me u šest i dva​de​set, a
tre​će​mu, ko zna, mo​žda već u šest! Da, sad mi je sve jas​no.
Iz​nad gla​ve cr​nog mom​ka na​mi​gu​je meni dok sto​jim nas​lo​njen na zid.
– Mc​Murp​hy, mo​ram ovo po​li​ra​ti...
– Oh, ni​sam te ka​nio za​dr​ža​va​ti dok ra​diš. – Kre​će na​trag, a crni se mo​mak pri​gi​ba svo​‐
me pos​lu. Onda se Mc​Murp​hy okre​će i pru​ža gla​vu nad kan​tu kraj cr​nog mom​ka. – Čuj,
vidi vamo; što to ima​mo tu?
Crni mo​mak gle​da u pod. – Gdje?
– Tu, Same, u toj kan​ti​ci. Što to imaš u toj kan​ti​ci?
– To je... sa​pun u pra​hu.
– Čuj, ja uglav​nom ko​ris​tim pas​tu, ali... – Mc​Murp​hy uma​če zub​nu čet​ki​cu u prah, vrt​‐
ka je, iz​vla​či i kuc​ka njo​me po rubu kan​te. – ... va​ljat će mi i ovo. Ja ti se za​hva​lju​jem. A pos​‐
li​je ćemo malo di​sku​ti​ra​ti o tom kuć​nom redu.
Vra​ća se u za​hod, ču​jem mu opet pje​smu, sada de​for​mi​ra​nu klip​nim ho​dom nje​go​ve
čet​ki​ce za zube.
Crni je mo​mak os​tao gle​da​ju​ći za njim s kr​pom koja mu ža​los​no visi u si​voj ruci. Tako
sto​ji ci​je​lu mi​nu​tu, onda trep​ne oči​ma, ogle​da se i vidi da sam pra​tio pri​zor, pa mi pri​la​zi,
hva​ta mi uzi​cu pi​dža​me i vuče me niz hod​nik, gura me do mjes​ta koje sam upra​vo ju​čer iz​‐
ri​bao.
– Tu! Prok​let bio, tu! Tu te hoću da mi ra​diš, a ne da bu​ljiš ko tele u ša​re​na vra​ta! Tu!
Tu!
Pri​gi​bam se i ri​bam, nje​mu sam okre​nuo leđa da me ne vidi kako se ni​je​mo ce​rim. Do​‐
bro se osje​ćam uvi​djev​ši da je Mc​Murp​hy cr​nog mom​ka zez​nuo kao što to nit​ko ne bi mo​‐
gao. U svo​je vri​je​me Sta​ri mi je bio ro​đen za tak​ve maj​sto​ri​je – kao onaj put kad su Vla​di​ni
lju​di doš​li pre​go​va​ra​ti o ot​ku​pu ugo​vo​ra, Sta​ri se ras​kre​čio, lice mu je bilo kao da​ska, žmir​‐
kao je u nebo. »Ono tamo ka​nad​ske gu​ske«, kaže Sta​ri žmir​ka​ju​ći uvis. Vla​di​ni lju​di gle​‐
da​ju, šu​ška​ju pa​pi​ri​ma. »Sto sada?... Sr​panj?... Ne, nema... uh... nema gu​sa​ka u ovo doba go​‐
di​ne. Uh, nema gu​sa​ka.«

62
 www.balkandownload.org

Go​vo​ri​li su s njim kao što go​vo​re tu​ris​ti s Is​to​ka koji mis​le da te druk​či​je In​di​ja​nac ne
može ra​zu​mje​ti. Ali Sta​ri kao da uop​će nije čuo ni kako go​vo​re ni što go​vo​re. Samo je žmir​‐
kao u nebo. »Gu​ske, gore, bi​je​le čo​vje​če. Znaš? Gu​ske ove go​di​ne. I lani. I prek​la​ni i lani i
lani pri​je prek​la​ni.«
Lju​di su se za​gle​da​li, is​kaš​lja​va​ju​ći se. »Da. Mo​žda je tako, Po​gla​vi​co Brom​den. A sad.
Za​bo​ra​vi gu​ske. Pazi na ugo​vor. Ono što mi dati, to ve​li​ko do​bro za tebe... i tvoj na​rod...
pro​mi​je​ni​ti ži​vo​te cr​ve​nih lju​di.«
A Sta​ri: »... i prek​la​ni i lani i lani pri​je prek​la​ni...«
Kad je de​le​ga​ci​ji ko​nač​no si​nu​lo da su pred​met is​mi​ja​va​nja, ci​je​li se sa​vjet – sje​di​li su na
tri​je​mu naše ko​li​be, stal​no su iz dže​po​va svo​jih ka​ri​ra​nih cr​ve​no​cr​nih vu​ne​nih ko​šu​lja va​di​‐
li i u njih po​nov​no spu​šta​li lule i ke​si​li se je​dan dru​go​me i Sta​ro​me – ci​je​li se sa​vjet ras​pa​‐
dao od sil​no​ga smi​je​ha. Stric Vuk Tr​kač-I-Ska​kač va​ljao se po tlu, gu​še​ći se od smi​je​ha i go​‐
vo​re​ći: »Pa znaš ti to, bi​je​li čo​vje​če.«
E, to ih je zvjer​ski raz​lju​ti​lo. Bez ri​je​či su se okre​nu​li i poš​li pre​ma auto​ces​ti, dok su im
se šije cr​ve​nje​le, a mi ih is​pra​ća​li smi​je​hom. Kat​kad za​bo​rav​ljam što sve smi​jeh može.

Ključ Glav​ne ses​tre uli​je​će u bra​vu, tek što je ušla a crni je mo​mak već kod nje, pre​me​će
se s noge na nogu kao di​je​te koje moli za pi-pi. Ni​sam da​le​ko i ču​jem kako ne​ko​li​ko puta
spo​mi​nje Mc​Murp​hyja, jas​no mi je da joj re​fe​ri​ra o Mc​Murp​hyju i pra​nju zuba, od toga je
kom​plet​no za​bo​ra​vio iz​vi​jes​ti​ti je da je no​ćas umro onaj sta​ri ve​ge​ti​rac. Raz​ma​hao se, tu​ma​‐
če​ći joj što je onaj ri​đo​ko​si lu​đak iz​vo​dio rano ju​tros – pra​vio svi​nja​ri​je, kr​šio kuć​ni red,
može li ona išta uči​ni​ti?
Ona zuri u cr​nog mom​ka dok se ovaj ne pres​ta​ne vr​po​lji​ti, onda gle​da u dno hod​ni​ka
gdje iz za​ho​da od​zva​nja sad još buč​ni​ja Mc​Murp​hyje​va pje​sma. »Ni​šta ne-mam, a k tebi se
spre-mam, star​ci​ma ti ni​sam dra-a-ag, ni​sam, kažu, vri​je​dan da im pri​je​đem pra-a-g.«
U prvi je mah za​pre​pa​šte​na; po​put svih nas os​ta​lih, ni ona nije odav​no čula da net​ko
pje​va, tre​ba joj ba​rem koja se​kun​da da se sna​đe i shva​ti o čemu se radi.
»Dra​ži mi je ži​vot koji ži​vim nego pus​te pa-a-re, ko​ji​ma ni​sam drag, za me nek ne ma-a-
re.«
Ses​tra slu​ša još punu mi​nu​tu, mora se uvje​ri​ti da to nije ni​kak​va ha​lu​ci​na​ci​ja; a onda,
po​či​nje se na​di​ma​ti. Nos​ni​ce joj se šire, sva​kim uda​hom ras​te, tak​vu go​le​mu i opa​ku ni​sam
je vi​dio još od one pri​če s Ta​be​rom. Raz​gi​ba​va zglo​bo​ve ra​me​na i ruku. Ču​jem tihu škri​pu.
Po​kre​će se, skla​njam se uza zid, tut​njem pro​la​zi po​red mene, sad je na​ras​la kao ka​mi​on, za
aus​pu​hom vuče svo​ju ple​te​nu tor​bu kao trak​tor​sku pri​ko​li​cu. Usne je ras​tvo​ri​la, spri​je​da
joj leb​di osmi​jeh kao ma​ska hlad​nja​ka. U pro​la​zu joj osje​ćam smrad pre​gri​ja​nog ulja i is​ka​ra
s mag​net​skog upa​lja​ča, sva​kim je tre​skom noge po podu za broj veća, ras​te i brek​će, bri​še i
mrvi sve pred so​bom! Ne usu​đu​jem se ni mis​li​ti što će uči​ni​ti!

63
 A onda, baš u tre​nu kad se ona va​lja u svom naj​ve​ćem i naj​o​pas​ni​jem iz​da​nju, Mc​Murp​‐
hy iz​la​zi iz za​ho​da rav​no pred nju dr​že​ći ruč​nik oko pasa – a ona se uko​či u mjes​tu! Sk​vr​či
se ot​pri​li​ke do ra​zi​ne onog ruč​ni​ka ko​jim se Mc​Murp​hy po​krio a on joj se odoz​go kesi.
Nje​zin se osmi​jeh gubi, bli​je​di s ku​to​va usa​na.
– Do​bro ju​tro, gos​po​ji​ce Rat-shed! Što ima vani?
– Ne mo​že​te tu tako ho​da​ti... u ruč​ni​ku!
– Ne? – Gle​da u rub ruč​ni​ka što je njoj u ra​zi​ni oka, mo​kar je i čvr​sto pri​teg​nut. – Je li i
to pro​tiv kuć​nog reda? Do​bro, onda ako se mora...
– Sta​ni​te! Da se nis​te usu​di​li! Iz​vo​li​te u spa​va​oni​cu i obu​ci​te se, ovog časa!
Ton joj je kao u uči​te​lji​ce kad grdi đaka, pa Mc​Murp​hy oba​ra gla​vu baš kao đa​čić, glas
mu je pun pla​ča koji samo što nije pro​va​lio. – Ne mogu, gos​po​ji​ce. Valj​da mi je no​ćas neko
zdi​pio odi​je​lo dok sam spa​vao. Spa​vam ko top na ovim va​šim kre​ve​ti​ma.
– Net​ko... zdi​pio?!...
– Maz​nuo. Dig​nuo. Dr​pio. Ukrao – on će ve​se​lo. – Čo​vje​če, po​pa​li​li su mi oble​ku, ra​‐
zu​mi​je​te! – I to mu je tako smi​ješ​no da pred njom ska​ku​će svo​jim bo​sim no​ga​ma.
– Ukra​li vam odje​ću?
– Pra​va ri​ječ na pra​vom mjes​tu.
– Ali... zar za​tvor​sku odje​ću? Za​što?
Smi​rio se, opet oba​ra gla​vu. – Ne znam, gos​po​ji​ce. Znam da mi je bila tamo kad sam le​‐
gao, a kad sam us​tao više nije bila. Nes​ta​la je kao da je is​pa​ri​la. Oh, znam da je to obič​na za​‐
tvor​ska odje​ća, gos​po​ji​ce, grub ma​te​ri​jal, iz​li​za​na i ofu​ca​na, kako to ne bih znao... što će za​‐
tvor​ska odje​ća čo​vje​ku koji zna što va​lja. Ali kad je čo​vjek gol...
– Tu odje​ću su vam ju​tros odu​ze​li – kaže ona, shva​ća​ju​ći – ali ste zato do​bi​li ze​le​nu bo​‐
les​nič​ku odo​ru.
On vrti gla​vom i uz​di​še, ali ne diže po​gled. – Ne, na ža​lost, ni​sam ni​šta do​bio. Ju​tros ni​‐
šta ni​sam imao, samo ovu kapu što mi je na gla​vi i...
– Wil​li​ams! – viče ses​tra cr​no​me mom​ku koji se ci​je​lo vri​je​me drži vra​ta odje​la kao da
bi htio zbri​sa​ti. – Wil​li​ams, ho​će​te li doći malo ova​mo?
Wil​li​ams joj pri​la​zi pu​ze​ći kao pas koji oče​ku​je ba​ti​ne.
– Wil​li​ams, za​što ovom pa​ci​jen​tu nije iz​da​na bo​les​nič​ka odje​ća?
Cr​nom je mom​ku lak​nu​lo. Us​prav​lja se i kesi, diže onu svo​ju sivu šapu i upi​re pr​stom u
dru​gi kraj hod​ni​ka, u jed​nog od onih ma​ca​na. – Gos​pon Wa​shin​g​ton, on je ju​tros bio za​‐
du​žen za rub​lje. Ni​sam ja. Ni​sam.
– Gos​po​di​ne Wa​shin​g​ton! – Po​ziv ga za​ti​če u času dok ura​nja oti​rač u kan​tu, skru​tio se
u tom po​lo​ža​ju. – Do​đi​te tre​nu​tak!
Oti​rač se ni​je​mo spu​šta u kan​tu, a on po​la​ko i pa​ž​lji​vo pris​la​nja dr​žak na zid. Okre​će se,
gle​da Mc​Murp​hyja, pa ono​ga cr​no​ga kr​ž​ljav​ca i na​po​kon ses​tru. Onda zir​ka li​je​vo i des​no,
kao da ona mo​žda zove ne​kog dru​gog.

64
 www.balkandownload.org

– Do​đi​te ova​mo!
Crni spu​šta ruke u dže​po​ve i stru​žu​ći no​ga​ma vuče se pre​ma njoj. Ko​rak mu ina​če ni​kad
nije brz, ali je sad ta​kav da će ga ona, ako ne živ​ne, sa​mim po​gle​dom smrz​nu​ti i smr​vi​ti. Sva
zlo​ba, bi​jes i ne​moć koje je ka​ni​la is​ka​li​ti na Mc​Murp​hyju sad se okre​ću niz hod​nik na cr​‐
nog mom​ka i on osje​ća kako ga po​put me​ća​ve za​hva​ća​ju i us​po​ra​va​ju još gore. Kroz to se
mora pro​bi​ja​ti ste​žu​ći ruke oko sebe. Na kosi i obr​va​ma hva​ta mu se inje. Još jače upi​re gla​‐
vom na​pri​jed, ali su mu ko​ra​ci sve spo​ri​ji. Neće se pro​bi​ti.
Na to Mc​Murp​hy sta​ne zvi​žda​ti Swe​et Ge​or​gia Brown i ses​tra skre​će po​gled s cr​nog
mom​ka baš u pra​vi čas. Sad kip​ti od ne​mo​ći i bi​je​sa, još je ni​kad ni​sam vi​dio tako mr​zo​volj​‐
nu. Nes​tao je lut​kas​ti smi​je​šak, usne joj se sta​nji​le i na​teg​nu​le, na​lik su mi na uža​re​ne žice.
Da su pa​ci​jen​ti sad tu, u hod​ni​ku, da je vide tak​vu, Mc​Murp​hy bi mo​gao in​ka​si​ra​ti svo​ju
ok​la​du.
Crni se mo​mak ko​nač​no pro​bio do nje, tre​ba​lo mu je dva sata. Ona du​bo​ko uz​dah​ne. –
Wa​shin​g​ton, za​što ovom čo​vje​ku nije ju​tros iz​da​na ze​le​na odo​ra? Zar nis​te vi​dje​li da na
sebi nema ni​šta osim ruč​ni​ka?
– I kape – šap​ne Mc​Murp​hy pr​stom tap​šu​ći rub kape.
– Gos​po​di​ne Wa​shin​g​ton?
Crni ma​can sad gle​da ono​ga kr​ž​lja​vo​ga koji ga je odao, a crni se kr​ž​lja​vac opet vr​po​lji.
Ma​can ga dugo gle​da onim svo​jim oči​ma na​lik na ra​dio-ci​je​vi, duma kako će pos​li​je s njim
srav​ni​ti ra​ču​ne; onda okre​će gla​vu, gle​da Mc​Murp​hyja od gla​ve do pete, ona tvr​da i ši​ro​ka
ra​me​na, is​kriv​ljen hi​hot, oži​ljak na nosu, šaku što drži ruč​nik, pa gle​da u ses​tru.
– Mis​lim...
– Mis​li​te! Nije dos​ta samo mis​li​ti! Gos​po​di​ne Wa​shin​g​ton, da ste mu ovog časa do​ni​je​li
odo​ru ako ne​će​te idu​ća dva tjed​na pro​ves​ti na ge​ri​ja​tri​ji. Da. Vama mo​žda tre​ba i ci​je​li mje​‐
sec pra​nja gu​ski i ku​pa​nja sta​ra​ca da vam os​vje​ži pam​će​nje i da se sje​ti​te ko​li​ko vi bol​ni​ča​ri
malo ra​di​te u ovom odje​lu. Da je ovo neki dru​gi odjel, što mis​li​te, tko bi ci​je​li dan stru​gao
hod​nik? Onaj gos​po​din Brom​den? Ne, do​bro zna​te tko bi to ra​dio. Mi gle​da​mo svo​jim
bol​ni​ča​ri​ma kroz pr​ste, os​lo​ba​đa​mo ih od mno​gih kuć​nih pos​lo​va samo zato da mogu bo​lje
vo​di​ti bri​gu o pa​ci​jen​ti​ma. A to zna​či i da vode ra​ču​na da nam ne pa​ra​di​ra​ju ovu​da goli. Pa,
za​mis​li​te kako bi bilo, što bi bilo da je pri​je mene na​iš​la koja mla​da ses​tra i za​tek​la pa​ci​jen​ta
da šeće bez odje​će? Mo​že​te si mis​li​ti!
Cr​no​me ma​ca​nu nije baš po​sve bis​tro što bi mo​rao mis​li​ti, ali shva​ća što ona hoće, od​v​‐
la​či se u skla​di​šte da uzme odje​ću za Mc​Murp​hyja – vje​ro​jat​no de​set bro​je​va ma​nju – pa se
opet dov​la​či i pru​ža mu stri​je​lja​ju​ći ga po​gle​dom meni još ne​vi​đe​ne smrt​ne mrž​nje. Mc​‐
Murp​hy kao da je zbu​njen, kao da ne zna kako da uzme odje​ću, jed​nom ru​kom drži ruč​nik
a u dru​goj mu je čet​ki​ca. Na kon​cu na​mig​ne ses​tri, sli​je​že ra​me​ni​ma, ski​da ruč​nik i pre​ba​‐
cu​je ga njoj pre​ko ra​me​na kao da pred so​bom ima dr​ve​nu vje​ša​li​cu.
Vi​dim da is​pod ruč​ni​ka ima svo​je gaće.

65
 Vje​ru​jem da bi ona za​ci​je​lo bila sret​ni​ja da je on pod onim ruč​ni​kom pot​pu​no gol nego
da je u tim ga​ća​ma. U pus​tom i ni​je​mom gnje​vu zuri u one ve​li​ke bi​je​le ki​to​ve što mu ska​ču
na ga​ći​ca​ma. Ta​kav pri​zor ne može pod​ni​je​ti. Ci​je​la mi​nu​ta pro​đe, tek se onda sa​bra​la,
okre​će se kr​ž​lja​vom cr​nom mom​ku a tako je bi​jes​na da joj glas dr​š​će.
– Wil​li​ams... ako se ne va​ram... mo​ra​li ste ju​tros do mog do​la​ska očis​ti​ti stak​la naše sobe.
– Kr​ž​lja​vac bri​še sit​nim ko​ra​ci​ma kao ka​kav crno-bi​je​li žo​har. – A vi... Wa​shin​g​ton, vi... –
Wa​shin​g​ton se go​to​vo ga​lo​pom vra​ća svo​joj kan​ti. Ses​tra se os​vr​će, tra​ži na koga bi se još
mo​gla oko​mi​ti. Ugle​da mene, ali uto neki pa​ci​jen​ti iz​la​ze iz spa​va​oni​ce, čude se što je s tom
na​šom gru​pi​com u hod​ni​ku. Ses​tra je sklo​pi​la oči i kon​cen​tri​ra se. To ni​po​što ne može do​‐
pus​ti​ti, da je vide tako bli​je​du i lica is​kriv​lje​na gnje​vom. Skup​lja svu svo​ju moć kon​tro​le.
Malo-po​ma​lo, pod ma​lim, bi​je​lim no​som, usne se skla​pa​ju, sljub​lju​ju se, kao da su se one
žice tako uža​ri​le da se sad sta​pa​ju, na tren si​jev​nu pa se skra​ću​ju, ras​ta​lje​ni se me​tal smi​ru​je,
hla​di i pos​ta​je neo​bič​no mu​tan. Usne se ras​tav​lja​ju, iz njih viri je​zik, kao gru​da tro​ske. Oči
se otva​ra​ju, i u nji​ma je onaj neo​bič​ni mu​tan, hla​dan i bez​bo​jan sjaj kao na us​na​ma, ali ona
sve​jed​no ver​gla svo​ju ju​tar​nju pje​smi​cu kao da joj se ni​šta nije do​go​di​lo, ra​ču​na da su pa​ci​‐
jen​ti i odveć još pos​pa​ni da bi što uoči​li.
– Do​bro ju​tro, gos​po​di​ne Se​felt, kako vaši zubi, je li bo​lje? Do​bro ju​tro, gos​po​di​ne Fre​‐
dric​k​son, jes​te li se vi i gos​po​din Se​felt do​bro nas​pa​va​li? Vi le​ži​te je​dan kraj dru​go​ga, je li
tako? Da, rek​li su mi da ste se vas dvo​ji​ca do​go​vo​ri​li za li​je​ko​ve, vi da​je​te Bru​ceu svo​je, je li,
gos​po​di​ne Se​felt? Do​bro, do​bro, o tom po​tom. Do​bro ju​tro, Bil​ly; sre​la sam tvo​ju maj​ku
ju​tros, za​mo​li​la me da ti sva​ka​ko ka​žem da ona ci​je​lo vri​je​me mis​li na tebe i si​gur​na je da je
ne​ćeš ra​zo​ča​ra​ti. Do​bro ju​tro, gos​po​di​ne Har​ding... gle, a što su vam pr​sti tako cr​ve​ni i upa​‐
lje​ni? Valj​da nis​te opet griz​li nok​te?
I ne če​ka​ju​ći od njih od​go​vo​ra, ako bi ga i mo​glo biti, okre​će se Mc​Murp​hyju koji i da​lje
sto​ji u ga​ća​ma i ne miče se s mjes​ta. Har​ding je po​gle​dao gaće i za​zvi​ždao.
– A vi, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy – kaže ona s me​de​nim osmi​je​hom – ako vam je dos​ta iz​‐
la​ga​nja svo​jih mu​ških čari i tih ne​ukus​nih gaća, mo​že​te se vra​ti​ti u spa​va​oni​cu i obu​ći bo​‐
les​nič​ku odje​ću.
Mc​Murp​hy jed​nim pr​stom do​di​ru​je rub kape, sa​lu​ti​ra i njoj i pa​ci​jen​ti​ma koji zure u
one gaće s bi​je​lim ki​to​vi​ma kesi se i bez ri​je​či od​la​zi u spa​va​oni​cu. Ses​tra se okre​će na su​‐
prot​nu stra​nu, opet sa svo​jim stan​dard​nim na​ran​čas​tim osmi​je​hom; ušla je u stak​le​nik, ali
još nije za so​bom za​tvo​ri​la vra​ta a hod​ni​kom opet odje​ku​je nje​go​va pje​sma, sad iz spa​va​oni​‐
ce.
– »Po​veo me k sebi, le​pe​zom me hla-a-di...« – ču​jem plju​sak kako se uda​ra po go​lom
tr​bu​hu – »moja lju-u-bav, maj​ko, to je koc​kar ml-a-di.«

U praz​noj spa​va​oni​ci čis​tim, zav​la​čim se za pra​ši​nom pod nje​gov kre​vet i odjed​nom, od

66
 www.balkandownload.org

ne​kog no​vog vo​nja, prvi put ot​kad sam u bol​ni​ci, shva​ćam da je u toj ve​li​koj, kre​ve​ti​ma na​‐
tr​pa​noj spa​va​oni​ci, gdje spa​va če​tr​de​set odras​lih mu​ška​ra​ca, zrak odu​vi​jek za​uda​rao od sve​‐
ga i sva​če​ga – od sred​sta​va za de​zin​fek​ci​ju, od cin​ko​ve mas​ti i pra​ška za noge, od mo​kra​će i
ki​se​le sta​rač​ke iz​me​ti​ne, od ka​ši​ce i vode za is​pi​ra​nje oči​ju, od pr​lja​vih gaća i smrd​lji​vih ča​‐
ra​pa čak i na​kon pra​nja, od te​škog mi​ri​sa štir​ke s plah​ti, od ki​se​log ju​tar​njeg za​da​ha iz usta,
od stroj​nog ulja i kat​kad od smra​da osmu​đe​nih dla​ka – ali se tek sada, na​kon nje​go​va do​la​‐
ska, prvi put osje​ća mu​ški vonj od pra​ši​ne i bla​ta s otvo​re​nih po​lja, od zno​ja, od rada.

Za do​ruč​kom Mc​Murp​hy ci​je​lo vri​je​me sipa što​so​ve kao iz ru​ka​va i smi​je se dvjes​to na
sat. Na​kon ju​troš​nje zgo​de mis​li da će Glav​na ses​tra za nje​ga biti ma​čji ka​šalj. Ne zna da ju
je samo za​te​kao na spa​va​nju, da ju je samo na​bru​sio.
Iz​vo​di cir​kus, sve je umi​je​će ulo​žio da na​smi​je ba​rem ne​ko​ga. Kop​ka ga to što se lju​di u
naj​bo​ljem slu​ča​ju samo mr​tvo is​ke​se ili is​po​ti​ha na​smi​je​še. Pr​stom boc​ka Bil​lyja Bib​bi​ta,
što mu sje​di na​su​prot, go​vo​ri mu kao u po​vje​re​nju: – Je li Bil​ly, fra​je​ru, sje​ćaš se kad smo ti i
ja u Se​at​tleu ulo​vi​li ona dva ko​ma​da? Kak​va ne​za​bo​rav​na ševa!
Bil​lyje​ve oči ska​ču s ta​nju​ra. Otva​ra usta ali ne us​pi​je​va ni​šta reći. Mc​Murp​hy se okre​će
Har​din​gu.
– Ali, znaš, ne bi​smo ih smo​ta​li ona​ko na br​zi​nu da one nisu čule za Bil​lyja Bib​bi​ta.
Znaš kako su ga zva​li? Bil​ly Faca Bib​bit! Da-da. Cure su već htje​le dig​nu​ti si​dro, a onda jed​‐
na po​gle​da Bil​lyja i pita ga: »Ma da nisi ti onaj fa​moz​ni Bil​ly Bib​bit? Onaj od tri​de​set cen​‐
ti​me​ta​ra?« A Bil​ly obo​rio gla​vu, kao stid ga, baš kao sada, i stvar je bila go​to​va. To ni​kad
neću za​bo​ra​vi​ti, odve​li mi njih u ho​tel, i tamo ču​jem onu s Bil​lyjem, s dru​gog kre​ve​ta, kako
mu kaže: »E moj Bib​bi​te, ra​zo​ča​rao si me. Pa je li ti to tri​de​set... tri... vra​že je​dan!«
I kida se od smi​je​ha, lupa se po be​dru, boc​ka Bil​lyja pal​cem, a Bil​ly se bla​že​no kesi i tako
mi​je​nja boje kao da će pas​ti u ne​svi​jest.
Mc​Murp​hy tje​ra da​lje, ovoj bol​ni​ci, kaže, za​pra​vo ne​dos​ta​je samo to – par onak​vih lu​‐
dih ko​ma​da kak​ve su onda bile one dvi​je. Ina​če je smje​štaj od​li​čan, nig​dje mu nije bilo bo​‐
lje, a je​lov​nik je za pet. On ne kuži za​što je lju​di​ma tako te​ško što su tu za​tvo​re​ni.
– Evo, na pri​mjer, uz​mi​te mene – go​vo​ri di​žu​ći čašu pre​ma svje​tlu. – Ima pola go​di​ne
da ni​sam ni vi​dio sok od na​ran​če. Pa ovo je od​lič​no. Zna​te što su mi da​va​li za do​ru​čak tamo
na rad​noj far​mi? Što su mi ser​vi​ra​li? Vi​di​te, ja vam to mogu opi​sa​ti ali ne pi​taj​te me kako se
to zove! I uju​tro i u pod​ne i uve​čer uvi​jek jed​no te isto, ne​što crno, pre​go​rje​lo, vi​diš da tu
ima i krum​pi​ra, a iz​gle​da ti kao lje​pi​lo za ta​pe​te. Znam samo jed​no – to nije bio sok od na​‐
ran​če. A pazi ovo is​pred mene: šun​ka, tost, mas​lac, jaja, kava, ona me​de​na mala u ku​hi​nji
čak me pita hoću li je čis​tu ili s mli​je​kom, hva​la ti li​je​pa, i div​na! ve​li​ka! čaša hlad​nog soka
od na​ran​če. Što, pa odav​de ne bi oti​šao pa čak ni da mi pla​te!
Od sve​ga do​bi​va re​pe​te i s ma​lom iz ku​hi​nje koja di​je​li kavu ugo​va​ra spoj kad ga ot​pus​te

67
a cr​noj ku​ha​ri​ci sipa kom​pli​men​te, ni​kad nije jeo bo​lja jaja. Umjes​to ku​ku​ruz​nih pa​hu​lji​ca
da​nas daju ba​na​ne i on uzi​ma ci​je​li grozd, cr​no​me mom​ku nudi da mu jed​nu gur​ne u džep
jer iz​gle​da iz​glad​nje​lo, a crni mo​mak zvje​ra oči​ma niz hod​nik, u stak​le​nu gaj​bu gdje ses​tra
sje​di, i od​go​va​ra da osob​lju nije do​pu​šte​no uzi​ma​ti hra​nu od pa​ci​je​na​ta.
– Opet pra​vi​la, kuć​ni red?
– Tako je.
– Ah, kako je to tuž​no! – i cr​no​me mom​ku pred no​som guli i jede jed​nu za dru​gom tri
ba​na​ne i go​vo​ri mu da će mu ih kri​šom iz​ni​je​ti iz bla​go​va​oni​ce kad god on hoće, da, Same,
ti samo daj znak.
Po​jeo je i zad​nju ba​na​nu, oda​la​mio se po tr​bu​hu, pa je us​tao i kre​nuo na vra​ta, a crni mu
ma​can za​pri​je​či put, ne može, pro​pis je da pa​ci​jen​ti budu u bla​go​va​oni​ci do se​dam i tri​de​‐
set, onda svi iz​la​ze. Mc​Murp​hy bu​lji u nje​ga kao da ne vje​ru​je ro​đe​nim uši​ma, pa se okre​će i
gle​da Har​din​ga. Har​ding kim​ne gla​vom, a Mc​Murp​hy sli​je​že ra​me​ni​ma i vra​ća se na svo​je
mjes​to.
– Zar ja da kr​šim te je​be​ne pro​pi​se, sa​ču​vaj Bože!
Na satu u dnu bla​go​va​oni​ce je 7:15, sat laže da smo tu samo pet​na​est mi​nu​ta a ja znam
da smo više od sata. Svi su do​ruč​ko​va​li, za​va​li​li se u sto​li​ce i pra​te kre​ta​nje one ve​li​ke ka​zalj​‐
ke pre​ma 7:30. Crni mom​ci od​no​se isp​lju​va​ne ta​nju​re ve​ge​ti​ra​ca i odvo​ze dva star​ca da ih
po​li​ju gu​me​nim cri​je​vi​ma. U bla​go​va​oni​ci je pola njih spus​ti​lo gla​ve na pre​kri​že​ne ruke na
sto​lu, htje​li bi malo pri​dri​je​ma​ti dok se crni mom​ci ne vra​te. Dru​go se nema što ra​di​ti,
nema ka​ra​ta, nema re​vi​ja, nema sla​ga​li​ca. Mo​žeš samo dri​je​ma​ti ili zu​ri​ti u sat.
Ali Mc​Murp​hy nema mira, mora ne​čim utu​ći vri​je​me. Ot​pri​li​ke je dvi​je mi​nu​te žli​com
pre​me​tao os​tat​ke u svom ta​nju​ru i sad je spre​man za nova uz​bu​đe​nja. Stav​lja pal​če​ve za
dže​po​ve, za​va​lju​je se na​trag, jed​nim okom zir​ka u sat na zidu. Za​tim tr​lja nos.
– Zna​te, gle​dam onaj sat, pod​sje​ća me na mete na stre​li​štu u Fort Ri​leyju. Tamo su mi
pri​ka​či​li prvu me​da​lju, stri​je​lac prve kla​se. Mc​Murp​hy »Oko So​ko​lo​vo«. Evo, haj​de​mo u
je​dan mi​zer​ni do​lar​čić da ću ovaj ko​ma​dić mas​la​ca za​li​je​pi​ti usred onog sata, ili ba​rem u
broj​ča​nik!
Tro​ji​ca se s njim kla​de i on uzme mas​lac, pos​ta​vi ga na vrh noža i odap​ne ga. Mas​lac se
za​li​je​pio naj​ma​nje pet​na​es​tak cen​ti​me​ta​ra li​je​vo od sata i sad svi boc​ka​ju Mc​Murp​hyja i on
is​pla​ću​je ok​la​du. Usred toga ze​za​nja je li on »Oko So​ko​lo​vo« ili »Rib​lje Oko«, vra​ća se
crni kr​ž​lja​vac s is​pi​ra​nja ve​ge​ti​ra​ca, svi za​šu​te i bu​lje u ta​nju​re. Crni mo​mak nju​ši da se ne​‐
što zbi​va, ali ne vidi što. I vje​ro​jat​no ni​kad i ne bi vi​dio da nije sta​ro​ga pu​kov​ni​ka Mat​ter​so​‐
na koji se os​vr​će, opa​ža mas​lac za​li​jep​ljen za zid, pa upi​re pr​stom u nj i po​či​nje svo​je pre​da​‐
va​nje, grom​kim gla​som, kao da to ima ne​kog smis​la, tu​ma​či svi​ma nama:
– Mas​lac... to je Re​pu​bli​kan​ska stran​ka...
Crni mo​mak pra​ti smjer pu​kov​ni​ko​va pr​sta – a tamo mas​lac puzi niza zid kao ka​kav
žuti puž. Crni samo trep​će u nj oči​ma, ni​šta ne go​vo​ri, čak se i ne os​vr​će da ot​kri​je tko ga je

68
 www.balkandownload.org

tamo za​li​je​pio.
Mc​Murp​hy šap​će, na​go​va​ra akut​ne za svo​jim sto​lom i čas pos​li​je svi ki​ma​ju gla​vom, a
on po​la​že na stol tri do​la​ra i za​va​lju​je se u sto​li​ci. Svi se okre​ću na svo​jim sto​li​ca​ma i pra​te
mas​lac kako kli​zi niza zid, spu​šta se, visi tren u mjes​tu, ot​ki​da se, pu​tu​je da​lje i na zidu za
so​bom os​tav​lja svje​tlu​ca​vu braz​du. Svi šute, samo gle​da​ju čas u mas​lac, čas u sat. Sada se ka​‐
zalj​ke kre​ću.
Mas​lac se spus​tio do poda ot​pri​li​ke tri mi​nu​te pri​je se​dam i tri​de​set i Mc​Murp​hy do​bi​‐
va sve što je bio iz​gu​bio.
Crni se mo​mak pre​nuo, okre​će leđa mas​noj braz​di na zidu, go​vo​ri nam da mo​že​mo poći
i Mc​Murp​hy iz​la​zi iz bla​go​va​oni​ce tr​pa​ju​ći svoj no​vac u džep. Uz​gred grli cr​nog mom​ka
oko ra​me​na kao sta​rog paj​da​ša, upo​la ko​ra​ča s njim a upo​la ga nosi niz hod​nik pre​ma dnev​‐
nom bo​rav​ku.
– Same, sta​ri moj, sko​ro je pola dana proš​lo a ja sam tek vra​tio svoj no​vac. Mo​ram po​žu​‐
ri​ti da ne​što i za​ra​dim. Ti mi ne​ka​ko iz​vu​ci špil ka​ra​ta iz va​šeg or​ma​ri​ća, a ja ću gle​da​ti da
ne​što i ču​jem una​toč tom šu​ga​vom zvuč​ni​ku.

Goto​vo ci​je​lo do​pod​ne sje​di uz ajnc, po​ku​ša​va ne​što za​ra​di​ti, više ne igra za ci​ga​re​te
nego za lovu na dug. Dva-tri puta pre​mje​šta stol sad tu sad tamo ne bi li iz​bje​gao onaj zvuč​‐
nik. Vidi se da mu sil​no ide na živ​ce. Na kon​cu ide do glav​ne sobe, kuca po stak​lu dok se
Glav​na ses​tra ne okre​ne na svo​joj sto​li​ci i otvo​ri mu vra​ta, pa je pita bi li mo​gla neko vri​je​‐
me pre​ki​nu​ti tu pak​le​nu buku. Sad je ona mir​na i spo​koj​na, čim je na svo​me mjes​tu, za svo​‐
jim stak​lom. Nema bez​bož​ni​ka koji će je uz​ne​mi​ri​ti ju​re​ći oko​lo po​lu​gol. Osmi​jeh joj je
sta​lo​žen i čvrst. Skla​pa oči, vrti gla​vom i vrlo lju​baz​no kaže Mc​Murp​hyju »ne«.
– Pa zar ne mo​že​te ma​kar malo sti​ša​ti ton? Zar baš mora ci​je​la dr​ža​va Ore​gon slu​ša​ti
Lawren​cea Wel​ka kako uda​ra Čaj za dvo​je i to tri​put na sat i tako ci​je​li dan! Da sti​ša​te
samo malo, tek to​li​ko da ču​jem tko što tra​ži, mo​gli bi ba​ci​ti koju po​ke​ri​cu...
– Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, već vam je re​če​no da je po kuć​nom redu za​bra​nje​no na odje​lu
kar​ta​ti za no​vac.
– Do​bro, vi to uti​šaj​te, a mi ćemo kar​ta​ti za ši​bi​ce, ma za gum​be od šli​ca, samo uti​šaj​te
tu prok​le​tu stvar!
– Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy. – Ses​tra zas​ta​ne i pri​la​go​đa​va svoj ton uči​te​lji​ce; zna da su svi
akut​ni na​pe​li uši. – Da vam ka​žem što mis​lim? Mis​lim da ste vi vrlo se​bi​čan čo​vjek. Zar nis​‐
te uoči​li da nis​te sami u ovoj bol​ni​ci? Da tu ima i sta​rih lju​di koji uop​će ne bi mo​gli čuti ra​‐
dio da je tiši, da ima sta​ra​ca koji jed​nos​tav​no nisu ka​dri ni či​ta​ti ni za​bav​lja​ti se sla​ga​li​ca​‐
ma... a ni kar​ta​njem doći do tu​đih ci​ga​re​ta. Uz​mi​te star​ce kao Mat​ter​so​na i Kit​tlin​ga, nji​‐
ma je ta glaz​ba iz zvuč​ni​ka sve što ima​ju. I vi bis​te to nji​ma odu​ze​li! Mi se rado oda​zi​va​mo
pri​jed​lo​zi​ma i zah​tje​vi​ma pa​ci​je​na​ta kad god to mo​že​mo, ali tre​ba​li bis​te ba​rem malo mis​li​‐

69
ti i na dru​ge kad pos​tav​lja​te tak​ve zah​tje​ve.
Mc​Murp​hy se okre​će, gle​da kro​nič​ne, vidi da u ono​me što je ses​tra rek​la ima ne​če​ga.
Ski​da kapu, mrsi pr​sti​ma kosu, opet se okre​će ses​tri. Obo​je zna​ju da akut​ni upi​ja​ju sva​ku
nji​ho​vu ri​ječ.
– U redu... na to uop​će ni​sam mis​lio.
- I ja bih rek​la da uop​će nis​te mis​li​li.
Sad Mc​Murp​hy čup​ka one riđe če​ki​nje što mu vire iz ovrat​ni​ka ze​le​ne odo​re. – A kako
bi bilo da se mi kar​ta​mo neg​dje na dru​gom mjes​tu? U dru​goj pros​to​ri​ji? Evo, re​ci​mo u onoj
pros​to​ri​ji gdje sla​že​te sto​lo​ve kad je sas​ta​nak. Ona je ina​če ci​je​lo vri​je​me praz​na. Ot​klju​čaj​‐
te je, pa nek oni što se kar​ta​ju budu tamo, a mli​tav​ci tu uz ra​dio – i svi će biti za​do​volj​ni.
Ses​tra se smi​je​ši, opet bla​go skla​pa oči, bla​go vrti gla​vom. – Vi iz​vo​li​te pod​ni​je​ti svoj pri​‐
jed​log os​tat​ku osob​lja, ali vje​ru​jem da će se i os​ta​li slo​ži​ti s mo​jim miš​lje​njem: a to je da ne
mo​že​mo pa​zi​ti na dvi​je dnev​ne sobe. Ne​ma​mo do​volj​no lju​di za to. I mo​lim vas, ne​moj​te se
nas​la​nja​ti na stak​lo; ruke su vam mas​ne, ma​že​te ga. Zbog vas će dru​gi mo​ra​ti više ra​di​ti.
Po​vu​kao je ruku, vi​dim da bi htio ne​što reći, ali se pre​do​mis​lio, shva​tio je da mu je odu​‐
ze​la mo​guć​nost da kaže više išta, mo​gao bi je još samo op​so​va​ti. Lice i vrat su mu se za​cr​ve​‐
nje​li. Du​bo​ko je uz​dah​nuo, sku​pio svu svo​ju sna​gu vo​lje, kako je ona uči​ni​la uju​tro, is​pri​‐
čao joj se, jako mu je žao što ju je sme​tao, i vra​tio se svo​me kar​ta​škom sto​lu.
Ci​je​li odjel osje​ća da je po​če​lo.
U je​da​na​est sati u dnev​ni bo​ra​vak ula​zi dok​tor, zove Mc​Murp​hyja, po​zi​va ga k sebi u
ured, htio bi s njim raz​go​va​ra​ti.
– Sa sva​kim no​vim pa​ci​jen​tom raz​go​va​ram od​mah su​tra​dan na​kon nje​go​va do​la​ska.
Mc​Murp​hy od​la​že kar​te, us​ta​je i pri​la​zi dok​to​ru. Dok​tor ga pita kako je spa​vao, ali Mc​‐
Murp​hy samo ne​što pro​gun​đa sebi u bra​du.
– Čini mi se da ste da​nas ne​što za​miš​lje​ni, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy.
– Ah, pa ja ina​če puno raz​miš​ljam – od​vra​ća Mc​Murp​hy i oni za​jed​no od​la​ze u hod​nik.
Na​kon ne​kog vre​me​na, koje se meni odu​ži​lo kao da da​ni​ma tra​je, vra​ća​ju se ce​re​ći se i
ve​se​lo raz​go​va​ra​ju​ći. Dok​tor bri​še za​mag​lje​ne na​oča​le, po nje​mu bi se rek​lo da se slat​ko
smi​jao, a Mc​Murp​hy je opet onaj sta​ri, ga​la​mi, ko​čo​pe​ri se i pra​vi va​žan više nego ika​da. Ci​‐
je​lo je vri​je​me ta​kav i za ruč​kom, a u je​dan sat, kad po​či​nje sas​ta​nak, prvi je na svo​me mjes​‐
tu, iz svo​ga kuta gle​da pla​vim i pr​kos​nim oči​ma.
Glav​na ses​tra ula​zi u dnev​ni bo​ra​vak s ko​ša​ri​com bi​lje​ža​ka, pra​će​na svo​jim ja​tom ses​ta​‐
ra-stu​den​ti​ca. Uzi​ma dnev​nik sa sto​la, mi​nu​tu-dvi​je gle​da u nj na​mr​šte​no (ci​je​li dan nit​ko
nije ni​ko​ga pri​ja​vio), onda za​uzi​ma svo​je mjes​to po​red vra​ta. Vadi neke fas​cik​le iz ko​ša​ri​ce
koju drži u kri​lu, lis​ta ih i na​la​zi Har​din​gov.
– Ko​li​ko se sje​ćam, ju​čer smo u raz​ma​tra​nju pro​ble​ma gos​po​di​na Har​din​ga pos​ti​gli do​‐
bar na​pre​dak...
– Ovaj... pri​je nego što pre​đe​mo na to – pre​ki​da je dok​tor – ja bih samo krat​ko o ne​čem

70
 www.balkandownload.org

dru​gom. To je u vezi s raz​go​vo​rom što smo ga gos​po​din Mc​Murp​hy i ja vo​di​li kod mene
da​nas. Za​pra​vo smo oživ​lja​vah us​po​me​ne iz mla​dos​ti. Zna​te, ot​kri​li smo, gos​po​din Mc​‐
Murp​hy i ja, da ima​mo ne​što za​jed​nič​ko... išli smo u istu gim​na​zi​ju.
Ses​tre se samo gle​da​ju i čude se što je doš​lo tom čo​vje​ku. Pa​ci​jen​ti gle​da​ju Mc​Murp​hyja
a on se kesi u svom kutu i čeka da dok​tor nas​ta​vi. Dok​tor kima gla​vom.
– Da, u istu gim​na​zi​ju. Pa smo se sje​ti​li i pri​re​da​ba koje je ško​la zna​la or​ga​ni​zi​ra​ti... to su
bile div​ne, buč​ne, sve​ča​ne pri​li​ke. De​ko​ra​ci​je, vrp​ce od pa​pi​ra, štan​do​vi, igre... to je re​do​vi​‐
to bio je​dan od naj​ve​ćih do​ga​đa​ja u škol​skoj go​di​ni. Ja sam, kako sam re​kao i gos​po​di​nu
Mc​Murp​hyju, dvi​je go​di​ne bio pred​sjed​nik škol​skog pri​re​đi​vač​kog od​bo​ra... Ah, gdje su
one li​je​pe, bez​briž​ne go​di​ne...
U bo​rav​ku mr​tva ti​ši​na. Dok​tor diže gla​vu, žmir​ka oko sebe, boji se da mo​žda ne pra​vi
bu​da​lu od sebe. Po po​gle​du ko​jim ga šiba Glav​na ses​tra ne bi smio u to dvo​ji​ti, ali on nema
na​oča​la na nosu pa je nje​zin po​gled uza​lu​dan.
– Do​bro, nije važ​no, nema smis​la da nas​ta​vim ovaj svoj sen​ti​men​ta​lan iz​ljev nos​tal​gi​je,
ali je gos​po​di​nu Mc​Murp​hyju i meni, dok smo tako raz​go​va​ra​li, palo na um da bi se tak​vo
što mo​glo or​ga​ni​zi​ra​ti i tu na odje​lu pa smo se pi​ta​li što ćete vi reći na to.
Na​ti​če na nos na​oča​le i opet zir​ka oko sebe. Na nje​go​vu ide​ju nit​ko ne ska​če od sre​će.
Svi pam​te što se do​go​di​lo kad je Ta​ber pri​je ne​ko​li​ko go​di​na htio iz​ves​ti ne​što slič​no. Dok​‐
tor čeka, a iz Glav​ne ses​tre diže se be​dem šut​nje, na​dvi​ja se nad svi​ma, pri​je​ti sva​ko​me tko
bi mu se usu​dio pr​ko​si​ti. Znam da to Mc​Murp​hy ne može, jer je on ku​mo​vao ra​đa​nju te za​‐
mis​li, i baš za​klju​ču​jem da se neće naći nit​ko do​volj​no glup da pre​ki​ne šut​nju, kad​li
Cheswick, koji sje​di po​red Mc​Murp​hyja, ne​što pro​gun​đa i evo ga na no​ga​ma, tr​lja re​bra i
ne shva​ća​ju​ći što je to bilo.
– Ovaj... ja osob​no mis​lim, zna​te – kaže i jed​nim okom gle​da Mc​Murp​hyja, gle​da nje​go​‐
vu šaku što po​či​va na pri​ru​čju nas​lo​nja​ča i onaj ve​li​ki, uko​če​ni str​še​ći pa​lac na​lik na os​tan
za go​ve​da – mis​lim da je ta pri​red​ba do​bra ide​ja. Tako, da bude malo druk​či​je.
– Toč​no, Char​ley – pri​hva​ća dok​tor, za​hva​lan Cheswic​ku na po​mo​ći – a ima i svo​ju te​‐
ra​pij​sku vri​jed​nost.
– Sva​ka​ko – po​t​vr​đu​je Cheswick, sad ve​se​li​je. – Sva​ka​ko. U za​ba​vi ima mno​go te​ra​pi​je.
To vam ja ka​žem.
– Bilo bi ve-ve-ve​se​lo – do​me​će Bil​ly Bib​bit.
– Da, i to – opet po​t​vr​đu​je Cheswick. – Da, to bi se dalo iz​ves​ti, dok​to​re Spi​vey, si​gur​‐
no bi se dalo. Sca​nlon može iz​ves​ti svoj skeč o ljud​skoj bom​bi, a ja bih mo​gao u rad​noj te​ra​‐
pi​ji de​mons​tri​ra​ti na​ba​ci​va​nje ko​lu​ta na klin.
–Ja ću biti ga​ta​ra – jav​lja se Mar​ti​ni i pi​lji u neku toč​ku na stro​pu.
– A ja sam struč​njak za di​jag​nos​ti​ci​ra​nje bo​les​ti či​ta​njem iz dla​na – pri​dru​žu​je se Har​‐
ding.
– Do​bro, do​bro – sla​že se Cheswick i plješ​će. Ovo mu se još nije do​go​di​lo, da se tko sla​‐

71
že s nje​go​vim miš​lje​njem.
– A ja – ra​z​vla​či Mc​Murp​hy – meni će biti čast da vr​tim »kolo sre​će«. U tome imam
ne​što prak​se...
– Ah, pos​to​ji bez​broj mo​guć​nos​ti – kaže li​ječ​nik, us​pra​vio se u svom nas​lo​nja​ču, za​gri​‐
jao se za stvar. – Što, pa ja imam mi​li​jun ide​ja...
I pu​nom pa​rom ver​gla još ci​je​lih pet mi​nu​ta. Vi​diš da su se mno​ge od tih nje​go​vih ide​ja
ro​di​le u raz​go​vo​ru s Mc​Murp​hyjem. Opi​su​je even​tu​al​ne igre, štan​do​ve, go​vo​ri o pro​da​ji
ulaz​ni​ca – i odjed​nom sta​ne tako na​glo kao da ga je po​gled Glav​ne ses​tre po​go​dio kao malj
među oči.
Žmir​ka​ju​ći je gle​da i pita:
– Što vi mis​li​te, gos​po​đi​ce Rat​c​hed? O toj ide​ji? O pri​red​bi? Tu, na odje​lu?
– Sla​žem se da u tome ima odre​đe​nih te​ra​pij​skih mo​guć​nos​ti – kaže ses​tra i zas​ta​ne.
Opet is​pu​šta iz sebe onu svo​ju šut​nju. Čim je si​gur​na da joj se nit​ko neće usu​di​ti pr​ko​si​ti,
nas​tav​lja: – Ali ta​ko​đer mis​lim da se o toj stva​ri može od​lu​či​ti tek po​što se raz​mo​tri na sas​‐
tan​ku osob​lja. Ne mis​li​te li i vi tako, dok​to​re Spi​vey?
– Na​rav​no! Samo sam mis​lio, zna​te, mis​lio sam da naj​pri​je vi​dim što će pa​ci​jen​ti reći.
Ali, zna se, prvo sas​ta​nak osob​lja, a onda ćemo raz​ra​di​ti plan.
Svi​ma je jas​no da od pri​red​be neće biti ni​šta.
Glav​na ses​tra do​vo​di stvar u red tre​su​ći fas​cik​lom što ga drži u ruci. – Do​bro. Onda, ako
nema više ni​šta no​vo​ga, i ako gos​po​din Cheswick iz​vo​li sjes​ti, mo​gli bi​smo od​mah pri​je​ći
na našu di​sku​si​ju. Ima​mo još – uzi​ma svoj sat iz ko​ša​ri​ce, gle​da u nj – če​tr​de​set osam mi​nu​‐
ta. Tako. Kako sam...
– Ah, da, sta​ni​te! Sje​tio sam se da ima još ne​što. – Mc​Murp​hy je di​gao ruku, puc​ka pr​‐
sti​ma. Ona dugo gle​da u nje​go​vu ruku pa će:
– Re​ci​te, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy.
– Ne ja, nego dok​tor Spi​vey. Dok​to​re, re​ci​te što ste smis​li​li u vezi s ra​di​jem i s oni​ma što
sla​bo čuju.
Ses​tri se gla​va za dla​ku trg​nu​la, je​dva se vi​dje​lo, ah je meni srce odjed​nom sta​lo tut​nji​ti.
Ona se okre​će dok​to​ru.
– Da – kaže dok​tor – uma​lo ni​sam za​bo​ra​vio. – Za​va​lju​je se na​trag u nas​lo​njač, pre​ba​‐
cu​je nogu pre​ko noge i spa​ja pre​da se vr​ho​ve pr​sti​ju. Vi​dim da je još za​gri​jan svo​jom pri​red​‐
bom. – Vi​di​te, raz​go​va​rao sam s Mc​Murp​hyjem o tom vje​či​tom pro​ble​mu što ga i mi ima​‐
mo na odje​lu, o pro​ble​mu za​jed​ni​ce u ko​joj sku​pa žive mla​di i sta​ri. To nije ide​al​na sre​di​na
za našu skup​nu te​ra​pi​ju, ali upra​va kaže da tu nema po​mo​ći s ob​zi​rom na to da je ge​ri​ja​trij​‐
ski odjel pre​tr​pan. Ja prvi priz​na​jem da tak​va si​tu​aci​ja nije ni​ma​lo ugod​na invol​vi​ra​nim
oso​ba​ma. Sad, kako bilo da bilo, u raz​go​vo​ru smo Mc​Murp​hy i ja doš​li na jed​nu ide​ju koja
bi mo​gla do​nek​le olak​ša​ti si​tu​aci​ju i mla​đi​ma i sta​ri​ji​ma. Mc​Murp​hy mi je na​po​me​nuo
kako je uočio da među sta​ri​ji​ma ima i tak​vih koji sla​bo čuju ra​dio, pa je pred​lo​žio da se ton

72
 www.balkandownload.org

po​ja​ča kako bi i kro​nič​ni sa sla​bim slu​hom mo​gli čuti glaz​bu iz zvuč​ni​ka. Mis​lim da je to
vrlo hu​ma​na ide​ja.
Mc​Murp​hy skrom​no od​ma​hu​je ru​kom, a li​ječ​nik mu kima gla​vom i nas​tav​lja:
– Ali, ja sam mu na to re​kao da su mi se neki mla​đi pa​ci​jen​ti već ža​li​li na ra​dio, jer da je
tako bu​čan da se ne može raz​go​va​ra​ti i či​ta​ti, sme​ta. Mc​Murp​hy je re​kao da se toga nije sje​‐
tio, a s dru​ge stra​ne shva​ća kako je ža​los​no što se oni koji žele či​ta​ti ne mogu iz​dvo​ji​ti neg​‐
dje na miru i pre​pus​ti​ti ra​dio oni​ma koji ga žele slu​ša​ti. Ja sam se slo​žio s njim da je to ža​los​‐
no i već sam htio pri​je​ći na dru​go, kad sam se sje​tio sta​re tuš-ku​pa​oni​ce u ko​joj spre​ma​mo
sto​lo​ve kad ima​mo sas​ta​nak odje​la. Ina​če se tom ku​pa​oni​com više i ne slu​ži​mo. Ta je pros​‐
to​ri​ja bila na​mi​je​nje​na hi​dro​te​ra​pi​ji, a ot​kad ra​di​mo s no​vim li​je​ko​vi​ma više nema hi​dro​te​‐
ra​pi​je. Pre​ma tome, mo​lim gru​pu da kaže što mis​li, može li ku​pa​oni​ca biti dru​gi dnev​ni bo​‐
ra​vak, tako reći igra​oni​ca?
Gru​pa ni​šta ne kaže. Gru​pa zna tko je sad na po​te​zu. Ses​tra je sklo​pi​la Har​din​gov fas​‐
cikl, spus​ti​la ga u kri​lo, ruke je na nje​mu pre​kri​ži​la i gle​da po sobi kao da vidi hoće li tko
smje​ti pis​nu​ti. Po​što je jas​no da nit​ko neće ni slo​va pis​nu​ti pri​je nje, obra​ća se li​ječ​ni​ku.
– To je sa​svim zgod​na ide​ja, dok​to​re Spi​vey, i ja ci​je​nim za​la​ga​nje gos​po​di​na Mc​Murp​‐
hyja za dru​ge pa​ci​jen​te, ali na moju ve​li​ku ža​lost mo​ram reći da ne​ma​mo do​volj​no lju​di, ne
mo​že​mo nad​zi​ra​ti dvi​je pros​to​ri​je.
I tako je uvje​re​na da je time stvar za​pe​ča​će​na, da opet otva​ra svoj fas​cikl. Ali je dok​tor
valj​da o tome raz​miš​ljao dub​lje nego što je ona ra​ču​na​la.
– I na to sam mis​lio, gos​po​đi​ce Rat​c​hed. Evo što sam za​klju​čio: u ovoj pros​to​ri​ji sa zvuč​‐
ni​kom os​ta​li bi uglav​nom kro​nič​ni bo​les​ni​ci, a oni su ve​ći​nom ve​za​ni za le​ža​je​ve ili inva​lid​‐
ska ko​li​ca; pre​ma tome, tu bi je​dan bol​ni​čar i jed​na ses​tra bili do​volj​ni da spri​je​če bilo ka​‐
kav even​tu​al​ni ne​red ili po​bu​nu, zar ne?
Ses​tra ne od​go​va​ra, oči​to je da joj se ni​ma​lo ne svi​đa ni dok​to​ro​va šala s ne​re​dom i po​‐
bu​nom, ali joj se lice ne mi​je​nja. Osmi​jeh os​ta​je.
– Tako bi pre​os​ta​la dva bol​ni​ča​ra i ses​tre mo​gli nad​zi​ra​ti lju​de u dru​goj pros​to​ri​ji, mo​‐
žda čak i bo​lje nego ov​dje na ve​ćem pros​to​ru. Lju​di, što vi ka​že​te? Što se mene tiče, ja sam
se odu​še​vio tom ide​jom, mis​lim da bi to tre​ba​lo po​ku​ša​ti, da ne​ko​li​ko dana vi​di​mo kako će
ići. Ako ne bude va​lja​lo, vrlo važ​no, ključ ima​mo i onu pros​to​ri​ju mo​že​mo opet za​klju​ča​ti,
zar ne?
– Tako je! – odo​bra​va Cheswick i uda​ra ša​kom jed​ne po dla​nu dru​ge ruke. I da​lje sto​ji,
kao da se boji spus​ti​ti se na do​met ono​me Mc​Murp​hyje​vu pal​cu. – Tako je, dok​to​re Spi​vey,
ako ne bude kla​pa​lo, ima​mo ključ, opet ćemo je za​klju​ča​ti. Kad vam ja ka​žem!
Li​ječ​nik kru​ži po​gle​dom po sobi, vidi da se svi os​ta​li akut​ni smi​je​še, ki​ma​ju gla​vom i ve​‐
se​le se ide​ji koju on sma​tra svo​jom pa se ru​me​ni po​put Bil​lyja Bib​bi​ta i mora jed​nom-dva​‐
put obri​sa​ti na​oča​le pri​je nego što će nas​ta​vi​ti. Uži​vam gle​da​ti tog čo​vje​čulj​ka tako za​do​‐
volj​na sa​mim so​bom. I da​lje gle​da lju​de kako ki​ma​ju, i sam kima gla​vom pa nas​tav​lja:

73
 – Do​bro, fino – i spu​šta šake na ko​lje​na. – Vrlo do​bro. A sad, kad je to od​lu​če​no... gle,
čini mi se da sam za​bo​ra​vio o čemu smo da​nas htje​li raz​go​va​ra​ti!
Ses​tra je opet lako trg​nu​la gla​vom, diže svoj fas​cikl. Lis​ta ga, čini mi se da joj ruka malo
dr​š​će. Iz​vuk​la je je​dan list, ali pri​je nego što je us​pje​la po​če​ti či​ta​ti, Mc​Murp​hy je opet us​‐
tao, di​gao ruku, pre​me​će se s noge na nogu, za​bri​nu​to se na​mr​štio i ra​z​vla​či »Ova-aaj«, a
ona se na nje​gov glas pres​ta​je vr​po​lji​ti i koči se kao po​li​ve​na le​de​nim tu​šem, toč​no ona​ko
kako se crni mo​mak ju​tros uko​čio na nje​zin glas. I kako se ona uko​či​la, ja osje​ćam kao da će
me opet uhva​ti​ti vr​to​gla​vi​ca. Mc​Murp​hy go​vo​ri a ja ne ski​dam oči s nje.
– Ova-aaj, dok​to​re, ma baš sam crk​nuo od že​lje da saz​nam što bi mo​gao zna​či​ti san koji
sam sa​njao no​ćas. Zna​te, to vam je bilo kao da sam ja, mis​lim, u snu, a onda opet kao da ni​‐
sam ja, nego neki dru​gi koji iz​gle​da kao ja... kao... kao moj sta​ri! Da-da, baš tako. To mi je
bio sta​ri, jer sam koji put gle​dao sebe, to jest nje​ga, i vi​dio sam ono že​lje​zo u vi​li​ci što mi ga
je sta​ri imao...
– Sto, vaš otac ima že​lje​zo u vi​li​ci?
– Ne, nema ga više, imao ga je pri​je, kad sam ja bio mali. On je tako de​set mje​se​ci no​sio
jed​nu de​be​lu že​ljez​nu šip​ku u vi​li​ci, tu mu je ula​zi​la, a tu iz​la​zi​la! Bože, pra​vi Fran​kens​te​in.
Bio se po​tu​kao s jed​nim ti​pom u pi​la​ni i ovaj ga je zviz​nuo sje​ki​rom po vi​li​ci... ah, samo da
vam is​pri​čam kako je to bilo...
Ses​tri se lice ne mi​je​nja, mir​no je, kao ka​lup koji si je dala po svom na​cr​tu iz​li​ti i oli​či​ti.
Sa​mo​po​uz​da​no, strp​lji​vo, hlad​no​krv​no. Nema više sit​nih tr​za​ja, vi​diš samo to groz​no hlad​‐
no lice i mir​ni osmi​jeh otis​nut u cr​ve​noj plas​ti​ci; čis​to, glat​ko čelo, na nje​mu ni naj​ta​nja
bora sla​bos​ti ili bri​ge; praz​ne i ve​li​ke ze​le​ne oči, oli​če​ne iz​ra​zom koji ti go​vo​ri – mogu ja če​‐
ka​ti, mogu tu i tamo i pe​dalj za​os​ta​ti, ali mogu če​ka​ti, strp​lji​vo, mir​no i si​gur​no, jer znam
da za​pra​vo ne mogu iz​gu​bi​ti.
Na tren mi se bilo uči​ni​lo da je vi​dim po​ra​že​nu. Mo​žda se i ni​sam pre​va​rio. Ali sad vi​‐
dim da to i nije bilo važ​no. Je​dan po je​dan, pa​ci​jen​ti kri​šom zir​ka​ju u nju da vide kako guta
to što Mc​Murp​hy do​mi​ni​ra sas​tan​kom i svi vide isto – da je i odveć jaka da bi bila po​ra​že​‐
na. Glav​na je, za​uze​la je ci​je​lu jed​nu stra​nu pros​to​ri​je, po​put onih go​le​mih ja​pan​skih vaza.
Nema na​či​na da je uz​dr​maš, ni​šta joj ne mo​žeš. Da​nas je ov​dje iz​gu​bi​la jed​nu malu bit​ku,
ali to je tek čar​ka u ve​li​kom ratu u ko​jem samo ona po​bje​đu​je i da​lje će po​bje​đi​va​ti. Ne smi​‐
je​mo do​pus​ti​ti Mc​Murp​hyju da nam po​bu​di kak​ve nade, da nas na​ma​mi na ka​kav ble​sa​vi
po​tez. Ona će i da​lje po​bje​đi​va​ti, baš kao i Sus​tav, po​bje​đi​vat će jer za so​bom ima svu moć
Sus​ta​va. Ona ne gubi na svo​jim po​ra​zi​ma, a po​bje​đu​je na na​šim po​ra​zi​ma. Da bi je po​ra​zio,
mo​raš je po​tu​ći ne samo u dva od tri ili u tri od pet su​ko​ba, nego u sva​kom su​ko​bu s njom.
Čim si spus​tio gard, čim si jed​nom iz​gu​bio, ona je po​bi​je​di​la za​uvi​jek. I na kra​ju svi mi mo​‐
ra​mo iz​gu​bi​ti. Tu nit​ko ni​šta ne može.
Ovog je tre​na uklju​či​la stroj za ma​glu i ma​gla se va​lja tako brzo da ni​šta dru​go ne vi​dim
osim ses​tri​na lica, va​lja se sve guš​ća i guš​ća i ja, ko​li​ko sam se čas pri​je, kad se ona ona​ko sit​‐

74
 www.balkandownload.org

no trg​nu​la, osje​ćao sret​nim, to​li​ko se sad osje​ćam ne​moć​nim i mr​tvim, još se ni​kad ni​sam
osje​ćao tako ne​moć​nim jer sad znam da se za​pra​vo ni​čim ne može na​udi​ti ni njoj ni Sus​ta​‐
vu. Tu ni Mc​Murp​hy ni​šta ne može, kao ni ja. Nit​ko ne može. I što se ma​gla sve guš​će va​lja,
to me više pri​te​že mi​sao da se tu ni​šta ne može.
I dra​go mi je kad je tako gus​ta da se mogu iz​gu​bi​ti u njoj, odah​nu​ti i osje​ća​ti se opet spa​‐
še​nim.

U dnev​nom se bo​rav​ku igra Mo​no​poly. Igra tra​je već tri dana, po​svu​da kuće i ho​te​li,
mo​ra​li su sas​ta​vi​ti dva sto​la na ko​ji​ma će dr​ža​ti svo​je kar​ti​ce i go​mi​le igra​ćeg nov​ca. Mc​‐
Murp​hy ih je na​go​vo​rio da u ban​ku upla​te po cent za sva​ki prim​lje​ni igra​ći do​lar, da bi igra
bila in​te​re​sant​ni​ja, pa je ku​ti​ja Mo​no​polyja puna sit​ni​ša.
– Ti si na redu, Cheswick.
– Če​kaj, nek još ne baca. Što čo​vje​ku tre​ba da kupi te ho​te​le?
– Tre​ba​ju ti če​ti​ri kuće na če​ti​ri pla​ca iste boje, Mar​ti​ni. Za Kris​ta mi​lo​ga, ajde!
– Če​kaj malo.
Na ovoj stra​ni sto​la za​le​pr​šao je no​vac, na sve stra​ne lete cr​ve​ne, ze​le​ne i žute nov​ča​ni​ce.
– Kris​te mili, što ra​diš? Ku​pu​ješ ho​tel ili če​kaš Novu go​di​nu?
– Ti si na redu, Cheswick, ba​caj!
– Dvi​ca! Hej, Cheswick, pti​či​co, gdje li si sad za​ba​sao? Jesi li to slu​čaj​no naj​a​hao na
moje po​lje? He-he, to zna​či da mi mo​raš pla​ti​ti... da vi​di​mo... da, tris​to i pe​de​set do​la​ra.
– Sra​nje!
– Što je sad ono tamo? Če​kaj malo! Pa kak​ve su to dru​ge stva​ri po ci​je​loj plo​či?
– Mar​ti​ni, dva dana ti se ne​što pri​vi​da na plo​či. Nije čudo što sam uz tebe os​tao i bez
gaća! Baš imaš konj​ske živ​ce, Mc​Murp​hy, kad se mo​žeš kon​cen​tri​ra​ti kraj ovog Mar​ti​ni​ja i
nje​go​vih ha​lu​ci​na​ci​ja!
– Pus​ti Mar​ti​ni​ja na miru, Cheswick. Samo nek tako nas​ta​vi. Ti meni li​je​po daj moje tri
i pol stot​ke, a Mar​ti​ni nek sam bri​ne o sebi. Pa, zar ne vi​diš da nam pla​ća ren​tu sva​ki put
kad sjed​ne na naše po​sjed?
– Če​kaj malo! Tu ima vi​ška.
– Sve je u redu, Mart. Ti nam samo jav​ljaj na čiji će po​sjed pas​ti.
Cheswick, koc​ka je još tvo​ja. Do​bio si dvi​cu, ba​caš još. Tako, mom​če! Hej! Šes​ti​ca ko
kuća!
– I evo me na... Šan​sa: »Neo​če​ki​va​no si iz​a​bran za pred​sjed​ni​ka Upra​ve. Pla​ti sva​kom
igra​ču po...« Sra​nje, dvos​tru​ko sra​nje!
– Kris​te mili, čiji je ono ho​tel na že​ljez​nič​koj pru​zi?
– Pri​ja​te​lju moj, pa i sli​je​pac vidi da ono nije ho​tel nego pos​ta​ja!
– Ali če​kaj malo...

75
 Mc​Murp​hy se pri​gi​ba nad svo​jom stra​nom sto​la, pre​me​će kar​ti​ce, sre​đu​je nov​ča​ni​ce,
rav​na svo​je ho​te​le. Iz su​vrat​ka kape viri mu nov​ča​ni​ca od sto do​la​ra: zlu ne tre​ba​lo, kaže.
– Sca​nlon! Pri​ja​te​lju, sad si ti na redu.
– Daj mi te koc​ke. Sad ću ras​tu​ri​ti ci​je​lu plo​ču. Ide​mo! Ha, što re​koh ne po​re​koh! Mar​‐
ti​ni, po​mak​ni me za je​da​na​est.
– Evo od​mah.
– Ne to, gla​vo luda, to nije moja fi​gu​ra, to mi je kuća.
– Ista je boja.
– A što će ova ku​ći​ca tu na ža​ru​lji?
– To je elek​tra​na.
– Mar​ti​ni, ne tre​si to, to nisu koc​ke...
– Pus​ti ga, vrlo važ​no...
– Pa to su dvi​je kuće!
– Hej! Mar​ti​ni puca ko iz topa, da vi​di​mo... svih de​vet​na​est. Od​lič​no gu​raš, Mart. Sad
si... a gdje ti je fi​gu​ra, pri​ja​te​lju?
– Što? A, evo je.
– Drži je u us​ti​ma, Mc​Murp​hy. Sjaj​no. Skok pre​ko dru​ge, skok pre​ko tre​će pre​pre​ke,
če​ti​ri mjes​ta da​lje i sad si do​šao na... Bal​tič​ku ave​ni​ju, Mar​ti​ni. Na svo​je vlas​ti​to i je​di​no
vlas​niš​tvo. E pri​ja​te​lji, pa to se zove sre​ća! Mar​ti​ni igra već tri dana i prak​tič​ki se sva​ki put
nađe na svom vlas​niš​tvu.
– Daj, Har​ding, za​ve​ži i ba​caj. Ti si na redu.
Har​ding uzi​ma koc​ke svo​jim du​gim pr​sti​ma, pip​ka im glat​ke plo​he kao da je sli​jep. Pr​sti
su mu iste boje kao koc​ke i čine se kao da ih je mo​de​li​rao svo​jom dru​gom ru​kom. Tre​se
koc​ka​ma, čuje se kako mu zvec​ka​ju u šaci. Koc​ke se pre​vr​ću i smi​ru​ju is​pred Mc​Murp​hyja.
– Hej! Pet, šest, se​dam. Ne​maš sre​će, pri​ja​te​lju. Opet si na jed​nom mom ve​li​kom po​sje​‐
du. Du​gu​ješ mi... iz​vu​kao si se sa dvi​je stot​ke.
–Ja​dan ja.
Zvec​ka​ju koc​ke, šu​ška​ju igra​će ban​k​no​te, igra teče li teče...

Ima po​du​žih raz​dob​lja – i po ne​ko​li​ko dana, go​di​na – kad ap​so​lut​no ni​šta ne vi​diš, znaš
da si tu samo po zvuč​ni​ku što ti tre​šti nad gla​vom kao kak​vo sig​nal​no zvo​no što ječi u ma​‐
gli. A kao što vi​dim, lju​di se kre​ću bez​briž​no kao da ne vide ni naj​ta​nji pra​men su​ma​gli​ce.
Mis​lim da ma​gla dje​lu​je na neki na​čin na nji​ho​vo pam​će​nje, dok na mene ne dje​lu​je tako.
Čak se i Mc​Murp​hy drži kao da ne zna da je za​mag​ljen. Ako ipak zna, onda za​ci​je​lo do​‐
bro kri​je da ga to muči. Ni​ko​me od osob​lja ne da ni nas​lu​ti​ti da ga išta sme​ta. Zna da ako
ho​ćeš sta​ti na žulj ono​me tko ti po​što-poto hoće za​gor​ča​ti ži​vot, onda nema bo​ljeg re​cep​ta
na svi​je​tu nego da se pra​viš kao da ti ni​šta ne sme​ta.

76
 www.balkandownload.org

Sa ses​tra​ma i cr​nim mom​ci​ma, pa što god mu rek​li, kako ga god boc​ka​li da ga iz​a​zo​vu,
on se i da​lje op​ho​di gos​pod​skim ma​ni​ra​ma. Tu i tamo na​lju​ti ga kak​vo ble​sa​vo pra​vi​lo, ali
se on sili da bude još uljud​ni​ji i pris​toj​ni​ji, dok mu na kra​ju sve ne bude smi​ješ​no – i pra​vi​la,
i pri​je​kor​ni po​gle​di ko​ji​ma je po​pra​će​na pri​mje​na pra​vi​la, i ton ko​jim ti go​vo​re kao da si di​‐
je​te od tri go​di​ne – i kad mu je stvar tako smi​ješ​na onda se gro​ho​tom smi​je i to ih živ​ci​ra do
da​ske. Dok​le se god može smi​ja​ti si​gu​ran je, mis​li, i to mu sa​svim li​je​po pali. Samo je jed​‐
nom iz​gu​bio kon​tro​lu i odao bi​jes, ali to nije bilo ni zbog cr​nih mo​ma​ka, ni zbog Glav​ne
ses​tre, a ni zbog ne​če​ga što su oni uči​ni​li, nego zbog pa​ci​je​na​ta i ne​če​ga što ovi nisu uči​ni​li.
Do​go​di​lo se na jed​nom grup​nom sas​tan​ku. Na​lju​tio se na lju​de jer su bili odvi​še skru​še​‐
ni; kako je on re​kao, »usra​li su se od stra​ha«. U pe​tak su ima​le po​če​ti fi​nal​ne utak​mi​ce bej​‐
z​bol​ske lige i on se već bio ok​la​dio sa svi​ma. Ra​ču​nao je da će moći gle​da​ti pri​je​no​se utak​‐
mi​ca, iako će biti u nez​god​no vri​je​me, kad pre​ma kuć​nom redu još nema gle​da​nja pro​gra​‐
ma. Ne​ko​li​ko dana pri​je pi​tao je na sas​tan​ku može li nam se odo​bri​ti da po​pod​ne gle​da​mo
pri​je​no​se, a čiš​će​nje da oba​vi​mo uve​čer, kad se ina​če gle​da te​le​vi​zij​ski pro​gram. Ses​tra je od​‐
go​vo​ri​la da ne može, što je on ma​nje-više i oče​ki​vao. Rek​la je da je dnev​ni pro​gram odje​la
raz​ra​đen vrlo stu​di​oz​no u svim de​ta​lji​ma i da bi sva​ka pro​mje​na ru​ti​ne iz​a​zva​la pra​vu zbr​‐
ku.
To ga nije iz​ne​na​di​lo, od nje i nije oče​ki​vao dru​go. Me​đu​tim, iz​ne​na​di​lo ga je dr​ža​nje
akut​nih kad ih je pi​tao što mis​le o toj ide​ji. Nit​ko nije ni​šta re​kao. Svi su se stis​nu​li u dže​pi​‐
će ma​gle, iz​gu​bi​li se iz vida. Ja sam ih je​dva mo​gao naz​ri​je​ti.
– Gle​daj​te, lju​di – kaže on, ali ga nit​ko ne gle​da. Če​kao je da net​ko ne​što kaže, da mu
od​go​vo​ri na pi​ta​nje. Kao da ga nit​ko nije ni čuo. – Slu​šaj​te, prok​let​stvo! – kaže on, vi​djev​ši
da se nit​ko i ne miče – tu je vas naj​ma​nje dva​na​est za koje znam da su osob​no za​in​te​re​si​ra​ni
tko će po​bi​je​di​ti. Pa zar vam nije sta​lo da gle​da​te utak​mi​ce?
– Što ja znam, Mack – na kon​cu se jav​lja Sca​nlon. –Ja sam već na​vi​kao gle​da​ti vi​jes​ti u
šest sati. Ako sad pro​mi​je​ni​mo ras​po​red pa se zato zbr​ka pro​gram, kako kaže gos​po​đi​ca
Rat​c​hed...
– Pus​ti pro​gram u vraž​ju ma​ter! Mo​že​mo se vra​ti​ti na taj prok​le​ti pro​gram idu​ći tje​dan,
kad pr​vens​tvo za​vr​ši. Je li, pri​ja​te​lji, što ka​že​te? Haj​de, gla​saj​mo za to da gle​da​mo te​le​vi​zi​ju
po​pod​ne umjes​to uve​čer. Tko je za to?
–Ja – oda​zi​va se Cheswick i us​ta​je.
– Svi koji su za to nek dig​nu ruku. U redu, da vi​di​mo tko je sve za to?
Diže se Cheswic​ko​va ruka. Neki dru​gi oprez​no zir​ka​ju li​je​vo-des​no da vide hoće li se
naći još koja bu​da​la. Mc​Murp​hy ne vje​ru​je svo​jim oči​ma.
– Daj​te lju​di, pa kak​vo je to sra​nje! Zar nam nisu rek​li da mo​že​mo gla​sa​ti i o ras​po​re​du i
o pro​gra​mu? Jel’ tako, dok​to​re?
Li​ječ​nik kima gla​vom, ali ne po​di​že po​gled.
– Onda do​bro; dak​le, tko želi gle​da​ti utak​mi​ce?

77
 Cheswick još više diže ruku i bu​lji oko sebe. Sca​nlon vrti gla​vom, onda diže ruku pa​zu​‐
hom pod​bo​čen na nas​lon fo​te​lje. I više nit​ko. Mc​Murp​hy os​ta​je bez ri​je​či.
– Ako je to go​to​vo – kaže ses​tra – nas​ta​vi​mo sas​ta​nak.
–Jest – kaže Murp​hy i spu​šta se du​bo​ko u nas​lo​njač, su​vrat​kom kape go​to​vo do​ti​če
prsa. – Jest, haj​de nas​ta​vi​mo taj je​be​ni sas​ta​nak.
– Tako je – po​t​vr​đu​je Cheswick, opa​kim po​gle​dom od​mje​ri sve os​ta​le i sjed​ne. – Tako
je, nas​ta​vi​mo taj bla​že​ni sas​ta​nak. – Uko​če​no kima gla​vom, mrko gle​da i oba​ra gla​vu na
prsa. Dra​go mu je što sje​di kraj Mc​Murp​hyja i što se osje​ća tako odvaž​nim. Cheswic​ku se
prvi put do​ga​đa da u svo​jim iz​gub​lje​nim bit​ka​ma ima ne​ko​ga uza se.
Na​kon sas​tan​ka Mc​Murp​hy ni​ko​me ni ri​je​či ne go​vo​ri, to​li​ko je ljut i ogor​čen. Pri​la​zi
mu Bil​ly Bib​bit.
– Rand​le, ima nas k-k-koji smo tu i pet g-g-go​di​na – kaže Bil​ly. Drži neki smo​ta​ni ča​so​‐
pis, suče ga obje​ma ru​ka​ma. Na nad​la​ni​ca​ma mu se vide ope​ko​ti​ne od ci​ga​re​ta. – A i-i-ima
nas koji ćemo b-b-bi-ti tu mo​žda j-j-još to​li​ko, još dugo p-p-po​što ti odeš, dugo p-p-po​što se
za​vr​ši f-f-fi​na​le. I... n-n-ne vi​diš da... – Baca ča​so​pis na tlo i od​la​zi. – Ah, iona​ko nema smis​‐
la.
Mc​Murp​hy zuri za njim, svi​je​tle su mu se obr​ve sku​pi​le onim nje​go​vim iz​ra​zom ču​đe​‐
nja.
Ci​je​lo vri​je​me do kra​ja dana pre​pi​re se s lju​di​ma za​što nisu htje​li gla​sa​ti, ali oni ne žele
go​vo​ri​ti o tome i on ko​nač​no kao da odus​ta​je, više to i ne spo​mi​nje sve do dana uoči fi​na​la.
– Do​šao je če​t​vr​tak – kaže i tuž​no vrti gla​vom.
U neg​daš​njoj smo tuš-ku​pa​oni​ci. Mc​Murp​hy sje​di na jed​nom sto​lu i bez​volj​no vrti
kapu oko pr​sta, a ne​ko​li​ci​na pri​sut​nih akut​nih gle​da​ju na sve stra​ne, samo ne u nje​ga. Nit​‐
ko više s njim ne igra ni po​ker ni ajnc za no​vac – kad nisu htje​li gla​sa​ti tako se ras​pa​lio i
tako ih ope​ru​šao na kar​ta​ma da su mu svi do grla duž​ni pa ih je strah no​vih du​go​va – a za
ci​ga​re​te ne mogu kar​ta​ti jer ih je ses​tra po​če​la dr​ža​ti kod sebe, na sto​lu u stak​le​ni​ku, i daje
im sva​ki dan po jed​nu ku​ti​ju – iz zdrav​s​tve​nih raz​lo​ga, kaže, ali svi zna​ju da je to zato da im
Mc​Murp​hy na kar​ta​ma ne po​ku​pi sve ci​ga​re​te. Po​što nema ni po​ke​ra ni aj​n​ca, u sobi je
tiho, samo se čuje glaz​ba iz zvuč​ni​ka što do​pi​re iz dnev​nog bo​rav​ka. Tako je tiho da ču​ješ
onog tipa gore kod po​re​me​će​nih kako se pe​nje uza zid, tu i tamo pu​šta ka​kav sig​nal, lu-lu-
luuu, ali do​sad​no, bez​volj​no, kao beba kad tuli da bi se us​pa​va​la.
– Če​t​vr​tak – po​nav​lja Mc​Murp​hy.
– Lu​uuuu – tuli tip gore.
– To je Rawler – kaže Sca​nlon gle​da​ju​ći u strop. Pra​vi se kao da i nije čuo Mc​Murp​hyja.
– Rawler Tu​li​telj. Bio je s nama na odje​lu pri​je ne​ko​li​ko go​di​na. Nije imao mira i nije slu​‐
šao gos​po​đi​cu Rat​c​hed, sje​ćaš se, Bil​ly? Ci​je​lo je vri​je​me samo tu​lio lu-lu-lu, već sam mis​lio
da ću po​lu​dje​ti. Da se mene pita, ja bih među tu sto​ku gore uba​cio par gra​na​ta dok spa​va​ju.
Iona​ko nisu ni za što...

78
 www.balkandownload.org

– A su​tra je pe​tak – nas​tav​lja MyMurp​hy. Ne do​pu​šta Sca​nlo​nu da skre​ne s teme.

– Jest – pri​č​vr​š​ću​je Cheswick mrko ši​ba​ju​ći oči​ma – su​tra je pe​tak.
Har​ding okre​ne stra​ni​cu re​vi​je. – Što zna​či da će brzo biti tje​dan dana kako je naš pri​ja​‐
telj Mc​Murp​hy s nama i nije us​pio sru​ši​ti vlast, to ho​ćeš reći, je li, Cheswick? Gos​po​de, u
ka​kav smo po​nor apa​ti​je pro​pa​li... sra​mo​ta, tuž​na sra​mo​ta.
– Do​vra​ga s tim! – pla​ne Mc​Murp​hy. – Cheswick hoće reći da će su​tra po​pod​ne biti
pri​je​nos pr​vih fi​nal​nih utak​mi​ca, a što ćemo mi ra​di​ti? Opet ćemo li​za​ti ove prok​le​te jas​li​‐
ce.
– Jest – sla​že se Cheswick. – Te​ra​pij​ske jas​li​ce naše do​bre maj​ke Rat​c​hed.
Nas​lo​nio sam se na zid i osje​ćam se kao špi​jun. Dr​žak oti​ra​ča koji dr​žim nije dr​ven nego
me​ta​lan (me​tal je bo​lji vo​dič) i uz to šu​palj; u nje​mu ima ko​li​ko ho​ćeš mjes​ta da sa​kri​ješ ka​‐
kav mi​ni​ja​tur​ni mi​kro​fon. Ako Glav​na ses​tra slu​ša, Cheswick će oz​bilj​no na​dra​pa​ti. Va​dim
iz dže​pa st​vrd​nu​tu ku​gli​cu žva​ka​će, bri​šem pra​ši​nu s nje i dr​žim je u us​ti​ma da se raz​mek​ša.
– Da vi​dim još je​dan​put – nas​tav​lja Mc​Murp​hy. – Haj​de, pti​či​ce, ko​li​ko će vas gla​sa​ti
za mene ako opet pos​ta​vim to pi​ta​nje?
Ot​pri​li​ke po​lo​vi​na kima da hoće, a znam da ve​ći​na neće. Mc​Murp​hy na​bi​je kapu na gla​‐
vu i ša​ka​ma pod​bo​či bra​du.
– Ka​žem vam, ja ovo ne ku​žim. Što je s to​bom, Har​ding, za​bo​ga? Bo​jiš se da će ti ona sta​‐
ra or​lu​ši​na ot​ki​nu​ti ruku ako je dig​neš?
Har​ding po​di​že jed​nu tan​ku obr​vu. – Mo​žda je tako. Mo​žda se zbi​lja bo​jim da će mi ot​‐
ki​nu​ti ruku ako je dig​nem.
– A što je s to​bom, Bil​ly? I ti se toga bo​jiš?
– Ne. Ne vje​ru​jem da će ona i-i-išta uči​ni​ti, ali... – Bil​ly sli​je​že ra​me​ni​ma, uz​di​še i pe​nje
se na ve​li​ki koc​kas​ti blok s ko​man​d​nom plo​čom za re​gu​li​ra​nje mla​zo​va u ku​pa​oni​ci, čuči
na nje​mu kao maj​mun – ali isto tako ne vje​ru​jem da ćemo g-g-gla​sa​njem ne​što pos​ti​ći. Po​‐
go​to​vo ne, g-g-gle​da​ju​ći du-du-du​go​roč​no. Nema svr​he upu​šta​ti se u to, M-m-mack!
– Nema svr​he? Hu​uuu! Ako radi ni​čeg dru​gog, dig​ni​te ruku radi vjež​be!
– Sve​jed​no je to opas​no, pri​ja​te​lju moj. Ona je uvi​jek u mo​guć​nos​ti da nam još gore za​‐
gor​ča ži​vot. Zar se vri​je​di tome iz​lo​ži​ti zbog jed​ne utak​mi​ce? – kaže Har​ding.
– Tko mi to go​vo​ri, do​vra​ga! Is​u​se, pa ja go​di​na​ma ni​sam pro​pu​štao fi​na​le. Jed​nom sam
se naša na mu​ri​ji kad je bio fi​na​le. Boga mi, dali su nam te​le​vi​zor da ga gle​da​mo, ina​če, da
nisu, bio bi lom. Mo​gao bih ra​zva​li​ti vra​ta i za​pa​li​ti u grad da u ne​kom baru gle​dam fi​na​le,
samo ja i moj pri​ja​telj Cheswick.
– Vi​diš, taj ti pri​jed​log zla​ta vri​je​di – Har​ding će ba​ca​ju​ći re​vi​ju. – S tim tre​ba ići na gla​‐
sa​nje su​tra na sas​tan​ku. »Gos​po​đi​ce Rat​c​hed, pred​la​žem da se odjel ma​sov​no pre​se​li u bir​‐
cuz na pivo i te​le​vi​zi​ju.«
–Ja ću se slo​ži​ti s tim pri​jed​lo​gom – ska​če Cheswick. – Bez dalj​nje​ga!
– K vra​gu s tim ma​sov​nim od​la​skom – kaže Mc​Murp​hy – umo​ran sam od vas, hor​do

79
sta​rih baba. Kad ja i Cheswick za​pra​ši​mo odav​de, ku​nem se da ću za so​bom za​ko​va​ti vra​ta.
Za vas je naj​bo​lje da os​ta​ne​te tu; ma​mi​ca vam ne bi do​zvo​li​la da sami pre​đe​te pre​ko ces​te.
– Da? Samo tako, a? – Fre​dric​k​son je otra​ga pri​šao Mc​Murp​hyju.
– Samo dig​neš tu tvo​ju muž​jač​ku čiz​mu i sru​šiš vra​ta, je li? Pa da, ti si su​per​men!
Mc​Murp​hy ga i ne gle​da. Zna ka​kav je Fre​dric​k​son – odjed​nom se bez veze na​pra​vi va​‐
žan, a ti ga samo po​gle​daš i on je za​čas ma​nji od ma​ko​va zrna.
– De, su​per​me​ne, reci – Fre​dric​k​son tje​ra da​lje – ho​ćeš li no​gom ra​zva​li​ti vra​ta da nam
po​ka​žeš kak​va si sila?
– Neću, Fred, bez bri​ge, ne že​lim upro​pas​ti​ti čiz​mu.
– Je li? Kad se to​li​ko pu​šeš, reci nam kako bi ti pro​va​lio odav​de?
Mc​Murp​hy gle​da oko sebe. – Pa, ako i kad bi mi palo na um, sto​li​com bih ra​zva​lio mre​‐
žu na pro​zo​ru...
– Ma ne​moj! To bi ti, je li? Ra​zva​lio mre​žu, je li? Do​bro, pro​baj! Evo, su​per​me​ne, u de​‐
set do​la​ra da ne​ćeš!
– Mack, ne​moj ni pro​ba​ti – kaže Cheswick. – Samo ćeš raz​bi​ti sto​li​cu pa ćeš za​vr​ši​ti
među po​re​me​će​ni​ma. To Fre​dric​k​son zna. Kad smo doš​li tu, pr​vog dana, po​ka​za​li su nam
kak​ve su te mre​že. Spe​ci​jal​no na​prav​lje​ne. Je​dan je teh​ni​čar uzeo sto​li​cu, istu tak​vu kao ta
na ko​joj dr​žiš noge, pa je njo​me iz sve sna​ge mla​tio po mre​ži. Sto​li​ca se ras​pa​la u ko​ma​de,
ali je mre​ža os​ta​la ci​je​la.
– Do​bro, neka je tako – kaže Mc​Murp​hy i gle​da oko sebe. Vi​dim da se sve jače za​gri​ja​va.
Samo se na​dam da glav​na ses​tra ne slu​ša; ako slu​ša, neće ni sat pro​ći a on će se naći s po​re​‐
me​će​ni​ma. – Tre​ba nam ne​što teže. Stol?
– Isto što i sto​li​ca. I to je drvo, ni​šta teže.
– U redu, bo​ga​mi, da vi​di​mo čime bih onda ra​zva​lio tu mre​žu! Ako mis​li​te da to ne bih
uči​nio, ako mi dođe, onda se gad​no va​ra​te. Do​bro... da vi​di​mo što je teže i od sto​li​ce i od
sto​la... Ako mi dođe noću, mo​gao bih pro​bi​ti mre​žu s onim de​be​lim cr​njom iz noć​ne smje​‐
ne, on je dos​ta te​žak.
– Ali i pre​me​kan – uba​ci Flar​ding. – Is​jec​ka​lo bi ga kao da je pa​tli​džan.
– A s kre​ve​tom?
– Kre​vet je pre​ve​lik, a ne znam bi li ga mo​gao po​di​ći. Osim toga, ne bi pro​šao kroz pro​‐
zor.
– Di​gao bih ja nje​ga, ne bri​ni ti. Do​bro, do vra​ga, a ono tamo na čemu Bil​ly sje​di? Onaj
kon​trol​ni blok sa svim onim ru​či​ca​ma i po​lu​ga​ma? To je dos​ta tvr​do, je li tako? I mora biti
te​ško kao sam vrag.
– Sva​ka​ko – po​t​vr​đu​je Fre​dric​k​son. – Ali to ti je isto kao da no​gom uda​raš po če​lič​nim
vra​ti​ma na ula​zu.
– Za​što, mis​liš da ne bih mo​gao s njim? Pa nije pri​ko​van za pod.
– Nije, nije pri​ko​van, valj​da je samo spo​jen kak​vim ka​blom... ali, ti boga, po​gle​daj ga!

80
 www.balkandownload.org

Svi gle​da​ju. Blok je od ce​men​ta i če​li​ka, ši​rok je kao pola sto​la, bit će te​žak oko dvjes​to
ki​lo​gra​ma.
– U redu, evo, gle​dam ga. Ne dje​lu​je teži od bala si​je​na koje sam kr​cao u ka​mi​on.
– Pri​ja​te​lju, bo​jim se da će ta na​pra​va biti ipak mal​ko teža od tvo​jih bala si​je​na.
– Če​t​vrt tone teža, kla​dim se – do​me​će Fre​dric​k​son.
– Ima pra​vo, Mack – do​da​je Cheswick. – Ono je straš​no te​ško.
– Do​vra​ga, deč​ki, tvr​di​te mi da ne mogu dići tu ška​tu​lju?
– Pri​ja​te​lju moj, znam da psi​ho​pa​ti ras​po​la​žu mno​gim vrlo vri​jed​nim oso​bi​na​ma, ali još
ni​sam čuo da mogu po​mi​ca​ti pla​ni​ne.
– U redu, vi ka​že​te da ga ne mogu dići. E, tako mi sve​ga...
Mc​Murp​hy ska​če sa sto​la i ski​da ze​le​nu blu​zu. Na mi​ši​ći​ma ti​tra mu te​to​vi​ra​ni cr​tež što
do​po​la viri is​pod pot​ko​šu​lje.
– Do​bro, tko će ulo​ži​ti pet do​la​ra? Niko mene neće uvje​ri​ti da ne​što ne mogu dok ne
pro​bam. Evo, u pet ze​lem​ba​ća...
– Mc​Murp​hy, to je tako be​smis​le​no kao i ona tvo​ja ok​la​da za ses​tru...
– Tko je spre​man iz​gu​bi​ti pet do​la​ra? Ili piši ili bri​ši...
Svi mu od​mah pišu ce​du​lje; po​bi​je​dio ih je to​li​ko puta u po​ke​ru i aj​n​cu da je​dva če​ka​ju
da mu se osve​te, a od ove pri​li​ke bo​lje nema. Ja ne ku​žim što on hoće; jest vra​ški raz​ba​can i
jak kao bik, ali tre​ba​la bi tro​ji​ca tak​vih da se po​dig​ne onaj blok i on to zna. Dos​ta mu je da
ga po​gle​da, mora vi​dje​ti da ga ne može ni mak​nu​ti s mjes​ta a ka​mo​li dig​nu​ti. Samo bi ga div
mo​gao od​li​je​pi​ti od tla. Ali, čim su mu svi akut​ni pot​pi​sa​li po​t​vr​de, Mc​Murp​hy pris​tu​pa
blo​ku, ski​da Bil​lyja s nje​ga, plju​je u one svo​je žu​lje​vi​te ša​ke​ti​ne, plješ​će nji​ma, raz​gi​ba​va ra​‐
me​na.
– Do​bro, mi​či​te mi se s puta. Kad se mo​ram malo jače na​preg​nu​ti ja po​si​šem sav zrak
oko sebe, ako mi je tko bli​zu može se ugu​ši​ti. Od​bij! Mo​gao bi ce​ment pu​ca​ti, če​lik fr​ca​ti.
Skla​njaj​te žene i dje​cu. Miči se!
– A, kvra​gu, mo​žda i može – mum​lja Cheswick.
– Nego! – mrm​lja Fre​dric​k​son. – Šap​nut će mu neka se sam dig​ne.
– Naj​vje​ro​jat​ni​je će za​ra​di​ti kras​nu kilu – ko​men​ti​ra Har​ding.
– Daj, Mc​Murp​hy, ne bu​da​li više; nema čo​vje​ka koji će to dići.
– Cu​ri​ce, od​bij​te, fa​lit će mi ki​si​ka.
Mc​Murp​hy ne​ko​li​ko puta pre​mje​šta sto​pa​la za što čvr​š​će upo​ri​šte, hva​ta blok za boč​ne
ruč​ke. Sta​ne se upi​nja​ti, a lju​di uda​re u zvi​žda​nje i do​ba​ci​va​nje. On se opu​šta, us​prav​lja i
opet pre​mje​šta sto​pa​la.
– Odus​ta​ješ? – smje​ška se Fre​dric​k​son.
– To sam se samo za​gri​ja​vao. Sada do​la​zi ono pra​vo. – Opet hva​ta ruč​ke.
Odjed​nom više nit​ko ne zvi​ždi. Mi​ši​ći mu se na​pi​nju, na nji​ma žile is​ka​ču. Skla​pa oči,
ras​te​že usne, kesi zube. Gla​vu je za​ba​cio, te​ti​ve mu kao na​pe​ta užad na​brek​le od ma​siv​nog

81
vra​ta pa niz ruke sve do šaka. Ci​je​lo mu ti​je​lo dr​š​će od sil​na na​po​ra dok se tru​di da dig​ne
ne​što što zna da ne može po​di​ći, što svat​ko zna da ne može po​di​ći.
Ali, tek na tre​nu​tak, ču​je​mo gdje ce​ment škri​pi pod na​šim no​ga​ma i mis​li​mo, do​vra​ga,
mo​žda i hoće.
A onda on pra​skom is​pu​šta dah, te​tu​ra do zida, nas​la​nja se na nj, iz​mo​žden je, ruč​ke
blo​ka uma​za​ne su krv​lju, iz​gu​lio je šake. Neko vri​je​me sop​će uza zid, stis​nu​tih oči​ju. Ni​šta
se dru​go ne čuje, samo nje​go​vo hri​pa​nje. Svi šute.
Otva​ra oči, gle​da oko sebe. Jed​nog po jed​nog, gle​da ih sve re​dom – čak i mene. Za​tim
če​pr​ka po dže​pu, vadi sve po​t​vr​de koje je do​bio na po​ke​ru zad​njih ne​ko​li​ko dana. Pri​gi​ba se
nad stol, htio bi ih sor​ti​ra​ti ali ne vla​da pr​sti​ma.
Na kra​ju baca svu hrpu po​t​vr​da na pod – bit će po če​tr​de​set do pe​de​set do​la​ra od sva​ko​‐
ga – i okre​će se da iz​a​đe iz ku​pa​oni​ce. Na vra​ti​ma zas​ta​je, opet kru​ži po​gle​dom po svi​ma.
– Ali sam ipak po​ku​šao – do​ba​cu​je. – K vra​gu, to​li​ko sam ba​rem uči​nio, jel’ tako?
Iz​la​zi i os​tav​lja one umaš​će​ne pa​pi​ri​će na podu, neka ih sor​ti​ra tko hoće.

U sobi za osob​lje neki vanj​ski li​ječ​nik, žute lu​ba​nje po​kri​ve​ne si​vom pa​uči​nom, raz​go​va​‐
ra sa sta​žis​ti​ma.
Bri​šu​ći pod pro​la​zim kraj nje​ga. – Ah, a što li je ovo? – Gle​da me kao da sam ka​kav ku​‐
kac.
Je​dan sta​žist po​ka​zu​je pr​stom uši, sig​na​li​zi​ra da sam gluh, i dok​tor ide da​lje.
Di​žem oti​rač li​cem u lice s ne​kom dič​nom ve​li​kom sli​kom što ju je onaj od pro​pa​gan​de
do​nio jed​nom pri​li​kom kad je ma​gla bila tako gus​ta da ga ni​sam mo​gao vi​dje​ti. Na sli​ci tip
šta​pom lovi ribu neg​dje u br​di​ma, na​lik mi je na Oc​ho​cos kod Pa​ine​vil​lea, tu je bo​ro​va
šuma, a iz​nad nje dižu se snjež​ni vr​ho​vi, uz po​tok su vi​so​ke bi​je​le ja​si​ke i mrko-ze​le​ni po​ja​‐
se​vi ki​se​li​ce, čo​vjek lovi mu​ši​com u jazu iza sti​je​ne. To nije mjes​to za mu​ši​cu, nego za crva
na udi​ci broj šest – bo​lje bi mu bilo da mu​ši​cu baci ni​zvod​no, kod onih br​za​ka.
Iz​me​đu ja​si​ka spu​šta se sta​za i ja gu​ram oti​rač di​je​lom puta niza sta​zu, pa sjed​nem na ka​‐
men i iz ok​vi​ra gle​dam onog dok​to​ra kako raz​go​va​ra sa sta​žis​ti​ma. Vi​dim ga kako se vr​hom
pr​sta kuc​ka po dla​nu, ali ne ču​jem što go​vo​ri od žu​bo​ra hlad​nog i pje​nu​ša​vog po​to​ka što iz​‐
bi​ja iz sti​je​na. Vje​tar koji puše s pla​ni​ne mi​ri​še na sni​jeg. Među tra​vom vi​dim gr​bi​ne kr​tič​‐
nja​ka. Mjes​to je zbi​lja kao stvo​re​no da pro​teg​neš noge i opus​tiš se.
Za​bo​rav​ljaš – ako ne sjed​neš i ne na​preg​neš pam​će​nje – za​bo​rav​ljaš kako je bilo u sta​roj
bol​ni​ci. Tamo nisi imao na zidu li​je​po mjes​to gdje ćeš se po​pe​ti. Nisi imao ni te​le​vi​zor, ni
ba​zen, ni pi​le​ti​nu dva puta mje​seč​no. Ni​šta nisi imao osim zi​do​va i sto​li​ca i ko​šu​lje koje si
se mo​gao os​lo​bo​di​ti tek na​kon sati te​ških muka. Mno​go su na​uči​li ota​da. »Ka​kav na​pre​‐
dak!« kli​če de​belj​ko od pro​pa​gan​de. Ži​vot među svim tim bo​ja​ma, de​ko​ra​ci​ja​ma i kro​mi​‐
ra​nim ure​đa​ji​ma u ku​pa​oni​ci čini se zbi​lja vrlo ugod​nim. De​belj​ko od pro​pa​gan​de kaže:

82
 www.balkandownload.org

»Što, da net​ko bje​ži iz ovak​va pre​div​nog mjes​ta, pa s tak​vim stvar​no ne​što nije u redu!«
U sobi za sas​tan​ke onaj dok​tor iz​va​na od​go​va​ra na pi​ta​nja sta​žis​ta, ste​že ruke uza se i dr​‐
š​će kao da mu je zima. Mr​šav je, kost i koža, na nje​mu se odi​je​lo obje​si​lo kao na šta​pu. Sto​ji
on tako, ste​že ruke uza se i dr​š​će. Mo​žda i on osje​ća onaj stu​de​ni, snjež​ni vje​tar s pla​ni​ne.

Noću mi je sve teže naći kre​vet, va​lja mi na​oko​lo pu​za​ti če​tve​ro​no​ške i pip​ka​ti is​pod
ma​dra​ca da na​đem gdje sam za​li​je​pio svo​je žva​ke. Nit​ko se ne žali na to​li​ku ma​glu. Sad
znam za​što: ona jest zlo, ali se u nju mo​žeš uvu​ći i osje​ćaš se si​gur​nim. To Mc​Murp​hy ne
može sku​ži​ti, tu našu že​lju za si​gur​noš​ću. I stal​no se upi​nje da nas iz​vu​če iz ma​gle, na otvo​‐
re​no, gdje nas je lako do​hva​ti​ti.

Dolje je sti​gla po​šilj​ka smrz​nu​tih di​je​lo​va – srca, bu​bre​ga, moz​go​va i slič​no​ga. Ču​jem
kako ih niza žli​jeb za ug​ljen spu​šta​ju u hlad​nja​ke. U sobi, tip koga ne mogu vi​dje​ti go​vo​ri
ne​kom dru​gom o čo​vje​ku na odje​lu po​re​me​će​nih što se ubio. Sta​ri Rawler. Odre​zao je sam
sebi jaja i is​kr​va​rio; sje​dio je u za​ho​du, na školj​ci, kraj nje​ga bilo ih je još pet-šest, ali nit​ko
ni​šta nije pri​mi​je​tio sve dok nije tres​nuo na pod, mr​tav.
Za​što su lju​di tako nes​trp​lji​vi – to meni ne ide u gla​vu; tko čeka, taj do​če​ka.

Znam kako se nji​me ru​ku​je – tim stro​jem za ma​glu. Tamo, pre​ko oce​ana, ima​li smo spe​‐
ci​ja​lan vod obu​čen za ru​ko​va​nje stro​je​vi​ma za ma​glu na uz​le​ti​šti​ma. Čim bi oba​vje​štaj​na
sku​ži​la da bi mo​gao us​li​je​di​ti zrač​ni na​pad, ili bi ge​ne​ra​li htje​li iz​ves​ti što​god po​taj​no – da
se ne vidi, tako de​be​lo zas​tr​to da to ne vide ni špi​ju​ni u sa​moj bazi – za​ma​gli​li bi te​ren.
To vam je jed​nos​tav​na na​pra​va: imaš obi​čan kom​pre​sor, nji​me cr​piš vodu iz jed​no​ga, a
neko spe​ci​jal​no ulje iz dru​gog tan​ka, a na dru​goj stra​ni stro​ja iz crne ci​je​vi štr​ca bi​je​li oblak
ma​gle koji ti može za de​ve​de​set se​kun​di zas​tr​ti ci​je​lo uz​le​ti​šte. Kad sam sle​tio u Euro​pu
prvo što sam vi​dio bila je ma​gla koju stva​ra​ju ti stro​je​vi. Za na​šim su tran​s​por​tom le​tje​li
pre​sre​ta​či, a čim smo sle​tje​li, maj​sto​ri za ma​glu uklju​či​li su stro​je​ve. Kroz okru​gle, iz​gre​be​‐
ne pro​zor​či​će gle​da​li smo kako dži​po​vi​ma dov​la​če stro​je​ve do avi​ona i mo​tri​li kako iz njih
ma​gla su​klja, va​lja se po​ljem i li​je​pi za pro​zor​ska stak​la kao mo​kra vata.
Kad smo iz​aš​li iz avi​ona, vo​dio nas je neki po​ruč​nik ne​pres​ta​no zvi​žde​ći ma​lom su​dač​‐
kom zvi​ždalj​kom koja je zvu​ča​la kao guš​čje ga​ka​nje. Is​ko​čiš iz avi​ona i ne vi​diš prst pred
no​som. Čini ti se kao da si se na onom po​lju na​šao sam sam​cat. Jesi si​gu​ran od ne​pri​ja​te​lja,
ali si užas​no sam. Na ne​ko​li​ko me​ta​ra od tebe sva​ki se zvuk raz​li​je​va i topi, os​ta​le deč​ke
uop​će ne ču​ješ, ni​šta ne ču​ješ osim one male zvi​ždalj​ke što gače i sk​vi​či iz me​ka​ne pa​muč​ne
bje​li​ne koja je tako gus​ta da ti se u njoj ti​je​lo gubi od pasa na​ni​že. Osim sme​đe ko​šu​lje i ba​‐
kre​ne kop​če dru​go ti je sve bi​je​lo kao da si se i ti od pasa ras​to​pio u ma​gli.

83
 I onda neki mo​mak, iz​gub​ljen kao i ti, odjed​nom iz​bi​ja pre​da te, a lice mu bude tako ve​‐
li​ko i jas​no da tako ne​što još nisi vi​dio na čo​vje​ku ot​kad si živ. Oči si tako upeo da nji​ma
pro​bi​ješ ma​glu da, kad ti ne​što is​kr​s​ne pred njih, onda ti je sva​ki de​talj de​set puta jas​ni​ji
nego obič​no, tako ti je bol​no ja​san da i ti i onaj dru​gi mo​ra​te skre​nu​ti po​gled u stra​nu. Kad
čo​vjek tako is​pad​ne pred tebe, ne že​liš ga gle​da​ti, a ni on ne želi gle​da​ti tebe, jer je bol​no ne​‐
ko​ga gle​da​ti tako jas​no, čini ti se kao da mu vi​diš ka​kav je unu​tra, ali ne že​liš ni skre​nu​ti po​‐
gled i iz​gu​bi​ti ga iz vida. I tako mo​žeš bi​ra​ti: ili bru​si​ti oči i zu​ri​ti hoće li se što po​ja​vi​ti pred
to​bom iz ma​gle, ili se opus​ti​ti i iz​gu​bi​ti.
Kad su se na odje​lu prvi put pos​lu​ži​li tim stro​jem za ma​glu, jed​nim što su ga ku​pi​li iz
voj​nih vi​ško​va i u no​voj bol​ni​ci, pri​je na​šeg do​la​ska, sa​kri​li ga u otvo​ru za ven​ti​la​ci​ju, us​traj​‐
no sam zu​rio u sve što je iz​bi​ja​lo iz ma​gle, što sam jače mo​gao, da to ne gu​bim iz vida, baš
kako sam ra​dio kad bi za​ma​gli​li uz​le​ti​šte u Euro​pi. Tu nije bilo ni​ko​ga sa zvi​ždalj​kom da
me vodi, nije bilo uže​ta za koje ću se dr​ža​ti, zato mi je je​di​ni na​čin da se ne iz​gu​bim bio da
dr​žim oči upr​te u ne​što. Gdje​kad bih se ipak iz​gu​bio, tr​se​ći se da se sa​kri​jem za​šao bih pre​‐
du​bo​ko i sva​kom tak​vom pri​li​kom ne​ka​ko bih se re​do​vi​to na​šao na is​to​me mjes​tu, kod is​‐
tih me​tal​nih vra​ta bez bro​ja i s re​dom za​ko​vi​ca na​lik na oči, kao da me priv​la​či pros​to​ri​ja
iza onih vra​ta una​toč svom mome tru​du da im ne pri​đem, kao da se stru​ja iz de​mo​na u
onoj sobi sta​pa u zra​ku što pro​bi​ja ma​glu i vuče me kroz nju kao da sam ro​bot. Da​ni​ma bih
lu​tao kroz ma​glu u stra​hu da više ni​kad ni​šta neću vi​dje​ti, a onda, evo onih vra​ta, otva​ra​ju
se i vi​dim da su pre​svu​če​na ma​dra​cem koji ne pro​pu​šta zvuk, vi​dim red lju​di na​lik na zom​‐
bi​je iz​me​đu blis​ta​vih ba​kre​nih žica i sig​nal​nih lam​pi​ca i pra​ska​nje jar​kih elek​trič​nih lu​ko​va.
Idem na svo​je mjes​to, če​kam da do​đem na red kod sto​la. Stol je u obli​ku kri​ža, s otis​ci​ma
sje​na ti​su​ća umo​re​nih lju​di, pod kož​nim re​me​njem već ze​le​nim od to​li​kog zno​ja vide se
obri​si zgla​va​ka i glež​nje​va, a pod sre​br​nom vrp​com ko​jom se ste​že čelo obris vra​ta i gla​ve.
Kraj sto​la je kon​trol​na plo​ča, kod nje teh​ni​čar, diže oči s ins​tru​me​na​ta, gle​da niz red, pa ru​‐
kom u gu​me​noj ru​ka​vi​ci po​ka​zu​je u mene. »Sta​ni, znam ono​ga se​ro​nju tamo, nje​ga tre​ba
naj​pri​je ma​ljem po čelu, ili zov​ni još koga da ti po​mog​ne. Taj je ga​dan kad se sta​ne pro​pi​‐
nja​ti.«
Zato sam se i na​pre​zao da ne za​đem pre​du​bo​ko, od stra​ha da ću za​lu​ta​ti i naći se pred
vra​ti​ma šok-sobe. Ma​ni​jač​ki sam zu​rio u sve što bi mi doš​lo pred oči i dr​žao se toga kao čo​‐
vjek u me​ća​vi koji se drži dr​ve​ne ogra​de. Ali su oni pu​šta​li sve guš​ću ma​glu, pa mi se či​ni​lo
da se mo​ram, ma​kar se na​pre​zao svim si​la​ma, ba​rem dva-tri puta mje​seč​no ipak naći s onim
vra​ti​ma što će pre​da mnom zi​nu​ti s ki​se​lim vo​njem is​ka​ra i ozo​na. Una​toč sve​mu, što god
uči​nio, bilo mi je sve teže da se ne iz​gu​bim.
Onda sam ne​što ot​krio: ako samo mi​ru​jem, ako se samo uti​šam kad ma​gla na​iđe, ne mo​‐
ram za​vr​ši​ti kod onih vra​ta. Sva je ne​sre​ća bila u tome što sam ona vra​ta sam na​la​zio, u stra​‐
hu da se ne iz​gu​bim na duže vri​štao sam kako bi me pro​naš​li. Mis​lio sam, bo​lje je bilo što,
pa i šok-soba, nego iz​gu​bi​ti se za​uvi​jek. A sad ne znam. Iz​gu​bi​ti se – i nije tako loše.

84
 www.balkandownload.org

Ci​je​lo ovo ju​tro če​kao sam kad će nas opet za​ma​gli​ti. U po​s​ljed​njih ne​ko​li​ko dana to
čine sve češ​će. Re​kao bih da je to zbog Mc​Murp​hyja. Nje​mu još nisu ugra​di​li kon​trol​ne
ure​đa​je pa ga po​ku​ša​va​ju uhva​ti​ti nes​prem​nog. Skop​ča​li su da će s njim ima​ti pro​ble​ma; već
je pet-šest puta na​hu​škao Cheswic​ka, Har​din​ga i neke dru​ge, či​ni​lo se sad će oni zbi​lja po​‐
ka​za​ti zube onim cr​nim mom​ci​ma – ali bi onda re​do​vi​to, u tre​nu kad bi re​kao da će stvar
po​mo​ći pa​ci​jen​tu, ma​gla sta​la ku​lja​ti kao što sada ku​lja.
Ima ne​ko​li​ko mi​nu​ta da sam čuo kako se tamo iza mre​že uklju​ču​je kom​pre​sor; u času
kad su lju​di sta​li iz​no​si​ti sto​lo​ve iz dnev​nog bo​rav​ka, radi te​ra​pij​skog sas​tan​ka, s poda već
ši​klja tako gus​ta ma​gla da su mi hla​če mo​kre. Bri​šem stak​la na vra​ti​ma glav​ne sobe i ču​jem
kako Glav​na ses​tra te​le​fo​nom jav​lja dok​to​ru da smo sprem​ni za sas​ta​nak i go​vo​ri mu da
nađe sat vre​me​na po​pod​ne za rad​ni sas​ta​nak osob​lja. – Na​ime – ona kaže – mis​lim da je
kraj​nje vri​je​me da raz​mo​tri​mo pro​blem pa​ci​jen​ta Rand​lea Mc​Murp​hyja i vi​di​mo tre​ba li
os​ta​ti u ovom odje​lu ili ne. – Neko vri​je​me slu​ša pa na​do​ve​zu​je: – Mis​lim da nije pa​met​no
pu​šta​ti ga da i da​lje uz​ne​mi​ra​va pa​ci​jen​te kako to čini ovih ne​ko​li​ko dana.
Zato ona i za​mag​lju​je odjel pred sas​ta​nak. To ina​če ne čini, ali da​nas kani ne​što na​pra​vi​‐
ti s Mc​Murp​hyjem, vje​ro​jat​no ga ot​pre​mi​ti na odjel po​re​me​će​nih. Od​la​žem krpu za bri​sa​‐
nje stak​la i od​la​zim do svog mjes​ta na kra​ju reda kro​ni​ča​ra, je​dva vi​dim lju​de kako se smje​‐
šta​ju i dok​to​ra kako ula​zi bri​šu​ći na​oča​le kao da mis​li da mu je mut​no pred oči​ma od pare
na stak​li​ma, a ne od ma​gle.
Va​lja se ona, guš​ća nego ika​da.
Ču​jem ih tamo vani, ver​gla​ju svoj sas​ta​nak, me​lju o ne​koj glu​pos​ti – kako Bil​ly Bib​bit
muca i za​što je do toga doš​lo. Ma​gla je tako gus​ta da gla​so​ve ču​jem kao kroz vodu. Za​pra​vo,
tako je slič​na vodi da me diže s nas​lo​nja​ča, nosi me, neko vri​je​me i ne znam što je gore a što
do​lje. Od tog plu​ta​nja po​čeo me hva​ta​ti grč u že​lu​cu, ni​šta ne vi​dim. Ni​kad još nije bila
tako gus​ta da na njoj plu​tam.
Dok tako plu​tam, gla​so​vi čas ja​ča​ju čas se gube, a kad oja​ča​ju onda je to tako glas​no da
mi se čini kao da sam tik kraj ono​ga koji go​vo​ri. I da​lje ni​šta ne vi​dim.
Ra​za​bi​rem Bil​lyjev glas; Bil​ly je ner​vo​zan, pa muca gore nego ika​da.
– ... i-i-is​tje​ra​li su me s fa​kul​te​ta jer sam se i-i-is​pi​sao iz Š-š-ško-le za pri​čuv​ne č-č-čas​ni​‐
ke. N-n-ni​sam više mo​gao. Na p-p-pro​ziv​ci, kad bi č-č-čas​nik za​du​žen z-z-za nas re​kao
»Bib​bit«, ni​sam mo​gao od​go​vo​ri​ti. T-t-tre​ba​lo je od​go​vo​ri​ti o-o-o... – Ri​ječ mu je za​pe​la
kao kost u grlu, guši se od nje. Ču​jem ga kako guta sli​nu i po​či​nje iz​no​va: – Tre​ba​lo je od​‐
go​vo​ri​ti »Ov​dje!« i to n-n-ni​kad ni​sam mo​gao.
Glas mu se gubi; onda sli​je​va do​pi​re od​sječ​ni glas Glav​ne ses​tre:
– Bil​ly, mo​žeš li se sje​ti​ti kad si prvi put imao te​ško​ća s go​vo​rom? Sje​ćaš li se kad si prvi
put za​mu​cao?
Ne znam što je, kao da se Bil​ly smi​je ili što. – P-p-prvi put za​mu​cao? Prvi put? Z-z-za​‐
mu​cao sam č-č-čim sam p-p-prvi put iz​go​vo​rio m-m-mama.

85
 Sad gla​so​vi po​sve nes​ta​ju; ko​li​ko pam​tim, to mi se još ni​kad nije do​go​di​lo. Mo​žda se i
Bil​ly sa​krio u ma​gli. Mo​žda su se svi oni ko​nač​no i za​uvi​jek uvuk​li u ma​glu.
Po​red mene plu​ta jed​na sto​li​ca. To je prvi pred​met koji ovaj put vi​dim. Iz​ro​ni​la je iz
ma​gle zdes​na, ne​ko​li​ko je se​kun​di tu, meni pred no​som, go​to​vo bih je mo​gao do​seg​nu​ti.
Od ne​kog sam se vre​me​na na​vi​kao da ne di​ram ono što iz​bi​ja iz ma​gle, da se ne dr​žim za to,
samo mi​ru​jem. Ali se ovaj put pla​šim, ona​ko kako sam se pri​je pla​šio. Upi​njem se svim sna​‐
ga​ma da se pri​mak​nem sto​li​ci i uhva​tim se za nju, ali se ne​mam od čega odri​nu​ti, mogu
samo mla​ta​ra​ti po zra​ku, mogu samo gle​da​ti kako sto​li​ca biva sve jas​ni​ja, jas​ni​ju je ne mogu
ni za​mis​li​ti, vi​dim čak i oti​ske pr​sti​ju gdje ju je neki rad​nik do​ta​kao kad je lak bio još svjež,
leb​di ne​ko​li​ko se​kun​di pa se gubi. Još mi se ni​kad nije do​go​di​lo da je ma​gla tako gus​ta da se
ne mogu, ako bih htio, spus​ti​ti na pod, oso​vi​ti na noge i ho​da​ti. Zato se i je​sam tako upla​‐
šio; čini mi se da ću ovaj put neg​dje ot​plu​ta​ti za​uvi​jek.
Malo is​pod mene do​plu​tao je je​dan kro​nič​ni. To je sta​ri pu​kov​nik Mat​ter​son, čita sme​‐
žu​ra​ni tekst na svo​joj du​goj žu​toj šaci. Pa​ž​lji​vo ga gle​dam jer imam do​jam da ga sad gle​dam
po​s​ljed​nji put. Lice mu je ogrom​no, tako je ogrom​no da mi ga je muč​no gle​da​ti. Na nje​mu
je sva​ka dla​ka i sva​ka bora ve​li​ka, kao da ga gle​dam kroz po​ve​ća​lo. Tako ga jas​no vi​dim da
mu vi​dim ci​je​li ži​vot. Na licu mu je šez​de​set go​di​na po vo​jar​na​ma Ju​go​za​pa​da, iz​braz​da​li su
ga že​lje​zom oko​va​ni ko​ta​či voj​nih vo​zi​la a do kos​ti​ju iz​ro​va​le ti​su​će co​ku​la u dvod​nev​nim
mar​še​vi​ma.
Pru​ža svo​ju dugu šaku i diže je pred oči, ški​lji u nju, diže i dru​gu šaku pa pr​stom koji je
dr​ven i od ni​ko​ti​na la​ki​ran bo​jom puš​ča​no​ga kun​da​ka pod​v​la​či ri​je​či. Glas mu je du​bok,
spor i strp​ljiv, čita i ja vi​dim kako mu ri​je​či, crne i te​ške, iz​vi​ru iz krh​kih usa​na.
»Dak​le... zas​ta​va je... A-me-ri-ka, Ame​ri​ka je... šlji​va. Bre​sk​va. Lu-be-ni-ca. Ame​ri​ka je...
gu​me​ni bom​bon. Sje​men​ka od bun​de​ve. Ame​ri​ka je... te-le-vi-zija.«
Toč​no je. Sve je to za​pi​sa​no na onoj žu​toj šaci. I ja to mogu pro​či​ta​ti.
»Sad... Križ je... Mek​si​ko.« Diže po​gled da vidi pra​tim li, vidi da pra​tim, smi​je​ši mi se i
nas​tav​lja: »Mek​si​ko je... orah. Lješ​njak, žir. Mek​si​ko je... duga. Duga je... dr​ve​na. Mek​si​ko
je... dr-ven.«
Ku​žim na što ci​lja. To isto po​nav​lja već šest go​di​na ko​li​ko je tu, ali mu ni​kad ni​sam
obra​ćao ni naj​ma​nju po​zor​nost, mis​lio sam daje to obi​čan kip koji go​vo​ri, pred​met od kos​‐
ti​ju i ar​tri​ti​sa, bun​ca i tre​se te svo​je ša​ša​ve de​fi​ni​ci​je u ko​ji​ma nema ni trun​ka smis​la. A sad
mije ko​nač​no si​nu​lo što to go​vo​ri. Po​zor​no ga upi​jam po​gle​dom ne bih li ga do​bro upam​‐
tio i u tom svom upor​nom zu​re​nju i shva​ćam. Zas​ta​je, opet ški​lji u mene da vidi ku​žim li, i
ja bih mu htio do​vik​nu​ti: »Da, ku​žim, Mek​si​ko i jest kao orah, smeđ je i tvrd, okom ga
osje​ćaš da jest kao orah! Pa​met​no zbo​riš, star​če, pa​met​no na svoj na​čin. Nisi ti tako lud
kako oni mis​le. Da... vi​dim...«
Ali mi je ma​gla tako na​pu​ni​la grlo da ni pis​nu​ti ne mogu. On se gubi u ma​gli, vi​dim ga
kako se na​no​vo pri​gi​ba nad svo​ju šaku.

86
 www.balkandownload.org

»Sad... ze​le​na ovca je... Ka-na-da. Ka​na​da je...jela. Žit​njak. Ka-len-dar...«

Upi​njem oči, pra​tim ga po​gle​dom dok se gubi. Od sil​na me na​po​ra oči bole, mo​ram ih
sklo​pi​ti, a kad ih opet otva​ram pu​kov​ni​ka više nema. Opet plu​tam sam, iz​gub​ljen kao ni​‐
kad.
Tu smo, ka​žem sebi, odoh ja za​uvi​jek.
Eto sta​ro​ga Pe​tea, lice mu kao re​flek​tor. Pe​de​se​tak je me​ta​ra od mene, li​je​vo, ali ga vi​‐
dim tako jas​no kao da i nema ma​gle. A mo​žda mi je po​sve bli​zu i po​sve je mali, ni​sam si​gu​‐
ran. Kaže mi da je umo​ran, samo jed​nom to kaže i od sa​mih nje​go​vih ri​je​či vi​dim mu ci​je​li
ži​vot na že​ljez​ni​ci, vi​dim ga kako se muči da na​uči gle​da​ti na sat, muči se da po​go​di koji
gumb ide u koju ru​pi​cu na nje​go​vu že​ljez​ni​čar​skom kom​bi​ne​zo​nu, prez​no​ja​va​ju​ći se da bi
oba​vio po​sao koji je dru​gi​ma tako lak da se uza nj mogu mir​no uva​li​ti u kar​to​nom pod​stav​‐
lje​ne sto​li​ce i či​ta​ti kri​mi​će i por​ni​će. Ni​kad i nije ra​ču​nao da će moći ići uko​rak – od sa​‐
mog je po​čet​ka znao da ne može – ali se mo​rao tru​di​ti i to po​ku​ša​ti, tek to​li​ko da ih drži na
oku. I tako je us​pio ži​vje​ti če​tr​de​set go​di​na, ako ne usred ljud​skog svi​je​ta, a ono ba​rem na
nje​go​vu rubu.
Sve to vi​dim, i to me boli, kako me bo​lje​lo gle​da​ju​ći sva​šta u voj​s​ci, u ratu. Kako me bo​‐
lje​lo gle​da​ju​ći što se zbi​va sa Sta​rim i s ple​me​nom. Mis​lio sam da mi se tak​ve utva​re više
neće pri​ka​za​ti, neće me mu​či​ti. To nema ni​kak​va smis​la. Tu se ni​šta ne da uči​ni​ti.
»Umo​ran sam«, kaže mi Pete.
»Znam da si umo​ran, Pete, ali ti ni​šta ne ko​ris​ti ako se ja time mu​čim. Znaš da ni​šta ne
mogu.«
Pete plu​ta da​lje, za pu​kov​ni​kom.
Sad do​la​zi Bil​ly Bib​bit, ona​ko kako je Pete do​šao. Svi se oni re​da​ju na po​s​ljed​nji po​gled.
Znam da je Bil​ly sve​ga koji pe​dalj od mene, ne može biti da​lje, ali mi je tako si​tan da se čini
kao da je ki​lo​me​tar da​le​ko. Lice mu se is​teg​nu​lo pre​ma meni kao u pro​sja​ka, tre​ba mu
mno​go više nego što mu itko može dati. Usta mu se miču kao u lut​ki​ce.
»Pa i kad sam za-za-za​pro​sio dje​voj​ku, i to sam u-uupr​skao. Re​kao sam: Dušo, ho​ćeš li
se u-u-u... i ona se s-s-sta​la smi​ja​ti.«
Glas Glav​ne ses​tre, ne vi​dim odak​le do​la​zi: »Tvo​ja maj​ka mi je pri​ča​la o toj dje​voj​ci,
Bil​ly. Oči​gled​no nije bila vri​jed​na tebe. A što mis​liš, Bil​ly, za​što si se tako pres​tra​šio pred
tom dje​voj​kom?
»Bio sam za-za-za​ljub​ljen u nju.«
Ni tebi ne mogu po​mo​ći, Bil​ly. Ti to znaš. Nit​ko od nas ne može. Mo​raš shva​ti​ti da čim
čo​vjek poč​ne ne​ko​me po​ma​ga​ti, od​mah sebe iz​la​že. Čo​vjek mora biti lu​kav, Bil​ly, ti to mo​‐
raš zna​ti kao što svat​ko to mora zna​ti. Što bih ja mo​gao uči​ni​ti? Ne mogu sre​di​ti to tvo​je
mu​ca​nje. Ne mogu zbri​sa​ti ožilj​ke bri​tve s tvo​jih zgla​va​ka ni ožilj​ke ope​ko​ti​na od ci​ga​re​ta s
tvo​je nad​la​ni​ce. Ne mogu ti dati dru​gu maj​ku. A što se tiče ses​tre što te tako jaše, nos ti tr​lja
tvo​jom sla​boš​ću da ti oduz​me i ono malo dos​to​jans​tva što ti je os​ta​lo i ti se od po​ni​že​nja

87
sma​njiš na nulu, ni pro​tiv toga ni​šta ne mogu. U bit​ci kod An​zi​ja, gle​dao sam jed​nog svog
su​bor​ca pri​ve​za​na za drvo pe​de​set me​ta​ra od mene, ur​lao je da mu daju vode, lice mu bilo
is​pe​če​no od sun​ca. Htje​li su me na​ves​ti da mu po​ku​šam po​mo​ći. A pre​po​lo​vi​li bi me iz one
se​oske kuće pre​ko puta.
Mak​ni to svo​je lice, Bil​ly.
Re​da​ju se da​lje.
Na sva​kom licu kao da je ka​kav nat​pis, po​put nat​pi​sa »Sli​je​pac« što ga je onaj ver​glaš u
Por​tlan​du no​sio obje​še​na oko vra​ta, samo što na ovim nat​pi​si​ma piše »Umo​ran«, »Upla​‐
šen«, »Umi​rem od bo​les​ti je​tre« i »Sav sam sa​trt ma​ši​ne​ri​jom i svi​jet me stal​no ši​ka​ni​‐
ra«. Mogu pro​či​ta​ti sve nat​pi​se, pa i one s naj​ma​njim slo​vi​ma. Neka se lica ogle​da​va​ju za
dru​gi​ma, ako hoće mogu pro​či​ta​ti što piše na dru​gi​ma, ali čemu? Lica prše kraj mene u ma​‐
gli kao kon​fe​ti.
Ovo​li​ko još ni​kad ni​sam za​braz​dio. Tako to iz​gle​da kad si mr​tav. Mis​lim da tako to iz​‐
gle​da kad si ve​ge​ti​rac: gu​biš se u ma​gli; ne mi​češ se. Ti​je​lo ti hra​ne do​tle dok se ono hra​ni, a
onda ga spa​le. I nije tako loše. Nema bola. Ni​šta po​seb​no i ne osje​ćam, samo neku jezu, a
mis​lim da će i ona pro​ći s vre​me​nom.
Vi​dim svog za​po​vjed​ni​ka, pri​bi​ja oba​vi​jes​ti na oglas​noj plo​či, u čemu da​nas mo​ra​mo
biti. Vi​dim ame​rič​ko Mi​nis​tar​stvo unu​tar​njih pos​lo​va kako se dro​bi​li​com oba​ra na naše
malo ple​me.
Vi​dim Sta​ro​ga kako sko​kom iz​bi​ja iz klan​ca, us​po​ra​va i ci​lja u je​le​na ka​pi​tal​ca koji bje​ži
iz​me​đu ce​dro​va. Iz pu​ške tut​nji pu​canj za puc​njem, oko je​le​na sve se pra​ši. Iz​la​zim za Sta​‐
rim iz klan​ca i oba​ram je​le​na dru​gim hi​cem, baš kad se stao pe​nja​ti uz vr​let. Kre​ve​ljim se
Sta​ro​me.
Ne pam​tim da si ika​da tako pro​ma​šio, tata.
Oči me iz​da​le, sine. Ni​ka​ko da na​ci​ljam. Evo, sad mi se mu​ši​ca tres​la kao pas kad sere ko​‐
šti​ce od bre​sk​ve.
Tata, pazi što ti ka​žem, od one Si​do​ve kak​tu​so​va​če os​ta​rjet ćeš pri​je vre​me​na.
Sine, čo​vjek koji pije Si​do​vu kak​tu​so​va​ču već je star pri​je vre​me​na. Haj​de​mo ras​po​ri​ti tog
je​le​na dok se muhe nisu sku​pi​le.
To se uop​će ne do​ga​đa sada. Vi​di​te? Ni​šta ne mo​že​te pro​tiv ne​če​ga iz proš​los​ti kao ovo
sada.
Čo​vje​če, gle​daj ti ovo...
Ču​jem ša​pat, crni mom​ci.
Gle​daj, ova sta​ra bu​da​la od Me​tle zas​pao.
Tako, Po​gla​vi​ce Me​tlo, tako va​lja. Samo ti spa​vaj i budi mi​ran. Ta-ko!
Više mi nije hlad​no. Mis​lim da sam us​pio. Sti​gao sam gdje me hlad​no​ća više ne može
do​se​ći. Tu sad mogu os​ta​ti za​uvi​jek. Više se ne pla​šim. Ne mogu me do​seg​nu​ti. Do​se​že me
samo go​vor, a i on se gubi.

88
 www.balkandownload.org

Do​bro... po​što je Bil​ly od​lu​čio pre​ki​nu​ti di​sku​si​ju, želi li još tko iz​nes​ti ka​kav pro​blem pred
gru​pu?
Ovaj, gos​po​đo, ja bih za​pra​vo imao ne​što...
To je onaj Mc​Murp​hy. Da​le​ko je. Još se tru​di da lju​de iz​vu​če iz ma​gle. Što mene ne pu​‐
šta na miru?
– ... sje​ća​te se ras​pra​ve od neki dan o gle​da​nju te​le​vi​zi​je? Da​nas je pe​tak i ja bih da se na
to vra​ti​mo samo da vi​di​mo je li još tko sku​pio malo ku​ra​že.
– Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, naši sas​tan​ci ima​ju svo​ju te​ra​pij​sku svr​hu, grup​nu te​ra​pi​ju,
zato ne vje​ru​jem da će te vaše sit​ne te​go​be...
– Do​bro, do​bro, do vra​ga s tim, to smo već čuli. Ja i još neki deč​ki tu slo​ži​li smo se...
– Samo čas, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy. Do​pus​ti​te mi da gru​pi pos​ta​vim jed​no pi​ta​nje: čini
li se kome od vas da gos​po​din Mc​Murp​hy mo​žda i pre​vi​še na​me​će svo​je osob​ne že​lje dru​gi​‐
ma? Raz​miš​lja​la sam o tome da bis​te mo​žda bili sret​ni​ji kad bi​smo ga pre​mjes​ti​li na dru​gi
odjel.
Ci​je​lu mi​nu​tu nit​ko ni​šta ne go​vo​ri. Onda se net​ko jav​lja: – A za​što ga ne pus​ti​te da go​‐
vo​ri? Zar da ga šik​ne​te u po​re​me​će​ne samo zato što hoće gla​sa​nje? Je li to tako straš​no ako
se pro​mi​je​ni ras​po​red?
– Gos​po​di​ne Sca​nlon, ako se ne va​ram, tri dana ste od​bi​ja​li jes​ti sve dok ni​smo do​zvo​li​li
te​le​vi​zor uklju​či u šest a ne tek u šest i pol.
– Pa čo​vjek mora vi​dje​ti što se u svi​je​tu do​ga​đa, zar ne? Bože, mo​gli bi bom​bar​di​ra​ti
Wa​shin​g​ton a da mi to doz​na​mo tek tje​dan dana pos​li​je.
–Je li? A sla​že​te se s tim da os​ta​ne​te bez svo​jih vi​jes​ti samo zato da gle​da​te ne​kak​vu go​‐
mi​lu kako trči za lop​tom?
– Pa, ne mo​že​mo gle​da​ti i jed​no i dru​go, zar ne? Ne, ne mo​že​mo. Pa što... ne vje​ru​jem da
će nas bom​bar​di​ra​ti ovog tjed​na.
– Do​pus​ti​te mu to nje​go​vo gla​sa​nje, gos​po​đi​ce Rat​c​hed.
– U redu. Me​đu​tim, mis​lim da sad više nema ni​kak​ve dvoj​be da on vrlo loše dje​lu​je na
neke od vas pa​ci​je​na​ta. A što vi za​pra​vo pred​la​že​te, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy?
– Pred​la​žem da se opet gla​sa da se te​le​vi​zi​ja gle​da po​pod​ne.
– Ho​će​te li se si​gur​no za​do​vo​lji​ti tim još jed​nim gla​sa​njem? Ima​mo važ​ni​jih stva​ri...
– Hoću, si​gur​no. Ja bi samo vo​lio vi​dje​ti koje ov​dje ku​ka​vi​ca a ko nije.
– Evo, dok​to​re Spi​vey, vi​di​te, upra​vo zbog tak​vog na​či​na pi​tam se ne bi li pa​ci​jen​ti bili
za​do​volj​ni​ji kad bi gos​po​di​na Mc​Murp​hyja uda​lji​li odav​de.
– Ma, uos​ta​lom, za​što ne pu​šta​te da se gla​sa?
– Od​mah, gos​po​di​ne Cheswick. Neka gru​pa iz​vo​li gla​sa​ti. Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, je li
vam do​volj​no di​za​nje ruku, ili zah​ti​je​va​te taj​no gla​sa​nje?
– Hoću vi​dje​ti ruke. Hoću vi​dje​ti i čije se ruke neće dig​nu​ti.
– Tko je za to da se gle​da po​pod​nev​ni umjes​to ve​čer​nji te​le​vi​zij​ski pro​gram neka dig​ne

89
ruku.
Prva se diže Mc​Murp​hyje​va ruka, to znam po za​vo​ju tamo gdje ju je zgu​lio na bri​du blo​‐
ka kad ga je htio dig​nu​ti. Za​tim vi​dim dru​ge ruke gdje se odoz​do dižu, iz​bi​ja​ju iz ma​gle.
Kao da... kao da ona cr​ve​na Mc​Murp​hyje​va ša​ke​ti​na seže u ma​glu, ura​nja u nju i vuče lju​de
van za ruku, iz​vla​či ih na otvo​re​no, a oni žmir​ka​ju. Naj​pri​je je​dan, pa dru​gi, pa tre​ći... I sve
tako niz red akut​nih, iz​vla​či ih iz ma​gle, oni na kon​cu us​ta​ju, sva dva​de​se​to​ri​ca, dižu se ne
samo radi gle​da​nja te​le​vi​zi​je, nego i pro​tiv Glav​ne ses​tre, pro​tiv nje​zi​na nas​to​ja​nja da Mc​‐
Murp​hyja po​ša​lje na odjel po​re​me​će​nih, pro​tiv na​či​na kako ona s nji​ma go​vo​ri, kako ih tre​‐
ti​ra i mal​tre​ti​ra go​di​na​ma.
Nit​ko ni​šta ne kaže. Osje​ćam da su svi za​pa​nje​ni, ne samo pa​ci​jen​ti nego i osob​lje. Ses​tra
ne može shva​ti​ti što se to do​go​di​lo; ju​čer, pri​je nego što se upeo da po​dig​ne onaj blok, gla​‐
sa​lo je sve​ga njih če​tvo​ri​ca ili pe​to​ri​ca. Ses​tra pro​go​va​ra, ali gla​su ne do​pu​šta da joj oda iz​ne​‐
na​đe​nje.
– Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, ima ih samo dva​de​set.
– Dva​de​set? Pa što onda? To​li​ko nas je... Ri​ječ mu je sta​la, shva​ća što ona mis​li. – A ne,
gos​po​ji​ce, pri​če​kaj​te, do​vra​ga, još mi​nu​tu...
– Mis​lim da je pri​jed​log od​bi​jen.
– Pa, pri​če​kaj​te prok​le​tu mi​nu​tu!
– Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, na odje​lu ima če​tr​de​set pa​ci​je​na​ta. Če​tr​de​set pa​ci​je​na​ta, a
samo je dva​de​set gla​sa​lo »za«. Ako že​li​te mi​je​nja​ti kuć​ni red, onda mo​ra​te ima​ti ve​ći​nu.
Gla​sa​nje je za​klju​če​no.
– Nek sam prok​let! Tako ka​že​te, je li, tako to iz​vo​di​te? Ra​ču​na​te i one mli​tav​ce tamo?
– Zar mu nis​te objas​ni​li kako se na odje​lu gla​sa, dok​to​re Spi​vey?
– Ovaj, Mc​Murp​hy, žao mi je, ali tu mora biti ve​ći​na. Ses​tra ima pra​vo, za​ci​je​lo ima pra​‐
vo.
– Zna​či, taj vaš usra​ni us​tav može se pro​mi​je​ni​ti samo ve​ći​nom gla​so​va?! E, od svih sra​‐
nja koja sam vi​dio u ži​vo​tu ovo nosi kru​nu.
– Žao mi je, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, ali tako sto​ji u sta​tu​tu, ako ho​će​te ja ću vam...
– Ovo je ze​za​nje u zdrav mo​zak, a ne de​mo​kra​ci​ja! Maj​ku mu...
– Vi se uz​ru​ja​va​te, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy. Zar se ne uz​ru​ja​va, dok​to​re? Mo​lim vas da
od​mah to za​bi​lje​ži​te.
– Ma daj​te, mi​los​ti​va, to su pri​če za malu dje​cu! Čo​vjek kad mu ga ova​ko spus​te ima
pra​vo ur​la​ti. A vi ste nam ga li​je​po spus​ti​li.
– Dok​to​re, s ob​zi​rom na pa​ci​jen​to​vo sta​nje, mo​žda je bo​lje da ovaj da​naš​nji sas​ta​nak za​‐
klju​či​mo ra​ni​je...
– Sta​ni​te! Sta​ni​te malo, do​pus​ti​te mi da raz​go​va​ram s ne​kim od tih sta​ra​ca.
– Gla​sa​nje je za​klju​če​no, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy.
On pri​la​zi nama, na dru​goj stra​ni sobe. Sve je veći i veći, lice mu se žari cr​ve​ni​lom. Seže

90
 www.balkandownload.org

u ma​glu, htio bi na po​vr​ši​nu iz​vu​ći Ruc​k​lyja jer je Ruc​k​ly naj​mla​đi.

– Što ti ka​žeš, pri​ja​te​lju? Že​liš gle​da​ti fi​nal​ne utak​mi​ce? U bej​z​bo​lu? Utak​mi​ce bej​z​bo​‐
la? A? Samo dig​ni ruku...
–Jj​j​je​beš ženu!
– Do​bro, do​bro, nije važ​no. A ti, pri​ja​te​lju, što je s to​bom? Kako se ono zo​veš?... El​lis? I
što ka​žeš, El​lis, da gle​da​mo utak​mi​ce na te​le​vi​zi​ji? Samo dig​ni ruku...
El​li​su su ruke pri​ko​va​ne za zid, njih ne mo​žeš ra​ču​na​ti.
– Rek​la sam da je gla​sa​nje za​klju​če​no, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy. Samo pra​vi​te cir​kus od
sebe.
Uop​će se ne oba​zi​re na nju, samo ide re​dom od jed​nog do dru​gog kro​ni​ča​ra. – Daj​te,
daj​te, pti​ce, samo je​dan glas, samo je​dan nek dig​ne ruku. Po​ka​ži​te joj da to još mo​že​te na​‐
pra​vi​ti.
– Umo​ran sam – kaže Pete i kima gla​vom.
– Noć je... Tihi oce​an. – Pu​kov​nik čita sa svo​je ruke, ne da se on smes​ti ne​kak​vim gla​sa​‐
njem.
– Samo je​dan deč​ki, nek se čuje, nek se zna! Pa zar vam nije jas​no da je ovo ili sad ili ni​‐
kad? Ili sad po​bje​đu​je​mo, ili je s nama go​to​vo? Ima li među vama se​nil​ci​ma ije​dan koji kuži
o čemu vam ja pri​čam i da dig​ne ruku? Ti, Ga​bri​el? Ti, Ge​or​ge? Ne? A ti, Po​gla​vi​co, što ti
ka​žeš?
Pri​gi​ba se nada me iz ma​gle, što me ne pu​šta na miru?
– Po​gla​vi​co, ti si nam zad​nja šan​sa.
Glav​na ses​tra sla​že svo​je pa​pi​re, os​ta​le ses​tre sto​je oko nje. Ona na​po​kon us​ta​je.
– Onda, sas​ta​nak je za​klju​čen – ču​jem kako go​vo​ri. – Mo​lim osob​lje da se oku​pi u na​šoj
sobi za je​dan sat. Do​bro, po​što više nema ni...
Pre​kas​no je, to više ne mogu spri​je​či​ti. Mc​Murp​hy je još onog pr​vog dana ne​što uči​nio,
svo​jom je ru​kom ne​ka​ko za​ča​rao moju ruku i ona me više ne slu​ša. Da je to čis​ta be​smis​li​ca,
to sva​ka bu​da​la vidi. To ne bih ni​kad na​pra​vio svo​je​volj​no. Po tome kako ses​tra zuri u
mene, kako je zi​nu​la praz​nih usta, vi​dim da sam na​dr​ljao, ali to ne mogu spri​je​či​ti. Mc​‐
Murp​hy po​te​že neke skri​ve​ne žice koje mi je ugra​dio u ruke, po​la​ko mi je diže, iz​vla​či me iz
ma​gle na otvo​re​no gdje sam div​ljač za od​strel. To mi on radi, ži​ca​ma...
Ne. Nije toč​no. Di​gao sam je svo​je​volj​no.
Mc​Murp​hy vri​šti, diže me na noge, pra​ši me po ple​ći​ma.
– Dva​de​set ije​dan! S Po​gla​vi​com ima nas dva​de​set i je​dan! Pa ako ni to nije ve​ći​na, po​‐
jest ću ovu svo​ju kapu!
– Hura! – ras​pa​lio se Cheswick. Os​ta​li se akut​ni dižu, skup​lja​ju se oko mene.
– Sas​ta​nak je već bio za​klju​čen – do​ba​cu​je ses​tra. Smi​je​šak je tu, ali kako od​la​zi iz dnev​‐
nog bo​rav​ka i ula​zi u stak​le​nik vrat joj se cr​ve​ni i na​di​ma kao da će sva​kog tre​na pr​s​nu​ti kao
ba​lon.

91
 Nije eks​plo​di​ra​la, me​đu​tim, ni od​mah, ni ci​je​li sat još pos​li​je toga. Tamo, za stak​lom,
osmi​jeh joj je na​kriv​ljen i ču​dan, ka​kav još ni​smo vi​djeh. Samo sje​di. Vi​dim, tako diše da joj
se ra​me​na dižu i spu​šta​ju.
Mc​Murp​hy dig​ne po​gled na sat i kaže da je vri​je​me za utak​mi​cu. On i još neki akut​ni su
kod sla​vi​ne, kle​če i po​li​ra​ju pos​to​lje. Ja već de​se​ti puta toga dana čis​tim spre​mi​šte za me​tle.
Sca​nlon i Har​ding gu​ra​ju gla​ča​li​cu svje​že na​vo​šte​nim hod​ni​kom, po nje​mu iz​vo​de blis​ta​ve
osmi​ce. Mc​Murp​hy po​nav​lja da je bli​zu vri​je​me za utak​mi​cu i us​ta​je, os​tav​lja​ju​ći krpu za
čiš​će​nje na podu. Dru​gi ne pres​ta​ju ra​di​ti. Mc​Murp​hy pro​la​zi kraj stak​la iza ko​jeg ona zuri
u nje​ga i po​bjed​nič​ki joj se ce​re​ka, zna da joj ga je spus​tio. Za​ba​cu​je gla​vu i na​mi​gu​je joj, a
ona se na svoj na​čin ov​laš trg​ne u stra​nu.
Svi se i da​lje drže svo​ga pos​la, ali is​pod oka pra​te nje​ga, gle​da​ju ga kako dov​la​či svoj nas​‐
lo​njač pred te​le​vi​zor pa uklju​ču​je apa​rat i sje​da. Na ekra​nu se u gro​pla​nu po​jav​lju​je pa​pi​ga,
u po​za​di​ni je bej​z​bol igra​li​šte, pa​pi​ga pje​va ne​što o ži​le​ti​ma. Mc​Murp​hy us​ta​je, pri​la​go​đa​va
ton da nad​ja​ča glaz​bu iz zvuč​ni​ka na stro​pu, dov​la​či pre​da se još jed​nu sto​li​cu, sje​da, na onu
sto​li​cu diže noge, za​va​lju​je se na​trag i pali ci​ga​re​tu, češe se po tr​bu​hu i zi​je​va.
– Hej​jj! Još da mi je jed​no pivo i hot-dog!
Gle​da​mo ses​tru, bu​lji u nje​ga, a lice joj se cr​ve​ni i usta kri​ve. Ča​sak se ogle​da​va, vidi da
svat​ko čeka što će ona sada – čak i crni mom​ci i ses​tre kri​šom joj do​ba​cu​ju po​gle​de, a gle​da​‐
ju i sta​žis​ti što su doš​li radi sas​tan​ka osob​lja. Usne joj se ste​žu. Gle​da u Mc​Murp​hyja, čeka
da se za​vr​ši pje​smi​ca o ži​le​ti​ma, onda pri​la​zi če​lič​nim vra​ti​ma gdje su kon​trol​ni ure​đa​ji,
kvrc​ne je​dan pre​ki​dač i ekran te​le​vi​zo​ra se gasi, po​si​vi. Na ekra​nu više nema ni​če​ga osim
svi​je​tle toč​ki​ce koja kao kak​vo sit​no oko zuri rav​no u Mc​Murp​hyja koji sje​di.
Ono ga oko ni​ma​lo ne sme​ta. Za​pra​vo, po nje​mu čo​vjek i ne bi re​kao da je apa​rat is​klju​‐
čen; drži ci​ga​re​tu među zu​bi​ma, a kapu je tako du​bo​ko na​bio na čelo da se mora go​to​vo
opru​ži​ti kako bi vi​rio is​pod nje​zi​na ruba.
I tako sje​di, drži ša​ka​ma šiju, noge je opru​žio na sto​li​ci, pod ka​pom mu str​ši i dimi ci​ga​‐
re​ta – zuri u te​le​vi​zij​ski ekran.
Ses​tra to trpi ko​li​ko god može; onda iz​la​zi na vra​ta stak​le​ni​ka i do​vi​ku​je mu da ode lju​‐
di​ma po​mo​ći u pos​lu. On je ig​no​ri​ra.
– Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, rek​la sam da je sada vri​je​me kad mo​ra​te ra​di​ti. – Glas joj na​‐
pe​to stru​že po​put elek​trič​ne pile što si​je​če bor. – Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, upo​zo​ra​vam vas!
Sad su svi sta​li, pre​ki​nu​li su rad. Ona gle​da oko sebe, onda is​ko​ra​či iz svo​je sobe pre​ma
Mc​Murp​hyju.
– Vi ste pod na​šim nad​zo​rom, je li vam jas​no? Vi ste pod mo​jom nad​lež​noš​ću... i mog
osob​lja. – Diže šaku, oni nje​zi​ni na​ran​čas​to​cr​ve​ni nok​ti gore joj u dla​nu. – Pod nad​lež​noš​‐
ću i kon​tro​lom...
Har​ding is​klju​ču​je gla​ča​li​cu, na​pu​šta hod​nik, dov​la​či za se nas​lo​njač do Mc​Murp​hyja,
sje​da i ta​ko​đer pali ci​ga​re​tu.

92
 www.balkandownload.org

– Gos​po​di​ne Har​ding! Vra​ti​te se svo​me pos​lu!

Po​miš​ljam kako joj glas zvu​či kao uda​rac po kli​nu i to mi je tako smi​ješ​no da se uma​lo
ne smi​jem.
– Gos​po​di​ne Har-ding!
Onda Cheswick ide po nas​lo​njač, a za njim Bil​ly Bib​bit, pa Sca​nlon, za​tim Fre​dric​k​son i
Se​felt, i na kra​ju svi od​la​že​mo svo​je krpe, me​tle i oti​ra​če i dov​la​či​mo nas​lo​nja​če.
– Lju​di, dos​ta! Dos​ta!
I svi mi sje​di​mo u redu is​pred onog praz​nog te​le​vi​zo​ra, gle​da​mo sivi ekran kao da na nje​‐
mu, jas​no kao dan, vi​di​mo utak​mi​cu bej​z​bo​la, a ona se pje​ni i urla za na​šim le​đi​ma.
Da net​ko dođe i vidi kako lju​di bu​lje u pra​zan te​le​vi​zor, a za le​đi​ma im jed​na žena od
pe​de​set go​di​na vri​šti i tru​bi o dis​ci​pli​ni, kuć​nom redu i pre​kr​ša​ji​ma, mis​lio bi da je upao
među eki​pu naj​te​žih slu​ča​je​va.

93
 DRUGI DIO

Na sa​mom dnu svo​ga vi​do​kru​ga na​zi​rem ono bi​je​lo emaj​li​ra​no lice u glav​noj sobi, ti​tra
nad sto​lom, vi​dim kako se kri​vi i mi​je​nja u na​po​ru da se sta​lo​ži. I os​ta​li ga deč​ki gle​da​ju,
iako se pra​ve da ne gle​da​ju. Pra​ve se kao da ne ski​da​ju oči s praz​no​ga te​le​vi​zo​ra pred so​bom,
ali bi i sli​je​pac vi​dio da kra​dom mo​tre Glav​nu ses​tru tamo iza stak​la, baš kao i ja. To je njoj
prvi put da je iz​lo​že​na za stak​lom i da kuša kako je kad te net​ko mo​tri dok bi ti ra​di​je od
sve​ga spus​tio ze​le​ni zas​tor iz​me​đu svo​ga lica i svih oči​ju od ko​jih ne mo​žeš po​bje​ći.
Sta​žis​ti, crni mom​ci, ses​tri​ce, svi je oni ta​ko​đer gle​da​ju, če​ka​ju da hod​ni​kom pođe na
sas​ta​nak koji je ona sama sa​zva​la, i če​ka​ju da vide kako će se dr​ža​ti kad se zna da i ona može
iz​gu​bi​ti kon​tro​lu. Zna da je gle​da​ju, ali se ne miče. Već se po​ma​lo, i bez nje, vuku pre​ma
sobi za sas​tan​ke, a ona se još ne miče. Pri​mje​ću​jem da je i sva ma​ši​ne​ri​ja u zi​do​vi​ma tiha,
kao da i ona čeka nje​zin po​kret.
Više nig​dje nema ma​gle.
Odjed​nom se sje​tim da bih mo​rao očis​ti​ti sobu za sas​tan​ke. U tu sobu ula​zim i čis​tim je
re​do​vi​to kad oni sas​tan​če, či​nim to već go​di​na​ma. Ali sad se bo​jim us​ta​ti iz nas​lo​nja​ča.
Osob​lje me je do​sad pu​šta​lo da čis​tim sobu ra​ču​na​ju​ći da sam gluh, ali sad, kad su vi​dje​li da
di​žem ruku kad mi je to Mc​Murp​hy re​kao, zar im neće biti jas​no da ču​jem? Neće li za​klju​‐
či​ti da sam sve te go​di​ne pris​lu​ški​vao i slu​šao taj​ne koje su bile na​mi​je​nje​ne samo nji​ho​vim
uši​ma? A ako to zna​ju, što će sa mnom uči​ni​ti u sobi za sas​tan​ke?
Tek mi je sad si​nu​lo u ka​kav smo se sos uva​li​li kad smo do​pus​ti​li Mc​Murp​hyju da nas
iz​vu​če iz ma​gle.
Kod vra​ta se na zid nas​lo​nio je​dan crni mo​mak, pre​kri​žio je ruke, ru​ži​čas​tim je​zi​kom
šiba i obli​zu​je usne, mo​tri nas kako sje​di​mo pred onim te​le​vi​zo​rom. Oči mu ta​ko​đer ši​ba​ju,
baš po​put je​zi​ka, zas​ta​ju na meni, vi​dim da mu se malo dižu one vje​đe kao od štav​lje​ne
kože. Dugo me gle​da, znam da raz​miš​lja za​što sam ono na​pra​vio na grup​nom sas​tan​ku.
Onda se na​glo od​mak​ne od zida, od​la​zi u spre​mi​šte za me​tle, vra​ća se s kan​tom sa​pu​ni​ce i
spu​žvom, pri​la​zi mi, diže mi ruku i na nju vje​ša kan​tu za ruč​ku, kao kad vje​šaš ko​tao nad
og​nji​štem.
– Ide​mo, Po​gla​vi​co – kaže. – Ajmo, na po​sao!
Ne mi​čem se. Kan​ta se kla​ti s moje ruke. Ni​čim ne oda​jem da sam čuo. Hoće me na​vu​ći
na ta​nak led. Još jed​nom mi na​re​đu​je da us​ta​nem, ali se ja ne mi​čem, a on pre​vr​ne oči​ma

94
 www.balkandownload.org

put neba, uz​di​še, seže ru​kom, hva​ta me za ovrat​nik, malo me cima i ja us​ta​jem. Uti​če mi
spu​žvu u džep i pr​stom po​ka​zu​je u hod​nik, pre​ma sobi za sas​tan​ke, i ja od​la​zim.
I dok se tako ge​gam hod​ni​kom s kan​tom u ruci, zum!, kraj mene pro​đe Glav​na ses​tra sa
svo​jom uobi​ča​je​nom, spo​koj​nom br​zi​nom i sna​gom, i nes​ta​je iza vra​ta. To me tje​ra na raz​‐
miš​lja​nje.
U hod​ni​ku ni​ko​ga osim mene, uoča​vam da mi je sve bis​tro – nig​dje nema ma​gle. Malo
je hlad​no tu gdje je ses​tra upra​vo pro​hu​ja​la, le​de​no svje​tlo kru​ži s bi​je​lih ci​je​vi kao od blis​‐
ta​vih le​de​nih šta​pi​ća ili od za​le​đe​nih spi​ra​la hlad​nja​ka bi​je​lo​ga sja​ja. Šta​pi​ći se nižu sve do
vra​ta sobe za sas​tan​ke u koju je ses​tra ne​tom ušla, na kra​ju hod​ni​ka – to su te​ška če​lič​na
vra​ta po​put onih od šok-sobe u glav​noj zgra​di, samo što je na ovoj neki broj i u vi​si​ni gla​ve
okan​ce za pro​vje​ru ako net​ko po​ku​ca. Idem pre​ma nji​ma i sad pri​mje​ću​jem da se kroz
okan​ce ci​je​di svje​tlo, ze​le​no je, boje žuči. Sas​ta​nak tek što nije po​čeo, otud se i ci​je​di ze​le​ni​‐
lo, a kad bude na vr​hun​cu onda će sve biti u ze​le​nom, i zi​do​vi i pro​zo​ri, a ja neka to spu​‐
žvom bri​šem i ci​je​dim u kan​tu i time pos​li​je is​pe​rem odvod​ne ka​na​le na za​ho​du.
Čiš​će​nje sobe za sas​tan​ke – to je tiha jeza, uvi​jek. Što sve mo​ram obri​sa​ti na tim sas​tan​‐
ci​ma, to je za ne vje​ro​va​ti; gro​zo​te, otro​vi učas sprav​lje​ni, iz pora, a u zra​ku tak​ve straš​ne ki​‐
se​li​ne da is​to​pe čo​vje​ka. Svo​jim sam oči​ma vi​dio.
Bilo je tak​vih sas​ta​na​ka gdje su se no​ga​ri sto​la is​te​za​li i su​ka​li i sto​li​ce za​uz​la​le i zi​do​vi se
me​đu​sob​no stru​ga​li tako da si mo​gao iz sobe is​ci​je​di​ti znoj. Bilo je tak​vih sas​ta​na​ka gdje bi
o ne​kom pa​ci​jen​tu to​li​ko nak​la​pa​li da bi se on tamo stvo​rio uži​vo, na​šao bi se gol pred nji​‐
ma, na sto​li​ću za kavu, iz​lo​žen sva​kom zlo​dje​lu koje bi im palo na um; i tako bi ga ras​te​za​li i
ra​z​vla​či​li da bi od nje​ga os​ta​la groz​na kaša.
Zato i tje​ra​ju mene na te sas​tan​ke, jer tamo bude i stra​vič​nih blju​vo​ti​na, a net​ko ih mora
po​čis​ti​ti, pa kako se soba otva​ra samo kad je sas​ta​nak, onda to mora biti čo​vjek koji ne
može ras​tru​bi​ti što se tamo radi. I taj sam ja. To​li​ko dugo već to ra​dim, bri​šem pra​ši​nu i ri​‐
bam tu sobu za sas​tan​ke, kao i onu u drvu pri​je, u sta​roj bol​ni​ci, da me osob​lje obič​no i ne
pri​mje​ću​je. Kre​ćem se na​oko​lo po svom pos​lu, a oni sje​de i gle​da​ju kroz mene kao da me i
nema, kad se ne bih po​ja​vio samo bi uoči​li da nema spu​žve i kan​te s vo​dom da leb​de na​oko​‐
lo.
Ali ovaj put, kad sam po​ku​cao na vra​ta, a Glav​na ses​tra za​vi​ri​la kroz okan​ce, za​gle​da​la
mi se rav​no u oči i malo je duže po​tra​ja​lo dok je ot​klju​ča​la vra​ta i pus​ti​la me unu​tra. Lice joj
se opet sta​lo​ži​lo, stro​go kao i uvi​jek, tako mi se čini. Svi su tu, kao obič​no še​će​re kavu, nude
me ci​ga​re​ta​ma, ali se u zra​ku osje​ća neka na​pe​tost. Is​pr​va mis​lim da je to zbog mene. Onda
pri​mje​ću​jem da Glav​na ses​tra nije još sje​la, nije čak ni uze​la svo​ju ša​li​cu kave.
Pus​ti​la me je da pro​đem i u pro​la​zu opet me svrd​la​la oči​ma, za mnom je za​tvo​ri​la vra​ta,
za​klju​ča​la ih, pa se na​glo okre​nu​la i opet me fik​si​ra​la. Znam da sam joj sum​njiv. Mis​lio sam
da će zbog one Mc​Murp​hyje​ve smi​ca​li​ce biti i odveć ras​tre​se​na da se sje​ti mene, ali se ona
uop​će ne čini uz​ru​ja​nom. Gla​va joj je bis​tra i ona se sad pita kako je gos​po​din Brom​den

95
znao da akut​ni Mc​Murp​hy od nje​ga tra​ži da dig​ne ruku kod ono​ga gla​sa​nja? Pita se ot​kud
to nje​mu – da spus​ti oti​rač i sjed​ne s akut​ni​ma pred te​le​vi​zor? Ni​je​dan dru​gi kro​nič​ni to
nije uči​nio. Pita se nije li vri​je​me da na​še​ga gos​po​di​na Po​gla​vi​cu Brom​de​na malo pre​is​pi​ta​‐
mo?
Okre​ćem joj leđa i za​bi​jam se sa spu​žvom u kut. Di​žem spu​žvu vi​so​ko iz​nad gla​ve da
svat​ko u sobi vidi kako je na​top​lje​na ze​le​nom slu​zi i kako se ja za​la​žem na pos​lu; onda se
opet pri​gi​bam i pri​tiš​ćem iz sve sna​ge. Ali, ko​li​ko god mar​lji​vo ra​dio i ko​li​ko se god pra​vio
da je ne vi​dim, sve​jed​no je za le​đi​ma osje​ćam kako još sto​ji kod vra​ta i tako mi svrd​la gla​vu
da mi se čini sad će mi je, još malo, pro​bu​ši​ti i ja ću po​pus​ti​ti i za​va​pi​ti i sve im priz​na​ti ako
ona ne svr​ne te oči s mene.
Onda ona shva​ća da i u nju zure – ci​je​lo os​ta​lo osob​lje. Upra​vo kako se ona pita što je sa
mnom, tako se oni pi​ta​ju što je s njom i što smiš​lja u vezi onog ri​đo​ko​sog tamo u dnev​nom
bo​rav​ku. Če​ka​ju da čuju što će ona reći o nje​mu i baš im se fuć​ka za toga ble​sa​vog In​di​jan​ca
koji tamo čuči u kutu. Nju če​ka​ju, pa ona ski​da po​gled s mene, uzi​ma svo​ju ša​li​cu kave, sje​‐
da i mi​je​ša še​ćer tako pa​ž​lji​vo da žli​či​ca i ne do​ti​če rub ša​li​ce.
Stvar po​kre​će dok​tor.
– Do​bro, lju​di, kako bi bilo da poč​ne​mo?
Smi​je​škom kru​ži po sta​žis​ti​ma koji srču kavu. Iz​bje​ga​va gle​da​ti pre​ma Glav​noj ses​tri.
Tako je spo​koj​na i mir​na da se on ne​la​god​no vr​po​lji. Trza iz dže​pa na​oča​le, na​ti​če ih na
nos, gle​da na sat, na​vi​ja ga i nas​tav​lja:
– Proš​lo je pet​na​est mi​nu​ta. Vri​je​me je da poč​ne​mo. Do​bro. Kao što uglav​nom zna​te,
ovo je okup​lja​nje sa​zva​la gos​po​đi​ca Rat​c​hed. Još pri​je sas​tan​ka te​ra​pij​ske gru​pe na​zva​la me
je i rek​la mi da mis​li da će Mc​Murp​hy iz​a​zva​ti iz​gred na odje​lu. S ob​zi​rom na ono što se do​‐
go​di​lo ma​lo​čas, vi​di​mo da je nje​zi​na slut​nja bila vrlo oprav​da​na. Sla​že​te se?
Pre​ki​da na​vi​ja​nje sata jer je pero već tako na​pe​to da će samo još jed​nim okre​tom me​ha​‐
ni​zam pr​s​nu​ti na sve stra​ne, pa tako sje​di, smi​je​ši se satu i ma​lim, ru​ži​čas​tim pr​sti​ma bub​‐
nja po nad​la​ni​ci dru​ge ruke, čeka. U tom tre​nut​ku na sas​tan​ci​ma obič​no ona pre​uzi​ma kor​‐
mi​lo, ali ovaj put ni​šta ne go​vo​ri.
– Na​kon ono​ga da​nas – nas​tav​lja dok​tor – više nit​ko ne može reći da ima​mo pos​la s
obič​nim čo​vje​kom. To za​ci​je​lo nije. I jest iz​a​zi​vač ne​re​da, to je oči​to. Pre​ma tome... ovaj...
po mome miš​lje​nju, sad bi​smo mo​ra​li raz​mo​tri​ti kako ćemo pos​tu​pi​ti s njim. Mis​lim da je
ses​tra sa​zva​la ovaj sas​ta​nak, vi me is​pra​vi​te ako gri​je​šim, gos​po​đi​ce Rat​c​hed, zato da raz​mo​‐
tri​mo si​tu​aci​ju i us​kla​di​mo miš​lje​nja o tome što uči​ni​ti s gos​po​di​nom Mc​Murp​hyjem.
Gle​da je usrd​no, ah ona ni​šta ne go​vo​ri. Za​gle​da​la se u strop, valj​da tra​ga za ne​čis​to​ćom,
drži se kao da uop​će i ne čuje što se tu go​vo​ri.
Dok​tor se okre​će sta​žis​ti​ma koji su se svr​sta​li nje​mu su​če​li​ce, svi su na isti na​čin pre​kri​‐
ži​li noge i na is​tom ko​lje​nu drže ša​li​ce s ka​vom.
– Ko​le​ge – kaže dok​tor – znam da nis​te još sti​gli pos​ta​vi​ti di​jag​no​zu toga pa​ci​jen​ta, ah

96
 www.balkandownload.org

ste ima​li pri​li​ke vi​dje​ti ga na dje​lu. Što vi mis​li​te?

Na to pi​ta​nje gla​ve im se pro​pi​nju. Vje​što je i njih sta​vio na va​tru. Po​gle​di im skre​ću s
nje​ga na Glav​nu ses​tru. Tko zna kako, ona je u ne​ko​li​ko krat​kih mi​nu​ta vra​ti​la svu svo​ju
sta​ru moć. Samo tako sje​de​ći, smje​ška​ju​ći se u strop i šu​te​ći, opet je pre​uze​la kon​tro​lu i u
svi​ma oži​vje​la svi​jest da je ona tu sila s ko​jom va​lja ra​ču​na​ti. Ako mom​ci ne odi​gra​ju kako
tre​ba, za​vr​šit će svoj staž u bol​ni​ci za al​ko​ho​li​ča​re u Por​tlan​du. Sad se i oni vr​po​lje kao dok​‐
tor.
– Taj čo​vjek za​ci​je​lo ne​ga​tiv​no dje​lu​je, to je jas​no. – Prvi mo​mak igra na si​gur​no.
Srču kavu i o tome raz​miš​lja​ju. Jav​lja se dru​gi:
– I mo​gao bi pred​stav​lja​ti pra​vu opas​nost.
– Tako je, tako je – po​t​vr​đu​je dok​tor.
Mo​mak mis​li da je na​šao pra​vi ključ pa tje​ra da​lje:
– Za​pra​vo, pri​lič​nu opas​nost – kaže i po​mi​če se na​pri​jed u nas​lo​nja​ču. – Imaj​te na umu
da se taj čo​vjek po​na​šao na​sil​nič​ki samo zato da iz​bjeg​ne rad na far​mi i da se do​če​pa re​la​tiv​‐
ne udob​nos​ti ove bol​ni​ce.
– Smiš​lje​no na​sil​nič​ki – do​me​će prvi.
A tre​ći mrm​lja:
– Na​rav​no, po tak​vu smiš​lje​nom dje​lo​va​nju mo​glo bi se za​klju​či​ti i dru​go: da je on obič​‐
na lu​ka​va va​ra​li​ca i da uop​će nije du​šev​no bo​les​tan.
Mo​mak gle​da u nju da vidi kako će ona to pri​mi​ti, ah se ona još ne miče niti daje zna​ka
od sebe. Os​ta​li, me​đu​tim, bu​lje u nje​ga kao da je iz​va​lio kak​vu groz​nu pros​to​tu. Shva​ća da
je za​gli​bio i sad bi to htio obr​nu​ti u štos, pa se smi​ju​lji i do​da​je:
– Kao što kažu: »Tko nije s nama, taj je pro​tiv nas.«
Ali – to mu ne pali. Prvi sta​žist od​la​že ša​li​cu, vadi iz dže​pa lulu de​be​lu kao šaka i okre​će
se nje​mu.
– Is​kre​no, Al​vi​ne, ra​zo​ča​rao si me. Da i nisi pro​či​tao nje​go​vu po​vi​jest bo​les​ti, da samo
malo pra​tiš kako se taj drži i što radi na odje​lu, mo​rao bi zna​ti da je tvo​ja pri​mjed​ba ap​surd​‐
na. Pa on je ne samo te​ško bo​les​tan čo​vjek, nego ja čvr​sto vje​ru​jem da je po​ten​ci​jal​ni ma​ni​‐
jak. Vje​ru​jem da je gos​po​đi​ca Rat​c​hed upra​vo to ima​la na umu kad je sa​zva​la ovaj sas​ta​nak.
Zar on tebi nije sli​ka i pri​li​ka psi​ho​pa​ta? Još ni​sam čuo za jas​ni​ji slu​čaj. Pa taj je čo​vjek i Na​‐
po​le​on, i Džin​gis-kan, i Ati​la Hun!
Dru​gi sta​žist mu se od​mah pri​dru​žu​je. Sje​tio se ses​tri​ne pri​po​me​ne o po​re​me​će​ni​ma.
– Al​vi​ne, Ro​bert ima pra​vo. Pa zar nisi vi​dio kako se taj čo​vjek ma​lo​pri​je vla​dao? Čim
mu je plan pro​pao, sko​čio je kao opa​ren, na rubu na​sil​nos​ti. Re​ci​te, dok​to​re Spi​vey, što piše
u nje​go​vim po​da​ci​ma o na​sil​niš​tvu?
– Iz​ra​zi​to ne​po​što​va​nje dis​ci​pli​ne i vlas​ti – kaže dok​tor.
– Je​sam li re​kao? Al​vi​ne, po nje​go​vim po​da​ci​ma vi​diš da se stal​no is​ti​cao pr​ko​som pre​‐
ma vlas​ti, bilo u ško​li, u voj​s​ci ili u za​tvo​ru! Mis​lim da je ono što je iz​veo da​nas, kad je ona​‐

97
ko po​bjes​nio zbog onog gla​sa​nja, naj​u​vjer​lji​vi​ja in​di​ka​ci​ja što od nje​ga mo​že​mo oče​ki​va​ti
ubu​du​će.
Za​šu​tio je, mr​šti se, gle​da lulu, stav​lja je u usta, pali ši​bi​cu i buč​no siše da po​vu​če pla​men
u gla​vu lule. Po​što je za​pa​lio, iz žuta obla​či​ća dima do​ba​cu​je po​gled Glav​noj ses​tri, nje​zi​nu
šut​nju valj​da shva​ća kao sla​ga​nje, jer nas​tav​lja još po​let​ni​je i si​gur​ni​je:
– Če​kaj malo, Al​vi​ne. – Glas mu je bio kao va​ti​ran di​mom. – Za​mis​li što se može bilo
kome od nas do​go​di​ti kad se nađe na​sa​mo, na in​di​vi​du​al​noj te​ra​pi​ji, s tim gos​po​di​nom Mc​‐
Murp​hyjem. Za​mis​li da si na ko​rak od po​seb​no bol​ne pre​lom​ni​ce, a on od​lu​či da mu je
odjed​nom dos​ta, kako bi on to sro​čio, »prok​le​tih glu​pih škol​skih što​so​va«. Ka​žeš mu da se
ne mora po​na​ša​ti ne​pri​ja​telj​ski, a on kaže »kvra​gu s tim«, pa mu auto​ri​ta​tiv​nim gla​som
ka​žeš da se smi​ri, i na​rav​no, evo ga, on ti pre​ko sto​la ska​če za vrat sa svih svo​jih sto​ti​nu psi​‐
ho​pat​skih ir​skih ki​lo​gra​ma. Jesi li – je li itko od nas, u tom po​gle​du – spre​man su​oči​ti se s
Mc​Murp​hyjem kada dođe do toga?
Uti​če onu lu​le​ti​nu u kut usa​na, spu​šta ra​ši​re​ne pr​ste na ko​lje​na i čeka. Svi za​miš​lja​ju
Mc​Murp​hyje​va dla​ka​va i riđa mi​ši​ća​va prsa, one ša​ke​ti​ne u braz​go​ti​na​ma i riđu šiju koja
mu kao ka​kav tru​pac iz​ra​nja iz ma​ji​ce. Sta​žist Al​vin bli​je​di od te sli​ke, lice kao da mu se
umr​lja​lo žuć​kas​tim di​mom iz lule što ga ko​le​ga is​pu​ha​va u nje​ga.
– Dak​le, vi sma​tra​te uput​nim – kaže dok​tor – da ga pre​mjes​ti​mo među po​re​me​će​ne?
– Sma​tram da nam to u naj​ma​nju ruku raz​bor na​la​že – od​go​va​ra mo​mak s lu​lom skla​‐
pa​ju​ći oči.
– Mis​lim da mo​ram po​vu​ći svo​ju pret​pos​tav​ku i slo​ži​ti se s Ro​ber​tom – kaže Al​vin
obra​ća​ju​ći se svi​ma. – Ako ni za što dru​go, a ono radi vlas​ti​te si​gur​nos​ti.
Svi se smi​ju. Sad im je svi​ma lak​še, si​gur​ni su da su po​go​di​li što je ona htje​la. Na to ot​pi​‐
ja​ju gut​ljaj kave, samo ne mo​mak s lu​lom, ona mu se stal​no gasi pa on is​to​vre​me​no pali ši​bi​‐
ce, siše, cu​cla i puć​ka us​na​ma. Na​po​s​ljet​ku mu lula opet gori i on ov​laš po​nos​nim to​nom
na​do​ve​zu​je:
– Da, na​še​mu je gos​po​di​nu Mc​Murp​hyju je​di​no mjes​to na odje​lu po​re​me​će​nih. Zna​te
što sam za​klju​čio gle​da​ju​ći ga ovih par dana?
– Shi​zo​fre​nič​ne re​ak​ci​je? – pita Al​vin.
Lu​laš vrti gla​vom.
– La​tent​ni ho​mo​sek​su​alac s re​ak​cij​skom for​ma​ci​jom? – pita onaj tre​ći.
Lu​laš opet vrti gla​vom i skla​pa oči. – Ne – kaže i smi​je​ši se na​oko​lo svi​ma. – Ne​ga​tiv​ni
Edi​pov.
Svi mu čes​ti​ta​ju.
– Da, mis​lim da mno​go toga uka​zu​je na to – on nas​tav​lja. – Ali, kak​va god bila ko​nač​na
di​jag​no​za, jed​no mo​ra​mo ima​ti na umu: tu ne​ma​mo pos​la s obič​nim čo​vje​kom.
– Gos​po​di​ne Gi​de​on, vi se jako, jako va​ra​te.
To je iz​go​vo​ri​la Glav​na ses​tra.

98
 www.balkandownload.org

Sve se gla​ve tr​za​jem okre​ću pre​ma njoj – pa i moja se trg​nu​la, ali se pra​vim kao da sam
upra​vo toga tre​na ugle​dao neku mr​lji​cu na zidu koja mi je do​tle pro​mak​la. Samo jed​no je
jas​no – da ni​ko​me nije ni​šta jas​no. Mis​li​li su da su pred​la​ga​li upra​vo ono što je že​lje​la, upra​‐
vo ono što je i sama ka​ni​la pred​lo​ži​ti na sas​tan​ku. I ja sam tako mis​lio. Zna​la je ona sla​ti
među po​re​me​će​ne i tak​ve koji nisu bili ni pola Mc​Murp​hyja, samo zato što bi se mo​glo do​‐
go​di​ti da plju​nu na ne​ko​ga. A sad, pred njom je taj bik od čo​vje​ka koji je spus​tio i njoj i svi​‐
ma os​ta​li​ma, tip za koga je prak​tič​ki, ma​lo​pri​je, rek​la da ga va​lja uk​lo​ni​ti s odje​la, a ona kaže
»ne«.
– Ne sla​žem se s vama. Uop​će. – Smi​je​ši se na​oko​lo svi​ma. – Ne sla​žem se da ga tre​ba
pos​la​ti među po​re​me​će​ne, jer bi​smo time samo pre​ba​ci​li pro​blem dru​gom odje​lu, a ne sla​‐
žem se ni da je on ne​kak​vo iz​van​red​no biće, ne​ka​kav »su​per« psi​ho​pat.
Čeka, ali se nit​ko ne usu​đu​je pri​go​vo​ri​ti. Tek sad ot​pi​ja prvi gut​ljaj kave. Ša​li​ca joj se
miče od usa​na, na njoj os​ta​je ona na​ran​čas​to​cr​ve​na boja. Htio-ne htio, ali mo​ram zu​ri​ti u
rub ša​li​ce: ma, ruž tak​ve boje, pa to je ne​mo​gu​će! Ta boja na rubu ša​li​ce mora da je od vru​ći​‐
ne, to se rub za​ža​rio od nje​nih usa​na!
– Priz​na​jem, kad sam shva​ti​la ka​kav se fak​tor ne​mi​ra kri​je u tom gos​po​di​nu Mc​Murp​‐
hyju, prva mi je po​mi​sao bila da ga sva​ka​ko tre​ba ot​pre​mi​ti na odjel po​re​me​će​nih. Ali sad
mis​lim da je za to pre​kas​no. Ho​će​mo li nje​go​vim uk​la​nja​njem po​pra​vi​ti šte​tu koju je već
po​či​nio u ovom odje​lu? Da ga sad po​ša​lje​mo među po​re​me​će​ne, mis​lim da bi​smo uči​ni​li
upra​vo ono što os​ta​li pa​ci​jen​ti oče​ku​ju. I onda bi on za njih bio mu​če​nik. Onda oni ne bi
ima​li pri​li​ke vi​dje​ti da ni​po​što nije, kako ste vi to pos​ta​vi​li, gos​po​di​ne Gi​de​on, »neo​bi​čan
čo​vjek«.
Ot​pi​ja još je​dan gut​ljaj kave i spu​šta ša​li​cu na stol; od​zva​nja kao su​dač​ki če​kić; sva tri
sta​žis​ta sje​de kao uko​pa​ni.
– Ne, on nije neo​bi​čan. On je obi​čan čo​vjek i dru​go ni​šta, sklon svim stra​ho​vi​ma, ku​ka​‐
vi​člu​ci​ma i ja​di​ma kao sva​ki dru​gi čo​vjek. Ja sam pri​lič​no si​gur​na da će on to za ne​ko​li​ko
dana i po​ka​za​ti, ne samo nama nego i os​ta​lim pa​ci​jen​ti​ma. Ako ga za​dr​ži​mo na odje​lu, si​‐
gur​na sam da će mu dr​skost splas​nu​ti, da će mu se umiš​lje​no bun​tov​niš​tvo is​pu​ha​ti i – smi​‐
je​ši se kao da zna ne​što što os​ta​li ne zna​ju – naš će ri​đo​ko​si ju​nak splas​nu​ti i pre​tvo​ri​ti se u
ono što će svi pa​ci​jen​ti pre​poz​na​ti i pre​zi​ra​ti: u hva​li​šu i la​jav​ca, od onih što se pe​nju na sto​‐
li​ce i po​zi​va​ju pris​ta​še na okup, kao što je gos​po​din Cheswick, što smo i vi​dje​li, ali što su za​‐
čas po​sve mali čim osje​te da su i sami iz​lo​že​ni opas​nos​ti.
Mo​mak s lu​lom osje​ća da bi mo​rao ne​ka​ko bra​ni​ti svo​je miš​lje​nje i ba​rem malo spa​si​ti
obraz. – Pa​ci​jent Mc​Murp​hy mi ne dje​lu​je kao ku​ka​vi​ca.
Oče​ku​jem da se ona na to ras​pa​li, ali ne, samo mu do​ba​cu​je po​gled kao da će reći »živi
bih pa vi​dje​li« i kaže: –Ja ni​sam rek​la da je on ku​ka​vi​ca, gos​po​di​ne Gi​de​on, to ne. To je
jed​nos​tav​no vrlo za​ljub​ljen čo​vjek. Kao psi​ho​pat, on je tako straš​no za​ljub​ljen u gos​po​di​na
Rand​lea Pa​tric​ka Mc​Murp​hyja da do​tič​no​ga neće iz​lo​ži​ti ne​po​treb​noj opas​nos​ti. – Do​ba​‐

99
cu​je mom​ku smi​je​šak od ko​jeg mu se lula ovaj put za​ci​je​lo po​sve uga​si​la. – Ako se samo
malo str​pi​mo, naš će ju​nak... kako vi mla​di ka​že​te?... is​pu​ca​ti svo​je fin​te, je li tako?
– Ali to može tra​ja​ti tjed​ni​ma... – za​us​ti mo​mak.
– Mi vre​me​na ima​mo – pre​ki​da ga ona. Us​ta​je, jako za​do​volj​na so​bom, tak​vu je još ni​‐
sam vi​dio od tre​na kad je Mc​Murp​hy do​šao, pri​je tje​dan dana i po​čeo joj do​ja​đi​va​ti. – Mi
vre​me​na ima​mo, ma​kar mo​ra​li če​ka​ti tjed​ni​ma, mje​se​ci​ma, pa i go​di​na​ma. Imaj​te na umu
da je gos​po​din Mc​Murp​hy pod nad​zo​rom. Ko​li​ko će os​ta​ti u ovoj bol​ni​ci ovi​si samo o
nama. A sad, ako ne​ma​mo više ni​šta...

Mene je sa​mo​uvje​re​no dr​ža​nje Glav​ne ses​tre na sas​tan​ku bri​nu​lo neko vri​je​me, ali Mc​‐
Murp​hy se nije ni​ma​lo pro​mi​je​nio. Ci​je​log vi​ken​da i idu​ćeg tjed​na za​gor​ča​vao je ži​vot njoj
i cr​nim mom​ci​ma kao i pri​je, a pa​ci​jen​ti​ma se to svi​đa​lo. Svo​ju je ok​la​du do​bio: iz​lu​dio je
ses​tru, kako je re​kao, i po​ku​pio je lovu, ali nije stao na tome, tje​rao je da​lje svo​je, ri​kao je
hod​ni​kom, ru​gao se cr​nim mom​ci​ma, frus​tri​rao ci​je​lo osob​lje, čak je jed​nom na hod​ni​ku
za​us​ta​vio Glav​nu ses​tru i upi​tao je, ako nema ni​šta pro​tiv, da mu kaže ko​li​ko ima cen​ti​me​‐
ta​ra oko onih ve​li​kih do​brih sta​rih cica koje tako upor​no skri​va ali ni​ka​ko ne može. Samo
je proš​la kraj nje​ga, ig​no​ri​ra​ju​ći ga, kao što je ig​no​ri​ra​la pri​ro​du koja ju je ob​da​ri​la tim pre​‐
tje​ra​nim pe​ča​tom žens​tve​nos​ti, kao da je ona iz​nad toga, i iz​nad sek​sa i iz​nad sve​ga što je
sla​bo i od krvi i mesa.
Kad je na oglas​nu plo​ču pri​bi​la ras​po​red rada, a on pro​či​tao da mu je do​di​je​li​la čiš​će​nje
za​ho​da, oti​šao je k njoj, po​ku​cao na ono nje​zi​no stak​lo i osob​no joj za​hva​lio na čas​ti i re​kao
kako će na nju mis​li​ti ci​je​lo vri​je​me dok bude is​pi​rao školj​ke. Ona mu je od​vra​ti​la da to nije
po​treb​no, neka on samo va​lja​no oba​vi svoj po​sao, to je do​volj​no, hva​la li​je​pa.
U naj​bo​ljem bi slu​ča​ju školj​ku po​gla​dio čet​kom jed​nom-dva​put, iz sve​ga grla tu​le​ći u
tak​tu čet​ke, onda bi je po​pr​skao Clo​roxom i go​tov po​sao. – To je sa​svim čis​to – od​bru​sio
bi cr​nom mom​ku kad bi mu ovaj pi​lio što tako šlam​pa​vo radi. – Mo​žda ne​ko​me i neće biti,
ali ja u njih mis​lim praz​ni​ti, a ne jes​ti iz njih. – A kad je Glav​na ses​tra po​pus​ti​la mol​ba​ma
ogor​če​nog cr​nog mom​ka i doš​la osob​no ut​vr​di​ti kako Mc​Murp​hy obav​lja svo​ju duž​nost,
po​ni​je​la je zr​ca​lo iz pu​dri​je​re pa ga je zav​la​či​la u školj​ku da vidi je li čis​to is​pod ruba. Išla je
od školj​ke do školj​ke, vr​tje​la gla​vom i po​nav​lja​la: – To je sra​mo​ta, sra​mo​ta... – kod sva​ke
školj​ke, a Mc​Murp​hy je išao uko​rak s njom, mi​gao niz nos i od​go​va​rao: – Ne, to je za​hod​‐
ska školj​ka... za​hod​ska školj​ka...
No više nije iz​gu​bi​la kon​tro​lu niti je ičim po​ka​za​la da bi mo​gla. Samo je Mc​Murp​hyju
tu​pi​la zbog za​ho​da, ši​ka​ni​ra​la ga ona​ko je​zi​vo, po​la​ko i strp​lji​vo kao i sva​ko​ga, a on se pred
njom dr​žao kao di​je​te kad ga ko​riš, oba​rao gla​vu, tr​ljao se no​gom o nogu i po​nav​ljao: – Mi​‐
los​ti​va, sve sam pro​bao, ali bo​jim se da za ri​ba​nje sra​oni​ca ni​kad neću za​ra​di​ti pe​ti​cu.
Jed​nom je na ko​ma​di​ću pa​pi​ra ne​što na​črč​kao, ne​što čud​no kao kak​vo stra​no pi​smo, pa

100
 www.balkandownload.org

je to žva​kom za​li​je​pio za rub jed​ne školj​ke s unu​traš​nje stra​ne; kad je ona sa zr​ca​lom za​vi​ri​‐
la u tu školj​ku, za​grc​nu​la se vi​djev​ši što tamo piše i zr​ca​lo joj is​pa​de iz ruke u školj​ku. Ali
nije iz​gu​bi​la kon​tro​lu. Lut​kas​to lice i lut​kas​ti osmi​jeh bili su joj oko​va​ni si​gur​noš​ću. Us​pra​‐
vi​la se, po​gle​da​la ga tako da bi se i ka​men is​to​pio i rek​la da je nje​mu duž​nost da školj​ke čis​ti,
a ne da ih pr​lja.
Što se tiče čiš​će​nja, za​pra​vo, na odje​lu se više nije ni iz​da​le​ka ra​di​lo kao pri​je. Po​pod​ne, u
vri​je​me kad smo po ras​po​re​du ima​li kuć​ne pos​lo​ve, čim bi do​šao čas za te​le​vi​zij​ski pri​je​nos
utak​mi​ce bej​z​bo​la, svi bi se na​cr​ta​li sa svo​jim nas​lo​nja​či​ma pred te​le​vi​zor i oda​tle se nisu
mi​ca​li sve do ve​če​re. Nije bilo veze što je apa​rat bio u glav​noj sobi is​klju​čen pa smo pred so​‐
bom ima​li samo pra​zan sivi ekran, jer nas je Mc​Murp​hy sa​ti​ma za​bav​ljao, pri​po​vi​je​dao bi
sva​kak​ve zgo​de, na pri​mjer kako je jed​nom u mje​sec dana za​ra​dio ti​su​ću do​la​ra vo​ze​ći ka​‐
mi​on za neku malu dr​vo​djelj​sku tvrt​ku, pa je sve do zad​nje pare iz​gu​bio na​tje​ču​ći se s jed​‐
nim Ka​na​đa​ni​nom u ba​ca​nju sje​ki​re, ih kako su on i je​dan nje​gov paj​daš na ro​deu u Al​‐
banyju na​go​vo​ri​li ne​kog ma​mla​za da se na​tje​če za​ve​za​nih oči​ju. – Pa​zi​te, ne da biku za​ve​že
oči, nego sebi. – Uvje​ri​li su fra​je​ra da je to bo​lje zbog vr​to​gla​vi​ce, kad se bik sta​ne vr​tje​ti oko
sebe. I kad su fra​je​ru sve​za​li ru​bac oko oči​ju, još su ga i po​sa​di​li na bika na​opa​ko. Mc​Murp​‐
hy je to is​pri​čao ne​ko​li​ko puta i sva​ki se put ludo smi​jao i tu​kao ka​pom po be​dru.
– Za​ve​za​nih oči​ju i na​opa​ko... I ne di​gao se ja s ovog mjes​ta ako fra​jer nije os​tao na biku
do kra​ja i do​bio prvu na​gra​du! Ja sam bio dru​gi; da je on pao, ja bih bio prvi i do​bio bih do​‐
bru lovu. E, samo nek mi se opet uka​že pri​li​ka, ku​nem se da ću naj​pri​je za​ve​za​ti oči onom
usra​nom biku!
I lupa se po be​dru, za​ba​cu​je gla​vu, smi​je li se, smi​je, pal​cem boc​ka u re​bra pr​vo​ga do sebe
ne bi li i nje​ga nag​nao na smi​jeh.
Toga je tjed​na bilo tre​nu​ta​ka gdje tako slu​šam onaj nje​gov ra​zor​ni smi​jeh, gle​dam ga
kako se češe po tr​bu​hu, raz​gi​ba​va i zi​je​va, kako se za​va​lju​je u sto​li​ci i miga ono​me s ko​jim se
zeza, i sve to iz​vo​di po​sve pri​rod​no kao što diše, pa za​bo​rav​ljam svoj strah od Glav​ne ses​tre i
Sus​ta​va koji sto​ji za njom. Po​miš​ljam da je on tako jak i tako svoj da ga ona ni​kad neće slo​‐
mi​ti na svoj na​čin. Po​miš​ljam da je on zbi​lja neo​bi​čan čo​vjek. On je ta​kav ka​kav je, i to je
sve. Mo​žda zato i jest tako jak, što je ta​kav ka​kav je. Za sve te go​di​ne Sus​tav ga nije sre​dio. A
za​što ses​tra mis​li da ona to može iz​ves​ti za ne​ko​li​ko tje​da​na?
Pos​li​je, dok sam se na za​ho​du skri​vao od cr​nih mo​ma​ka, gle​dao sam se u zr​ca​lu i pi​tao se
kako net​ko može iz​ves​ti ta​kav ko​lo​sa​lan pot​hvat, da bude ta​kav ka​kav je. U zr​ca​lu je moje
lice, tam​no i tvr​do, ko​šta​ne, iz​bo​če​ne ja​go​di​ce, obra​zi kao da si ih is​te​sao sje​ki​rom, oči crne,
tvr​de i opa​ke, baš kao u Sta​ro​ga ili u onih ži​la​vih i opas​nih In​di​ja​na​ca koje gle​da​te na te​le​vi​‐
zi​ji, a ja si mis​lim kako to ni​sam ja, to nije moje lice. Ni​sam bio ja ni kad sam se tru​dio da
bu​dem kao to lice. Ni onda za​pra​vo ni​sam bio ja; samo sam se pra​vio onak​vim ka​kav iz​gle​‐
dam, kako su to dru​gi htje​li. Sva je pri​li​ka da ni​kad i ni​sam bio ja. Kako Mc​Murp​hy može
biti ta​kav ka​kav je?

101
 Sad sam ga gle​dao druk​či​je nego pr​vog dana; više ni​sam gle​dao samo nje​go​ve ša​ke​ti​ne,
riđe za​li​ske i slom​lje​ni nos pod ko​jim mu se širi smi​je​šak. Vi​dio sam ga kako čini stva​ri koje
se ne sla​žu s onim li​cem i onim ša​ka​ma, kao na pri​mjer da na rad​noj te​ra​pi​ji sli​ka pra​vim
bo​ja​ma i to na praz​nom pa​pi​ru, bez ikak​vih crta ili bro​je​va po ko​ji​ma znaš što ćeš i kako sli​‐
ka​ti, ili da vrlo li​je​pim i teč​nim ru​ko​pi​som piše ne​ko​me pi​sma. Kako može čo​vjek nje​go​va
iz​gle​da sli​ka​ti ili lju​di​ma pi​sa​ti pi​sma, ili se za​bri​nu​ti i uz​bu​di​ti, kako se jed​nom do​go​di​lo,
vi​dio sam, kad mu se pi​smo vra​ti​lo. Tako ne​što oče​ku​ješ od jed​nog Bil​lyja Bib​bi​ta ili Har​‐
din​ga. U Har​din​ga su ruke kao stvo​re​ne za sli​ka​nje, a on ni​ka​da nije sli​kao; Har​ding je svo​‐
je ruke za​uz​dao i pri​si​lio ih da pile da​ske za šte​na​re. Mc​Murp​hy nije bio ta​kav. Nije do​pus​‐
tio svom iz​gle​du da mu na​me​će ova​kav ili ona​kav ži​vot, kao što nije do​pus​tio Sus​ta​vu da ga
sa​me​lje i pri​la​go​di po svo​joj vo​lji.
Što​šta sam sad gle​dao druk​či​je. Valj​da im se onaj stroj za ma​glu, ugra​đen u zidu, pok​va​‐
rio od pre​op​te​re​će​nja na sas​tan​ku u pe​tak, pa više nisu mo​gli pu​šta​ti ni ma​glu ni plin i sve​‐
mu za​mu​ći​va​ti iz​gled. Na​kon to​li​ko go​di​na prvi sam put bio u sta​nju vi​dje​ti lju​de bez uobi​‐
ča​je​nih cr​nih kon​tu​ra, a jed​ne sam noći čak mo​gao i gle​da​ti kroz pro​zor.
Kako sam već re​kao, kad bi me po​tje​ra​li u kre​vet obič​no bi mi naj​pri​je dali onu pi​lu​lu
koja bi me tako us​pa​va​la da više ne bih znao za sebe. A zna​lo bi se do​go​di​ti da doza nije pra​‐
va, pa bih se pro​bu​dio – oči mi kao ko​rom sli​jep​lje​ne, spa​va​oni​ca sva u dimu, žice u zidu
na​bi​je​ne do mak​si​mu​ma, suču se i zra​kom iz njih si​je​va​ju is​kre smr​ti i pa​kos​ti, a sve je to za
mene pre​vi​še, za​bi​jam gla​vu pod jas​tuk, htio bih opet zas​pa​ti. I kad god iz​vi​rim smr​di spa​‐
lje​na dla​ka i čuje se cvr​ča​nje kao od mesa na uža​re​noj plo​či.
Ali te noći, ne​ko​li​ko dana na​kon onog ve​li​kog sas​tan​ka, pro​bu​dim se a spa​va​oni​ca čis​ta i
tiha; u mr​tvoj ti​ši​ni samo se čuje lako di​sa​nje spa​va​ča i kr​ča​nje raz​dr​ma​nih utro​ba iz​me​đu
krh​kih re​ba​ra one dvo​ji​ce sta​rih ve​ge​ti​ra​ca. Je​dan je pro​zor otvo​ren, zrak je u spa​va​oni​ci
čist i od nje​go​va se oku​sa ne​ka​ko osje​ćam kao da sam ili omam​ljen ili pi​jan i odjed​nom mi
dođe da us​ta​nem i uči​nim što​god.
Iz​vu​čem se iz plah​ti i ho​dam bos po hlad​nim plo​či​ca​ma iz​me​đu kre​ve​ta. Pod ta​ba​ni​ma
osje​ćam plo​či​ce i pi​tam se ko​li​ko li sam puta, ko​li​ko ti​su​ća puta, pre​šao oti​ra​čem pre​ko
ovih is​tih plo​či​ca a da ih ni​kad ni​sam osje​tio. Ono bri​sa​nje sad mi se uči​ni​lo kao san, kao da
ni​sam baš po​sve uvje​ren da je to bila stvar​nost to​li​ke go​di​ne. Stva​ran mi je samo taj hlad​ni
li​no​le​um pod sto​pa​li​ma i samo ovog tre​na.
Ba​uljam iz​me​đu lju​di koji se nižu u bi​je​lim gr​ba​ma na​lik na snjež​ne na​no​se, oprez​no da
se ne po​pik​nem na koga, i do​la​zim do zida s pro​zo​ri​ma. Šu​ljam se po​red pro​zo​ra do ono​ga
otvo​re​no​ga, gdje od vje​tri​ća zas​tor šu​ška amo-tamo, i pris​lo​nim čelo na mre​žu. Žica je hlad​‐
na i oš​tra, va​ljam na njoj gla​vu sjed​ne na dru​gu stra​nu da je osje​tim i jed​nim i dru​gim obra​‐
zom i udi​šem vje​trić. To je​sen do​la​zi, po​mis​lim, udi​šem taj me​la​sas​ti ki​se​li vonj si​la​že ko​jim
zrak vi​bri​ra kao od bren​ča​nja zvo​na, neg​dje gori hras​to​vo liš​će, čo​vjek ga je os​ta​vio da pre​ko
noći ti​nja jer je još ze​le​no.

102
 www.balkandownload.org

To je​sen do​la​zi, po​nav​ljam u mis​li​ma, je​sen do​la​zi; kao da je to naj​ve​će čudo koje sam
ika​da do​ži​vio. Je​sen. Tu pred no​som, vani, do​ne​dav​no je bilo pro​lje​će, pa je bilo lje​to, a sad
je je​sen – i to je zbi​lja čud​na mi​sao.
Shva​tim da su mi oči još za​tvo​re​ne. Za​tvo​rio sam ih kad sam pris​lo​nio lice na mre​žu,
kao da sam se bo​jao po​gle​da​ti van. Sad ih mo​ram otvo​ri​ti. Po​gle​dao sam kroz pro​zor i prvi
put vi​dio da je bol​ni​ca neg​dje u po​lju. Mje​sec se ni​sko spus​tio, iz​nad sa​mih paš​nja​ka; lice
mu je kao iz​braz​da​no i zgu​lje​no na mjes​tu gdje se upra​vo ot​ki​nuo iz ždri​je​la hras​to​va i sta​‐
ba​la pla​ni​ke na ob​zor​ju. Zvi​jez​de su oko mje​se​ca bli​je​de, a sve jače i smje​li​je blis​ta​ju što su
da​lje od svi​je​tlo​ga pr​ste​na ko​jim zra​či go​le​mi Mje​sec. Sje​tio sam se kako sam sve to uoča​vao
kad sam sa Sta​rim i stri​če​vi​ma išao u lov pa bih le​žao, umo​tan de​ka​ma što ih je baka bila is​‐
ple​la, po​da​lje od lju​di koji bi se ni​je​mo zgu​ri​li oko va​tre s li​tre​nim vr​čem kak​tu​so​va​če koji
bi kru​žio od usta do usta. Gle​dao bih iz​nad sebe onaj ve​li​ki ore​gon​ski pre​rij​ski mje​sec koji
bi pos​ti​dio sve zvi​jez​de oko sebe. Gle​dao bih i gle​dao, da vi​dim hoće li mje​sec pro​bli​je​dje​ti
ili će zvi​jez​de za​blis​ta​ti, dok mi obraz ne bi osje​tio rosu pa bih mo​rao na​vu​ći deku pre​ko
gla​ve.
Na te​re​nu is​pod pro​zo​ra ne​što je šmug​nu​lo – zbri​sa​lo iz vida iza jed​ne ži​vi​ce a tra​vom
mu klis​nu​la duga sjen​ka na​lik na pa​uka. Evo, opet je iz​bi​lo, tamo gdje se bo​lje vidi, pas je,
mlad, mr​šav sa​mot​njak koji je po​bje​gao od kuće da is​tra​ži ka​kav je svi​jet kad pad​ne mrak.
Nju​ši kr​tič​nja​ke, ne zato da ih ra​sko​pa, nego da vidi što kr​ti​ce rade u ovo doba. Straž​nji​cu
je upe​rio u zrak, vi​tla re​pom, gura nju​šku u rupu pa onda bje​ži – do dru​ge rupe. Trči pre​ko
vlaž​ne tra​ve što se cak​li mje​se​či​nom, za so​bom os​tav​lja trag kao da blis​ta​vo mo​dri​lo tra​ve
špri​ca cr​nim mr​lja​ma. I ju​re​ći od jed​ne do dru​ge još priv​lač​ni​je rupe tako je opi​jen svi​me –
mje​se​com, noću, vje​tri​ćem što do​no​si mla​dom psu opoj​ne mi​ri​se – da se mora iz​va​li​ti na
leđa i va​lja​ti. Ko​pr​ca se i pra​ća​ka kao riba, na zgrb​lje​nim le​đi​ma, iz​lo​že​na tr​bu​ha, onda ska​‐
če na noge, tre​se se, s nje​ga vrca rosa na mje​se​či​ni na​lik na škro​pac sre​br​nih rib​ljih lju​ski.
Na br​zi​nu je još jed​nom onju​šio sve rupe, da u se upi​je onaj mi​ris, a onda se na​glo ska​‐
me​nio s jed​nom po​dig​nu​tom ša​pom i na​he​re​ne gla​ve, os​lu​šku​ju​ći. Os​luh​nuo sam i ja, ali
ni​šta ni​sam čuo osim šu​ška​nja zas​to​ra na pro​zo​ru. Dugo sam os​lu​ški​vao, a onda, od​ne​kud
kao iz ve​li​ke da​lji​ne, čuo sam pi​ska​vo ga​ka​nje, na​lik na smi​jeh, is​pr​va sla​bo a za​tim sve jas​ni​‐
je. Ka​nad​ske gu​ske, idu na jug da pre​zi​me. Sje​tio sam se svih od​la​za​ka u lov i ko​li​ko sam pu​‐
zao na tr​bu​hu da ubi​jem gu​sku, a ni​kad ni​sam ni​jed​nu.
Ški​ljio sam u is​tom smje​ru kao i pas ne bih li ugle​dao jato, ali je bilo odveć tam​no. Ga​ka​‐
nje je ja​ča​lo, sad se već či​ni​lo kao da će one pro​le​tje​ti rav​no kroz spa​va​oni​cu, toč​no pre​ko
moje gla​ve. A onda su proš​le is​pred mje​se​ca – crn, va​lo​vit la​nac pre​dvod​ni​kom za​tom​ljen u
obli​ku slo​va V. Na tren se pre​dvod​nik na​šao usred Mje​se​če​va kru​ga, veći od os​ta​lih, na​lik
na crni križ što se ras​tva​ra i za​tva​ra, a čas pos​li​je odvu​kao je svoj V ne​bom iz​van vi​di​ka.
Slu​šao sam im glas kako se gubi i na kra​ju mi je os​tao samo u duhu. Pas ih je slu​šao još
dugo pos​li​je mene. Sve​jed​na​ko je sta​jao u svo​joj pozi, po​dig​nu​te šape; kad su gu​ske pre​le​tje​‐

103
le, nije se ni po​ma​kao ni za​la​jao. A kad ih više ni on nije mo​gao čuti, kre​nuo je smje​rom ko​‐
jim su se one iz​gu​bi​le; za​ka​skao je ujed​na​če​no i sve​ča​no, kao da ide na ugo​vo​ren sas​ta​nak.
Za​dr​žao sam dah i čuo kako mu ve​li​ke šape muk​lo ta​ba​ju po tra​vi; onda sam čuo kako neki
auto brza neg​dje iza za​vo​ja. Na gla​vi​ci us​po​na iz​bi​ju fa​ro​vi i us​tre​me se niz auto​put. Gle​dao
sam kako se pas i auto kre​ću pre​ma is​toj toč​ki na asfal​tu.
Pas je go​to​vo sti​gao do že​ljez​ne ogra​de na kra​ju te​re​na i uto osje​tim da se net​ko stvo​rio
kraj mene. Dvo​je. I ne gle​da​ju​ći znao sam da su to onaj crni mo​mak zvan Ge​ever i ses​tra s
mr​ljom i kri​ži​ćem. Čuo sam strah kako mi šu​ška u gla​vi. Crni me mo​mak uzeo is​pod ruke i
okre​nuo.
–Ja ću ga odves​ti – reče.
– Hlad​no vam je tu kod pro​zo​ra, gos​po​di​ne Brom​den – reče ses​tra. – Bit će bo​lje da se
vra​ti​te u svoj li​je​pi i to​pli kre​vet.
– Ne može vas čuti – reče joj crni mo​mak. – Ja ću ga odves​ti. Stal​no odve​zu​je plah​te i
smu​ca se oko​lo.
Po​kre​ćem se, a ses​tra uz​mi​če ko​rak, do​ba​cu​ju​ći cr​no​me mom​ku: – Da, bu​di​te tako do​‐
bri – i u ruci pre​me​će lan​čić koji joj je oko vra​ta. Kod kuće se ona za​klju​ča​va u ku​pa​oni​ci,
da je nit​ko ne vidi, ski​da se i kri​ži​ćem tr​lja onu mr​lju što joj kao tan​ka crta teče od kuta usa​‐
na pre​ko ra​me​na i gru​di. Tr​lja je i tr​lja i moli sve​tu Ma​ri​ju da je spr​ži, ali mr​lja os​ta​je. Bu​lji
u nju u zr​ca​lu, tam​ni​ja je nego ika​da. Onda uzi​ma ži​ča​nu čet​ku s ko​jom se stru​že boja s
čam​ca i riba onu mr​lju, pa zgu​lje​nu i ras​kr​vav​lje​nu kožu po​kri​va spa​va​ći​com i uv​la​či se u
kre​vet.
Ali toga u nje ima odvi​še. Dok spa​va, pe​nje joj se ždri​je​lom u usta pa joj curi s kuta usa​na
kao kak​va ru​me​na sli​na i spu​šta joj se niz vrat i gru​di. Uju​tro vidi da je opet umr​lja​na a ra​‐
ču​na da to ne može biti iz nje, iz nu​tri​ne – kako bi i mo​glo biti? nije li ona tako do​bra ka​‐
tol​ki​nja? – pa za​klju​ču​je da je to zbog toga što radi noću na odje​lu, među tak​vi​ma ka​kav
sam ja. Da, samo smo joj mi kri​vi i ona će nam se za to osve​ti​ti ma​kar joj to bilo zad​nje u ži​‐
vo​tu. Vo​lio bih da se Mc​Murp​hy pro​bu​di, da mi po​mog​ne.
– Ve​ži​te ga u kre​ve​tu, gos​po​di​ne Ge​ever, a ja ću pri​pre​mi​ti li​jek.

Na grup​nim sas​tan​ci​ma sad iz​bi​ja​ju žal​be što su tako dugo bile za​pre​ta​ne da im raz​lo​zi
već odav​no ne sto​je. Sad kad je tu os​lo​nac u liku Mc​Murp​hyja, lju​di su se po​če​li ras​pi​ti​va​ti
o sve​mu što se na odje​lu ika​da do​go​di​lo a nije im bilo po vo​lji.
– Za​što se vi​ken​di​ma spa​va​oni​ca za​klju​ča​va? – pita na pri​mjer Cheswick ili net​ko dru​gi.
– Zar čo​vjek čak ni pre​ko vi​ken​da ne može ra​di​ti što hoće?
– Da, gos​po​đi​ce Rat​c​hed – sla​že se Mc​Murp​hy. – Za​što?
– Iz is​kus​tva zna​mo da bis​te se svi vi, ako bi spa​va​oni​ca bila ot​klju​ča​na, već na​kon do​‐
ruč​ka vra​ti​li u kre​vet.

104
 www.balkandownload.org

– Pa je li to smrt​ni gri​jeh? Zar nor​ma​lan čo​vjek ne spa​va do​kas​na vi​ken​dom?

– Ovo je bol​ni​ca – od​vra​ća ona to​nom kao da joj je to sto​ti put – a vi ste tu zato što ste
se po​ka​za​li nes​po​sob​ni​ma da se pri​la​go​di​te druš​tvu. I dok​tor i ja sma​tra​mo da za vas sva​ka
mi​nu​ta pro​ve​de​na u druš​tvu ima, s ne​kim iz​nim​ka​ma, te​ra​pij​sku vri​jed​nost, dok sva​ka mi​‐
nu​ta koju pro​ve​de​te sami i za​miš​lje​ni pro​dub​lju​je vašu odvo​je​nost.
– Zna​či, zato nas mora biti naj​ma​nje osam kad iz odje​la ide​mo na ovu ili onu te​ra​pi​ju?
– Tako je.
– Zna​či, ako čo​vjek želi biti sam, to je znak da je bo​les​tan?
– Ni​sam tako rek​la...
– Zna​či, ako hoću na za​hod da se olak​šam, mo​ram sa so​bom po​ves​ti još naj​ma​nje se​dam
pri​ja​te​lja, da se ne bih za​mis​lio na školj​ki?
Na to ses​tra ne sti​že od​go​vo​ri​ti jer Cheswick ska​če na noge i viče: – Da, to ho​će​te reći?
– A os​ta​li akut​ni što sje​de na sas​tan​ku po​nav​lja​ju: – Da, da, to ho​će​te reći?
Ona čeka da se svi uti​ša​ju, da opet zav​la​da mir, pa mir​no go​vo​ri:
– Lju​di, naj​pri​je se smi​ri​te, vla​daj​te se kao sku​pi​na odras​lih lju​di na sas​tan​ku, a ne kao
dje​ca na igra​li​štu, pa ćemo upi​ta​ti dok​to​ra je li uput​no u ovo​me mo​men​tu uni​je​ti kak​ve
pro​mje​ne u kuć​ni red. Je li, dok​to​re?
Svi zna​ju što će od​go​vo​ri​ti dok​tor, pa još pri​je nego što će za​us​ti​ti, evo opet Cheswic​ka,
ska​če s dru​gim pro​s​vje​dom: – A što je s na​šim ci​ga​re​ta​ma, gos​po​đi​ce Rat​c​hed?
– Da, što je s ci​ga​re​ta​ma? – gun​đa​ju akut​ni.
Ovaj put Mc​Murp​hy pre​tje​če ses​tru, obra​ća se dok​to​ru i nje​ga pita:
– Da, dok​to​re, što je s na​šim ci​ga​re​ta​ma? Ima li ona pra​vo ci​ga​re​te, naše ci​ga​re​te, dr​ža​ti
na onom svom sto​lu kao da su nje​zi​ne i baca nam samo po ku​ti​ju kad joj se hoće? Pa ka​kav
je to na​čin, da ja ku​pim šte​ku ci​ga​re​ta, a onda mo​ram če​ka​ti od ne​ko​ga odo​bre​nje kad ću ih
po​pu​ši​ti.
Dok​tor je na​he​rio gla​vu da bi mo​gao gle​da​ti u ses​tru kro​za svo​je na​oča​le. Nije znao da
ona pli​je​ni ci​ga​re​te da bi spri​je​či​la koc​ka​nje.
– Što je to s ci​ga​re​ta​ma, gos​po​đi​ce Rat​c​hed? Još ni​sam čuo...
– Dok​to​re, meni se čini da je pu​ši​ti po tri, če​ti​ri, a kat​kad i pet ku​ti​ja ci​ga​re​ta dnev​no
ipak pre​vi​še. To se do​go​di​lo proš​log tjed​na, na​kon do​la​ska gos​po​di​na Mc​Murp​hyja, pa sam
od​lu​či​la da lju​di​ma oduz​mem šte​ke ci​ga​re​ta koje ku​pu​ju u kan​ti​ni i da sva​kom pa​ci​jen​tu
dam samo po ku​ti​ju dnev​no.
Mc​Murp​hy se nag​nuo na​pri​jed pa će Cheswic​ku to​bo​že ša​pa​tom:
– Pazi sad kad dođe na red od​la​zak u za​hod. Mo​rat ćeš ne samo po​ves​ti sed​mo​ri​cu, nego
ne​ćeš smje​ti ići ni više od dva​put dnev​no i to kad ona kaže.
I za​va​lio se u nas​lo​njač i tako se smi​jao da go​to​vo ci​je​lu mi​nu​tu nit​ko nije mo​gao pro​go​‐
vo​ri​ti.
Mc​Murp​hy je sil​no uži​vao što je iz​a​zvao tak​vu zbr​ku, a mis​lim da se po​ma​lo ču​dio za​što

105
ga osob​lje ne pri​tiš​će i još se više ču​dio što mu Glav​na ses​tra i ne pri​go​va​ra mno​go. Na​kon
jed​nog sas​tan​ka re​kao je Har​din​gu: – Mis​lio sam da je ona sta​ra sova mno​go ži​la​vi​ja. Mo​‐
žda joj je samo tre​ba​lo do​bro spus​ti​ti. Samo – i na to se na​mr​štio – drži mi se kao da u
onom svom bi​je​lom ru​ka​vu ima sve aso​ve.
Uži​vao je tako sve do idu​će sri​je​de, a onda je doz​nao za​što je Glav​na ses​tra tako si​gur​na
u svo​je adu​te. Sri​je​da je dan kada sku​pe sve nas, osim naj​go​rih le​ši​na, i po​tje​ra​ju u ba​zen,
htje​li to mi ili ne htje​li. Ako bi tog dana odjel bio u ma​gli, ja bih se u njoj sa​krio samo da ne
idem. Ba​ze​na sam se uvi​jek bo​jao; pla​šio sam se du​bo​ke vode u ko​joj bih se mo​gao uto​pi​ti,
odvod​nog ka​na​la da me ne usi​še i ne odvu​če rav​no do mora. Ina​če, kad sam bio mali uop​će
se ni​sam bo​jao vode, da​pa​če. Za​jed​no sam s odras​li​ma, i to ne kao oni, u čiz​ma​ma, jur​cao
po ske​la​ma iz​nad br​za​ka Co​lum​bi​je i ve​rao se dok ze​le​ni i bi​je​li vr​tlo​zi oko mene niču i pra​‐
še se i tvo​re duge. Ali, kako sam vi​dio da mi se Sta​ri po​čeo bo​ja​ti, i mene je uhva​tio ta​kav
strah da sam bje​žao čak i od plit​ke mla​ke.
Iz​aš​li smo iz svla​či​oni​ce, a ba​zen je bio kr​cat go​lim mu​škar​ci​ma, pr​ska i ši​klja voda; vri​‐
ska i dre​ka od​bi​ja​ju se od vi​so​kog stro​pa kako to obič​no biva u za​tvo​re​nim ba​ze​ni​ma. Crni
su nas mom​ci stje​ra​li u nj. Voda je bila ugod​no to​pla, ali ja ni​sam htio da​lje od ruba (crni su
mom​ci obi​la​zi​li oko ba​ze​na i du​gim bam​bu​so​vim mot​ka​ma od​bi​ja​li lju​de od ruba), pa sam
se dr​žao Mc​Murp​hyja zna​ju​ći da ga oni neće tje​ra​ti u dub​lju vodu ako on to neće.
Raz​go​va​rao je sa spa​si​te​ljem, a ja sam bio mo​žda me​tar da​lje. Pod njim je mo​ra​lo biti du​‐
bo​ko, jer se oti​ski​vao no​ga​ma u vodi, dok sam ja sta​jao. Spa​si​telj je sta​jao na rubu ba​ze​na,
bio je u ma​ji​ci s bo​les​nič​kim bro​jem i imao je zvi​ždalj​ku. On i Mc​Murp​hy ras​pri​ča​li su se o
raz​li​ci iz​me​đu bol​ni​ce i za​tvo​ra. Mc​Murp​hy je tvr​dio da je u bol​ni​ci mno​go bo​lje, a spa​si​telj
je mis​lio druk​či​je; re​kao je Mc​Murp​hyju kako je, prvo i prvo, jed​no biti osu​đen, a dru​go
biti u bol​ni​ci pod nad​zo​rom.
– U za​tvo​ru si osu​đen, imaš pred so​bom odre​đe​ni da​tum, znaš kad će te pus​ti​ti.
Mc​Murp​hy se pres​tao pra​ća​ka​ti i po​la​ko je do​pli​vao do ruba ba​ze​na pa se za​gle​dao u
spa​si​te​lja.
– A kad si u bol​ni​ci? – upi​ta na​kon stan​ke.
Spa​si​telj je sleg​nuo mi​ši​ća​vim ra​me​ni​ma i cim​nuo zvi​ždalj​ku koja mu je vi​sje​la oko vra​‐
ta. Bio je sta​ri pro​fe​si​onal​ni igrač ame​rič​kog no​go​me​ta, čela obi​lje​že​na ožilj​ci​ma od ko​pač​‐
ke, a po​ne​kad, kad bi se na​šao iz​van odje​la, neka bi mu lam​pi​ca kvrc​nu​la u dnu oči​ju, s usa​‐
na bi mu sta​li plju​vač​kom pr​ska​ti bro​je​vi, pao bi na sve če​ti​ri, u start​nu pozu, pa bi zra​kom
za​pli​vao na prvu ses​tru koja na​iđe, za​bio bi joj rame u bu​bre​ge, u pra​vi čas da na​pa​dač zbri​‐
še kroz otvo​re​ni pros​tor. Zato je i bio s po​re​me​će​ni​ma; kad god nije pa​zio na ku​pa​če, bio je
spre​man na tak​vo što.
Još jed​nom je sleg​nuo ra​me​ni​ma na Mc​Murp​hyje​vo pi​ta​nje, onda se ogle​dao li​je​vo-des​‐
no, da vidi nije li koji crni mo​mak u bli​zi​ni, pa je klek​nuo na sa​mom rubu ba​ze​na i pru​žio
ruku pre​ma Mc​Murp​hyju, da je vidi.

106
 www.balkandownload.org

– Vi​diš ovaj gips?

Mc​Murp​hy po​gle​da onu mi​ši​ća​vu nad​lak​ti​cu. – Pri​ja​te​lju, pa tu ne​maš ni​ka​kav gips.
Spa​si​telj se na​smi​je​ši.
– Vi​diš, ova ruka mi je u gip​su zbog gad​nog loma na zad​njoj utak​mi​ci s Brown​si​ma.
Dok mi kost ne za​ci​je​li i ne ski​nu gips, ja ne mogu na te​ren. Ses​tra u mom odje​lu kaže da mi
po​taj​no li​je​či ruku. Nego što, čo​vje​če! Kaže mi da mo​ram na nju pa​zi​ti, ne smi​jem je na​pre​‐
za​ti, pa će mi ona ski​nu​ti gips i ja ću se vra​ti​ti u svoj klub.
Stis​nu​tom se ša​kom odu​pro od mo​krih plo​či​ca i po​di​gao opru​že​no ti​je​lo, da bi po​ka​zao
ko​li​ko mu je ruci bo​lje. Mc​Murp​hy ga je neko vri​je​me gle​dao, a onda ga upi​ta ko​li​ko dugo
čeka kad će mu ses​tra reći da je ruka u redu i da može oti​ći iz bol​ni​ce. Spa​si​telj se po​la​ko us​‐
pra​vi i pro​tr​lja nad​lak​ti​cu. Dr​žao se kao da ga je Mc​Murp​hy uvri​je​dio tim pi​ta​njem, kao da
ga op​tu​žu​je da je sla​bić koji cmiz​dri zbog oz​lje​de.
– Ja sam pod nad​zo​rom – od​vra​ti. – Da se mene pi​ta​lo, odav​no bih već oti​šao. Mo​žda
ne bih mo​gao igra​ti, s ovak​vom ru​kom, ali valj​da bih mo​gao sla​ga​ti ruč​ni​ke, je li tako? Ne​što
bih mo​gao ra​di​ti. Ali ses​tra u mom odje​lu stal​no go​vo​ri dok​to​ru da mo​ram još os​ta​ti. Ni​‐
sam ni za sla​ga​nje ruč​ni​ka u usra​noj sta​roj svla​či​oni​ci. Ni za to još ni​sam.
Okre​ne se, pri​đe svo​me mjes​tu, pop​ne se ljes​tva​ma kao dro​gi​ra​ni go​ri​la, pa odoz​go za​‐
ški​lji u nas, na​pu​ćiv​ši do​nju usnu.
– Po​ku​pi​li su me zbog pi​jans​tva i iz​gre​da, a ov​dje sam osam go​di​na i osam mje​se​ci –
reče.
Od​gur​nuv​ši se od ruba ba​ze​na i oti​sku​ju​ći se no​ga​ma u vodi, Mc​Murp​hy je raz​miš​ljao o
sve​mu tome. Osu​đen je na šest mje​se​ci, dva je mje​se​ca već odra​dio na rad​noj far​mi, os​ta​la
su mu još če​ti​ri – a više od če​ti​ri mje​se​ca ne bi ni​po​što htio os​ta​ti pod klju​čem, nig​dje. U
ovoj je lu​da​ri go​to​vo mje​sec dana, mo​žda je i mno​go bo​lja od rad​ne far​me, do​bri su kre​ve​ti,
uz do​ru​čak do​bi​vaš na​ran​čin sok, ali nije to​li​ko bo​lja da bi u njoj rado pro​veo ne​ko​li​ko go​‐
di​na.
Ot​pli​vao je do stu​ba na pli​ćem kra​ju ba​ze​na, pa je na nji​ma sje​dio do​kra​ja, mr​šte​ći se i
ci​ma​ju​ći ono malo klup​ko ma​lja is​pod grla. Gle​da​ju​ći ga onak​va, na​mr​šte​na i sama, sje​tio
sam se ri​je​či Glav​ne ses​tre na sas​tan​ku i spo​pao me strah.
Kad je odjek​nu​la zvi​ždalj​ka za po​vra​tak na odjel, i kad smo se upu​ti​li u svla​či​oni​cu, sre​li
smo se s dru​gim odje​lom koji je sad do​la​zio na red u ba​ze​nu, i u ko​ri​tu za is​pi​ra​nje nogu,
pred tu​še​vi​ma, pre​ko ko​jeg smo mo​ra​li pro​ći, le​žao je je​dan mo​mak iz dru​gog odje​la. Imao
je ve​li​ku, spu​žvas​tu i ru​ži​čas​tu gla​vu, a be​dra i noge kao ote​če​ne – bio je na​lik na ba​lon pun
vode što ga je net​ko stis​nuo po sre​di​ni – po​boč​ke je le​žao u ko​ri​tu i tru​bio kao pos​pa​ni tu​‐
ljan. Cheswick i Har​ding ga po​dig​nu, ali se on opet opru​ži u ko​ri​tu. Gla​va mu se nji​ha​la u
ra​sku​že​noj vodi. Oni ga opet po​di​go​še, a Mc​Murp​hy, koji ih je gle​dao, upi​ta:
– Koji mu je vrag?
– Hi​dro​ce​fa​lus – objas​ni mu Har​ding. – Mis​lim da je to od ne​kog po​re​me​ća​ja lim​f​nih

107
žli​jez​da. Gla​va se na​pu​ni te​ku​ći​nom. Po​mog​ni nam da ga dig​ne​mo.
Čim su pus​ti​li dje​ča​ka opet je le​gao u ko​ri​to; lice mu je bilo strp​lji​vo, ne​moć​no i pr​kos​‐
no; iz usta su mu iz​bi​ja​le bale i pra​vi​le mje​hu​re u onoj mli​ječ​noj vodi. Har​ding opet za​mo​li
Mc​Murp​hyja da im po​mog​ne, pa se on i Cheswick sag​nu​še nad dje​ča​kom. Mc​Murp​hy se
pro​gu​ra po​red njih i ode pod tuš.
– Pus​ti​te ga nek leži – reče tr​lja​ju​ći se pod tu​šem. – Mo​žda ne voli du​bo​ku vodu.
Vi​dio sam što će biti. Idu​ćeg dana za​pre​pas​tio je ci​je​li odjel – us​tao je rano, ori​bao je
školj​ke tako da su se blis​ta​le, pa nas​ta​vio čis​ti​ti pod u hod​ni​ku čim su mu to crni mom​ci na​‐
re​di​li. Sva​ko​ga je iz​ne​na​dio osim Glav​ne ses​tre; ona se dr​ža​la kao da se nema čemu ču​di​ti.
Toga dana na sas​tan​ku Cheswick reče kako se svi sla​žu da se ta si​tu​aci​ja s ci​ga​re​ta​ma ko​‐
nač​no ri​je​ši i za​klju​či: – Ni​sam malo di​je​te da od mene skri​va​ju ci​ga​re​te kao da su ko​la​či​ći!
Je li tako, Mack? – Oče​ki​vao je Mc​Murp​hyje​vu po​moć, ali do​bio je samo šut​nju.
Po​gle​dao je u kut gdje je bio Mc​Murp​hy. Svi su ona​mo po​gle​da​li. Mc​Murp​hy je bio za​‐
okup​ljen svo​jim špi​lom, gle​dao ga je kako mu u šaci kli​zi i nes​ta​je. Nije ni po​di​gao oči. Bilo
je je​zi​vo tiho, čulo se samo pra​ska​nje onih mas​nih ka​ra​ta i Cheswic​ko​vo sop​ta​nje.
– Hoću da se uči​ni ne​što! – na​glo se Cheswick raz​ga​la​mi. – Ni​sam ja malo di​je​te! –
Uda​ri no​gom i os​vr​ne se oko sebe iz​gub​lje​nim po​gle​dom, kao da će briz​nu​ti u plač. Obje je
šake stis​nuo i pri​tis​nuo na oble, ko​ko​šje gru​di; na ze​le​noj su odo​ri one šake bile na​lik na ru​‐
ži​čas​te lop​ti​ce a tako ih je sil​no ste​zao da su mu se tres​le.
Ni​kad nije dje​lo​vao krup​no; ma​len je bio i pre​tio, na tje​me​nu ru​me​nio mu se kru​žić
ćele, ah se u onoj pozi, sto​je​ći sam usred dnev​nog bo​rav​ka, či​nio još ma​nji i jad​ni​ji. Po​gle​‐
dao je u Mc​Murp​hyja, ah ga ovaj nije gle​dao; onda je oči​ma pro​šao po nizu akut​nih, tra​že​ći
po​moć. Svi su je​dan za dru​gim zvje​ra​li u stra​nu, a po​mo​ći ni​ot​kud. Pa​ni​ka na licu mu se
udvos​tru​či. Po​gled mu na​po​s​ljet​ku zas​ta​ne na Glav​noj ses​tri. Opet lupi no​gom.
– Hoću da se uči​ni ne​što! Ču​je​te me? Hoću da se uči​ni ne​što! Ne​što! Ne​što! Neš...
Ona dva crna ma​ca​na zgra​bi​še ga odos​tra​ga za ruke, a kr​ž​lja​vac ga steg​ne re​me​nom. Od​‐
mah je splas​nuo kao pro​bu​šen ba​lon i ona ga dva crna ma​ca​na odvu​ko​še gore, na odjel po​‐
re​me​će​nih. Čulo se kako mla​ko uda​ra o stu​be. Kad su se crni mom​ci vra​tih i sje​li, Glav​na
ses​tra okre​ne se nizu akut​nih njoj su​če​li​ce u dvo​ra​ni i za​gle​da se u njih. Ci​je​lo vri​je​me od
Cheswic​ko​va od​la​ska vla​da​la je ti​ši​na.
– Ima li još kak​vih pri​mjed​bi – upi​ta ona – na ras​po​dje​lu ci​ga​re​ta?
Pre​šao sam po​gle​dom pre​ko niza praz​nih, kao uza zid po​vje​ša​nih lica meni pre​ko puta, i
oči su mi na kra​ju sta​le na Mc​Murp​hyju koji je u svom kutu, u nas​lo​nja​ču, bio za​dub​ljen
svo​jom vjež​bom pre​si​je​ca​nja špi​la jed​nom ru​kom... a bi​je​le su ci​je​vi na stro​pu opet sta​le štr​‐
ca​ti le​de​nim svje​tlom... osje​ćam ga, zra​či mi i samu utro​bu.

Sada se Mc​Murp​hy više ne bori za nas, a neki akut​ni tvr​de da on de​be​lo far​ba Glav​nu

108
 www.balkandownload.org

ses​tru, na​čuo je, kažu, da će ga ona pos​la​ti na odjel po​re​me​će​nih, pa neko vri​je​me uz​mi​če da
joj ne bi dao po​vo​da; dru​gi mis​le da je pu​šta neka pre​dah​ne, a onda će je za​sko​či​ti kak​vim
no​vim po​te​zom, ne​kim lu​dim po​te​zom s ko​jim će ju iz​lu​dje​ti. Ču​ješ ih kako u gru​pi​ca​ma o
tome go​vo​re, na​ga​đa​ju​ći.
Ali ja – ja znam. Čuo sam nje​gov raz​go​vor sa spa​si​te​ljem. Na​po​kon je pos​tao mu​dar, i
to je sve. Kao moj Sta​ri, kad je ko​nač​no shva​tio da ne može iz​a​ći na kraj s onom ru​ljom iz
gra​da koja je za​pe​la da dr​ža​va tu iz​gra​di bra​nu zbog love, pos​lo​va i da se ri​je​ši na​šeg sela:
Neka ti In​di​jan​ci ri​bi​či po​ku​pe svoj smrad i svo​jih dvjes​to ti​su​ća do​la​ra koje im dr​ža​va daje
i neka se s tim tor​nja​ju dru​ga​mo! Sta​ri je naj​pa​met​ni​je na​pra​vio kad je pot​pi​sao one pa​pi​re;
ot​po​rom ne bi ni​šta do​bio. Dr​ža​va bi iona​ko doš​la na svo​je, pri​je ili pos​li​je. Ova​ko će ple​‐
me​nu do​bro pla​ti​ti. Je​di​no mu​dro rje​še​nje. I Mc​Murp​hy je na​šao je​di​no mu​dro rje​še​nje.
Shva​tio sam to. Po​pu​šta zato što mu je to naj​pa​met​ni​je, a ne zbog ono​ga što akut​ni iz​miš​‐
lja​ju. Ni​šta nije re​kao, ali ja sam znao i za​klju​čio da je to pa​met​no. To sam sebi po​nav​ljao i
po​nav​ljao: tako si si​gu​ran, kao kad se kri​ješ. Pa​me​tan po​tez, nit​ko to ne može po​re​ći. Ja
znam što on radi.
A onda, jed​no​ga ju​tra, si​nu​lo je i akut​ni​ma. Si​nu​lo im je zbog čega je on za​pra​vo uz​mak​‐
nuo, si​nu​lo im je da su raz​lo​zi koje smiš​lja​ju samo laži ko​ji​ma se za​va​ra​va​ju. I da​lje nije re​‐
kao ni ri​je​či o svom raz​go​vo​ru sa spa​si​te​ljem kod ba​ze​na, ali si​nu​lo im je. Mis​lim da je ses​‐
tra, noću, emi​ti​ra​la tu in​for​ma​ci​ju kre​ve​ti​ma pre​ko svo​je mre​že u podu spa​va​oni​ce, jer je
svi​ma is​to​dob​no si​nu​lo. Vi​dim po tome kako su po​gle​da​li Mc​Murp​hyja kad je uju​tro ušao
u dnev​ni bo​ra​vak. Ne gle​da​ju ga ni lju​ti​to, ni ra​zo​ča​ra​no, jer i oni po​put mene shva​ća​ju da
mu nema dru​ge – hoće li Glav​nu ses​tru na​ves​ti da ga ot​pus​ti, mora se vla​da​ti kako ona hoće
– ali ga ipak gle​da​ju kao da im je žao što mora biti tako.
Čak je i Cheswick to shva​tio i ni​šta nije za​mje​rio Mc​Murp​hyju što nije stao uz nje​ga i
di​gao buku zbog ci​ga​re​ta. Vra​tio se iz odje​la po​re​me​će​nih toga is​tog dana kad je ses​tra emi​‐
ti​ra​la in​for​ma​ci​ju kre​ve​ti​ma, pa je i sam re​kao Mc​Murp​hyju da shva​ća nje​go​vo dr​ža​nje i da
mu je to, s ob​zi​rom na sve, naj​mu​dri​je i da se nije sje​tio Mac​ko​va po​lo​ža​ja, ina​če ga ne bi
ona​ko pro​zvao. To je re​kao Mc​Murp​hyju dok su nas vo​di​li na ba​zen. Ali, čim smo se naš​li
kod ba​ze​na, do​dao je da bi ipak htio da se ne​što po​duz​me i sko​čio je u vodu. Na re​šet​ki
odvo​da na dnu ba​ze​na tako je spleo pr​ste da ga nisu mo​gli odvo​ji​ti ni krup​ni spa​si​telj, ni
Mc​Murp​hy, ni dva crna ma​ca​na, a dok su naš​li odvi​jač, odvi​nu​li re​šet​ku, i iz​vuk​li Cheswic​‐
ka za​jed​no s re​šet​kom za koju se dr​žao svo​jim buc​mas​tim ru​ži​čas​tim i mo​drim pr​sti​ma, već
se bio uto​pio.

U redu za ru​čak vi​dim kako is​pred mene pla​danj leti u zrak – kao ze​le​ni plas​tič​ni obla​‐
čić s ko​jeg se sli​je​va kiša mli​je​ka, gra​ška i juhe od po​vr​ća. Se​felt is​ka​če iz reda na jed​noj nozi,
obje je ruke vi​so​ko di​gao, u luku pada na leđa i iz​vr​nu​tim bje​lo​oč​ni​ca​ma bu​lji u mene. Gla​‐

109
vom je tres​nuo o pod kao kad se ka​me​nje su​da​ra u vodi, ti​je​lom u luku, trza se i tre​se. Fre​‐
dric​k​son i Sca​nlon ska​ču da mu po​mog​nu, ali ih je​dan crni ma​can gura u stra​nu i iz straž​‐
njeg dže​pa vadi malu daš​či​cu omo​ta​nu vrp​com sa sme​đim mr​lja​ma. Otva​ra Se​fel​tu usta,
uti​sku​je mu daš​či​cu među zube i ja ču​jem kako se drvo lomi, Se​felt ga je pre​gri​zao. Osje​ćam
okus špra​nja. Se​felt se trza spo​ri​je i jače, sad su to sil​ni gr​če​vi ko​ji​ma se diže u luk i pada –
diže se i pada, sve spo​ri​je, a onda pri​la​zi Glav​na ses​tra, sto​ji nad njim i on se ras​ta​če na podu
kao kak​va siva mla​ka.
Pre​da se je sklo​pi​la ruke, kao da drži svi​je​ću, gle​da kako mu se ono što je od nje​ga os​ta​lo
ci​je​di iz ru​ka​va i no​ga​vi​ca.
– Gos​po​din Se​felt? – pita cr​nog mom​ka.
– Da... uh... – Crni mo​mak cima daš​či​cu, po​ku​ša​va je iz​vu​ći. – Gos​pon Se​felt.
– A gos​po​din Se​felt je tvr​dio da mu li​je​ko​vi više ne tre​ba​ju. – Kima gla​vom i za ko​rak uz​‐
mi​če od Se​fel​ta koji se raz​lio do nje​zi​nih bi​je​lih ci​pe​la. Diže gla​vu, gle​da krug akut​nih koji
se oku​pio oko njih. Opet kima i po​nav​lja: – Da mu li​je​ko​vi više ne tre​ba​ju. – Na licu joj je
osmi​jeh, su​ćut, strp​lje​nje i ga​đe​nje, sve u isti mah – uvjež​ban iz​raz.
Mc​Murp​hy još ni​kad nije vi​dio ne​što slič​no. – Ma što mu bi? – pita.
Ses​tra ne diže po​gle​da s one mla​ke, ne okre​će se pre​ma Mc​Murp​hyju. – Gos​po​din Se​felt
je epi​lep​ti​čar, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy. Što zna​či da ga ovak​vi na​pa​di mogu po​go​di​ti u sva​ko
doba, ako se ne drži li​ječ​nič​kih upu​ta. Ali on mis​li da je pa​met​ni​ji. Rek​li smo mu što će mu
se do​go​di​ti ne bude li uzi​mao li​je​ko​ve. Una​toč tome, i da​lje iz​vo​di glu​pos​ti.
Smrk​nu​ta čela, Fre​dric​k​son is​tu​pa iz kru​ga. To je ži​lav, bes​kr​van tip pla​ve kose, oš​trih
pla​vih obr​va i duge do​nje če​ljus​ti, tu i tamo pra​vi se va​žan kako je to Cheswick obi​ča​vao –
grmi, ga​la​mi i grdi po​ko​ju ses​tru, go​vo​ri da će oti​ći iz ovog svinj​ca! I sva​ki put pu​šta​ju ga da
sik​će i pri​je​ti ša​kom dok se ne is​pu​ca, onda ga pi​ta​ju jes​te li za​vr​ši​li, gos​po​di​ne Fre​dric​k​son,
sad ćemo vam na​pi​sa​ti ot​pus​no pi​smo – a za​tim se oni tamo u glav​noj sobi kla​de ko​li​ko će
ovaj put iz​dr​ža​ti, za koje će vri​je​me po​niz​no doći, po​ku​ca​ti na stak​lo, is​pri​ča​ti se i za​mo​li​ti
da za​bo​ra​ve sve one glu​pos​ti koje je u žaru iz​va​lio, neka na dan-dva od​lo​že obras​ce, je li u
redu?
Sad je is​ko​ra​čio pred ses​tru, pri​je​ti joj ša​kom. – Tako, je li? Tako vi ka​že​te, uh? Ho​će​te
ras​pe​ti na​še​ga Se​efa kao da on to radi vama u inat ili što?
Ona mu su​ćut​no spu​šta ruku na nje​go​vu i šaka mu se opu​šta.
– U redu je, Bru​ce. Pri​ja​telj će vam biti do​bro. Iz​gle​da da nije uzi​mao di​lan​tin. Ja jed​‐
nos​tav​no ne znam što radi s njim.
Zna ona to do​bro, kao i svi os​ta​li; Se​felt za​dr​ža​va pi​lu​le u us​ti​ma i pos​li​je ih daje Fre​‐
dric​k​so​nu. Se​felt ih ne voli gu​ta​ti zbog ono​ga što na​zi​va »ka​tas​tro​fal​nim nus​po​ja​va​ma«, a
Fre​dric​k​son rado uzi​ma du​plu por​ci​ju jer se na​s​mrt boji na​pa​da. Ses​tra to zna, to joj se osje​‐
ća u gla​su, ali kad je gle​daš tak​vu, tako sim​pa​tič​nu i lju​baz​nu, re​kao bi da zbi​lja poj​ma nema
što je iz​me​đu Se​fel​ta i Fre​dric​k​so​na.

110
 www.balkandownload.org

– Jeee... – ras​te​že Fre​dric​k​son, ali mu je žes​ti​na na​pa​da splas​nu​la – je, ali ne mo​ra​te se
pra​vi​ti kao da je stvar samo u tome uzi​ma li to ili ne. Zna​te kako je Se​efu te​ško što ona​ko
iz​gle​da, što žene mis​le da je ru​žan i tako da​lje, a zna​te da mis​li da di​lan​tin...
– Znam – kaže ona i opet mu do​tak​ne ruku. – On mis​li da mu je li​jek kriv i što mu kosa
ot​pa​da. Jad​ni star​čić!
– Nije on tako star!
– Znam, Bru​ce. Za​što se to​li​ko uz​ru​ja​va​te? Ni​kad mi nije bilo jas​no što je to iz​me​đu vas
i va​šeg pri​ja​te​lja što vas čini tako de​fan​ziv​nim!
– Ali, vrlo važ​no! – kaže Fre​dric​k​son i za​bi​ja šake u dže​po​ve.
Ses​tra se pri​gi​ba, bri​še dio poda na koji će klek​nu​ti i ma​si​ra Se​fel​ta da ga malo do​ve​de k
sebi. Cr​nom mom​ku na​la​že da os​ta​ne kraj jad​nog star​či​ća a ona će pos​la​ti po ko​li​ca, da ga
odve​zu u spa​va​oni​cu i pus​ti​ti ga da spa​va ci​je​li dan. Kad us​ta​ne, po​tap​ša Fre​dric​k​so​na po
nad​lak​ti​ci, a on pro​gun​đa:
– Da, zna​te da i ja mo​ram uzi​ma​ti di​lan​tin, zato znam kako je Se​efu. Hoću reći, zato ja
i... ali nije važ​no!
– Bru​ce, ra​zu​mi​jem ko​li​ko obo​ji​ca tr​pi​te, ali zar ne mis​li​te da je sve dru​go bo​lje nego
ovo?
Upi​re pr​stom u pod i Fre​dric​k​son spu​šta po​gled. Se​felt se upo​la opo​ra​vio, prsa mu se
na​di​ma​ju i spu​šta​ju du​bo​kim, vlaž​nim i škri​pa​vim uz​da​si​ma. Kvr​ga mu ras​te na gla​vi tamo
gdje se su​da​rio s po​dom, oko daš​či​ce cr​no​ga mom​ka što mu viri iz usta skup​lja se cr​ve​na
pje​na, oči mu se već po​ma​lo miču. Ruke je ra​ši​rio, ras​tvo​re​nih dla​no​va, a pr​sti mu se ste​žu i
ras​te​žu upra​vo kao u onih u šok-sobi što sam ih gle​dao ve​za​ne za onaj križ od sto​la a s dla​na
im se od stru​je dimi. Se​felt i Fre​dric​k​son nisu ni​kad bili u šok-sobi. Oni su tako po​de​še​ni da
pro​izvo​de vlas​ti​tu vol​ta​žu, skup​lja im se u hr​p​te​nja​či a uklju​ču​je se s onih če​lič​nih vra​ta u
glav​noj sobi ako oni skre​nu i zas​tra​ne – usred naj​mas​ni​jeg vica uko​čit će se kao da ih je zdr​‐
ma​lo rav​no u mali mo​zak. Tako nema gnja​va​že s od​v​la​če​njem u onu pros​to​ri​ju.
Ses​tra bla​go stre​se Fre​dric​k​so​nu nad​lak​ti​cu, kao da je zas​pao, i po​nav​lja: – Pa ako uz​me​‐
mo u ob​zir i štet​no dje​lo​va​nje li​je​ka, zar ne mis​li​te da je sve bo​lje nego ovo?
Fre​dric​k​son zuri u pod, pla​ve je obr​ve po​di​gao kao da sad prvi put vidi kako on sam iz​‐
gle​da naj​ma​nje jed​nom mje​seč​no. Ses​tra se smi​je​ši, tap​ša mu nad​la​ni​cu i od​la​zi uz​gred si​je​‐
va​ju​ći oči​ma u akut​ne, neka ih je stid što se skup​lja​ju da bi gle​da​li ta​kav pri​zor. Kad je otiš​‐
la, Fre​dric​k​son se stre​se i bli​je​do na​smi​je​ši.
– Ne znam za​što sam se tako ras​pa​lio na sta​ru... mis​lim, nije mi dala ni​ka​kav po​vod da
tako pla​nem, zar ne?
To za​pra​vo i nije pi​ta​nje koje tra​ži od​go​vor, nego više kons​ta​ta​ci​ja da on ne može ot​kri​ti
raz​log. Još jed​nom se stre​se, želi se od​mak​nu​ti, ali mu Mc​Murp​hy pri​la​zi i po​ti​ho ga pita
što to oni uzi​ma​ju?
– Di​lan​tin, Mc​Murp​hy, an​ti​ko​nvul​ziv, ako ho​ćeš zna​ti.

111
 – Pa što, ne dje​lu​je?
– Ne, mis​lim da dje​lu​je – ako ga uzi​maš.
– Pa za​što se onda ze​za​te s tim?
– Evo, vidi, ako ho​ćeš zna​ti! Evo za​što se ze​za​mo s tim. – Fre​dric​k​son seže, pal​cem i ka​‐
ži​pr​stom hva​ta do​nju usnu, iz​vr​će je i po​ka​zu​je ote​če​ne, ru​ži​čas​te i bes​krv​ne des​ni s ni​zom
du​gih, blis​ta​vih zuba. – Des​ni – go​vo​ri jed​na​ko dr​že​ći usnu. – Od di​lan​ti​na ti des​ni gnji​ju.
A kad do​bi​ješ na​pad, škr​gu​ćeš zu​bi​ma. I onda...
S poda se čuje neki zvuk. Gle​da​ju Se​fel​ta, ste​nje i hri​pa, crni mu mo​mak upra​vo vadi
svo​ju daš​či​cu iz usta, a u daš​či​ci dva zuba.
Sca​nlon uzi​ma svoj pla​danj i na​pu​šta skup do​ba​cu​ju​ći: – Usran ži​vot! Ne va​lja ako uz​‐
meš, a ne va​lja ni ako ne uz​meš. U go​rem sosu ne mo​žeš biti, vje​ruj​te mi.
– Da, jas​no mi je – mrm​lja Mc​Murp​hy gle​da​ju​ći u Se​fel​to​vo lice koje se smi​ru​je. I na
Mc​Murp​hyje​vu licu po​ma​lo se sla​že isti iz​raz bola i ne​do​umi​ce kao na onom licu na podu.

Što god da se u ma​ši​ne​ri​ji bilo pok​va​ri​lo, već su to za​ci​je​lo po​pra​vi​li. Opet sve teče rav​‐
no​mjer​no i od​mje​re​no: u šest i tri​de​set is​pa​daj iz kre​ve​ta, u se​dam upa​daj u bla​go​va​oni​cu, u
osam evo kro​nič​ni​ma sla​ga​li​ce a akut​ni​ma kar​te... a u zas​ta​klje​noj sobi vi​dim bi​je​le ruke
Glav​ne ses​tre kako leb​de nad kon​tro​la​ma.

Kat​kad me vode s akut​ni​ma, a kat​kad ne. Odve​du me tako jed​nom s nji​ma u knjiž​ni​cu i
ja pri​đem odje​lu knji​ga iz teh​ni​ke, gle​dam nas​lo​ve iz elek​tro​ni​ke, knji​ga ko​jih se sje​ćam iz
one svo​je go​di​ne stu​di​ja; sje​ćam se da su te knji​ge pune she​ma, jed​nadž​bi i te​ori​ja – čvr​stih,
jas​nih, si​gur​nih stva​ri.
Htio bih za​vi​ri​ti u jed​nu knji​gu ali se bo​jim. Bo​jim se bilo što uči​ni​ti. Čini mi se kao da
leb​dim u praš​nja​vom žu​tom zra​ku knjiž​ni​ce, na pola puta od poda, na pola od stro​pa. Nas​‐
la​ge knji​ga na​he​ri​le su se oko mene, lu​đač​ki se kri​ža​ju i si​je​ku pod sva​kak​vim ku​to​vi​ma.
Jed​na se po​li​ca malo na​gi​nje na​li​je​vo, a dru​ga na​des​no. Neke se na​gi​nju nada mnom, ne
znam kako knji​ge ne is​pa​da​ju iz njih. Dižu se u ne​do​gled, kli​ma​ve po​li​ce od za​ko​va​nih da​‐
sa​ka i daš​či​ca, po​du​pr​te ci​je​vi​ma, nas​la​nja​ju se na ljes​tve, svu​da oko mene. Ako jed​nu knji​‐
gu iz​vu​čem, Bog zna kak​vu bi to stra​ho​tu pro​uz​ro​či​lo.
Ču​jem da net​ko ula​zi, to je je​dan od cr​nih mo​ma​ka s na​šeg odje​la, s njim je Har​din​go​va
žena. Raz​go​va​ra​ju​ći i ke​se​ći se jed​no dru​go​me ula​ze u knjiž​ni​cu.
– Vidi, vidi, Dale – crni mo​mak go​vo​ri Har​din​gu koji čita knji​gu – vidi koga sam ti do​‐
veo. Re​koh ja njoj da ovo nije vri​je​me za po​sjet, ali uvi​jek me slat​ko​rje​či​vo obr​la​ti! I evo,
do​veo sam ti je. – Pu​šta je is​pred Har​din​ga i od​la​zi za​go​net​no do​ba​cu​ju​ći: – Da nisi za​bo​‐
ra​vi​la, u redu?
Ona pr​sti​ma ša​lje po​lju​bac cr​no​me mom​ku, pa se okre​će Har​din​gu kru​že​ći straž​nji​com.

112
 www.balkandownload.org

– Zdra​vo, Dale.
– Dušo – on od​go​va​ra, ali se ne miče, dva je ko​ra​ka do nje. Os​vr​će se oko sebe, svi bu​lje
u njih.
Vi​so​ka je kao on. Ima ci​pe​le s vi​so​kim pe​ti​ca​ma a tor​bi​cu ne drži za re​men nego kao da
nosi knji​gu. Na cr​nom laku kož​ne tor​bi​ce nok​ti joj se cr​ve​ne kao kapi krvi.
– Hej, Mack – Har​ding do​zi​va Mc​Murp​hyja koji sje​di na dru​gom kra​ju sobe lis​ta​ju​ći
strip – za​ne​ma​ri na tre​nu​tak svo​ju žeđ za li​te​ra​tu​rom da te upoz​nam sa svo​jom su​pru​gom i
Ne​me​zom. Kad bih re​kao »bo​ljom po​lo​vi​com«, bio bih ba​na​lan, ali mis​lim da ta fra​za
uka​zu​je na ne​kak​vu os​nov​nu rav​no​mjer​nu po​dje​lu. Sla​žeš se?
Po​ku​ša​va se na​smi​ja​ti i s dva tan​ka bje​lo​kos​na pr​sta po​seg​ne u džep ko​šu​lje za ci​ga​re​ta​‐
ma, prt​lja​ju​ći za po​s​ljed​njom u ku​ti​ji. Ci​ga​re​ta mu se tre​se dok je stav​lja u usta. Ni on ni
žena nisu se još ni po​mak​nu​li jed​no pre​ma dru​go​me.
Mc​Murp​hyje​va krup​na pri​li​ka oti​sku​je se iz nas​lo​nja​ča i ski​da kapu dok pri​la​zi. Har​din​‐
go​va žena gle​da ga i smi​je​ši se di​žu​ći jed​nu obr​vu.
– Do​bar dan, gos​po​đo Har​ding – kaže Mc​Murp​hy.
Uz​vra​ća još ši​rim osmi​je​hom i kaže: – Ah, Mack, mr​zim to s gos​po​đom Har​ding; zovi
me Vera.
Sve tro​je sjed​nu na kauč na ko​jem je sje​dio Har​ding i ovaj pri​ča ženi tko je Mc​Murp​hy i
kako je Mc​Murp​hy pre​šao Glav​nu ses​tru, a ona se smi​je​ši i kaže kako se tome ni​ma​lo ne
čudi. Tako pri​po​vi​je​da​ju​ći, Har​ding se odu​šev​lja​va i za​bo​rav​lja na svo​je šake i one pred
njim u zra​ku ple​tu tako zor​nu sli​ku da je mo​žeš vi​dje​ti, na​lik su na dvi​je li​je​pe ba​le​ri​ne u bi​‐
je​lom što ple​som pri​ka​zu​ju pri​ču u su​zvu​čju s nje​go​vim gla​som. Šake mu mogu biti bilo što.
Ah čim je za​vr​šio pri​ču, uočio je da mu žena i Mc​Murp​hy zure u šake pa ih je od​mah stis​‐
nuo među ko​lje​na. Na​smi​je se zbog toga, a žena mu kaže:
– Dale, kada ćeš se na​uči​ti smi​ja​ti umjes​to da ci​čiš kao miš?
Isto je to i Mc​Murp​hy re​kao Har​din​gu za smi​jeh još pr​vog dana, ali ipak ne​ka​ko druk​či​‐
je; Mc​Murp​hyje​ve su ri​je​či tada smi​ri​le Har​din​ga, dok je sad od nje​zi​nih ri​je​či ner​voz​ni​ji
no ikad.
Ona za​tra​ži ci​ga​re​tu, Har​din​go​vi pr​sti opet kli​ze u džep ali tamo nema više ni​šta. –
Daju nam ih na ka​palj​ku – go​vo​ri i skla​pa svo​ja mr​ša​va ra​me​na kao da bi htio sa​kri​ti po​lu​‐
po​pu​še​nu ci​ga​re​tu koju drži među pr​sti​ma – ku​ti​ju na dan. To baš ne os​tav​lja čo​vje​ku mo​‐
guć​nost da bude ka​va​lir, naj​dra​ža moja Vera.
– Oh, Dale, pa tebi ni​kad dos​ta, je li tako?
On je gle​da i smi​je​ši se, u oči​ma mu ti​nja pod​muk​la, groz​ni​ča​va gor​či​na. – Go​vo​ri​mo li
sim​bo​lič​ki ili se još ba​vi​mo kon​kret​nim ci​ga​re​ta​ma? Nema veze, ma što si mis​li​la, od​go​vor
već znaš.
– Ni​sam mis​li​la išta dru​go nego ono što sam rek​la, Dale.
– Nisi mis​li​la ni​šta dru​go, mila moja. Ne​ga​ci​ja mora biti dvos​tru​ka. Mc​Murp​hy, Vera ti

113
je tak​mac u ne​pi​sme​nos​ti. Dušo, kako ne mo​žeš shva​ti​ti da »ni​sam« i »išta«...
– Do​bro! Dos​ta! Mis​li​la sam i jed​no i dru​go! Mis​li​la sam da ti uvi​jek ne​maš ni​šta i toč​‐
ka!
– Da ja ni​kad ne​mam ni​šta, dra​go moje pa​met​no di​je​te.
Ona se​kun​du gle​da Har​din​ga po​pri​je​ko, pa se okre​će Mc​Murp​hyju koji sje​di kraj nje. –
A ti, Mack, mo​žeš ti ri​je​ši​ti tu sit​ni​cu i po​nu​di​ti curu ci​ga​re​tom?
Ku​ti​ja mu već leži u kri​lu. Gle​da u nju kao da bi vo​lio da nije tamo, pa kaže: – Na​rav​no,
ja uvi​jek imam ci​ga​re​ta. Zato što sam ži​car. Ži​cam ih gdje stig​nem, zato meni ku​ti​ja tra​je
mno​go duže nego Har​din​gu. On puši samo svo​je. Tako da će on pri​je os​ta​ti bez...
– Pri​ja​te​lju moj, ne mo​raš na​la​zi​ti is​pri​ku za moju nes​po​sob​nost. To tvo​joj na​ra​vi ne
do​li​ku​je, a mo​joj ne godi.
– Tako je – po​t​vr​đu​je žena. – Samo mi je pri​pa​li.
I to​li​ko se pri​gi​ba k ši​bi​ci da joj čak i ja, s dru​go​ga kra​ja sobe, mogu vi​dje​ti is​pod blu​ze.
Onda ona pri​ča kako su joj do​ja​di​li Har​din​go​vi pri​ja​te​lji, stal​no joj svra​ća​ju i pi​ta​ju za
nje​ga.
– Znaš tak​ve, Mack, ne? Fra​jer s li​je​pom du​gom ču​pom, sva​ka mu je dla​ka na svom
mjes​tu, ci​fra se, kesi, lju​bi ruke.
Har​ding pita svra​ća​ju li samo zato da pi​ta​ju za nje​ga, a ona mu od​go​va​ra da oni što svra​‐
ća​ju da vide nju za​ci​je​lo se to​li​ko ne ci​fra​ju.
Na​glo us​ta​je i kaže da mora ići. Ste​že Mc​Murp​hyju ruku i kaže da se nada da će se opet
vi​dje​ti, pa iz​la​zi iz knjiž​ni​ce. Mc​Murp​hy nije ni ri​ječ iz​us​tio. Na kle​pe​ta​nje onih vi​so​kih
peta sve se gla​ve opet dižu, po​gle​di je pra​te sve do kra​ja hod​ni​ka.
– Što ka​žeš? – pita Har​ding.
Mc​Murp​hy se trg​ne. – Ima fe​no​me​nal​ne cice – nije mo​gao smis​li​ti ni​šta dru​go. – Ve​li​ke
ko u Sta​re Dame Rat​c​hed.
– Ni​sam mis​lio u fi​zič​kom po​gle​du, pri​ja​te​lju, mis​lio sam što...
– Do vra​ga, Har​ding! – vik​ne Mc​Murp​hy odjed​nom. – Ne znam što da mis​lim! Što ho​‐
ćeš od mene? Da ti bu​dem brač​ni sa​vjet​nik? Znam samo ovo: prvo i prvo, nit​ko nije sa​vr​‐
šen, i svat​ko samo vodi bri​gu o tome kako će dru​go​me za​gor​ča​ti ži​vot. Znam što bi ti že​lio
da mis​lim: da te ža​lim, da ti ka​žem da je ona pra​va kuč​ka. Ali si i ti bio ta​kav da se nije osje​‐
ća​la kao kra​lji​ca. Je​bem i tebe i tvo​je »što mis​liš«! Uos​ta​lom, imam punu kapu svo​jih bri​ga
i bez tvo​jih! Zato odje​bi! – Si​je​va po​gle​dom sve os​ta​le u knjiž​ni​ci. – I svi vi! Ski​ni​te mi se,
prok​le​ti bili!
I na​bi​ja kapu na gla​vu i vra​ća se svo​me stri​pu na dru​goj stra​ni pros​to​ri​je. Akut​ni se po​‐
gle​da​va​ju otvo​re​nih usta. Što se oko​mio na njih? Pa tko ga dira? Ot​ka​ko su ot​kri​li da je
uvu​kao ro​go​ve zato da mu ne pro​du​že bo​ra​vak u bol​ni​ci, nit​ko ga ni​šta ne pita. Svi se čude
za​što je tako pla​nuo na Har​din​ga i nije im jas​no za​što ona​ko gra​bi knji​gu sa sto​li​ce i drži je
pred so​bom – da li zato da ga dru​gi ne gle​da​ju ili zato da on ne gle​da dru​ge?

114
 www.balkandownload.org

Za ve​če​rom is​pri​ča​va se Har​din​gu, ne zna za​što je ona​ko pla​nuo u knjiž​ni​ci. Har​ding

kaže da je tome raz​log mo​žda bila nje​go​va žena, ona zna raz​dra​ži​ti lju​de. Mc​Murp​hy sje​di,
zu​re​ći u svo​ju ša​li​cu kave, i kaže:
– Ne znam, čo​vje​če. Tek sam je upoz​nao po​pod​ne. Ona si​gur​no nije kri​va što ci​je​li usra​‐
ni tje​dan loše sa​njam.
– Gos​pon Mc​Murp​hy, za​bo​ga – kli​če Har​ding, nas​to​je​ći imi​ti​ra​ti ma​log sta​žis​ta koji
pri​sus​tvu​je sas​tan​ci​ma – pa pri​čaj​te nam o tim va​šim sno​vi​ma! Samo ča​sak, da uz​mem
olov​ku i pa​pir. – Har​ding nas​to​ji biti du​ho​vit da olak​ša ne​la​god​nost is​pri​ke. Uzi​ma sal​ve​tu
i po njoj žli​com to​bo​že ne​što piše. – Tako! Što toč​no vi​di​te u tim... ah... sno​vi​ma?
Na Mc​Murp​hyju ni sjen​ke osmi​je​ha. – Ne znam, čo​vje​če. Samo neka lica, da... samo
lica.

Slje​de​ćeg ju​tra Mar​ti​ni je čuč​nuo iza kon​trol​nog blo​ka u ku​pa​oni​ci, glu​me​ći pi​lo​ta
mlaz​nog avi​ona. Po​ke​ra​ši su sta​li, ce​re​ka​ju se ko​me​di​ji.
– Paž​nja-paž​nja, paž​nja-paž​nja! Zem​lja-zrak, zem​lja-zrak! Objekt pri​mi​je​ćen na če​ti​ri-
nula-šes​na​est-sto – iz​gle​da kao ne​pri​ja​telj​ski pro​jek​til. Smjes​ta u na​pad! Paž​nja-paž​nja!
Vrti neki gumb, gura na​pri​jed jed​nu ruč​ku, na​gi​nje se u stra​nu kao da pra​ti let avi​ona.
Po​mi​če ka​zalj​ku na »pun mlaz« na jed​noj stra​ni blo​ka, ali iz ci​je​vi na zidu kva​drat​ne ka​bi​‐
ne od ke​ra​mič​kih plo​či​ca što je pred njim ne štr​ca voda. Nema više hi​dro​te​ra​pi​je, is​klju​či​li
su vodu. Opre​ma je sa​svim nova, sve sam krom i če​lik, a uop​će nije ko​ri​šte​na. Ako se iz​uz​‐
me krom, kon​trol​ni blok i tuš isti su kao opre​ma za hi​dro​te​ra​pi​ju ko​jom su se ko​ris​ti​li u
sta​roj bol​ni​ci pri​je pet​na​est go​di​na; ci​je​vi koje će ti mla​zom po​š​tr​ca​ti sva​ki ko​ma​dić ti​je​la iz
svih mo​gu​ćih po​zi​ci​ja, a tamo kod kon​trol​nog blo​ka sto​ji teh​ni​čar u gu​me​noj pre​ga​či i
odre​đu​je kad će te oši​nu​ti iz koje ci​je​vi, kak​vim mla​zom, koje to​plo​te – mlaz je blag i umi​‐
ru​ju​ći, onda oštar, bode te kao igla​ma – a ti vi​siš tamo iz​me​đu ci​je​vi, sa​pet si plat​ne​nim re​‐
me​njem, sav si ra​sk​va​šen, mlo​hav i sme​žu​ran, dok teh​ni​čar uži​va u svo​joj igrač​ki.
– Paž​nja-paž​nja!... Zrak-zem​lja, zrak-zem​lja! Objekt pri​mi​je​ćen... upra​vo ula​zi u moj vi​‐
do​krug...
Mar​ti​ni se pri​gi​ba na​pri​jed, ci​lja pre​ko blo​ka u pr​sten od ci​je​vi. Jed​nim okom ški​lji u pr​‐
sten.
– U metu! Spre​man! Ci​ljaj! Pa...
Na​glo se ru​ka​ma od​bi​ja od ko​man​d​nog blo​ka, us​prav​lja se tr​za​jem, koči se, raz​ba​ru​še​ne
kose, iz​bu​lje​nih oči​ju, tako lu​đač​ki i s tak​vim uža​som zuri u ka​bi​nu da se kar​ta​ši okre​ću na
sto​li​ca​ma da vide hoće li i oni što vi​dje​ti – ali ne vide ni​šta osim omči na čvr​stom no​vom
plat​ne​nom re​me​nju koje visi iz​me​đu ci​je​vi.
Mar​ti​ni se okre​će i po​gle​da rav​no u Mc​Murp​hyja. Ni u koga dru​go​ga. –Jesi ih vi​dio?
Jesi?

115
 – Vi​dio koga, Mart? Ni​šta ne vi​dim.
– U onim om​ča​ma? Nisi?
Mc​Murp​hy se okre​će i zir​ka u ka​bi​nu. – Ne. Ni​šta.
– Če​kaj malo! Važ​no im je da ih vi​diš.
– Do​vra​ga, Mar​ti​ni, re​kao sam ti da ih ne vi​dim! Jas​no? Ama baš ni​šta!
– Oh – uz​dah​ne Mar​ti​ni. Kim​ne gla​vom i okre​ne leđa ka​bi​ni. – Ni ja ih ni​sam vi​dio.
Samo sam se ze​zao.
Mc​Murp​hy si​je​če špil i oš​tro mi​je​ša kar​te. – Pa, nije mi to neka fora, Mart. – Opet si​je​če
špil, želi ga pro​mi​je​ša​ti, ali mu se kar​te raz​le​te na sve stra​ne, kao da mu je špil eks​plo​di​rao u
drh​ta​vim ru​ka​ma.

Sje​ćam se, opet je bio pe​tak, tri tjed​na na​kon na​šeg gla​sa​nja o te​le​vi​zi​ji, po​tje​ra​li su sve
što se kre​će na vlas​ti​ti po​gon u Zgra​du Je​dan na ono što to​bo​že, da nam za​ma​žu oči, zovu
rend​gen​ski pre​gled za tu​ber​ku​lo​zu, a ja znam da je to kon​tro​la naše me​ha​ni​ke, radi li kako
va​lja.
Po​re​da​li smo se na du​goj klu​pi u hod​ni​ku, tamo su na kra​ju vra​ta na ko​ji​ma piše
REND​GEN. Po​red tih su dru​ga vra​ta na ko​ji​ma sto​ji ORL, gdje nas zimi vode na kon​tro​lu
grla. Nama pre​ko puta, u hod​ni​ku, ista je tak​va klu​pa, a na kra​ju nje su me​tal​na vra​ta. S re​‐
dom za​ko​vi​ca. I ni​šta ne piše. Na klu​pi, iz​me​đu dva crna mom​ka, sje​de dva tipa i ku​nja​ju, a
tre​ća je žr​tva unu​tra, na te​ra​pi​ji, ču​jem je kako vri​šti. Vra​ta se šu​šte​ći otva​ra​ju iz​nu​tra, vi​‐
dim blje​sak ci​je​vi u sobi. Žr​tvu iz​no​se na bo​les​nič​kim ko​li​ci​ma, još se dimi, a ja se gr​če​vi​to
hva​tam za klu​pu da me ne usi​šu kroz ona vra​ta. Dva mom​ka, je​dan crni i je​dan bi​je​li, po​te​‐
žu jed​nog od one dvo​ji​ce s klu​pe na noge, a on po​sr​če od dro​ge ko​jom su ga na​klju​ka​li. Pri​je
šok-te​ra​pi​je obič​no ti daju neke cr​ve​ne pi​lu​le. Gu​ra​ju ga kroz vra​ta, teh​ni​ča​ri ga hva​ta​ju is​‐
pod pa​zu​ha. Na tren vi​dim da je tip shva​tio gdje su ga do​ve​li, obje je pete za​bio u be​ton​ski
pod, ne da se k sto​lu – onda se vra​ta za​tva​ra​ju, pf​f​ff, kao če​li​kom o ma​drac, i više ga ne vi​‐
dim.
– Čo​vje​če, što se tamo zbi​va? – Mc​Murp​hy pita Har​din​ga.
– Tamo? Pa da, još nisi imao to za​do​volj​stvo. Šte​ta! Is​kus​tvo je to koje bi svat​ko mo​rao
do​ži​vje​ti. – Har​ding is​pre​ple​će pr​ste za vra​tom, za​va​lju​je se i gle​da u vra​ta. – To je ta šok-
soba o ko​joj sam ti ne​dav​no go​vo​rio, pri​ja​te​lju moj, EŠT. Elek​tro-šok-te​ra​pi​ja. Sret​nim du​‐
ša​ma u njoj pru​ža se bes​plat​ni iz​let na Mje​sec. Do​du​še, kad bo​lje pro​mis​lim, nije po​sve bes​‐
pla​tan. Us​lu​gu pla​ćaš mo​žda​nim sta​ni​ca​ma umjes​to nov​cem, a čo​vjek ima mi​li​jar​de mo​žda​‐
nih sta​ni​ca na šted​noj knji​ži​ci. Ako bude koja ma​nje, neće ni osje​ti​ti.
Mr​šti se na po​s​ljed​njeg koji je os​tao na klu​pi. – Kako mi se čini, više nema mno​go kli​je​‐
na​ta, ni bli​zu ono​me ko​li​ko je ne​kad bilo! Ali opet, c’est la vie, da​nas je u modi, su​tra nije.
Bo​jim se da smo svje​do​ci za​la​za EŠT-a. Naša je dra​ga glav​na ses​tra među ri​jet​ki​ma koji se

116
 www.balkandownload.org

sr​ča​no za​la​žu za uzvi​še​nu sta​ru fa​ul​k​ne​rov​sku tra​di​ci​ju li​je​če​nja men​tal​nih ot​pad​ni​ka: pr​‐
že​nje moz​ga.
Vra​ta se otva​ra​ju. Bo​les​nič​ka ko​li​ca iz​li​je​ću, nit​ko ih ne gura, dime se, na dva ko​ta​ča
skre​nu za ugao i nes​ta​ju s vi​di​ka na kra​ju hod​ni​ka. Mc​Murp​hy gle​da kako po​s​ljed​njeg tipa
od​v​la​če s klu​pe i za njim za​tva​ra​ju vra​ta.
– Pa oni... – Mc​Murp​hy os​lu​šku​je tre​nu​tak – odvu​ku fra​je​ra unu​tra i pu​šta​ju mu stru​ju
kroz gla​vu?
– Sa​že​to re​če​no!
– Pa za​što, do​vra​ga?
– Za pa​ci​jen​to​vo do​bro, na​rav​no! Sve što tu rade je za pa​ci​jen​to​vo do​bro. Kako si bio
samo u na​šem odje​lu, mo​gao si ste​ći do​jam da je bol​ni​ca ve​li​ki i učin​ko​vi​ti apa​rat koji bi
po​sve do​bro funk​ci​oni​rao samo da se ne pri​mje​nju​je na pa​ci​jen​tu. Ali, pazi, tu ima caka!
EŠT se ne ko​ris​ti uvi​jek u kaz​ne​ne svr​he, kao što ga naša ses​tra ko​ris​ti, a nije ni sred​stvo
obič​nog sa​diz​ma osob​lja. Mno​gi su na​vod​ni ne​iz​lje​či​vi bo​les​ni​ci doš​li k sebi s tim šo​ko​vi​‐
ma, kao što je mno​gi​ma po​mo​gla lo​bo​to​mi​ja ili le​uko​to​mi​ja. Šok-te​ra​pi​ja ima svo​je do​bre
stra​ne: jef​ti​na je, brza i po​sve bez​bol​na. Samo što iz​a​zi​va na​pa​da​je.
– Ka​kav ži​vot – ste​nje Se​fert. – Jed​ni​ma daju pi​lu​le da smi​re na​pa​daj, a dru​gi​ma stru​ju
da iz​a​zo​vu na​pa​daj.
Har​ding se na​gi​nje Mc​Murp​hyju da mu ras​tu​ma​či. – Ova​ko je doš​lo do toga: dva su
psi​hi​ja​tra, iz bog​z​na kak​vih per​verz​nih raz​lo​ga, otiš​li raz​gle​da​ti kla​oni​cu, pa su gle​da​li kako
ubi​ja​ju sto​ku ma​ljem među oči. Uoči​li su da od toga ne ugi​ba sva​ko go​ve​do, nego da po​ko​je
samo pad​ne na pod u sta​nju um​no​go​me na​lik pa​da​vi​čar​skom grču. »Ah, tako«, us​klik​nuo
je prvi li​ječ​nik, »pa to piti ono pra​fo što mi tre​pa​la za naši pa​ci​jen​ti – in​tu​ci​ra​ni na​pat!«
Dru​gi se li​ječ​nik slo​žio, na​rav​no. Poz​na​to je da su lju​di na​kon epi​lep​tič​nog na​pa​da neko
vri​je​me mir​ni i krot​ki, a poz​na​to je ta​ko​đer da ima i tak​vih opas​nih, iz​ra​zi​to na​sil​nih slu​ča​‐
je​va, s ko​ji​ma se na​kon na​pa​da može su​vis​lo raz​go​va​ra​ti. Nisu zna​li za​što, a ni sada ne zna​‐
ju. Me​đu​tim, bilo je oči​to da ako bi se na​pad mo​gao in​du​ci​ra​ti na ne​epi​lep​ti​ča​ri​ma, mo​gli
bi se pos​ti​ći sjaj​ni re​zul​ta​ti. A tu, pred nji​ma, na​šao se čo​vjek koji sva​ko malo in​du​ci​ra na​‐
pa​de s eks​plo​ziv​nim učin​kom.
Sca​nlon kaže kako je mis​lio da je tip ko​ris​tio malj umjes​to bom​be, ali Har​ding kaže da
će to pot​pu​no ig​no​ri​ra​ti te nas​tav​lja objaš​nja​va​ti.
– Me​sar jest ko​ris​tio malj. I zato je ko​le​ga imao odre​đe​ne re​zer​ve. Na​po​kon, čo​vjek nije
go​ve​do. Tko zna, malj bi mo​gao skliz​nu​ti i čo​vje​ku raz​bi​ti nos? Pa čak mu i iz​bi​ti sve zube?
Kako će iz​a​ći na kraj sa sku​pim zu​bar​skim tro​ško​vi​ma? Ako će čo​vje​ka tres​nu​ti po gla​vi,
tre​ba im ne​što si​gur​ni​je i pre​ciz​ni​je od ma​lja; i tako su na kra​ju doš​li na stru​ju.
– Is​u​se, nisu li po​mis​li​li da bi to mo​glo iz​a​zva​ti veću šte​tu nego ko​rist? Zar se jav​nost
nije dig​nu​la na noge?
– Čini mi se da ne shva​ćaš jav​nost u pot​pu​nos​ti, pri​ja​te​lju moj; u ovoj zem​lji, ako ne​što

117
nije u redu, naj​br​ži na​čin da se to sre​di sma​tra se ujed​no i naj​bo​ljim na​či​nom.
Mc​Murp​hy vrti gla​vom. – Uuuuh! Stru​jom kroz gla​vu! Čo​vje​če, to ti je isto kao kad
ubo​ji​cu smak​nu na elek​trič​noj sto​li​ci!
– I u jed​nom i u dru​gom slu​ča​ju raz​lo​zi su mno​go srod​ni​ji nego što ti mis​liš. I jed​no i
dru​go je li​je​če​nje.
– I ka​žeš da ne boli?
– To ti osob​no jam​čim. Po​sve je bez​bol​no. Jed​nom bljes​ne i od​mah gu​biš svi​jest. Nema
pli​na, nema igle, nema ma​lja. Ap​so​lut​no bez​bol​no. Samo, lju​di​ma je jed​nom dos​ta. Čo​vjek
se ne​ka​ko... pro​mi​je​ni. Za​bo​rav​lja mno​go toga. To je kao – Har​ding pri​tiš​će dla​no​vi​ma
slje​po​oči​ce, skla​pa oči – kao da ti stru​ja po​kre​ne div​lje kolo sre​će sli​ka, emo​ci​ja, us​po​me​na.
Vi​dio si tak​va kola. Sta​viš na je​dan broj, a iz​vi​ki​vač pri​tis​ne gumb. Cing! Svje​tla se pale i
gase, tre​šti glaz​ba, vrte se bro​je​vi kao u vr​tlo​gu, mo​žda do​bi​ješ, mo​žda iz​gu​biš, a onda igraš
opet. Pla​ti za još je​dan krug, sin​ko, pla​ti.
– Smi​ri se, Har​ding.
Vra​ta se otva​ra​ju, iz​la​ze bo​les​nič​ka ko​li​ca s čo​vje​kom pod plah​tom, a teh​ni​ča​ri od​la​ze na
kavu. Mc​Murp​hy prov​la​či pr​ste kroz kosu. – Ni​ka​ko si ne mogu utu​vi​ti u gla​vu što se sve
ov​dje do​ga​đa.
– Što to? Šok-te​ra​pi​ju?
– Da. Ne, ne samo to. Sve ovo... – maše ru​kom uoko​lo. – Sve ovo što se do​ga​đa.
Har​ding do​dir​ne Mc​Murp​hyje​vo ko​lje​no. – Smi​ri svoj uz​bu​đe​ni duh, pri​ja​te​lju. Po sve​‐
mu su​de​ći, ne mo​raš se bo​ja​ti šok-te​ra​pi​je. Go​to​vo je iz​aš​la iz mode i ko​ris​te je samo kad ni​‐
šta dru​go ne po​ma​že, kao i lo​bo​to​mi​ju.
– A ta lo​bo​to​mi​ja, je li to kad ti odre​žu ko​mad moz​ga?
– Opet si u pra​vu. Do​bro usva​jaš struč​nu ter​mi​no​lo​gi​ju. Da, to je kad ti odre​žu ko​mad
moz​ga. Kas​tri​ra​nje če​onog rež​nja. Valj​da ona tako re​zo​ni​ra: kad te ne može skra​ti​ti is​pod
po​ja​sa, skra​ti te iz​nad oči​ju.
– Mis​liš na Rat​c​he​di​cu?
– Upra​vo na nju.
– Ni​sam znao da o tak​vim stva​ri​ma od​lu​ču​je ses​tra.
– Upra​vo ona od​lu​ču​je.
Čini se da je Mc​Murp​hyju dra​go što su pres​ta​li raz​go​va​ra​ti o šok--te​ra​pi​ji i lo​bo​to​mi​ji i
vra​ti​li se na temu Glav​ne ses​tre. Pita Har​din​ga što on mis​li, što s njom nije u redu. Har​‐
ding, Sca​nlon i još neki ima​ju sva​kak​va miš​lje​nja. Neko vri​je​me ras​prav​lja​ju je li ona uz​rok
sve​mu zlu ov​dje, a Har​ding kaže da mis​li kako je ona uz​rok ve​ći​ni zala. I dru​gi uglav​nom
tako mis​le, ah Mc​Murp​hy više nije to​li​ko si​gu​ran u to. Kaže da je neko vri​je​me i on tako
mis​lio, ali sad više ne zna. Kaže da kad nje i ne bi bilo, ne vje​ru​je da bi to bit​no pro​mi​je​ni​lo
stva​ri; kaže kako mis​li da je ci​je​lo ovo je​zi​vo sra​nje iz​a​zva​no ne​čim mno​go ve​ćim i po​ku​ša​va
pro​tu​ma​či​ti kako to mis​li, ali na kon​cu vidi da ne može pa odus​ta​je.

118
 www.balkandownload.org

Mc​Murp​hy ne zna, ali na tra​gu je ono​ga što sam ja shva​tio već odav​no, da nije po​sri​je​di
samo Glav​na ses​tra, nego ci​je​li Sus​tav, sve​moć​ni Sus​tav, to je ona pra​va sve​moć​na sila, a ses​‐
tra je samo nje​zin viši služ​be​nik.
Os​ta​li se ne sla​žu s Mc​Murp​hyjem. Kažu da zna​ju u čemu je pro​blem, pa ras​prav​lja​ju o
tome. Ras​prav​lja​ju dok ih Mc​Murp​hy ne pre​ki​ne.
– Do vra​ga, pos​lu​šaj​te se samo – kaže Mc​Murp​hy. – Samo tu​pi​te, tu​pi​te i tu​pi​te. O ses​‐
tri, osob​lju, bol​ni​ci. Evo, Sca​nlon bi sve bom​bom di​gao u zrak. Se​fel​tu su kri​ve pi​lu​le. Fre​‐
dric​k​so​nu je kri​va obi​telj. A svi pre​ba​cu​je​te kriv​nju na dru​ge.
Kaže da je Glav​na ses​tra tek ogor​če​na i beš​ćut​na ba​be​ti​na, a to što ga na​vo​de da se su​ko​‐
bi s njom je ve​li​ko sra​nje – to ni​ko​me ne bi ni​ma​lo ko​ris​ti​lo, a po​naj​ma​nje nje​mu. To što bi
se os​lo​bo​di​li nje ne bi ih os​lo​bo​di​lo su​štin​skih pro​ble​ma zbog ko​jih to​li​ko tupe.
– Mis​liš da ne bi? – kaže Har​ding. – Pa kad si tako odjed​nom pos​tao struč​njak za du​šev​‐
ne bo​les​ti, reci nam u čemu je pro​blem? Koji je taj pra​vi, su​štin​ski pro​blem, kako si to tako
uče​no sro​čio?
– Čo​vje​če, pa ka​žem ti da ne znam! – Neko vri​je​me sje​di šut​ke, os​lu​šku​ju​ći zu​ja​nje iz
rend​gen​skog ka​bi​ne​ta; po​tom kaže: – Ali, kad bi bilo samo ono što vi ka​že​te, kad bi za sve
bila kri​va samo ona sta​ra ses​tra sa svo​jim sek​su​al​nim pro​ble​mi​ma, onda bi rje​še​nje svih va​‐
ših bri​ga bilo da ju po​va​li​te i ri​je​ši​te i nje​zi​ne pro​ble​me; jel’ tako?
Sca​nlon plješ​će. – Boga mu, tako je! Mack, taj si! No​mi​ni​ran si, ti si pra​vi pas​tuh za taj
po​sao.
- Ja ne. Ne, gos​po​di​ne. Na kri​vog si se na​mje​rio.
– Za​što ne? A sav taj tvoj seks na eks, pa ti si pra​vi pas​tuh!
– Sca​nlon, pri​ja​te​lju, nas​to​jim se dr​ža​ti što da​lje od te sta​re so​vu​lja​ge.
– To sam pri​mi​je​tio – kaže Har​ding, smi​je​še​ći se. – Što se to do​go​di​lo među vama?
Neko vri​je​me si je dr​žao na uzdi; a onda si je pus​tio. I ot​kud iz​ne​nad​no sa​ža​lje​nje pre​ma
na​šem mi​lo​srd​nom an​đe​lu?
– Ne; doz​nao sam neke stva​ri, eto za​što. Ras​pi​tao sam se na ne​kim mjes​ti​ma. Doz​nao
sam za​što joj svi to​li​ko lju​bi​te dupe, kla​nja​te joj se i pu​šta​te da vas gazi. Si​nu​lo mi je i za što
ste me is​ko​ris​ti​li.
– Da? To je za​nim​lji​vo!
– Ite​ka​ko je za​nim​lji​vo. Meni je bilo za​nim​lji​vo za​što mi vi se​ro​nje nis​te rek​li kak​vom se
ri​zi​ku iz​la​žem pod​ba​da​ju​ći je ona​ko. Samo zato što mi se ne svi​đa ne mo​ram si pri​ušti​ti da
mi pri​do​da još koju go​di​nu kaz​ne. Po​ne​kad mo​raš pro​gu​ta​ti po​nos i do​bro se pa​zi​ti pred
sta​rim Bro​jem Je​dan.
– Pri​ja​te​lji, mis​li​te li da ima is​ti​ne u gla​si​na​ma da je Mc​Murp​hy pos​tao pos​lu​šan samo
zato da po​bolj​ša iz​gle​de za pri​je​vre​me​ni ot​pust?
– Har​ding, ti znaš o čemu go​vo​rim. Za​što mi nisi re​kao da me ona može dr​ža​ti tu, pod
nad​zo​rom, dok​le god se njoj svi​đa?

119
 – Ma za​mis​li, za​bo​ra​vio sam da si pod nad​zo​rom. – Har​din​go​vo lice se uoz​bi​lji usred
osmi​je​ha. – Da. Opa​me​tio si se. Upra​vo kao i mi os​ta​li.
– Mo’š se kla​dit da sam se opa​me​tio. Za​što da se baš ja na sas​tan​ci​ma na​pr​čim oko tih
sra​nja, kao za​što se spa​va​oni​ca za​klju​ča​va, za​što se ci​ga​re​te drže u stak​le​ni​ku i slič​no? Is​pr​va
ni​sam sku​žio za​što mi se obra​ća​te kao da sam vam spa​si​telj. Onda sam slu​čaj​no doz​nao da
ses​tra od​lu​ču​je koga će ot​pus​ti​ti i kada. I onda sam se prok​le​to brzo opa​me​tio. Re​koh si:
»Ta lji​ga​va ko​pi​lad me na​ma​gar​či​la, na​vuk​la me da is​pa​štam za njih. E, to je naj​bo​lje, da
na​ma​gar​če sta​rog Mc​Murp​hyja!« – za​ba​cu​je gla​vu i ceri se ci​je​lom redu nas na klu​pi. –
Do​bro, pri​ja​te​lji, ja vam ne za​mje​ram, ali za​je​bi​te pri​ču. Že​lim odav​de ko​li​ko i svi vi. Iz​a​zi​‐
va​ju​ći sta​ru so​vu​lja​gu mogu iz​gu​bi​ti isto ko​li​ko i vi.
Ceri se i na​mi​gu​je, Har​din​ga boc​ka pal​cem u re​bra, kao da je time stvar za​klju​če​na i
neka se nit​ko ne lju​ti, kada Har​ding kaže ne​što dru​go:
– Ne. Ti mo​žeš iz​gu​bi​ti više nego ja, pri​ja​te​lju moj.
Har​ding se opet kesi uz onaj svoj po​gled is​ko​sa kao u us​pla​hi​re​ne ko​bi​le, čak ov​laš za​ba​‐
cu​je gla​vu kao da će se pro​pe​ti. Svi se po​mi​ču za jed​no mjes​to. Iz rend​gen​skog ka​bi​ne​ta iz​a​‐
šao je Mar​ti​ni, kop​ča ko​šu​lju i gun​đa: – Ne bih vje​ro​vao da ni​sam vi​dio – a Bil​ly Bib​bit od​‐
la​zi na nje​go​vo mjes​to za za​tam​nje​nim stak​lom.
– Ti mo​žeš iz​gu​bi​ti više nego ja – po​nav​lja Har​ding. – Ja sam ov​dje do​bro​volj​no, a ti si
pod nad​zo​rom.
Mc​Murp​hy nije bio u sta​nju iz​us​ti​ti ni ri​ječ. Za​pre​pa​šte​no je zi​nuo, kao da zna da ne​što
nije u redu, ali ne zna toč​no što. Samo je sje​dio gle​da​ju​ći Har​din​ga, a Har​din​gov je ši​rok
osmi​jeh bli​je​dio i on se po​čeo vr​po​lji​ti i gu​ta​ti sli​nu dok ga je Mc​Murp​hy tako čud​no gle​‐
dao te je re​kao: – Za​pra​vo, ima​mo samo ne​ko​li​ko lju​di koji jesu pod nad​zo​rom. Samo Sca​‐
nlon i – pa, mis​lim da neki kro​nič​ni. I ti. Uop​će u ci​je​loj bol​ni​ci nema ih mno​go pod nad​‐
zo​rom. Ne, uop​će ne.
Zas​tao je, glas mu je za​mro od Mc​Murp​hyje​va po​gle​da. Na​kon krat​ke šut​nje Mc​Murp​‐
hy tiho rek​ne: – Ze​zaš me? – Har​ding je pres​tra​še​no vr​tio gla​vom. Mc​Murp​hy je us​tao i re​‐
kao: –Jel’ vi to mene ze​za​te?!
Nit​ko nije ni​šta go​vo​ri. Mc​Murp​hy je ho​dao gore-do​lje is​pred klu​pe, ru​kom je pro​la​zio
kroz onu svo​ju gus​tu kosu. Do​šav​ši do kra​ja reda, vra​ća se sve do dru​go​ga kra​ja, do rend​‐
gen​skog ure​đa​ja. Ure​đaj pi​šti i ši​šti na nje​ga.
– Ti, Bil​ly – ti si si​gur​no pod nad​zo​rom, za Kris​ta Boga!
Bil​ly nam je okre​nut le​đi​ma, bra​du je nas​lo​nio na crni ekran, sto​ji na vr​š​ci​ma pr​sti​ju.
Ni​sam, go​vo​ri u ure​đaj.
– Pa onda za​što? Za​što? Pa ti si još mla​dić! Ti bi se tre​bao vo​zi​ka​ti u ka​bri​ole​ti​ma, ga​nja​‐
ti cure. Sve ovo – opet maše ru​kom oko sebe – za​što to pod​no​siš?
Bil​ly ni​šta ne go​vo​ri i Mc​Murp​hy se okre​će dru​gi​ma.
– Re​ci​te mi za​što. Kuč​ke jed​ne, tjed​ni​ma tu​pi​te kako ne mo​že​te pod​ni​je​ti ovo mjes​to,

120
 www.balkandownload.org

kako ne mo​že​te pod​ni​je​ti ses​tru i ni​šta u vezi s njom, a za​pra​vo nis​te pod nad​zo​rom. Mogu
to ra​zu​mje​ti kod ne​kih sta​ra​ca na odje​lu. Oni su ludi. Ajde, vi mo​žda nis​te baš obič​ni lju​di
kak​ve sre​će​mo na uli​ci, ali nis​te ludi.
Ne pro​tu​rje​če mu. On pri​la​zi Se​fel​tu.
– Što je s to​bom, Se​felt? Ni​šta ti nije, samo imaš na​pa​de. Pa ja sam imao stri​ca koji je
imao dvos​tru​ko gore na​pa​de od tebe i vi​zi​je sa​mo​ga Vra​ga, ali se nije dao za​klju​ča​ti u lud​ni​‐
cu. I ti bi mo​gao biti vani, samo da imaš muda da...
– Na​rav​no! – Bil​ly se okre​nuo od ekra​na, li​cem mu teku suze. – Na​rav​no! – još jed​nom
vri​šti. – Da imam-m-muda! Mo​gao bih van da​nas, da imam muda. M-m-moja maj​ka je do​‐
bra pri​ja​te​lji​ca g-gos​po-đice Rat​c​hed i već pos​li​je​pod​ne bih mo​gao do​bi​ti ot​pus​no pi​smo,
da imam muda!
Zgra​bi ko​šu​lju s klu​pe i po​ku​ša​va je na​vu​ći, ali se pre​vi​še tre​se. Na kra​ju je od​ba​ci i okre​‐
će se Mc​Murp​hyju.
– Što ti mis​liš da že-že-že-že​lim os​ta​ti ov​dje? Mis​liš da ne bih htio ka-ka​bri​olet i dje-dje-
dje​voj​ku? Ali jesu li ti se ikad s-s-smi​ja​li? Nisu, jer si tako v-ve​lik i tako jak! Ja ni​sam ni ve​lik
ni jak! Nije ni Har​ding. Nije ni F-fre​dric​k​son. Nije ni Se-se​felt. Oh... oh, ti,., ti g-go​vo​riš
kao da smo os​ta​li ov​dje jer to že​li​mo! Oh, ma n-nema smis​la...
Pla​če i muca odvi​še da bi mo​gao išta više reći, nad​lak​ti​com bri​še oči jer od suza ne vidi. S
ruke mu se ot​ki​da jed​na kras​ta i što se više bri​še to više raz​ma​zu​je krv​lju i oči i lice. Odjed​‐
nom sta​ne tr​ča​ti, sli​je​po sr​lja​ti hod​ni​kom, po​sr​ću​ći od zida do zida, za​kr​vav​lje​na lica, a je​‐
dan crni mo​mak trči za njim.
Mc​Murp​hy se okre​će os​ta​li​ma, otva​ra usta da ih ne​što upi​ta, ali ih za​tva​ra kad vidi kako
ga gle​da​ju. Sto​ji tako neko vri​je​me dok red onih oči​ju, na​lik na niz za​ko​vi​ca, zuri u nje​ga;
po​tom kaže: – Nek sve ide kvra​gu – ali ne​ka​ko klo​nu​lo, vra​ća kapu na gla​vu, na​ti​če je du​‐
bo​ko na uši i od​la​zi na svo​je mjes​to na klu​pi. Dva se teh​ni​ča​ra vra​ća​ju s kave, ula​ze u onu
sobu na dru​goj stra​ni hod​ni​ka. Vra​ta se šu​škom otva​ra​ju, vo​nja na ki​se​li​nu kao kad se puni
aku​mu​la​tor. Mc​Murp​hy sje​di i bu​lji u ona vra​ta.
– Ni​ka​ko si ne mogu utu​vi​ti u gla​vu...

Na putu na​trag na odjel, pre​ko bol​nič​kog par​ka, Mc​Murp​hy se vu​kao na za​če​lju sku​pi​‐
ne; s ru​ka​ma u dže​po​vi​ma ze​le​ne odo​re, ka​pom du​bo​ko na​tu​če​nom na oči, za​miš​ljen s uga​‐
še​nom ci​ga​re​tom u us​ti​ma. Svi su bili pri​lič​no tihi. Bil​lyja su bili umi​ri​li i on je išao na čelu
iz​me​đu jed​nog cr​nog i jed​nog bi​je​log mom​ka iz šok-sobe.
Us​po​rio sam kako bih ho​dao uz Mc​Murp​hyja; htio sam mu reći da ne raz​bi​ja gla​vu, tu
se ni​šta ne da uči​ni​ti, jer sam vi​dio da ga more te​ške mis​li, kao što psa bri​ne rupa za koju ne
zna što je u njoj, je​dan mu glas go​vo​ri: »Ta se rupa tebe ne tiče, vi​diš kako je du​bo​ka i crna,
a po tra​go​vi​ma oko nje, po nji​ma vi​diš da bi mo​gao biti med​vjed ili neko slič​no zlo.« A

121
dru​gi glas, oštar neki ša​pat od​ne​kud iz naj​da​ljih iz​vo​ra nje​go​va roda, glas ni​ma​lo mu​dar ni
opre​zan, hu​ška ga: »Drž ga, drž ga!«
Htio sam mu reći da s tim ne raz​bi​ja gla​vu, i baš sam se na to spre​mao, kad on po​di​že
gla​vu, gur​ne kapu na za​ti​ljak, po​žu​ri na​pri​jed do ono​ga cr​no​ga kr​ž​ljav​ca, po​tap​ša ga po ra​‐
me​nu i upi​ta: – Hej, Same, jel’ mo​že​mo sta​ti na se​kun​du kod kan​ti​ne da si ku​pim šte​ku ili
dvi​je ci​ga​re​ta?
Mo​rao sam po​žu​ri​ti da ih stig​nem i srce mi je od tog trka za​zve​ča​lo u gla​vi vi​so​kim i uz​‐
bu​đe​nim to​nom. Čak i kad smo ušli u kan​ti​nu još sam čuo taj zvuk ko​ji​me mi je srce odje​‐
ki​va​lo u gla​vi, iako se već go​to​vo smi​ri​lo. Taj zvuk pod​sje​tio me na tre​nut​ke kad sam za
hlad​ne je​se​ni, pet​kom uve​čer, na igra​li​štu sta​jao i če​kao da bace lop​tu i utak​mi​ca poč​ne.
Zvon bi ja​čao i ja​čao dok se ne bih po​bo​jao da više ne mogu mir​no sta​ja​ti; onda bi na​pu​ca​li
lop​tu, ona bi po​le​tje​la i igra bi po​če​la. Sad sam osje​ćao taj isti zvon od tih pe​ta​ka uve​čer i
osje​ćao isto ono us​trep​ta​lo nes​trp​lje​nje. I vid i sluh su mi se iz​o​š​tri​li, kao obič​no pred utak​‐
mi​cu i kao ono​mad kad sam kroz pro​zor spa​va​oni​ce gle​dao van u noć; sve mi je bilo jas​no i
bis​tro i čvr​sto kao ne pam​tim kada. Re​do​vi zub​nih pas​ti i ve​zi​ca za ci​pe​le, ni​zo​vi na​oča​la za
sun​ce i ke​mij​skih olo​va​ka na ko​ji​ma je is​pi​sa​no jam​s​tvo da će ti tra​ja​ti ci​je​li ži​vot, ma​kar pi​‐
sao i na mas​la​cu i u vodi, i sve to šti​ti od krad​lji​va​ca četa pli​ša​nih med​vje​di​ća ve​li​kih oči​ju
koji sje​de vi​so​ko na po​li​ci iz​nad pul​ta.
Mc​Murp​hy je si​lo​vi​to pri​šao pul​tu do mene, za​ka​čio pal​ce za dže​po​ve i pro​da​va​či​ci re​‐
kao da mu da dvi​je šte​ke Ma​ri​bo​ra. – Ne, nek budu tri – do​met​nuo je ke​se​ći se. – Baš sam
se za​že​lio ci​ga​re​te.
Zvon nije pres​tao do pos​li​je​pod​nev​nog sas​tan​ka. Na​po​la sam slu​šao kako obra​đu​ju Se​‐
fel​ta da bi se su​očio sa stvar​noš​ću svo​jih pro​ble​ma kako bi se mo​gao pri​la​go​di​ti (»Di​lan​tin
je kriv«, urla on na kra​ju. »Gos​po​di​ne Se​felt«, kaže mu ona, »ako ho​će​te da vam po​mog​‐
ne​mo, mo​ra​te biti is​kre​ni.« »Ah to je si​gur​no di​lan​tin! Zar mi nisu od nje​ga iz​gnji​li​le des​‐
ni?« Ona se smi​je​ši. »Jime, vama je če​tr​de​set i pet go​di​na...«), kad​li slu​čaj​no po​gle​dam
Mc​Murp​hyja koji je sje​dio u svom kutu. Nije pre​vr​tao svoj špil niti je pos​pa​no lis​tao ka​kav
ča​so​pis kao ti​je​kom svih sas​ta​na​ka u po​s​ljed​nja dva tjed​na. A nije se ni za​va​lio. Us​pra​van
kao da​ska u svom nas​lo​nja​ču, dr​skim je po​gle​dom ša​rao od Se​fel​ta do Glav​ne ses​tre. Dok
sam ga gle​dao, zvon se po​ja​čao. Is​pod svi​je​tlih obr​va oči mu bile na​lik na mo​dre pru​ge, ši​ba​‐
le su amo-tamo upra​vo kao kad pra​ti kar​te za po​ke​ra​škim sto​lom. Bio sam uvje​ren da će
sva​kog tre​na na​pra​vi​ti kak​vu lu​dost zbog koje će ga si​gur​no odves​ti među po​re​me​će​ne. Vi​‐
đao sam već ta​kav po​gled u ne​kih mo​ma​ka tre​nu​tak pri​je nego što bi se ba​ci​li na ko​jeg cr​‐
nog mom​ka. Ste​zao sam pri​ru​čja nas​lo​nja​ča i če​kao, bo​je​ći se da će se to do​go​di​ti, a is​to​dob​‐
no se i malo pla​še​ći da se to neće do​go​di​ti.
Mc​Murp​hy je i da​lje šu​tio i gle​dao dok nisu za​vr​ši​li sa Se​fel​tom, onda se upo​la okre​nuo i
gle​dao Fre​dric​k​so​na koji je ne​ko​li​ko mi​nu​ta glas​no pro​s​vje​do​vao za​što Glav​na ses​tra drži
kod sebe ci​ga​re​te, ho​te​ći da im se ma​kar i samo tako osve​ti što su mu mu​či​li pri​ja​te​lja. Fre​‐

122
 www.balkandownload.org

dric​k​son se na kon​cu is​pu​hao, po​ru​me​nio je, kao obič​no se is​pri​čao i sjeo. Mc​Murp​hy se još
uvi​jek nije po​kre​nuo. Šake su mi ola​ba​vi​le sti​sak, već sam po​mis​lio da sam se pre​va​rio.
Bilo je pre​os​ta​lo još sve​ga ne​ko​li​ko mi​nu​ta do kra​ja sas​tan​ka. Glav​na je ses​tra slo​ži​la
svo​je pa​pi​re, spus​ti​la ih u ko​ša​ri​cu, ko​ša​ri​cu sni​je​la s kri​la na tlo, onda svr​nu​la po​gled na
Mc​Murp​hyja, tek na tren, kao da želi pro​vje​ri​ti je li bu​dan i slu​ša li. Sklo​pi​la je ruke u kri​lu,
za​gle​da​la se u njih i du​bo​ko udah​nu​la, vr​te​ći gla​vom.
– Deč​ki, mno​go sam raz​miš​lja​la o ovo​me što ću vam sada reći. O tome sam raz​go​va​ra​la i
s li​ječ​ni​kom i s os​ta​lim osob​ljem i, ko​li​ko nam god zbog toga bilo žao, svi smo doš​li do is​tog
za​ključ​ka – da bi vas na neki na​čin ipak tre​ba​lo kaz​ni​ti zbog va​šeg ne​za​mis​li​vog po​na​ša​nja
ve​za​nog uz za​ne​ma​ri​va​nje va​ših kuć​nih duž​nos​ti pri​je tri tjed​na. Dig​nu​la je ruku i po​gle​da​‐
la oko sebe. – Če​kah smo sve do sada u nadi da ćete se vi sami is​pri​ča​ti zbog svog bun​tov​‐
nič​kog pos​tup​ka. Ali nit​ko od vas nije po​ka​zao ni naj​ma​nji znak ka​ja​nja.
Ruku je opet vi​so​ko dig​nu​la, da spri​je​či bilo kak​vu mo​gu​ću upa​di​cu – po​kre​tom maj​‐
sto​ri​ce či​ta​nja sud​bi​ne iz ta​ro​ta i stak​le​ne ku​gle.
– Mo​lim vas, shva​ti​te ovo: sva​ko pra​vi​lo i ogra​ni​če​nje na​me​će​mo vam tek na​kon du​gog
raz​miš​lja​nja i vred​no​va​nja nje​go​va te​ra​pij​skog zna​ča​ja. Mno​gi su od vas ov​dje zato što se
nisu mo​gli pri​la​go​di​ti pra​vi​li​ma druš​tva u vanj​skom svi​je​tu, zato što su se od​bi​li su​oči​ti s
nji​ma, zato što su ih po​ku​ša​li za​obi​ći i iz​bje​ći. U jed​nom tre​nut​ku, mo​žda u va​šem dje​tinj​‐
stvu, valj​da vam je us​pje​lo da bez kaz​ne pre​kr​ši​te pra​vi​la druš​tva. Kad ste pre​kr​ši​li pra​vi​lo,
vi ste toga bili svjes​ni. Htje​li ste biti kaž​nje​ni, to vam je bilo po​treb​no, ali kaz​na nije doš​la.
Glu​pa je bla​gost va​ših ro​di​te​lja mo​žda bila kli​ca koja je pre​ras​la u vašu sa​daš​nju bo​lest. Ovo
vam go​vo​rim u nadi da ćete shva​ti​ti kako su dis​ci​pli​na i red koje pro​vo​di​mo is​klju​či​vo za
vaše do​bro.
Po​gle​dom je za​okru​ži​la po dvo​ra​ni. Na​mjes​ti​la je tuž​no lice zbog ono​ga što mora či​ni​ti.
Sve je bilo tiho, samo je u mo​joj gla​vi snaž​no, groz​ni​ča​vo zvo​ni​lo.
– U ovak​voj sre​di​ni te​ško je odr​ža​va​ti dis​ci​pli​nu. To mo​ra​te biti ka​dri shva​ti​ti. Pa što
mi vama mo​že​mo? Ne mo​že​mo vas za​tvo​ri​ti. Ne mo​že​mo vas sta​vi​ti na kruh i vodu. Mo​ra​‐
te shva​ti​ti da je osob​lje su​oče​no s pro​ble​mom: što mi mo​že​mo uči​ni​ti?
Ruc​k​ly je imao ide​ju što bi mo​gli uči​ni​ti, ali ona nije obra​ća​la po​zor​nost. Crte lica po​mi​‐
ca​le su joj se uz škri​pav zvuk dok nisu po​pri​mi​le dru​ga​či​ji iz​raz. Na kon​cu od​go​vo​ri na vlas​‐
ti​to pi​ta​nje:
– Mo​ra​mo vam odu​ze​ti jed​nu pov​las​ti​cu. Na​kon de​talj​nog raz​ma​tra​nja okol​nos​ti te po​‐
bu​ne, od​lu​či​li smo da bi bilo iz​vjes​ne prav​de u tome da vam oduz​me​mo pov​las​ti​cu ku​pa​‐
oni​ce koju ste ti​je​kom dana ko​ris​ti​li za kar​ta​nje. Čini li vam se to ne​pra​ved​nim?
Gla​va joj se nije po​mak​nu​la. Ona ga nije po​gle​da​la. Ali, je​dan po je​dan, svi su po​gle​da​li
nje​ga koji je sje​dio tamo u kutu. Čak su i sta​ri kro​nič​ni, pi​ta​ju​ći se za​što su svi po​gle​da​li u
is​tom smje​ru, is​teg​nu​li svo​je tan​ke vra​to​ve kao pti​ce i po​gle​da​li Mc​Murp​hyja – lica okre​‐
nu​ta nje​mu, puna gole, pres​tra​še​ne nade.

123
 Ona jed​na nota u mo​joj gla​vi sad je bila na​lik na fi​juk guma na asfal​tu.
On je us​prav​no sje​dio u svom nas​lo​nja​ču, jed​nim ve​li​kim cr​ve​nim pr​stom li​je​no če​ška​‐
ju​ći ša​vo​ve na nosu. Na​ce​rio se svi​ma koji su ga po​gle​da​li, do​dir​nuo obod kape i pris​toj​no je
za​di​gao, pa se opet za​gle​dao u ses​tru.
– Pre​ma tome, ako nit​ko nema ni​kak​ve pri​mjed​be o toj od​lu​ci, mis​lim da je vri​je​me
već...
Opet je zas​ta​la i sama ga po​gle​da​la. Sleg​nuo je ra​me​ni​ma i, glas​no uz​dah​nuv​ši, pljes​nuo
se obje​ma ša​ka​ma po ko​lje​ni​ma i us​tao iz nas​lo​nja​ča. Is​teg​nuo se i zi​jev​nuo i opet po​če​šao
nos i le​žer​nim ko​ra​kom kre​nuo pre​ma njoj tamo kod vra​ta glav​ne sobe, u hodu pal​ci​ma
pri​di​žu​ći hla​če. Shva​tio sam da je pre​kas​no spri​je​či​ti ga u glu​pos​ti koju je na​umio, kak​va
god ona bila, i samo sam ga pra​tio po​gle​dom, kao i svi os​ta​li. Kro​čio je du​gim, i pre​du​gim
ko​ra​kom, a pal​ce je opet za​ka​čio za dže​po​ve. Pod oko​va​nim pe​ta​ma nje​go​vih či​za​ma fr​ca​le
su is​kre. To je opet bio dr​vo​sje​ča, raz​met​ljiv koc​kar, ve​li​ki ri​đo​ko​si svad​lji​vi Irac, ka​uboj s
te​le​vi​zi​je koji hoda po​sred ces​te da se su​oči s iz​a​zo​vom.
Kad se pri​bli​žio Glav​noj ses​tri, oči joj se iz​bu​lji​še i po​bi​je​lje​še. Nije ra​ču​na​la na to da će
išta uči​ni​ti. Ovo je ima​la biti nje​zi​na ko​nač​na po​bje​da nad njim, uč​vr​š​će​nje nje​zi​ne vlas​ti
za​svag​da. Ali on joj pri​la​zi i ve​lik je kao kuća!
Po​če​la je otva​ra​ti usta i po​gle​dom tra​ži​ti crne mom​ke, na​s​mrt pre​pla​še​na, ali on sta​ne
pri​je nego što je do​šao do nje. Sta​ne is​pred nje​zi​na stak​le​ni​ka i svo​jim naj​po​la​ga​ni​jim, naj​‐
dub​ljim to​nom ra​zvu​če da bi htio uze​ti jed​nu od ci​ga​re​ta koje je ju​tros ku​pio, a onda gur​ne
ruku kro​za stak​lo!
Stak​lo se ras​pr​s​ne i štrc​ne po​put vo​do​sko​ka, a ses​tra ru​ka​ma po​kri​je uši. On do​hva​ti šte​‐
ku ci​ga​re​ta na ko​joj je bilo is​pi​sa​no nje​go​vo ime i iz​va​di jed​nu ku​ti​ju, vra​ti šte​ku na mjes​to i
okre​ne se Glav​noj ses​tri koja je sje​di​la uko​če​no kao kip od kre​de i vrlo pa​ž​lji​vo sta​ne otre​sa​‐
ti kr​ho​ti​ne s nje​zi​ne kape i ra​me​na.
–Jako mi je žao, mi​los​ti​va – reče. – Ku​nem se Bo​gom, jest. Taj pro​zor je bio tako čist i
sja​jan da sam kom-plet​no za​bo​ra​vio da je uop​će tu.
Po​tra​ja​lo je sve​ga ne​ko​li​ko se​kun​di. Okre​ne se, dok se njoj lice kri​vi​lo i tr​za​lo, i pa​le​ći ci​‐
ga​re​tu vra​ti se pre​ko dvo​ra​ne na​trag do svog nas​lo​nja​ča.
Zvon u mo​joj gla​vi bio je pres​tao.

124
 www.balkandownload.org

TREĆI DIO

Nakon toga, stva​ri su se pri​lič​no dugo ra​zvi​ja​le ona​ko kako je Mc​Murp​hy htio. Ses​tra je
pak če​ka​la da joj sine ide​ja ko​jom će opet pos​ta​ti glav​na. Zna​la je da je iz​gu​bi​la jed​nu važ​nu
run​du i da gubi još jed​nu, ali joj se nije žu​ri​lo. Kako bilo da bilo, ona ga za​ci​je​lo neće pre​po​‐
ru​či​ti za ot​pust; bit​ka se može nas​ta​vi​ti ko​li​ko god ona hoće, dok on ne po​gri​je​ši ili se jed​‐
nos​tav​no ne pre​da ili dok ona ne smis​li novu tak​ti​ku ko​jom će opet pos​ta​ti glav​na u sva​či​‐
jim oči​ma.
Dok je smiš​lja​la novu tak​ti​ku, bilo je i sve​ga i sva​če​ga. Po​što je na​pre​čac pre​ki​nuo ono
što bi se mo​glo na​zva​ti krat​kim umi​rov​lje​njem te raz​bi​ja​njem nje​zi​na pro​zo​ra naj​a​vio po​‐
vra​tak na ring, Mc​Murp​hy je u ži​vot odje​la unio dos​ta uz​bu​đe​nja. Uzi​mao je ri​ječ na sva​‐
kom sas​tan​ku, u sva​koj ras​pra​vi – ra​z​vla​čio, na​mi​gi​vao, smiš​ljao naj​bo​lje što​so​ve kako bi iz​‐
ma​mio mr​šav osmi​jeh na kak​vom akut​nom ko​je​ga je još od dva​na​es​te go​di​ne strah da se
ma​kar samo is​ke​si. Sku​pio je do​volj​no mo​ma​ka za ko​šar​ka​šku mom​čad i ne​ka​ko na​go​vo​rio
dok​to​ra da mu do​pus​ti da iz gim​nas​tič​ke dvo​ra​ne do​ne​se lop​tu, da uvjež​ba su​igra​če. Ses​tra
je pri​go​vo​ri​la, rek​la je da će im iza toga za​ci​je​lo pas​ti na um da igra​ju no​go​met u dnev​nom
bo​rav​ku, a polo u hod​ni​ku, ali se taj put dok​tor za​ina​tio i re​kao neka im bude. – Gos​po​đi​ce
Rat​c​hed, ot​ka​ko je stvo​re​na ta ko​šar​ka​ška mom​čad, neki su igra​či po​ka​za​li zna​tan na​pre​‐
dak; mis​lim da je time do​ka​za​na te​ra​pij​ska vri​jed​nost.
Ses​tra ga je na tre​nu​tak za​pre​pa​šte​no po​gle​da​la. Tako, sad se i pra​vi va​žan, diže gla​vu!
Upam​ti​la je nje​gov ton, to će joj tre​ba​ti kad dođe nje​zi​nih pet mi​nu​ta, pa je samo kim​nu​la
gla​vom, vra​ti​la se u stak​le​nik, sje​la i sta​la prč​ka​ti oko ko​man​d​ne plo​če svo​jih ure​đa​ja. Na
pro​zor​ski ok​vir is​pred nje​zi​na sto​la čis​ta​či su sta​vi​li kar​ton dok ne na​ba​ve okno od​go​va​ra​‐
ju​će ve​li​či​ne, pa je ona sva​ki dan i da​lje sje​di​la kao da kroz kar​ton može vi​dje​ti dnev​ni bo​ra​‐
vak. Iza ono​ga kar​ton​skog kva​dra​ta iz​gle​da​la je kao sli​ka okre​nu​ta zidu.
Samo je če​ka​la, ne ko​men​ti​ra​ju​ći ni​šta, dok je Mc​Murp​hy uju​tro i da​lje trč​ka​rao hod​ni​‐
ci​ma u svo​jim ga​ća​ma s bi​je​lim ki​to​vi​ma, ili s deč​ki​ma na​ba​ci​vao nov​či​će u spa​va​oni​ci, ili
opet tr​čao hod​ni​kom i pu​šu​ći u po​nik​la​nu su​dač​ku zvi​ždalj​ku, učio akut​ne br​zom pro​do​ru
od odjel​nih vra​ta do sa​mi​ce na dru​gom kra​ju, dok je lop​ta hod​ni​kom od​zva​nja​la kao to​‐
pov​ska palj​ba, a Mc​Murp​hy na​red​nič​ki gr​mio: – Brže, babe jed​ne, brže!
Kad bi se obra​ća​li jed​no dru​go​me, či​ni​li su to uvi​jek na naj​pris​toj​ni​ji mo​gu​ći na​čin. Naj​‐
lju​baz​ni​je bi je pi​tao smi​je li se pos​lu​ži​ti nje​zi​nim na​liv​pe​rom da na​pi​še za​mol​bu za kra​tak

125
iz​la​zak bez prat​nje, na​pi​sao bi je pred njom, na nje​zi​nu sto​lu, pa bi joj is​to​vre​me​no pru​žio i
za​mol​bu i pero s vrlo lju​baz​nim »naj​ljep​ša vam hva​la«, a ona bi ba​ci​la po​gled na pa​pir i
isto tako pris​toj​no rek​la da će »to od​ni​je​ti osob​lju« – za što joj tre​ba oko tri mi​nu​te –
onda bi se vra​ti​la da mu kaže da je njoj zbi​lja žao, ali da se iz​la​zak tre​nu​tač​no ne sma​tra te​‐
ra​pe​ut​ski oprav​da​nim. On bi joj se opet za​hva​lio, iz​i​šao iz stak​le​ni​ka i puh​nuo u zvi​ždalj​ku
tako jako da su mo​gla po​pu​ca​ti sva stak​la ki​lo​me​tri​ma uoko​lo i po​vi​kao: – Tre​ni​raj​te, babe
jed​ne, hva​taj tu lop​tu i da vi​dim kako mi se zno​ji​te!
Kako je bio na odje​lu već mje​sec dana, imao je pra​vo na oglas​noj plo​či u hod​ni​ku pri​bi​ti
mol​bu za iz​la​zak uz prat​nju o ko​jem će se raz​ma​tra​ti na grup​nom sas​tan​ku. Uzeo je nje​zi​no
na​liv​pe​ro i na oglas​noj plo​či u ru​bri​ci »prat​nja« na​pi​sao: »Jed​na cura iz Por​tlan​da, sta​ra
zna​ni​ca, zove se Can​dy Starr« i na toč​ki slo​mio vrh ses​tri​na pera. Zah​tjev za iz​la​zak raz​mo​‐
tren je na sas​tan​ku ne​ko​li​ko dana pos​li​je, upra​vo is​tog dana kad su rad​ni​ci pos​ta​vi​li novo
stak​lo na pro​zo​ru pred rad​nim sto​lom Glav​ne ses​tre u sobi, i kad mu je zah​tjev od​bi​jen, s
obraz​lo​že​njem da gos​po​đi​ca Starr nije baš naj​prik​lad​ni​ja oso​ba za prat​nju pa​ci​jen​ta, sleg​‐
nuo je ra​me​ni​ma, do​ba​cio da je to valj​da nje​zin na​čin od​bi​ja​nja, pa je us​tao, pri​šao glav​noj
sobi i stak​lu na ko​jem je u kutu još bila eti​ke​ta tvrt​ke, i ša​kom opet pro​šao kro​za nj – i dok
mu je krv cu​ri​la sa šake go​vo​rio je ses​tri kako je mis​lio da su iz​va​di​li kar​ton a da je ok​vir os​‐
tao pra​zan.
– Pa kad su, za​bo​ga, na​mjes​ti​li to prok​le​to stak​lo? Pa ovo je već pos​ta​lo opas​no!
Ses​tra mu je pre​vi​la ruku dok su Sca​nlon i Har​ding iz sme​ća is​ko​pa​li kar​ton i opet ga za​‐
li​je​pi​li na ok​vir flas​te​rom s is​tog ko​lu​ta s ko​jeg je ses​tra Mc​Murp​hyju pre​vi​ja​la zgla​vak i pr​‐
ste. Mc​Murp​hy je sje​dio na stol​cu, užas​no kri​ve​ći lice dok mu je ona vi​đa​la rane, na​mi​gu​ju​‐
ći Sca​nlo​nu i Har​din​gu pre​ko nje​zi​ne gla​ve. Iz​raz nje​zi​na lica bio je mi​ran i pra​zan kao
emajl, ali joj se na​pe​tost ot​kri​va​la na dru​gi na​čin. Na​čin ko​jim je ste​za​la flas​ter što je jače
mo​gla ot​kri​vao je da joj strp​lje​nje više nije kao što je ne​kad bilo.
Otiš​li smo u gim​nas​tič​ku dvo​ra​nu i gle​da​li kako naša ko​šar​ka​ška mom​čad – Har​ding,
Bil​ly Bib​bit, Sca​nlon, Fre​dric​k​son, Mar​ti​ni te Mc​Murp​hy kad god bi mu ruka pres​ta​la kr​‐
va​ri​ti do​volj​no dugo da se uklju​či u utak​mi​cu, igra pro​tiv mom​ča​di bol​ni​ča​ra. Naša su dva
crna ma​ca​na igra​la za bol​ni​ča​re. Oni su bili naj​bo​lji igra​či na te​re​nu, ju​ri​li su par​ke​tom kao
dvi​je sje​ne u cr​ve​nim ga​ći​ca​ma, pos​ti​žu​ći koš za ko​šem me​ha​nič​kom pre​ciz​noš​ću. Naša je
mom​čad bila pre​ni​ska i pres​po​ra, a Mar​ti​ni je stal​no do​da​vao pr​vo​me koga bi vi​dio, pa su
nas bol​ni​ča​ri po​tuk​li s dva​de​set ko​še​va raz​li​ke. Me​đu​tim, ne​što se zbi​lo zbog čega je ve​ći​na
nas otiš​la za​do​volj​na kao da smo na neki na​čin po​bi​je​di​li; u jed​noj gu​žvi oko lop​te ne​či​je je
rame na​sa​di​lo cr​no​ga ma​ca​na ime​nom Wa​shin​g​ton, pa ga je nje​go​va mom​čad mo​ra​la dr​ža​‐
ti dok se is​te​zao da se baci na Mc​Murp​hyja, koji je mir​no sje​dio na lop​ti i nije se ni​ma​lo os​‐
vr​tao na po​mah​ni​ta​log cr​nog mom​ka ko​je​mu je iz nosa lila krv i cu​ri​la mu na gru​di kao
boja raz​li​ve​na po škol​skoj plo​či, i koji je vi​kao oni​ma koji su ga dr​ža​li:
– Iz​a​zi​va me! Kur​vin sin me iz​a​zi​va!

126
 www.balkandownload.org

Mc​Murp​hy je nas​ta​vio is​pi​si​va​ti po​ru​ke koje će ses​tra svo​jim zr​ca​lom ot​kri​ti u za​ho​du.
U dnev​nik je upi​si​vao duge bez​ve​za​ri​je o sebi i pot​pi​si​vao ih s »Ano​nim​ni«. Kat​kad je spa​‐
vao do osam sati. Ona bi ga pre​ko​ri​la, bez trun​ka žara, a on bi slu​šao i če​kao da ona za​vr​ši i
onda joj pok​va​rio ci​je​li uči​nak pi​ta​ju​ći je, na pri​mjer, nosi li grud​njak ve​li​či​ne B, ili mo​žda
pet, ili uop​će ne nosi grud​njak?
Dru​gi su akut​ni sta​li pri​hva​ća​ti nje​gov stil. Har​ding je po​čeo ko​ke​ti​ra​ti sa svim ses​tra​ma
stu​den​ti​ca​ma, a Bil​ly Bib​bit pot​pu​no je pres​tao uno​si​ti svo​ja »opa​ža​nja«, kako ih je on
zvao, u dnev​nik, a kad je stak​lo pred nje​zi​nim sto​lom opet pos​tav​lje​no i ovaj put bi​je​lom
bo​jom pre​ma​za​no po sre​di​ni jed​nim ve​li​kim X kako se Mc​Murp​hy ne bi mo​gao opet iz​go​‐
va​ra​ti da ga nije vi​dio, dak​le, Sca​nlon je po​no​vio po​dvig slu​čaj​no ga pro​biv​ši na​šom ko​šar​‐
ka​škom lop​tom još dok se onaj X nije bio ni osu​šio. Lop​ta se pro​bu​ši​la, a Mar​ti​ni ju je po​‐
ku​pio kao kak​vu mr​tvu pti​cu i od​nio je ses​tri u stak​le​nik dok je ona zu​ri​la u novi krš stak​la
na svom sto​lu i upi​tao je bi li bila tako lju​baz​na da je za​kr​pa flas​te​rom ili ne​čim dru​gim? Da
je os​po​so​bi? Bez ri​je​či mu je is​trg​nu​la lop​tu iz ruke i ba​ci​la je u sme​će.
I tako, po​što je ko​šar​ka​ška se​zo​na oči​gled​no bila za​klju​če​na, Mc​Murp​hy je od​lu​čio da je
na redu sport​ski ri​bo​lov. Za​tra​žio je novi iz​la​zak na​kon što je dok​to​ru re​kao da u Si​us​law
Bayu kod Flo​ren​cea ima neke pri​ja​te​lje koji bi vrlo rado odve​li gru​pi​cu od osam ili de​vet
pa​ci​je​na​ta u ri​bo​lov bro​dom, ako se osob​lje sla​že, pa je u lis​ti zah​tje​va na​pi​sao da bi ga ovaj
put pra​ti​le »dvi​je dra​ge sta​re tete iz jed​nog ma​log mjes​ta kod Ore​gon Cityja«. Na sas​tan​‐
ku mu je iz​la​zak odo​bren za idu​ći vi​kend. Po​što je služ​be​no upi​sa​la odo​bre​nje u svo​ju knji​‐
gu, ses​tra je po​seg​nu​la u ple​te​nu tor​bu kraj svo​jih nogu, iz​va​di​la je​dan iz​re​zak iz ju​tar​njih
no​vi​na i na​glas pro​či​ta​la kako je ulov ribe kod oba​le Ore​go​na ove go​di​ne do​du​še re​kor​dan,
ali da se​zo​na lo​so​sa kas​ni, a more je ne​mir​no i opas​no. Ona zato lju​di​ma pred​la​že da malo
raz​mis​le o tome.
– Do​bra ide​ja! – re​kao je Mc​Murp​hy. Sklo​pio je oči i du​bo​ko usrk​nuo zrak kro​za zube.
– Da, gos​po​di​ne! Sla​ni mi​ris uz​bur​ka​nog mora, udar pram​ca o va​lo​ve, pr​ko​še​nje pri​ro​di,
gdje je mu​ško mu​ško, a brod je brod. Gos​po​đi​ce Rat​c​hed, na​go​vo​ri​li ste me! Još ve​če​ras ću
ih na​zva​ti i unaj​mi​ti brod. Da i vas pred​bi​lje​žim?
Umjes​to od​go​vo​ra, priš​la je oglas​noj plo​či i na nju iz​vje​si​la iz​re​zak.

Sutra​dan je stao po​pi​si​va​ti one koji žele poći i koji su ima​li de​set do​la​ra ulo​ga za naj​am
bro​da, a ses​tra je na plo​ču upor​no vje​ša​la iz​re​ske iz no​vi​na s vi​jes​ti​ma o bro​do​lo​mi​ma i iz​‐
ne​nad​nim olu​ja​ma duž oba​le. Mc​Murp​hy se ru​gao i njoj i nje​zi​nim iz​res​ci​ma i go​vo​rio
kako su se nje​go​ve dvi​je tete više od pola ži​vo​ta dr​ma​le na va​lo​vi​ma, što u ovoj što u onoj
luci, sad s ovim sad s onim mor​na​rom, i obje jam​če da će sve ići glat​ko, kao va​ze​li​nom pod​‐
ma​za​no, nema se zbog čega bri​nu​ti. Ali je ses​tra do​bro zna​la svo​je pa​ci​jen​te. Iz​res​ci su ih
upla​ši​li više nego što je Mc​Murp​hy mis​lio. Mis​lio je kako će na​va​li​ti da se pred​bi​lje​že, a is​‐

127
pa​lo je da ih mora na​go​va​ra​ti, ku​mi​ti i mo​li​ti. Dan pri​je puta još nije bilo do​volj​no za​in​te​‐
re​si​ra​nih da bi mo​gao pla​ti​ti brod.
No​vac ni​sam imao, ali že​lja da i ja bu​dem na po​pi​su nije mi da​va​la mira. I što je više on
spo​mi​njao lov na lo​so​se, to sam više že​lio ići. Znao sam da je to glu​pa že​lja; ako se pred​bi​lje​‐
žim, bit će to isto kao da is​tu​pim i svi​ma obja​vim da ni​sam gluh. Ako sam čuo sve te raz​go​‐
vo​re o bro​du i ri​ba​re​nju, onda sam čuo i sve što se oko mene go​vo​ri​lo u po​vje​re​nju pro​tek​‐
lih de​set go​di​na. I ako Glav​na ses​tra to saz​na, ako ot​kri​je da sam čuo sve nje​zi​ne splet​ke i
pod​muk​los​ti koje je iz​no​si​la kad je mis​li​la da je nit​ko ne čuje, po​ju​rit će za mnom mo​tor​‐
nom pi​lom i obra​dit će me tako da ću sto pos​to os​ta​ti i ni​jem i gluh. Ko​li​ko sam že​lio ići,
to​li​ko sam se mo​rao na​smi​ja​ti po​mis​liv​ši: mo​ram se i da​lje pra​vi​ti gluh ako že​lim sa​ču​va​ti
čulo slu​ha.
Te noći uoči od​la​ska na ri​ba​re​nje le​žao sam u kre​ve​tu i raz​miš​ljao o svo​joj to​bož​njoj glu​‐
ho​ći, o tim go​di​na​ma skri​va​nja da ču​jem što se go​vo​ri, i pi​tao se hoću li se ikad moći vla​da​ti
druk​či​je. Ali sje​tio sam se još ne​če​ga: ni​sam ja za​po​čeo to moje glum​lje​nje glu​ho​će; za​po​če​li
su ga lju​di koji su se po​če​li po​na​ša​ti kao da sam pre​glup da išta ču​jem, vi​dim ili ka​žem.
I nije to po​če​lo tek kad sam do​šao u bol​ni​cu; mno​go pri​je toga lju​di su se po​če​li po​na​ša​ti
pre​ma meni kao da ne mogu ni čuti ni go​vo​ri​ti. U voj​s​ci su se pre​ma meni tako po​na​šah svi
koji su ima​li čin više. Mis​li​li su da se tako tre​ba​ju po​na​ša​ti pre​ma ne​ko​me tko iz​gle​da kao
ja. I mno​go pri​je, sje​ćam se, još u os​nov​noj ško​li, lju​di su go​vo​ri​li kako mis​le da ih ja ne slu​‐
šam, pa su pres​ta​li slu​ša​ti što go​vo​rim. Le​že​ći tako u kre​ve​tu, po​ku​šao sam se pri​sje​ti​ti kad
sam to prvi put uočio. Mis​lim da je to bilo onda kad smo još ži​vje​li u selu uz Co​lum​bi​ju.
Bilo je lje​to...
... meni je ot​pri​li​ke de​set go​di​na, eno me is​pred ko​li​be, so​lim lo​so​se koje ćemo su​ši​ti na
re​šet​ka​ma iza kuće, kad​li odjed​nom ugle​dam auto kako s auto​pu​ta skre​će ova​mo, ska​ku​će
pre​ko braz​da u ka​du​lji i za so​bom vuče oblak cr​ve​ne pra​ši​ne tako gust da sli​či na niz te​ret​‐
nih va​go​na.
Gle​dam kako se auto pe​nje uz​br​do i za​us​tav​lja malo is​pod na​šeg dvo​ri​šta, a oblak pra​ši​‐
ne na​li​je​će, uda​ra ga ot​po​za​di, ras​pr​šu​je se u svim smje​ro​vi​ma i na​po​s​ljet​ku spu​šta na okol​‐
ne ka​du​lje, koje se do​ima​ju kao ti​nja​ju​će, za​dim​lje​ne kr​ho​ti​ne. Usred pra​ši​ne koja se smi​ru​‐
je sto​ji auto i blis​ta na sun​cu. Znam da to nisu tu​ris​ti s ka​me​ra​ma, jer oni ni​kad ne do​la​ze
tako bli​zu selu. Ako hoće ku​pi​ti ribu, ku​pit će je još on​dje na auto​pu​tu; u selo ne do​la​ze
valj​da zato što mis​le da mi još ski​da​mo skal​po​ve i spa​lju​je​mo lju​de na lo​ma​či. Poj​ma ne​ma​‐
ju da ima na​ših koji su od​vjet​ni​ci u Por​tlan​du, a da im to ka​žem, valj​da mi ne bi po​vje​ro​va​li.
Za​pra​vo, je​dan je moj stric pos​tao pra​vi od​vjet​nik, a Sta​ri kaže da je to os​tva​rio samo zato
da do​ka​že da može, iako bi više od iče​ga vo​lio lo​vi​ti lo​so​se u je​sen. Sta​ri kaže kako va​lja pa​‐
zi​ti da te lju​di ne na​tje​ra​ju na jed​no ili na dru​go – ili da či​niš ono što oni mis​le da mo​raš či​‐
ni​ti, ili da se za​ina​tiš kao maz​ga i baš na​mjer​no či​niš obrat​no.
Sva se vra​ta na autu otva​ra​ju u isti mah, tri put​ni​ka iz​la​ze, dvo​ji​ca spri​je​da, je​dan stra​ga.

128
 www.balkandownload.org

Pri​la​ze pe​nju​ći se ko​si​nom pre​ma na​šem selu i vi​dim da su prva dvo​ji​ca u pla​vim odi​je​li​ma,
a onaj iza, koji je iz​a​šao stra​ga, za​pra​vo je sje​do​ko​sa sta​ri​ja žena u odje​ći te​škoj i kru​toj po​‐
put ok​lo​pa. Oz​no​je​ni i za​pu​ha​ni iz​bi​ja​ju iz ka​du​lje na naše golo dvo​ri​šte.
Prvi je čo​vjek stao i pro​ma​tra selo. Ni​zak je, okru​gao, s bi​je​lim Stet​so​nom na gla​vi. Gle​‐
da onaj krš ra​s​kli​ma​nih re​šet​ki za su​še​nje ribe, sta​rih auto​mo​bi​la, ko​ko​ši​nja​ca, mo​to​ci​ka​la i
pasa i vrti gla​vom.
– Jes​te li ikad u ži​vo​tu vi​dje​li ne​što slič​no? Ma jes​te li? Po​bo​gu, jes​te li?
Ski​da še​šir, rup​či​ćem tap​ša cr​ve​nu, lop​tas​tu gla​vu, ali po​la​ko i njež​no, kao da se boji što​‐
god zgu​žva​ti – ili rup​čić, ih ri​jet​ku, mo​kru kosu.
– Mo​že​te li za​mis​li​ti da lju​di žele ova​ko ži​vje​ti? Reci, Joh​ne, mo​žeš h?
Taj John kraj nje​ga ima gus​te sive br​ko​ve ko​ji​ma je sad pri​če​pio nos​ni​ce jer mu smr​di lo​‐
sos što ga so​lim. Znoj mu curi niz lice i vrat, čak mu je na le​đi​ma pro​bio kroz pla​vo odi​je​lo.
Za​pi​su​je ne​što u bi​ljež​ni​cu, okre​će se oko sebe, gle​da​ju našu ko​li​bu, naš mah vrt, ma​mi​nu
cr​ve​no-ze​le​no-žutu su​bot​nju ve​čer​nju ha​lji​nu koja se suši na uže​tu tamo stra​ga – okre​će se
u pu​nom kru​gu, gle​da me kao da me tek sad prvi put vi​dio, a ne​pu​na sam dva me​tra od nje​‐
ga. Pri​gi​ba se pre​ma meni, ški​lji i opet br​kom čepi nos kao da ja smr​dim a ne riba.
– Što mis​liš gdje su mu ro​di​te​lji? – pita John. – U kući? Ili na br​za​ci​ma? Kad smo već
ov​dje, mo​gli bi​smo s tim čo​vje​kom ri​je​ši​ti stvar.
– Što se mene tiče, ja ne ula​zim u onaj br​log – kaže okru​gli tip.
– U tom br​lo​gu – go​vo​ri John kroz brk – živi po​gla​vi​ca, Bric​ken​rid​ge, čo​vjek s ko​jim se
mo​ra​mo do​go​vo​ri​ti, ple​me​ni​ti vođa ovih lju​di.
– Do​go​vo​ri​ti? Ne ja, nije to moj po​sao. Pla​ća​ju me da pro​ci​je​nim, a ne da se po​bra​ti​‐
mim.
John se na to smi​je.
– Da, to je toč​no. Ali net​ko ih tre​ba oba​vi​jes​ti​ti o Vla​di​nim pla​no​vi​ma.
– Ako nisu čuli, brzo će čuti.
– Ma zar ti je te​ško ući i raz​go​va​ra​ti s njim?
– U taj smrad? Kla​dim se u što ho​ćeš da tamo vrvi cr​nim udo​vi​ca​ma. Kažu da ih ima na
ti​su​će u tim ko​li​ba​ma, u zi​do​vi​ma, iz​me​đu onih ope​ka. I tamo unu​tra vru​će je da te Bog sa​‐
ču​va! Kla​dim se u što ho​ćeš da je unu​tra kao u pak​lu. Samo po​gle​daj, po​gle​daj kako je ovaj
mali Hi​awat​ha kao is​pe​čen! Nije samo is​pe​čen nego i pre​go​rio!
Smi​je se, bri​še se po gla​vi, i nato ga ona žena po​gle​da pa se pres​ta​je smi​ja​ti. Pro​čis​ti grlo,
plju​je u pra​ši​nu i sje​da na lju​ljač​ku koju mi je Sta​ri na​pra​vio pod smre​kom, pa se tamo po​‐
ma​lo lju​lja i hla​di svo​jim Stet​so​nom.
Ono što je re​kao čini me lju​ćim što više o tome raz​miš​ljam. On i John nas​tav​lja​ju go​vo​‐
ri​ti o na​šoj kući, o selu i po​sje​du i ko​li​ko sve to vri​je​di, a meni se čini da oni o tome go​vo​re
pre​da mnom zato što mis​le da ne znam en​gle​ski. Bit će su od​nek​le s Is​to​ka, gdje lju​di o In​‐
di​jan​ci​ma ne zna​ju ni​šta osim ono​ga što vide u fil​mo​vi​ma. Po​miš​ljam kako će biti po​sram​‐

129
lje​ni kad uvi​de da ra​zu​mi​jem što go​vo​re.
Pu​štam da još malo raz​go​va​ra​ju o vru​ći​ni i kući, a onda se us​prav​ljam i svo​jim naj​bo​ljim
škol​skim je​zi​kom ka​žem ono​me de​be​lo​me kako je naša pri​mi​tiv​na kuća vje​ro​jat​no hlad​ni​ja
od bilo koje kuće u gra​du, i to mno​go hlad​ni​ja! – Jed​no je si​gur​no, da je hlad​ni​ja od ško​le u
koju idem, pa i hlad​ni​ja od kina u The Dal​le​su koje se onim slo​vi​ma na​lik na sige rek​la​mi​ra
kao »Hlad​na dvo​ra​na«!
Htio bih im još reći da samo uđu a ja ću do​ves​ti Sta​ro​ga, on je na ske​la​ma kod br​za​ca, ali
vi​dim po nji​ma da me po svoj pri​li​ci uop​će nisu čuli. Čak me i ne gle​da​ju. De​be​li se lju​lja,
po​gled je upe​rio u pod​nož​je ko​si​ne od lave, gdje lju​di sto​je na svo​jim mjes​ti​ma na ske​la​ma
iz​nad br​za​ca, u da​lji​ni, kro​za su​ma​gli​cu, vi​diš im samo obri​se u ka​ri​ra​nim ko​šu​lja​ma. Tu i
tamo net​ko is​ko​ra​ču​je i pru​ža ruku, kao ma​če​va​lac, a onda diže pet me​ta​ra dugo dvo​ro​go
kop​lje da mu onaj sa ske​le ski​ne s nje​ga lo​so​sa što se ko​pr​ca. De​be​li gle​da kako lju​di sto​je na
svo​jim mjes​ti​ma u pet​na​est me​ta​ra vi​so​koj ko​pre​ni vode, pa trep​će oči​ma i ste​nje sva​ki put
kad se net​ko za​le​ti na lo​so​sa.
Os​ta​lo dvo​je, John i žena, samo sto​je. Čini se da ni​jed​no od njih nije čulo ni ri​je​či od
ono​ga što sam im re​kao; da​pa​če, sve tro​je gle​da na dru​gu stra​nu, kao da mene tu i nema.
I sve sta​je i tako sto​ji ot​pri​li​ke jed​nu mi​nu​tu.
Ne​što mi se vrlo čud​no pri​či​nja, kao da sun​ce sad jače sja u ono tro​je. Sve je dru​go kao
obič​no – ko​ko​ši klju​ca​ju po tra​vi na kro​vo​vi​ma kuća, zri​kav​ci ska​ču od grma do grma, s re​‐
šet​ki s ri​bom dižu se crni obla​ci ro​je​va de​be​lih muha, klin​ci ih tje​ra​ju gran​či​ca​ma ka​du​lje,
sve je kao obič​no za ljet​nog dana. Samo sun​ce – sad ono sja u ono tro​je stra​na​ca pak​len​ski
jače nego obič​no, i ja vi​dim... vi​dim spo​je​ve ko​ji​ma su za​va​re​ni. I go​to​vo vi​dim kako ma​ši​ne​‐
ri​ja u nji​ma uzi​ma moje ne​tom iz​go​vo​re​ne ri​je​či, po​ku​ša​va ih uk​lo​pi​ti tu ili tamo, ali im ne
na​la​zi pre​dvi​đe​no mjes​to, pa ih od​ba​cu​je kao da ni​kad i nisu iz​re​če​ne.
Dok se to zbi​va, ono je tro​je ne​po​mič​no. I lju​ljač​ka je sta​la, uko​si​la se od sun​ca, s okru​‐
glim ti​pom ska​me​nje​nim na njoj po​put gu​me​ne lut​ke. Onda se u gra​na​ma smre​ke pro​bu​di
bi​ser​ka od mog Sta​rog, ugle​da tu​đin​ce na na​šem te​re​nu i za​la​ja kao pas pa se ča​ro​li​ja pre​ki​‐
ne.
De​belj​ko je za​ur​lao, sko​čio s lju​ljač​ke u stra​nu, di​žu​ći za so​bom pra​ši​nu i še​ši​rom zak​lo​‐
nio lice od sun​ca da vidi od čega je ona dre​ka u gra​na​ma smre​ke. Vi​djev​ši da je to samo ša​re​‐
na ko​koš, plju​ne na tlo i vra​ti še​šir na gla​vu.
– Ja osob​no naj​oz​bilj​ni​je mis​lim – kaže – da što god po​nu​di​mo za ovaj... ve​le​grad, bit će
pre​vi​še.
– Može biti. Ali ja ne odus​ta​jem od toga da ipak raz​go​va​ra​mo s po​gla​vi​com...
Pre​ki​da ih sta​ri​ca, is​ko​ra​čiv​ši od​luč​nim ko​ra​kom. – Ne. – To joj je prvo što je do sada
rek​la. – Ne – po​nav​lja to​nom koji me pod​sje​ća na Glav​nu ses​tru. Diže obr​ve i gle​da oko
sebe. Oči joj po​ska​ku​ju kao bro​je​vi na re​gis​tar-kasi. Gle​da kako su ma​mi​ne ha​lji​ne pa​ž​lji​vo
obje​še​ne na uže​tu i kima gla​vom.

130
 www.balkandownload.org

– Ne. Da​nas ne​će​mo raz​go​va​ra​ti s po​gla​vi​com. Ne još. Mis​lim... ja se ovaj put sla​žem s
Bric​ken​rid​ge​om. Samo, iz dru​gog raz​lo​ga. Sje​ti​te se što piše u nje​go​vim po​da​ci​ma, da ima
bi​je​lu ženu, a ne In​di​jan​ku. Neku iz gra​da. Ona se zove Brom​den. On je uzeo nje​zi​no ime, a
ne ona nje​go​vo. Evo što mis​lim: pus​ti​mo sad to, vra​ti​mo se u grad i među mje​šta​ni​ma raz​‐
gla​si​mo što dr​ža​va pla​ni​ra, da shva​te ko​li​ko im je ko​ris​ni​je ima​ti hi​dro​elek​tra​nu i je​ze​ro
umjes​to ove go​mi​le daš​ča​ra kod br​za​ca, a tek onda ćemo otip​ka​ti po​nu​du i pos​la​ti je ne nje​‐
mu nego nje​go​voj ženi, kao da smo se za​bu​ni​li, ra​zu​mi​je​te? Mis​lim da će nam tako za​da​ća
biti mno​go lak​ša.
Po​gled joj skre​će s mu​ška​ra​ca na drev​nu, ra​s​kli​ma​nu ser​pen​ti​nu ske​la što je sto​ti​na​ma
go​di​na iz​me​đu sti​je​na ras​la i gra​na​la se.
– Me​đu​tim, ako se sad na​đe​mo s njim i na​pre​čac mu iz​ne​se​mo po​nu​du, mo​gli bi​smo se
su​oči​ti s ne​iz​mjer​nom tvr​do​gla​voš​ću tih Na​va​ha i s nji​ho​vom lju​ba​vi pre​ma domu, da ga
tako na​zo​ve​mo.
Htio bih im reći da mi Sta​ri nije Na​va​ho, ali mis​lim, što, zar ima smis​la kad me ne slu​ša​‐
ju? Fuć​ka se nji​ma iz ko​jeg je ple​me​na.
Žena se smje​ška i kima mu​škar​ci​ma, smi​je​ši se i kima sva​ko​me po​na​osob, oči​ma im daje
znak da pođu pa se kru​tim ko​ra​kom upu​ću​je pre​ma autu go​vo​re​ći zvon​kim, mla​dim gla​‐
som:
– Moj je pro​fe​sor so​ci​olo​gi​je čes​to is​ti​cao: »U sva​koj si​tu​aci​ji obič​no pos​to​ji jed​na oso​‐
ba ko​joj ne smi​je​te pod​ci​je​ni​ti moć.«
Ula​ze u auto i od​la​ze, a ja sto​jim i pi​tam se jesu li me uop​će vi​dje​li.

Poma​lo sam se za​pa​njio što se toga sje​ćam. Sve do tada, či​ni​lo mi se da se već sto​lje​ći​ma
ni​sam u sta​nju sje​ti​ti iče​ga iz svog dje​tinj​stva. Oča​ra​lo me ot​kri​će da ipak je​sam. Le​žao sam
bu​dan i sje​ćao se i dru​gih zgo​da i baš uto, dok sam bio kao u po​lus​nu, za​čuo sam neki šum
pod svo​jim kre​ve​tom, kao kad miš gric​ka orah. Nag​nuo sam se pre​ko ruba kre​ve​ta i vi​dio
blje​sak me​ta​la koji ot​ki​da ko​ma​de žva​ka​će gume čije sam po​lo​ža​je znao na​pa​met. Crni je
mo​mak ime​nom Ge​ever ot​krio gdje kri​jem svo​je žva​ke i sad ih je du​gim, tan​kim ška​ra​ma
na​lik na ra​lje ot​ki​dao i tr​pao u jed​nu vre​ći​cu.
Trg​nuo sam se na​trag pod plah​tu da me ne vidi. Srce mi je tuk​lo u uši​ma, pres​tra​šio sam
se da me nije vi​dio. Naj​ra​di​je bih mu re​kao da se gubi, da gle​da svo​ja pos​la i pus​ti na miru
moje žva​ke, ali sam se mo​rao pra​vi​ti da ni​šta ne ču​jem. Le​žao sam mir​no da vi​dim je li pri​‐
mi​je​tio da sam se nag​nuo pre​ko ruba kre​ve​ta, ali on to ni​čim nije po​ka​zao – čuo sam samo
zvec​ka​nje ška​ra i pad žva​ka u vre​ći​cu, što me pod​sje​ti​lo na tuču dok uda​ra po na​šem kro​vu
od ter-pa​pi​ra. Crni je puc​ke​tao je​zi​kom i ce​re​kao se za svoj ra​čun.
– Hm-hm, mi​los​ti​vi gos​po​di​ne Bože! Hi-hi, da mi je zna​ti ko​li​ko je puta žva​kao ova ista
gov​na. Kao ka​men.

131
 Gun​đa​nje cr​no​ga mom​ka pro​bu​di Mc​Murp​hyja koji se okre​ne na bok i po​gle​da što li
taj radi u ovo noć​no doba če​tve​ro​no​ške is​pod moga kre​ve​ta. Mi​nu​tu je gle​dao cr​nog mom​‐
ka i tr​ljao oči da se uvje​ri kako mu se ne pri​vi​đa, baš kao što rade mala dje​ca kad tr​lja​ju oči,
a onda je sjeo u kre​ve​tu.
– Nek sam prok​let ako ovaj tu u pola dva​na​est noću ne pr​duc​ka u mra​ku sa ška​ra​ma i
vre​ći​com! – Crni mo​mak po​sko​či i okre​ne ba​te​ri​ju, upe​ri joj mlaz Mc​Murp​hyju u oči. – Je
li, Same, reci, kak​vo to sil​no bla​go skup​ljaš da ti tre​ba okri​lje noći?
– Spa​vaj, Mc​Murp​hy. To se ne tiče ni tebe niti iko​ga dru​go​ga.
Mc​Murp​hy po​la​ko ra​ši​ri usne u osmi​jeh, ali ne skre​ne po​gled s mla​za svje​tla. Po​što je
pola mi​nu​te dr​žao ba​te​ri​ju upe​re​nu u Mc​Murp​hyja, u onaj svi​je​tli, tek za​ci​je​lje​ni oži​ljak,
one zube i is​te​to​vi​ra​nu pan​te​ru na ra​me​nu, cr​nom je mom​ku bilo ne​ugod​no. Pog​nuo se i
nas​ta​vio svoj po​sao, ste​nju​ći i pu​šu​ći kao da se bog​z​na kako na​pre​že ot​ki​da​ju​ći suhe žva​ka​‐
će gume.
–Jed​na je od duž​nos​ti bol​ni​ča​ra u noć​noj služ​bi – uzeo je tu​ma​či​ti ste​nju​ći, gla​som koji
bi htio zvu​ča​ti lju​baz​no – da drži spa​va​oni​cu čis​tu.
– Usred noći?
– Mc​Murp​hy, ima​mo mi ne​što što se zove Opis pos​la, koji pro​pi​su​je da čiš​će​nje tra​je
dva​de​set i če​ti​ri sata dnev​no!
– Taj svoj po​sao od dva​de​set če​ti​ri sata mo​žeš oba​vi​ti i pri​je nego što mi leg​ne​mo, a ne
da on​dje sje​diš i gle​daš te​le​vi​zi​ju do pola je​da​na​est. A zna li sta​ra dama Rat​c​hed da vi, mom​‐
ci, svo​ju smje​nu uglav​nom pro​vo​di​te gle​da​ju​ći te​le​vi​zi​ju? A što mis​liš, što bi uči​ni​la da to
doz​na?
Crni je mo​mak us​tao i sjeo na rub moga kre​ve​ta. Ke​se​ći se i ce​re​ka​ju​ći, kuc​ka se ba​te​ri​‐
jom po zu​bi​ma. Ba​te​ri​ja mu os​vjet​lja​va lice kao bun​de​vu za Noć vje​šti​ca.
– Do​bro, če​kaj da ti ka​žem za ove žva​ka​če – reče i nag​ne se bli​že Mc​Murp​hyju kao da su
sta​ri paj​da​ši. – Vi​diš, ja se već go​di​na​ma pi​tam ot​ku​da Po​gla​vi​ci Brom​de​nu žva​ke – ni​kad
nema love za kan​ti​nu, ni​kad ni​sam vi​dio da je od koga do​bio gumu, ni​kad ni​sam vi​dio da je
pi​tao onu gos​po​đu iz Cr​ve​no​ga kri​ža... Zato sam mo​trio i če​kao. I vidi! – Spus​tio se opet na
ko​lje​na, pa je za​di​gao rub moje deke i ba​te​ri​jom osvi​je​tlio is​pod kre​ve​ta. – Što ka​žeš, a? Kla​‐
dim se da tu ima i tak​vih koje su žva​ka​ne i po ti​su​ću puta!
To je Mc​Murp​hyju bilo smi​ješ​no. Na taj se pri​zor stao smi​ja​ti. Crni je mo​mak po​di​gao
vre​ći​cu i za​tre​sao njo​me, pa su se na to obo​ji​ca još više smi​ja​li. Onda crni mo​mak za​že​li Mc​‐
Murp​hyju laku noć, smo​ta svo​ju vre​ći​cu kao da u njoj nosi ru​čak i ode je neg​dje pri​vre​me​‐
no sa​kri​ti.
– Po​gla​vi​co? – Šap​ne Mc​Murp​hy. – Da te ne​što pi​tam. – Pa sta​ne pje​vu​ši​ti jed​nu na​‐
rod​nu pje​smi​cu koja je dav​no bila vrlo po​pu​lar​na: – »Zar za kre​vet gumu li​je​piš, da njom
su​tra usta kri​je​piš?«
U prvi sam se mah zbi​lja na​lju​tio, mis​lio sam da mi se ruga kao i sva​ki dru​gi.

132
 www.balkandownload.org

– »Hoće l’ zubi tvo​ji zna​ti, tvr​du gumu su​tra dra​ti?« – pje​vu​šio je šap​tom da​lje.
Ali, što sam više slu​šao, to mi se smješ​ni​je či​ni​lo. Upi​njao sam se iz pet​nih žila, ali mi se
či​ni​lo da mo​ram pras​nu​ti u smi​jeh – ne zbog Mc​Murp​hyje​ve pje​smi​ce, nego zbog sebe.
– »Evo to sad mene muči, daj da net​ko me po​uči: ako za kre​vet gumu li​je​piš, kako s
njom usta kri​je​piš??«
Zad​nju je notu ra​zvu​kao i njo​me me kao pe​rom po​ška​kljao. Više ni​sam mo​gao odo​lje​ti,
smi​ju​ljio sam se u sebi i to me pres​tra​ši, neću se moći obuz​da​ti, na​smi​jat ću se glas​no. Uto
Mc​Murp​hy sko​či iz kre​ve​ta i sta​ne če​pr​ka​ti po svom noć​nom or​ma​ri​ću, a ja se smi​rim. Stis​‐
nuo sam zube, ni​sam znao što ću sada. Već odav​no lju​di nisu iz mene čuli ni​ka​kav dru​gi
glas osim ste​nja​nja ili ur​la​nja. Mc​Mur​h​py je za​tvo​rio or​ma​rić, odjek​nu​lo je kao da su za​lu​‐
pi​la vra​ta na kak​vu ko​tlu. Čuo sam ga kako mi go​vo​ri: – Evo – i ne​što mi pade na kre​vet.
Ma​le​no. Ve​li​či​ne gu​šte​ra ili zmi​je.
– Voć​na žva​ka je naj​bo​lje što ti za sada mogu po​nu​di​ti, Po​gla​vi​co. To sam do​bio od Sca​‐
nlo​na na ba​ca​nju nov​či​ća. I Mc​Murp​hy se vra​ti u kre​vet.
I pri​je nego što sam uop​će us​pio shva​ti​ti što či​nim, ka​žem mu »hva​la«.
Nije od​mah od​go​vo​rio. Pod​bo​čio se na la​kat i za​gle​dao u mene kao u onog cr​nog mom​‐
ka, če​ka​ju​ći da još ne​što ka​žem. Uzeo sam žva​ka​ću s deke, za​dr​žao ga u ruci i re​kao mu
»hva​la«.
Nije to bilo bog​z​na što, jer mi je grlo bilo za​hr​đa​lo a je​zik škri​pao. Mc​Murp​hy mi reče
da sam oči​to iz​van for​me pa se tome na​smi​jao. Po​ku​šao sam se i ja smi​ja​ti s njim, ali je to
bila neka pi​ska kao kad bi se pi​le​tu proh​tje​lo ku​ku​ri​ka​ti. Zvu​ča​lo je više kao plač nego kao
smi​jeh.
Mc​Murp​hy reče da ne žu​rim, on me je spre​man slu​ša​ti do šest i pol uju​tro, samo ako že​‐
lim prak​ti​ci​ra​ti go​vor. Čo​vjek koji je šu​tio tako dugo kao ja vje​ro​jat​no ima mno​go toga za
is​pri​ča​ti, reče, pa spus​ti gla​vu na jas​tuk i pri​če​ka. Raz​miš​ljao sam ča​sak-dva što bih mu re​‐
kao, ali mi je na um pa​da​lo samo ono što čo​vjek čo​vje​ku i ne može reći jer is​ka​za​no ri​je​či​ma
kri​vo zvu​či. Vi​djev​ši da ni​sam u sta​nju pro​go​vo​ri​ti, pre​kri​ži dla​no​ve za gla​vom i poč​ne mi
pri​po​vi​je​da​ti.
– Znaš, Po​gla​vi​co, baš sam se sje​tio što mi se do​go​di​lo jed​nom dav​no u okru​gu Wil​la​‐
met​te Val​ley... Ra​dio sam na bra​nju gra​ha bli​zu Euge​nea, sma​trao sam se ve​li​kim sreć​ko​vi​‐
ćem što sam do​bio taj po​sao. To ti je bilo po​čet​kom tri​de​se​tih go​di​na, ri​jet​ko kad je di​je​te
mo​glo do​bi​ti po​sao. Ja sam ga do​bio jer sam gaz​di do​ka​zao da ga mogu oba​vi​ti brzo i čis​to
kao odras​li. U sva​kom slu​ča​ju, bio sam je​di​ni kli​nac tamo. Oko mene bili su sami odras​li.
Po​ku​šao sam jed​nom ili dva puta raz​go​va​ra​ti s nji​ma i vi​dio da me oni i ne slu​ša​ju; obi​čan
riđi šmr​ka​vac, kost i koža. Pa sam ušu​tio. Tako sam se na​lju​tio na njih što me neće slu​ša​ti
da sam šu​tio ci​je​la če​ti​ri tjed​na ko​li​ko sam bio u tom po​lju, iako sam ra​dio uz njih i slu​šao
ih kako me​lju, ovaj o stri​cu, a onaj o ro​đa​ku. Ili, ako se net​ko toga dana nije na​cr​tao na po​‐
sao, onda kako ogo​va​ra​ju nje​ga. Če​ti​ri tjed​na, a od mene ni gla​sa. Dok ni​sam po​mis​lio:

133
Bože moj, ti gad​ni sta​ri gma​zo​vi za​bo​ra​vi​li su da ja znam go​vo​ri​ti. Samo sam če​kao svo​jih
pet mi​nu​ta. A onda, zad​nje​ga dana, ras​pa​lim ja i sve im ka​žem, kak​va su jad​na hr​pe​ti​na se​‐
ro​nja. Jed​nom po jed​nom skre​sao sam kako nje​go​vi pri​ja​te​lji seru po nje​mu kad ga nema.
Ho-ho, kako su me tada slu​ša​li! Svi su se među so​bom po​sva​đa​li i na​pra​vi​li tak​vo sra​nje da
sam os​tao bez na​gra​de, a mo​rao sam do​bi​ti još če​t​vrt cen​ta po ki​lo​gra​mu zato što ni​sam
imao ni​je​dan iz​os​ta​nak s pos​la, ali sam već bio na lo​šem gla​su u mjes​tu pa je pos​lo​vo​đa po​‐
go​dio da je onaj cir​kus bio moje mas​lo, iako mi ni​šta nije mo​gao do​ka​za​ti. I nje​mu sam re​‐
kao svo​je. To moje la​ja​nje onaj put ko​šta​lo me ot​pri​li​ke dva​de​se​tak do​la​ra. Ali je i vri​je​di​lo.
Smje​škao se za se, uži​va​ju​ći u us​po​me​ni, onda je okre​nuo gla​vu na jas​tu​ku i po​gle​dao
me.
– I sad si mis​lim, Po​gla​vi​co, če​kaš li ti svo​jih pet mi​nu​ta da svi​ma ka​žeš što ih ide?
– Ne – od​go​vo​rim. – Ja to ne bih mo​gao.
– Ne bi im ga mo​gao spus​ti​ti? Pa to je lak​še nego što mis​liš!
– Ti si... mno​go veći... mno​go jači od mene – za​gun​đam.
– Kako to mis​liš? Ne ku​žim, Po​gla​vi​co.
Utis​nuo sam malo sli​ne u grlo. – Ti si veći i jači od mene. Ti to mo​žeš uči​ni​ti.
– Ja? Pa ti se ša​liš! Čo​vje​če, pa po​gle​daj se: za gla​vu si viši od sva​kog dru​gog tu. Pa tu
nema čo​vje​ka ko​jeg ne bi mo​gao sre​di​ti, to ti ja ka​žem!
– Ne, ja sam pre​ma​len. Bio sam ve​lik, ali sad više ni​sam. Ti si dva puta veći od mene.
– Hej, deč​ko moj, pa ti jesi lud, zar nisi? Prvo što sam vi​dio kad sam ušao bio si ti, na
onom stol​cu, ve​lik kao pla​ni​na. Kad ti ka​žem, ži​vio sam po​svu​da od Kla​mat​ha i Tek​sa​sa i
Ok​la​ho​me i sve oko Gal​lu​pa i ku​nem ti se da si ti naj​ve​ći In​di​ja​nac ko​jeg sam ikad vi​dio.
– Ja sam iz klan​ca ri​je​ke Co​lum​bi​je – re​kao sam, a on je če​kao da nas​ta​vim. – Sta​ri mi je
bio zbi​lja po​gla​vi​ca, zvao se Tee Ah Mil​la​to​ona. To zna​či »U Gori Naj​vi​ši Bor«, ma​kar ni​‐
smo ži​vje​li na gori. Bio je zbi​lja ve​lik dok sam bio mali. Ali mi je maj​ka bila dva​put veća od
nje​ga.
– Sta​ra ti je mo​ra​la biti pra​vi div! Ko​li​ka je bila?
– Oh, ve​li​ka... ve​li​ka.
– Mis​lim, ko​li​ko vi​so​ka?
– Ko​li​ko vi​so​ka? Jed​nom ju je je​dan tip u cir​ku​su po​gle​dao i re​kao me​tar i se​dam​de​set
pet, oko šez​de​set pet ki​lo​gra​ma, ali to zato što ju je samo na tren po​gle​dao. A ona je ci​je​lo
vri​je​me ras​la.
–Je li? I na ko​li​ko je na​ras​la?
– To​li​ko da je bila veća od Sta​ro​ga i mene za​jed​no.
– Tako, pre​ko noći, a? To mi je ne​što novo. Još ni​kad ni​sam čuo da In​di​jan​ka može to​li​‐
ko na​ras​ti.
– Nije bila In​di​jan​ka. Bila je iz gra​da, iz The Dal​le​sa.
– Zna​či, ona se zva​la Brom​den? A-ha, sad mi je jas​no, sta​ni malo. – Malo je raz​miš​ljao

134
 www.balkandownload.org

pa re​kao: – A kad se bi​je​la žena uda za In​di​jan​ca onda to dođe kao po​ni​že​nje, je li? Da, mis​‐
lim da mi je sad jas​no.
– Ne, nije on pos​tao mali samo zbog nje. Svi su ga obra​đi​va​li zato što je bio ve​lik i nije
htio po​pus​ti​ti i vo​lio je ra​di​ti po svo​me. Oni su ga obra​đi​va​li isto ona​ko kako tebe obra​đu​‐
ju.
– Koji oni, Po​gla​vi​co? – upi​tao je ti​him gla​som, odjed​nom se uoz​bi​ljio.
– Sus​tav. Obra​đi​va​li su ga go​di​na​ma. Bio je jak, mo​gao im se odu​pri​je​ti neko vri​je​me.
Htje​li su nas smjes​ti​ti gdje nas mogu nad​zi​ra​ti. Htje​li su nam odu​ze​ti br​za​ce. Uvuk​li su se
čak i u ple​me pa su ga iz​nu​tra obra​đi​va​li. U gra​du su mi Sta​ro​ga jed​nom pre​mla​ti​li u ne​koj
mrač​noj uli​či​ci i odre​zak mu kosu. Oh, Sus​tav je ve​lik... ve​lik. Dugo se on bo​rio s nji​ma, a
onda ga je maj​ka tako sma​nji​la da se više nije mo​gao bo​ri​ti pa se pre​dao.
Na​kon toga Mc​Murp​hy je duže vri​je​me šu​tio, onda se pod​bo​čio na la​kat, po​gle​dao me i
upi​tao za​što su ga pre​tuk​li u onoj uli​či​ci i ja sam mu re​kao kako su mu htje​li po​ka​za​ti što ga
čeka, samo u još go​rem iz​da​nju, ako ne pot​pi​še pa​pi​re i ne pre​da sve dr​ža​vi.
– A što su htje​li da pre​da dr​ža​vi?
– Sve. Ple​me, selo, br​za​ce...
– Sad se sje​ćam. Go​vo​riš o onim br​za​ci​ma na ko​ji​ma su In​di​jan​ci lo​vi​li lo​so​se... dav​no,
dav​no. Da. Ali ko​li​ko se sje​ćam ple​me je za to do​bi​lo mas​nu lovu.
– To su oni i nje​mu rek​li. A on je re​kao: »Čime mo​že​te čo​vje​ku pla​ti​ti nje​gov na​čin ži​‐
vo​ta?« Re​kao je: »Čime mo​že​te pla​ti​ti čo​vje​ku da ne bude ono što želi biti?« Nit​ko ga
nije ra​zu​mio, pa ni ple​me. Doš​li su pred naša vra​ta, drže one če​ko​ve i hoće da im on kaže
što će sad uči​ni​ti. Tra​ži​li su da on za njih inves​ti​ra no​vac, ih da im kaže kamo da idu, ih da
kupe far​mu ili što. Ali je on već bio pre​ma​li. I odveć pi​jan. Sus​tav ga je sre​dio. On sre​di sva​‐
ko​ga. I tebe će. Ne do​pu​šta​ju oni ne​kom tko je ve​lik kao moj Sta​ri da slo​bod​no švr​lja, osim
ako nije je​dan od njih. To ti nije te​ško vi​dje​ti.
– Da, mis​lim da vi​dim.
– Zato nisi smio raz​bi​ti ono stak​lo. Sad oni zna​ju da si ve​lik. Sad te mo​ra​ju ukro​ti​ti.
– Kao što se kro​ti mus​tang, ha?
– Ne, ne. Pazi, ne kro​te oni tako; utje​ču na tebe sred​stvi​ma pro​tiv ko​jih se ne mo​žeš bo​‐
ri​ti. Sta​ve ti ne​što. Ugra​de ti ne​što! S tim od​mah poč​nu čim vide da ćeš biti ve​lik, još dok si
mali obra​đu​ju te i ugra​đu​ju tu svo​ju vraž​ju apa​ra​tu​ru i tje​ra​ju tako sve dok te ne sre​de!
– Tiše, pri​ja​te​lju, šššš!
– I ako se bo​riš, onda te neg​dje str​pa​ju pod ključ i smi​re...
– Tiho, Po​gla​vi​co. Smi​ri se malo. Čuju te.
Le​gao je i umi​rio se. Osje​tio sam da mi je kre​vet vruć. Čuo sam škri​pu gu​me​nih po​pla​ta,
crni je mo​mak ušao s ba​te​ri​jom da vidi kak​va je to buka. Le​ža​li smo ne​po​mič​no dok nije
oti​šao.
– Na kon​cu je samo pio – šap​nuo sam. Ni​sam bio ka​dar ušu​tje​ti dok ne is​pri​čam sve

135
ono što mis​lim da je bit​no. – Gle​dam ga na kra​ju kako sli​je​po luta iz​me​đu ce​dro​va, sva​ki
put kad pri​ne​se fla​šu us​ti​ma vi​dim da ne siše on iz nje, nego ona iz nje​ga, pa se tako osu​šio i
po​žu​tio da ga ni psi nisu mo​gli pre​poz​na​ti, mo​ra​li smo ga iz​ni​je​ti iz šume u ka​mi​one​tu, vo​‐
zi​li smo ga u Por​tland da on​dje umre. Ne ka​žem da oni ubi​ja​ju. Oni ga nisu ubi​li. Uči​ni​li su
ne​što dru​go.
Straš​no mi se spa​va​lo. Više ni​sam že​lio go​vo​ri​ti. Po​ku​šao sam raz​mis​li​ti o ono​me što
sam re​kao i uči​ni​lo mi se da i ni​sam re​kao toč​no ono što sam htio.
– Pri​čam lude stva​ri, je li?
– Da, Po​gla​vi​co – od​go​vo​ri Mc​Murp​hy pre​vr​ću​ći se u kre​ve​tu – pri​čaš lude stva​ri.
– To nije ono što sam htio reći. Ne mogu sve reći. Sve to nema smis​la.
– Ni​sam re​kao da nema smis​la, Po​gla​vi​co, samo sam re​kao da pri​čaš lude stva​ri.
Na​kon toga dugo je šu​tio, mis​lio sam da je zas​pao. Bilo mi je kri​vo što mu ni​sam po​že​lio
laku noć. Po​gle​dao sam ga, bio mi je okre​nut le​đi​ma, ruka mu je le​ža​la na deki, je​dva sam
na​zi​rao na njoj te​to​vi​ra​ne aso​ve i osmi​ce. Ve​li​ka je, po​mis​lio sam, ve​li​ka kao što je bila moja
kad sam igrao no​go​met. Za​že​lio sam po​seg​nu​ti i do​tak​nu​ti mjes​to gdje je te​to​vi​ran, da vi​‐
dim je li još živ. Je​zi​vo mir​no leži, re​koh sebi, mo​rao bih ga do​tak​nu​ti da vi​dim je li još živ...
To je laž. Znam da je još živ. To nije pra​vi raz​log za​što bih ga htio do​tak​nu​ti.
Hoću ga do​tak​nu​ti zato što je mu​ško.
I to je laž. Oko mene ima i dru​gih mu​ška​ra​ca. Za​što ne bih njih do​tak​nuo.
Hoću ga tak​nu​ti zato što sam i ja od onih nas​tra​nih!
Ali je i to laž. To se je​dan strah kri​je za dru​gim. Da sam od onih nas​tra​nih, onda bih
htio s njim ra​di​ti dru​ge stva​ri. Hoću ga do​tak​nu​ti jed​nos​tav​no zato što je ta​kav ka​kav jest.
Ali baš kad sam htio po​seg​nu​ti pre​ma onoj ruci pri​je​ko, on pro​go​vo​ri: – Reci mi, Po​gla​‐
vi​co – i pre​vr​ne se pre​ma meni – reci mi, Po​gla​vi​co, za​što ne ideš s nama su​tra na ri​bič​ki iz​‐
let?
Ni​sam od​go​vo​rio.
– Daj, zar ne bi išao? Mis​lim da će to biti bo​gov​ski pro​vod. Čuj, one dvi​je tete koje mo​‐
ra​ju doći po mene, znaš, nisu mi to ni​kak​ve tete, čo​vje​če! To su dvi​je cure koje znam iz Por​‐
tlan​da, ple​sa​či​ce, kur​vi​ce. A, što ka​žeš na to?
Na​po​s​ljet​ku sam mu re​kao da sam je​dan od »po​tre​bi​tih«.
– Što si ti?
– To zna​či da sam švorc.
– Tako! Daaa, toga se ni​sam sje​tio.
Opet je neko vri​je​me mi​ro​vao, tr​ljao je onaj oži​ljak na nosu. Onda mu prst sta​ne. Na​‐
lak​ti se i po​gle​da me.
– Po​gla​vi​co – po​la​ko će, od​mje​ra​va​ju​ći me – kad si bio u pu​noj sna​zi, kad si bio od dva
me​tra i od sto kila, re​ci​mo, jesi li mo​gao dići ne​što te​ško kao onaj kon​trol​ni blok u ku​pa​‐
oni​ci?

136
 www.balkandownload.org

Raz​mis​lio sam o onom blo​ku. Vje​ro​jat​no nije mno​go teži od ba​ča​va naf​te koje sam di​‐
zao u voj​s​ci. Od​go​vo​rio sam da sam u svo​je doba to po svoj pri​li​ci i mo​gao.
– Ako opet tako oja​čaš, bi li ga mo​gao dig​nu​ti?
Od​vra​tio sam da bih valj​da mo​gao, mis​lim.
– Pus​ti miš​lje​nje, reci ti meni ho​ćeš li mi obe​ća​ti da ćeš ga dig​nu​ti ako ti vra​tim sta​ru
sna​gu? Ako mi to obe​ćaš, po​da​rim te mo​jim po​seb​nim te​ča​jem bodi-bil​din​ga, i pla​tim ti ri​‐
bič​ki iz​let bro​dom! – Obli​zao je usne i opru​žio se u kre​ve​tu. – I sebi po​ve​ćam šan​se, to je si​‐
gur​no.
Smje​škao se na neku svo​ju pri​mi​sao. Upi​tao sam ga kako će me opet oja​ča​ti, ali me on
ušut​kao pr​stom na us​ti​ma.
– Čo​vje​če, to su taj​ne o ko​ji​ma se ne go​vo​ri! Ni​sam ti re​kao da ću ti oda​ti kako. Hej,
deč​ko moj, da čo​vje​ka na​no​vo na​pum​paš na nje​go​vu punu mje​ru, to je taj​na koju ne mo​žeš
di​je​li​ti sa sva​kim, bila bi opas​na u ru​ka​ma ne​pri​ja​te​lja. Ali da​jem ti čas​nu ri​ječ, samo se ti
drži mog pro​gra​ma tre​nin​ga i evo što će biti...
Zba​cio je noge s kre​ve​ta i sjeo na rub, sa ša​ka​ma na ko​lje​ni​ma. Na mla​zu mut​nog svje​tla
iz glav​ne sobe koji mu je pa​dao na rame za​blis​ta​li su mu zubi i jed​no oko što je niz nos svje​‐
tlu​ca​lo u mene. U spa​va​oni​ci je tiho za​zu​jao nje​gov obi​jes​ni, cir​ku​sant​ski ton.
– Eto nje​ga, pazi ga! Ve​li​ki Po​gla​vi​ca Brom​den, gra​bi bu​le​va​rom, za njim se okre​će i bu​‐
lji i mu​ško i žen​sko, i mla​do i sta​ro. »Op-op-op-op, pa ko je taj div? Gle​daj, ko​rak mu je od
tri me​tra, da ne sa​gi​ba gla​vu uda​rio bi u te​le​fon​ske žice!« Grmi mu ko​rak kroz grad, zas​ta​je
tu i tamo, tek zbog dje​vi​ca, vi os​ta​le od​bij​te ako ne​ma​te sise kao lu​be​ni​ce, do​bre, jake, bi​je​le
i duge noge, da mu ih mo​že​te stis​nu​ti oko onih moć​nih ple​ća, i zdje​li​cu to​ple i soč​ne pi​ci​ce,
slat​ke kao med i pu​tar...
I tako nas​tav​lja u tmi​ni, ple​te svo​ju pri​ču kako će biti, sve će se mu​ško pres​tra​ši​ti, a sva​‐
koj će li​je​poj curi sli​ne cu​ri​ti za mnom. Na kra​ju je do​dao da iz tih sto​pa ide upi​sa​ti moje
ime na po​pis onih što idu na ri​ba​re​nje. Us​tao je, uzeo ruč​nik sa svog noć​nog or​ma​ri​ća, opa​‐
sao se nji​me, na​bio kapu na gla​vu i zas​tao nad mo​jim kre​ve​tom.
– Čo​vje​če, kad ti ja ka​žem, žene će se po​tu​ći zbog tebe, imat ćeš ih ko sa​la​te!
Ruka mu je na​glo su​nu​la i u jed​nom po​kre​tu odve​za​la moju plah​tu i raz​gr​nu​la deku iz​la​‐
žu​ći moju go​lo​ti​nju.
– Eno, po​gle​daj, Po​gla​vi​co! Hej, što sam ti re​kao? Već si ci​je​li pe​dalj na​ras​tao.
I smi​ju​ći se pođe iz​me​đu niza kre​ve​ta u hod​nik.

Iz Por​tlan​da do​la​ze dvi​je kur​ve da nas odve​du na ri​ba​re​nje bro​dom! Od te mis​li te​ško je
bilo le​ža​ti do pola se​dam kad se u spa​va​oni​ci pale svje​tla.
Prvi sam iz​i​šao, oti​šao sam po​gle​da​ti po​pis na plo​či od​mah po​red glav​ne sobe, da vi​dim
je li tamo zbi​lja i moje ime. Ve​li​kim štam​pa​nim slo​vi​ma, na vrhu, piše: PRI​JA​VE ZA RI​‐

137
BA​RE​NJE BRO​DOM, onda je prvi upi​san Mc​Murp​hy a za njim od​mah Bil​ly Bib​bit. Broj
tri je Har​ding, a broj če​ti​ri Fre​dric​k​son, i tako da​lje sve do bro​ja de​set uz koji još nema ime​‐
na. Ja sam na bro​ju de​vet, po​s​ljed​nji. Zbi​lja iz​la​zim van iz bol​ni​ce, na ri​bar​ski brod i to s
dvje​ma kur​va​ma; mo​rao sam si to stal​no po​nav​lja​ti da bih u to po​vje​ro​vao.
Tri su crna mom​ka doš​la do mene i sta​la či​ta​ti po​pis, pra​te​ći ga svo​jim si​vim pr​sti​ma,
naš​li su moje ime, okre​nu​li se i na​ke​si​li mi se.
– Vidi, vidi, tko li je upi​sao i Po​gla​vi​cu Brom​de​na za ovu lu​dost? Pa, In​di​jan​ci ne zna​ju
pi​sa​ti.
– A zbog čega mis​liš da In​di​jan​ci zna​ju či​ta​ti?
U rano ju​tro odo​ra im je bila svje​že uš​krob​lje​na i kru​ta, ruke su im u po​kre​tu šu​ška​le
kao pa​pir​na​ta kri​la. Ke​si​li su mi se, a ja sam se pra​vio gluh, kao da poj​ma ne​mam, ali kad su
mi htje​li gur​nu​ti u ruke me​tlu da oba​vim nji​hov po​sao u hod​ni​ku, okre​nuo sam se i po​šao
na​trag u spa​va​oni​cu mis​le​ći: »U vraž​ju ma​ter, čo​vjek koji ide na ri​ba​re​nje s dvje​ma kur​va​‐
ma iz Por​tlan​da ne mora tr​pje​ti tak​va sra​nja.«
Malo sam se upla​šio što im tek tako okre​ćem leđa, jer sam do​sad uvi​jek slu​šao sva​ki na​‐
log cr​nih mo​ma​ka. Os​vr​nuo sam se i vi​dio da do​la​ze za mnom s oti​ra​čem. Vje​ro​jat​no bi ušli
i u spa​va​oni​cu i tu me zgra​bi​li da nije bilo Mc​Murp​hyja; bio je on​dje i pra​vio ta​kav lom,
tako je gr​mio iz​me​đu kre​ve​ta gore-do​lje, ruč​ni​kom mla​tio one koji su se pri​ja​vi​li za iz​let tog
ju​tra, da su crni mom​ci za​klju​či​li kako je spa​va​oni​ca ne​si​gur​no po​dru​čje, ne is​pla​ti se u nj
ući samo zato da čo​vje​ka na​tje​ra​ju da bri​še ono malo hod​ni​ka.
Mc​Murp​hy je na riđu gla​vu na​bio svo​ju mo​to​cik​lis​tič​ku kapu, dva​put ju je po​su​vra​tio
na čelu da si dad​ne ka​pe​tan​ski iz​gled, is​pod ma​ji​ce viri mu te​to​va​ža iz​ra​đe​na u Sin​ga​pu​ru.
Kla​ti se na no​ga​ma kao da je pod njim brod​ska pa​lu​ba, fuć​ka u pr​ste, opo​na​ša nos​tro​ma.
– Na pa​lu​bu, pri​ja​te​lji, na pa​lu​bu, ako ne​će​te svi grup​no u lan​ce!
Zglo​bo​vi​ma pr​sti​ju za​bub​njao je po noć​nom or​ma​ri​ću po​red Har​din​go​va kre​ve​ta.
– Šes​ti zvon zvo​ni i sve je u redu. Rav​no kur​som. Pu​štaj karu, hva​taj paru! Na pa​lu​bu!
Vi​dio me gdje sto​jim na vra​ti​ma, po​ju​rio je k meni i oda​la​mio me po ple​ći​ma.
– Evo, Ve​li​ki Po​gla​vi​ca, pri​mjer za ugled! To je pra​vi mor​nar, to je pra​vi ri​bar! Sva​nu​lo
nije a on na no​ga​ma, lovi crve za mam​ce. Za njim, fu​ka​ro jed​na ža​bar​ska, za njim! Na pa​lu​‐
bu! Sad ii’ ni​kad! Van iz krpa, pra​vac more!
Akut​ni su gun​đa​li i re​ža​li na nj i nje​gov ruč​nik. Kro​nič​ni su se pro​bu​di​li, ogle​da​va​li se
po​pla​vje​la lica od pre​ti​jes​no za​uz​la​nih plah​ti na gru​di​ma, kru​ži​li su po​gle​dom po spa​va​oni​‐
ci i na​po​s​ljet​ku sjet​no i ra​doz​na​lo zu​ri​li u mene svo​jim ne​moć​nim, sta​rač​ki ra​zvod​nje​nim
po​gle​dom. Le​ža​li su i gle​da​li me kako se to​plo obla​čim za iz​let i u meni bu​di​li ne​la​god​nost i
osje​ćaj kriv​nje. Osje​ća​li su da sam je​di​ni pri​vi​le​gi​ra​ni kro​nič​ni koji ide na iz​let. Mo​tri​li su
me – ti star​ci već go​di​na​ma pri​ko​va​ni za inva​lid​ska ko​li​ca, uz noge im kao kak​ve pu​za​vi​ce
teku ka​te​te​ri što će ih dr​ža​ti u mjes​tu do kra​ja ži​vo​ta – mo​tri​li su me i na​gon​ski slu​ti​li da ja
idem. I mo​žda im je bilo i po​ma​lo kri​vo što nisu na mom mjes​tu. Mo​gli su to slu​ti​ti jer je

138
 www.balkandownload.org

ljud​sko u nji​ma bilo već to​li​ko za​gu​še​no da je prev​la​dao drev​ni ži​vo​tinj​ski na​gon (kat​kad su
se noću sta​ri kro​nič​ni na​glo bu​di​li, još nit​ko ne bi znao da je u spa​va​oni​ci net​ko umro, a oni
bi za​ba​ci​li gla​ve i za​vi​ja​li), a mo​glo im je biti kri​vo jer je u nji​ma još bilo to​li​ko ljud​skog da
se mogu sje​ti​ti.
Mc​Murp​hy ode po​gle​da​ti po​pis pa se vra​ti da na​go​vo​ri još jed​nog akut​nog da se pri​ja​vi.
Išao je od kre​ve​ta do kre​ve​ta, uda​rao po nji​ma no​gom, bu​dio lju​de što su još kri​li gla​ve pod
plah​ta​ma, go​vo​rio im je kako je sjaj​no iz​a​ći na more, mu​ški pr​ko​siš olu​ji, oko tebe val se
pje​ni, a ti pje​vaš »ju-hu-hu i boca ruma«.
– Diž’te se, dan​gu​be, fali mi još je​dan za po​sa​du, tre​ba mi samo još je​dan prok​le​ti do​bro​‐
vo​ljac...
Ali ni​ko​ga nije mo​gao na​go​vo​ri​ti. Svo​jim pri​ča​ma o stra​ho​ta​ma mora zad​njih dana i
broj​nim bro​do​lo​mi​ma Glav​na ses​tra je pres​tra​ši​la sve os​ta​le. Či​ni​lo se da ne​će​mo doći do
tog nuž​nog čla​na po​sa​de, kad​li pola sata kas​ni​je, dok smo sta​ja​li u redu i če​ka​li da otvo​re
bla​go​va​oni​cu za do​ru​čak, Mc​Murp​hyju pri​đe Ge​or​ge So​ren​sen.
Krup​ni, kre​zu​bi i kvr​ga​vi sta​ri Šve​đa​nin, ko​jeg su crni mom​ci zva​li Ge​or​ge Ta​ri​guz zbog
nje​go​vih hi​gi​jen​skih na​vi​ka, vu​kao se hod​ni​kom stru​žu​ći no​ga​ma i iz​ba​cu​ju​ći sto​pa​lo la​kat
duže nego što tre​ba, a gla​vu dr​že​ći što više na​trag (tako bi se uko​sio da mu je lice što da​lje
od čo​vje​ka s ko​jim go​vo​ri). Stao je kod Mc​Murp​hyja i ne​što pro​gun​đao sebi u dlan. Ge​or​ge
je bio vrlo sra​me​ž​ljiv. Oči mu nisi mo​gao vi​dje​ti jer su mu bile du​bo​ko uko​pa​ne is​pod obr​‐
va, a os​ta​tak lica mu nisi vi​dio jer ga je krio svo​jim ve​li​kim dla​nom. Na​vrh kra​ljež​ni​ce rav​ne
po​put jar​bo​la gla​va mu se lju​lja​la kao svra​čje gni​jez​do. Gun​đao je tako u šaku, dok mu Mc​‐
Murp​hy nije mak​nuo šaku s lica da bi ra​za​brao ri​je​či.
– O čemu ti to, Ge​or​ge?
– Cr​ve​ni crvi – re​kao je Ge​or​ge. – Mis​lim da ti oni ne vri​je​de... ne vri​je​de ti za lo​so​se.
– Je li? – re​kao je Mc​Murp​hy. – Cr​ve​ni crvi? Mo​gao bih se slo​ži​ti, Ge​or​ge, ali mi mo​raš
objas​ni​ti kako to mis​liš i o kak​vim cr​vi​ma go​vo​riš.
– Mis​lim da sam ma​lo​pri​je čuo da si re​kao da je gos​po​din Brom​den is​ko​pao crve za
mam​ce.
– Tako je, sta​ri, do​bro si čuo.
– I zato ti ka​žem da s tim cr​vi​ma nema sre​će. Ovaj mje​sec na​ve​li​ko gri​ze lo​sos... si-gur​no.
I tre​ba vam ha​rin​ga. Si-gur​no! Nađi ti ha​rin​ge, pa tu robu na udi​cu, pa da vi​diš kako se lovi!
Glas mu se di​zao pri kra​ju sva​ke re​če​ni​ce, si-gur​no, kao da pos​tav​lja pi​ta​nje. Svo​jom ve​li​‐
kom bra​dom, već uju​tro tako os​tru​ga​nom da mu je koža bila go​to​vo zgu​lje​na, jed​nom ili
dva puta kim​nuo je Mc​Murp​hyju, pa je njo​me trg​nuo na su​prot​nu stra​nu, kao radi za​ma​ha
ti​je​lu, i pođe na​trag na kraj reda. Mc​Murp​hy ga po​zo​ve na​trag.
– Sta​ni malo, Ge​or​ge! Ot​kad se ti ra​zu​mi​ješ u tak​ve stva​ri kao što je ri​bi​či​ja?
Ge​or​ge se okre​ne i dos​tru​že opet do Mc​Murp​hyja, tako uko​šen da se či​ni​lo kao da su
mu se noge ot​ki​nu​le od ti​je​la.

139
 – Jest, si-gur​no. Ra​dio sam dva​de​set pet go​di​na na ri​bar​skom bro​du, lo​vio lo​so​se, sve
tamo od Half Moon Baya do Pu​get So​un​da. Dva​de​set pet go​di​na ri​ba​rio... dok ni​sam pos​‐
tao to​li​ko pr​ljav. – Is​pru​žio je ruke da vi​di​mo kako su mu pr​lja​ve. Svi su se nag​nu​li i gle​da​li.
Pr​ljav​šti​nu ni​sam vi​dio, ali na bi​je​lim dla​no​vi​ma je​sam vi​dio ožilj​ke od pov​la​če​nja ti​su​ća
mi​lja po​vra​za iz mora. Pus​tio nas je da tako gle​da​mo jed​no vri​je​me, onda je stis​nuo šake i
sa​krio ih pod blu​zom, kao da ćemo mu ih po​gle​dom za​pr​lja​ti, pa se ke​sio Mc​Murp​hyju des​‐
ni​ma na​lik na ra​so​lom iz​bi​je​lje​nu svi​nje​ti​nu.
– Imao sam do​bar brod, ri​bar​ski, samo dva​na​est me​ta​ra, ali gaz od če​ti​ri me​tra, a sama
tvr​da ti​ko​vi​na i hras​to​vi​na. – Tako se kla​tio na​pri​jed-na​trag da si mo​rao po​sum​nja​ti je li
pod ra​van. – Ti bok​ca, od​li​čan brod, nema što!
Htio se okre​nu​ti, ali ga Mc​Murp​hy opet spri​je​či.
– Do​vra​ga, Ge​or​ge, što mi nisi re​kao da si ri​bar? A ja sam ra​zve​zao o tom ri​ba​re​nju kao
da sam sta​ri mor​ski vuk i među nama, u po​vje​re​nju, od svih bro​do​va bio sam samo na boj​‐
nom bro​du Mi​sso​uri, a o ribi znam samo to da je više vo​lim jes​ti nego čis​ti​ti.
– Čis​ti​ti je lako, net​ko ti po​ka​že i go​to​vo.
– Boga mi, Ge​or​ge, pa ti si dušu dao da nam bu​deš ka​pe​tan! A mi ćemo ti biti po​sa​da.
Ge​or​ge se još više uko​sio i za​vr​tio gla​vom.
– Ah, bro​do​vi su sad još pr​lja​vi​ji... sve je užas​no pr​lja​vo.
– Ti se za to ne se​ki​raj. Ima​mo spe​ci​jal​no ste​ri​li​zi​ra​ni brod, od pram​ca do krme, glan​ca
se ko pse​ća kesa. Ne​ćeš se za​pr​lja​ti, Ge​or​ge, jer ćeš biti ka​pe​tan. Ne mo​raš ni tak​nu​ti ni
mam​ce ni udi​ce, samo nam budi ka​pe​tan i na​re​đuj nama bez​vez​nim ža​ba​ri​ma... kako ti se
to svi​đa, a?
Vi​dio sam da je Ge​or​ge u is​ku​še​nju po tome kako je is​pod blu​ze ste​zao šake, ali ipak po​‐
no​vi da ne može ri​ski​ra​ti da se za​pr​lja. Mc​Murp​hy ga je svim si​la​ma na​go​va​rao, ali Ge​or​ge
je i na​da​lje od​ma​hi​vao gla​vom, kad​li ključ ule​ti u bra​vu bla​go​va​oni​ce i Glav​na ses​tra se po​‐
ja​vi, sa svo​jom ple​te​nom tor​bi​com da​ro​va i kuc​ka​ju​ći pe​ti​ca​ma pro​đe po​red reda s onim
svo​jim me​ha​nič​kim ju​tar​njim osmi​je​hom za sva​kog po​na​osob. Mc​Murp​hy opa​zi kako ju je
Ge​or​ge šib​nuo pri​je​kim po​gle​dom i još jače uko​sio gla​vu. Kad je ona proš​la, Mc​Murp​hy
na​he​ri gla​vu i lu​ka​vo po​gle​da Ge​or​gea.
–Je li, Ge​or​ge, a što ka​žeš na ono što je ses​tra go​vo​ri​la, da je ne​vri​je​me i da nam iz​let
može biti straš​no opa​san?
– Oce​an zna biti jako ga​dan, si-gur​no, da, jako opa​san.
Mc​Murp​hy po​gle​da za ses​trom koja je upra​vo ula​zi​la u stak​le​nik pa opet u Ge​or​gea. Ge​‐
or​ge je is​pod blu​ze još jače su​kao šake i gle​dao u krug lica koja su ni​je​mo zu​ri​la u nj.
– Ti bok​ca! – na​glo vik​ne. – Mis​li​te da me ona pres​tra​ši​la svo​jim pri​ča​ma o oce​anu? To
mis​li​te?
– Ah, ne, Ge​or​ge, mis​lim da nije. Ali ipak mis​lim da ako ti ne po​đeš s nama, a na moru
nas zbi​lja za​de​si kak​va groz​na oluj​na po​šast, svi do jed​no​ga za​si​gur​no ćemo se iz​gu​bi​ti na

140
 www.balkandownload.org

moru, ku​žiš? Priz​nao sam ti da poj​ma ne​mam o bro​du, a priz​nat ću ti još ne​što: one dvi​je
žene koje će doći po nas, znaš? Za njih sam dok​to​ru re​kao da su to moje tete, udo​vi​ce ri​ba​‐
ra, znaš? E, vi​diš, one ti se ra​zu​mi​ju samo u jed​nu na​vi​ga​ci​ju, i to na ma​dra​cu, ku​žiš? Ge​‐
orge, po​tre​ban si nam. – Mc​Murp​hy po​vu​če dim iz ci​ga​re​te i do​met​ne: – A imaš li slu​čaj​no
de​set ze​lem​ba​ća?
Ge​or​ge za​vr​ti gla​vom.
– Ah, ni​sam ni ra​ču​nao da imaš. Ah, pa što, iona​ko sam već odav​no pre​kri​žio sva​ku ra​‐
ču​ni​cu. Evo. – Iz svo​je ze​le​ne ko​šu​lje Mc​Murp​hy iz​va​di olov​ku, is​tr​lja je ru​ka​vom i pru​ži
Ge​or​geu. – Ti nam budi ka​pe​tan, a mi ćemo te pus​ti​ti da do​đeš za pet do​la​ra.
Mr​šte​ći se svo​jim de​be​lim obr​va​ma, u škrip​cu, Ge​or​ge je pre​la​zio po​gle​dom po nama.
Na​po​s​ljet​ku is​ke​si bes​krv​ne des​ni i uzme olov​ku. –Jebi ga! – us​klik​ne i upu​ti se da upi​še
svo​je ime na po​pis. Na​kon do​ruč​ka, idu​ći niz hod​nik, Mc​Murp​hy je zas​tao kod plo​če i do​‐
pi​sao štam​pa​nim slo​vi​ma KAPT. iza Ge​or​ge​ova ime​na.

Kurve su kas​ni​le. Svi su već mis​li​li da više neće doći, kad Mc​Murp​hy s pro​zo​ra vik​ne i
mi svi po​ju​ri​smo da vi​di​mo. Sti​gle su, reče, ali smo vi​dje​li samo je​dan auto (a oče​ki​va​li smo
dva), i samo jed​nu ženu. Kako je zas​ta​la na par​ki​ra​li​štu, Mc​Murp​hy je za​zva kroz re​šet​ke i
ona po​žu​ri pre​ča​cem pre​ko trav​nja​ka pre​ma na​šem odje​lu.
Bila je mla​đa i zgod​ni​ja nego što je itko od nas mo​gao za​mis​li​ti. Do​tle su već svi zna​li da
te žene nisu ni​kak​ve tete, nego kur​ve, pa smo oče​ki​va​li sva​šta. Oni re​li​gi​oz​ni​ji nisu baš bili
pre​sret​ni. Ali, gle​da​ju​ći je kako la​ko​no​go trči pre​ko trav​nja​ka do odje​la, kako joj se oči ze​le​‐
ne a de​be​la ple​te​ni​ca blis​ta na sun​cu kao ba​kar i sva​kim ko​ra​kom po​ska​ku​je, samo smo jed​‐
no bili ka​dri mis​li​ti – da je to cura, žen​ska ne sva u bi​je​lom od gla​ve do pete kao da su je
umo​či​li u inje, a na koji na​čin za​ra​đu​je za ži​vot i nije važ​no.
Do​tr​ča​la je rav​no do okna gdje je bio Mc​Murp​hy, pr​sti​ma se uhva​ti​la za mre​žu i za​li​je​‐
pi​la uz nju. Bila se za​pu​ha​la od trka i tako je du​bo​ko di​sa​la da se či​ni​lo kako će sva​kim da​‐
hom pro​bi​ti mre​žu. Malo je pla​ka​la.
– Mc​Murp​hy, oh, ti prok​le​ti Mc​Murp​hy...
– Pus​ti sad to. Gdje je San​dra?
– Za​uze​ta je, čo​vje​če, ne može doći! Ali, do​vra​ga, jesi li ti do​bro?
– Za​uze​ta!?
– Da ti pra​vo ka​žem – dje​voj​ka obri​še nos i sta​ne se hi​ho​ta​ti – naša se sta​ra San​dy uda​‐
la. Sje​ćaš se onog Ar​ti​eja Gil​fil​li​ana iz Be​aver​to​na? Ono​ga što je obič​no do​la​zio u druš​tvo s
ko​je​kak​vim glu​pos​ti​ma, gu​me​nom zmi​jom, ili kr​pe​nim mi​šem, stal​no su mu tak​ve stva​ri
po dže​po​vi​ma? Pra​vi lu​đak...
– Oh, Is​u​se dra​gi! – za​va​pi Mc​Murp​hy. – Can​dy, dušo, pa kako ću ugu​ra​ti de​set fra​je​ra
u je​dan smrd​lji​vi Ford? Kako San​dra i taj nje​zin gu​me​ni miš iz Be​aver​to​na mis​le da ću to iz​‐

141
ves​ti?
Dje​voj​ka kao da je raz​miš​lja​la o od​go​vo​ru, ali se uto iz zvuč​ni​ka na stro​pu za​čuo glas
Glav​ne ses​tre koja je pri​op​ći​la Mc​Murp​hyju neka mu se pri​ja​te​lji​ca iz​vo​li, ako hoće raz​go​‐
va​ra​ti s njim, ured​no pri​ja​vi​ti na glav​nim vra​ti​ma, a ne da uz​ne​mi​ru​je ci​je​lu bol​ni​cu. Dje​‐
voj​ka se od​li​je​pi od mre​že i pođe na glav​ni ulaz, pa se i Mc​Murp​hy mak​ne od okna, sru​ši se
u nas​lo​njač u kutu i spus​ti gla​vu na gru​di.
– Koje sra​nje – pro​mr​si.
Crni je kr​ž​lja​vac pus​tio dje​voj​ku na odjel i za​bo​ra​vio za njom za​klju​ča​ti vra​ta (za to je
pos​li​je čuo svo​je, kla​dim se), i ona je vr​c​ka​vo de​fi​li​ra​la hod​ni​kom pa is​pred stak​le​ni​ka iz ko​‐
jeg su joj sve ses​tre zdru​že​nim le​de​nim po​gle​di​ma po​ku​ša​le ulju​di​ti ko​rak. U dnev​ni je bo​‐
ra​vak ušla samo ko​rak-dva is​pred dok​to​ra. On se bio upu​tio s ne​kim pa​pi​ri​ma u stak​le​nik,
po​gle​dao nju, onda svo​je pa​pi​re, onda opet nju, pa je obje​ma ru​ka​ma tap​kao po dže​pu tra​‐
že​ći na​oča​le.
Usred dnev​nog bo​rav​ka dje​voj​ka sta​ne te se naš​la okru​že​na če​tr​de​se​to​ri​com iz​bu​lje​nih
mu​ška​ra​ca u ze​le​nom, i tako je bilo tiho da si mo​gao čuti kako ne​ki​ma cri​je​va kru​le a niz
red kro​ni​ča​ra kako se ki​da​ju ka​te​te​ri.
Ci​je​lu je mi​nu​tu sta​ja​la i po​gle​dom tra​ži​la Mc​Murp​hyja, tako da su je svi do​bro za​gle​da​‐
li. Kod stro​pa iz​nad nje​zi​ne gla​ve leb​dio je pra​men pla​vi​čas​ta dima; mis​lim da su po ci​je​lom
odje​lu ure​đa​ji pre​go​rje​li jer se nisu mo​gli pres​po​ji​ti na nju i nje​zin upad – sta​li su je elek​tro​‐
nič​ki či​ta​ti, iz​ra​ču​na​li su da nisu kons​tru​ira​ni za tak​ve po​ja​ve na odje​lu i jed​nos​tav​no su
pre​go​rje​li, kako to rade stro​je​vi sa​mo​ubo​ji​ce.
Bila je u bi​je​loj ma​ji​ci bez ru​ka​va, kao Mc​Murp​hy, ali mno​go ma​njoj, u bi​je​lim te​ni​si​ca​‐
ma i Le​vi​si​ca​ma odre​za​ni​ma iz​nad ko​lje​na radi bo​lje cir​ku​la​ci​je sto​pa​la, a s ob​zi​rom na ono
što bi mo​rao po​kri​ti, ma​te​ri​jal je bio zbi​lja pre​osku​dan. Za​ci​je​lo ju je mno​go više mu​ških vi​‐
dje​lo i s mno​go ma​nje tek​s​ti​la, ali sada se, u ovim okol​nos​ti​ma, sa​mo​uvje​re​no vr​po​lji​la kao
uče​ni​ca na po​zor​ni​ci. Svi su je ni​je​mo gle​da​li. Mar​ti​ni je šap​nuo kako bio mo​gao pro​či​ta​ti
go​di​šta na ko​va​ni​ca​ma koje ima u dže​pu le​vi​si​ca, tako su joj ti​jes​ne, ali je on bio njoj naj​bli​‐
ži pa je mo​gao vi​dje​ti bo​lje od nas os​ta​lih.
Prvi se ogla​sio Bil​ly Bib​bit – do​du​še ne ri​je​čju nego ti​him, go​to​vo tuž​nim zvi​ždu​kom
koji je zna​čio da iz​gle​da bo​lje nego što bi itko na svi​je​tu mo​gao iz​gle​da​ti. Dje​voj​ka se na​smi​‐
ja​la i za​hva​li​la mu, a on se tako za​ža​rio da se i ona za​cr​ve​nje​la i opet na​smi​ja​la. To je po​kre​‐
nu​lo stva​ri. Svi su se akut​ni sja​ti​li nas​to​je​ći is​to​vre​me​no raz​go​va​ra​ti s njom. Dok​tor je cim​‐
nuo Har​din​ga za ogr​tač, upi​tao ga tko je to? Mc​Murp​hy us​ta​ne i pro​kr​či si put kroz go​mi​lu
do nje, a kad ga je ugle​da​la, ba​ci​la mu se oko vra​ta. – Ti prok​le​ti Mc​Murp​hy! – I opet se
zbu​ni i za​cr​ve​ni. Ku​nem se, kad se ona​ko ru​me​nje​la ne bis​te joj dali više od šes​na​est-se​dam​‐
na​est go​di​na.
Mc​Murp​hy je upoz​na sa svi​ma i ona se sa sva​kim ru​ko​va​la. Kad je doš​la do Bil​lyja, još
jed​nom mu je za​hva​li​la na zvi​ždu​ku. Iz glav​ne sobe je, smje​ška​ju​ći se, iz​aš​la Glav​na ses​tra i

142
 www.balkandownload.org

Mc​Murp​hyja upi​ta​la kako mis​li nas de​set str​pa​ti u je​dan auto, a na to on nju upi​ta ne bi li
mu mo​gla po​su​di​ti koji bol​nič​ki auto, osob​no bi on vo​zio. Ses​tra je od​mah odre​ci​ti​ra​la
odred​bu ko​jom je to za​bra​nje​no, što su to uos​ta​lom svi i oče​ki​va​li. Rek​la je da ako nema
dru​gog šo​fe​ra koji će pot​pi​sa​ti iz​ja​vu o od​go​vor​nos​ti moći će kre​nu​ti samo pola po​sa​de.
Mc​Murp​hy joj reče da će ga to ko​šta​ti pe​de​set prok​le​tih ze​lem​ba​ća da po​kri​je raz​li​ku; oni​‐
ma koji ne idu mora vra​ti​ti lovu.
– Ako je tako – reče ses​tra – naj​bo​lje je da odus​ta​ne​te od iz​le​ta i svi​ma vra​ti​te no​vac.
– Već sam unaj​mio brod; tip već ima mo​jih se​dam​de​set ze​lem​ba​ća u dže​pu!
– Se​dam​de​set? Tako? Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy, zar nis​te pa​ci​jen​ti​ma rek​li da za taj iz​let
mo​ra​te sku​pi​ti sto do​la​ra plus de​set svo​jih?
– Ura​ču​nao sam i ben​zin za tamo i na​trag.
– Pa zar bi vam za to tre​ba​lo tri​de​set do​la​ra?
Ljup​ko mu se smi​je​ši​la i če​ka​la. On po​dig​ne ruke uvis i po​gle​da u strop.
– Ja​dan ja, pa vi ste ne​po​pust​lji​vi, gos​po​ji​ce dr​žav​na tu​ži​te​lji​ce! Do​bro, os​ta​tak je bio za
mene. Mis​lim da su deč​ki ra​ču​na​li s tim. A ja sam ra​ču​nao da mo​ram ne​kom sit​ni​com na​‐
dok​na​di​ti svoj trud oko...
– Ali vam se plan iz​ja​lo​vio – ona ga pre​ki​de. I da​lje se smi​je​ši​la, i to vrlo su​ćut​no. –
Rand​le, ne mo​že​te oče​ki​va​ti da vam us​pi​je sva​ka vaša mala fi​nan​cij​ska špe​ku​la​ci​ja, a uos​ta​‐
lom, kad bo​lje raz​mis​lim, vi ste već i pre​tje​ra​li sa svo​jim do​bi​ci​ma. – Za​mis​li​la se nad tim,
raz​miš​lja​la je o ne​če​mu što ćemo, znao sam, čuti pos​li​je. – Da. Na odje​lu nema ni​jed​nog
akut​nog da vam nije du​žan, za ova​kav ili ona​kav vaš »pos​lić« i, pre​ma tome, zar ne mo​že​te
pre​tr​pje​ti ovaj je​dan je​di​ni mali po​raz?
Sta​la je. Vi​dje​la je da je Mc​Murp​hy više ne slu​ša. Mo​trio je dok​to​ra. A dok​tor je zu​rio
samo u dje​voj​či​nu ma​ji​cu bez ru​ka​va, za sve je dru​go bio sli​jep. Gle​da​ju​ći dok​to​ra u tran​su,
Mc​Murp​hyju se lice ra​ši​ri osmi​je​hom, pa gur​ne kapu na za​ti​ljak, do​ge​ga se do dok​to​ra i
pre​ne ga spu​šta​ju​ći mu ruku na rame.
– Za​bo​ga, dok​to​re Spi​vey, jes​te li vi ika​da gle​da​li kad lo​sos za​teg​ne po​vraz? Je​dan od
naj​lu​đih pri​zo​ra u svih se​dam mora. Čuj, Can​dy, ze​či​ću, daj is​pri​čaj dok​to​ru kako iz​gle​da
ri​ba​re​nje i tomu slič​no...
Zdru​že​ni na​po​ri Mc​Murp​hyja i dje​voj​ke uro​di​li su plo​dom za ma​nje od dvi​je mi​nu​te;
mali je dok​tor u tren oka za​klju​čao svo​ju sobu i vra​tio se u hod​nik tr​pa​ju​ći pa​pi​re u tor​bu
za spi​se.
– Dos​ta pa​pi​ro​lo​gi​je mogu oba​vi​ti i na bro​du – objas​nio je ses​tri i zbri​sao kraj nje tako
brzo da nije sti​gla ni od​go​vo​ri​ti, a os​ta​tak po​sa​de kre​nuo je za njim, ali spo​ri​je, ce​re​ći joj se
dok je sta​ja​la na vra​ti​ma svo​je sobe.
Pre​os​ta​li akut​ni na​bi​li su se na vra​ti​ma dnev​nog bo​rav​ka, do​ba​ci​li nam da im ribu do​ne​‐
se​mo očiš​će​nu, a El​lis od​li​je​pi ruke sa zida i stis​ne Bil​lyju Bib​bi​tu ruku go​vo​re​ći mu neka
bude ri​bar lju​di.4

143
 A Bil​ly, gle​da​ju​ći kako mi​ga​ju ba​kre​ni čav​li​ći na le​vi​si​ca​ma one dje​voj​ke dok iz​la​zi, od​‐
go​vo​ri El​li​su »k vra​gu s tim ri​ba​re​njem lju​di«. Pri​dru​žio nam se kod vra​ta, crni nas je kr​ž​‐
lja​vac pus​tio, za​klju​čao vra​ta za nama, i na​đo​smo se vani, u vanj​skom svi​je​tu.
Sun​ce se pro​bi​ja​lo iz​me​đu obla​ka i oku​pa​lo ci​gle​no pro​če​lje bol​ni​ce ru​ži​čas​to​cr​ve​nom
bo​jom. Vje​tar je ot​ki​dao pre​os​ta​lo liš​će s hras​to​va i ured​no ga sla​gao po ži​ča​noj ogra​di. Na
ogra​di je tu i tamo sje​di​la po​ko​ja sme​đa pti​či​ca; kad bi malo više liš​ća uda​ri​lo u ogra​du, pti​‐
či​ce bi pr​h​nu​le s vje​trom. U prvi mah se či​ni​lo kao da se liš​će uda​rom u ogra​du pre​tva​ra u
pti​ce i od​li​je​će.
Bio je li​jep je​se​nji dan, s mi​ri​som go​ru​ćih drva, pun vri​ske dje​ce što su pi​ka​la lop​tu i zuja
avi​on​či​ća, i svi su tre​bah biti sret​ni sa​mim time što su vani. Ali, dok je dok​tor išao po svoj
auto, svi smo sta​ja​li s ru​ka​ma u dže​po​vi​ma, kao ni​je​mo sta​do. Ni​je​mo sta​do što gle​da kako
grad​ski lju​di, vo​ze​ći se na po​sao, us​po​ra​va​ju u pro​la​zu i bu​lje u te lu​đa​ke u ze​le​nim odo​ra​‐
ma. Vi​djev​ši kako smo ne​mir​ni, Mc​Murp​hy nas je htio ra​zve​se​li​ti, ze​zao se i za​dir​ki​vao dje​‐
voj​ku, ali nam je od toga ne​ka​ko bilo još gore. Svat​ko je po​miš​ljao kako bi mu bilo naj​lak​še
da se vra​ti i kaže da je ses​tra ima​la pra​vo: more će uz ova​kav vje​tar biti i odveć opas​no.
Dok​tor se do​ve​ze i mi se ukr​ca​smo i kre​nu​smo, ja i Ge​or​ge, Har​ding, Bil​ly Bib​bit, Mc​‐
Murp​hy u autu s dje​voj​kom, Can​dy, a Fre​dric​k​son, Se​felt, Sca​nlon, Mar​ti​ni, Ta​dem i Gre​‐
gory u dok​to​ro​vom, za nama. Svi su bili je​zi​vo tihi. Ot​pri​li​ke dva ki​lo​me​tra od bol​ni​ce zas​‐
ta​li smo na ben​zin​skoj pos​ta​ji, a dok​tor za nama. Prvi iz​a​đe dok​tor i pos​lu​ži​telj mu pri​đe
po​ska​ku​ju​ći, smje​ška​ju​ći se i bri​šu​ći kr​pom ruke. Odjed​nom se uoz​bi​lji i pro​đe po​red dok​‐
to​ra da vidi što je ono u autu. Us​tuk​ne bri​šu​ći ruke mas​nom kr​pom i mr​šte​ći se. Dok​tor
ner​voz​no po​teg​ne čo​vje​ka za ru​kav, iz​va​di nov​ča​ni​cu od de​set do​la​ra i tut​ne mu je u ruku
po​kre​tom kao da pre​sa​đu​je raj​či​cu.
– Ovaj, ho​će​te li mi, mo​lim vas, na​pu​ni​ti oba tan​ka nor​ma​lom? – pi​tao je dok​tor. –
Dje​lo​vao je kao da se iz​van bol​ni​ce osje​ća isto tako ne​mir​no kao mi. – Ho​će​te li?
– Te uni​for​me – od​vra​ti pos​lu​ži​telj – to su oni iz bol​ni​ce, tamo na ces​ti, je li? – Os​vr​tao
se da vidi ima li pri ruci ka​kav fran​cu​ski ključ ili što slič​no. Onda se pri​mak​ne bli​že jed​noj
škri​nji s hr​pom praz​nih plas​tič​nih boca. – Vi ste iz one lud​ni​ce.
Dok​tor iš​če​pr​ka svo​je na​oča​le pa nas i on po​gle​da, kao da je tek sad uočio odo​re.
– Da. Ovaj, ne. Mi, ovaj, oni su iz lud​ni​ce, ali to su rad​no osob​lje, ne pa​ci​jen​ti, na​rav​no.
Rad​no osob​lje.
Čo​vjek za​ški​lji u dok​to​ra i u nas, pa ode do svo​ga ko​le​ge koji je bio kod ure​đa​ja i sta​ne se
s njim do​šap​ta​va​ti. Neko su vri​je​me go​vo​ri​li, a onda onaj dru​gi do​vik​ne dok​to​ru, upi​ta ga
što smo mi, dok​tor od​go​vo​ri da smo rad​no osob​lje, na što se obo​ji​ca na​smi​ju. Po onom
smi​je​hu po​go​dio sam da će nam dati ben​zin – vje​ro​jat​no onaj lo​ši​ji, pr​lja​vi​ji, ra​zvod​nje​ni, a
na​pla​tit će nam ga dvos​tru​ko skup​lje – ali mi od toga nije bilo lak​še. Kako sam vi​dio po
dru​gi​ma, svi su se osje​ća​li pri​lič​no šu​ga​vo. Od dok​to​ro​ve laži sad nam je bilo još teže – ne
to​li​ko zbog laži ko​li​ko zbog is​ti​ne.

144
 www.balkandownload.org

Dru​gi pos​lu​ži​telj pri​đe dok​to​ru, ke​se​ći se.

– Rek​li ste su​per, gos​po​di​ne? Da, od​mah! A da vam pre​kon​tro​li​ra​mo fil​ter za ulje i bri​‐
sa​če? – Bio je krup​ni​ji od svo​ga pri​ja​te​lja. Nag​nuo se nad dok​to​ra kao da mu po​vje​ra​va taj​‐
nu. – Mo​že​te li vje​ro​va​ti da osam​de​set i osam pos​to da​naš​njih vo​zi​la na ces​ti tre​ba novi fil​‐
ter za ulje i nove bri​sa​če?
Osmi​jeh mu je bio pre​ma​zan ča​đom, od du​go​go​diš​njeg dr​ža​nja svje​ći​ca među zu​bi​ma.
Dok​tor se vr​po​ljio, a tip se onim svo​jim smi​je​škom pri​gi​bao nad nje​ga, če​ka​ju​ći da priz​na
da je u škrip​cu.
– Još ne​što: ima​ju li ovi vaši na​oča​le za sun​ce? Mi ima​mo iz​vr​s​ne, Po​la​ro​ido​ve.
Dok​tor je znao da ga drži u šaci. Ali, u tre​nu kad je zi​nuo kako bi re​kao »da«, ili ne​što
slič​no, čulo se neko zu​ja​nje i krov na​šeg auta stao se skla​pa​ti. Si​pa​ju​ći kle​tve, Mc​Murp​hy je
gu​rao krov​nu »har​mo​ni​ku« koja se nije skla​pa​la tako brzo kako bi on htio. Bio je ljut kao
ris, vi​dje​lo se po tome kako uda​ra i mla​ti po onom li​je​nom kro​vu. Kad ga je na kon​cu, uz
niz psov​ki i uda​ra​ca sklo​pio, pre​ba​cio se pre​ko dje​voj​ke i sa stra​ne spus​tio s auta, pa se pos​‐
ta​vio iz​me​đu dok​to​ra i pos​lu​ži​te​lja i jed​nim okom za​pi​ljio u ona crna usta.
– U redu, pri​ja​te​lju, sad je dos​ta! Ho​će​mo nor​mal, kako je dok​tor re​kao. Dva tan​ka nor​‐
ma​la. I to je sve. Odje​bi s os​ta​lim gov​ni​ma. I ben​zin ćeš nam dati tri cen​ta jef​ti​ni​je jer smo
mi ne​kak​va je​be​na ek​skur​zi​ja pod vla​di​nim spon​zor​stvom.
Tip nije ni trep​nuo.
–Je li? Mis​lio sam da je pro​fe​sor re​kao da nis​te pa​ci​jen​ti.
– Eh, pri​ja​te​lju, zar ne vi​diš da je čo​vjek bio opre​zan? Da vas nije htio upla​ši​ti ako vam
kaže is​ti​nu? Dok​tor ne bi la​gao da se radi o obič​nim pa​ci​jen​ti​ma, ali mi ni​smo obič​ni ma​ni​‐
ja​ci. Sve su to de​ge​ni što su tek pre​ba​če​ni iz odje​la po​re​me​će​nih kri​mi​na​la​ca, ide​mo u San
Qu​en​tin jer su tamo bo​lje ops​krb​lje​ni, bo​lje će vo​di​ti bri​gu o nama. Vi​diš ono​ga tamo ma​‐
log pje​ga​vog? Tebi se može či​ni​ti da ćeš tak​vu facu vi​dje​ti u Sa​tur​day Eve​ning Pos​tu, i to na
nas​lov​noj stra​ni​ci, ali va​raš se, to je umo​bo​lan maj​stor noža, prek​lao je tro​ji​cu. Onaj po​red
nje​ga, za nje​ga u bol​ni​ci kažu da je »lu​đak na kva​drat«, i mo​žeš mu vje​ro​va​ti ko​li​ko i bi​jes​‐
nom psu. A vi​diš ono​ga vi​so​kog? Taj je In​di​ja​nac, kram​pom je umla​tio šest bi​je​la​ca zato što
su ga htje​li za​je​ba​ti kad su od nje​ga ku​po​va​li ko​ži​ce od bi​zam​skog šta​ko​ra. Us​ta​ni, Po​gla​vi​‐
co, da te deč​ki bo​lje vide.
Har​ding me boc​nuo pal​cem i ja sam us​tao. Čo​vjek zak​lo​ni oči ru​kom, za​gle​da u mene i
ni​šta ne reče.
– U redu, priz​na​jem, to je gad​na sku​pi​na – nas​ta​vi Mc​Murp​hy – ali to je sad or​ga​ni​zi​ra​‐
na, ov​la​šte​na i le​gal​na ek​skur​zi​ja pod vla​di​nim spon​zor​stvom i mi mamo pra​vo na po​pust
baš kao i FBI.
Čo​vjek opet po​gle​da Mc​Murp​hyja, a ovaj za​ka​či pal​če​ve za dže​po​ve, zak​la​ti se na no​ga​‐
ma i uz​vra​ti mu po​gle​dom niz onaj oži​ljak na nosu. Onda se okre​ne da vidi je li mu paj​daš i
da​lje kod one hrpe boca, pa se opet na​ce​ri Mc​Murp​hyju.

145
 – Ho​ćeš reći da ste opas​ni kup​ci, je li, Riđi? Ho​ćeš reći, bo​lje nam je da bu​de​mo mir​ni i
uči​ni​mo što nam se kaže, je li? Do​bro, Riđi, a reci mi zbog čega si ti unu​tra? Po​ku​šao si ubi​‐
ti Pred​sjed​ni​ka?
– Za to nema ni​kak​vih do​ka​za, pri​ja​te​lju. Mene su ulo​vih ni kri​va ni duž​na. Vi’š, ubio
sam čo​vje​ka u rin​gu i to me malo za​nes​lo.
– Je​dan od onih ubo​ji​ca u bok​sač​kim ru​ka​vi​ca​ma, to ho​ćeš reći, Riđi?
– A ne, to ni​sam re​kao! Ni​kad se ni​sam na​vik​nuo na te jas​tu​či​će u ru​ka​vi​ca​ma. Ne, to
nije bio ni​ka​kav meč u tv-pri​je​no​su iz Cow Pa​la​cea. Ja sam ti više puč​ki, bir​cu​ski bok​sač.
Čo​vjek za​ka​či pal​če​ve za dže​po​ve imi​ti​ra​ju​ći Mc​Murp​hyja. – Ja bih pri​je re​kao da si bir​‐
cu​ski fo​li​rant.
– Sad, ne ka​žem da mi fo​li​ra​nje nije ta​ko​đer stru​ka. Ali, po​gle​daj ovo. – Gur​nuo je svo​je
šake čo​vje​ku pred lice, po​sve bli​zu, pa ih je po​la​ko okre​tao po​ka​zu​ju​ći nad​la​ni​cu i dlan. –
Jesi li ika​da vi​dio da čo​vjek ova​ko gad​no raz​bi​je svo​je jad​ne, do​bre ša​pi​ce samo fo​li​ra​njem?
Jesi li, pri​ja​te​lju?
Dugo je dr​žao šake čo​vje​ku pod no​som, če​kao je da vidi hoće li tip još što reći. Čo​vjek je
gle​dao u one šake, onda u mene, pa opet u šake. Kad je bilo jas​no da više nema što reći, Mc​‐
Murp​hy pođe do dru​gog tipa koji se nas​la​njao na hlad​njak s bo​ca​ma, is​trg​ne mu dok​to​ro​vu
nov​ča​ni​cu iz ruke i pođe pre​ma du​ća​nu kraj ben​zin​ske pos​ta​je.
– Deč​ki, na​pi​ši​te nam ra​čun za ben​zin i po​ša​lji​te ga upra​vi bol​ni​ce – do​ba​ci pre​ko ra​me​‐
na. – S ovom lo​vom uzet ću ne​što da se lju​di os​vje​že. Mis​lim da nam je to bo​lje od bri​sa​ča i
osam​de​set i osam pos​to fil​te​ra za ulje.
Dok se vra​tio, svi smo se ko​čo​pe​ri​li kao mla​di ra​to​bor​ni pi​jev​ci i ši​ka​ni​ra​li mom​ke s
ben​zin​ske pos​ta​je – neka kon​tro​li​ra​ju zrak u re​zerv​noj gumi, neka obri​šu stak​la, pa neka
očis​te ovo pti​čje gov​no, mo​lim fino – za​ja​ha​li ih kao da smo im gaz​de. Onaj krup​ni nije
očis​tio vje​tro​bran kako je Bil​ly že​lio, pa ga je Bil​ly od​mah po​zvao na​trag.
– Tu nis​te o-o-očis​ti​li gdje je uda​rio ko-ko-ko​ma​rac.
– To nije bio ko​ma​rac – tmur​no reče tip gre​bu​ći po stak​lu nok​tom – nego pti​ca.
Iz dru​gog auta ja​vio se Mar​ti​ni, mis​li da to nije mo​gla biti pti​ca. – Da je bila pti​ca, os​ta​le
bi kos​ti i pe​rje.
Je​dan se čo​vjek na bi​cik​lu za​us​ta​vi kraj nas da pita kak​ve su to ze​le​ne odo​re – je li to ka​‐
kav klub ili što? Har​ding sprem​no sko​či i od​go​vo​ri mu:
– Pri​ja​te​lju moj, nije. Mi smo lu​đa​ci iz bol​ni​ce gore na putu, psi​ho-ke​ra​mi​ka, po​pu​ca​li
ću​po​vi ljud​skog roda. Ho​ćeš da ti pro​tu​ma​čim Ror​s​c​hac​ho​ve mr​lje? Ne? Što, žuri ti se? Ah,
ode on! Šte​ta! – Okre​ne se Mc​Murp​hyju. – Prvi put vi​dim da men​tal​na bo​lest može ima​ti i
as​pekt moći, moći. Samo za​mis​li: tko zna, mo​žda čo​vjek pos​ta​je to moć​ni​ji što je luđi? Pri​‐
mjer je Hi​tler. To je zbi​lja da ti pa​met sta​ne, zar ne? Kak​va tema za raz​miš​lja​nje!
Bil​ly otvo​ri dje​voj​ci li​men​ku piva i ona ga tako oma​mi svo​jim svje​žim osmi​je​hom i cvr​‐
ku​ta​vim »hva​la ti, Bil​ly«, da je nas​ta​vio otva​ra​ti li​men​ke svi​ma nama.

146
 www.balkandownload.org

Do​tle su se ona dva ma​mla​za žde​ra​la i ho​da​la gore-do​lje ploč​ni​kom s ru​ka​ma na le​đi​ma.
Pi​juc​kao sam pivo i osje​ćao se kao mali bog; mo​gao sam čuti kako pivo teče u meni –
sss​tt, sss​tt, baš tako. Bio sam za​bo​ra​vio da ima i ugod​nih oku​sa i zvu​ko​va, kao što je okus i
zvuk piva što ga uli​je​vaš u sebe. Po​te​gao sam du​bok gut​ljaj i stao se ogle​da​va​ti da vi​dim što
sam još za​bo​ra​vio u ovih dva​de​set go​di​na.
– Lju​di! – us​klik​ne Mc​Murp​hy i od​gur​ne dje​voj​ku od vo​la​na, pri​bi​je ju uz Bil​lyja – ma
samo gle​daj​te kako Ve​li​ki Po​gla​vi​ca cu​cla tu va​tre​nu vodu! – I po​tje​ra auto u pro​met, a
dok​tor za​š​kri​pi gu​ma​ma za nama da ne za​os​ta​ne.
Mc​Murp​hy nam je po​ka​zao što se može pos​ti​ći s malo pr​ko​sa i hra​bros​ti i mi smo mis​li​‐
li da nas je i na​učio kako to is​ko​ris​ti​ti. Ci​je​lim smo se pu​tem do oba​le za​bav​lja​li pra​ve​ći se
važ​ni. Pred se​ma​fo​ri​ma lju​di su bu​lji​li u nas i naše ze​le​ne odo​re, a mi smo svi imi​ti​ra​li Mc​‐
Murp​hyja, pr​si​li se raz​bi​jač​ki, zlo​kob​no se ke​si​li i zu​ri​li im rav​no u oči, a nji​ma bi se mo​to​ri
uga​si​li, si​nu​lo bi ze​le​no svje​tlo i oni bi os​ta​li u mjes​tu, sme​te​ni i zdr​ma​ni, uz​ne​mi​re​ni kak​va
je opa​ka eki​pa lu​đa​ka ne​tom bila tu, na me​tar od njih, a nig​dje po​mo​ći na vi​di​ku.
I Mc​Murp​hy je nas dva​na​es​to​ri​cu po​veo pre​ma oce​anu.

Mis​lim daje Mc​Murp​hy bo​lje od nas znao kako je naše ba​ha​će​nje bilo tek pred​sta​va, jer
još nije bio u sta​nju da od iko​ga iz​vu​če pra​vi smi​jeh. Mo​žda nije mo​gao shva​ti​ti za​što se još
ne mo​že​mo smi​ja​ti, ali je znao da je čo​vjek zbi​lja jak tek onda kad je ka​dar u sve​mu uoči​ti i
smi​ješ​nu stra​nu. Za​pra​vo se to​li​ko upi​njao da nam po​ka​že tu smi​ješ​nu stra​nu stva​ri da sam
se pi​tao nije li mo​žda sli​jep za dru​gu stra​nu, da mo​žda nije u sta​nju vi​dje​ti što to čo​vje​ku za​‐
to​mi smi​jeh još u dnu že​lu​ca. Mo​žda to ni os​ta​li nisu mo​gli vi​dje​ti, samo su osje​ća​li pri​ti​sak
va​lo​va i frek​ven​ci​ja iz svih smje​ro​va što te gu​ra​ju i svi​ja​ju amo ili tamo, osje​ća​li Sus​tav na
dje​lu – ali ja sam mo​gao to vi​dje​ti.
Mo​gao sam to vi​dje​ti ona​ko kako u čo​vje​ka koga dugo nis​te vi​dje​li uoča​va​te pro​mje​nu,
dok dru​gi, koji ga da​no​mi​ce viđa, tu pro​mje​nu ne uoča​va jer je pos​tup​na. Na putu do oba​le
vi​dio sam zna​ko​ve ono​ga što je Sus​tav pos​ti​gao od zad​njeg puta kad sam bio u tom kra​ju,
kao na pri​mjer – vlak koji se za​us​tav​lja na jed​noj sta​ni​ci, od​la​že niz odras​lih mu​ška​ra​ca u
jed​na​kim odi​je​li​ma i štan​ca​nim še​ši​ri​ma, is​pu​šta ih kao le​glo iden​tič​nih ku​ka​ca, po​lu​ži​ve
stva​ri koje s mu​kom iz​la​ze iz zad​njeg va​go​na, a onda vlak tuli elek​trič​nom si​re​nom i kre​će
da​lje opus​to​še​nim kra​jo​li​kom po​lo​ži​ti dru​go le​glo.
Ili dru​go na pri​mjer – pet ti​su​ća iden​tič​nih kuća što se nižu po bre​žulj​ci​ma iz​van gra​da,
tako su nove is​pod če​ki​ća da su još me​đu​sob​no ve​za​ne kao ko​ba​si​ce, na ta​bli piše: TO​PLO
OBI​TELJ​SKO GNI​JEZ​DO – BEZ PLA​ĆA​NJA UČEŠ​ĆA ZA VE​TE​RA​NE; iza kuća,
pod bre​žulj​kom igra​li​šte ome​đe​no ogra​dom od ži​ča​ne mre​že i dru​ga ta​bla: ŠKO​LA ZA
DJE​ČA​KE SV. LUKE; naj​ed​nom poš​ljun​ča​nom ju​tru pet ti​su​ća dje​ce u ze​le​nim pu​lo​ve​ri​‐
ma, bi​je​lim ko​šu​lja​ma i ze​le​nim sam​te​nim hla​ča​ma igra se »biča«. Ko​lo​na se is​te​že i skup​‐

147
lja, vi​ju​ga i kri​vi po​put zmi​je i sva​kim se tr​za​jem s repa ot​ki​da po je​dan dje​ča​čić, kao lop​ta
se ot​ko​tr​lja do žice. Sva​kim tr​za​jem. I uvi​jek je to isto malo di​je​te, uvi​jek isto.
Tih pet ti​su​ća dje​ce ži​vje​lo je u pet ti​su​ća kuća ko​jih su vlas​ni​ci oni što su ne​tom siš​li s
vla​ka. Kuće su tako slič​ne da se dje​ča​ci​ma čes​to do​go​di da upad​nu u tuđu kuću i kod tuđe
obi​te​lji. I nit​ko to ni ne pri​mje​ću​je. Jedu i idu na spa​va​nje. Je​di​ni je uoč​ljiv dje​ča​čić na kra​ju
ko​lo​ne. Stal​no je tako zgu​žvan i pun mas​ni​ca da str​ši na sva​ko​me mjes​tu. Ni on se ne zna
opus​ti​ti i na​smi​ja​ti. Te​ško je smi​ja​ti se ako osje​ćaš pri​ti​sak va​lo​va iz sva​kog auta koji pro​la​zi
ili iz sva​ke kuće kraj koje pro​la​ziš.
– Mo​že​mo čak ima​ti i svoj lobi u Wa​shin​g​to​nu – go​vo​rio je Har​ding – or​ga​ni​za​ci​ju.
NDUU (Na​ci​onal​no druš​tvo za una​pre​đe​nje umo​bol​ni​ka), gru​pe ak​ti​vis​ta, jum​bo-pla​ka​te
na auto​pu​tu i na nji​ma za​pje​nje​ni ši​zo​fre​nik koji uprav​lja bul​do​že​rom, a mas​nim, cr​ve​nim i
ze​le​nim slo​vi​ma piše: ZA​POS​LI​TE UMO​BOL​NE. Gos​po​do, pred nama je svje​tla bu​duć​‐
nost.

Preš​li smo most na ri​je​ci Si​us​law. U zra​ku je bilo tek malo iz​ma​gli​ce, ali do​volj​no da is​‐
pru​žim je​zik i na vje​tru osje​tim okus oce​ana pri​je nego što smo ga mo​gli vi​dje​ti. Svi su zna​li
da smo sve bli​že ci​lju i do luke više nit​ko nije pro​go​vo​rio.
Ka​pe​tan koji nas je tre​bao iz​ves​ti imao je će​la​vu, me​tal​no​si​vu gla​vu pos​tav​lje​nu na
ovrat​nik crne mor​nar​ske dol​če​vi​te kao to​pov​ska ku​po​la na pod​mor​ni​ci; uga​še​na ci​ga​ra
koja mu je str​ši​la iz usta mo​tri​la je na nas. Sta​jao je kraj Mc​Murp​hyja na dr​ve​nom molu i
go​vo​rio gle​da​ju​ći u more. Iza nje​ga, i na​vrh jed​nih stu​ba, šest-se​dam lju​di u vje​trov​ka​ma sje​‐
di​lo je na klu​pi pred pro​če​ljem du​ća​na s ri​bo​lov​nim pri​bo​rom. Ka​pe​tan se buč​no obra​tio
ne samo Mc​Murp​hyju nego i onim do​ko​li​ča​ri​ma gore, svo​jim me​tal​nim gla​som po​put met​‐
ka ga​đa​ju​ći neg​dje u sre​di​nu.
– Bri​ga me. U pi​smu sam iz​ri​či​to re​kao. Ako ne​ma​te pot​pi​sa​no ov​la​šte​nje koje mi je po​‐
kri​će pred vlas​ti​ma, onda ne idem. – Okru​gla se gla​va okre​nu​la kao ku​po​la nje​go​ve dol​če​vi​‐
te i opet upe​ri​la ci​ga​ru u nas. – Ma vidi! Tak​va ru​lja, pa na moru! Što ako se bace u more
kao šta​ko​ri? Rod​bi​na me može tu​ži​ti, uze​ti mi sve što imam. To ne mogu ri​ski​ra​ti.
Mc​Murp​hy objas​ni da je ona dru​ga dje​voj​ka tre​ba​la do​ni​je​ti sve po​treb​ne pa​pi​re iz Por​‐
tlan​da. Je​dan od onih što su sje​di​li pred du​ća​nom do​vik​ne: – Koja dru​ga cura? Zar ova
Blon​da ne može sre​di​ti sve vas? – Mc​Murp​hy se na to nije ni os​vr​nuo i nas​ta​vio se pre​pi​ra​ti
s ka​pe​ta​nom, ali se vi​dje​lo da je dje​voj​ci ne​ugod​no. Dan​gu​be su dr​sko zu​ri​li u nju i sva​ki čas
skup​lja​li gla​ve i do​šap​ta​va​li se. To su uoči​li svi naši, čak i dok​tor, pa nas je bilo sram što to
šut​ke pod​no​si​mo. Više ni​smo bili ona dr​ska ru​lja s ben​zin​ske pos​ta​je.
Vi​djev​ši da ga pre​pir​ka s ka​pe​ta​nom ne vodi ni​ka​mo, Mc​Murp​hy se ne​ko​li​ko puta ogle​‐
da oko sebe, mr​se​ći ru​kom kosu.
– Koji smo brod unaj​mi​li?

148
 www.balkandownload.org

– Onaj tamo. Ševa. Ali nit​ko od nas neće stu​pi​ti no​gom na nje​ga dok ne do​bi​jem pro​‐
pis​no pot​pi​sa​no ov​la​šte​nje. Nit​ko!
– Ni​sam unaj​mio brod zato da ga ci​je​li dan gle​dam kako se lju​lja uz mol – reče Mc​‐
Murp​hy. – Ima​te li te​le​fon u tom du​ća​nu? Ide​mo ovo raš​čis​ti​ti.
Žur​no su se po​pe​li uza stu​be i ušli u du​ćan, os​ta​viv​ši nas same, zbi​je​ne, pred oči​ma onih
dan​gu​ba što su u nas bu​lji​li, ko​men​ti​ra​li, ce​re​ka​li se i gur​ka​li lak​ti​ma. Od vje​tra koji im je
pu​hao u bok, bro​do​vi su na svo​jim ve​zo​vi​ma bu​ba​li u mo​kre gume po​vje​ša​ne uz mol i od
toga zvu​ka či​ni​lo nam se kao da nam se smi​ju. Is​pod da​sa​ka voda je plju​ska​la, a na vra​ti​ma
du​ća​na ta​bla s nat​pi​som NA US​LU​ZI MOR​NA​RU – VL. KAPT. BLOCK škri​pa​la je i
stru​ga​la kako ju je vje​tar lju​ljao na za​hr​đa​lim ku​ka​ma. Na sun​cu su cvr​ča​le i puc​ke​ta​le
školj​ke ko​ji​ma su bili obli​jep​lje​ni stu​po​vi mola, više od me​tra iz​nad vode, kao kak​vom oz​‐
na​kom vi​si​ne pli​me.
Sad je ši​bao hla​dan vje​tar, pa Bil​ly Bib​bit ski​ne svoj ze​le​ni ogr​tač i doda ga dje​voj​ci, koja
ga pre​ba​ci pre​ko svo​je tan​ke i krat​ke ma​ji​ce. Je​dan od onih dan​gu​ba ne​pres​ta​no je do​ba​ci​‐
vao. – Hej, Blon​da, vo​liš tak​ve ša​šav​ce, je li? – Usne su mu bile boje bu​bre​ga i imao je lju​bi​‐
čas​te po​doč​nja​ke gdje mu je vje​tar iz​bio ži​li​ce na po​vr​ši​nu. – Hej, Blon​da – na​vi​jao je iz​no​‐
va pi​ska​vim, umor​nim gla​som – hej, Blon​da... hej, Blon​da... hej, Blon​da...
Mi smo se jače zbi​li na vje​tru.
– Reci, Blon​da, a od čega se ti li​je​čiš?
– Daj, Per​ce, pa ona se ne li​je​či, ona je nji​ma za kuru!
–Jel’ tako, Blon​da? Ra​diš za kuru, je li? Ču​ješ, Blon​da?
Dje​voj​ka po​di​že gla​vu i po​gle​da nas kao da pita gdje je ta opa​ka kla​pa od pri​je i za​što je
nit​ko ne po​ku​ša​va bra​ni​ti ma​kar samo jed​nom ri​je​či. Svi su iz​bje​ga​vah nje​zin po​gled. Sva
naša opas​na sna​ga bila je otiš​la uz one stu​be dr​že​ći se jed​nom ru​kom oko ra​me​na će​la​vo​ga
ka​pe​ta​na.
Can​dy po​di​že ovrat​nik jak​ne vi​so​ko oko vra​ta, stis​ne ruke oko sebe i uda​lji se od nas sve
do kra​ja mola. Nit​ko ne pođe za njom. Bil​ly Bib​bit stre​se se od zime i ugri​ze za usne. Oni
na klu​pi opet su se do​šap​ta​va​li pa su pras​nu​li u bu​čan smi​jeh.
– Pi​taj je, Per​ce... haj​de...
– Hej, Blon​da, jesi li do​bi​la na​pi​sme​no da mo​žeš biti s nji​ma? Čuo sam da obi​telj može
tu​ži​ti tebe ako neki ljos​ne s pa​lu​be u more pa se uto​pi. Jesi li po​mis​li​la na to? Mo​žda bo​lje
da os​ta​neš s nama, Blon​da.
– Tako je, Blon​da; moja rod​bi​na te neće tu​ži​ti. Obe​ća​vam. Os​ta​ni s nama, Blon​da.
Meni se či​ni​lo kao da se i mol od sra​ma spu​šta u more, kao da su mi noge već u vodi. Ne,
ni​smo ka​dri biti vani, među lju​di​ma. Že​lio sam da Mc​Murp​hy dođe, oči​ta lek​ci​ju tim ti​po​‐
vi​ma i vra​ti nas tamo kamo i spa​da​mo.
Tip s us​na​ma boje bu​bre​ga sklo​pi nož, us​ta​ne, sa sebe stre​se stru​go​ti​ne, pa pođe pre​ma
stu​ba​ma. – Haj​de, Blon​da, što ćeš s tim de​ge​ni​ma?

149
 Ona se okre​ne i po​gle​da ga s kra​ja mola, pa onda i nas, mo​glo se vi​dje​ti da raz​miš​lja o toj
po​nu​di, kad​li se uto otvo​ri​še vra​ta du​ća​na i Mc​Murp​hy se pro​gu​ra iz​me​đu ti​po​va i spus​ti se
niza stu​be.
– Ukr​caj se, po​sa​do, sve je sre​đe​no! Na​tan​ka​li smo, sprem​ni smo, a na bro​du ima ma​ma​‐
ca i piva.
Lup​nuo je Bil​lyja po le​đi​ma, zas​te​pao je u mjes​tu i stao dri​je​ši​ti užad.
– Naš je ka​pe​tan Block još na te​le​fo​nu, ali čim iz​a​đe od​la​zi​mo. Ge​or​ge, vidi jel’ mo​že​mo
za​gri​ja​ti mo​tor. Sca​nlon, ti Har​ding odve​ži​te ono uže. Can​dy! Što ra​diš tamo? Dođi, lut​ko,
is​plov​lja​va​mo!
Po​hr​li​li smo na brod, sret​ni što smo se ot​ka​či​li od onih ti​po​va pred du​ća​nom. Bil​ly pru​‐
ži ruku dje​voj​ci i po​mog​ne joj sko​či​ti na brod. Na mos​tu, pred ko​man​da​ma, Ge​or​ge je pje​‐
vu​šio u sebi i Mc​Murp​hyju po​ka​zi​vao koji će gumb pri​tis​nu​ti ili okre​nu​ti.
– Da, sta​ri moj, ovi pr​dav​ci, tako zo​ve​mo ovak​ve bro​do​ve – reče Mc​Murp​hyju – njih
lako vo​ziš, kao auto.
Dok​tor je ok​li​je​vao da se pop​ne na brod i gle​dao u du​ćan gdje su sve one kre​nu​le pre​ma
stu​ba​ma.
– Rand​le, nije li bo​lje da pri​če​ka​mo... dok ka​pe​tan...
Mc​Murp​hy ga zgra​bi za su​vrat​ke, po​dig​ne s mola i spus​ti na brod kao da je malo di​je​te.
– Je, dok​to​re – reče – da če​ka​mo dok ka​pe​tan što? – Za​hi​ho​tao se kao da je pi​jan, go​vo​re​ći
uz​bu​đe​no, užur​ba​no: – Dok ka​pe​tan iz​a​đe i kaže nam da je na onom bro​ju što sam mu ga
dao do​bio je​dan ku​ple​raj u Por​tlan​du? Ma ne​moj​te! Ge​or​ge, što me tako ble​sa​vo gle​daš,
pali to i vozi nas odav​de! Se​felt, odri​je​ši to uže i uska​či! Gas, Ge​or​ge!
Mo​tor je za​kaš​ljao i umuk​nuo, opet za​kaš​ljao kao da pro​čiš​ća​va grlo, a onda je za​gr​mio
svom sna​gom.
– Ju​uuhuu! Kre​će​mo! Na​lo​ži ga, Ge​or​ge! Po​sa​da kod ogra​de! Bu​di​te sprem​ni od​bi​ti
ulje​ze!
S krme za​gr​mi vr​tlog dima i pje​ne, a vra​ta du​ća​na se s tre​skom ras​kri​li​še, ka​pe​ta​no​va gla​‐
va iz​le​ti i po​le​ti niza stu​be kao da za so​bom ne vuče samo svo​je ti​je​lo nego i svu onu osmo​ri​‐
cu ti​po​va. Sru​či​še se tut​nje​ći na mol i zas​ta​do​še u vr​tlo​gu pje​ne koji im pre​pla​vi noge u tre​‐
nu kad je Ge​or​ge odvo​jio ve​li​ki brod od mola i okre​nuo ga pram​cem pre​ma moru.
Od na​glog okre​ta​ja bro​da Can​dy je pala na ko​lje​na, a Bil​ly joj je po​mo​gao da us​ta​ne i is​‐
to​vre​me​no joj se po​ku​ša​vao is​pri​ča​ti zbog svog dr​ža​nja na molu. Mc​Murp​hy se spus​ti s
mos​ta i upi​ta ih bi li mo​žda htje​li os​ta​ti na​sa​mo da ras​pre​da​ju o sta​rim vre​me​ni​ma, pa Can​‐
dy po​gle​da Bil​lyja, ali je on mo​gao samo vr​tje​ti gla​vom i mu​ca​ti. Mc​Murp​hy reče da će
onda on i Can​dy sići u ka​bi​nu da pro​vje​re pu​šta li gdje brod, a mi os​ta​li mo​že​mo se neko
vri​je​me sna​ći i bez njih. Kod vra​ta ka​bi​ne je zas​tao, na​mig​nuo, sa​lu​ti​rao, odre​dio Ge​or​gea
za za​po​vjed​ni​ka a Har​din​ga za pr​vog čas​ni​ka i re​kao: – Drž’te, se, deč​ki – i s dje​voj​kom
nes​tao u ka​bi​ni.

150
 www.balkandownload.org

Vje​tar se bio uti​šao, a sun​ce se po​di​glo, s is​to​ka kro​mi​ra​ju​ći ve​li​ke ze​le​ne va​lo​ve. Ge​or​ge
je us​mje​rio brod rav​no na otvo​re​no more, os​tav​lja​ju​ći mol i onaj du​ćan sve da​lje za nama.
Kad smo proš​li kraj​nju toč​ku lu​ko​bra​na i zad​nju crnu hrid, osje​tio sam kako me pro​ži​ma
ve​li​ko spo​koj​stvo, spo​koj​stvo koje je to dub​lje što se više uda​lju​je​mo od kop​na.
Lju​di su ne​ko​li​ko mi​nu​ta uz​bu​đe​no di​sku​ti​ra​li o na​šem gu​sar​skom pot​hva​tu, ali sada su
se uti​ša​li. Vra​ta ka​bi​ne otvo​ri​la su se samo jed​nom, tek to​li​ko da jed​na ruka od​gur​ne san​‐
duk piva, pa je Bil​ly otva​ra​čem koji je pro​na​šao u ku​ti​ji s ala​tom otvo​rio sva​ko​me po jed​nu.
Pili smo i gle​da​li kako kop​no nes​ta​je za nama.
Na ot​pri​li​ke mi​lju od oba​le Ge​or​ge je sma​njio br​zi​nu, na »hod ri​ba​ri​ce« kako reče,
pos​ta​vio če​tvo​ri​cu kod šta​po​va na krmi, a mi dru​gi smo se is​pru​ži​li na sun​cu na kro​vu ka​bi​‐
ne ili na pram​cu, ski​nu​li se do pasa i gle​da​li mom​ke kako se muče s opre​ma​njem šta​po​va.
Har​ding je odre​dio da čim net​ko ulo​vi ribu, us​tu​pa mjes​to ne​ko​me tko još nije imao pri​li​‐
ku. Ge​or​ge je bio za kor​mi​lom, ški​ljio kro​za so​lju gla​zi​ran vje​tro​bran i oni​ma na krmi do​vi​‐
ki​vao upu​te kako mon​ti​ra​ti ko​tu​re i po​vra​ze, kako pri​ve​za​ti ha​rin​gu za udi​cu, na koju da​lji​‐
nu i du​bi​nu pos​ta​vi​ti ma​mac.
– Ti tamo, na štap broj če​ti​ri, po​de​si ga na veću te​ži​nu i sta​vi mu po​vraz s vr​tulj​kom, če​‐
kaj se​kun​du da ti po​ka​žem, pa ide​mo na one krup​ne s dna, boga mu!
Mar​ti​ni pri​sko​či do ogra​de, nag​ne se i za​gle​da u vodu u smje​ru svo​ga po​vra​za. – Oh, oh,
Bože moj – iz​us​ti, ali ni​smo zna​li za​što; ako je što vi​dio, mo​ra​lo je biti pre​du​bo​ko za naše
oči.
Bilo je i dru​gih sport​skih ri​ba​ri​ca koje su plo​vi​le uz i niz oba​lu, ali Ge​or​ge im se nije ni
po​ku​šao pri​dru​ži​ti. Us​mje​rio je brod da​lje od njih, rav​no pre​ma otvo​re​nom moru.
– Vi​djet ćete – reče. – Ide​mo van, kao pra​vi ri​ba​ri, na pra​vu ribu.
Pod nama pro​mi​če bi​ba​vi​ca, tam​no​sma​rag​d​na s jed​ne, a boje kro​ma s dru​ge stra​ne. Ni​‐
šta se ne čuje osim stro​ja koji zuji i tu i tamo kaš​lju​ca kako mu is​puh ura​nja i iz​ra​nja iz
mora, i čud​nog, tuž​nog va​pa​ja ču​pa​vih cr​nih pti​či​ca koje plu​ta​ju uoko​lo pi​ta​ju​ći jed​na dru​‐
gu za pra​vi smjer. Sve os​ta​lo mi​ru​je. Od na​ših jed​ni spa​va​ju, a dru​gi gle​da​ju more. Vuk​li
smo se tako oko je​dan sat, kad se vrh Se​fel​to​va šta​pa svi​ne i uro​ni u more.
– Ge​or​ge! Is​u​se, Ge​or​ge, po​mo​zi!
Ali Ge​or​ge ne bi ni​po​što tak​nuo štap. Samo se is​ke​si i Se​fel​tu do​ba​ci neka od​mo​ta po​‐
vraz i us​pra​vi vrh šta​pa, gore, gore, pa će tako iz​mo​ri​ti tog vra​ga!
– A što ću ako me uhva​ti na​pad? – drek​ne Se​felt.
– Onda je lako. Na​bi​je​mo te na udi​cu i bit ćeš nam ma​mac – do​če​ka Har​ding. –Jesi li
čuo što je ka​pe​tan na​re​dio? Iz​mo​ri toga vra​ga i ne mis​li na na​pa​daj.
Tri​de​se​tak me​ta​ra po krmi riba izbi na sun​ce u štr​ca​ju sre​br​nih lju​ski, od tog pri​zo​ra Se​‐
fel​tu oči is​ko​či​še i tako se uz​bu​di da za​bo​ra​vi upu​te, štap se ukri​vi i po​vraz puk​ne i opa​li po
pa​lu​bi kao gu​mi​las​ti​ka.
– Gore, re​kao sam! Pus​tio si da ti ga na​teg​ne i vi​diš? Drži vrh gore... gore! Boga mu, po​‐

151
bje​gao ti je li​jep ko​mad.
Se​fel​tu se bra​da tres​la, pro​bli​je​dio je; us​tu​pio je mjes​to Fre​dric​k​so​nu. – Do​bro... ali ako
uhva​tiš ribu s udi​com u us​ti​ma, znaj da je to ona moja, bla​gos​lov​lje​na bila!
Po​put os​ta​lih i ja sam bio uz​bu​đen. Ni​sam ka​nio lo​vi​ti, ali kad sam vi​dio kak​va je če​lič​‐
na sna​ga u lo​so​su na udi​ci, spus​tio sam se s kro​va ka​bi​ne, na​vu​kao ko​šu​lju i stao če​ka​ti svoj
red kod šta​pa.
Sca​nlon je sku​pio lovu, od sva​ko​ga tko je htio po pet do​la​ra, za dvi​je na​gra​de, ono​me
tko prvi ulo​vi ribu i ono​me tko ulo​vi naj​ve​ću ribu. Tek što je sku​pio lovu, kad Bil​ly Bib​bit
iz​vu​če neko ču​do​vi​šte od pet ki​lo​gra​ma, ne​što po​put žabe s koje na sve stra​ne str​še bod​lje
kao u di​ko​bra​za.
– To nije riba – reče Sca​nlon. – S time ne mo​žeš do​bi​ti na​gra​du.
– Ali nije ni p-p-pti​ca.
– To vam je neka vr​sta ba​ka​la​ra – pre​su​di Ge​or​ge. – Do​bra riba za jelo, samo joj tre​ba
zgu​li​ti kožu.
– Vi​diš? I to je riba. P-p-pla​ti!
Bil​ly pre​da meni svoj štap, uzme no​vac i ode sjes​ti kod ka​bi​ne u ko​joj su bili Mc​Murp​hy
i dje​voj​ka, tuž​no se za​gle​dav​ši u vra​ta. – Vo-vo-vo​lio bih da ima​mo više šta​po​va – reče nas​‐
la​nja​ju​ći se le​đi​ma o sti​je​nu ka​bi​ne.
Dr​žao sam štap i zu​rio u po​vraz koji je sje​kao braz​du. Nju​šio sam zrak i osje​ćao one če​ti​‐
ri li​men​ke piva koje sam po​pio i ko​ji​ma sam pre​go​rio na de​se​ti​ne kon​trol​nih žica koje su
mi ugra​di​li. Oko mene se na sun​cu blje​ska​la i ža​ri​la ona stra​na bi​ba​vi​ce boje kro​ma.
Ge​or​ge nam do​vik​ne da po​gle​da​mo na​pri​jed, evo sad ide upra​vo ono što tra​ži​mo. Okre​‐
nuo sam se, ali sam vi​dio samo jed​no po​ve​li​ko de​blo i crne ga​le​bo​ve kako oko nje​ga kru​že i
rone kao crno liš​će za​hva​će​no vr​tlo​gom. Ge​or​ge malo ubr​za i us​mje​ri brod pre​ma mjes​tu
gdje su pti​ce kru​ži​le, od te br​zi​ne po​vraz mi tako po​le​ti da mi nije bilo jas​no kako ću zna​ti
je li riba za​griz​la.
– One pti​ce, ono su kor​mo​ra​ni... idu za ja​tom riba-svi​je​ća – pro​tu​ma​či nam Ge​or​ge.
Male bi​je​le ribe, ve​li​či​ne pr​sta. Osu​šiš ih pa gore baš kao svi​je​će. One su hra​na za gra​be​ž​ljiv​‐
ce, ma​mac. Čim vi​diš ve​li​ko jato tih svi​je​ća, znaj da je tu i sre​br​ni lo​sos, do​šao se na​hra​ni​ti.
Okre​nuo je brod među pti​ce, iz​bje​gao de​blo i odjed​nom su svug​dje oko nas one glat​ke
kro​mi​ra​ne ko​si​ne oži​vje​le pti​ca​ma koje su u njih za​ra​nja​le i ri​bi​ca​ma koje su vr​vje​le, a sve su
sjek​li svo​jim plav​kas​to-sre​br​nim le​đi​ma lo​so​si, na​lik na tor​pe​da. Vi​dio sam kako pro​vje​ra​‐
va​ju smjer, okre​ću se i idu pre​ma jed​noj toč​ki tri​de​se​tak me​ta​ra od moga šta​pa, tamo gdje
bi mi mo​ra​la biti ha​rin​ga. Dok mi je srce bu​ba​lo, na​peo sam se i uto mi obje ruke ko​ji​ma
sam dr​žao štap zdr​ma uda​rac, kao da je net​ko bej​z​bol​skom pa​li​com mlat​nuo po šta​pu, pa​‐
lac mi za​bri​di od po​vra​za, cr​ven kao krv.
– Stis​ni koč​ni​cu! – vris​ne mi Ge​or​ge, ali ja o koč​ni​ci ni​sam znao sko​ro ni​šta, zato sam
samo pri​tis​nuo jače pal​cem pa je po​vraz opet po​žu​tio, us​po​rio i stao. Os​vr​nuo sam se oko

152
 www.balkandownload.org

sebe, os​ta​la tri šta​pa ukri​vi​la se po​put mo​je​ga, a oni s kro​va ka​bi​ne uz​bu​đe​no su ska​ka​li na
krmu i svim se si​la​ma tru​di​li da što više sme​ta​ju.
– Diži! Diži! Vrh šta​pa drži gore! – vri​skao je Ge​or​ge.
– Mc​Murp​hy! Dođi da vi​diš ovo!
– Bog te bla​gos​lo​vio, Fred, uhva​tio si moju bla​gos​lov​lje​nu ribu!
– Mc​Murp​hy, tre​ba​mo po​moć!
Čuo sam Mc​Murp​hyjev smi​jeh, kra​jič​kom oka vi​dio sam ga kako sto​ji na vra​ti​ma ka​bi​‐
ne, bez ikak​ve na​mje​re da išta uči​ni; bio sam i odveć obu​zet bor​bom sa svo​jom ri​bom da
mu ka​žem da mi po​mog​ne. Svi su mu do​vi​ki​va​li da uči​ni ne​što, a on ni ma​kac. Čak je i dok​‐
tor, koji je imao štap za du​bin​ski lov, tra​žio od Mc​Murp​hyja da mu po​mog​ne. A Mc​Murp​‐
hy se samo smi​jao. Vi​djev​ši da od Mc​Murp​hyja nema ko​ris​ti, Har​ding zgra​bi kuku, na​bo​de
moju ribu i pre​ba​ci je na brod tako si​gur​nim i ele​gant​nim po​kre​tom kao da je ro​đe​ni ri​bar.
Ve​li​ka je kao moje be​dro, po​mis​lih, kao stup za ogra​du! Tako ve​li​ku ribu ni​sam ni​kad vi​dio
na na​šim sla​po​vi​ma. Ska​če po pa​lu​bi, na​lik na kak​vu po​mah​ni​ta​lu dugu! S nje štr​ca krv i fr​‐
ca​ju lju​ske kao kak​vi mali sre​br​nja​ci, a ja sam se upla​šio da mi ne sko​či na​trag u more. A
Mc​Murp​hy i da​lje ni ma​kac! Sca​nlon hva​ta na ribu, baca je na pa​lu​bu, ne daje joj da sko​či u
more. Dje​voj​ka is​tr​ča​va odoz​do, viče da je sad ona na redu, maj​ku mu, oti​ma mi štap iz
ruku i tri puta me ubo​de udi​com dok se ja tru​dim da joj pri​ve​žem ha​rin​gu.
– K vra​gu, Po​gla​vi​co, ka​kav si smo​tan i spor! Uh, pa​lac ti kr​va​ri! Što, zar te ono čudo
ugriz​lo? Brzo, pre​vij​te pa​lac Po​gla​vi​ci!
– Evo nas opet među nji​ma! – viče Ge​or​ge i ja spu​štam po​vraz s krme, gle​dam kako ha​‐
rin​ga blje​skom nes​ta​je u tam​no-pla​vo-si​vom na​pa​du jed​nog lo​so​sa i po​vraz fi​ju​kom juri u
more. Dje​voj​ka je obje​ma ru​ka​ma zgra​bi​la štap i stis​nu​la zube.
– E, ne​ćeš, prok​let​ni​ce! E, ne​ćeš!
Sto​ji ona, pre​kri​ži​la noge i nji​ma ste​že pod​nož​je šta​pa, ru​ka​ma ga za​gr​li​la is​pod ko​tu​ra, a
kako se po​vraz od​mo​ta​va ko​tur se vrti i stru​že po njoj. – E, ne​ćeš! – Na njoj je još Bil​lyje​va
ze​le​na jak​na, ali ju je ru​či​ca ko​tu​ra raz​gr​nu​la i ci​je​li brod vidi da na njoj nema nje​zi​ne ma​ji​‐
ce – svi ble​je i tru​de se da umo​re svo​je ribe stal​no se iz​mi​ču​ći od moje što se baca po pa​lu​bi,
a ru​či​ca ono​ga ko​tu​ra tak​vom br​zi​nom buć​ka dje​voj​ci jed​nu sisu da joj se bra​da​vi​ca pre​tvo​‐
ri​la u ve​li​ku cr​ve​nu mr​lju!
U po​moć joj pri​ska​če Bil​ly, ali ni​šta zgod​ni​je nije u sta​nju smis​li​ti nego da je stra​ga obuj​‐
mi i po​mog​ne joj da štap čvr​š​će stis​ne si​sa​ma, sve dok pod pri​ti​skom nje​zi​na ti​je​la ko​tur
nije na​po​kon stao. Ona se do​tle tako na​pe​la i sise joj se čine tako tvr​dim, da po​miš​ljam, ako
ona i Bil​ly ras​tvo​re šake i spus​te ruke, onaj će štap i da​lje os​ta​ti na svom mjes​tu!
Taj kr​klja​nac tra​je neko vri​je​me, tamo na moru to je se​kun​da: lju​di se deru, ska​ču i psu​‐
ju, hr​va​ju se sa svo​jim šta​po​vi​ma dok gle​da​ju curu; nama iz​me​đu nogu ko​pr​ca se Sca​nlon,
vodi s mo​jom ri​bom kr​va​vu bor​bu prsa u prsa; po​vra​zi se iz​mi​je​ša​li, na​pe​li se na sve stra​ne,
dok​to​ro​ve na​oča​le za​jed​no s uzi​com vise spet​lja​ne s jed​nim po​vra​zom tri me​tra od krme,

153
riba iz mora ska​če na blje​sak stak​la, a dje​voj​ka psu​je iz pet​nih žila, tek sad gle​da u gole sise,
jed​na se bi​je​li, dru​ga cr​ve​ni i peče je, a i Ge​or​ge je svr​nuo po​gled, pa na​li​je​će na ono de​blo i
mo​tor crk​ne.
A Mc​Murp​hy se smi​je. Va​lja se od smi​je​ha po kro​vu ka​bi​ne, a smi​jeh mu se širi pre​ko
mora, smi​je se dje​voj​ci, deč​ki​ma, Ge​or​geu, meni koji cu​clam kr​va​vi prst, ka​pe​ta​nu na molu,
tipu na bi​cik​lu, ma​mla​zi​ma na ben​zin​skoj pos​ta​ji, onim ti​su​ća​ma kuća i Glav​noj ses​tri i
sve​mu sku​pa. Smi​je se jer zna da se sve​mu što te boli mo​raš smi​ja​ti ako ho​ćeš za​dr​ža​ti rav​‐
no​te​žu ma​kar samo to​li​ku da od ovo​ga svi​je​ta ne po​lu​diš do kra​ja. Zna on da pos​to​ji bol​na
stra​na, zna da me pa​lac peče, zna da je dje​voj​ka ogu​li​la sisu i da će dok​tor os​ta​ti bez na​oča​la,
ali ne do​pu​šta bolu da iz​bri​še smi​jeh kao što neće ni do​pus​ti​ti smi​je​hu da iz​bri​še bol.
Vi​dim da se Har​ding sru​šio kraj Mc​Murp​hyja, i on se smi​je. Pa i Sca​nlon na pa​lu​bi.
Smi​ju se sebi, smi​ju se svi​ma nama. I dje​voj​ka, još je peku oči od suza, čas gle​da bi​je​lu čas cr​‐
ve​nu sisu, i ona se smi​je. I Se​felt, i dok​tor, i svi.
Smi​jeh je po​la​ko nik​nuo i sam je na​bu​jao u sve nas uno​se​ći sve veću sna​gu. Gle​dao sam
os​ta​le, neke od njih, smi​jao se s nji​ma – a ne​ka​ko i ni​sam bio s nji​ma. Pr​h​nuo sam s bro​da,
vje​tar me ot​puh​nuo, kru​žio sam niz vje​tar sku​pa s onim cr​nim pti​ca​ma, vi​so​ko iz​nad sa​mog
sebe, pa sam mo​gao odoz​go vi​dje​ti i sebe i ci​je​lo druš​tvo, i brod što se do​lje lju​lja usred pti​ca
koje rone, i Mc​Murp​hyja okru​že​na svo​jom sljed​bom, i gle​da​ti njih, nas, kako ur​la​mo od
smi​je​ha koji se širi mo​rem u sve ve​ćim kru​go​vi​ma, sve da​lje i da​lje, dok se ne raz​bi​je o ža​lo​ve
duž ci​je​le oba​le, po ža​li​ma duž svih oba​la, u valu za va​lom, u valu za va​lom.

I dok​tor je sa svo​jim šta​pom za du​bin​ski lov ne​što ulo​vio, ali dok su svi osim Ge​or​gea
ima​li već po jed​nu ribu na bro​du, on je svo​ju us​pio pri​vu​ći tek to​li​ko da je mo​že​mo naz​re​ti
– to je bila samo bjel​kas​ta sjen​ka što bi se ja​vi​la i od​mah uro​ni​la ka dnu una​toč sve​mu što je
dok​tor po​ku​ša​vao ne bi li je za​dr​žao. Ci​je​lo je vri​je​me tiho ste​njao, tvr​do​gla​vo pri​di​zao štap
i mo​tao ko​tur, od​bi​ja​ju​ći sva​ku po​moć sa stra​ne, a ona bi sjen​ka, čim bi je do​vu​kao bli​že i
ugle​da​la svje​tlo i opet skliz​nu​la u du​bi​nu.
Ge​or​ge nije više ni upa​lio mo​tor, nego se pri​dru​žio nama da nas upu​ti kako ćemo ribu
dov​la​či​ti na brod i kako ćemo joj od​mah iš​ču​pa​ti škr​ge da bi meso bilo sla​đe. Mc​Murp​hy je
uzeo ko​mad uže​ta od oko me​tar i pol, za sva​ki kraj pri​ve​zao po ko​mad ribe, ba​cio ga u zrak
i čas pos​li​je dvi​je su ga pti​ce kri​je​šte​ći zgra​bi​le. – Dok ih smrt ne ras​ta​vi – ka​zao je.
Ci​je​la krma i ve​ći​na lju​di bilo je po​pr​ska​no cr​ve​nim i sre​br​nim mr​lja​ma. Neki su ski​nu​li
ko​šu​lje i uro​ni​li ih pre​ko ogra​de u more da ih ope​ru. Tako smo se vr​tje​li, po​ma​lo ri​ba​ri​li, is​‐
pi​ja​li dru​gi san​duk piva i hra​ni​li pti​ce do pod​ne, dok se brod li​je​no lju​ljao na bi​ba​vi​ci, a
dok​tor po​te​zao ono svo​je ču​do​vi​šte iz mor​skih du​bi​na. Onda se di​gao vje​tar, raz​bio je more
u ze​le​ne i sre​br​ne ko​ma​di​će, kao da je po​lje stak​la i kro​ma, a brod se stao va​lja​ti i po​sr​ta​ti.
Ge​or​ge reče dok​to​ru da ribu ili iz​vu​če ili je pus​ti, nebo nam se gro​zi. Dok​tor ne od​go​vo​ri,

154
 www.balkandownload.org

samo još jače po​teg​ne štap, naže se na​pri​jed, na​mo​ta ola​bav​lje​ni po​vraz i opet po​teg​ne.
Bil​ly i dje​voj​ka bili su se sklo​ni​li na pram​cu, raz​go​va​ra​li su i gle​da​li more. Onda Bil​ly za​‐
ur​la da je ne​što vi​dio, svi po​hr​li​smo na tu stra​nu, a tamo se na​zi​re neka ši​ro​ka, bi​je​la sje​na,
ko​jih če​ti​ri do pet me​ta​ra pod nama. Neo​bič​no je bilo gle​da​ti kako se pe​nje, is​pr​va samo
ne​jas​na mr​lja, a onda bjel​kast neki oblik, kao pra​men ma​gle u vodi, pos​ta​je čvrst, živ...
– Ti Is​u​sa boga! – krik​ne Sca​nlon. – Pa to je dok​to​ro​va riba!
Dok​tor je do​du​še bio na su​prot​noj stra​ni bro​da, ali smo vi​dje​li da je to nje​go​va lo​vi​na
po po​vra​zu koji je vo​dio do onog obli​ka u vodi.
– Ne​će​mo je moći iz​vu​ći – reče Se​felt. – A vje​tar je sve jači.
– To je mor​ska plo​ča i to ve​li​ka – reče Ge​or​ge. – Zna​ju biti i od sto kila, i od sto pe​de​‐
set. Onda ih mo​raš di​za​ti di​za​li​com.
– Dok​to​re, mo​ra​mo je pus​ti​ti – kaže Se​felt i za​gr​li dok​to​ra oko ra​me​na. Dok​tor ni​šta ne
reče; na ple​ći​ma mu je znoj pro​bio ka​put, a oči, tako dugo li​še​ne na​oča​la, bile su mu svi​je​‐
tlo​cr​ve​ne. Nas​ta​vio je pri​te​za​ti štap dok se riba nije po​ja​vi​la na nje​go​voj stra​ni, od​mah is​‐
pod po​vr​ši​ne mora. Ne​ko​li​ko smo je mi​nu​ta gle​da​li, a onda smo pri​pre​mi​li uže i kuku.
I po​što smo u ribu za​ri​li kuku, još smo se ci​je​li sat na​te​za​li da je iz​vu​če​mo na brod. Za​ka​‐
či​li smo je i tri​ma os​ta​lim udi​ca​ma, pa se Mc​Murp​hy nag​nuo, zgra​bio ju jed​nom ru​kom za
škr​ge i po​teg​nuo je k sebi; pro​zir​no bi​je​la i pljos​na​ta, pljus​nu​la je na pa​lu​bu za​jed​no s dok​‐
to​rom.
– To je bilo ne​što! – Dok​tor je le​žao is​pod ribe i sop​tao, nije imao sna​ge da onu gr​do​si​ju
sva​li sa sebe. – To je zbi​lja... bilo ne​što!
Ci​je​lim pu​tom na​trag brod je po​sr​tao i škri​pao, a Mc​Murp​hy je ni​zao sa​blas​ne pri​če o
bro​do​lo​mi​ma i mor​skim psi​ma. Va​lo​vi su bili to veći što smo se više pri​bli​ža​va​li oba​li, nad​‐
li​je​ta​li su ih ga​le​bo​vi i pra​me​no​vi pje​ne koje vje​tar ot​ki​da s kres​ta va​lo​va. Kad smo se pri​‐
mak​li gla​vi lu​ko​bra​na, va​lo​vi su se di​za​li iz​nad bro​da, pa nam je Ge​or​ge na​re​dio da na​vu​če​‐
mo pr​s​lu​ke za spa​ša​va​nje. Uočio sam da su se os​ta​li sport​ski bro​do​vi već bili vra​ti​li.
Pr​s​lu​ka nije bilo za sve, tri su ne​dos​ta​ja​la, i bilo je malo na​te​za​nja koja će tro​ji​ca pr​ko​si​ti
onom gre​be​nu bez njih. Na kon​cu je is​pa​lo da će to biti Bil​ly Bib​bit, Har​ding i Ge​or​ge, koji
nije htio na​vu​ći pr​s​luk da se ne uma​že. Bil​ly je sve nas iz​ne​na​dio time što se sam odre​kao
pr​s​lu​ka, čim smo vi​dje​li da nam fale ski​nuo je svoj i dje​voj​ci po​mo​gao da ga na​vu​če, ali nas
je Mc​Murp​hy iz​ne​na​dio i više time što se nije gu​rao da i on bude he​roj; ci​je​lo je vri​je​me sta​‐
jao nas​lo​njen le​đi​ma na ka​bi​nu, odu​pi​ru​ći se po​sr​ta​ji​ma bro​da i bez ri​je​či gle​dao što se zbi​‐
va. Samo se ke​sio i pro​ma​trao.
Upa​li smo u gre​ben i sur​va​li se u ka​njon vode, s pram​cem upe​re​nim rav​no u sik​ta​vu
kres​tu vala pred nama, s kr​mom do​lje, u ko​ri​tu, u sje​ni vala što se di​zao iza nas; na krmi su
se svi ru​ka​ma stis​nu​li ogra​du i samo gle​da​ju od bri​je​ga koji se va​lja za nama do cr​nih sti​je​na
lu​ko​bra​na koje iz​ra​nja​ju iz mora pet​na​es​tak me​ta​ra li​je​vo od bro​da, pa do Ge​or​gea za kor​‐
mi​lom. Sto​ji Ge​or​ge čvr​sto kao jar​bol, stal​no okre​će gla​vu od pram​ca do krme, do​da​je gas,

155
odu​zi​ma ga, opet ga do​da​je i brod drži na ko​si​ni vala što teče pred nama. Još pri​je nam je
bio re​kao kako se ne smi​je​mo naći na onoj kres​ti pred nama, od​s​kli​za​li bi​smo čim bi se pro​‐
pe​ler i kor​mi​lo naš​li u zra​ku, a ako pak us​po​ri​mo to​li​ko da nas za​hva​ti onaj val otra​ga, sva​‐
ljat će se pre​ko krme i u brod sru​či​ti de​set tona vode. Gla​va mu se obr​ta​la na​pri​jed-na​trag
kao pr​sten na sto​že​ru, ali se nit​ko nije na ra​čun toga na​ša​lio ili na​pra​vio ka​kav vic.
Iza lu​ko​bra​na more je bilo mir​ni​je, s kra​ćim va​lo​vi​ma; vi​dje​li smo gdje nas na glav​nom
molu, is​pod du​ća​na, če​ka​ju ka​pe​tan i dva po​li​caj​ca. Iza njih sku​pi​le su se sve one dan​gu​be;
Ge​or​ge je us​mje​rio brod rav​no na njih, za​gr​mio je pu​nim ga​som, ka​pe​tan je ur​lao i la​ma​tao
ru​ka​ma, a paj​ka​ni i dan​gu​be strug​nu​še pre​ma stu​ba​ma. Tik pri​je nego što je pra​mac ra​zo​rio
mol, a Ge​or​ge za​okre​ne kor​mi​lom, uba​ci stroj u rik​verc i za​gluš​nom ri​kom pri​lju​bi brod uz
obje​še​ne gume tako bla​go kao da li​je​že u kre​vet. U tren oka is​ko​či​li smo i pri​ve​za​li brod, i
tek je sad na​išao val naše braz​de, za​lju​ljao sve bro​do​ve na​oko​lo, pre​lio se pre​ko mola i za​pje​‐
nio oko os​ta​lih mola kao da smo sa so​bom do​vuk​li more.
Ka​pe​tan, po​li​caj​ci i dan​gu​be obru​ši​še se niza stu​be do nas. Dok​tor je s nji​ma ukr​stio
kop​lja; prvo je po​li​caj​ci​ma od​bru​sio da oni ne​ma​ju ni​šta s nama; mi smo le​gal​na, od vla​de
spon​zo​ri​ra​na ek​skur​zi​ja, ako će net​ko tu za​ba​da​ti nos, onda to može biti samo kak​va fe​de​‐
ral​na vlast. Osim toga, bude li ka​pe​tan pra​vio ne​pri​li​ke, mo​glo bi se is​pi​ta​ti za​što nije bilo
do​volj​no pr​s​lu​ka za spa​ša​va​nje. Pre​ma pro​pi​si​ma, na bro​du mora biti to​li​ko pr​s​lu​ka ko​li​ko
ima put​ni​ka, nije li tako? Ka​pe​tan je na to samo šu​tio. Po​li​caj​ci za​pi​sa​še ne​ko​li​ko ime​na i
zbu​nje​no gun​đa​ju​ći odo​še, a čim se oni iz​gu​bi​še s mola, Mc​Murp​hy i ka​pe​tan sta​do​še se
sva​đa​ti i gu​ra​ti. Mc​Murp​hy je bio tako pi​jan da se i da​lje lju​ljao kao da brod pod njim po​sr​‐
če, dva​put se po​s​kliz​nuo na mo​krom dr​ve​nom molu i pao u more, dok se na​po​kon nije sta​‐
bi​li​zi​rao na no​ga​ma ko​li​ko mu tre​ba da ka​pe​ta​na jed​nom tres​ne po će​la​voj gla​vi i okon​ča
spor. Sva​ko​me je lak​nu​lo što je i to ri​je​še​no, pa su ka​pe​tan i Mc​Murp​hy otiš​li u du​ćan na
još jed​no pivo, a mi os​ta​li iz​vla​či​li smo ribu. Dan​gu​be su sta​ja​le na gor​njem molu, pu​še​ći
lule koje su sami iz​ra​di​li. Mi smo samo če​ka​li kad će opet što zuc​nu​ti na ra​čun dje​voj​ke, na​‐
da​li smo se tome, ali kad je ko​nač​no je​dan od njih pro​go​vo​rio, nije spo​me​nuo dje​voj​ku
nego ribu, kao naj​ve​ću plo​ča​ri​cu ikad iz​lov​lje​nu na oba​la​ma Ore​go​na. I svi os​ta​li su ki​ma​‐
njem po​t​vr​đi​va​li da je to sva​ka​ko tako. Pri​mak​li su se bli​že da bo​lje vide. Pi​ta​li su Ge​or​gea
gdje je na​učio tako pri​ves​ti brod, pa smo tek sada doz​na​li da Ge​or​ge nije bio samo ri​bar
nego i za​po​vjed​nik tor​ped​nog čam​ca na Pa​ci​fi​ku, od​li​ko​van Mor​na​rič​kim kri​žem.
– Mo​gao si do​bi​ti dr​žav​nu služ​bu – reče je​dan od dan​gu​ba.
– Pre​vi​še pr​lja​vo – od​go​vo​ri Ge​or​ge.
Ti​po​vi su osje​ća​li pro​mje​nu koju smo mi uglav​nom samo slu​ti​li: to nije ona ista ru​lja
sla​bi​ća iz lu​da​re koju su vri​je​đa​li ju​tros na molu. Dje​voj​ci se nisu iz​ri​je​kom is​pri​ča​li za ona
do​ba​ci​va​nja, ali kad su je upi​ta​li da im po​ka​že kak​vu je ribu ulo​vi​la bili su kraj​nje pris​toj​ni.
A kad su Mc​Murp​hy i ka​pe​tan iz​aš​li iz du​ća​na, svi smo pred od​la​zak po​teg​nu​li još po jed​no
pivo.

156
 www.balkandownload.org

Bilo je kas​no kad smo se vra​ti​li u bol​ni​cu.

Dje​voj​ka je spa​va​la Bil​lyju na pr​si​ma, a kad se pro​bu​di​la iz​ma​si​ra​la mu je ruku što mu je
bila utr​nu​la dr​že​ći je tako dugo u nez​god​nom po​lo​ža​ju. Bil​ly joj reče kako bi se rado na​šao s
njom, ako bi jed​nom pre​ko vi​ken​da do​bio iz​laz, a ona mu od​go​vo​ri da bi ga mo​gla po​sje​ti​ti
za dva tjed​na, samo neka kaže u koje doba. Bil​ly je po​gle​dao Mc​Murp​hyja, a ovaj je jed​nom
ru​kom ob​gr​lio obo​je i re​kao:
– Neka bude toč​no u dva.
– U su​bo​tu po​pod​ne? – upi​ta​la je.
Mc​Murp​hy na​mig​ne Bil​lyju i pri​vu​če gla​vu dje​voj​ci. – Ne, u su​bo​tu na​kon po​no​ći. Do​‐
šu​ljaj se i po​ku​caj na onaj isti pro​zor na ko​je​mu sam bio ju​tros. Ja ću na​go​vo​ri​ti de​žur​no​ga
da te pus​ti.
Ona se na​smi​je​ši i kim​ne gla​vom. – Ti vraž​ji Mc​Murp​hy!
Na odje​lu su neki akut​ni još bili na no​ga​ma, mo​ta​li se po za​ho​du i če​ka​li da vide je​smo li
se ipak uto​pi​li ili ne. Vi​dje​li su nas kako ula​zi​mo u hod​nik, za​pr​lja​ni krv​lju, pre​pla​nu​la lica,
smr​di​mo na ribu i na pivo, no​si​mo svo​je lo​so​se kao kak​ve tro​fe​je u po​bjed​nič​kom mar​šu.
Dok​tor ih je upi​tao bi li mo​žda iz​aš​li i po​gle​da​li plo​ča​ri​cu u nje​go​vom autu, pa smo iz​aš​li
svi osim Mc​Murp​hyja. On reče da je go​tov i da ide u krpe. Kad se iz​gu​bio, je​dan od onih
akut​nih koji nisu išli u ri​bo​lov upi​ta nas za​što Mc​Murp​hy iz​gle​da tako kre​pan, dok smo mi
os​ta​li ru​me​ni i još uz​bu​đe​ni? Har​ding to pro​tu​ma​či kao da je Mc​Murp​hy za ovo vri​je​me s
nama samo iz​gu​bio ra​ni​ju li​je​pu boju.
– Sje​ća​te se ka​kav je bio kad je do​šao? Pu​cao je od zdrav​lja i sna​ge, sve za​hva​lju​ju​ći stro​‐
gom rad​nom re​ži​mu na far​mi. Kako je bio pre​pla​nuo! Sad mu je samo nes​ta​la ona pre​div​na
psi​ho​pat​ska boja. I to je sve. Da​nas je pro​veo ne​ko​li​ko za​mor​nih sati, toč​ni​je re​če​no u mra​‐
ku ka​bi​ne, kad smo mi bili na otvo​re​nom i upi​ja​li vi​ta​min D. Na​rav​no, od ono​ga na​po​ra
do​lje u ka​bi​ni mo​rao se do​bro is​cr​pi​ti! Raz​mis​li​te samo kak​vog je tu pos​la bilo! Što se mene
tiče, i ja bih vo​lio da sam imao malo ma​nje vi​ta​mi​na D, a malo više tak​vog is​crp​lji​va​nja.
Oso​bi​to kad bi mi mala Can​dy bila za​po​vjed​ni​ca. Gri​je​šim li mo​žda?
Ni​šta ni​sam re​kao, ali sam su​dio da mo​žda i gri​je​ši. Još pri​je, na putu na​trag u bol​ni​cu,
po​što smo na nje​gov zah​tjev proš​li po​red kuće u ko​joj je ne​kad ži​vio, uočio sam da Mc​‐
Murp​hy dje​lu​je is​crp​lje​no. Upra​vo smo bili is​pi​li i po​s​ljed​nju li​men​ku piva i ba​ci​li je kroz
pro​zor kod jed​nog zna​ka za​us​tav​lja​nja, s užit​kom smo raz​miš​lja​li o pro​živ​lje​nom danu, pli​‐
va​li smo u ugod​nom dri​je​me​žu koji vas obuz​me kad ste dan in​ten​ziv​no pro​ve​li u ono​me što
vas ra​du​je – omam​lje​ni upo​la sun​cem i upo​la pi​vom, a si​li​te se da ne spa​va​te samo zato da
bi se tim osje​ća​jem sla​di​li što duže. Neo​dre​đe​no sam osje​ćao da u ži​vo​tu oko sebe na​zi​rem i
ne​što do​bro. Mc​Murp​hy me u to upu​tio. Osje​ćao sam se bo​lje nego ika​da od svo​ga dje​tinj​‐
stva kad mi je sve bilo li​je​po, a zem​lja mi je još pje​va​la dje​čje pje​smi​ce.
Vra​ća​li smo se dru​gim pu​tom, ne uz oba​lu, da pro​đe​mo kroz mjes​to u ko​jem je Mc​‐
Murp​hy pro​veo naj​vi​še vre​me​na. Niz obron​ke pla​ni​ne Cas​ca​de, mis​le​ći da smo se iz​gu​bi​li...

157
sti​go​smo do na​se​lja ve​li​či​ne ot​pri​li​ke dva bol​nič​ka te​re​na. Vje​trom no​šen sit​ni pi​je​sak zas​‐
tro je sun​ce tamo gdje smo se za​us​ta​vi​li. Mc​Murp​hy par​ki​ra auto kod neke tr​sti​ke i upre pr​‐
stom na dru​gu stra​nu ces​te.
– Evo ga. To je taj. Kao iz​ras​tao iz ko​ro​va... skrom​ni dom moje pro​pa​le mla​dos​ti.
Vi​dim kako se niz ces​tu, u po​lu​ta​mi u šest na​ve​čer, dižu ogo​lje​la sta​bla što sje​nom ši​ba​ju
ploč​nik kao dr​ve​nim mu​nja​ma, deru be​ton, a oko sva​kog sta​bla je že​ljez​na ogra​di​ca. Vrt
zas​trt gus​tim ko​ro​vom, is​pred nje​ga iz tla str​ši red že​ljez​nih sip​ki, a iza nje​ga je ve​li​ka dr​ve​‐
na kuća s tri​je​mom, svo​jim ra​s​kli​ma​nim bo​kom kao da se odu​pi​re vje​tru da je ne pre​vr​ne i
ne ot​ko​tr​lja ne​ko​li​ko blo​ko​va da​lje kao praz​nu kar​ton​sku ku​ti​ju. Vje​tar dov​la​či i po​ko​ju
kap kiše, vi​dim da su pro​zo​ri na kući čvr​sto za​man​da​lje​ni, a na vra​ti​ma joj lupa lo​kot.
Na tri​je​mu visi onaj cin​ci​lin koji Ja​pan​ci pra​ve od stak​la, što zvo​ni i kla​ti se i na naj​ma​‐
nji da​šak vje​tra – ali su na nje​mu os​ta​la još samo če​ti​ri sta​kal​ca. Ta se če​ti​ri sta​kal​ca okre​ću,
stru​žu po podu tri​je​ma i s nje​ga ot​ki​da​ju sit​no ive​rje.
Mc​Murp​hy je uba​cio u br​zi​nu.
–Jed​nom sam tu svra​tio... dav​no je to bilo, kad su nas vra​ti​li kući iz ono​ga kr​kljan​ca u
Ko​re​ji. Do​šao sam u po​sjet. Sta​ri i sta​ra su mi još bili živi. Bio je to do​bar dom.
Ot​pu​šta kva​či​lo, kre​će, ali onda opet za​us​tav​lja auto.
– Bože moj – iz​us​ti – ma po​gle​daj​te tamo, jel’ vi​di​te neku ha​lji​nu? – Po​ka​zu​je u pros​tor
iza kuće. – Tamo, na onom sta​blu, na gra​ni? Krpu, žutu i crnu?
Vi​dim ne​što što kao zas​ta​va le​pr​ša vi​so​ko među gra​njem iz​nad šupe.
– Tu istu ha​lji​nu ima​la je cu​ri​ca koja me prva na​vuk​la na one stva​ri. Bilo mi je de​set go​‐
di​na, a ona je bila mla​đa od mene. Meni se u onim go​di​na​ma ševa či​ni​la kao neki ve​li​ki po​‐
dvig, pa sam je pi​tao što ona mis​li, mo​ra​mo li mi to na neki na​čin obja​vi​ti? Kao na pri​mjer
da star​ci​ma ka​že​mo: »Tata, mama, Judy i ja smo se da​nas za​ru​či​li.« I to sam oz​bilj​no mis​‐
lio, to​li​ki sam bio kre​ten. Mis​lio sam da kad to na​pra​viš, što, onda si za​kon​ski vjen​čan, od​‐
mah na licu mjes​ta, nema veze jel’ ho​ćeš ili ne​ćeš, tak​vo je pra​vi​lo i go​to​vo. A ona kur​vi​ca,
valj​da joj je bilo osam, ma naj​vi​še de​vet go​di​na, po​ku​pi svo​ju ha​lji​ni​cu s poda, pru​ži mi je i
reče: »Obje​si to neg​dje, a ja idem kući u ga​ći​ca​ma, tako ću ja to obja​vi​ti... a oni će sku​ži​ti
što je.« – Is​u​se, de​vet go​di​na – Mc​Murp​hy pru​ža ruku i šti​pa Can​dy za nos – a već je zna​la
puno više od ne​kih pro​fe​si​onal​ki.
Can​dy se na​smi​ja​la i ugriz​la ga za ruku, a on se za​gle​dao u onaj trag zuba.
– I, kako god, ode ona kući u ga​ći​ca​ma, a ja sam pri​če​kao do mra​ka, da neg​dje ba​cim
onu prok​le​tu ha​lji​nu u noć... ah, osje​ća​te ovaj vje​tar? Za​hva​tio je ha​lji​nu i od​nio je iza kuće,
a uju​tro, ku​nem se Bo​gom, ha​lji​na tamo, visi na sta​blu da se ci​je​lo mjes​to os​vr​će za njom,
tako sam tada mis​lio.
Tako je tuž​no gric​nuo ruku da se Can​dy na​smi​je pa mu je po​lju​bi.
– Tako je od​le​pr​ša​la moja zas​ta​va i od tog sam dana do da​nas ži​vio u tom zna​ku – stras​‐
tve​nog lju​bav​ni​ka – i to vam je ci​je​la is​ti​na. Za to je kri​va ona de​ve​to​go​diš​nja cu​ri​ca iz mog

158
 www.balkandownload.org

dje​tinj​stva.
Kuća os​ta​ne za nama. Mc​Murp​hy zi​jev​ne i na​mig​ne. – Na​uči​la me lju​ba​vi, bla​že​no joj
slat​ko dupe.
A onda – dok je tako go​vo​rio – straž​nja svje​tla jed​nog auta u pro​la​zu osvi​je​tle mu lice i
na stak​lu za​leb​di iz​raz koji je on sebi do​pus​tio samo zato što je mis​lio da ga u mra​ku nit​ko
neće vi​dje​ti – iz​raz straš​nog umo​ra, na​pe​tos​ti i uz​bu​đe​nos​ti, kao da ne​što mora uči​ni​ti a vri​‐
je​me mu is​ti​če...
A do​tle nam je svo​jim spo​koj​nim i do​bro​ćud​nim to​nom i da​lje oživ​lja​vao svoj ži​vot,
svo​ju obi​jes​nu proš​lost kr​ca​tu dje​čač​kih nes​taš​lu​ka, pri​ja​telj​skih opi​ja​nja, vo​lje​nih žena i
ka​van​skih tuč​nja​va oko sum​nji​ve čas​ti – sve to da i mi o tome mo​že​mo sni​va​ti.
Bal​kan​Dow​nlo​ad.org

159
 ČETVRTI DIO

Sutra​dan na​kon ri​ba​re​nja Glav​na je ses​tra za​po​če​la svoj idu​ći ma​ne​var. Ide​ja joj je si​nu​la
dan pri​je, kad je Mc​Murp​hyja pi​ta​la ko​li​ko love za​ra​đu​je na iz​le​tu i tome slič​nim svo​jim
pos​li​ći​ma. Iste je noći raz​ra​di​la tu ide​ju, raz​mo​tri​la je ovaj put iz sva​ko​ga kuta, kako bi bila
pot​pu​no si​gur​na da će joj upa​li​ti, pa je su​tra​dan samo tu i tamo ne​što na​tuk​nu​la, ne bi li
pro​ši​ri​la gla​si​nu i pus​ti​la je da saz​ri​je, pa će u pra​vom tre​nut​ku reći svo​je.
Zna​la je da će lju​di, kak​vi već jesu, pri​je ili pos​li​je po​sum​nja​ti u ne​ko​ga tko daje malo
više nego što je nor​mal​no, po​sum​njat će u Dje​da Mra​za i mi​si​ona​re i lju​de koji ba​ca​ju lovu
u do​bro​tvor​ne svr​he, i po​čet će se pi​ta​ti: A što oni ima​ju od toga? Kao kad, re​ci​mo, ka​kav
mla​di od​vjet​nik do​ne​se vre​ći​cu ora​ha dje​ci u ško​li svo​ga okru​ga – a toč​no pred iz​bo​re za
dr​žav​ni se​nat, gle vra​ga lu​ka​vo​ga – lju​di će se na​ce​ri​ti i je​dan dru​go​me do​ba​ci​ti: »Nije on
bu​da​la.«
Zna​la je da lju​di​ma ne tre​ba mno​go pa da se sta​nu pi​ta​ti, da, kad si to već spo​me​nuo, a
za​što li taj Mc​Murp​hy gubi to​li​ko vre​me​na i tro​ši to​li​ku ener​gi​ju u or​ga​ni​zi​ra​nje iz​le​ta i ri​‐
bo​lo​va na oba​li, sva​kak​vih tom​bo​la i ko​šar​ka​ške mom​ča​di? Što nje​ga tje​ra da bude stal​no
pod pu​nom pa​rom, dok se sva​ki dru​gi na odje​lu odu​vi​jek za​do​vo​lja​vao da utu​če vri​je​me
kar​ta​njem i či​ta​njem proš​lo​go​diš​njih re​vi​ja? Zbog čega baš on, svad​lji​vi Irac koji je do​šao s
rad​ne far​me gdje je iz​dr​ža​vao kaz​nu zbog koc​ka​nja i na​sil​nog na​pa​da​ja, veže sebi ru​bac oko
gla​ve, guče kao ma​lo​ljet​ni​ca i, dok mu svi akut​ni na odje​lu skan​di​ra​ju, puna dva sata glu​mi
curu po​ku​ša​va​ju​ći na​uči​ti Bil​lyja Bib​bi​ta da ple​še? Ili, kako to da ta​kav svim mas​ti​ma pre​‐
ma​zan pre​va​rant – sta​ri pro​fe​si​ona​lac, cir​ku​ski žon​gler i oko​rje​li koc​kar – ri​ski​ra da dvos​‐
tru​ko pro​du​lji svoj bo​ra​vak u lud​ni​ci sve žeš​će i žeš​će pro​vo​ci​ra​ju​ći ženu koja ima glav​nu ri​‐
ječ koga će ot​pu​šta​ti a koga neće?
Tak​va je i slič​na pi​ta​nja ses​tra po​kre​nu​la kad je iz​vje​si​la pre​gled fi​nan​cij​skog sta​nja pa​ci​‐
je​na​ta u po​s​ljed​njih ne​ko​li​ko mje​se​ci; za​ci​je​lo je mo​ra​la utro​ši​ti sate i sate ko​pa​nja po po​da​‐
ci​ma. Iz​vje​štaj je po​ka​zi​vao stal​no slab​lje​nje sred​sta​va svih akut​nih osim jed​no​ga. Tome
jed​no​me sred​stva su stal​no ras​la od dana kada je do​šao.
Akut​ni su se sta​li za​fr​ka​va​ti s Mc​Murp​hyjem kako ih do​bro muze, a on nije bio taj koji
će to po​ri​ca​ti. Ni go​vo​ra! Da​pa​če, još se hva​lio da bi mo​gao, ako bi os​tao u bol​ni​ci još ot​pri​‐
li​ke go​di​nu dana, iz nje biti ot​pu​šten fi​nan​cij​ski neo​vi​san i po​vu​ći se na Flo​ri​du do kra​ja ži​‐
vo​ta. U nje​go​voj na​zoč​nos​ti svi su se smi​ja​li na taj štos, ali kad bi s odje​la oti​šao na kak​vu te​‐

160
 www.balkandownload.org

ra​pi​ju ili bi zbog ne​če​ga slu​šao pro​di​ku u glav​noj sobi i svoj ši​ro​ki, bez​o​braz​ni smi​jeh ukr​‐
šta​vao se sa ses​tri​nim uko​če​nim, plas​tič​nim ce​re​kom i tada im baš i nije bilo do smi​je​ha.
Sta​li su se uza​jam​no pi​ta​ti za​što se u zad​nje vri​je​me mar​lji​vo kao pče​li​ca i svim ža​rom
bo​rio za pa​ci​jen​te, kao na pri​mjer da se uki​ne pra​vi​lo da lju​di gdje god išli mo​ra​ju biti u te​‐
ra​pij​skim gru​pa​ma od osmo​ri​ce (»Evo, Bil​ly je pri​čao da će si opet pre​re​za​ti žile«, re​kao je
na jed​nom sas​tan​ku, pre​pi​ru​ći se po​no​vo zbog pra​vi​la o gru​pi od osmo​ri​ce, »i pre​ma tome
neka ih se javi još se​dam koji će mu se pri​dru​ži​ti kako bi to is​pa​lo te​ra​pij​ski!«); ili kako je
iz​ma​ni​pu​li​rao dok​to​ra, koji je od iz​le​ta bio mno​go pris​ni​ji s pa​ci​jen​ti​ma, da pret​pla​ti odjel
na Playboy, Nug​get i Man, i os​lo​bo​di se svih sta​rih Mc​Call’sova5 što ih je onaj na​pu​ha​ni tik​‐
van od pro​pa​gan​de hr​pi​mi​ce do​no​sio od kuće i os​tav​ljao na odje​lu, još bi ze​le​nom tin​tom
obi​lje​žio član​ke koje je dr​žao da će nas po​seb​no za​ni​ma​ti. Mc​Murp​hy je čak i pos​lao žal​bu
ne​ko​me u Wa​shin​g​ton: na​pi​sao je nek malo is​pi​ta​ju kak​ve se to lo​bo​to​mi​je i elek​tro-šo​ko​vi
i da​nas još obav​lja​ju u dr​žav​nim bol​ni​ca​ma. Nije mi jas​no, sta​li su se lju​di pi​ta​ti, što sta​ri
Mack ima od toga?
Po​što je ta mi​sao kru​ži​la odje​lom oko tje​dan dana, Glav​na je ses​tra po​ku​ša​la po​vu​ći svoj
po​tez na grup​nom sas​tan​ku; pri pr​vom je po​ku​ša​ju Mc​Murp​hy bio pri​su​tan, pa joj je pa​ri​‐
rao u sa​mom po​čet​ku, nije se sti​gla ni ugri​ja​ti (po​če​la je s tim da je ra​zo​ča​ra​na i šo​ki​ra​na ža​‐
los​nim sta​njem na koje se odjel sro​zao; za ime Bož​je, samo po​gle​daj​te oko sebe; po zi​do​vi​‐
ma visi čis​ta por​no​gra​fi​ja iz​re​za​na iz onih pros​tač​kih re​vi​ja; uz​gred re​če​no ona kani po​du​‐
ze​ti sve kako bi Upra​va is​pi​ta​la kak​vo se to sme​će uno​si u bol​ni​cu. Na​mjes​ti​la se bo​lje u nas​‐
lo​nja​ču, spre​ma​ju​ći se kre​nu​ti da​lje, svo​ju je pri​jet​nju po​pra​ti​la ko​jom se​kun​dom šut​nje a
onda će kao s tro​na upri​je​ti pr​stom u kriv​ca i ras​krin​ka​ti nje​go​ve po​bu​de, ali Mc​Murp​hy
joj raz​bi ča​ro​li​ju, pras​nuo je u svoj grom​ki smi​jeh i re​kao joj neka Upra​vu sva​ka​ko upo​zo​ri
da po​ne​su mala džep​na zr​ca​la kada dođu is​tra​ži​va​ti) – zato se osi​gu​ra​la, pa je za svoj idu​ći
po​tez iz​a​bra​la tre​nu​tak kad nje​ga nema na sas​tan​ku.
Imao je me​đu​grad​ski te​le​fon​ski po​ziv iz Por​tlan​da i pra​ćen jed​nim cr​nim mom​kom če​‐
kao je kod te​le​fo​na da ga stran​ka na​zo​ve. Kad je od​bio je​dan sat, a mi po​če​li na​mje​šta​ti
dnev​nu sobu, crni je kr​ž​lja​vac upi​tao ses​tru hoće li da joj do​ve​de Mc​Murp​hyja i Wa​shin​g​‐
to​na na sas​ta​nak, a ona je rek​la ne, nek os​ta​nu tamo, a osim toga mo​žda ne​ko​me i tre​ba tak​‐
va pri​li​ka da kaže koju o na​še​mu gos​po​di​nu Rand​leu Pa​tric​ku Mc​Murp​hyju u od​sut​nos​ti
nje​go​va do​mi​nant​nog lika.
Po​če​li su sas​ta​nak pri​ča​ju​ći neke smi​ješ​ne zgo​di​ce o nje​mu i nje​go​vim po​dvi​zi​ma, neko
su ga vri​je​me hva​li​li, pra​vi je fra​jer, a ona je samo mi​ro​va​la i če​ka​la da se is​pu​ca​ju. Onda su
se po​ja​vi​la druk​či​ja pi​ta​nja. A ka​kav je taj Mc​Murp​hy? Za​što je ta​kav, za​što sve to iz​vo​di?
Neki su se pi​ta​li nije li ta nje​go​va pri​ča o tome kako je na rad​noj far​mi na​mjer​no iz​a​zvao
tuč​nja​vu da ga po​ša​lju ov​dje samo još jed​na nje​go​va po​dva​la, nije li on mo​žda luđi nego što
mno​gi mis​le? Na to se Glav​na ses​tra na​smi​je​ši​la i po​di​gla ruku.
– Lud je kao li​si​ca – reče. – Vje​ru​jem da to ho​će​te reći za Mc​Murp​hyja.

161
 – Kako to mi-mi-mis​li​te? – upi​tao je Bil​ly. Mc​Murp​hy mu je bio naj​mi​li​ji pri​ja​telj i he​‐
roj, pa nije bio si​gu​ran može li se ra​do​va​ti na​či​nu kako je ona taj kom​pli​ment za​či​ni​la alu​zi​‐
jom na dru​go, ne​iz​re​če​no. – Kako to mi-mi-mis​li​te, »kao li​si​ca«?
– To je obič​na pri​mjed​ba, Bil​ly – lju​baz​no od​vra​ti ses​tra. – Da vi​di​mo hoće li se tko
naći da ti kaže što to zna​či. Što vi ka​že​te, gos​po​di​ne Sca​nlon?
– Bil​ly, ona hoće reći da Mack nije bu​da​la.
– Pa nit​ko i nije re-re-re​kao da jest! – Bil​ly po​pra​ti zad​nju ri​ječ udar​cem šake po pri​ru​‐
čju nas​lo​nja​ča. – Ali je gos​po​đi​ca Rat​c​hed na​tuk​nu​la...
– Ne, Bil​ly, ja ni​sam ni​šta na​tuk​nu​la. Samo sam pri​mi​je​ti​la da gos​po​din Mc​Murp​hy nije
čo​vjek koji će se bez raz​lo​ga iz​la​ga​ti ne​če​mu. S tim se valj​da i ti sla​žeš. Ne sla​že​te li se svi s
time?
Nit​ko ni​šta ne reče.
– A ipak – nas​ta​vi ona – on na​oko čini neke stva​ri ne mis​le​ći na sebe, kao da je mu​če​nik
ili sve​tac. A hoće li tko tvr​di​ti da je gos​po​din Mc​Murp​hy sve​tac?
Zna​la je da se može bez stra​ha smi​je​ši​ti svi​ma u dvo​ra​ni, če​ka​ju​ći od​go​vor.
– Nije. Nije ni sve​tac, ni mu​če​nik. Tako. Da malo ana​li​zi​ra​mo nje​go​vo čo​vje​ko​ljub​lje? –
Iz​va​di iz svo​je ko​ša​ri​ce je​dan žuti list. – Iz​vo​li​te po​gle​da​ti čime vas je po​da​rio, kako će mo​‐
žda reći nje​go​vi vjer​ni sim​pa​ti​ze​ri. Prvi dar, tuš-ku​pa​oni​ca. Je li tu dao što svo​je​ga? Od nje
je na​pra​vio koc​kar​ni​cu, a što je s time žr​tvo​vao? S dru​ge stra​ne, što mis​li​te ko​li​ko je do​bio
za krat​ko vri​je​me što je bio kru​pje svo​ga ma​log Mon​te Car​la ov​dje na odje​lu? Ko​li​ko ste vi
iz​gu​bi​li, Bru​ce? A vi, gos​po​di​ne Se​felt? I vi, gos​po​di​ne Sca​nlon? Mis​lim da svi ot​pri​li​ke zna​‐
te ko​li​ko je sva​ki od vas iz​gu​bio, a zna​te li ko​li​ki je nje​go​va ukup​na do​bit pre​ma po​lo​zi​ma u
bla​gaj​ni? Go​to​vo tri sto​ti​ne do​la​ra!
Sca​nlon tiho za​zvi​ždi, dok su os​ta​li šu​tje​li.
– Ov​dje imam po​pis i dru​gih nje​go​vih ok​la​da, ako že​li​te po​gle​da​ti, tu je po​red os​ta​lih i
ona da će na​mjer​no uz​ne​mi​ra​va​ti osob​lje. I sva​ko je nje​go​vo koc​ka​nje bilo kr​še​nje kuć​nog
reda i vi koji ste u tome su​dje​lo​va​li zna​li ste to.
Po​gle​da opet u pa​pir pa ga spus​ti u ko​ša​ri​cu.
– A taj ne​dav​ni iz​let u ri​bo​lov? Što mis​li​te, ko​li​ko je gos​po​din Mc​Murp​hy za​ra​dio tim
pot​hva​tom? Ko​li​ko ja znam, imao je dok​to​rov auto, od dok​to​ra je čak do​bio i no​vac za
ben​zin, a doz​na​la sam da je imao i dru​gih ko​ris​ti i za sve to nije pla​tio ni cen​ta. Pra​va li​si​ca,
mo​ram reći!
Po​di​že ruku da spri​je​či Bil​lyja koji ju je htio pre​ki​nu​ti.
– Mo​lim te, Bil​ly, shva​ti me: ne kri​ti​zi​ram ovu dje​lat​nost kao tak​vu; samo mis​lim da će
biti bo​lje ako ne ga​ji​mo ni​kak​ve ilu​zi​je o po​bu​da​ma toga čo​vje​ka. Me​đu​tim, kako bilo da
bilo, mo​žda nije fer tako op​tu​ži​va​ti čo​vje​ka koji nije tu. Vra​ti​mo se na pro​blem o ko​jem
smo ras​prav​lja​li ju​čer... Što je to bilo? – Lis​ta​la je u svo​joj ko​ša​ri​ci. – Što je to bilo, mo​že​te li
se vi sje​ti​ti, dok​to​re Spi​vey?

162
 www.balkandownload.org

Dok​tor trg​ne gla​vom.

– Ne... če​kaj​te... mis​lim...
Ona iz​va​di list iz jed​nog do​sjea.
– Evo ga. Gos​po​din Sca​nlon i nje​go​va sklo​nost pre​ma eks​plo​zi​vi​ma. Do​bro. Sad ćemo o
tome, a na gos​po​di​na Mc​Murp​hyja vra​tit ćemo se dru​gi put, kad on bude na​zo​čan. Me​đu​‐
tim, vje​ru​jem da bis​te mo​gli malo po​raz​mis​li​ti o ono​me što je re​če​no da​nas. A sad, gos​po​di​‐
ne Sca​nlon...
Pos​li​je, toga dana, nas smo de​se​to​ri​ca če​ka​li pred vra​ti​ma kan​ti​ne cr​no​ga mom​ka da
ukra​de ulje za kosu, pa su neki na​če​li temu. Oni se ne sla​žu s onim što je Glav​na ses​tra rek​‐
la, ali, do vra​ga, sta​ra cura ima i pra​vo u ne​če​mu! S dru​ge stra​ne, maj​ku mu, Mack je ipak
do​bar mo​mak... zbi​lja.
Na kon​cu Har​ding iz​ne​se stvar na otvo​re​no.
– Pri​ja​te​lji moji, pro​s​vjed vam je i odveć žes​tok da bi bio is​kren. Svi vi, du​bo​ko u svo​jim
škr​tim, sit​nim sr​ci​ma vje​ru​je​te da naš an​đeo mi​lo​sr​đa Rat​c​hed ima ap​so​lut​no pra​vo u sva​‐
koj svo​joj da​naš​njoj tvrd​nji o Mc​Murp​hyju. Zna​te da ima pra​vo, a to i ja znam. I za​što to
po​ri​ca​ti? Bu​di​mo is​kre​ni i umjes​to da mu iza leđa kri​ti​zi​ra​mo ka​pi​ta​lis​tič​ki ta​lent, re​ci​mo o
nje​mu što ga spa​da. Je li to loše ako on os​tva​ri kak​vu sit​nu ko​rist? Jest nas oši​šao, ali zar ni​‐
smo sva​ki put uži​va​li uz to? To je lu​kav ka​rak​ter sa smis​lom za brzu za​ra​du. Ali on ni​čim ne
kri​je svo​je po​bu​de, je li tako? Za​što da mu ih mi kri​je​mo? To je čo​vjek sa zdra​vim i po​šte​‐
nim shva​ća​njem svo​jih pre​va​rant​skih sklo​nos​ti, i ja sam za nje​ga i du​šom i ti​je​lom, kao što
sam za naš dra​gi, sta​ri ka​pi​ta​lis​tič​ki sus​tav slo​bod​ne pri​vat​ne ini​ci​ja​ti​ve, dru​go​vi, za nje​ga i
nje​go​vu kraj​nju, upor​nu dr​skost i za ame​rič​ku zas​ta​vu, bla​gos​lov​lje​na budi, i za Lin​col​nov
spo​me​nik i sve što k tome spa​da. Sje​ti​te se Ma​inea,6 cir​ku​san​ta P. T. Bar​nu​ma i Če​t​vr​tog
sr​p​nja. Osje​ćam se po​nu​ka​nim da bra​nim pri​ja​te​lja i nje​go​vu čast do​brog, sta​rog, cr​ve​no-bi​‐
je​lo-pla​vog, sto​pos​tot​nog ame​rič​kog pre​va​ran​ta. Do​bar čo​vjek, ma daj​te! Mc​Murp​hyju bi
bilo tako ne​ugod​no da bi se za​ci​je​lo ras​pla​kao kad bi znao kak​vim mu pre​čis​tim po​bu​da​ma
neki lju​di tu​ma​če neke nje​go​ve pos​lo​ve. To bi on sma​trao di​rek​t​nim vri​je​đa​njem svo​jih
spo​sob​nos​ti!
Za​ri​je pr​ste u džep za ci​ga​re​ta​ma, ne nađe ih, uzme jed​nu od Fre​dric​k​so​na, za​pa​li je te​‐
atral​nom ges​tom i nas​ta​vi:
– Priz​na​jem, nje​go​vi su me pos​tup​ci is​pr​va zbu​ni​li. Ono raz​bi​ja​nje stak​la... mis​lio sam,
Bože, evo čo​vje​ka koji zbi​lja želi os​ta​ti u ovoj bol​ni​ci samo da ne os​ta​vi dru​go​ve na cje​di​lu i
tome slič​no, sve dok ni​sam shva​tio da to Mc​Murp​hy čini jer mu je tu do​bro. On ko​ris​ti
svoj bo​ra​vak ov​dje do mak​si​mu​ma. Neka vas ne va​ra​ju nje​go​ve gor​štač​ke ma​ni​re. To je vrlo
bis​tar i raz​bo​rit ma​her, kak​vi tak​vi i jesu. Pa​zi​te do​bro: sve što je uči​nio bilo je s ra​ču​ni​com.
Bil​ly nije htio po​pus​ti​ti tako lako.
-Je li? A što je s tim da je me-mene učio p-p-ple​sa​ti? – Vi​dio sam kako mu se šake ste​žu;
na nad​la​ni​ca​ma su ope​ko​ti​ne od ci​ga​re​ta bile za​ras​le, na nji​ho​vu mjes​tu bili su cr​te​ži koje je

163
na​ri​sao ke​mij​skom olov​kom. – Što je s tim, Har​ding? Je li i s tim za-za-za​ra​đi​vao što je
mene učio ple​sa​ti?
– Ne uz​ru​ja​vaj se, Wil​li​ame – reče Har​ding. – I budi strp​ljiv. Tre​ba samo mir​no če​ka​ti
pa ćemo vi​dje​ti što će on iz​ves​ti.
Či​ni​lo se da samo još Bil​ly i ja vje​ru​je​mo u Mc​Murp​hyja. A te iste ve​če​ri Bil​ly pro​mi​je​ni
miš​lje​nje i pri​hva​ti Har​din​gov na​čin gle​da​nja na stva​ri. To je bilo kad se Mc​Murp​hy vra​tio
s još jed​nog te​le​fon​skog raz​go​vo​ra i re​kao kako mu je de​fi​ni​tiv​no do​go​vo​rio sas​ta​nak s
Can​dy pa je na​pi​sao Bil​lyju jed​nu adre​su i do​dao da bi bilo do​bro kad bi joj pos​lao malo
love za put.
– Love? N-n-no​vac? Ko-ko-ko​li​ko? – Bil​ly do​ba​ci po​gled Har​din​gu koji mu se ke​sio.
– Ah, čo​vje​če, znaš... re​ci​mo de​set njoj i de​set...
– Dva​de​set do​la​ra! Pa ne k-k-ko​šta to​li​ko auto​bus​na kar​ta o-o--odan​de.
Mc​Murp​hy ga po​gle​da is​pod po​su​vrat​ka, po​la​ko se na​smi​je​ši Bil​lyju, pro​tr​lja ša​kom
ruku i is​pla​zi pra​šan je​zik. – Mali moj, kako sam straš​no že​dan! Za​mis​li kako ću tek biti že​‐
dan za tje​dan dana, do idu​će su​bo​te. Ne​ćeš joj valj​da za​mje​ri​ti ako mi do​ne​se koji gut​ljaj, je
li da ne​ćeš, Bil​ly moj?
I tako ne​duž​no po​gle​da Bil​lyja da se ovaj mo​rao na​smi​ja​ti i za​vr​tje​ti gla​vom, neće, pa se s
čo​vje​kom koga je vje​ro​jat​no mo​rao sma​tra​ti svod​ni​kom sklo​nio u kut da raz​mo​tre pla​no​ve
za idu​ću su​bo​tu.
Ja sam i da​lje mis​lio po svo​me – da je Mc​Murp​hy div ko​jeg nam je nebo pos​la​lo da nas
spa​si od Sus​ta​va što po zem​lji ple​te mre​že ba​kre​ne žice i kris​ta​la, da je on i odveć ve​lik da bi
se gnja​vio s tak​vim tri​ca​ma kao što je no​vac – ali sam se čak i ja na​po​la prik​lo​nio dru​gi​ma.
Evo kako je do toga doš​lo: pri​je jed​nog grup​nog sas​tan​ka po​mo​gao je no​si​ti sto​lo​ve u ku​pa​‐
oni​cu, a on se za​gle​dao u mene kad sam sta​jao po​red kon​trol​nog blo​ka.
– Boga mi, Po​gla​vi​co – reče – ti kao da si na​ras​tao više od dva​de​set cen​ti​me​ta​ra od one
ri​bi​či​je. Is​u​se, kak​ve su ti no​ge​ti​ne! Ko te​ret​ni va​go​ni!
Po​gle​dao sam u noge i vi​dio da su mi sto​pa​la veća nego što sam ika​da pam​tio, kao da su
dvos​tru​ko na​ras​la od Mc​Murp​hyje​vih ri​je​či.
– A ta ruka! To je ruka biv​šeg in​di​jan​skog no​go​me​ta​ša, ako sam ikad vi​dio tak​vog. I
znaš što mis​lim? Mis​lim da bi mo​rao malo pro​dr​ma​ti taj blok, tek da vi​diš kako na​pre​du​ješ.
Od​mah​nuo sam gla​vom i re​kao ne, ali on kaže da smo se do​go​vo​ri​li i da sam obve​zan to
pro​ba​ti, mo​ra​mo vi​dje​ti kako funk​ci​oni​ra nje​gov sus​tav ras​ta. Ni​sam znao kako se iz toga
iz​vu​ći, pa pri​đoh blo​ku tek da mu po​ka​žem da ne mogu. Sag​nuo sam se i uhva​tio ruč​ke.
– Sad si pra​vi, Po​gla​vi​co. I sad se samo us​pra​vi. Po​mak​ni noge malo da​lje... tako, tako...
samo se us​pra​vi. Hej! A sad ga po​la​ko spus​ti.
Mis​lio sam da će biti do​is​ta ra​zo​ča​ran, me​đu​tim, kad sam se od​mak​nuo, smi​jao se ši​ro​ko
i po​ka​zi​vao u blok, kako je po​mak​nut sa svo​ga mjes​ta za pet​na​es​tak cen​ti​me​ta​ra.
– Vra​ti ga na​trag na svo​je mjes​to, pri​ja​te​lju, da ne bi tko vi​dio, Za​sad još niko ne smi​je

164
 www.balkandownload.org

doz​na​ti.
Na​kon sas​tan​ka, mo​ta​ju​ći se iz​me​đu kar​ta​ških sto​lo​va, na​veo je raz​go​vor na sna​gu vo​lje
i kon​trol​ni blok u ku​pa​oni​ci. Mis​lio sam da će im reći kako mi je po​mo​gao da vra​tim sta​ru
sna​gu; tako bi do​ka​zao da ne čini sve radi nov​ca.
Ali mene nije ni spo​me​nuo. Go​vo​rio je dok ga Har​ding nije pre​ki​nuo, upi​tao ga bi li ga
još jed​nom pro​bao ga dići, a on je od​vra​tio da ne bi, ali to što ga on ne može dig​nu​ti ne zna​‐
či da je ne​izve​di​vo. Sca​nlon reče da je mo​žda iz​ve​di​vo s di​za​li​com, ah nema čo​vje​ka koji bi
onaj blok mo​gao dići sam, a Mc​Murp​hy kim​ne, mo​žda je tako, mo​žda je tako, ali to se ni​‐
kad ne zna.
Gle​dao sam kako se po​igra​va s nji​ma, kako ih na​vo​di da mu kažu ne, za​bo​ga, živ čo​vjek
ga ne može dig​nu​ti, pa čak i sami pred​la​žu ok​la​de. Gle​dao sam kako se on to​bo​že ska​nju​je
da se ok​la​di. Pus​tio ih je da po​vi​se ok​la​du, sve ih je više nav​la​čio, dok nisu doš​li do toga da
su se svi ok​la​di​li u pet pre​ma je​dan, a neki i za dva​de​set do​la​ra. I ni ri​je​či nije re​kao da sam
ga ja već po​di​gao.
Ci​je​lu noć na​dao sam se da neće ići s tim do​kra​ja. A kad je ses​tra su​tra​dan na sas​tan​ku
naj​a​vi​la da će svi oni koji su bili na iz​le​tu mo​ra​ti pod spe​ci​jal​ni tuš, jer se sum​nja da su za​ga​‐
đe​ni, po​na​dao sam se da će ona to ne​ka​ko ure​di​ti, po​tje​ra​ti nas od​mah na tu​ši​ra​nje ili ne​što
– bilo što, samo da neću mo​ra​ti di​za​ti onaj blok.
Ali, čim je sas​ta​nak za​vr​šio, on je po​veo mene i os​ta​le deč​ke u ku​pa​oni​cu, pri​je nego što
je crni mom​ci za​klju​ča​ju, i na​tje​rao me da zgra​bim one ruč​ke i di​žem. Ni​sam to htio, ali ni​‐
sam si mo​gao po​mo​ći. Osje​ćao sam se kao da sam mu po​mo​gao da im na pre​va​ru dig​ne
lovu. Svi su mu pla​ti​li i pri​tom se pri​ja​telj​ski ša​li​li s njim, ali ja sam znao kako im je – kao da
im je net​ko iz​mak​nuo tlo pod no​ga​ma. Čim sam vra​tio blok na svo​je mjes​to po​bje​gao sam
iz ku​pa​oni​ce, i ne gle​da​ju​ći Mc​Murp​hyja, i oti​šao u za​hod. Htio sam biti sam. Slu​čaj​no sam
se po​gle​dao u zr​ca​lu. Da, uči​nio je ono što je re​kao; mi​ši​ći su mi opet snaž​ni, onak​vi kak​vi
su bili u gim​na​zi​ji, još u selu, a prsa i ra​me​na ši​ro​ka su i tvr​da. Tako sam se gle​dao, kad on
uđe. Pru​ži mi nov​ča​ni​cu od pet do​la​ra.
– Uzmi, Po​gla​vi​co, da imaš za žva​ke.
Za​vr​tio sam gla​vom i za​kro​čio pre​ma iz​la​zu. On me uhva​ti za nad​lak​ti​cu.
– Po​gla​vi​co, ja sam ti samo htio do​ka​za​ti svo​ju za​hval​nost. Ako mis​liš da mo​raš do​bi​ti
više...
– Ne! Za​dr​ži svoj no​vac, ja ga neću.
Ot​kro​či, za​ri​je pal​če​ve u dže​po​ve i za​ba​ci gla​vu. Pro​ma​trao me neko vri​je​me.
– U redu. A sad mi is​tre​si u čemu je stvar, što je lju​di​ma u ovoj kući, što su iz​du​ži​li nos
na mene?
Ni​sam od​go​vo​rio.
– Zar ni​sam uči​nio što sam re​kao? Da opet bu​deš mu​ško? Što odjed​nom ima​te tu sa
mnom? Hu​lje jed​ne, dr​ži​te mi se kao da sam ja iz​da​ji​ca do​mo​vi​ne!

165
 – Ti uvi​jek... uvi​jek ra​diš radi do​bi​ti!
– Do​bi​ti! Glu​pa​ne je​dan, za što ti mene op​tu​žu​ješ? Ja se dr​žim ono​ga što ka​žem! Koji
vam je...
– Mis​li​li smo da ti nije do do​bi​ti...
Osje​tio sam kako mi se bra​da tre​se, gore-do​lje, kao obič​no kad ću za​pla​ka​ti. Ali ni​sam
za​pla​kao. Sta​jao sam pred njim i bra​da mi se tres​la. Za​us​tio je da ne​što kaže, ali se pre​do​‐
mis​lio. Iz​va​dio je pal​če​ve iz dže​po​va i stis​nuo ko​ri​jen nosa, kao čo​vjek koga na​oča​le tu
odveć ste​žu te zak​lo​pio oči.
– Za Kris​ta boga, do​bit! – reče za​tvo​re​nih oči​ju. – Ma pazi ovo, do​bit!

Zato mis​lim da je ono što se toga po​pod​ne​va do​go​di​lo kod tu​še​va bila više moja nego
ne​či​ja tuđa kriv​nja. I zato sam to mo​gao po​pra​vi​ti samo pos​tu​pa​ju​ći ona​ko kako sam pos​‐
tu​pio, bez raz​miš​lja​nja o lu​ka​vos​ti, si​gur​nos​ti i što će se sve do​go​di​ti sa mnom – taj put ne
mis​le​ći ni na što osim na ono što je tre​ba​lo uči​ni​ti i na to da se to i uči​ni.
Tek što smo iz​aš​li iz za​ho​da, dođu sva tri crna mom​ka da nas sku​pe radi onog spe​ci​jal​‐
nog tu​ši​ra​nja. Crni je kr​ž​lja​vac ska​ku​tao niza zid i one što su se na nj nas​lo​ni​li od​mi​cao cr​‐
nom, svi​nu​tom i hlad​nom ša​kom, go​vo​re​ći da je to tu​ši​ra​nje, kako je Glav​na ses​tra rek​la,
mje​ra opre​za! S ob​zi​rom na druš​tvo u ko​jem smo bili na iz​le​tu, va​lja nas očis​ti​ti da ne bi​smo
ne​čim za​ra​zi​li ci​je​lu bol​ni​cu.
Po​re​da​li smo se goli uz plo​či​ce, a crni mom​ci idu, s cr​nom tu​bom u ruci, i štr​ca​ju nas ne​‐
kak​vom smrd​lji​vom maš​ću, gus​tom i slu​za​vom po​put bje​lanj​ka – naj​pri​je po kosi, a onda
okre​ni se, na​gu​zi i pr​sti​ma ra​ši​ri gu​zo​ve!
Lju​di su se ža​li​li, ze​za​li se i zbi​ja​li vi​ce​ve na ra​čun toga, ali su iz​bje​ga​va​li gle​da​ti je​dan
dru​go​ga ili one ka​me​ne ma​ske što leb​de iza tuba kao ka​kav pri​zor iz sno​mo​ri​ce: lica u ne​ga​‐
ti​vu ga​đa​ju te me​kim, žit​kim ci​je​vi​ma. Za​fr​ka​va​li su crne mom​ke, do​ba​ci​va​li im: »Hej,
Wa​shin​g​ton, čime se vi mom​ci za​bav​lja​te kad ne ra​di​te?« ili: »Hej, Wil​li​ams, reci mi što
sam do​ruč​ko​vao!«
Svi su se smi​ja​li. Crni su mom​ci sti​ska​li zube i nisu od​go​va​ra​li; druk​či​je je bilo pri​je, sve
se pro​mi​je​ni​lo ot​kad je do​šao onaj prok​le​ti riđi.
Onda Fre​dric​k​son ra​ši​ri gu​zo​ve i tako grom​ko opa​li da sam po​mis​lio da će obo​ri​ti kr​ž​‐
ljav​ca s nogu.
Har​ding za​če​pi uši dla​no​vi​ma i vik​ne:
– Čuj​te bla​gi glas ne​be​ski!
Svi su se ki​da​li od smi​je​ha i ze​za​li se, a onda se crni mo​mak po​mak​ne, pre​đe na sli​je​de​će​‐
ga, i u pros​to​ri​ji umah zav​la​da pot​pu​na ti​ši​na. Slje​de​ći je bio Ge​or​ge. I u onoj jed​noj se​kun​‐
di kad će sva​ki pro​s​vjed, smi​jeh i za​fr​kan​ci​ja na​glo umuk​nu​ti – dok se Fre​dric​k​son us​prav​‐
ljao a crni je mo​mak za​us​tio da Ge​or​geu kaže neka sag​ne gla​vu da mu je pre​ma​že onom

166
 www.balkandownload.org

smrd​lji​vom maš​ću – toč​no u tom tre​nu svi smo mi jas​no osje​ti​li sve što će sad biti i za​što
mora tako biti i za​što smo se svi pre​va​ri​li u Mc​Murp​hyju.
Ge​or​ge se ni​kad nije slu​žio sa​pu​nom kad se tu​ši​rao. Nije čak ni do​zvo​lja​vao da mu itko
pru​ži ruč​nik da se obri​še. Re​do​vi​to smo se tu​ši​ra​li utor​kom i če​t​vrt​kom uve​čer, a crni
mom​ci iz noć​ne smje​ne, koji su nas pri​tom nad​zi​ra​li, shva​ti​li su da je naj​jed​nos​tav​ni​je pus​‐
ti​ti Ge​or​gea na miru i ni na što ga nisu si​li​li. Tako je to išlo već dugo. I to su zna​li i os​ta​li
crni mom​ci. Ali, sada je svi​ma bilo jas​no – pa i Ge​or​geu koji se uko​sio una​trag, vr​tio gla​‐
vom i šti​tio se onim svo​jim ša​ka​ma na​lik na lo​pa​te – da ovaj crni mo​mak, raz​bi​je​na nosa i
žuč​lji​ve utro​be, pred dvo​ji​com svo​jih pri​ja​te​lja koji mu sto​je za le​đi​ma i če​ka​ju da vide što
će on uči​ni​ti, ni​po​što ne smi​je pro​pus​ti​ti pri​li​ku.
– Ahhh, sag​ni ova​mo gla​vu, Geor-gee...
I lju​di su već po​gle​da​vah Mc​Murp​hyja koji je sta​jao ne​ko​li​ko mjes​ta da​lje.
– Ahhh, daj, Geor-gee...
Is​pod tu​še​va, Mar​ti​ni i Se​felt su se uko​či​li. Gr​lić odvo​da kod nji​ho​vih nogu još je sit​no
klo​ko​tao mje​hu​ri​ći​ma sa​pu​ni​ce. Ge​or​ge ga na tren po​gle​da, kao da onaj otvor nje​mu go​vo​‐
ri. Vi​dio ga je kako grg​lja i klo​ko​će. Onda je po​gle​dao u tubu u cr​noj šaci pred njim, s gr​li​ća
na vrhu mast se ci​je​di na zglo​bo​ve boje li​je​va​nog že​lje​za. Crni mo​mak gur​ne tubu malo na​‐
pri​jed, a Ge​or​ge se još više uko​si i za​vr​ti gla​vom.
– Ne... neću toga.
– Nema vr​da​nja, Ta​ri​guz, mo​raš – reče crni mo​mak kao ža​los​nim to​nom. – Mo​raš. Pa
valj​da ne​će​mo pus​ti​ti da nam ovu​da gmi​žu buhe, je li tako? A ja znam da na tebi ima buba
mali mi​li​jun!
– Nema! – reče Ge​or​ge.
– Ahhh, Geor-gee, pa ti ne​maš poj​ma! Ta ga​mad, to ti je ne​što jako, jako sit​no, sit​no, ne
veće od vrha igle. I znaš što ti radi? Za​li​je​pi se za tebe, pro​bu​ši ti kožu i ruje rav​no u tebe,
Geor-gee.
– Nema buba! – reče Ge​or​ge.
– Ahhh, sta​ni da ti ka​žem, Geor-gee. Ja sam ti tako vi​dio kako te gad​ne bube mogu čak...
– Dos​ta je, Wa​shin​g​ton – reče Mc​Murp​hy.
Onaj oži​ljak gdje je crni do​bio po nosu bio je kao blje​sak neo​n​skog svje​tla. Crni je mo​‐
mak znao tko se ja​vio, ali se ne okre​nu; zna​li smo da je čuo samo po tome što je ušu​tio, di​‐
gao ruku i du​gim, si​vim pr​stom po​gla​dio onu us​po​me​nu s ko​šar​ka​ške utak​mi​ce. Se​kun​du je
gla​dio oži​ljak, pa gur​ne ruku Ge​or​geu pod nos, pre​bi​ru​ći pr​sti​ma.
– Rak, Geor-gee, vi​diš? Vi​diš to? Znaš kako rak iz​gle​da, je li? Si​gur​no si ulo​vio ra​ko​ve na
onom ri​bar​skom bro​du. Ne mo​že​mo do​pus​ti​ti da ra​ko​vi ruju po tebi, je li, Geor-gee?
– Nema ra​ko​va – vris​ne Ge​or​ge. – Nema!
Us​pra​vio se, obr​ve su mu se to​li​ko po​dig​nu​le da smo mu vi​dje​li oči. Crni mo​mak malo
us​tuk​ne, a os​ta​la dvo​ji​ca mu se na​ru​ga​še.

167
 – Je li, Wa​shin​g​ton, ne​što ne šti​ma, pri​ja​te​lju? – upi​ta ga dru​gi ma​can. – Ne​što je za​pe​lo
s pro​ce-du​urom, pri​ja​te​lju?
Crni za​kro​či na​pri​jed. – Geor-gee, po​nav​ljam ti, sag​ni gla​vu! Ili je sag​ni da te s ovim po​‐
š​kro​pim, ili ću te ovom ru​kom! – Opet je po​di​gao šaku, ve​li​ku i crnu kao mo​čva​ra. – Ci​je​‐
log ću te ovom cr​nom! pr​lja​vom! smrd​lji​vom! ru​kom!
– Ne ruku! – vik​ne Ge​or​ge i iz​mah​ne ša​kom iz​nad gla​ve kao da će onu škri​ljas​tu lu​ba​‐
nju raz​bi​ti u ko​ma​de pa nek fr​ca​ju na sve stra​ne za​vrt​nji, zup​ci i ša​ra​fi. Ali crni mo​mak je
za​rio tubu Ge​or​geu u pu​pak i pri​tis​nuo. Ge​or​ge huk​ne i prek​lo​pi se u pasu, a crni mo​mak
štrc​ne mu valj​da me​tar slu​zi na na​kos​tri​je​še​nu bi​je​lu kosu i sta​ne je cr​ni​lom svo​je šake raz​‐
ma​zi​va​ti Ge​or​geu po gla​vi. Ste​žu​ći obje​ma ru​ka​ma tr​buh, Ge​or​ge je ur​lao.
– Ne! Ne!
– A sad se okre​ni, Geor-gee...
– Pri​ja​te​lju, re​kao sam dos​ta. – Ovaj put ton mu je bio ta​kav da se crni mo​mak mo​rao
okre​nu​ti. Vi​dio sam kako se crni mo​mak kesi gle​da​ju​ći go​lo​ga Mc​Murp​hyja – nema kape,
nema goj​ze​ri​ca, nema dže​po​va o koje će oka​či​ti pal​ce. Crni ga je mje​rio i ke​sio se.
– E, Mc​Murp​hy – reče vr​te​ći gla​vom – znaš, već sam mis​lio da ni​ka​da neće biti ove pri​‐
li​ke.
– Prok​le​ti robe – do​ba​ci mu Mc​Murp​hy, ali ne​ka​ko više umor​no nego lju​ti​to. Crni mo​‐
mak ne od​go​vo​ri. Mc​Murp​hy po​di​že glas. – Jebi si ma​ter, prok​le​ti cr​njo!
Crni mo​mak za​vr​ti gla​vom i is​ke​si se svo​jim pri​ja​te​lji​ma. – Što ka​že​te, što želi gos​pon
Mc​Murp​hy pos​ti​ći s ovak​vim ri​je​či​ma, a? Želi da ja poč​nem, jel’ tako? Hi-hi-hi! Pa on ne
zna da smo mi dre​si​ra​ni da pri​ma​mo ovak​ve gad​ne uvre​de od ovih lu​đa​ka?
-Jebi se, pe​de​ru! Wa​shin​g​ton, ti si je​dan obič​ni...
Wa​shin​g​ton mu je već okre​nuo leđa, okre​nuv​ši se opet Ge​or​geu. Ge​or​ge je još ona​ko
prek​lop​ljen huk​tao od štr​ca​ja mas​ti u tr​buh. Crni ga mo​mak zgra​bi za ruku i okre​ne ga pre​‐
ma zidu.
– Tako, Geor-gee, a sad ra​ši​ri gu​zo​ve.
– Neee!
– Wa​shin​g​ton – pro​ci​je​di Mc​Murp​hy, du​bo​ko udah​ne, pri​đe cr​nom mom​ku i od​gur​ne
ga od Ge​or​gea. – Wa​shin​g​ton, sad je dos​ta, dos​ta...
Svat​ko je u Mc​Murp​hyje​vu gla​su mo​gao osje​ti​ti ne​moć​ni, bez​iz​laz​ni očaj.
– Mc​Murp​hy, ti me si​liš da se bra​nim. Jel’ tako da me sili, lju​di? – Os​ta​la dvo​ji​ca kim​‐
nu​še. Wa​shin​g​ton pa​ž​lji​vo spus​ti tubu na klu​pu po​red Ge​or​gea i u is​tom po​kre​tu iz​ne​nad​‐
no uda​ri Mc​Murp​hyja po​sred lica. Mc​Murp​hy uma​lo ne pad​ne. Ote​tu​ra se na​trag do reda
go​la​ća koji ga do​če​ka i odri​ne opet na​pri​jed, pre​ma onom na​smi​je​še​nom škri​ljas​tom licu.
Do​če​ka ga još je​dan uda​rac, ovaj put u vrat, i tek se onda po​mi​ri s tim da je ko​nač​no po​če​lo
i da mu nema dru​ge nego dr​ža​ti se što bo​lje može. Crni za​mah​ne i tre​ći put, ali ga Mc​‐
Murp​hy uhva​ti za zglob, tre​su​ći gla​vom da je raz​bis​tri.

168
 www.balkandownload.org

Koju se​kun​du kla​ti​li se tako i sop​ta​li u rit​mu s klo​ko​tom odvo​da; a onda Mc​Murp​hy
od​gur​ne cr​no​ga i sku​pi se, nap​ne ra​me​ne mi​ši​će da nji​ma za​šti​ti bra​du, gla​vu zag​nju​ri među
šake i sta​ne kru​ži​ti oko tipa pred so​bom.
A do​tle ured​ni i ni​je​mi red go​la​ća pre​tvo​ri se u ur​la​ju​ći krug, sple​to​še se udo​vi i tru​po​vi
u živi ring.
Crne su šake mu​nje​vi​to si​je​va​le put one pog​nu​te riđe gla​ve i onog bi​kov​skog vra​ta, pod
nji​ma je špri​ca​la krv s obr​va i obra​za. Crni je mo​mak ska​ku​tao, bio je viši od Mc​Murp​hyja,
du​žih ruku, br​zim je i brit​ki​jim udar​ci​ma iz​da​lje​ga uda​rao pro​tiv​ni​ka u ra​me​na i gla​vu. Mc​‐
Murp​hy je sve​jed​na​ko na​pa​dao, spo​ro stu​pa​ju​ći pu​nim sto​pa​lom, pog​nu​te gla​ve, ški​lje​ći iz​‐
me​đu onih dvi​ju te​to​vi​ra​nih šaka – i ko​nač​no na​tje​ra cr​nog mom​ka na zid go​lih tje​le​sa i
pla​si​ra mu je​dan uda​rac usred bi​je​lih, uš​krob​lje​nih prsa. Škri​ljas​to se lice ras​cva​te ru​me​ni​‐
lom, je​zik boje sla​do​le​da od ja​go​da iz​vi​rio je da obli​že usne. Crni je eski​vi​rao Mc​Murp​hyjev
blin​di​ra​ni na​pad, sad je on pla​si​rao ne​ko​li​ko uda​ra​ca, a onda ga opet po​go​di ona šaka. Sad
mu se usta ra​zja​pi​še, kao kak​va mr​lja bo​les​ne boje.
Mc​Murp​hyju su i gla​va i ra​me​na bili iša​ra​ni cr​ve​nim mas​ni​ca​ma, ali se či​nio kao da ni​šta
ne osje​ća. Jed​na​ko je na​pa​dao, in​ka​si​ra​ju​ći i po de​set uda​ra​ca na svoj je​dan. I tako je to išlo,
amo-tamo po ku​pa​oni​ci, i na kra​ju je crni mo​mak hva​tao zrak, po​sr​tao i uglav​nom se tru​‐
dio da iz​bjeg​ne one ubo​ji​te riđe mi​ši​će. Lju​di su ur​la​li Mc​Murp​hyju da ga po​lo​ži na pod, ali
nje​mu kao da se nije žu​ri​lo.
Crni se mo​mak okre​ne oko svo​je osi od jed​nog udar​ca po ra​me​nu i ro​ti​ra​ju​ći oči​ma po​‐
tra​ži onu dvo​ji​cu koji su gle​da​li.
– War​ren... Wil​li​ams... prok​le​ti bili!
Dru​gi ma​can ras​ta​vi go​mi​lu i stra​ga zgra​bi Mc​Murp​hyja, htio mu je sa​pe​ti ruke. Mc​‐
Murp​hy ga stre​se sa sebe kao da bik otre​sa maj​mu​na, ali crni opet na​sr​ne.
I tako ga ja po​gra​bim i ba​cim pod tuš; bio je la​gan, kao da nije te​žio više od pet-šest ki​lo​‐
gra​ma.
Kr​ž​lja​vac za​vr​ti gla​vom li​je​vo-des​no, okre​ne se i rav​no na vra​ta. Dok sam ga gle​dao kako
nes​ta​je, dru​gi je ma​can is​pu​zao iz tuša i zgra​bio me hr​vač​kim za​hva​tom – ru​ka​ma is​pod pa​‐
zu​ha, a šake spo​je​ne na mo​joj šiji – i što sam dru​go mo​gao nego za​le​tje​ti se na​tra​ške pod tuš
i za​li​je​pi​ti ga za plo​či​ce. Dok sam sje​dio u lok​vi i gle​dao kako Mc​Murp​hy rav​na Wa​shin​g​‐
to​nu još koje re​bro, crni mi zari zube u vrat pa sam ga mo​rao umi​ri​ti. Sad je mir​no le​žao, s
odo​re mu se štir​ka ci​je​di​la u odvod​ni ka​nal.
I dok se crni kr​ž​lja​vac do​ko​tu​rao s ko​šu​lja​ma, re​me​njem i li​si​ca​ma, i s još če​tvo​ri​com
bol​ni​ča​ra iz odje​la po​re​me​će​nih, svi su se već obla​či​li, čes​ti​ta​li meni, Mc​Murp​hyju, go​vo​ri​li
da je tim cr​ni​ma tako i tre​ba​lo, bor​ba je bila jako do​bra i po​bje​da fe​no​me​nal​na. I ci​je​lo su
vri​je​me tako go​vo​ri​li – kak​va bor​ba! kak​va po​bje​da! – da nas obo​dre i da nam olak​ša​ju dok
je Glav​na ses​tra po​ma​ga​la bol​ni​ča​ri​ma iz odje​la po​re​me​će​nih da nam steg​nu ruke li​si​ca​ma
od meke kože.

169
 Gore na odje​lu po​re​me​će​nih zuji i štro​po​će kao u kak​voj stro​jar​ni​ci, ili u za​tvor​skoj ra​‐
di​oni​ci za štan​ca​nje re​gis​tar​skih ta​bli​ca. Vri​je​me ot​ku​ca​va sa sto​la za ping-pong: tik-tak,
tik-tak. Lju​di šeću svo​jim osob​nim ko​ri​do​ri​ma kao žed​ni u ka​ve​zu, do​la​ze do jed​nog zida,
za​bi​ju se u nj ra​me​nom, okre​ću se pa na​trag do su​prot​nog zida, za​bi​ju rame i opet na​trag,
br​zim i krat​kim ko​ra​ci​ma, iz​li​zu​ju ukri​ža​ne braz​de iz​me​đu plo​či​ca. Vo​nja pre​go​rje​lim lju​‐
di​ma što su pres​tra​še​ni do lu​di​la, što ne mogu vla​da​ti so​bom, a po ku​to​vi​ma i pod sto​lom
za ping-pong neki čuče i škri​pe zu​bi​ma, što dok​to​ri i ses​tre ne vide a bol​ni​ča​ri ne mogu ubi​‐
ti de​zin​fek​cij​skim sred​stvi​ma. Čim su se vra​ta odje​la otvo​ri​la, osje​tio sam vonj pre​go​rje​log i
čuo škri​pu zuba.
Kad su bol​ni​ča​ri uve​li Mc​Murp​hyja i mene, kod vra​ta nas do​če​ka koš​čat sta​ri tip koji je
vi​sio na ži​ca​ma utak​nu​tim mu iz​me​đu ple​ća. Od​mje​rio nas je žu​tim i lju​ska​vim oči​ma i za​‐
vr​tio gla​vom. – Pe​rem ruke od toga pos​la – reče jed​nom obo​je​nom bol​ni​ča​ru i one ga žice
odvu​ku niz hod​nik.
Sli​je​di​li smo ga do vra​ta dnev​nog bo​rav​ka gdje se Mc​Murp​hy ras​kre​či na vra​ti​ma i za​ba​‐
ci gla​vu da pro​mo​tri što se tamo zbi​va; htio je i pal​če​ve za​dje​nu​ti za dže​po​ve, ali li​si​ce su mu
bile pre​č​vr​sto steg​nu​te.
– Ka​kav pri​zor – pro​mrm​lja kroz kut usa​na.
Kim​nuo sam gla​vom. Sve sam to već vi​dio pri​je.
Ne​ko​li​ko lju​di u šet​nji sta​ne da nas po​gle​da, a koš​ča​ti sta​rac opet se do​vu​če, pe​ru​ći ruke
od toga pos​la. U prvi mah nit​ko se nije mno​go os​vr​tao na nas. Osob​lje je otiš​lo u glav​nu
sobu, os​ta​viv​ši nas da sto​ji​mo na vra​ti​ma dnev​ne sobe. Mc​Murp​hyju je jed​no oko otek​lo pa
stal​no trep​će, a od ce​re​ka, znam, usne ga mo​ra​ju bo​lje​ti. Po​di​gao je spu​ta​ne šake, za​gle​dao
se u bu​čan pro​met i du​bo​ko udah​nuo.
– Pri​ja​te​lji, ja sam Mc​Murp​hy – ra​zvu​če svo​jim to​nom te​le​vi​zij​skog ka​ubo​ja – i že​lim
zna​ti koja pti​či​ca drži bank u ovoj čas​noj kući?
Pin​g​pon​ga​ški sat brzo za​tik​ta​ka po podu pa se smi​ri.
– Na aj​n​cu ni​sam baš naj​bo​lji, ova​ko sa​pet, ali mis​lim da sve živo je​dem u po​ke​ru.
Zi​jev​ne, trg​ne jed​nim ra​me​nom, sag​ne se i za​kaš​lja, pa ne​što isp​lju​ne u ko​ša​ri​cu za ot​‐
pat​ke dva me​tra da​lje; u ko​ša​ri je za​š​tro​po​ta​lo, a on se us​pra​vi, na​smi​je​ši i je​zi​kom zađe u
kr​va​vu šup​lji​nu među zu​bi​ma.
– Malo sam se po​tu​kao do​lje. Ja i ovaj Po​gla​vi​ca ukr​sti​li smo ro​go​ve s dvi​je go​ri​le.
Do​tle se uti​ša​la i ra​di​onič​ka buka, svi su gle​da​li u nas dvo​ji​cu na vra​ti​ma. Mc​Murp​hy je
priv​la​čio po​gle​de kao cir​ku​ski iz​vi​ki​vač. Shva​tio sam da osim u nje​ga zure i u mene, sto​ga
sam se mo​rao us​pra​vi​ti ko​li​ko god sam mo​gao. Od toga me leđa za​bo​lje​še na mjes​tu na koje
sam pao pod tu​šem s cr​nim mom​kom na sebi, ali sam stis​nuo zube. Pri​đe je​dan gla​dan gle​‐
da​telj ču​pa​ve crne kose i pru​ži ruku kao da mu imam što dati. Nas​to​jao sam ga ig​no​ri​ra​ti,
ali je on obli​je​tao oko mene kako sam god ja okre​tao gla​vu, kao malo di​je​te, stal​no pru​ža​ju​‐
ći onu svo​ju praz​nu, skup​lje​nu šaku.

170
 www.balkandownload.org

Mc​Murp​hy je neko vri​je​me go​vo​rio o tuč​nja​vi, a mene su leđa bo​lje​la sve jače; to​li​ko
sam vre​me​na od​sje​dio zgrb​ljen u svom kutu da mi je sad bilo te​ško duže sta​ja​ti us​prav​no.
Bilo mi je dra​go kad je po nas doš​la jed​na ja​pan​ska ses​tri​ca i odve​la nas u glav​nu sobu gdje
mi se pru​ži​la pri​li​ka da sjed​nem i po​či​nem.
Ses​tra nas upi​ta ho​će​mo h mi​ro​va​ti ako nam ski​ne li​si​ce i Mc​Murp​hy kim​ne gla​vom.
Bio se zgr​čio, obo​rio je gla​vu, lak​to​ve uko​pao među ko​lje​na, či​nio se po​sve is​crp​lje​nim –
do​tle mi i nije bilo palo na um da je i nje​mu bilo te​ško sta​ja​ti us​prav​no baš kao i meni.
Ses​tri​ca – sit​na ma​nje-više kao vrlo tan​ko za​ši​ljen ma​nji kraj ni​če​ga, kako ju je Mc​‐
Murp​hy pos​li​je de​fi​ni​rao – ski​de nam li​si​ce i da Mc​Murp​hyju ci​ga​re​tu a meni žva​ka​ću. Sje​‐
ća se, reče, da ja vo​lim žva​ka​će gume. Ja se nje uop​će ni​sam sje​ćao. Dok je Mc​Murp​hy pu​‐
šio, ona je uma​ka​la svo​je pr​ste slič​ne ru​ži​čas​tim ro​đen​dan​skim svje​ći​ca​ma u stak​len​ku mas​‐
ti i ma​za​la mu rane; lec​nu​la bi se sva​ki put za​jed​no s njim, iz​no​va se is​pri​ča​va​ju​ći. Obje​ma
ru​či​ca​ma uze​la mu je jed​nu šaku i pre​ma​za​la mu zglo​bo​ve.
– Tko je to bio? – upi​ta ona gle​da​ju​ći u zglo​bo​ve. – Wa​shin​g​ton ili War​ren?
Mc​Murp​hy je po​gle​da. – Wa​shin​g​ton – na​smi​je​ši se. – Za War​re​na se po​bri​nuo Po​gla​‐
vi​ca.
Pus​ti​la mu je ruku i okre​nu​la se k meni. Mo​gao sam naz​ri​je​ti sit​ne pti​čje kos​ti nje​zi​na
lica.
–Jes​te li vi gdje oz​li​je​đe​ni?
Za​vr​tio sam gla​vom.
– A što je s War​re​nom i Wa​shin​g​to​nom?
Mc​Murp​hy od​go​vo​ri kako ra​ču​na da će biti pri​lič​no de​ko​ri​ra​ni gip​som kad ih ona idu​ći
put sret​ne. Ona kim​ne i za​gle​da se u svo​ja sto​pa​la.
– Ov​dje nije baš isto kao u nje​zi​nu odje​lu. – reče. – Mno​go toga jest, ali nije sve. Voj​ne
ses​tre žele vo​di​ti bol​ni​cu po voj​nič​ki. I one same su malo bo​les​ne. Kat​kad mi se čini da bi
sva​ku ne​uda​nu ses​tru tre​ba​lo ot​pus​ti​ti čim na​pu​ni tri​de​set i petu.
– Ba​rem sve ne​uda​ne voj​ne ses​tre – do​met​ne Mc​Murp​hy, pa je upi​ta ko​li​ko bi​smo dugo
mo​gli uži​va​ti čast nje​zi​na gos​to​prim​s​tva.
– Ne jako dugo, na ža​lost.
– Ne jako dugo, na ža​lost? – upi​ta Mc​Murp​hy.
– Da. Koji put bih vo​lje​la za​dr​ža​ti lju​de ov​dje, da ih ne po​ša​ljem do​lje, ali ona je pret​‐
pos​tav​lje​na. Ne, s ob​zi​rom na vaše sta​nje vje​ro​jat​no ne​će​te biti dugo.
Na odje​lu po​re​me​će​nih nema dva jed​na​ka kre​ve​ta, je​dan je pre​ti​je​san, dru​gi pre​ši​rok, i
tako da​lje. Do​bi​li smo dva su​sjed​na kre​ve​ta. Na meni nisu za​uz​la​li plah​tu, samo mi je po​red
kre​ve​ta mut​no go​rje​la lam​pi​ca. Usred noći net​ko je vris​nuo: – Ja se vr​tim, In​di​jan​če! Gle​‐
daj me! gle​daj me! – Otvo​rio sam oči i ugle​dao rav​no pred no​som niz du​gih žu​tih zuba. To
je bio onaj tip iz​glad​nje​la iz​gle​da. – Vr​tim se! Mo​lim te, gle​daj me!
Dva bol​ni​ča​ra zgra​bi​še ga stra​ga i odvu​ko​še iz spa​va​oni​ce dok se on smi​jao i vri​skao: –

171
Vr​tim se, In​di​jan​če! – a onda se samo smi​jao. Niz ci​je​li je hod​nik tako vri​skao i smi​jao se,
pa je u spa​va​oni​ci opet zav​la​dao mir i ja sam čuo ono​ga dru​go​ga kako go​vo​ri: – Do​bro... pe​‐
rem ruke od toga pos​la.
– Imao si vr​hun​sko druš​tvo, Po​gla​vi​co – šap​ne Mc​Murp​hy i okre​ne se na dru​gu stra​nu
da spa​va. Više ni​sam mo​gao zas​pa​ti, stal​no su mi se pri​vi​đa​li oni žuti zubi i ono glad​no lice
koje me moli: Gle​daj me! Gle​daj me! Ili, na kon​cu, kad sam ipak zas​pao, samo me upit​no
moli. To lice – ta pus​ta, žuta, glad​na že​lja – iz mra​ka iz​bi​ja pre​da me, tra​ži ne​što... moli ne​‐
što. Ču​dio sam se Mc​Murp​hyju kako može spa​va​ti op​sjed​nut sto​ti​na​ma, ti​su​ća​ma tak​vih
lica.
Na odje​lu po​re​me​će​nih pa​ci​jen​te bude zvo​nom. Nije kao do​lje, gdje jed​nos​tav​no upa​le
svje​tla. Zvo​no zvu​či kao kak​vo go​le​mo ši​lji​lo olov​ki koje ši​lji neku stra​ho​tu. Kad smo ga
čuli, i Mc​Murp​hy i ja sko​či​li smo u svo​jim kre​ve​ti​ma, i već smo htje​li opet leći kad​li nas
zvuč​nik po​zva da do​đe​mo u glav​nu sobu. Si​šao sam s kre​ve​ta, leđa su mi se tako uko​či​la da
se ni​sam mo​gao sag​nu​ti. Po na​či​nu kako je Mc​Murp​hy ukru​če​no ho​dao na​oko​lo znao sam
da se i on uko​čio.
– Kak​vu su nam za​ba​vu sad pri​re​di​li, Po​gla​vi​co? – upi​tao je. – Čiz​mu? Kla​de? Na​dam
se da neće biti jako gad​no jer sam sav ni​ka​kav, čo​vje​če!
Re​kao sam mu samo da neće biti gad​no, ni​šta više, jer ni sam ni​sam znao što će biti dok
ni​smo doš​li u glav​nu sobu gdje nam je jed​na ses​tra, dru​ga jed​na, do​ba​ci​la: – Gos​po​din Mc​‐
Murp​hy i gos​po​din Brom​den? – i pru​ži​la nam po jed​nu malu pa​pir​na​tu čašu.
Po​gle​dam u svo​ju čašu, a u njoj one cr​ve​ne pi​lu​le, tri ko​ma​da.
U gla​vi mi sta​ne zu​ja​ti, cing, i ni​ka​ko da pres​ta​ne.
– Če​kaj​te – kaže Mc​Murp​hy – to su one no​ka​ut-pi​lu​le, je li?
Ses​tra kima gla​vom i os​vr​će se pro​vje​re radi; dva tipa če​ka​ju s kli​je​šti​ma za led, rame uz
rame, zgrb​lje​ni i sprem​ni.
Mc​Murp​hy vra​ća čašu: – Opros​ti​te, mi​los​ti​va, još uvi​jek do​bro vi​dim. Ci​ga​re​tu, to
hoću.
I ja vra​ćam čašu, a ona kaže da mora te​le​fo​ni​ra​ti, po​te​že stak​le​na vra​ta, odva​ja se od nas i
eno je kod te​le​fo​na pri​je nego što je itko us​pio bilo što iz​us​ti​ti.
– Po​gla​vi​co, žao mi je što sam te uva​lio u te​ška gov​na – kaže Mc​Murp​hy, ali ga je​dva ču​‐
jem od zuja te​le​fon​skih žica u zi​do​vi​ma. Osje​ćam kako mi u gla​vi pa​nič​no br​za​ju mis​li.
Sje​di​mo u dnev​nom bo​rav​ku, oko nas krug onih lica, kad​li se vra​ta otva​ra​ju, ula​zi Glav​‐
na ses​tra osob​no, s njom su nje​zi​na dva crna po​boč​ni​ka, idu ko​rak za njom. Htio bih se
sma​nji​ti u svo​joj sto​li​ci, po​bje​ći od nje, ali je pre​kas​no. Pre​vi​še njih gle​da u mene, oči me
drže za​li​jep​lje​nog u mjes​tu.
– Do​bro ju​tro – kaže ona, s uobi​ča​je​nim osmi​je​hom.
Mc​Murp​hy joj od​vra​ća »do​bro ju​tro«, a ja šu​tim iako ona i meni to kaže i to glas​no.
Gle​dam crne mom​ke: je​dan ima flas​ter na nosu i ruku u po​ve​zu, siva mu ruka kao pauk viri

172
 www.balkandownload.org

iz plat​na, a dru​gi se ukru​tio kao da su mu re​bra u ok​lo​pu. Obo​ji​ca se malo kese. Po svoj pri​‐
li​ci mo​gli su zbog svo​jih oz​lje​da os​ta​ti kod kuće, ali nisu htje​li ovo pro​pus​ti​ti ni​za​što. Ja im
se u inat ke​sim.
Glav​na ses​tra tiho i strp​lji​vo tu​ma​či Mc​Murp​hyju kako se neo​d​go​vor​no, ba​la​vo po​nio,
kao kak​vo is​k​va​re​no pre​po​tent​no di​je​te, zar ga nije stid? Nije, on od​vra​ća, neka ona pre​đe
na stvar.
Oni pa​ci​jen​ti u na​šem odje​lu pri​zem​no, kaže ona, na iz​van​red​nom grup​nom sas​tan​ku
ju​čer po​pod​ne slo​ži​li su se s osob​ljem da nam se za naše do​bro pru​ži šok-te​ra​pi​ja – ako ne
shva​ća​mo da smo po​gri​je​ši​li. Mc​Murp​hy neka samo priz​na svo​ju po​gre​šku, neka po​ka​že, is​‐
ka​že da ima ra​ci​ona​lan kon​takt, i ovaj put pro​ći će bez te​ra​pi​je.
Krug lica gle​da i čeka. Ses​tra kaže da sve ovi​si o nje​mu.
–Je li? – od​vra​ća Mc​Murp​hy. – A jes​te li do​ni​je​li i pa​pi​re da pot​pi​šem?
– Pa, ni​sam, ali ako vi mis​li​te da tre...
– I kad ste već na tome, mo​že​te do​da​ti još ne​što, tek da ski​ne​te i tu bri​gu; kako sam, na
pri​mjer, ko​vao uro​tu da sru​šim dr​žav​nu vlast i kako mis​lim da je ži​vot u va​šem odje​lu naj​‐
ljep​ši koji se može za​mis​li​ti s ove stra​ne Ha​va​ja, zna​te, tak​ve gov​na​ri​je.
– Ne mis​lim da bi to...
– A onda, kad vam pot​pi​šem, dat ćete mi deku i ku​ti​ju ci​ga​re​ta iz pa​ke​ta Cr​ve​nog kri​ža.
Hej, one ki​ne​ske ko​mu​nja​re mo​gli bi što​šta na​uči​ti od vas,
– Rand​le, mi vam že​li​mo po​mo​ći.
Ali je on na no​ga​ma, češe si tr​buh, pro​la​zi po​red nje i cr​nih mo​ma​ka, koji uz​mi​ču, ide
pre​ma kar​ta​škim sto​lo​vi​ma.
– Sve je u redu, evo me, da ba​ci​mo tu po​ke​ri​cu...
Ses​tra tre​nu​tak gle​da za njim, onda pođe u stak​le​nik te​le​fo​ni​ra​ti.
Tri bol​ni​ča​ra, dva crna i je​dan bi​je​li ko​vr​ča​ve pla​ve kose, vode nas u glav​nu zgra​du. Mc​‐
Murp​hy raz​go​va​ra s bi​je​lim bol​ni​ča​rom, kao da ga ni​šta ne bri​ne.
Tra​vu je po​krio de​be​li mraz i dvo​ji​ca cr​nih bol​ni​ča​ra pušu po​put lo​ko​mo​ti​ve. Sun​ce je
raz​de​ra​lo po​ko​ji oblak i palo na mraz, pa je tlo po​su​to is​kra​ma. Vrap​ci, na​kos​tri​je​še​ni od
stu​de​ni, među is​kra​ma tra​že sje​men​ke. Ide​mo pre​ko tra​ve što škri​pi pod nama, po​red kr​tič​‐
nja​ka što ih je onaj pas bio na​nju​šio. Hlad​ne is​kre. U ru​pa​ma mraz, ne vi​diš mu kra​ja.
Osje​ćam taj mraz u utro​bi.
Do​đe​mo do onih vra​ta, iza njih zuji kao u ne​mir​noj koš​ni​ci. Is​pred nas dvo​ji​ca, te​tu​ra​ju
od cr​ve​nih pi​lu​la, je​dan cmiz​dri kao di​je​te i go​vo​ri:
– To je moj križ, hva​la ti, Gos​po​di​ne, to je sve što imam, hva​la ti...
Dru​gi po​nav​lja:
– Muda, muda, ima​ti muda... – To je onaj spa​si​lac s ba​ze​na. I on malo pla​če.
Ja neću ni cmiz​dri​ti ni pla​ka​ti. Ne kad je Mc​Murp​hy tu.
Teh​ni​čar nam kaže da iz​u​je​mo ci​pe​le, a Mc​Murp​hy ga pita hoće li nam raz​re​za​ti no​ga​vi​‐

173
ce i obri​ja​ti gla​vu. Teh​ni​čar od​go​va​ra da ni​smo tak​ve sre​će.
Me​tal​na vra​ta zure svo​jim za​ko​va​nim oči​ma.
Vra​ta su se otvo​ri​la i usi​sa​la pr​vo​ga. Spa​si​lac se više nije ni po​mak​nuo. Iz cr​nog pa​ne​la u
sobi jed​na zra​ka pla​vi​čas​ta dima ovi​ja mu se oko ožilj​ci​ma iz​braz​da​na čela i vuče ga unu​tra
kao psa na uzi​ci. Dok su se vra​ta za​tvo​ri​la, zra​ka ga je tri​put za​vr​ti​la oko sebe, lice mu je iz​o​‐
bli​če​no od stra​ha, viče: – Ba​ra​ka Je​dan! Ba​ra​ka dva! Ba​ra​ka tri!
Ču​jem kako mu tamo unu​tra ra​zva​lju​ju čelo, kao da otva​ra​ju pok​lo​pac ze​mu​ni​ce, škri​pa
i lom za​ri​ba​nih zup​ča​ni​ka.
Dim ras​tva​ra vra​ta, iz​la​ze no​si​la na ko​ta​či​ma s pr​vim čo​vje​kom, pro​bi​ja me oči​ma. Kak​‐
vo lice! Kre​vet se vra​ća pa iz​no​si spa​si​oca, ču​jem na​vi​ja​če kako mu skan​di​ra​ju ime.
– Slje​de​ća gru​pa – kaže teh​ni​čar.
Pod je hla​dan, smrz​nut, škri​pi. Gore cvi​li svje​tlo, duge, bi​je​le, le​de​ne ci​je​vi. Osje​ćam
vonj gra​fit​ne mas​ti, kao u kak​voj ga​ra​ži. Osje​ćam ki​se​li vonj stra​ha. Je​dan je pro​zor, mali,
vi​so​ko pos​tav​ljen, vi​dim kro​za nj na​kos​tri​je​še​ne vrap​ce po​re​da​ne na žici kao kak​va sme​đa
zrn​ca. Od stu​de​ni su gla​ve uvuk​li u pe​rje. Od ne​če​ga mi vje​tar pro​pu​hu​je šup​lje kos​ti, sve
buč​ni​je, zrač​ni na​pad! zrač​ni na​pad!
– Da nisi ur​lao, Po​gla​vi​co...
Zrač​ni na​pad!
– Samo mir​no. Ja ću prvi. Imam tvr​du gla​vu, ni​šta mi ne mogu. A ako meni ni​šta ne
mogu, ne mogu ni tebi.
Bez iči​je po​mo​ći pe​nje se na stol i širi ruke, uk​la​pa ih u sje​nu. Pre​ki​da​čem ste​žu mu se
kop​če na zglav​ci​ma i glež​nje​vi​ma, pri​ki​va​ju ga za obris. Jed​na ruka ski​da mu ruč​ni sat koji je
do​bio na koc​ki od Sca​nlo​na, is​pu​šta ga kod plo​če, pok​lo​pac škljoc​ne, fr​ca​ju zup​ci, ko​ta​či​ći i
dugo, is​u​ka​no spi​ral​no pero, pa​da​ju na plo​ču i li​je​pe se za nju.
Ne čini se ni​ma​lo pres​tra​še​nim. Kesi mi se.
Mažu mu slje​po​oči​ce gra​fit​nom maš​ću.
– Što je ovo? – pita.
– Vo​dič – kaže teh​ni​čar.
– Vo​di​čem mi mažu gla​vu. Hoću li do​bi​ti i tr​no​vu kru​nu?
Raz​ma​zu​ju. On im pje​va, zbog čega im ruke drh​te.
– Šok-te​ra​pi​ja, to je ono pra​vo!
Stav​lja​ju mu one stva​ri na​lik na slu​ša​li​ce, sre​br​ne tr​no​ve kru​ne, na za​maš​će​ne slje​po​oči​‐
ce. Gu​ra​ju mu u usta ko​mad gu​me​ne ci​je​vi da pres​ta​ne pje​va​ti.
– A seks-te​ra​pi​ja, to je ono zdra​vo!
Okre​ću neke gum​be, ma​ši​na se tre​se, dvi​je me​ha​nič​ke ruke hva​ta​ju žice za lem​lje​nje i
pre​gi​ba​ju se nad njim. Daje mi mig i go​vo​ri mi, pri​gu​še​nim gla​som, ne​što mi ka​zu​je, go​vo​ri
mi pre​ko one gu​me​ne ci​je​vi, a žice su sve bli​že sre​bru na nje​go​vim slje​po​oči​ca​ma – ska​če
luk, on se koči, uz​di​že ga tako da su mu na sto​lu samo zglav​ci i glež​nje​vi, oko ono​ga na​re​za​‐

174
 www.balkandownload.org

no​ga ko​ma​da crne gu​me​ne ci​je​vi iz​bi​ja ne​što na​lik na uuuh! i sav je po​sut is​kra​ma kao mra​‐
zom.
On​kraj pro​zo​ra u dimu pa​da​ju vrap​ci sa žice.
Ot​ko​tr​lja​ju ga van, još se tre​se, lice mu je bi​je​lo, kao smrz​nu​to. Ko​ro​zi​ja. Ki​se​li​na iz ba​‐
te​ri​je. Teh​ni​čar se okre​će meni.
– Pazi s ovim dru​gim. To je zvi​jer. Znam ga. Drži ga!
Sna​ga vo​lje tu više ne igra ulo​gu.
Drži ga! Do​vra​ga, dos​ta mi je ovih bez se​da​ti​va!
Kli​je​šta mi gri​zu zglav​ke i glež​nje​ve.
U gra​fit​noj mas​ti ima že​ljez​nih stru​go​ti​na, gre​bu mi slje​po​oči​ce.
Ne​što je re​kao kad je na​mig​nuo. Meni je ne​što re​kao.
Čo​vjek se pri​gi​ba, pri​mi​če dva že​lje​za pr​ste​nu na mo​joj gla​vi.
Stroj se zgr​bio nada me.
ZRAČ​NI NA​PAD.
Po​go​đen u sko​ku, već ju​re​ći niz​br​do, obron​ku na boku. Na​pri​jed nema puta, a na​trag je
za​trt. Gle, pre​ko ni​ša​na: smrt, smrt, smrt.
Iz​bi​ja​mo iz tr​sti​ke kod že​ljez​nič​ke pru​ge. Pris​la​njam uho na trač​ni​cu, od nje me obraz
peče.
»Nig​dje ni​šta«, ka​žem, »na sto​ti​nu mi​lja...«
»Ma daj«, Sta​ri će.
»Zar ni​smo bi​zo​ne tako tra​ži​li? Za​bi​je​mo nož u zem​lju, zu​bi​ma steg​ne​mo dr​žak pa
osje​ti​mo sta​do i kad je jako da​le​ko?«
»Ma daj«, Sta​ri će opet, ali za​go​li​can. On​dje, pre​ko pru​ge, uz ogra​di​cu svež​nje​vi žita od
zi​mus. Pod onim ži​tom ima mi​še​va, kaže pas.
»Mom​če, ide​mo li uz pru​gu ili niz pru​gu?«
»Ide​mo pri​je​ko, tako sta​ri pas kaže.«
»Pas nije na tra​gu.«
»Bit će. On​dje ima pti​ca, tako što sta​ri pas kaže.«
»Bo​lje je poći uz pru​gu, tako tvoj sta​ri kaže.«
»Naj​bo​lje je on​dje, kroz ono žito, to meni pas kaže.«
Pre​ko – a onda po pru​zi na sve stra​ne lju​di, ski​da​ju fa​za​ne ne​mi​li​ce. Čini se da je naš pas
i pre​vi​še is​tr​čao, sve je pti​ce iz žita is​tje​rao na pru​gu.
Pas je šče​pao tri miša.
... Čo​vjek, Čo​vjek, ČO​VJEK, ČO​VJEK... ve​lik i jak, a miga ko zvi​jez​da.
Opet mra​vi oh Is​u​se na​dr​ljao sam ovaj put, te gnji​de me ška​klja​ju no​ga​ma. Sje​ćaš se onaj
put kad smo vi​dje​li da mra​vi ima​ju okus ki​se​lo​ga ko​pra? A? Ti si re​kao da nije, ja sam re​kao
da jest kao ki​se​li ko​par, a tvo​ja mama me je do​bro opra​la kad je to čula! Učiš di​je​te jes​ti
bube!

175
 Ha, pra​vi mali In​di​ja​nac mora zna​ti kako pre​ži​vje​ti tako da jede sve što nje​ga pri​je ne
po​je​de.
Mi ni​smo In​di​jan​ci. Mi smo ci​vi​li​zi​ra​ni i ti to upam​ti.
Tata, re​kao si mi, kad umrem pri​bo​di me za nebo.
Sta​ra se zva​la Brom​den. I sad se zove Brom​den. Sta​ri je re​kao da se ro​dio samo s jed​nim
ime​nom, upao u nj ro​đe​njem, baš kao što tele upa​da u ras​pe​tu deku kad kra​va us​tra​je na
no​ga​ma. Tee Ah Mil​la​to​ona, »U Gori Naj​vi​ši Bor«, i ja sam, tako mi Boga, naj​vi​ši In​di​ja​‐
nac u dr​ža​vi Ore​gon, a mo​žda i u Ka​li​for​ni​ji i Ida​hu. Od ro​đe​nja.
Ti si, tako mi Boga, naj​ve​ći idi​ot ako mis​liš da će jed​na do​bra kr​š​ćan​ka uze​ti tak​vo ime
kao što je Tee Ah Mil​la​to​ona! Ro​dio si se s tim ime​nom, ka​žeš, pa u redu, i ja sam se ro​di​la
s ime​nom! Brom​den. Mary Lo​uise Brom​den.
A kad se pre​se​lim u grad, kaže Sta​ri, s tim ime​nom ćemo mno​go lak​še do​bi​ti kar​ti​cu so​‐
ci​jal​nog osi​gu​ra​nja.
Tip s če​ki​ćem za za​bi​ja​nje za​ko​vi​ca juri za ne​kim, po​žu​ri li, sti​ći će ga. Vi​dim opet one
blje​sko​ve, uda​ra​ju boje.
Tingl, tingl, mrsi pr​ste (se​dam pr​sti​ju) ona je od one vr​ste (šes​na​est pr​sti​ju, la​ga​no uda​‐
ra​ju​ći cr​nom, na raka na​lik ru​kom, sva​ki takt po jed​nom pr​stu, a sva​ki se moj nok​tić uz​gle​‐
dao k njoj kao liš​će oza​re​no na​dom da će kad se gu​ska sju​ri: tebe od​ni​je​ti van).
Vo​lim tu igru i vo​lim baku. Ne vo​lim gos​po​đu Tingl Tingl Mrsi Pr​ste što ko​ko​ši hva​ta.
Ne vo​lim je. Vo​lim onu gu​sku što leti iz​nad ku​ka​vi​čje​ga gni​jez​da. Nju vo​lim, i baku vo​lim,
prah u nje​nim bo​ra​ma.
Kad sam je idu​ći put vi​dio, bila je mr​tva, i hlad​na, na ploč​ni​ku usred The Dal​le​sa, oko
nje sto​je ša​re​ne ko​šu​lje, neki su In​di​jan​ci, neki sto​ča​ri, a neki ra​ta​ri. Ko​li​ma je voze na mjes​‐
no grob​lje, oči joj za​si​pa​ju cr​ve​nom ilo​va​čom.
Sje​ćam se ti​hih, spar​nih po​pod​ne​va pred olu​ju, kad su div​lji ze​če​vi ska​ka​li pred ko​ta​če
di​zel​skih ka​mi​ona.
Joey Peca U Ba​čvi je od pot​pi​sa ugo​vo​ra na​mak​nuo dva​de​set ti​su​ća do​la​ra i tri Ca​dil​la​‐
ca. A ni​jed​no​ga ne zna vo​zi​ti.
Vi​dim koc​ku.
Vi​dim je iz​nu​tra, ja sam na dnu. Ja sam uteg u njoj zbog ko​je​ga is​pa​da ova je​di​ni​ca meni
nad gla​vom. Koc​ku su na​mjes​ti​li da is​pad​nu zmij​ske oči7, a ja sam uteg, šest je grba oko
mene, kao bi​je​li jas​tu​ci, to je su​prot​na stra​na, šes​ti​ca na koju će koc​ka uvi​jek pas​ti kad god
se baci. A kako je dru​ga koc​ka na​mje​šte​na? Kla​dim se, isto tako, da is​pad​ne dvoj​ka. Zmij​ske
oči. Igra​ju s njim s na​mje​šte​nom koc​kom, a ja sam uteg.
Pazi, baca se! Moje dame, su​ša​ra je praz​na, a mala tre​ba nove fine ci​pe​li​ce! Idem! Fi​iju!
Usrao stvar.
Voda. Le​žim u mla​ki.
Zmij​ske oči. Opet su ga zez​nu​li. Vi​dim onu je​di​ni​cu nad gla​vom; ne može on zez​nu​ti

176
 www.balkandownload.org

fik​si​ra​ne koc​ke tamo iza tr​go​vi​ne stoč​ne hra​ne u onoj uli​či​ci... u Por​tlan​du.
Uli​či​ca je hla​dan tu​nel jer pre​dve​čer sun​ce za​la​zi. Pus​ti me... kod bake. Mo​lim te, mama!
Što je ono re​kao kad je na​mig​nuo?
Jed​na se is​to​ka hva​ta, jed​na za​pad​nih zvi​jez​da.
Ne stoj mi na putu.
Prok​let​stvo, ses​tro, ne stoj mi na putu Putu PUTU!
Ja ba​cam. Fi​iju! K vra​gu! Opet kri​vo! Zmij​ske oči.
Uči​te​lji​ca kaže da imaš do​bru gla​vu, di​je​te, bit će ne​što od tebe...
Što, tata? Ći​li​mar kao stric Vuk Tr​kač-I-Ska​kač? Ko​ša​rač? Ili još je​dan pi​ja​ni In​di​ja​nac.
Je li, mom​če, ti si In​di​ja​nac, a?
Da, je​sam.
Mo​ram priz​na​ti da do​bro go​vo​riš naš je​zik.
Tako...
Pa... za tri do​la​ra nor​ma​la.
Ne bi se tako pra​vi​li važ​ni kad bi zna​li što smo ja i Mje​sec proš​li. Ni​ka​kav prok​le​ti nor​‐
mal​ni In​di​ja​nac...
Tko ne stu​pa uko​rak – kako je ono bilo? – u uhu mu dru​gog bub​nja takt.
Opet zmij​ske oči. Ha, mom​če, pa te su koc​ke hlad​ne!
Na​kon ba​ki​na po​gre​ba, Sta​ri i stric Vuk Tr​kač I Ska​kač is​ko​pa​li su je iz gro​ba. Sta​ra nije
htje​la s nama. Pa tko je još čuo za tako ne​što? Obje​si​ti leš na sta​blo! Da se čo​vje​ku smu​či.
Zbog skr​nav​lje​nja mr​tva​ca stric Vuk Tr​kač I Ska​kač i Sta​ri sje​di​li su dva​de​set dana u
bun​ke​ru za al​ko​ho​li​ča​re u za​tvo​ru i igra​li remi.
Ali to nam je maj​ka, Boga mu i vra​ga!
To nema veze, lju​di. Nis​te je smje​li is​ko​pa​ti iz gro​ba. Vraž​ji In​di​jan​ci, kad ćete se jed​‐
nom na​uči​ti! Haj​de, guk​ni​te, gdje je?
Ah, jebi se, blje​do​li​ki, od​vra​tio je stric Vuk Tr​kač I Ska​kač, mo​ta​ju​ći ci​ga​re​tu, to od
mene ne​ćeš čuti.
Vi​so​ko, vi​so​ko u br​di​ma, vi​so​ko, na odru jele, sta​rom onom ru​kom po​ka​zu​je smjer vje​‐
tra, sta​rim onim pje​vom obla​ke od​bro​ja​va: ... tri gu​ske iz​van jata...
Što si mi re​kao kad si na​mig​nuo?
Bend svi​ra. Pazi – nebo; če​t​vr​ti je sr​p​nja.
Koc​ke mi​ru​ju.
Opet su me ude​si​li s tim stro​jem... Ne znam...
Što je re​kao?
... ne znam kako me je Mc​Murp​hy uči​nio opet ve​li​kim.
Re​kao je: ima​ti pet​lje.
Eno ih, tamo su. Crni mom​ci u bi​je​lim odo​ra​ma, kroz vra​ta pi​ša​ju u mene, pos​li​je će
doći i kri​vi​ti mene da sam pro​mo​čio svih šest jas​tu​ka na ko​ji​ma le​žim! Šes​ti​ca. Mis​lio sam

177
da je soba koc​ka. Je​di​ni​cu, zmij​sko oko, krug, bi​je​lo svje​tlo na stro​pu... to sam vi​dio... u toj
ma​loj, kva​drat​noj sobi... zna​či da je mrak. Ko​li​ko sati ni​sam znao za sebe? A sad je tu i ma​‐
gla... ali neću se sa​kri​ti u njoj... Ne, ni​kad više...
Us​ta​jem, la​ga​no, slab sam, ti​je​lo mi je utr​nu​lo... Bi​je​li jas​tu​ci na podu vlaž​ni su od moje
mo​kra​će, po​pi​šao sam se dok sam bio bez svi​jes​ti. Još se ni​sam mo​gao sje​ti​ti sve​ga, ali sam
dla​nom pro​tr​ljao oči i po​ku​šao raz​bis​tri​ti gla​vu. Tr​sio sam se. Još se ni​kad ni​sam tr​sio da
do​đem k sebi.
Ote​tu​rao sam do okru​glog, me​tal​nom mre​ži​com za​šti​će​nog okan​ca na vra​ti​ma sobe i
po​ku​cao zglo​bo​vi​ma pr​sti​ju. Vi​dio sam bol​ni​ča​ra kako ide hod​ni​kom s plad​njem za mene i
znao sam da sam ih ovaj put nad​ja​čao.

Svo​je​vre​me​no sam znao na​kon šok-te​ra​pi​je i po dva tjed​na tu​ma​ra​ti u iz​ma​gli​ci, ži​vje​ti
u onoj ma​gli i zbr​ci koja je um​no​go​me na​lik na ras​tr​ga​ni po​lu​san, u onoj si​voj zoni iz​me​đu
svje​tla i mra​ka, ili iz​me​đu sna i jave, ili iz​me​đu ži​vo​ta i smr​ti, kad znaš da više nisi u ne​svi​jes​‐
ti, ali još ne znaš ni koji je dan, ni kako se zo​veš, ni koja je ko​rist od vra​ća​nja javi – po dva
tjed​na. Ako ne​maš raz​lo​ga da se pro​bu​diš, mo​žeš u onoj si​voj zoni lu​ta​ti neo​dre​đe​no dugo
vri​je​me; ili pak, kako sam ot​krio, ako ti je zbi​lja sta​lo, mo​žeš se bor​bom od​mah iz​vu​ći iz nje,
is​tog tre​nut​ka kad se že​liš iz​bo​ri​ti za to.
I kad je na​po​s​ljet​ku ma​gla ko​nač​no odag​na​na iz moje gla​ve, či​ni​lo se kao da sam na​kon
du​gog i du​bo​kog ro​nje​nja upra​vo sti​gao, iz​bio na po​vr​ši​nu pos​li​je vi​še​go​diš​njeg iz​bi​va​nja
pod vo​dom. To je bila moja po​s​ljed​nja šok-te​ra​pi​ja.
Mc​Murp​hyju su dali još tri šoka toga tjed​na. Čim bi se opo​ra​vio od jed​no​ga, čim bi mu
se oči raz​bis​tri​le, gos​po​đi​ca Rat​c​hed doš​la bi s dok​to​rom i pi​ta​la ga mis​li li je li spre​man su​‐
oči​ti se sa svo​jim pro​ble​mom i vra​ti​ti se na odjel na li​je​če​nje. A on bi se na​pu​hao, svjes​tan
da su sva ona lica na odje​lu po​re​me​će​nih okre​nu​ta pre​ma nje​mu, i od​vra​tio bi ses​tri da mu
je žao što ima samo je​dan ži​vot koji može dati za do​mo​vi​nu, a ona neka ga cmok​ne u ros​no
cr​ve​no dupe, ali on s bro​da ne bje​ži. I go​to​vo!
Onda bi us​tao i nak​lo​nio se par puta lju​di​ma što su mu se smje​ška​li, a ses​tra bi po​ve​la
dok​to​ra u glav​nu sobu odak​le će te​le​fo​ni​ra​ti u glav​nu zgra​du i na​ru​či​ti još je​dan tret​man.
Jed​nom, dok se okre​nu​la, do​hva​tio ju je kroz odo​ru, štip​nuo ju je tako da joj je lice po​cr​‐
ve​nje​lo po​put nje​go​ve kose. Da tu nije bio i dok​tor, koji je i sam krio smi​je​šak, vje​ru​jem da
bi Mc​Murp​hyju opa​li​la jed​nu vru​ću.
Po​ku​šao sam ga na​go​vo​ri​ti da joj po​pus​ti, tek da ski​ne s vra​ta onu te​ra​pi​ju, ali mi se on
samo na​smi​jao i re​kao da mu oni, do vra​ga, za​pra​vo samo pune ba​te​ri​je, i to bes​plat​no.
– A kad odav​de iz​a​đem, dra​gi moj, prva žena koja se nađe sa sta​rim cr​ve​nim Mc​Murp​‐
hyjem, psi​ho​pa​tom od de​set ti​su​ća vati, ta će za​svi​je​tli​ti ko fli​per i iz​ba​ci​va​ti sre​br​ne do​la​re!
Bez bri​ge, nije me strah nji​ho​vog ma​log pu​nja​ča ba​te​ri​ja.

178
 www.balkandownload.org

Tvr​dio je da mu ne ško​di. Ni pi​lu​le nije htio uzi​ma​ti. Ali sva​ki put kad bi ga zvuč​nik
zvao da pre​sko​či do​ru​čak i spre​mi se za glav​nu zgra​du, na licu bi mu se mi​ši​ći na​pe​li, nes​ta​‐
lo bi mu boje s lica, či​nio se sit​nim i pres​tra​še​nim – to je bilo ono isto lice ko​jem sam odraz
vi​dio u vje​tro​bra​nu kad smo se vra​ća​li s iz​le​ta.
Iz odje​la po​re​me​će​nih vra​tio sam se u svoj odjel pri kon​cu tjed​na. Mno​go toga htio sam
mu reći pri​je od​la​ska, ali se tek bio vra​tio s jed​ne kure, sje​dio je i pra​tio ping-pong lop​ti​cu
kao da su mu oči ži​com ve​za​ne za nju. Dva bol​ni​ča​ra, crni i onaj pla​vo​ko​si, odve​li su me u
pri​zem​lje, uve​li u moj odjel i za mnom za​klju​ča​li vra​ta. Na​kon po​re​me​će​nih, odjel mi se či​‐
nio straš​no ti​him. Oti​šao sam do dnev​nog bo​rav​ka i na vra​ti​ma tko zna za​što stao; sva su se
lica okre​nu​la, po​gle​da​li su me kao ni​ka​da do​tle. Sva su se lica oza​ri​la kao da gle​da​ju u naj​‐
blis​ta​vi​ju cir​ku​sku are​nu.
– A sad, dame i gos​po​do, vje​ro​va​li ili ne – iz​dek​la​mi​rao je Har​ding – ali pred vama je
slav​ni div​lji čo​vjek koji je slo​mio ruku... cr​nom mom​ku! Hej-haj, gle​daj i uži​vaj!
Na​smi​je​šio sam im se, shva​ća​ju​ći kako se Mc​Murp​hy sve ove mje​se​ce mo​rao osje​ća​ti
pred onim li​ci​ma što vri​šte u nje​ga.
Svi su mi priš​li, htje​li su da im is​pri​čam sve što se do​go​di​lo. Kako se on drži tamo? Što
radi? Je li is​ti​na ono što su čuli u gim​nas​tič​koj dvo​ra​ni, da ga sva​ki dan fi​la​ju s EŠT-om, a
on to pri​ma kao vodu, s teh​ni​ča​ri​ma se kla​di ko​li​ko će dugo na​kon pri​ključ​ka stru​je dr​ža​ti
otvo​re​ne oči?
Re​kao sam im sve što sam znao i kao da se nit​ko nije ču​dio kako to da sad go​vo​rim –
kako to da čo​vjek koga su sma​tra​li i glu​him i ni​je​mim ot​kad zna​ju za nje​ga, go​vo​ri i čuje
kao sva​ki dru​gi. Re​kao sam im da je sve što su čuli toč​no i uz​gred još malo na​do​ve​zao i na​ki​‐
tio. Tako su se va​lja​li od smi​je​ha na nje​go​ve re​pli​ke ses​tri da su se čak i ona dva ve​ge​tir​ca u
svo​jim upi​ša​nim plah​ta​ma, na stra​ni kro​nič​nih, is​ke​si​la i za​rok​ta​la kao da ra​zu​mi​ju.
Na sas​tan​ku idu​ćeg dana sama je ses​tra po​kre​nu​la pi​ta​nje pa​ci​jen​ta Mc​Murp​hyja. Zbog
ne​kih neo​bič​nih raz​lo​ga, reče, on uop​će ne re​agi​ra na EŠT pa bi radi bu​đe​nja kon​tak​ta u
nje​mu tre​ba​lo pri​mi​je​ni​ti kak​ve dras​tič​ni​je mje​re.
Na to us​ta​ne. Har​ding. – Vje​ro​jat​no je tako, gos​po​đi​ce Rat​c​hed – reče – ali, kako sam
čuo, čini se da on nema ni​kak​vih po​te​ško​ća u kon​tak​tu s vama tamo gore.
To ju je obo​ri​lo s nogu, a od smi​je​ha koji je pras​nuo na nje​zin ra​čun bila je tako po​ku​‐
nje​na da se više nije usu​di​la ni pis​nu​ti o toj temi.
Uvi​dje​la je da Mc​Murp​hy, dok je gore – gdje lju​di ne mogu vi​dje​ti ko​li​ko je njo​me na​‐
čet – samo ras​te, pos​ta​je go​to​vo le​gen​da. Shva​ti​la je da ne može čo​vje​ka skri​va​ti od po​gle​da
i pri​ka​za​ti ga bi​jed​ni​kom, pa je skro​ji​la plan da ga do​ve​de na​trag u naš odjel. Ra​ču​na​la je –
tako će se lju​di sami uvje​ri​ti da je i on ra​njiv kao i sva​ki dru​gi smrt​nik. Neće moći nas​ta​vi​ti
svo​ju ulo​gu he​ro​ja bude li ci​je​lo vri​je​me sje​dio u dnev​nom bo​rav​ku tup od šo​ko​va.
Mom​ci su nas​lu​ti​li to i nas​lu​ti​li su da će ga ona, dok​le je god on na odje​lu iz​lo​žen nji​ho​‐
vim po​gle​di​ma, upu​ti​ti na EŠT sva​ki put čim dođe k sebi. I tako su se Har​ding, Sca​nlon i

179
Fre​dric​k​son do​go​vo​ri​li da ga uvje​re kako će za sve naj​bo​lje biti da on strug​ne s odje​la. U su​‐
bo​tu, kad su ga do​ve​li na​trag na odjel – do​ska​ku​tao je u bo​ra​vak kao bok​sač na ring, di​žu​ći
ruke iz​nad gla​ve i naj​av​lju​ju​ći po​vra​tak šam​pi​ona – mi smo ima​li već iz​ra​đen plan. Kad
pad​ne mrak za​pa​lit ćemo je​dan ma​drac i čim dođu va​tro​gas​ci omo​gu​ćit ćemo Mc​Murp​‐
hyju da zbri​še kroz vra​ta. Plan se či​nio tako do​bar da smo mis​li​li kako ga ne može od​bi​ti.
Ali – ni​smo ni po​miš​lja​li da je to dan kad se on s onom dje​voj​kom Can​dy do​go​vo​rio da
će je pro​šver​ca​ti na odjel, za Bil​lyja.
Do​ve​li su ga na odjel oko de​set uju​tro. – Ba​te​ri​ja kao nova, deč​ki! Očis​ti​li kar​bu​ra​tor,
očis​ti​li svje​ći​ce, na​pu​ni​li mi ba​te​ri​ju, radi ko aku​mu​la​tor u Mo​de​lu T! Jes​te se koji put po​‐
igra​li s tak​vim za Noć vje​šti​ca? Zum! To je pra​va za​ba​va! – I stao se ze​za​ti po odje​lu više no
ikad, pre​vr​nuo je kan​tu pr​lja​ve vode pred sa​mim vra​ti​ma glav​ne sobe, frk​nuo koc​ku mas​la​‐
ca cr​nom mom​ku rav​no na bi​je​lu kož​nu ci​pe​lu a da to crni nije ni pri​mi​je​tio, i ci​je​lo vri​je​‐
me za ruč​kom ce​re​kao se u bra​du dok se onaj mas​lac to​pio da bi ko​nač​no ci​pe​la do​bi​la boju
za koju je Har​ding re​kao da je »kraj​nje su​ges​tiv​no žuta«. Sad je bio veći no ikad, a sva​ki
put kad bi se u pro​la​zu oče​šao o kak​vu ses​tru-stu​den​ti​cu ona bi samo cik​nu​la, okre​nu​la oči​‐
ma i za​štek​ta​la pe​ti​ca​ma niz hod​nik tr​lja​ju​ći be​dro.
Opi​sa​li smo mu plan bi​je​ga, a on nam je re​kao da nema žur​be i pod​sje​tio nas da Bil​ly
ima sas​ta​nak. – Pa valj​da ne​će​mo ra​zo​ča​ra​ti na​še​ga ma​log Bil​lyja, jel’ da ne​će​mo, deč​ki?
Nema smis​la baš sada kad se tre​ba os​la​di​ti. Samo da nam us​pi​je, ve​če​ras bi mo​gao is​pas​ti li​‐
je​pi mali tu​lum. Nek to bude moja opro​štalj​ka!
Te je su​bo​te Glav​na ses​tra bila de​žur​na – nije že​lje​la pro​pus​ti​ti nje​gov po​vra​tak – pa je
od​lu​či​la da se sas​ta​ne​mo i ne​što sre​di​mo. Na sas​tan​ku je još jed​nom po​ku​ša​la uda​ri​ti u žicu
stro​žih mje​ra, us​tra​ju​ći da dok​tor »raz​mo​tri tu mo​guć​nost dok se pa​ci​jen​tu još može po​‐
mo​ći«. Ali je Mc​Murp​hy pra​tio nje​zin go​vor tak​vim cir​ku​som zi​je​va​nja, na​mi​gi​va​nja i po​‐
dri​gi​va​nja da je na​po​kon umuk​nu​la, a tek je onda šo​ki​rao i dok​to​ra i pa​ci​jen​te slo​živ​ši se sa
svi​me što je rek​la.
– Zna​te, dok​to​re, mo​žda ona ima pra​vo. Evo, gle​daj​te ko​li​ko mi je do​bra uči​ni​lo onih
ne​ko​li​ko mi​zer​nih vol​ti. Ako mi na​bi​je​te dvos​tru​ku vol​ta​žu mo​žda ću moći hva​ta​ti osmi
ka​nal, kao Mar​ti​ni. Već mi je dos​ta toga če​t​vr​tog ka​na​la, samo vi​jes​ti i prog​no​za vre​me​na, i
noću ga sa​njam.
Ses​tra pro​čis​ti grlo, htje​la je opet ov​la​da​ti si​tu​aci​jom. – Ja ni​sam alu​di​ra​la na dalj​nju
šok-te​ra​pi​ju, gos​po​di​ne Mc​Murp​hy...
– Mi​los​ti​va?
– Alu​di​ra​la sam... da raz​mis​li​mo o ope​ra​ci​ji. To je zbi​lja vrlo jed​nos​tav​no. A ima​mo i
do​bra is​kus​tva uk​la​nja​nju agre​siv​nih ten​den​ci​ja u ne​kim bez​nad​nim slu​ča​je​vi​ma...
– Agre​siv​nih? Pa ja sam mi​ran ko bu​bi​ca! Ima sko​ro dva tjed​na da ni​sam ni pip​nuo ne​‐
kog bol​ni​ča​ra a ka​mo​li da stru​žem cr​ni​lo s nje​ga! Nema raz​lo​ga da mi se što reže, jel’ tako?
Smi​je​ši​la se kao da ga moli nek shva​ti ko​li​ko su​osje​ća s njim. – Rand​le, to nije ni​kak​vo

180
 www.balkandownload.org

reza...
– A uos​ta​lom – on nas​ta​vi – ni​šta ne​će​te na​pra​vi​ti ako mi ih odre​že​te. Imam re​zerv​ni
par u noć​nom or​ma​ri​ću.
– Re​zerv​ni... par?
–Jed​no mi je do​du​še kao lop​ta, Dok.
– Gos​po​di​ne Mc​Murp​hy! – Osmi​jeh joj se raz​bio kao stak​lo čim je shva​ti​la da joj se
ruga.
– Ali je dru​go ipak ma​nje, mo​že​te ga sma​tra​ti nor​mal​nim.
I tako je nas​ta​vio sve do tre​na kad smo se spre​ma​li na po​či​nak. Do​tle je odje​lom zav​la​‐
da​la ve​se​la, sa​jam​ska at​mo​sfe​ra, lju​di su šap​ta​li o mo​gu​ćoj za​ba​vi ako dođe dje​voj​ka i još do​‐
ne​se piće. Svi su se tru​di​li da uhva​te Bil​lyjev po​gled i da mu se sva​kom tak​vom pri​li​kom
smje​ška​ju i na​mi​gu​ju. A kad smo sta​li u red za li​je​ko​ve, Mc​Murp​hy je upi​tao onu ses​tri​cu s
kri​ži​ćem i mr​ljom hoće li mu dati vi​ta​mi​na. Po​gle​da​la ga je iz​ne​na​đe​no, od​vra​ti​la da može,
nema ni​šta pro​tiv, i dala mu neke pi​lu​le ve​li​ke kao pti​čje jaje. Str​pao ih je u džep.
– Ne​će​te ih po​pi​ti? – ona ga upi​ta.
-Ja? Bože sa​ču​vaj, što će meni vi​ta​mi​ni? Uzeo sam ih za ono​ga tamo na​šeg Bil​lyja. Sve mi
se čini da je u zad​nje vri​je​me malo bli​jed, sla​bo​kr​van, valj​da.
– Pa onda... što ih ne date Bil​lyju?
– Hoću, dušo, bez bri​ge, ah mis​lim bit će bo​lje oko po​no​ći, onda će mu naj​vi​še tre​ba​ti. –
I pođe u spa​va​oni​cu gr​le​ći Bil​lyja oko za​ru​me​nje​na vra​ta, na​mi​gu​ju​ći Har​din​gu i u pro​la​zu
boc​ka​ju​ći mene pal​cem u sla​bi​ne, a ses​tra je os​ta​la na vra​ti​ma glav​ne sobe gle​da​ju​ći za njim
iz​bu​lje​nih oči​ju i li​je​va​ju​ći vodu iz bo​ka​la sebi na nogu.
Mo​ram de​talj​ni​je opi​sa​ti toga Bil​lyja Bib​bi​ta. Una​toč tome što je imao bore, a i već po​‐
ko​ju si​je​du u kosi, još je iz​gle​dao kao dje​čak – kao oni dje​ča​ci klem​pa​vih uši​ju, pje​ga​va lica,
ze​čjih zuba, što, bo​so​no​gi i zvi​ždu​ka​ju​ći, vu​ku​ći grozd so​mo​va na uzi​ci, gaze po lis​to​vi​ma
ka​len​da​ra – a ipak to uop​će nije bio. Čo​vjek bi se re​do​vi​to iz​ne​na​dio vi​djev​ši da, kad sto​ji
po​red dru​gih, nije ni​ma​lo ma​nji ras​tom, a kad ga bo​lje po​gle​daš, vi​diš da nema ni klem​pa​ve
uši, ni pje​ga​vo lice, ni ze​čje zube, nego da mu je, za​pra​vo, i više od tri​de​set go​di​na.
Samo sam ga jed​nom čuo da spo​mi​nje svo​je go​di​ne, kad je raz​go​va​rao s maj​kom u pre​‐
dvor​ju. Ona je ra​di​la u pri​jem​nom ure​du. To je bila pu​naš​na žena čvr​ste gra​đe, s ko​som čas
pla​vom, čas mo​drom, čas cr​nom, pa opet is​po​čet​ka sva​kih ne​ko​li​ko mje​se​ci, ina​če Glav​noj
ses​tri su​sje​da i, kako sam čuo, dra​ga pri​ja​te​lji​ca. Kad god bi​smo kak​vim pos​lom proš​li onu​‐
da, Bil​ly je mo​rao svra​ti​ti k maj​ci i opru​ži​ti se pre​ko pul​ta da ga ona po​lju​bi u obraz. Pri​tom
se re​do​vi​to cr​ve​nio, ali nije bilo ne​ugod​no samo nje​mu nego i svi​ma nama i zato nit​ko nije
pec​kao Bil​lyja na ra​čun toga, čak ni Mc​Murp​hy.
Jed​nog pos​li​je​pod​ne​va, ne sje​ćam se kad je to bilo, na po​vrat​ku od​ne​kud zas​ta​li smo u
pre​dvor​ju i sje​di​li na ve​li​kim plas​tič​nim ka​uči​ma ili smo sta​ja​li vani na sun​cu, če​ka​li smo da
je​dan od cr​nih mo​ma​ka na​zo​ve svo​ga kla​di​oni​ča​ra, pa je Bil​lyje​va maj​ka is​ko​ris​ti​la pri​li​ku,

181
na​pus​ti​la svo​je rad​no mjes​to, uze​la sina za ruku i iz​ve​la ga van. Sje​li su bli​zu mene, na trav​‐
nja​ku. Ona je sje​di​la uko​če​no na tra​vi, s krat​kim oblim no​ga​ma u ča​ra​pa​ma koje su me bo​‐
jom pod​sje​ća​le na ve​li​ke bra​da​vi​ce, a Bil​ly je le​žao po​red nje s gla​vom u nje​zi​nu kri​lu i ona
mu je ška​klja​la uho gla​vi​com mas​lač​ka. Bil​ly je go​vo​rio da bi se već jed​nom mo​rao ože​ni​ti a
i za​vr​ši​ti ka​kav stu​dij. Ona mu je ška​klja​la uho i smi​ja​la se tim nje​go​vim lu​do​ri​ja​ma.
– Lju​ba​vi, za tak​ve stva​ri imaš još vre​me​na ko​li​ko ho​ćeš! Pred to​bom je ci​je​li ži​vot.
– Maj​ko, pa meni je t-t-tri​de​set i jed​na!
Na​smi​ja​la se i opet ga po​ška​klja​la po uhu. – Lju​ba​vi, zar ja iz​gle​dam kao maj​ka čo​vje​ka
u go​di​na​ma?
Na​mre​ška​la je nos, otvo​ri​la usta i puc​nu​la je​zi​kom, upu​ću​ju​ći mu zvu​čan i so​čan po​lju​‐
bac, a ja sam mo​rao priz​na​ti da ona uop​će ne iz​gle​da kao maj​ka. Ni sam ni​sam vje​ro​vao da
mu je tri​de​set i jed​na go​di​na, sve dok mu se ni​sam us​pio pri​ma​ći tako bli​zu da mu vi​dim
da​tum ro​đe​nja na na​ruk​vi​ci.
U po​noć, kad su Ge​ever, onaj dru​gi crni mo​mak i ses​tra za​vr​ši​li smje​nu, a na duž​nost je
do​šao sta​ri crni gos​po​din Tur​k​le, Mc​Murp​hy i Bil​ly već su bili na no​ga​ma – valj​da gu​ta​ju
vi​ta​mi​ne, po​mis​lio sam. Skliz​nuo sam s kre​ve​ta, na​vu​kao ogr​tač, iz​i​šao u dnev​ni bo​ra​vak i
tamo ih za​te​kao kako raz​go​va​ra​ju s gos​po​di​nom Tur​k​le​om. Har​ding, Sca​nlon, Se​felt i još
neki dru​gi mom​ci ta​ko​đer su iz​aš​li. Mc​Murp​hy je upu​ći​vao Tur​k​lea što će uči​ni​ti kada dje​‐
voj​ka dođe – za​pra​vo ga je na to pod​sje​ćao, jer se vi​dje​lo da su se o tome još pri​je do​go​va​ra​li,
mo​žda još pri​je dva tjed​na. Mc​Murp​hy mu reče kako je važ​no da dje​voj​ku, kada dođe, pro​‐
pus​ti kroz pro​zor; bilo bi opas​no da ona pro​đe kroz pre​dvo​rje, tamo je de​žur​na nad​zor​ni​ca.
Onda će ot​klju​ča​ti sa​mi​cu. Jest, bit će to iz​vr​s​no, me​de​no gni​jez​do za lju​bav​ni​ke! Bit će zbi​‐
lja sami! (Ahhh, Mc​Mur-phy, po​ku​ša​vao je iz​us​ti​ti Bil​ly.) I nek ne pali svje​tla, da nad​zor​ni​‐
ca ne dođe tu nju​ška​ti. I nek za​tvo​ri vra​ta spa​va​oni​ce, nema smis​la bu​di​ti one sli​na​ve kro​‐
nič​ne. I sve da bude tiho – ne že​li​mo im sme​ta​ti.
– Ma daj, M-M-Mack – iz​mu​cao je Bil​ly.
Gos​po​din Tur​k​le je samo ki​mao i tre​sao gla​vom, a či​nio se kao da na​po​la spa​va. Ali, kad
je Mc​Murp​hy za​klju​čio: – I to je ma​nje-više sve – gos​po​din Tur​k​le je re​kao: – Pa, ne, ne u
pot​pu​nos​ti – i samo se ke​sio, u svom bi​je​lom odi​je​lu, sa žu​tom će​la​vom gla​vom što mu leb​‐
di na vrhu tan​ka vra​ta kao ba​lon na Šta​pi​ću.
– Daj, Tur​k​le, ne​ćeš ti to ba​da​va. Cura će do​ni​je​ti koju bocu.
– Sad si već malo bli​že – reče gos​po​din Tur​k​le tre​su​ći i kla​te​ći gla​vom. Dr​žao se kao da
se je​dva opi​re snu. Na​vod​no je i po danu ra​dio, na ne​kom tr​ka​li​štu. Mc​Murp​hy se okre​ne
Bil​lyju.
– Bil​ly moj, Tur​k​le puca na re​vi​zi​ju ugo​vo​ra. Ko​li​ko tebi vri​je​di gu​bi​tak jum​fa?
Pri​je nego je Bil​ly us​pio od​go​vo​ri​ti, gos​po​din Tur​k​le od​mah​ne gla​vom. – Ne to. Ne
lova. Ona slat​ki​ca, ona ne nosi samo boce, jel’ tako? Vama neće dati samo boce, a? – I na​ce​‐
rio se uoko​lo svi​ma.

182
 www.balkandownload.org

Bil​ly je go​to​vo puk​nuo, htio je pro​mu​ca​ti – a, ne Can​dy, nje​go​va cura, to ne! Mc​Murp​‐
hy ga odve​de u stra​nu i reče mu da se ne se​ki​ra zbog čed​nos​ti svo​je cure, dok on bude go​tov,
sta​ri pok​va​re​njak Tur​k​le će po svoj pri​li​ci biti tako pi​jan i pos​pan da neće us​pje​ti utje​ra​ti
mr​k​vu u vje​dro.
Dje​voj​ka je opet kas​ni​la. Sje​di​li smo u kuć​nim ogr​ta​či​ma u dnev​nom bo​rav​ku i slu​ša​li
Mc​Murp​hyja i gos​po​di​na Tur​k​lea kako pri​po​vi​je​da​ju zgo​de iz voj​ske i uz​gred puše Tur​k​le​‐
ovu ci​ga​re​tu, ali čud​no, sva​ki po​vu​če po dim, pa je vra​ća dru​go​me, a dim drži u sebi dok mu
oči ne is​ko​če. Har​ding ih upi​ta kak​vu to ci​ga​re​tu puše što tako pro​vo​ka​tiv​no mi​ri​še, a gos​‐
po​din Tur​k​le od​vra​ti pi​ska​vim gla​som, dr​že​ći dah: – Obič​na sta​ra ci​ga​re​ta. Hi-hi, da. Ho​‐
ćeš dim?
Bil​ly je bio sve ner​voz​ni​ji, u stra​hu da dje​voj​ka neće doći i u stra​hu da će doći. Stal​no je
iz​no​va pi​tao za​što ne ide​mo u kre​vet, što sje​di​mo tu u hlad​no​ći i tami kao kak​vi psi koji u
ku​hi​nji če​ka​ju mr​vi​ce sa sto​la, a mi bi​smo mu se samo na​smi​je​ši​li. Ni​ko​me se nije išlo u kre​‐
vet; uop​će nije bilo hlad​no, a bilo nam je ugod​no ona​ko se od​ma​ra​ti u po​lu​mra​ku i slu​ša​ti
Mc​Murp​hyje​ve i Tur​k​le​ove pri​či​ce. Ni​ko​me se nije spa​va​lo, da​pa​če, nit​ko se i nije se​ki​rao
što su već proš​la dva sata a dje​voj​ke još nema. Tur​k​le se sje​tio da je mo​žda nema zato što je
odjel u mra​ku, pa ona više ne može vi​dje​ti u koju zgra​du tre​ba doći. Mc​Murp​hy se slo​ži, si​‐
gur​no je to, pa su njih dvo​ji​ca sta​li ho​da​ti hod​ni​ci​ma i pa​li​ti sva svje​tla u kući, već su htje​li
upa​li​ti i ve​li​ka svje​tla u spa​va​oni​ci, ali im je Har​ding re​kao da će tako pro​bu​di​ti sve os​ta​le i
sva​ki će iz​a​ći iz kre​ve​ta, htjet će se uklju​či​ti. Slo​ži​li su se i za​do​vo​lji​li time da još upa​le sva
svje​tla u dok​to​ro​vu ure​du.
Tek što su tako osvi​je​tli​li ci​je​li odjel kao da smo usred bi​je​la dana, s pro​zo​ra se čulo ku​‐
ca​nje. Mc​Murp​hy je pri​tr​čao pro​zo​ru i pri​tis​nuo nos na nj, šti​te​ći dla​no​vi​ma oči da vidi.
Onda je uz​mak​nuo i na​smi​je​šio se.
– Li​je​pa vila, do​jez​di​la u noći – reče, zgra​bi Bil​lyja za zgla​vak i do​vu​če ga do pro​zo​ra. –
Pus​ti je da uđe, Tur​k​le. I pri​pus​ti​mo joj ovog lu​dog pas​tu​ha.
– Če-če-če​kaj M-m-mc​Murp​hy – uko​pao se Bil​ly po​put maz​ge.
– Nema če-če-če​ka​nja, deč​ko moj. Sad više nema na​trag. Na rad! Evo, do​bi​ješ pet do​la​ra
ako ta cura iz​go​ri pod to​bom, u redu? Otvo​ri pro​zor, Tur​k​le!
Iz tame iz​bi​še dvi​je dje​voj​ke, Can​dy i ona što nije doš​la kad smo išli u ri​bo​lov.
– Bin​go – reče Tur​k​le po​ma​žu​ći im da uđu. – Ima vas za sve nas.
Svi smo im otiš​li po​mo​ći. Da bi se pre​ba​ci​le unu​tra, mo​ra​le su dići suk​nje do pasa.
Can​dy us​klik​ne: – Vraž​ji Mc​Murp​hy! – i htje​de mu se tako div​lje ba​ci​ti u na​ru​čaj da je
go​to​vo raz​bi​la boce koje je ste​za​la za gr​li​će. Pri​lič​no je te​tu​ra​la i kosa joj je pa​da​la oko lica,
kosa joj se bila ra​zve​za​la. Po​mis​lio sam kako mi je bila ljep​ša na iz​le​tu, s onim re​pom na le​‐
đi​ma. Mah​nu​la je bo​com pre​ma onoj dru​goj koja je upra​vo uska​ki​va​la kroz pro​zor.
– Doš​la je i San​dy. Upra​vo je os​ta​vi​la ono​ga svog ma​ni​ja​ka iz Be​aver​to​na za ko​jeg se
uda​la. Zar to nije ludo?

183
 Dru​ga se dje​voj​ka uba​ci u sobu, po​lju​bi Mc​Murp​hyja i reče: – Zdra​vo, Mack. Opros​ti
što onaj put ni​sam doš​la. Ali, i to je go​to​vo. Ne mo​žeš dugo iz​dr​ža​ti tak​ve što​so​ve: na​đeš bi​‐
je​log miša u jas​tu​ku, crve u pu​din​gu i žabu u grud​nja​ku. – Od​mah​nu​la je gla​vom i jed​nom
ru​kom mah​nu​la pre​da se, kao da bri​še us​po​me​nu na muža ži​vo​ti​njo​ljup​ca. – Is​u​se, ka​kav
ma​ni​jak!
Obje su bile u blu​za​ma, suk​nja​ma i naj​lon​ka​ma, ali bez ci​pe​la, obje cr​ve​nih obra​za i hi​‐
ho​ta​ve.
– Mo​ra​le smo se sva​ki čas ras​pi​ti​va​ti za put – objas​ni Can​dy – u sva​kom baru.
Ši​rom otvo​re​nih oči​ju, San​dy se okre​ta​la oko sebe. – Za​bo​ga, Can​dy, curo moja, gdje
smo to upa​le? Da ne sa​njam? Je​smo k zbi​lja u sa​na​to​ri​ju? Čo​vje​če!
Bila je krup​ni​ja od Can​dy, mo​žda pet go​di​na sta​ri​ja, po​ku​ša​la je svo​ju riđu kosu sve​za​ti
u ele​gant​nu pun​đu na za​tilj​ku ali su joj se vla​si ot​ki​nu​le i vi​sje​le oko pu​nač​ka lica, ima​la je
iz​gled se​ljan​či​ce koja se pro​da​je za damu iz bo​ljeg druš​tva. Ima​la je odveć ši​ro​ka ra​me​na, be​‐
dra i gru​di, a osmi​jeh joj je ta​ko​đer bio odveć ši​rok i otvo​ren, ne bi se mo​gla na​zva​ti li​je​pom
ali je ipak bila zgod​na, a jed​nim je du​gim pr​stom dr​ža​la za de​mi​žon cr​nog vina, kla​ti​la joj se
uz bok kao kak​va tor​ba.
– Reci, Can​dy, reci, reci, reci, kak​ve nam se ovo lu​dos​ti do​ga​đa​ju? – Još se jed​nom okre​‐
nu​la oko sebe i sta​la, ras​kre​če​nih bo​sih nogu, smje​ška​ju​ći se.
– Tak​ve se lu​dos​ti ne do​ga​đa​ju – Har​ding će joj sve​ča​no. – To su pri​vi​đe​nja, le​žiš noću
bu​dan i to sa​njaš, pa te strah to priz​na​ti svom psi​hi​ću. Vi za​pra​vo i nis​te ov​dje. To vino nije
stvar​no. Ni​šta od ovo​ga ne pos​to​ji. I sad po​đi​mo odav​de.
– Zdra​vo, Bil​ly – reče Can​dy.
– Ma vidi ti tu robu – reče Tur​k​le.
Can​dy sme​te​no is​pru​ži jed​nu ruku s bo​com pre​ma Bil​lyju. – Do​ni​je​la sam ti ovo na dar.
– To su pri​vi​đe​nja ko u pis​ca Thor​nea Smit​ha – do​ba​ci Har​ding.
– Joj! – us​klik​ne San​dy. – Kamo smo to upa​le?
– Ššš! – umi​je​ša se Sca​nlon i ogle​da se oko sebe. – Ne​moj​te ga​la​mi​ti, pro​bu​dit ćete os​ta​‐
lu ba​gru.
– A što je tebi, škr​ti​ce? – na​smi​je​ši se San​dy, opet se okre​ću​ći oko sebe. – Strah te je da
neće biti dos​ta za sve?
– San​dy, znao sam da ćeš mi do​ni​je​ti taj jef​ti​ni por​to.
– Joj! – Sta​la je, di​gla po​gled pre​ma meni. – A vidi ovo​ga, Can​dy, Go​li​jat. Fi-faj-fo-
fam!8
– Bin​go – reče Tur​k​le i za​klju​ča pro​zor.
– Joj! – opet reče San​dy.
Bili smo smi​ješ​na i sme​te​na sku​pi​na, zbi​li smo se na​sred dnev​nog bo​rav​ka, mo​ta​li se je​‐
dan oko dru​go​ga, lu​pa​li i iz​va​lji​va​li ko​je​šta​ri​je zato jer nit​ko nije znao što i kako da​lje – još
ni​kad ni​smo bili u tak​voj si​tu​aci​ji – i ne znam kad bi ta ne​mir​na, nes​pu​ta​na bu​ji​ca raz​go​vo​‐

184
 www.balkandownload.org

ra, hi​ho​ta​nja i mu​va​nja pres​ta​la da se s dna hod​ni​ka nije čulo kako se ključ okre​će u bra​vi i
vra​ta se otva​ra​ju, i svi su se štrec​nu​li kao da je odjek​nuo pro​tu​pro​val​ni alarm.
– Oh, Gos​po​de Bože! – za​va​pi gos​po​din Tur​k​le, hva​ta​ju​ći se obje​ma ru​ka​ma za će​la​vu
gla​vu. – To je naad-zor​ni​ca, is​pra​šit će mi crno dupe!
Svi smo se tr​kom sklo​ni​li u za​hod, po​ga​si​li svje​tla i u mra​ku jed​no dru​gom os​lu​ški​va​li
di​sa​nje. Čuli smo kako nad​zor​ni​ca luta po odje​lu i glas​nim, po​lu​pres​tra​še​nim ša​pa​tom do​‐
zi​va Tur​k​lea.
– Gos​po​di​ne Tur-kle? Go-spo-dine Tur​k​le? – do​zi​va​la je ti​him i ne​mir​nim gla​som koji
se pri kra​ju po​zi​va di​zao.
– Gdje je, do vra​ga? – šap​ne Mc​Murp​hy, – Što joj ne od​go​va​ra?
– Ne bri​ni – umi​ri ga Sca​nlon. – U ke​nja​ru neće za​vi​ri​ti.
– Ali za​što joj se ne jav​lja? Mo​žda se na​pu​šio.
– Ma što tebi pada na pa​met? Zar mene da uhva​ti od jed​ne ma​log džo​in​ta? – To je bio
Tur​k​le​ov glas, jav​ljao se iz za​ho​da, neg​dje iz​me​đu nas.
– Bož​ju ti maj​ku, Tur​k​le, pa što ra​diš tu? – Mc​Murp​hy se is​to​vre​me​no mo​rao na​pre​za​ti
da se ne smi​je i da mu ton bude strog. – Is​pa​daj van i vidi za​što te tra​ži. Što će tek po​mis​li​ti
ako te ne nađe?
– Sud​bi​na nam je za​pe​ča​će​na – iz​va​li Har​ding i sjed​ne na pod. – Nek nam se Alah smi​‐
lu​je.
Tur​k​le otvo​ri vra​ta, kliz​ne van i pođe hod​ni​kom u su​sret nad​zor​ni​ci. Doš​la je vi​dje​ti za​‐
što gore sva svje​tla. Na to je Tur​k​le od​go​vo​rio da ne gore sva svje​tla – ni u spa​va​oni​ci ni u
za​ho​du. Nad​zor​ni​ca je uz​vra​ti​la da to nije ni​kak​va is​pri​ka za os​ta​la svje​tla; gdje je oprav​da​‐
nje za os​ta​la svje​tla? Tur​k​le je stao, ni​ka​ko da smis​li od​go​vor, i u toj pa​uzi ču​jem kako po​‐
red mene u mra​ku boca pre​la​zi iz ruke u ruku. Vani, u hod​ni​ku, nad​zor​ni​ca je po​no​vi​la
svo​je pi​ta​nje i sad je Tur​k​le od​go​vo​rio da on, ovaj, čis​ti pros​to​ri​je. Za​što je onda baš za​hod
u mra​ku, za​ina​ti​la se ona, baš za​hod koji mu kuć​ni red iz​ri​či​to pro​pi​su​je da čis​ti? Boca je
pu​to​va​la iz ruke u ruku dok smo če​ka​li da vi​di​mo što će Tur​k​le sada reći. Tako je doš​la i do
mene i ot​pio sam gut​ljaj, bio mi je po​tre​ban. Čak i ov​dje se čulo kako Tur​k​le u hod​ni​ku
guta sli​nu, za​muc​ku​ju​ći da ne​što kaže.
– Za​pet​ljao se – sik​ne Mc​Murp​hy. – Net​ko mora poći tamo da mu po​mog​ne.
Čuo sam kako se iza mene spu​šta voda iz ko​tli​ća, vra​ta se otvo​re i na svje​tlu hod​ni​ka
ugle​dam Har​din​ga kako iz​la​zi pri​di​žu​ći hla​če od pi​dža​me. Nad​zor​ni​ca se lec​nu​la vi​djev​ši
ga, a on joj se is​pri​ča; reče da je nije vi​dio jer je tako mrač​no.
– Ali nije mrač​no.
– On​dje je mrak, u za​ho​du. Ja uvi​jek uga​sim svje​tlo, da mi cri​je​va bo​lje pro​ra​de. Sme​ta​ju
mi zr​ca​la, zna​te. Kad svje​tlo gori, ona zr​ca​la bu​lje u mene kao da će mi su​di​ti ako sve ne is​‐
pad​ne u naj​bo​ljem redu.
– Ali bol​ni​čar Tur​k​le kaže da tamo upra​vo čis​ti...

185
 – I to da vi​di​te kako do​bro, iako u te​škim uvje​ti​ma! U mra​ku! Ho​će​te po​gle​da​ti?
Har​ding gur​ne vra​ta koji cen​ti​me​tar, na plo​či​ce za​ho​da pad​ne zra​ka svje​tla s hod​ni​ka.
Vi​dio sam na tren nad​zor​ni​cu, go​vo​ri​la je da mora od​bi​ti nje​go​vu po​nu​du jer sad nema vre​‐
me​na za to, mora nas​ta​vi​ti svoj obi​la​zak. Čuo sam kako se na kra​ju hod​ni​ka otva​ra​ju vra​ta
odje​la i nad​zor​ni​ca od​la​zi. Har​ding joj još do​vik​ne da nas što pri​je opet po​sje​ti, a onda smo
se svi išu​lja​li iz za​ho​da i sta​li mu sti​ska​ti ruku i tap​ša​ti ga po ple​ći​ma. Sjaj​no je iz​veo stvar.
Sta​ja​li smo u hod​ni​ku i vino je da​lje kru​ži​lo. Se​felt reče kako bi on vrlo rado trg​nuo one
vot​ke da je ima s čim po​mi​je​ša​ti. Upi​tao je gos​po​di​na Tur​k​lea ima li što na odje​lu, a ovaj
od​go​vo​ri da nema ni​šta osim vode. Na to se Fre​dric​k​son sje​ti si​ru​pa pro​tiv kaš​lja.
– Dali su mi ga ne​ko​li​ko puta; vi​dio sam, iz jed​ne boce od dvi​je li​tre u lje​kar​ni. Nema
loš okus. Imaš li ključ od lje​kar​ne, Tur​k​le?
Tur​k​le od​vra​ti da noću samo nad​zor​ni​ca ima ključ od lje​kar​ne, ali ga Mc​Murp​hy na​go​‐
vo​ri da po​ku​ša​ju pro​va​li​ti. Tur​k​le se na​ce​ri i li​je​no kim​ne gla​vom. Dok su se njih dvo​ji​ca
pet​lja​li oko bra​ve lje​kar​ne, mi os​ta​li i dje​voj​ke us​tr​ča​li smo se po glav​noj sobi otva​ra​ju​ći
kar​to​te​ke i či​ta​ju​ći do​sjee.
– Pazi ovo – reče Sca​nlon ma​šu​ći jed​nim fas​cik​lom – sve ima​ju. Tu je čak i moja svje​‐
dodž​ba iz puč​ke ško​le. Aaah, bi​jed​ne ocje​ne, upra​vo bi​jed​ne.
Bil​ly i nje​go​va dje​voj​ka lis​ta​li su Bil​lyjev do​sje. Ona se od​mak​ne i po​gle​da ga od gla​ve do
pete. – Ma zar sve ovo, Bil​ly? Te ova »fre​ni​ja« te ona »pa​ti​ja«? Po tebi se ne bi rek​lo da
imaš sve to.
Dru​ga je dje​voj​ka otvo​ri​la or​ma​rić s ma​te​ri​ja​lom pa se pi​ta​la što će ses​tra​ma ovo​li​ko ter​‐
mo​fo​ra, ima ih mali mi​li​jun, a Har​ding je sje​dio na sto​lu Glav​ne ses​tre i na sve to vr​tio gla​‐
vom.
Na​po​kon su Mc​Murp​hy i Tur​k​le us​pje​li otvo​ri​ti vra​ta lje​kar​ne pa su do​ni​je​li bocu ne​‐
kak​ve te​ku​ći​ne boje treš​nje iz hlad​nja​ka. Mc​Murp​hy po​dig​ne bocu k svje​tlu i na​glas pro​či​ta
eti​ke​tu.
– Umje​tan okus, boja, li​mu​no​va ki​se​li​na. Se​dam​de​set pos​to inert​na te​ku​ći​na... to će biti
voda... dva​de​set pos​to al​ko​hol... to je do​bro... i de​set pos​to ko​de​in. Po​zor: nar​ko​tik, stva​ra
na​vi​ku. – Od​če​pio je bocu i ot​pio gut​ljaj, za​tva​ra​ju​ći oči. Je​zi​kom je za​okru​žio po us​ti​ma,
ot​pio još je​dan gut​ljaj i po​nov​no pro​či​tao eti​ke​tu. – Pa – reče i škljoc​ne zu​bi​ma kao da su
mu upra​vo na​bru​še​ni – ako ga malo ople​me​ni​mo vot​kom, mis​lim da će va​lja​ti. Je li, Tur​k​le,
pri​ja​te​lju sta​ri, ima​mo li koju koc​ku leda?
Po​mi​je​šan u pa​pir​na​tim ča​ša​ma s vot​kom i por​tom, si​rup je imao okus kao kak​vo piće
za dje​cu, ali sna​gu one kak​tu​so​va​če koju smo na​bav​lja​li u The Dal​le​su; u grlu ne​što bla​go i
svje​že, a u že​lu​cu živa va​tra. Po​ga​si​li smo svje​tla u dnev​nom bo​rav​ku pa smo sje​di​li i pili. Pr​‐
vih ne​ko​li​ko čaša stru​si​li smo kao vodu kad gu​ta​mo pi​lu​le, oz​bilj​no i šut​ke, gle​da​ju​ći je​dan
dru​go​ga da vi​di​mo hoće li to piće koga ubi​ti. Mc​Murp​hy i Tur​k​le na​iz​mjen​ce su pili i pu​ši​li
Tur​k​le​ove ci​ga​re​te, pa su se sta​li ce​re​ka​ti raz​ma​tra​ju​ći kako bi bilo opa​li​ti onu ses​tri​cu s

186
 www.balkandownload.org

mr​ljom što de​žu​ra do po​no​ći.

–Ja bih se upla​šio – reče Tur​k​le. – Što ako pođe na mene s onim svo​jim kri​žem, onda
sam na​dr​ljao, je ’ tako?
– A znaš čega bih se ja bo​jao? – reče Mc​Murp​hy. – Za​mis​li, baš svr​ša​vam sve u šes​na​est,
a ona mi spi​či ter​mo​me​tar u dupe da mi iz​mje​ri tem​pe​ra​tu​ru!
Svi su pi​ša​li od smi​je​ha. Još se nisu smi​ri​li, a Har​ding nas​ta​vi:
– Ili još gore. Leži pod to​bom, sil​no kon​cen​tri​ra​na, i odjed​nom kaže... oh, Is​u​se... ko​li​ki
ti je puls!
– Oh, ne​moj... o, moj Bože...
– Ili još gore. Leži pod to​bom, a u sta​nju ti je od​mje​ri​ti tem​pe​ra​tu​ru i puls, bez ins​tru​‐
me​na​ta!
– O, moj Bože... mo​lim te, ne​moj...
Od pus​tog smi​je​ha va​lja​li smo se u nas​lo​nja​či​ma i na ka​uči​ma, gr​ca​li smo suz​nih oči​ju.
Dje​voj​ke su se to​li​ko smi​ja​le da su mo​ra​le dva ili tri puta us​ta​ti. – Mo​ram... ići pi​ški​ti – reče
ona veća i sve te​tu​ra​ju​ći i hi​ho​ću​ći pođe pre​ma za​ho​du i pro​ma​ši vra​ta, uđe u spa​va​oni​cu, a
mi se sta​do​smo me​đu​sob​no ušut​ka​va​ti i psi​ka​ti s pr​stom na us​na​ma, če​ka​li smo i odjed​nom
smo čuli nje​zin cik po​pra​ćen grom​kim gla​som pu​kov​ni​ka Mat​ter​so​na: –Jas​tuk je... konj! – i
evo ih obo​je, ona prva, a on iz spa​va​oni​ce za njom pu​nim ga​som u svo​jim ko​li​ci​ma.
Se​felt ot​ko​tu​ra pu​kov​ni​ka na​trag u spa​va​oni​cu i osob​no ot​pra​ti dje​voj​ku do za​ho​da,
reče joj da se nji​me slu​že samo mu​škar​ci, ali će on ču​va​ti stra​žu dok ona bude unu​tra, nek
iz​vo​li na miru oba​vi​ti svo​je po​tre​be, ni za Boga. Ona mu se sve​ča​no za​hva​li, stis​ne mu ruku,
pa su si uza​jam​no sa​lu​ti​ra​li, ali dok je ona bila na za​ho​du evo opet pu​kov​ni​ka u inva​lid​skim
ko​li​ci​ma, do​fu​rao se iz spa​va​oni​ce, i Se​felt ga je obje​ruč​ke sp​rje​ča​vao da uđe u za​hod. Kad
se dje​voj​ka po​ja​vi​la na vra​ti​ma, Se​felt je no​gom od​bi​jao ju​ri​še pu​kov​ni​ko​vih ko​li​ca, a mi
smo u kru​gu oko te gu​žve na​vi​ja​li za jed​no​ga i za dru​go​ga. Dje​voj​ka i Se​felt za​jed​nič​kim
sna​ga​ma vra​ti​še pu​kov​ni​ka u kre​vet, pa onda odo​še u hod​nik ple​sa​ti val​cer uz glaz​bu koju
nit​ko dru​gi nije mo​gao čuti.
Har​ding je pio, gle​dao i vr​tio gla​vom. – Ovo se ne do​ga​đa! To je su​rad​nja Kaf​ke, Twa​‐
ina i Mar​ti​ni​ja.
Mc​Murp​hy i Tur​k​le odjed​nom se za​bri​nu​še da je svje​tla pre​vi​še, pa po​đo​še hod​ni​kom
ga​si​ti sva​ku i naj​ma​nju ža​ru​lji​cu, čak i noć​ne lam​pi​ce u zidu, u vi​si​ni ko​lje​na, dok nije zav​la​‐
dao mr​k​li mrak. Tur​k​le je do​nio džep​ne ba​te​ri​je, pa smo u hod​ni​ku pri​re​di​li utr​ke s ko​li​ci​‐
ma koja smo uze​li iz spre​mi​šta; sjaj​no smo se za​bav​lja​li, kad​li odjed​nom za​ču​je​mo poz​na​ti
Se​fel​tov krik od grča i na​đe​mo ga gdje se trza, opru​žen na podu, kraj one ve​li​ke cure, San​dy.
Sje​di​la je na podu, oti​ra​la suk​nju i gle​da​la u Se​fel​ta. – Još ni​kad ni​sam do​ži​vje​la ne​što tako
– reče za​pa​nje​no i tiho.
Fre​dric​k​son klek​ne do pri​ja​te​lja, gur​ne mu među zube lis​ni​cu da ne bi pre​gri​zao je​zik i
po​mog​ne mu da si za​kop​ča hla​če. – Seef, si do​bro? Seef?

187
 Se​felt ne otvo​ri oči ali mli​ta​vo po​dig​ne ruku i iz​va​di lis​ni​cu iz usta. Is​ke​si se za​pje​nje​nim
us​na​ma. – Do​bro sam – reče. – Daj​te mi li​jek i pus​ti​te me opet s lan​ca.
– Zbi​lja ti tre​ba li​jek, Se​felt?
– Li​jek.
– Li​jek – po​no​vi Fre​dric​k​son pre​ko ra​me​na, još uvi​jek kle​če​ći.
– Li​jek – po​no​vi Har​ding i upu​ti se s ba​te​ri​jom u lje​kar​nu. San​dy ga je pra​ti​la stak​las​tim
po​gle​dom. Sje​di​la je po​red Se​fel​ta i gla​di​la mu kosu sva u čudu.
– Naj​bo​lje da i meni ne​što do​ne​seš – pi​ja​no je vik​nu​la za Har​din​gom. – Tako ne​što još
ni​sam do​ži​vje​la, ma ni na​lik tome.
Čuli smo kako stak​lo puca do​lje u hod​ni​ku, pa se Har​ding vra​ti s pu​nim ša​ka​ma pi​lu​la i
nji​ma sta​ne po​si​pa​ti Se​fel​ta i ženu kao da mrvi gru​de nad gro​bom. Oči je upro u strop.
– Mi​lo​srd​ni Gos​po​di​ne naš, pri​hva​ti u svo​je kri​lo ova dva jad​na greš​ni​ka. I vra​ta ne​moj
po​sve za​tvo​ri​ti, da i nas os​ta​le pri​miš, jer ovo što sad gle​daš je kraj, ap​so​lut​ni, neo​po​zi​vi,
fan​tas​tič​ni kraj. Ko​nač​no sam shva​tio što se to zbi​va. Ovo su naši po​s​ljed​nji tr​za​ji. Sud​bi​na
nam je za​pe​ča​će​na. Va​lja nam sku​pi​ti svu hra​brost i svo​joj ne​umit​noj kobi po​gle​da​ti u oči.
U zoru, sve će nas pos​tri​je​lja​ti. U sva​ko​ga po sto ku​bi​ka. Gos​po​đi​ca Rat​c​hed pos​tro​jit će
nas is​pred zida pa ćemo se naći oči u oči sa straš​nim ždri​je​lom pu​ške koju će na​bi​ti Me​pro​‐
ba​ma​ti​ma! To​ra​zi​ni​ma! Li​bri​ju​mi​ma! Ste​la​zi​ni​ma! I mah​nut će sab​ljom, pali! I smi​rit će
nas za vječ​na vre​me​na!
Skliz​nuo je niza zid i sru​šio se na pod, iz šaka su mu se na sve stra​ne pro​su​le pi​lu​le kao
kak​ve cr​ve​ne, ze​le​ne i na​ran​čas​te bube.
– Amen – reče i sklo​pi oči.
Dje​voj​ka na podu po​teg​ne suk​nju pre​ko du​gih, is​te​sa​nih nogu, po​gle​da u Se​fel​ta koji se
na svje​tlu, kraj nje, još ke​sio i tr​zao, i reče:
-Još ni​kad ni​sam do​ži​vje​la ne​što ni upo​la ova​ko.

Har​din​gov go​vor ako i nije baš otri​jez​nio lju​de, ali je ba​rem uka​zao na oz​bilj​nost ono​ga
što ra​di​mo. Noć je od​mi​ca​la, tre​ba​lo je mis​li​ti na ju​tro kad će doći osob​lje. Bil​ly Bib​bit i
nje​go​va dje​voj​ka spo​me​nu​še da je če​ti​ri proš​lo i ako nit​ko nema ni​šta pro​tiv, ako se sla​žu,
vo​lje​li bi da im gos​po​din Tur​k​le ot​klju​ča sa​mi​cu. Ušli su u nju pod lu​kom mla​zo​va ba​te​ri​ja,
a mi os​ta​li po​vu​ko​smo se u dnev​ni bo​ra​vak vi​je​ća​ti ho​će​mo li po​čis​ti​ti i ure​di​ti pros​to​ri​je.
Tur​k​le, kako je ot​klju​čao sa​mi​cu, go​to​vo je zas​pao pa smo ga mo​ra​li u ko​li​ci​ma od​gu​ra​ti u
bo​ra​vak.
Dok sam išao za nji​ma, na​glo mi sine i za​pre​pas​ti me po​mi​sao da sam pi​jan, dos​lov​ce pi​‐
jan, prvi put od voj​ske tako sam na​tre​skan da se te​tu​ram i ce​re​kam, na​pio sam se za​jed​no s
pet-šest dru​go​va i dvi​je cure – usred odje​la Glav​ne ses​tre! Ska​ku​ćem, smi​jem se i za​bav​ljam
se s cu​ra​ma, pi​jan na​sred naj​ja​če ut​vr​de Sus​ta​va! Raz​mis​lio sam o sve​mu što smo uči​ni​li te

188
 www.balkandownload.org

noći i sve mi se či​ni​lo go​to​vo ne​mo​gu​ćim. Mo​rao sam sebi po​nav​lja​ti da se to zbi​lja do​go​di​‐
lo, da smo to za​is​ta iz​ve​li. Jed​nos​tav​no smo otvo​ri​li je​dan pro​zor i pus​ti​li to sve unu​tra kao
što pu​šta​te fri​ški zrak. Mo​žda Sus​tav i nije baš sve​mo​ćan. Sada, kad smo vi​dje​li što sve mo​‐
že​mo, tko će nas spri​je​či​ti da to po​no​vi​mo? Ili da na​pra​vi​mo ne​što dru​go što po​že​li​mo? Od
tih mis​li tak​va me sre​ća zgra​bi​la da sam vris​nuo, us​tre​mio se na Mc​Murp​hyja i San​dy koji
su išli is​pred mene, po​di​gao obo​je, sva​ko jed​nom ru​kom, i dok su oni ur​la​li i mla​ta​ra​li no​ga​‐
ma kao dje​ca, tr​kom sam ih od​nio skroz do bo​rav​ka. Tako sam se do​bro osje​ćao.
Opet je pu​kov​nik Mat​ter​son us​tao, bis​tro​ok i usta pu​nih lek​ci​ja, a Sca​nlon ga je opet
odveo u kre​vet. Onda Se​felt, Mar​ti​ni i Fre​dric​k​son re​ko​še da će i oni na spa​va​nje. Mc​‐
Murp​hy, ja, Har​ding, dje​voj​ka i Tur​k​le os​ta​do​smo da is​pi​je​mo si​rup pro​tiv kaš​lja i od​lu​či​‐
mo kako ćemo sre​di​ti onaj krš na odje​lu. Me​đu​tim, na to kao da smo mis​li​li je​di​no ja i Har​‐
ding; Mc​Murp​hy i dje​voj​ka samo su sje​di​li u mra​ku, sr​ka​li si​rup, smi​ja​li se i pi​pa​li, a Tur​k​le
je stal​no iz​no​va pa​dao u san. Har​ding se na sve na​či​ne tru​dio da ih uoz​bi​lji.
– Ma nit​ko od vas ne shva​ća oz​bilj​nost si​tu​aci​je – reče.
– Sra​nje – reče Mc​Murp​hy.
Har​ding lupi dla​nom po sto​lu. – Mc​Murp​hy, Tur​k​le, vi ne shva​ća​te što se no​ćas ov​dje
do​go​di​lo. Na odje​lu du​šev​ne bol​ni​ce. Odje​lu gos​po​đi​ce Rat​c​hed! Po​s​lje​di​ce će biti... ka​tas​‐
tro​fal​ne!
Mc​Murp​hy je gric​kao dje​voj​ci uho. Tur​k​le kim​ne, otvo​ri jed​no oko i reče: – Tako je.
Uju​tro je ona tu.
– Me​đu​tim, ja imam plan – reče Har​ding i us​ta​ne, pa nas​ta​vi kako Mc​Murp​hy oči​to
više nije u sta​nju da bi mo​gao išta od​lu​či​ti, net​ko dru​gi mora uze​ti stvar u svo​je ruke. Kako
je go​vo​rio sve se više us​prav​ljao i otrež​nja​vao. Ton mu je bio živ i oz​bi​ljan, ru​ka​ma je uobli​‐
ča​vao svo​je mis​li. Bilo mi je dra​go što je tu da pre​uz​me stvar.
Plan mu je bio ova​kav: Tur​k​lea ćemo sve​za​ti, da iz​gle​da kao da ga je Mc​Murp​hy na pre​‐
pad za​sko​čio i sve​zao, re​ci​mo, tra​ka​ma od plah​te, odu​zeo mu klju​če​ve, pro​va​lio u lje​kar​nu,
raz​ba​cao li​je​ko​ve, u kar​to​te​ci je na​pra​vio pak​le​ni lom samo da na​pa​kos​ti ses​tri – u taj dio će
po​vje​ro​va​ti – a onda je ot​klju​čao lo​ko​te na mre​ži i zbri​sao.
Mc​Murp​hy reče da to zvu​či kao te​le​vi​zij​ski za​plet i da je tako je ble​sa​vo da mora upa​li​ti,
te čes​ti​tao Har​din​gu na oš​tro​um​nos​ti. Har​ding reče da ta​kav plan ima do​brih stra​na: os​ta​li
deč​ki spa​sit će se od ne​vo​lja sa ses​trom, Tur​k​le će sa​ču​va​ti po​sao, a Mc​Murp​hy će po​bje​ći s
odje​la. Dje​voj​ke mogu Mc​Murp​hyja odves​ti autom u Ka​na​du, ili Ti​ju​anu, kako je re​kao, ili
čak u Ne​va​du ako želi, i bit će po​sve si​gu​ran; po​li​ci​ja se ni​kad ne tru​di bog​z​na kako da
uhva​ti bje​gun​ce iz bol​ni​ce jer se oni sami po​ja​ve u de​ve​de​set pos​to slu​ča​je​va već na​kon ne​‐
ko​li​ko dana, švorc i pi​ja​ni, je​dva če​ka​ju da se opet do​če​pa​ju bes​plat​no​ga sta​na i hra​ne. Raz​‐
go​va​ra​li smo o tom pla​nu neko vri​je​me i do​kraj​či​li si​rup pro​tiv kaš​lja. Na kra​ju smo ušu​tje​‐
li. Har​ding je po​no​vo sjeo.
Mc​Murp​hy spus​ti ruku s dje​voj​či​nih ra​me​na i po​gle​da mene, pa Har​din​ga; raz​miš​ljao

189
je, na licu mu je opet bio onaj ču​dan, umo​ran iz​gled. Upi​tao je što je s nama, za​što mi jed​‐
nos​tav​no ne po​ku​pi​mo svo​je kr​pi​ce i od​ma​gli​mo za​jed​no s njim?
– Ja još ni​sam spre​man, Mack – reče mu Har​ding.
– Za​što onda mis​liš da ja je​sam?
Har​ding ga je neko vri​je​me šut​ke gle​dao, pa se na​smi​je​ši i reče:
– Ne, ti ne ra​zu​mi​ješ. Bit ću spre​man za ne​ko​li​ko tje​da​na. Ja to že​lim uči​ni​ti sam, po
svo​me, hoću iz​a​ći na ona glav​na vra​ta, uza sav tra​di​ci​onal​ni bi​ro​krat​ski pos​tu​pak i uza sve
kom​pli​ka​ci​je. Hoću da žena dođe tu s autom po mene u odre​đe​no vri​je​me. Hoću da shva​te
da sam ja bio ka​dar to uči​ni​ti.
Mc​Murp​hy kim​ne.
– A ti, Po​gla​vi​co?
– Sa mnom je u redu. Za​sad još ne znam gdje bih po​šao, a na​kon tvog od​la​ska net​ko
mora os​ta​ti ov​dje još koji tje​dan, tek da se stva​ri ne vra​te na sta​ro.
– A što je s Bil​lyjem i Se​fel​tom i Fre​dric​k​so​nom i os​ta​li​ma?
– Ne mogu go​vo​ri​ti u nji​ho​vo ime – reče Har​ding. – Nji​ma os​ta​ju nji​ho​vi pro​ble​mi,
kao i nama. To su još bo​les​ni lju​di, na mno​go na​či​na. Ali, ba​rem su jed​no pos​ti​gli: da su bo​‐
les​ni lju​di, a ne više ze​če​vi, Mack. Mo​žda će jed​nog dana biti i zdra​vi lju​di, to ne znam.
Zu​re​ći u nad​la​ni​ce svo​jih ša​ke​ti​na, Mc​Murp​hy je neko vri​je​me raz​miš​ljao o tome. Onda
se za​gle​da u Har​din​ga.
– Har​ding, što je to? Što se to do​ga​đa?
– Mis​liš na sve ovo?
Mc​Murp​hy kim​ne.
Har​ding za​vr​ti gla​vom. – Ne vje​ru​jem da ti na to mogu od​go​vo​ri​ti. Da, mo​gao bih ti ve​‐
le​uče​no zbo​ri​ti o ne​kak​vim fre​udov​skim raz​lo​zi​ma i oni bi ima​li svo​je oprav​da​nje. Ali ti
tra​žiš raz​lo​ge raz​lo​zi​ma, a to ti ja ne mogu dati. Ba​rem ne što se tiče dru​gih. A što se mene
tiče? Kriv​nja. Stid. Strah. Sa​mo​oma​lo​va​ža​va​nje. Ja sam u ra​noj mla​dos​ti ot​krio da sam... pa,
bu​di​mo ob​zir​ni i re​ci​mo: druk​či​ji. Taj je iz​raz bo​lji i op​će​ni​ti​ji od onog dru​gog. Uži​vao sam
u ne​kim stva​ri​ma koje naše druš​tvo drži sra​mot​nim. I raz​bo​lio sam se. Ne zbog onih stva​ri;
mis​lim da sam se raz​bo​lio zbog osje​ća​ja da je u mene upe​ren ve​li​ki, ne​umo​lji​vi prst druš​tva i
da sil​ni glas mi​li​ju​na skan​di​ra: »Sti​di se, sti​di se, sti​di se.« Tako druš​tvo tre​ti​ra ono​ga tko
je druk​či​ji.
– I ja sam druk​či​ji – reče Mc​Murp​hy – pa za​što se ne​što tako ne do​ga​đa meni? Još ot​‐
kad znam za sebe uvi​jek me net​ko zbog ne​če​ga gnja​vio, ali me to nije... od toga ni​sam po​‐
šan​dr​cao.
– Toč​no, imaš pra​vo. Od toga nisi po​lu​dio. Ali, ja ti ni​sam pre​zen​ti​rao svoj raz​log kao
je​di​ni raz​log. Do​du​še, u svo​je vri​je​me, pri​je sve​ga ne​ko​li​ko go​di​na, dok sam bio mla​đi, mis​‐
lio sam da je druš​tve​na osu​da je​di​na sila koja ne​ko​ga može otje​ra​ti na put lu​di​la, ali si me ti
po​tak​nuo da re​va​lo​ri​zi​ram tu pos​tav​ku. Ima još ne​što što na taj put tje​ra lju​de, i jake lju​de

190
 www.balkandownload.org

po​put tebe, pri​ja​te​lju moj.

– Je li? Nije da priz​na​jem da sam i ja na tom putu, ali reci mi što je to?
– Mi – Har​ding će, kru​že​ći njež​nom, bi​je​lom ša​kom oko sebe, i po​no​vi: – Mi.
– Sra​nje! – ma​lo​duš​no reče Mc​Murp​hy, is​ke​si se, us​ta​ne i po​teg​ne dje​voj​ku za so​bom.
Onda za​ški​lji u go​to​vo ne​vid​ljiv sat. –Još malo pa će pet. Mo​ram malo ubi​ti oko pri​je ve​li​‐
kog bi​je​ga. Dnev​na smje​na neće doći još dva sata; pus​ti​mo Bil​lyja i Can​dy još malo na miru.
Oko šest, ma​gla! San​dy, dušo, ima​mo sat vre​me​na da se u kre​ve​tu malo otri​jez​ni​mo. Što ka​‐
žeš? Su​tra nas čeka dug put, bilo u Ka​na​du, ili u Mek​si​ko, ili gdje bilo.
Us​ta​li smo i mi, Tur​k​le, Har​ding i ja. Svi smo još pri​lič​no te​tu​ra​li, još smo bili pri​lič​no
pi​ja​ni, ali nam je pi​jans​tvo zas​tro ne​ka​kav osje​ćaj bla​ge tuge. Tur​k​le reče da će za je​dan sat
iz​ba​ci​ti Mc​Murp​hyja i dje​voj​ke iz kre​ve​ta.
– Pro​bu​di i mene – reče Har​ding. – Že​lim biti kraj onog pro​zo​ra kad odjez​diš, u ruci
ste​za​ti sre​br​ni me​tak i pi​ta​ti se: »Tko li je bio taj ma​ski​ra​ni čo​vjek?«
– Ma kvra​gu s tim! Vi obo​ji​ca od​mah u kre​vet i da vas više ni​sam ni vi​dio ni čuo. Jas​no?
Har​ding se na​smi​je i kim​ne, ali ni​šta ne reče. Mc​Murp​hy pru​ži ruku i Har​ding mu je
stis​ne. Kla​te​ći se una​trag kao ka​uboj koji iz​la​zi iz sa​lu​na, Mc​Murp​hy na​mig​ne i reče:
– Pri​ja​te​lju, kad više ne bude sta​ro​ga Mač​ka, ti ćeš opet biti glav​ni lu​đak.
Okre​ne se meni i na​mr​šti se. – Ne znam što bi ti mo​gao biti, Po​gla​vi​co. Is​tra​ži još malo,
vidi što bi vo​lio. Mo​žda do​bi​ješ ulo​gu ne​ga​tiv​ca u bor​ba​ma ke​če​ra. U sva​kom slu​ča​ju –
samo mir​no.
Ru​ko​vao sam se s njim, pa smo svi kre​nu​li u spa​va​oni​cu. Mc​Murp​hy reče Tur​k​leu da
ras​pa​ra koju plah​tu i neka smis​li kak​vim mu je uz​lo​vi​ma naj​mi​li​je da bude za​uz​lan. Tur​k​le
od​vra​ti da hoće. U siv​kas​toj po​lu​ta​mi spa​va​oni​ce uvu​kao sam se u kre​vet i čuo kako Mc​‐
Murp​hy i dje​voj​ka li​je​žu u nje​gov kre​vet. Još sam čuo Tur​k​lea kako otva​ra vra​ta spre​mi​šta
pos​te​lji​ne u hod​ni​ku i kako ih uz bu​čan i dug uz​dah i po​dri​gi​va​nje za​tva​ra za so​bom. Oči su
mi se na​vik​le na tmi​nu pa sam vi​dio Mc​Murp​hyja i dje​voj​ku, sku​pi​li se i pri​lju​bi​li jed​no uz
dru​go, da im bude što ugod​ni​je, bili su više na​lik na dvo​je umor​ne dje​ce nego na odras​la
mu​škar​ca i odras​lu ženu koji su radi sek​sa otiš​li u kre​vet.
I tako su ih naš​li crni mom​ci kad su uju​tro u šest i tri​de​set doš​li i upa​li​li svje​tla u spa​va​‐
oni​ci.

Mnogo sam raz​miš​ljao o sve​mu što se pos​li​je do​go​di​lo i ne​ka​ko sam za​klju​čio da je to
bilo pre​do​dre​đe​no, do​go​di​lo bi se ova​ko ili ona​ko, pri​je ili pos​li​je, pa i da je Tur​k​le pro​bu​‐
dio Mc​Murp​hyja i da je on s obje​ma dje​voj​ka​ma po​bje​gao s odje​la kako je bilo pla​ni​ra​no.
Glav​na bi ses​tra na neki na​čin doz​na​la što je bilo, mo​žda samo po po​gle​du na Bil​lyje​vu licu,
i opet bi uči​ni​la ono što je uči​ni​la, pa tu bio ili ne bio Mc​Murp​hy. I Bil​ly bi uči​nio što je
uči​nio, a Mc​Murp​hy bi za to čuo i vra​tio bi se.

191
 Mo​rao bi se vra​ti​ti, jer ne bi mo​gao do​pus​ti​ti Glav​noj ses​tri da ima i zad​nju ri​ječ i zad​nji
po​tez, pa bilo to nje​mu pred no​som, ili dok on mir​no sje​di i igra po​ker u kak​vu Car​son
Cityju, ili Re​nou, ili gdje bilo. To je za nje​ga bilo kao da se obve​zao na ci​je​lo tra​ja​nje igre i
ni​ka​ko ne može ra​ski​nu​ti ugo​vor.
Čim smo se iz​vuk​li iz kre​ve​ta i sta​li kru​ži​ti po odje​lu, pri​ča o ono​me što se do​go​di​lo pre​‐
ni​je​la se tiho, od usta do usta, ali brzo kao va​tra u su​hom grm​lju.
– Što su ima​li? – pi​ta​ju oni koji poj​ma nisu ima​li. – Kur​vu! U spa​va​oni​ci?! Is​u​se!
Ne samo kur​vu, od​vra​ća​ju oni dru​gi, nego i pra​vi ku​ple​raj od pi​jan​ke. Mc​Murp​hy je ra​‐
ču​nao da će je ot​pre​mi​ti iz odje​la pri​je nego što dođe dnev​na smje​na, ali se nije na vri​je​me
pro​bu​dio.
– Ma kak​va mi to sra​nja pri​čaš!?
– Nisu sra​nja, sve je to živa is​ti​na! I ja sam bio s nji​ma.
Oni koji su su​dje​lo​va​li u tu​lu​mu go​vo​ri​li su o tome s ne​kim ti​him po​no​som i div​lje​‐
njem, kao što pri​ča​ju oče​vi​ci re​ci​mo po​ža​ra ho​te​la ili pro​va​le bra​ne – vrlo oz​bilj​no i ob​zir​‐
no, jer se broj žr​ta​va još ne zna – ali što se pri​ča više odu​ži, to su ma​nje ob​zir​ni. Kako bi
Glav​na ses​tra i nje​zi​ni užur​ba​ni crni mom​ci ot​kri​li što novo, kao na pri​mjer praz​nu bocu
si​ru​pa za ka​šalj ili hrpu ko​li​ca na​pu​šte​nu na dnu hod​ni​ka na​lik na voz​ni park auto​mo​bil​či​‐
ća u praz​nom luna-par​ku, tako bi se na​glo i jas​no oži​vio još koji de​talj noći o ko​jem će oni
što su ga do​ži​vje​li s užit​kom pri​ča​ti dru​gi​ma. Crni su mom​ci sve po​tje​ra​li u dnev​ni bo​ra​vak.
Akut​ni i kro​ni​ča​ri mi​je​ša​li su se u uz​bu​đe​nom me​te​žu. Ona dva sta​ra ve​ge​tir​ca sje​di​li su
umo​ta​ni de​ka​ma i samo ti​tra​li oči​ma i mljac​ka​li des​ni​ma. Svi su još bili u pi​dža​ma​ma i pa​‐
pu​ča​ma, osim Mc​Murp​hyja i dje​voj​ke; ona je bila odje​ve​na, ali na​rav​no bosa, a naj​lon-ča​ra​‐
pe je obje​si​la pre​ko ra​me​na, a on je bio u svo​jim cr​nim ga​ća​ma s bi​je​lim ki​to​vi​ma. Sje​di​li su
na ka​uču i dr​ža​li se za ruke. Dje​voj​ka je opet za​dri​je​ma​la, a Mc​Murp​hy se nas​la​njao na nju
ke​se​ći se za​do​volj​no i pos​pa​no.
I pro​tiv naše vo​lje bili smo sve ma​nje za​bri​nu​ti, a sve više ras​po​lo​že​ni i ve​se​li. Kad je ses​‐
tra na​iš​la na ra​su​te pi​lu​le ko​ji​ma je Har​ding po​š​kro​pio Se​fel​ta i dje​voj​ku, svi smo hr​ka​li i
rok​ta​li od suz​dr​ža​na smi​je​ha, a kad je naš​la gos​po​di​na Tur​k​lea u spre​mi​štu za rub​lje i iz​ve​la
ga van, kad smo vi​dje​li kako trep​će oči​ma i ste​nje, omo​tan sa sto​ti​nu me​ta​ra tra​ka od raz​de​‐
ra​nih plah​ti kao ma​mur​na mu​mi​ja, sta​li smo se va​lja​ti od smi​je​ha. Naš je smi​jeh Glav​na ses​‐
tra pri​mi​la bez i naj​ma​njeg tra​ga svo​ga na​mje​šte​nog osmi​je​ha; sva​ki je novi val smi​je​ha si​‐
lom gu​ta​la kao gor​ku kned​lu pa se već či​ni​lo da će joj žuč eks​plo​di​ra​ti.
Mc​Murp​hy je pre​ba​cio golu nogu pre​ko pri​ru​čja ka​uča i na​bio kapu na za​kr​vav​lje​ne oči
da ih za​šti​ti od svje​tla; ci​je​lo se vri​je​me obli​zi​vao je​zi​kom koji se či​nio kao la​ki​ran onim si​‐
ru​pom. Vi​dje​lo se da mu je zlo i da je užas​no umo​ran, stal​no je dla​no​vi​ma pri​ti​ski​vao slje​‐
po​oči​ce i zi​je​vao, ali una​toč tom svo​jem je​zi​vo lo​šem iz​gle​du jed​na​ko se po svo​me ke​sio, pa
se jed​nom ili dva​put čak i na​smi​jao kad je ses​tra na​iš​la na kak​vo novo ot​kri​će.
Kad je ses​tra ušla u svo​ju sobu da na​zo​ve glav​nu zgra​du i naj​a​vi ot​kaz gos​po​di​nu Tur​k​‐

192
 www.balkandownload.org

leu, Tur​k​le i San​dy is​ko​ris​ti​li su pri​li​ku, opet ot​klju​ča​li mre​žu na pro​zo​ru, mah​nu​li na poz​‐
drav svi​ma nama i tr​kom iz​ju​ri​li pre​ko bol​nič​kog te​re​na, sve se po​ti​ču​ći i kli​žu​ći na mo​kroj,
sun​cem oba​sja​noj tra​vi.
– Pro​zor je os​tao otvo​ren – Har​ding reče Mc​Murp​hyju. – Idi! Bje​ži za nji​ma!
Mc​Murp​hy je zas​te​njao i otvo​rio jed​no oko krv​lju pod​li​ve​no kao jaje iz in​ku​ba​to​ra.
– Ša​liš se? Ni gla​vu ni​sam ka​dar iz​ni​je​ti kroz pro​zor, a ka​mo​li ci​je​lo ti​je​lo.
– Pri​ja​te​lju moj, čini mi se da nisi u pu​noj mje​ri svjes​tan...
– Har​ding, idi k vra​gu s tim tvo​jim ve​li​kim ri​je​či​ma; ovog ju​tra ja sam u pu​noj mje​ri
svjes​tan samo toga da sam još uvi​jek na​po​la pi​jan. I da mi je zlo. A mis​lim da si za​pra​vo i ti
još pi​jan. Je li, Po​gla​vi​co, kako si ti? Jesi li i ti još pi​jan?
Od​vra​tio sam da još ne osje​ćam ni obra​ze ni nos, ako to ne​što zna​či.
Mc​Murp​hy je samo kim​nuo gla​vom i opet za​tvo​rio oči, is​pre​pleo je pr​ste na gru​di​ma i
skliz​nuo dub​lje na ka​uču, bra​du je spus​tio u ovrat​nik. Onda je cmok​nuo us​na​ma i pos​pa​no
se na​smi​je​šio.
– Čo​vje​če – reče – pa svi su još pi​ja​ni.
Har​ding je i da​lje bio za​bri​nut. I da​lje je tvr​dio kako je naj​bo​lje da se Mc​Murp​hy na br​‐
zi​nu odje​ne, dok sta​ri an​đeo mi​lo​sr​đa na​zi​va dok​to​ra da ga iz​vi​jes​ti kak​ve je gro​zo​te ot​kri​la,
ali je Mc​Murp​hy us​tra​jao da se nema zbog čega to​li​ko uz​ru​ja​va​ti, nje​mu neće biti ni​šta gore
nego pri​je.
– Već sam pod​nio nji​ho​ve naj​te​že udar​ce.
Har​ding po​di​že ruke i ode, pro​ro​ku​ju​ći pro​past.
Je​dan je crni mo​mak uočio da je mre​ža na pro​zo​ru ot​klju​ča​na, pa je za​klju​ča, ode u glav​‐
nu sobu po de​be​li re​gis​tar ime​na, vra​ti se i sta​ne glas​no či​ta​ti ime po ime po​gle​dom tra​že​ći
sva​ko​ga da vidi je li tu. Ime​na su po​pi​sa​na obrat​nim abe​ced​nim re​dom, samo zato da se lju​‐
di zbu​ne, pa je tako do​šao do B tek na sa​mom kra​ju. Ogle​da​vao se po dvo​ra​ni ne ski​da​ju​ći
pr​ste s pro​či​ta​na ime​na u re​gis​tru.
– Bib​bit? Gdje je Bil​ly Bib​bit? – Is​ko​la​čio je oči, mis​lio je kako mu je Bil​ly Bib​bit po​bje​‐
gao pred no​som i hoće li ga više ika​da uhva​ti​ti. – Tko zna kad je Bil​ly Bib​bit oti​šao, prok​le​‐
ti de​bi​li?!
I tek sad su se lju​di sje​ti​li gdje je Bil​ly Bib​bit; čuo se ša​pat i nov smi​jeh.
Crni mo​mak ode u glav​nu sobu, gle​da​li smo ga kako go​vo​ri ses​tri. Ona s tre​skom spus​ti
slu​ša​li​cu i iz​a​đe, u sto​pu pra​će​na cr​nim mom​kom; je​dan joj se uvo​jak bio odvo​jio od bi​je​le
kape i, na​lik na vla​žan pe​peo, zas​ti​rao joj dio lica. Zno​ji​la se iz​me​đu obr​va i pod no​som.
Zah​ti​je​va​la je da joj ka​že​mo kamo je bje​gu​nac oti​šao. Od​go​vo​rio joj je zbor smi​je​ha, a ona
je oči​ma pro​ša​ra​la po go​mi​li.
– Dak​le? Nije po​bje​gao, je li da nije? On je još tu, na odje​lu, je li, Har​ding? Re​ci​te mi,
Se​felt, re​ci​te mi!
Kod sva​ke ri​je​či oči su joj si​je​va​le pro​ba​da​ju​ći lju​di​ma lica, ali su oni bili imu​ni na nje​zin

193
otrov. Gle​da​li su joj u oči i ke​si​li se pr​ko​se​ći nje​zi​nu ne​ka​daš​njem a sad nes​ta​lom sa​mo​uvje​‐
re​nom osmi​je​hu.
– Wa​shin​g​ton! War​ren! Za mnom, u pre​gled pros​to​ri​ja!
Us​ta​li smo i poš​li u sto​pu za njih tro​je koji su re​dom ot​klju​ča​va​li la​bo​ra​to​rij, tuš-ku​pa​‐
oni​cu, dok​to​rov ured... Kri​ju​ći smi​je​šak kvr​ga​vom ša​kom, Sca​nlon šap​ne: – Hej, što će zez​‐
nu​ti na​šeg Bil​lyja. – Svi smo kim​nu​li. – Zez​nut će ne samo Bil​lyja, kad bo​lje pro​mis​lim. Sje​‐
ća​te se tko je tamo s njim?
Ses​tra je sti​gla do vra​ta sa​mi​ce na dnu hod​ni​ka. Gu​ra​li smo se što bli​že da bo​lje vi​di​mo,
na​mje​šta​li se i kri​vih vra​to​ve. Pre​ko ra​me​na Glav​ne ses​tre i dvo​ji​ce cr​nih vi​dje​li smo kako
ot​klju​ča​va vra​ta i ši​rom ih otva​ra. U sobi bez pro​zo​ra bio je mrak. U tmi​ni se čuo cik i neko
šu​ška​nje, a ses​tra je dig​nu​la ruku i upa​li​la svje​tlo. S ma​dra​ca na podu Bil​ly i dje​voj​ka su
žmir​ka​li na​lik na dvi​je so​vi​ce u gni​jez​du. Ses​tra se pra​vi​la da ne čuje grom​ki smi​jeh iza nje​‐
zi​nih leđa.
– Wil​li​am Bib​bit! – Upi​nja​la se svim si​la​ma da joj ton bude oštar i hla​dan. – Wil​li​am...
Bib​bit!
– Do​bro ju​tro, gos​po​đi​ce Rat​c​hed – reče Bil​ly i ne mi​ču​ći se da us​ta​ne i za​kop​ča pi​dža​‐
mu. – Ovo je Can​dy – reče ke​se​ći se i di​žu​ći dje​voj​či​nu ruku.
Ses​tra cok​ne je​zi​kom u su​him us​ti​ma. – Oh, Bil​ly, Bil​ly, Bil​ly, kako me je sram zbog
tebe.
Bil​ly još nije bio tako bu​dan da bi na nje​ga dje​lo​vao nje​zin pri​je​kor, a dje​voj​ka se vr​po​lji​‐
la i pod ma​dra​cem tra​ži​la svo​je naj​lon​ke, po​kre​ti su joj bili spo​ri i pos​pa​ni na​kon sna. Tu i
tamo sta​la bi u svom pos​pa​nom tra​že​nju, po​gle​da​la bi i na​smi​je​ši​la se le​de​nom liku ses​tre
koja je sta​ja​la pre​kri​že​nih ruku, onda bi se opet pi​pa​la da vidi je li joj ma​ji​ca za​kop​ča​na, pa
bi se vra​ti​la po​tra​zi za svo​jim naj​lon​ka​ma što su se za​gla​vi​le iz​me​đu ma​dra​ca i pod​nih plo​či​‐
ca. Obo​ma su po​kre​ti bili kao u de​be​lih ma​ča​ka pu​nih to​plog mli​je​ka pa se li​je​no iz​le​ža​va​ju
na sun​cu. Po​mis​lio sam da su i oni još pri​lič​no pi​ja​ni.
– Oh, Bil​ly – reče ses​tra tako ra​zo​ča​ra​nim to​nom kao da bi se sva​kog časa mo​gla slo​mi​ti
i za​pla​ka​ti. – Zar s ovak​vom že​nom! S jed​nom jef​ti​nom! pros​tom! na​ma​za​nom...
– Kur​ti​za​nom? – do​pu​ni je Har​ding. – Iz​a​be​lom? – Ses​tra se okre​ne, po​ku​ša ga pri​ko​‐
va​ti po​gle​dom, ali on samo nas​ta​vi: – Ne Iz​a​be​lom? Ne? – Za​miš​lje​no se po​če​še po gla​vi. –
A Sa​lo​ma?9 Ona je bila oz​lo​gla​še​na... mo​žda »dama«? To je ri​ječ koju tra​ži​te? Zna​te, že​lim
vam samo po​mo​ći.
Ses​tra se opet okre​ne Bil​lyju koji se bio kon​cen​tri​rao na us​ta​ja​nje. Pre​vr​nuo se po​tr​bu​‐
ške, sku​pio ko​lje​na i u zrak upe​rio straž​nji​cu, kao kra​va kad us​ta​je, onda se ru​ka​ma odri​nuo
s tla, stao na jed​nu nogu, pa na dru​gu, te se us​pra​vio. Či​ni​lo se da uži​va u svom us​pje​hu, kao
da uop​će nije svjes​tan nas što smo se na​tis​nu​li oko vra​ta pa ga za​fr​ka​va​mo i bo​dri​mo.
Naša buka i smi​jeh pre​nu​še ses​tru. Po​gle​da u Bil​lyja i dje​voj​ku, pa u ru​lju za svo​jim le​đi​‐
ma. Ono se lice od emaj​la i plas​ti​ke mr​vi​lo. Za​tvo​ri​la je oči, na​preg​nu​la se da smi​ri drh​taj,

194
 www.balkandownload.org

da se kon​cen​tri​ra. Zna​la je da je do​šao čas, evo nje prik​li​je​šte​ne uza zid. Otvo​ri​la je oči, sad
su joj bile vrlo male i mir​ne.
– Naj​go​re mi je, Bil​ly – reče, osje​tio sam pro​mje​nu tona – naj​go​re mi je što će tvo​ja si​ro​‐
ta maj​ka reći.
Do​bi​la je re​ak​ci​ju kak​vu je htje​la. Bil​ly se trg​ne i pri​ne​se ruku obra​zu kao da mu je spa​‐
ljen ki​se​li​nom.
– Tvo​ja maj​ka, Bil​ly, uvi​jek se di​či​la tvo​jom pris​toj​noš​ću. To ja do​bro znam. A ovo će je
straš​no po​tres​ti. Ti, Bil​ly, znaš kako je njoj kad se uz​ru​ja. Znaš kako joj može biti zlo, jad​na
žena. Znaš ko​li​ko je osjet​lji​va. A na​po​se kad se radi o nje​zi​nu sinu. Uvi​jek s po​no​som go​vo​‐
ri o tebi. Ona...
– Ne! Ne! – Usne su mu se tres​le. Stre​sao je gla​vom, mo​le​ći je. – N-n-nem-m-mo​ra​te!
– Bil​ly, Bil​ly, Bil​ly – reče ona. – Tvo​ja maj​ka i ja smo sta​re pri​ja​te​lji​ce!
– Ne! – krik​ne Bil​ly. Glas mu je stru​gao po bi​je​lim go​lim zi​do​vi​ma sa​mi​ce. Za​ba​cio je
gla​vu, za​ur​lao u mje​sec od svje​tla na stro​pu.
– N-n-ne!
Pres​ta​li smo se smi​ja​ti. Gle​da​li smo kako se Bil​ly prek​la​pa k podu, za​ba​če​ne gla​ve, is​tu​‐
re​nih ko​lje​na. Jed​nom se ru​kom tr​ljao gore-do​lje po ze​le​noj no​ga​vi​ci. Pa​nič​no je vr​tio gla​‐
vom kao di​je​te kome ste se za​gro​zi​li ba​ti​na​ma, samo dok se šiba od​si​je​če. Ses​tra mu do​dir​ne
rame da ga utje​ši. Od do​di​ra se stre​se kao uda​ren.
– Bil​ly, nije mi dra​go što će ona doz​na​ti tak​ve stva​ri o tebi... ali što ja tu mogu...
– N-n-ne​moj​te joj r-r-reći, g-g-gos​po​đi​ce Rat​c​hed! N-n-ne​moj​te!...
– Ali ja joj mo​ram reći, Bil​ly! Mr​sko mi je što se tako vla​daš, ali zar mogu druk​či​je? Ako
te na​đem tu, na tom ma​dra​cu, s tak​vom že​nom...
– Ne! N-n-ni​sam ja! Ni​sam... – ruka mu opet po​le​ti na obraz i za​li​je​pi za nj. – Ona je.
– Bil​ly, pa nije te ta žena mo​gla si​lom tu do​ves​ti. – Ses​tra za​vr​ti gla​vom. – Shva​ti me, vo​‐
lje​la bih da je dru​ga​či​je, zbog tvo​je maj​ke.
Ruka za​gre​be niz obraz, iz​braz​dav​ši duge, cr​ve​ne braz​de. – Ona je! – Bil​ly se ogle​da oko
sebe. – I M-m-mc​Murp​hy! On je! I Har​ding! I o-o-os​ta​li! I-i-iz​a​zi​va​li su me! Go​vo​ri​li su
mi sva​šta!
Sad mu je po​gled bio pri​ko​van za nju. Nije gle​dao ni li​je​vo ni des​no, nego samo rav​no u
nje​zi​no lice, kao da je mjes​to lica kak​vo spi​ral​no svje​tlo, hip​no​tič​ki vr​tlog krem-bi​je​le, pla​ve
i na​ran​čas​te boje. Gu​tao je sli​nu i če​kao da ona pro​go​vo​ri. Ali ona nije htje​la ni​šta reći; nje​‐
zi​na vje​šti​na, nje​zi​na fan​tas​tič​na me​ha​nič​ka moć vra​ti​la joj se, ana​li​zi​ra​la je si​tu​aci​ju i su​ge​‐
ri​ra​la joj da samo šuti.
– P-p-pri​si​li​li su me! Mo​lim vas, go-go-gos​po​đi​ce Rat​c​hed, pri...
Spus​ti​la je po​gled i Bil​ly pade ni​či​ce, ri​da​ju​ći od olak​ša​nja. Ona sta​vi ruku na nje​gov vrat
i pri​vu​če mu gla​vu svo​jim uštir​ka​nim gru​di​ma, mi​lu​ju​ći ga po ra​me​nu i spo​rim, prez​ri​vim
po​gle​dom pre​la​ze​ći po nama.

195
 – Sve je u redu, Bil​ly. Sve je u redu. Nit​ko te više neće po​vri​je​di​ti. Sve je u redu. Ja ću
objas​ni​ti tvo​joj maj​ci.
Go​vo​ri​la je i mr​vi​la nas po​gle​dom. Čud​no je bilo slu​ša​ti ta​kav glas, blag, me​kan i to​pao
po​put jas​tu​ka, a lice tvr​do po​put por​cu​la​na.
– U redu, Bil​ly. Hodi sa mnom. Pri​če​kaj me u dok​to​ro​vu ure​du. Nema smis​la da sje​diš
u dnev​nom bo​rav​ku u druš​tvu s tak​vim... svo​jim pri​ja​te​lji​ma.
Gla​de​ći mu obo​re​nu gla​vu i go​vo​re​ći »jad​ni deč​ko«, »jad​ni mali deč​ko«, uve​la ga je u
dok​to​rov ured, a mi smo se ni​je​mo po​vuk​li niz hod​nik i po​sje​li u dnev​nom bo​rav​ku ne gle​‐
da​ju​ći se me​đu​sob​no i iz​bje​ga​va​ju​ći i ri​ječ iz​us​ti​ti. Mc​Murp​hy je po​s​ljed​nji sjeo.
Na dru​goj stra​ni dvo​ra​ne, kro​ni​ča​ri su se pres​ta​li mo​ta​ti, sku​pi​li su se u svo​jim ni​ša​ma.
Po​gle​dao sam is​pod oka Mc​Murp​hyja, nas​to​je​ći da se to ne pri​mi​je​ti. Bio je u nas​lo​nja​ču u
svom kutu, od​ma​rao se za idu​ću run​du, za dug niz idu​ćih run​di. Ono pro​tiv čega se bo​rio
nisi mo​gao tući i po​tu​ći do​kra​ja. Mo​gao si samo stal​no tući, dok u tebi ne nes​ta​ne sna​ge pa
net​ko dru​gi mora stu​pi​ti na tvo​je mjes​to.
U glav​noj sobi te​le​fo​ni​ra​lo se na​ve​li​ko, u obi​la​zak su doš​li i neki še​fo​vi. Kad se na​po​kon
po​ja​vio i sam dok​tor, svi su ga ti lju​di po​gle​da​li kao da je ci​je​la stvar bila nje​go​vo mas​lo, ili
ju je on ba​rem odo​brio i bla​gos​lo​vio. Bli​je​dio je i tre​sao se pod nji​ho​vim po​gle​di​ma. Vi​dje​lo
se da je već uglav​nom čuo što se do​go​di​lo ov​dje, u ovom odje​lu, ali mu je to Glav​na ses​tra
opet opi​sa​la, po​la​ko, od​mje​re​no, po​tan​ko i glas​no, da i mi mo​že​mo čuti. Da to mo​že​mo
ovaj put čuti kako va​lja, sve​ča​no i oz​bilj​no, bez ša​pu​ta​nja i ce​re​ka​nja dok ona go​vo​ri. Dok​‐
tor je ki​mao gla​vom, pre​me​tao svo​je na​oča​le i trep​tao oči​ma tako suz​nim da sam mis​lio
kako ju je si​gur​no po​š​kro​pio. Za​klju​či​la je pri​čom o Bil​lyju i tra​gič​nom is​kus​tvu ko​je​mu
smo iz​lo​ži​li jad​nog mom​ka.
– Os​ta​vi​la sam ga u va​šem ure​du. S ob​zi​rom na sta​nje u ko​jem se na​la​zi, mis​lim da je
naj​bo​lje da ga od​mah pre​gle​da​te. Do​ži​vio je užas​nu kuš​nju. Jeza me hva​ta kad po​mis​lim na
šte​tu koja je pri​či​nje​na tom jad​nom mom​ku.
Pri​če​ka​la je da se i dok​tor stre​se od jeze.
– Naj​bo​lje po​đi​te k nje​mu, vi​di​te mo​že​te li go​vo​ri​ti s njim. Tre​ba s njim vrlo ob​zir​no. U
ža​los​nom je sta​nju.
Dok​tor još jed​nom kim​ne i pođe u svoj ured. Pra​ti​li smo ga po​gle​dom.
– Mack – reče Sca​nlon – čuj, valj​da ne mis​liš da mi gu​ta​mo nje​zi​na gov​na, a? Gad​no
jest, ali mi zna​mo tko je za ovo kriv... ne kri​vi​mo mi tebe.
– Ne – re​koh – nit​ko od nas ne kri​vi tebe. – A kad sam vi​dio kako me po​gle​dao, po​že​lio
sam da su mi je​zik iš​ču​pa​li.
Mc​Murp​hy zak​lo​pi oči i opus​ti se. Či​ni​lo se kao da čeka. Har​ding us​ta​ne i pri​đe mu, tek
što je zi​nuo da ne​što kaže, a s dna hod​ni​ka odjek​ne dok​to​rov krik koji svi​ma sle​di lica čis​‐
tim uža​som.
– Ses​tro! – vris​nuo je dok​tor. – Do​bri Bože, ses​tro!

196
 www.balkandownload.org

Ses​tra i tri crna mom​ka za njom po​le​te pre​ma dnu hod​ni​ka odak​le je dok​tor i da​lje do​zi​‐
vao. Ali ni​je​dan pa​ci​jent nije us​tao. Zna​li smo da tu više ni​šta ne mo​že​mo uči​ni​ti, samo
nam je na​pe​to sje​di​ti i če​ka​ti da ona dođe u dnev​ni bo​ra​vak i pri​op​ći nam ne​što što, kako
svi zna​mo, spa​da u ono što se ne​mi​nov​no mo​ra​lo do​go​di​ti.
Priš​la je rav​no Mc​Murp​hyju.
– Pre​re​zao si je gr​kljan – reče. Pri​če​ka​la je, na​da​ju​ći se da će on što reći. Nije je po​gle​dao.
– Uzeo je je​dan ins​tru​ment iz dok​to​ro​ve la​di​ce i pre​re​zao si je gr​kljan. Jad​ni, ne​sret​ni, ne​s​‐
hva​će​ni dje​čak, ubio se. Eno ga tamo, u dok​to​ro​voj sto​li​ci, pre​re​za​na vra​ta.
Opet je pri​če​ka​la, ali on nije di​zao oči​ju.
– Naj​pri​je Char​les Cheswick, a sada Wil​li​am Bib​bit! Na​dam se da ste na​po​kon za​do​‐
volj​ni. Igra​te se s ljud​skim ži​vo​ti​ma... koc​ka​te se s ljud​skim ži​vo​ti​ma... kao da za​miš​lja​te da
ste Bog!
Okre​ne se, pođe u glav​nu sobu i zak​lo​pi vra​ta, os​tav​lja​ju​ći za so​bom škri​pav, ubo​ji​to hla​‐
dan zvuk da od​zva​nja u ra​s​vjet​nim ci​je​vi​ma nad na​šim gla​va​ma.
Prva mi je, krat​ka po​mi​sao bila da ga po​ku​šam spri​je​či​ti, da ga na​go​vo​rim neka se za​do​‐
vo​lji onim što je do​bio i neka njoj pre​pus​ti po​s​ljed​nju run​du, ali prvu od​mah po​sve zbri​sa
dru​ga, jača po​mi​sao. Odjed​nom mi je kris​tal​no jas​no si​nu​lo da ga ni ja niti itko od nas de​se​‐
tak ne može spri​je​či​ti. Ni Har​din​go​vi ar​gu​men​ti, ni moji za​hva​ti stra​ga, ni po​uke sta​ro​ga
pu​kov​ni​ka Mat​ter​so​na, ni Sca​nlo​no​vo brun​da​nje, ni svi mi, svim svo​jim zdru​že​nim na​po​ri​‐
ma – ni​šta ga ne može spri​je​či​ti.
A ne mo​že​mo ga spri​je​či​ti zato što ga mi na to tje​ra​mo. To ga ne sili ses​tra nego naša po​‐
tre​ba – ona ga goni da se po​la​ko us​pra​vi, onim svo​jim ša​ke​ti​na​ma od​gu​ra od pri​ru​čja kož​‐
nog nas​lo​nja​ča, gura ga da us​ta​ne i iz​du​ži se po​put film​skog ču​do​vi​šta, po​ko​ra​va se za​po​‐
vjed​nič​kim zra​ka​ma što ga je u nj upe​ri​lo če​tr​de​set gos​po​da​ra. Mi smo ga si​li​li da tjed​ni​ma
gura da​lje, dr​ža​li ga us​prav​na i kad su mu i sto​pa​la i noge već odav​no ot​ka​za​li, si​li​li ga da
tjed​ni​ma na​mi​gu​je, kesi se i ceri i nas​tav​lja svo​ju pred​sta​vu i kad mu je vo​lja već dav​no bila
spr​že​na dvje​ma elek​tro​da​ma.
Na​tje​ra​li smo ga da us​ta​ne, pri​dig​ne svo​je crne gaće kao da su to ka​uboj​ske kož​ne nav​la​‐
ke, da na za​ti​ljak jed​nim pr​stom gur​ne svo​ju crnu kapu kao da je ka​kav ogrom​ni Stet​son,
sve spo​rim, me​ha​nič​kim po​kre​ti​ma – a kad je kre​nuo pre​ko dvo​ra​ne čulo se kako mu bose
pete uda​ra​ju kao že​lje​zom oko​va​ne, vi​dje​lo se kako pod nji​ma s plo​či​ca vr​ca​ju is​kre.
I tek je na kra​ju – po​što je pro​va​lio kro​za za​tvo​re​na stak​le​na vra​ta, a lice joj se tr​za​jem
okre​nu​lo, s uža​som koji joj je iz​bri​sa​lo sva​ki dru​gi iz​raz ko​jim će se ika​da htje​ti pos​lu​ži​ti, i
ona vris​nu​la kad je sko​čio na nju i ras​pa​rao joj odo​ru od vra​ta do dna, i opet vris​nu​la kad su
joj one dvi​je po​lut​ke s bra​da​vi​ca​ma pro​bi​le iz nje​da​ra, veće nego što ih je itko ikad mo​gao
za​mis​li​ti, to​ple i ru​ži​čas​te na svje​tlu – tek je na kra​ju, kad su oni še​fo​vi shva​ti​li da tri crna
mom​ka neće uči​ni​ti ni​šta nego će samo mir​no sta​ja​ti i gle​da​ti, pa ga oni sami, li​ječ​ni​ci, nad​‐
zor​ni​ci i ses​tre, bez nji​ho​ve po​mo​ći, mo​ra​ju sva​li​ti s nje, mo​ra​ju one te​ške riđe pr​ste iš​ču​pa​‐

197
ti iz bi​je​le puti nje​zi​na vra​ta kao da su to nje​zi​ni vlas​ti​ti vrat​ni kra​lješ​ci, mo​ra​ju ga uz bu​čan
i te​žak hro​pac strg​nu​ti s nje, tek je onda ne​kak​vim zna​kom po​ka​zao da za​pra​vo i nije dru​go
nego zdrav, od​lu​čan i us​tra​jan čo​vjek koji obav​lja te​šku za​da​ću što se ko​nač​no oba​vi​ti mora,
svi​đa​lo mu se to ili ne.
Krik​nuo je. Na kra​ju, kad su ga sva​li​li na leđa, u onoj se​kun​di kad smo mu vi​dje​li iz​o​kre​‐
nu​to lice, kad ga je na podu po​kri​la go​mi​la bi​je​lih odo​ra, is​pus​tio je krik.
To je bio glas stra​ha, mrž​nje, pre​da​je i pr​ko​sa ži​vo​ti​nje u škrip​cu, glas što ćete ga čuti iz
ra​ku​na, pume ili risa, po​s​ljed​nji glas koji is​pu​šta ži​vo​ti​nja stje​ra​na u kut, po​go​đe​na i ra​nje​‐
na, pri​je nego što će je psi do​hva​ti​ti, kad joj ko​nač​no do ni​če​ga nije, samo do sebe i svog
umi​ra​nja.

Zadr​žao sam se tamo još koji tje​dan, tek da vi​dim što će biti. Sve se mi​je​nja​lo. Se​felt i
Fre​dric​k​son pot​pi​sa​li su ot​pus​ni list s kla​uzu​lom »pro​tiv​no sa​vje​tu li​ječ​ni​ka«, dva dana
pos​li​je odo​še još tro​ji​ca akut​nih, a šes​to​ri​ca dru​gih pre​se​li​la se u dru​gi odjel. Bilo je mno​go
is​pi​ti​va​nja o pi​jan​ki na odje​lu i o Bil​lyje​voj smr​ti, i dok​to​ra oba​vi​jes​ti​še da će mu pri​hva​ti​ti
os​tav​ku, a on oba​vi​jes​ti njih da, ako ga se žele ri​je​ši​ti, mo​ra​ju ići do kra​ja i dati mu ot​kaz.
Glav​na ses​tra bila je tje​dan dana na li​je​če​nju i za to vri​je​me odjel je vo​di​la ona mala Ja​‐
pan​ka od po​re​me​će​nih; to je deč​ki​ma pru​ži​lo pri​li​ku da što​šta iz​mi​je​ne u kuć​nom redu. I
dok se Glav​na ses​tra vra​ti​la, Har​ding je bio čak is​pos​lo​vao da se tuš-ku​pa​oni​ca opet otvo​ri
pa je osob​no u njoj di​je​lio u aj​n​cu, tru​de​ći se da svo​jim proz​rač​nim tan​kim gla​som imi​ti​ra
Mc​Murp​hyje​vu iz​vi​ki​vač​ku riku. Upra​vo je di​je​lio kad smo čuli kako nje​zin ključ upa​da u
klju​ča​ni​cu.
Svi smo iz​aš​li iz ku​pa​oni​ce u hod​nik, njoj u su​sret, da je pi​ta​mo za Mc​Murp​hyja. Kad
nas je ugle​da​la, sko​či​la je ci​je​la dva ko​ra​ka una​trag, na se​kun​du mi se či​ni​lo da će se okre​nu​‐
ti i po​bje​ći. Jed​na joj je stra​na lica bila mo​dra, ote​če​na i iz​o​bli​če​na, oko po​sve za​tvo​re​no, a
vrat joj je bio de​be​lo ban​da​ži​ran. I ima​la je novu bi​je​lu odo​ru. Neki su se deč​ki na​ce​ri​li gle​‐
da​ju​ći joj u po​pr​sje odo​re; ko​li​ko joj god bila ma​nja, tješ​nja i uštir​ka​ni​ja od sta​re odo​re, više
nije mo​gla skri​va​ti či​nje​ni​cu da je ona žena.
Smi​je​še​ći se, Har​ding joj pris​tu​pi i upi​ta što je s Mc​Murp​hyjem.
Ses​tra iz​va​di iz dže​pa odo​re blo​kić i olov​ku, na​pi​še »Vra​tit će se« i pru​ži ce​du​lju. Lis​tić
joj je u ruci drh​tao. Har​ding pro​či​ta od​go​vor, ali se ne za​do​vo​lji nji​me.
–Jes​te li si​gur​ni? – upi​ta.
Sva​šta smo bili čuli – da je na odje​lu po​re​me​će​nih no​ka​uti​rao dva bol​ni​ča​ra, uzeo klju​‐
če​ve i od​ma​glio, da su ga pos​la​li na​trag na rad​nu far​mu, pa i to da je pod spe​ci​jal​nim tret​‐
ma​nom, po na​lo​gu ses​tre koja je šef odje​la dok nam ne dođe novi dok​tor.
– Jes​te li po​sve si​gur​ni? – Har​ding po​no​vi pi​ta​nje.
Ses​tra opet iz​va​di blok. Zglo​bo​vi su joj bili uko​če​ni, ruka joj je, sad bje​lja nego ika​da,

198
 www.balkandownload.org

črč​ka​la je po pa​pi​ru kao Ci​gan​ka koja ti za nov​čić is​pi​su​je sud​bi​nu.

»Da, gos​po​di​ne Har​ding«, na​pi​sa​la je, »ne bih to tvr​di​la da ni​sam si​gur​na. Vra​tit će
se.«
Har​ding pro​či​ta, pa iz​de​re list u ko​ma​di​će i baci joj ih u lice. Ona se lec​ne i po​dig​ne
ruku da ote​če​nu stra​nu lica za​šti​ti od pa​pi​ri​ća.
– Mi​los​ti​va, ja mis​lim da vi se​re​te sva​šta – do​ba​ci joj Har​ding.
Za​bu​lji​la se u nje​ga, htje​de opet spus​ti​ti ruku na blok, ali se onda okre​ne, gur​ne blok i
olov​ku na​trag u džep odo​re i ode u glav​nu sobu.
– Hm – za​gun​đa Har​ding – bio je to malo ner​vo​zan raz​go​vor, kako se čini. Ali, uos​ta​‐
lom, kad ti se kaže da se​reš sva​šta, kak​vom pi​sme​nom re​pli​kom mo​žeš od​vra​ti​ti?
Po​ku​ša​la je opet sre​di​ti svoj odjel, ali joj to nije bilo lako u na​zoč​nos​ti Mc​Murp​hyja koji
je jed​na​ko ju​ri​šao hod​ni​ci​ma, buč​no se smi​jao na sas​tan​ci​ma i pje​vao na za​ho​du. Nije mo​‐
gla vla​da​ti u svoj svo​joj pu​noj sna​zi, to nije mo​gla pi​šu​ći na​lo​ge na pa​pi​ri​ći​ma. Jed​no​ga za
dru​gim gu​bi​la je svo​je pa​ci​jen​te. Po​što je oti​šao i Har​ding, pot​pi​sao je ot​pus​ni​cu i žena je
doš​la po nje​ga, a Ge​or​ge je pre​mje​šten na dru​gi odjel, od naše po​sa​de ri​bar​skog bro​da os​ta​li
smo još samo tro​ji​ca, ja, Mar​ti​ni i Sca​nlon.
Ja još ni​sam htio oti​ći jer mi se ona či​ni​la i odvi​še si​gur​nom; kao da je če​ka​la još jed​nu
run​du i zato sam htio biti tu ako do te run​de dođe. I jed​no​ga ju​tra, Mc​Murp​hyja nije bilo
već tri tjed​na, ona po​vu​če svoj po​s​ljed​nji po​tez.
Otvo​ri​še se vra​ta i crni mom​ci do​ko​tr​lja​še jed​na no​si​la na ko​ta​či​ma s ta​blom u pod​nož​‐
ju na ko​joj je de​be​lim, cr​nim slo​vi​ma sta​ja​lo: MC​MURP​HY, RAND​LE P. POS​TO​PE​RA​‐
CIJ​SKI. A is​pod toga tin​tom: LO​BO​TO​MI​JA.
Gur​nu​li su bo​les​nič​ka ko​li​ca u dnev​ni bo​ra​vak, pri​bi​li ih uza zid, po​red ve​ge​ti​ra​ca, i os​‐
ta​vi​li ih tamo. Sta​ja​li smo u pod​nož​ju ko​li​ca, či​ta​li što piše na ta​bli, pa gle​da​li u su​prot​ni
kraj ko​li​ca, u gla​vu koja se utis​nu​la u jas​tuk, u riđe ko​vr​če i mli​ječ​no-bi​je​lo lice s de​be​lim
lju​bi​čas​tim otek​li​na​ma is​pod oči​ju.
Na​kon mi​nu​te šut​nje Sca​nlon se okre​ne i plju​ne na pod. – Aaah, koje sra​nje, što ta sta​ra
kur​ve​ti​na mis​li, da smo ves​la si​sa​li? Pa to nije on.
– Ni na​lik na nje​ga – do​met​ne Mar​ti​ni.
– Drži nas za kre​te​ne!
– Ali, do​bar su po​sao oba​vi​li – reče Mar​ti​ni, pri​mi​ču​ći se gla​vi i upi​ru​ći pr​stom u nju. –
Vi​di​te, na​pra​vi​li su mu i slom​lje​ni nos i onaj ludi oži​ljak... pa i zu​lu​fe.
– Ma da – za​gun​đa Sca​nlon – ali do vra​ga!
Pro​gu​rah se iz​me​đu os​ta​lih i sta​doh kraj Mar​ti​ni​ja.
– Zna se, mogu na​pra​vi​ti i slom​lje​ni nos i oži​ljak – re​koh – ali iz​raz ne mogu. Na tom
licu nema ni​šta. Isto je kao u lut​ke na ko​ji​ma iz​la​žu odi​je​la, je li tako, Sca​nlon?
Sca​nlon opet plju​ne. – Baš tako. Znaš, sve je to i pre​vi​še praz​no. To svat​ko može vi​dje​ti.
– Pazi! – do​ba​ci je​dan pa​ci​jent, raz​gr​nuv​ši plah​tu. – Te​to​va​ža.

199
 – Pa što – re​koh – i te​to​va​ža se da na​pra​vi​ti. Ali mi​ši​će, a? Što je s mi​ši​ći​ma? To nisu
mo​gli na​pra​vi​ti. Kak​ve je mi​ši​će imao!
Ci​je​lo po​pod​ne smo se Sca​nlon, Mar​ti​ni i ja ru​ga​li onoj lo​šoj ko​pi​ji gu​me​ne lut​ke, kako
je Sca​nlon re​kao, na onim no​si​li​ma. Ali, kako je vri​je​me pro​la​zi​lo i kako je opa​da​la otek​li​na
is​pod oči​ju, vi​dio sam da lju​di sve više pri​la​ze da po​gle​da​ju onaj lik. Gle​dao sam ih kako
pro​la​ze uza nj to​bo​že kao da idu do stal​ka s ča​so​pi​si​ma ili do zden​ca da se na​pi​ju vode,
samo da mu još jed​nom po​gle​da​ju lice. Gle​dao sam i po​ku​ša​vao se do​sje​ti​ti što bi on uči​nio.
Samo sam jed​no jas​no znao: da on ne bi do​pus​tio da ne​što tak​vo, s pri​ka​če​nom ta​blom na
ko​joj je nje​go​vo ime, dva​de​set ili čak tri​de​set go​di​na sto​ji u dnev​nom bo​rav​ku i Glav​noj ses​‐
tri slu​ži za pri​mjer što ti se može do​go​di​ti ako po​dri​vaš sus​tav. U to sam bio si​gu​ran.
Te sam noći pri​če​kao da se po zvu​ci​ma u spa​va​oni​ci uvje​rim da svi spa​va​ju i da nas crni
mom​ci i po​s​ljed​nji put obi​đu. Onda sam na jas​tu​ku okre​nuo gla​vu i za​gle​dao se u su​sjed​ni
kre​vet. Di​sa​nje sam os​lu​ški​vao sa​ti​ma, od tre​na kad su do​ko​tr​lja​li ko​li​ca u spa​va​oni​cu i pre​‐
ba​ci​li ga na kre​vet, slu​šao sam kako plu​ća kr​klja​ju i zas​ta​ju, a onda opet rade, slu​šao i na​dao
se da će tako u jed​nom tre​nu sta​ti za​uvi​jek – ali ga do​tle još ni​sam bio po​gle​dao.
Na pro​zo​ru hla​dan Mje​sec sja, u spa​va​oni​cu sli​je​va se mje​se​či​na boje vrh​nja. Sjeo sam na
kre​vet, sje​na mi je pala pre​ko onog ti​je​la, kao da ga si​je​če na​po​la, iz​me​đu ra​me​na i be​da​ra
zja​pi​la je praz​ni​na. Otek​li​ne su to​li​ko spa​le da su oči sad otvo​re​ne, zure rav​no u Mje​se​čev
krug, bud​ne i ra​ši​re​ne, mut​no su stak​las​te od du​gog bu​lje​nja bez trep​ta​nja, na​lik na po​cr​‐
nje​le osi​gu​ra​če u ra​zvod​noj ku​ti​ji. Po​kre​ćem se da uz​mem jas​tuk, one oči hva​ta​ju moj po​‐
kret, ne si​la​ze s mene dok ja us​ta​jem i pre​la​zim ne​ko​li​ko pe​da​lja iz​me​đu kre​ve​ta.
Krup​no i tvr​do ti​je​lo čvr​sto se dr​ža​lo ži​vo​ta. Dugo se bo​ri​lo da ga ne iz​gu​bi, to​li​ko se
tres​lo i ko​pr​ca​lo da sam mo​rao leći svom du​ži​nom pre​ko nje​ga i no​ga​ma mu kao ška​ra​ma
stis​nu​ti noge što su se ri​ta​le, uti​sku​ju​ći mu jas​tuk u lice. Uči​ni mi se da na onom ti​je​lu le​‐
žim da​ni​ma. Ri​ta​nje je na​po​kon pres​ta​lo. Ti​je​lo je neko vri​je​me mi​ro​va​lo, onda se jed​nom
stres​lo, pa se opet smi​ri​lo. Tek onda sam se sva​lio s nje​ga. Po​di​gao sam jas​tuk i vi​dio da je
po​gled os​tao u dla​ku isti, pra​zan, bez​iz​ra​ža​jan, čak i na​kon gu​še​nja. Pal​ci​ma sam spus​tio
vje​đe i za​dr​žao ih tako neko vri​je​me, da os​ta​nu sklop​lje​ne. Onda sam le​gao u svoj kre​vet.
Le​žao sam neko vri​je​me, po​kri​ven pre​ko gla​ve, mis​le​ći da me nit​ko ne čuje. Ali, ra​zu​vje​‐
ri me Sca​nlon koji sa svo​ga kre​ve​ta psik​ne.
– Samo mir​no, Po​gla​vi​co – reče – samo mir​no. Sve je u redu.
– Šuti – od​vra​tih. – Spa​vaj.
Neko vri​je​me ti​ši​na. Onda opet psi​ka​nje, pra​će​no pi​ta​njem: –Je li go​to​vo?
Od​go​vo​rih da jest.
– Kris​te – reče – ona će zna​ti. Je li ti to jas​no? U redu, nit​ko ti ni​šta ne može do​ka​za​ti...
na​kon ope​ra​ci​je svat​ko može oda​pe​ti, to se odu​vi​jek do​ga​đa​lo... ali ona će zna​ti.
Šu​tio sam.
– Da sam na tvom mjes​tu, Po​gla​vi​co, po​dvio bih rep i zbri​sao odav​de. Da-da, moj gos​‐

200
 www.balkandownload.org

po​di​ne! Znaš što? Ti zbri​ši, a ja ću reći kako sam ga vi​dio ži​vog i pos​li​je tvog od​la​ska. Tako
ću te po​kri​ti. To je naj​bo​lje, sla​žeš se?
– Kako da ne! Samo puc​nem pr​sti​ma i oni će mi otvo​ri​ti vra​ta i pus​ti​ti me da odem.
– Ma ne! On ti je jed​nom po​ka​zao kako, samo se sje​ti. Još onih pr​vih dana. Sje​ćaš se?
Ni​sam mu od​go​vo​rio, a on više ni​šta ne reče, i u spa​va​oni​ci je opet vla​da​la ti​ši​na. Le​žao
sam još ne​ko​li​ko mi​nu​ta, pa sam us​tao i stao se odi​je​va​ti. Kad sam se odje​nuo, otvo​rio sam
Mc​Murp​hyjev noć​ni or​ma​rić, uzeo nje​go​vu kapu i po​ku​šao je sta​vi​ti na gla​vu. Bila mi je
pre​ma​la i odjed​nom me bi stid što je že​lim no​si​ti. Od​la​ze​ći, is​pus​tim je na kre​vet Sca​nlo​nu,
a on za mnom do​ba​ci:
– Samo mir​no, Po​gla​vi​co.
U tuš-ku​pa​oni​ci ci​je​di se mje​se​či​na kroz re​šet​ke pro​zo​ra, ot​kri​va zde​pas​ti i te​ški kon​‐
trol​ni blok i tak​vim se žes​to​kim sja​jem od​bi​ja od nje​go​vih kro​mi​ra​nih i stak​le​nih ure​đa​ja
da mi se čini kao da ču​jem puc​ke​ta​nje. Udah​nuo sam du​bo​ko, sag​nuo se i zgra​bio ruč​ke.
Stao sam pod so​bom is​prav​lja​ti noge i pod sto​pa​li​ma osje​tio kako te​ži​na pri​te​že. Na​no​vo
sam se upro no​ga​ma i čuo kako se s poda ki​da​ju ci​je​vi i pri​ključ​ci. Te​tu​ra​ju​ći, nas​lo​nio sam
blok na ko​lje​na, pa ga jed​nom ru​kom za​gr​lio, a dru​gu sam za​vu​kao is​pod nje​ga. Osje​tio sam
na obra​zu i vra​tu hlad​no​ću kro​ma. Okre​nuo sam leđa re​šet​ki, pa se za​vr​tio oko sebe i od
sile teže blok za​gluš​nim tre​skom po​le​ti kro​za žicu i pro​zor. Krš stak​la izli se van, na mje​se​či​‐
nu, kao bis​tra hlad​na voda koja škro​pi us​nu​lu zem​lju. Sop​ću​ći, na se​kun​du sam po​mis​lio da
se vra​tim i po​ku​pim Sca​nlo​na i još neke, ali sam onda čuo kako škri​pe ci​pe​le cr​nih mo​ma​ka
koji trče hod​ni​kom, pa sam spus​tio šaku na pro​zor​sku da​sku i pre​ba​cio se za blo​kom van,
na mje​se​či​nu.
Po​tr​čao sam pre​ko te​re​na is​tim smje​rom ko​jim je, kako sam se sje​ćao, i pas bio kre​nuo,
pre​ma auto​pu​tu. Sje​ćam se da sam gra​bio ve​li​kim sko​ko​vi​ma, či​ni​lo mi se kao da se od​bi​‐
jam u zrak i dugo leb​dim dok mi dru​ga noga ne uda​ri o tlo. Či​ni​lo mi se kao da le​tim. Slo​‐
bo​dan. Nit​ko se neće gnja​vi​ti go​nje​njem bje​gun​ca iz lud​ni​ce, znao sam, a Sca​nlon će tamo
raz​bi​ti sva​ku sum​nju u po​gle​du mr​tva​ca – nije mi nuž​no da ova​ko tr​čim. Ali ni​sam stao.
Ki​lo​me​tre sam pre​tr​čao dok sam na​po​kon stao i us​peo se uz na​sip do auto​pu​ta.
Po​ve​zao me neki Mek​si​ka​nac koji je pre​ma sje​ve​ru vo​zio ka​mi​on pun ova​ca. Tako sam
mu li​je​po ser​vi​rao pri​či​cu da sam pro​fe​si​onal​ni in​di​jan​ski hr​vač ko​jeg je sin​di​kat htio str​pa​‐
ti u lud​ni​cu da je od​mah stao, dao mi kož​nu jak​nu da pod njom sa​kri​jem ze​le​nu blu​zu i po​‐
su​dio mi de​set do​la​ra da se nađe dok sto​pi​ram do Ka​na​de. Pred ras​ta​nak uzeo sam nje​go​vu
adre​su i re​kao mu da ću mu vra​ti​ti no​vac čim ne​što za​ra​dim.
Mo​žda ću i oti​ći u Ka​na​du, ali mis​lim da ću naj​pri​je svra​ti​ti do Co​lum​bi​je. Vo​lio bih
malo pro​š​vr​lja​ti po Por​tlan​du i Hood Ri​ve​ru i The Dal​le​su, da vi​dim gdje su deč​ki, moji
znan​ci iz sela, oni koji se nisu upro​pas​ti​li pi​ćem. Vo​lio bih vi​dje​ti što su ra​di​li ot​kad su vlas​‐
ti od njih po​ku​ša​le ot​ku​pi​ti pra​vo da budu In​di​jan​ci. Čak sam čuo da su neki opet po​dig​‐
nu​li svo​je sta​re, ra​s​kli​ma​ne dr​ve​ne ske​le pre​ko ci​je​le one ve​li​ke hi​dro​elek​tra​ne vri​jed​ne mi​‐

201
li​jun do​la​ra i da na​ba​da​ju lo​so​se kod pro​pus​nih otvo​ra. E, to bih baš vo​lio vi​dje​ti. A naj​vi​še
bih vo​lio opet obi​ći kraj oko klan​ca, tek da ne​što od us​po​me​na os​vje​žim u svom duhu.
Odav​no me nije bilo.

202
 www.balkandownload.org

Pogovor

TE​MELJ​NO
AN​TI​AUTO​RI​TAR​NO DJE​LO

Jedno od naj​bur​ni​jih raz​dob​lja dva​de​se​tog sto​lje​ća, šez​de​se​te go​di​ne, obi​lje​že​ne su kon​‐

tra​kul​tu​ral​nim po​kre​ti​ma, sek​su​al​nom re​vo​lu​ci​jom, eks​pe​ri​men​ti​ra​njem s nar​ko​ti​ci​ma,
dru​gim va​lom fe​mi​niz​ma i još ko​je​čim, a jed​no od glav​nih, ako ne i glav​no is​ho​di​šte vi​ho​ra
koji je u tom de​set​lje​ću na ovaj ili onaj na​čin za​hva​tio go​to​vo sve pros​to​re za​pad​ne ci​vi​li​za​‐
ci​je bile su Sje​di​nje​ne Ame​rič​ke Dr​ža​ve. (Afro​ame​rič​ki) po​kret za gra​đan​ska pra​va, Hlad​ni
rat s vr​hun​cem u ku​ban​skoj kri​zi, uboj​stva bra​će Ken​nedy, Mar​ti​na Lut​he​ra Kin​ga i Mal​‐
col​ma X-a, rat u Vi​jet​na​mu i an​ti​rat​ni ak​ti​vi​zam, ma​sov​ni hipi po​kret i su​štin​ski eli​tis​tič​ka
un​der​gro​und kul​tu​ra, stu​dent​ska po​bu​na, crni mi​li​tan​ti, žen​ska eman​ci​pa​ci​ja, bu​đe​nje in​‐
di​jan​ske (uro​đe​nič​ke) sa​mo​svi​jes​ti – sve to po​tre​sa​lo je Ame​ri​ku tih go​di​na. Kul​tur​no-
umjet​nič​ka sce​na bila je u naj​ma​nju ruku jed​na​ko uz​bud​lji​va kao i druš​tve​no-po​li​tič​ka, bo​‐
gat​stvo po​ja​va i zbi​va​nja na njoj bilo je ne​iz​mjer​no. Na​rav​no, ono što nas ovom pri​li​kom
naj​vi​še za​ni​ma jest knji​žev​na po​zor​ni​ca Sje​di​nje​nih Dr​ža​va šez​de​se​tih.
Li​te​rar​no de​set​lje​će sim​bo​lič​ki je ot​po​če​lo smr​ću dvo​ji​ce ve​li​ka​na – 1961. ubio se Er​‐
nest He​min​gway, go​di​nu kas​ni​je umro je Wil​li​am Fa​ul​k​ner. A ne​što sta​ri​ji pri​pad​nik nji​‐
ho​ve ge​ne​ra​ci​je, du​go​vječ​ni Hen​ry Mil​ler, ko​nač​no je 1961. do​če​kao ame​rič​ko iz​da​nje svog
sre​diš​njeg dje​la Ra​ko​va obrat​ni​ca, iz​vor​no objav​lje​nog u Pa​ri​zu još 1934. (ni ovaj put stva​ri
u Ame​ri​ci nisu išle glat​ko – ro​man se su​očio sa sud​skim op​tuž​ba​ma za op​s​ce​nost). Is​to​vre​‐
me​no, na po​čet​ku de​ka​de jav​lja​ju se sa​svim novi gla​so​vi–John Up​di​ke (Zeče, trči, 1960.) i
Ric​hard Ya​tes (Put os​lo​bo​đe​nja, 1961.) bave se kri​zom mla​dih (sub)ur​ba​nih lju​di su​oče​nih
s uni​for​m​noš​ću i kon​for​miz​mom sred​njos​ta​le​ške eg​zis​ten​ci​je, Har​per Lee (Ubi​ti pti​cu ru​‐
ga​li​cu, 1960.) nos​tal​gič​nom evo​ka​ci​jom vlas​ti​ta odras​ta​nja na Jugu afir​mi​ra an​ti​ra​si​zam
kroz oči dje​čje pri​po​vje​da​či​ce, a Jo​seph Hel​ler (Kva​ka 22, 1961.), nas​pram pret​hod​no spo​‐
me​nu​tih auto​ra sklo​nih kla​sič​ni(ji)m pri​po​vjed​nim teh​ni​ka​ma, pro​mo​vi​ra eks​pe​ri​men​tal​‐
ni​ju cik​lič​ko-re​pe​ti​tiv​nu na​ra​ci​ju u iro​nij​skom opi​si​va​nju ap​surd​nos​ti funk​ci​oni​ra​nja voj​‐
nič​kog sus​ta​va u (Dru​gom svjet​skom) ratu, te po​lu​ču​je prvi kul​t​ni ro​man šez​de​se​tih. Ra​di​‐

203
kal​no for​mal​no eks​pe​ri​men​ti​ra​nje, za​po​če​to kra​jem pe​de​se​tih zna​me​ni​tim Go​lim ruč​kom,
nas​tav​lja bard beat ge​ne​ra​ci​je Wil​li​am S. Bur​ro​ug​hs Tri​lo​gi​jom Nova (1961.-64.), snaž​no
za​ko​ra​čiv​ši u fu​tu​ro​lo​ške i SF pros​to​re, do​dav​ši kao za​čin ho​mo​sek​su​al​nu mo​ti​vi​ku, a po​‐
sve ose​bu​jan autor​ski svi​jet kre​ira Tho​mas Pyn​c​hon u ro​ma​ni​ma V (1963.) i Draž​ba pred​‐
me​ta 49 (1966.), mi​je​ša​ju​ći (tri​vi​jal​no) žan​rov​sko i (su​blim​no) me​ta​fi​zič​ko u (tri​ler​skoj)
po​tra​zi za smis​lom koji je po​sve ne​uhvat​ljiv, što kri​ti​ka nak​nad​no pre​poz​na​je kao iz​rav​nu
an​ti​ci​pa​ci​ju na​do​la​ze​ćeg pos​t​mo​der​niz​ma.
Na su​prot​nom polu od tak​vih, kre​ativ​no iz​nim​no am​bi​ci​oz​nih auto​ra cvje​ta​la je po​pu​‐
lar​na (žan​rov​ska) pro​za, in​ten​ziv​no upi​ja​ju​ći duh vre​me​na i re​dov​no bi​va​ju​ći film​ski adap​‐
ti​ra​na. Mali ve​li​ki čo​vjek (1964.) Tho​ma​sa Ber​ge​ra, pse​udo​do​ku​men​ta​ris​tič​ka pi​kar​ska sa​‐
ti​ra na žanr ves​ter​na, ba​vio se pi​ta​njem (de)kons​truk​ci​je iden​ti​te​ta; Po​noć​ni ka​uboj (1965.)
Ja​me​sa Lea Her​lihyja na ve​li​ka je vra​ta uveo teme sek​su​al​ne žud​nje, si​lo​va​nja, ho​mo​sek​su​al​‐
nos​ti i pros​ti​tu​ci​je u ras​po​nu od ame​rič​ke pro​vin​ci​je do ve​le​gra​da; Do​li​na lu​ta​ka (1966.)
Jacqu​eli​ne Su​sann pro​ble​ma​ti​zi​ra​la je na​li​čje gla​mu​roz​nog svi​je​ta šou biz​ni​sa i sek​sis​tič​ko
svo​đe​nje žena na lut​ki​ce koje iz​laz tra​že u an​ti​de​pre​si​vi​ma, obi​lu​ju​ći us​put stra​ig​ht, gay and
le​sbi​an sek​su​al​nim prak​sa​ma; Avan​tu​ris​ti (1966.) Ha​rol​da Rob​bin​sa po​ve​zi​va​li su in mo​ti​‐
ve sek​su​al​nos​ti i na​si​lja s ak​tu​al​nim voj​nim hun​ta​ma i po​ku​ša​ji​ma re​vo​lu​ci​ja u Juž​noj Ame​‐
ri​ci; Ro​se​maryna beba (1967.) Ire Le​vi​na uve​la je u žanr ho​ro​ra su​vre​me​ni so​to​ni​zam, a
Kum (1969.) Ma​ria Puža raz​gr​nuo je pros​tor za ma​fi​ja​ške sage. Po​se​ban je do​pri​nos dat
žan​ru znans​tve​ne fan​tas​ti​ke, s ka​pi​tal​nim dje​li​ma Fran​ka Her​ber​ta (Dina, 1965.) i Phi​li​pa
K. Dic​ka (Sa​nja​ju li an​dro​idi elek​trič​ne ovce, 1968.; Ubik, 1969.).
Kad se iz za​bra​na po​pu​lar​ne li​te​ra​tu​re vra​ti​mo ta​ko​zva​noj oz​bilj​noj, vi​djet ćemo da su
šez​de​se​te, među os​ta​lim, do​ni​je​le i važ​ne ro​ma​ne u pret​hod​nom de​set​lje​ću snaž​no afir​mi​‐
ra​nih Vla​di​mi​ra Na​bo​ko​va (Bli​je​da va​tra, 1962., Ada, 1969.) i Sa​ula Bel​lowa (Her​zog,
1964.), nas​tup​no i naj​ra​di​kal​ni​je dje​lo iz po​mak​nu​tog opu​sa Jer​zyja Ko​sin​skog (Obo​je​na
pti​ca, 1965.), naj​cje​nje​ni​ji rad bu​du​ćeg kla​si​ka, maj​sto​ra sa​ti​re Phi​li​pa Rot​ha (Port​noye​va
bolj​ka, 1969.) i kul​t​no cr​no​hu​mor​no an​ti​rat​no SF os​tva​re​nje jed​ne od kon​tra​kul​tu​ral​nih
iko​na Kur​ta Von​ne​gu​ta (Kla​oni​ca pet, 1969.), kao i »izum« ta​ko​zva​nog non fic​ti​on ro​ma​‐
na do​ta​daš​njeg maj​sto​ra sup​til​ne (po​etič​ne) pro​ze Tru​ma​na Ca​po​tea (Hlad​no​krv​no uboj​‐
stvo, 1966.), a jed​na​ko tako i lan​si​ra​nje »no​vog žur​na​liz​ma« (uz koji vežu i Ca​po​tea iz tog
vre​me​na) Toma Wol​fea, čije nas dje​lo Elek​trič​ni Kool-Aid LSD test (1968.) iz​rav​no do​vo​di
do Kena Ke​seyja, auto​ra ro​ma​na Let iz​nad ku​ka​vi​čjeg gni​jez​da (1962.) i jed​ne od sre​diš​njih
lič​nos​ti ame​rič​ke kon​tra​kul​tu​re šez​de​se​tih.
Ke​sey je ro​đen u far​mer​skoj obi​te​lji u Co​lo​ra​du 1935. go​di​ne, i poz​na​ta je nje​go​va iz​ja​va
da je bio pre​mlad da bi bio bit​nik, a pres​tar da bi pos​tao hipi, pa je sam sebe do​živ​lja​vao kao
spo​nu iz​me​đu tih dva​ju (kon​tra)kul​tur​nih pra​va​ca od​nos​no po​kre​ta. No ta »nes​ta​bil​na«
po​zi​ci​ja nije ni​ma​lo na​udi​la nje​go​vu pos​ti​za​nju sta​tu​sa jed​nog od he​ro​ja šez​de​se​tih, iako se
od mla​di​ća koji je dis​ci​pli​ni​ra​no vjež​bao hr​va​nje i bio kan​di​dat za ame​rič​ki olim​pij​ski tim,

204
 www.balkandownload.org

a uz to i obo​ža​vao iko​nu ame​rič​kog kon​zer​va​ti​viz​ma Joh​na Waynea, da bi kas​ni​je na Sve​‐

uči​li​štu Ore​gon (u toj je sa​vez​noj dr​ža​vi pro​veo ve​ći​nu ži​vo​ta) bio i član uni​ver​zi​tet​skog
brat​stva (dak​le sli​je​dio je ut​vr​đe​na ko​lek​ti​vis​tič​ka pra​vi​la igre), ne bi oče​ki​va​lo da kre​ne al​‐
ter​na​tiv​nim pu​tem. Me​đu​tim, upra​vo to se do​go​di​lo, a čini se da je toč​ka pre​okre​ta bilo
dru​že​nje s ni​zom kas​ni​je poz​na​tih knji​žev​ni​ka (među os​ta​lim s auto​rom ro​ma​na Vri​je​me
njež​nos​ti i Usam​lje​na go​lu​bi​ca Lar​ryjem Mc​Mur​tryjem te Ro​ber​tom Sto​ne​om, auto​rom
knji​ge Psi rata) na te​ča​ju kre​ativ​nog pi​sa​nja na gla​so​vi​tom (ka​li​for​nij​skom) Sve​uči​li​štu
Stan​ford kra​jem pe​de​se​tih. Po​seb​no važ​no, oso​bi​to za nas​ta​nak ro​ma​na Let iz​nad ku​ka​vi​‐
čjeg gni​jez​da, bilo je Ke​seyje​vo učeš​će u CIA-inom taj​nom pro​jek​tu is​ku​ša​va​nja dje​lo​va​nja
ha​lu​ci​no​ge​nih dro​ga na ljud​sku svi​jest i po​na​ša​nje, pro​vo​đe​nom u (ka​li​for​nij​skoj dr​žav​noj)
bol​ni​ci za rat​ne ve​te​ra​ne. Ke​sey je u toj ins​ti​tu​ci​ji ra​dio kao po​moć​ni bol​ni​čar u noć​nim
smje​na​ma te se do​bro​volj​no pod​vrg​nuo eks​pe​ri​men​ti​ma s nar​ko​ti​ci​ma, s čim je kas​ni​je nas​‐
ta​vio u pri​vat​nom aran​žma​nu, pri​re​đu​ju​ći i nar​ko​tič​ke za​ba​ve za pri​ja​te​lje i poz​na​ni​ke (što
te​ma​ti​zi​ra spo​me​nu​ti Wol​fe​ov non​fic​ti​on Elek​trič​ni Kool-Aid LSD test), ali to je već bilo
na​kon što se pros​la​vio i do​bro za​ra​dio objav​lji​va​njem svog knji​žev​nog pr​vi​jen​ca 1962.
Let iz​nad ku​ka​vi​čjeg gni​jez​da, kako se kod nas uobi​ča​ji​lo pre​vo​di​ti iz​vor​ni nas​lov One
Flew Over the Cuc​koo’s Nest (do​du​še u dru​gom hr​vat​skom iz​da​nju ro​ma​na, onom iz 2005.,
za​gre​bač​ka Mo​za​ik knji​ga od​lu​či​la se na ver​zi​ju Let pre​ko ku​ka​vi​čjeg gni​jez​da, što na​iz​gled
dos​lov​no sli​je​di iz​vor​nik, iako je pre​vo​di​te​lji​ca Lji​la​na Sću​rić is​tak​nu​la da cuc​koo u en​gle​‐
skom oz​na​ča​va i »lu​đa​ka«, a ne samo vr​stu pti​ce, dak​le pre​ne​se​no zna​če​nje je sa​svim dru​‐
ga​či​je nego u hr​vat​skom gdje se ri​ječ, osim na pti​cu, od​no​si na straš​lji​vu oso​bu), od​mah po
iz​la​sku ste​kao je ve​li​ku po​pu​lar​nost te, na​kon ra​ni​je spo​me​nu​te Hel​le​ro​ve Kva​ke 22, pos​‐
tao dru​gim kul​t​nim ro​ma​nom sa sa​mog po​čet​ka šez​de​se​tih. Nije u tome bilo ni​čeg čud​nog,
jer knji​ga je bila u iz​van​red​nom dos​lu​hu s re​bel​skim du​hom vre​me​na, što​vi​še u ne​ma​loj je
mje​ri i pri​do​ni​je​la nje​go​vu for​mi​ra​nju kao jed​no od te​melj​nih dje​la an​ti​auto​ri​tar​nog i an​ti​‐
es​ta​bli​šment​skog us​mje​re​nja.
Smje​štaj rad​nje u (ore​gon​sku dr​žav​nu) bol​ni​cu za du​šev​ne bo​les​ni​ke bio je iz​van​red​no
efek​tan po​tez. S jed​ne stra​ne, time se iz​rav​no upu​ći​va​lo na po​raz​no sta​nje u ame​rič​kim us​‐
ta​no​va​ma za men​tal​ne bo​les​ni​ke, iz​lo​že​ne ko​je​kak​vim ne​pri​lič​nim tret​ma​ni​ma koji su
uklju​či​va​li elek​tro-šo​ko​ve, pa čak i lo​bo​to​mi​ju, te se su​ge​ri​ra​lo da ve​ći​na pa​ci​je​na​ta za​pra​vo
nisu stvar​ni bo​les​ni​ci nego na​pros​to lju​di u ne​s​kla​du s do​mi​nant​nim ži​vot​nim sti​lom i nje​‐
go​vim zah​tje​vi​ma. S dru​ge stra​ne, lo​ci​ra​nje zbi​va​nja u umo​bol​ni​cu omo​gu​ća​va​lo je me​ta​fo​‐
rič​ko sa​gle​da​va​nje su​vre​me​nog ame​rič​kog druš​tva kao lud​ni​ce ko​jom, pre​ko svo​jih (ro​bo​ti​‐
zi​ra​nih) iz​vr​ši​te​lja, pri​kri​ve​no i ne​smi​lje​no vla​da im​per​so​nal​na, ne​hu​ma​na me​ga​si​la zva​na
Sus​tav, a što upu​ću​je na to da je ame​rič​ko druš​tvo za​pra​vo pod po​djed​na​kim to​ta​li​ta​ri​zi​ra​‐
ju​ćim pri​ti​skom kao i druš​tva pod​vrg​nu​ta ko​mu​nis​tič​kim re​ži​mi​ma (što se u ro​ma​nu u jed​‐
nom tre​nut​ku i eks​pli​cit​no ka​zu​je). Tak​vo je ra​di​kal​no vi​đe​nje Ame​ri​ke bilo šo​kant​no, ali
is​to​vre​me​no i vrlo po​ti​caj​no u smis​lu pru​ža​nja ot​po​ra, a za​nim​lji​vo je da su Ke​seyje​ve ide​je

205
o od​no​su služ​be​ne me​di​ci​ne i vlas​ti pre​ma psi​hi​ja​trij​skim pa​ci​jen​ti​ma i o na​či​nu na koji es​‐
ta​bli​šment obli​ku​je druš​tvo bile srod​ne oni​ma koje je samo go​di​nu ra​ni​je u Fran​cu​skoj iz​‐
nio Mic​hel Fo​uca​ult u svom dje​lu Po​vi​jest lu​di​la u doba kla​si​ciz​ma (Ke​sey nije znao za Fo​‐
uca​ul​ta, čiji će rad na en​gle​ski biti pre​ve​den 1964.).
Tko je naj​u​gro​že​ni​ji pred na​le​tom sli​je​pe sile es​ta​bli​šmen​ta? Da​ka​ko, sa​mo​s​vjes​ni in​di​‐
vi​du​alis​ti, oni koji su, go​vo​re​ći u skla​du s ame​rič​kom tra​di​ci​jom, »sol zem​lje«. Ta​ko​đer,
ugro​že​ne su auten​tič​ne kul​tu​re koje žive u skla​du s pri​ro​dom, zna​či u pr​vom redu In​di​jan​‐
ci. Sto​ga nije čud​no da su dva ključ​na lika Ke​seyje​va ro​ma​na nes​lom​lji​vi bun​tov​nik Mc​‐
Murp​hy, mačo bi​je​lac oči​to kel​t​skog (škot​skog i/ili ir​skog) po​ri​jek​la, te Po​gla​vi​ca Brom​‐
den, In​di​ja​nac/uro​đe​nik (Na​ti​ve Ame​ri​can, kako bi se da​nas po​li​tič​ki ko​rek​t​no rek​lo). Mc​‐
Murp​hy kao iz​ra​zi​ti, ali njež​ni mačo ne​ukro​ti​va in​di​vi​du​alis​tič​kog duha za​pra​vo nije jako
da​le​ko od mla​da​lač​kog Ke​seyje​va ido​la Joh​na Waynea, nota bene po​ri​jek​lom Irca; uos​ta​‐
lom, Ke​sey je bio ve​lik lju​bi​telj ves​ter​na, o čemu svje​do​či i to da je obo​ža​vao ro​ma​ne Za​nea
Greya, pa se od​nos Mc​Murp​hyja i Po​gla​vi​ce Brom​de​na može shva​ti​ti i kao ho​ma​ge ves​ter​‐
nu u ko​jem bi​jel​ci i In​di​jan​ci više nisu na su​prot​nim stra​na​ma nego pos​ta​ju sa​vez​ni​ci​ma,
što će se, uos​ta​lom, to​kom šez​de​se​tih u tom par excel​len​ce ame​rič​kom žan​ru, koji na​rav​no
neće os​ta​ti ne​tak​nut no​vim du​hom vre​me​na, ne​ri​jet​ko do​ga​đa​ti. U sva​kom slu​ča​ju jas​no je
da se Ke​sey de​for​ma​ci​ja​ma sve agre​siv​ni​jeg ka​pi​ta​liz​ma i nje​go​vog sve ra​di​kal​ni​jeg uni​for​‐
mi​ra​nja druš​tva pod krin​kom slo​bo​dar​skih pa​ro​la (s tim da je u ono doba ame​rič​ka ma​ins​‐
tre​am kul​tu​ra još uvi​jek iz​ra​zi​to kon​zer​va​tiv​na u po​gle​du sek​su​al​nih slo​bo​da), su​prot​stav​lja
afir​mi​ra​njem tra​di​ci​onal​nih ro​man​ti​čar​skih vri​jed​nos​ti – sa​mo​s​vjes​nog non​kon​for​mis​tič​‐
kog po​je​din​ca (Mc​Murp​hy) i ple​me​ni​tog div​lja​ka (Po​gla​vi​ca). Iz da​naš​nje per​s​pek​ti​ve, na​‐
kon svih pos​t​struk​tu​ra​li​za​ma, neo​ko​lo​ni​jal​ne i fe​mi​nis​tič​ke kri​ti​ke, to može dje​lo​va​ti jako
na​iv​no, ali u ono doba, a sva​ko se dje​lo mora sa​gle​da​va​ti u svom po​vi​jes​nom kon​tek​s​tu, bilo
je do​is​ta eman​ci​pi​ra​ju​če za mno​ge. Osim toga, te​melj​na Ke​seyje​va idej​nost, baš kao i srod​‐
ne, samo te​orij​ski da​le​ko raz​ra​đe​ni​je ide​je pri​pad​ni​ka tzv. fran​k​furt​ske ško​le, Pa​so​li​ni​ja i
op​će​ni​to šez​de​se​to​sma​ša, da​nas su iz​no​va sil​no ak​tu​al​ne. Naj​jed​nos​tav​ni​je re​če​no – radi se
o po​zi​vu na ot​por ne​za​ja​ž​lji​vom (novo)ka​pi​ta​lis​tič​kom Mo​lo​hu koji lju​de želi sves​ti na
rob​lje ne​s​vjes​no vlas​ti​ta rop​skog po​lo​ža​ja.
Dio kri​ti​ke, oso​bi​to fe​mi​nis​tič​ke, a di​je​lom i pos​t​ko​lo​ni​ja​lis​tič​ke, vrlo je kri​ti​čan pre​ma
ro​ma​nu. Glav​ni su pri​go​vo​ri da on ve​li​ča Mc​Murp​hyjev ma​či​zam, da žene do​mi​nant​no
pri​ka​zu​je kao ne​ga​tiv​ke ili re​me​ti​lač​ki fak​tor koji, psi​ho​ana​li​tič​ki re​če​no, kas​tri​ra mu​škar​ce
(pri​go​vo​re​no je i to da su je​di​ni po​zi​tiv​ni žen​ski li​ko​vi pros​ti​tut​ke te azij​ska me​di​cin​ska
ses​tra, uos​ta​lom pri​lič​no ili vrlo mar​gi​nal​ni ka​rak​te​ri), te da pa​tro​ni​zi​ra ili otvo​re​no vri​je​đa
et​nič​ke ma​nji​ne (u pr​vom slu​ča​ju In​di​jan​ce, u dru​gom crn​ce ili​ti Afro​ame​ri​kan​ce), od​nos​‐
no da je vrlo pro​vid​na si​tu​aci​ja u ko​joj je bi​je​li bun​tov​nik, zna​či htio-ne htio pri​pad​nik do​‐
mi​nant​ne kul​tu​re, pos​tav​ljen u ulo​gu pro​s​vje​ti​te​lja i spa​si​te​lja. Sva​ki od pri​go​vo​ra ima svoj
ra​ison d’etre, ali is​to​vre​me​no je pa​uša​lan ili ne​do​volj​no pre​ci​zan, od​nos​no ne vodi ra​ču​na o

206
 www.balkandownload.org

vre​men​sko-pros​tor​nom kon​tek​s​tu dje​la.

Ne​sum​nji​vo, Mc​Murp​hy je mačo, ali kao što je već is​tak​nu​to – njež​ni mačo. Ko​li​ki god
in​di​vi​du​alist i bun​tov​nik bio, on je ipak i pro​izvod svog, na​da​sve pa​tri​jar​hal​nog vre​me​na. A
u Ame​ri​ci pe​de​se​tih i ra​nih šez​de​se​tih, pa​tri​jar​hal​na re​ak​ci​ja na pos​tup​no bu​đe​nje žen​ske
sa​mo​svi​jes​ti, do ko​jeg je doš​lo kroz Dru​gi svjet​ski rat (po​ve​ća​no za​poš​lja​va​nje žena zbog
od​la​ska mu​ška​ra​ca u rat i iz toga pro​iz​la​ze​će is​kus​tvo eko​nom​ske neo​vis​nos​ti), bila je pri​lič​‐
no ra​di​kal​na – ide​ja žen​ske rav​no​prav​nos​ti na​ila​zi​la je na ta​ko​re​ći opći pod​smi​jeh, sek​si​‐
zam je bio sve​pri​su​tan (gla​so​vi​ta tv-se​ri​ja Mom​ci s Ma​di​so​na Mat​t​hewa We​ine​ra, za​če​ta
2007., čije vri​je​me rad​nje po​kri​va kom​plet​ne šez​de​se​te, to od​lič​no pri​ka​zu​je, kao što pri​ka​‐
zu​je i su​oča​va​nje pred​stav​ni​ka ma​ins​tre​ama s na​ras​ta​ju​ćom kon​tra​kul​tu​rom). Oče​ki​va​ti od
neo​bra​zo​va​nog lu​ta​li​ce po​put Mc​Murp​hyja – koji se kao dru​ga​či​ji želi is​tak​nu​ti u mu​škom
svi​je​tu, a kako bi to mo​gao mora ba​rem dje​lo​mič​no di​je​li​ti na​zo​re tog svi​je​ta – da na pri​je​‐
la​zu pe​de​se​tih u šez​de​se​te (eks​pli​cit​no i sa​mo​s​vjes​no) de​mons​tri​ra ide​ju spol​no-rod​ne rav​‐
no​prav​nos​ti po​sve je ne​re​al​no, uos​ta​lom bilo bi ne​uvjer​lji​vo s ob​zi​rom na im​pos​ta​ci​ju tog
lika. No Mc​Murp​hy je pri​rod​no in​te​li​gen​tan i oči​to po​sje​du​je sta​no​vi​tu (uro​đe​nu) fi​no​ću
sen​zi​bi​li​te​ta is​pod gru​bog po​kro​va (on čak ima i sli​kar​ski ta​lent i piše pi​sma li​je​pim ru​ko​pi​‐
som), te se nje​gov od​nos pre​ma že​na​ma ne može ul​ti​ma​tiv​no sves​ti na sek​si​zam. Da​ka​ko,
on se nad​me​će sa ses​trom Rat​c​hed (»Glav​na ses​tra«), svo​je​vr​s​nom ar​hi​ne​ga​tiv​kom, koja
je iz​nim​no te​žak pro​tiv​nik upra​vo zato što »kro​ti« svo​ju sek​su​al​nost, su​prot​stav​lja se vlas​‐
ti​toj spol​noj pri​ro​di i nas​tu​pa kao ne​ko​vr​s​no asek​su​al​no biće (pa ju je ne​mo​gu​će svla​da​ti
sli​je​de​ći »mu​drost« tipa pe​nis bo​nus pax in do​mus). No nije li ta​kav pri​kaz ses​tre Rat​c​hed
za​pra​vo im​pli​cit​na kri​ti​ka druš​tve​nog sta​nja koje (ne​kim) že​na​ma daje mo​guć​nost da budu
rav​ne mu​škar​ci​ma ili jače od njih samo onda kad im pa​ri​ra​ju svo​jom neo​do​lji​vom sek​su​al​‐
noš​ću (po​put su​pru​ge jed​nog od dra​ma​tur​ški naj​važ​ni​jih pa​ci​je​na​ta, in​te​lek​tu​al​ca Har​din​‐
ga), a je​di​na al​ter​na​ti​va tak​vom pos​ti​za​nju moći jest os​la​nja​nje na stro​gu i ste​ril​nu asek​su​al​‐
nost? Nije li ses​tra Rat​c​hed is​to​vre​me​no krv​nik i žr​tva, i ne zna​či li prvi dio za​vr​š​nog, očaj​‐
nič​kog Mc​Murp​hyje​va na​pa​da na nju, onaj u ko​joj joj ci​je​pa uni​for​mu i os​lo​ba​đa do​tad
spu​ta​ne buj​ne gru​di, po​ku​šaj nje​zi​na »opri​ro​đe​nja«, (re)hu​ma​ni​za​ci​je? Net​ko će reći da se
radi o hu​ma​ni​za​ci​ji kroz po​ku​šaj po​ni​že​nja, od​nos​no da je prin​ci​pi​jel​no ta​kav pris​tup ne​‐
pri​hvat​ljiv jer smje​ra do​ki​da​nju osob​nog iz​bo​ra (da se bude asek​su​alan). No nije lako za​‐
klju​či​ti da tim či​nom Mc​Murp​hy želi po​ni​zi​ti ses​tru Rat​c​hed, uos​ta​lom on je po​či​njen u
sli​je​pom bi​je​su i iza nje​ga sli​je​di na​pad gu​še​njem, iz čega bi se mo​glo za​klju​či​ti da Mc​Murp​‐
hy ins​tin​k​tiv​no, go​to​vo is​to​vre​me​no ses​tru Rat​c​hed želi opri​ro​di​ti/os​lo​bo​di​ti i kaz​ni​ti. Na​‐
rav​no, tak​vo opri​ro​đi​va​nje/os​lo​ba​đa​nje je pa​ter​na​lis​tič​ko, ali kako re​ko​smo, Mc​Murp​hy
kao di​je​te svog vre​me​na bo​lje ne zna, jed​na​ko kao što Ke​sey kao autor, opet suk​lad​no duhu
vre​me​na, ne zna u afir​ma​tiv​nom od​no​su spram pri​rod​nos​ti, od​nos​no onog što se tako na​zi​‐
va, pre​poz​na​ti (i) mis​ti​fi​ka​ci​ju.
Što se tiče afir​ma​tiv​nog od​no​sa pre​ma (mla​dim) pros​ti​tut​ka​ma, ili po da​naš​njim stan​‐

207
dar​di​ma po​li​tič​ki ko​rek​t​no re​če​no – sek​su​al​nim dje​lat​ni​ca​ma, u kon​tek​s​tu onog vre​me​na
ta​kav je od​nos bio po​dos​ta al​ter​na​ti​van. Pros​ti​tut​ke su u ma​ins​tre​am kul​tu​ri naj​češ​će bile
tre​ti​ra​ne na​pros​to kao blud​ni​ce, ili u bo​ljem slu​ča​ju (pa​ter​na​lis​tič​ki) kao žr​tve. Ke​sey ih su​‐
prot​no ta​daš​njem prev​la​da​va​ju​ćem sta​vu pri​ka​zu​je kao mla​de dje​voj​ke pune ži​vo​ta, neo​p​‐
te​re​će​ne tra​di​ci​onal​nim sek​su​al​nim mo​ra​lom, i zbog toga su dra​ge i Mc​Murp​hyju. Što opet
svje​do​či o tome da Mc​Murp​hy nije stan​dard​ni sek​sis​tič​ki mačo nego eman​ci​pi​ra​ni pro​mi​‐
ca​telj »slo​bod​ne lju​ba​vi« – on, uos​ta​lom, »pre​pu​šta« naj​ra​nji​vi​jem pa​ci​jen​tu Bil​lyju Bib​‐
bi​tu »svo​ju dje​voj​ku« bez trun​ka lju​bo​mo​re, što nije pa​tri​jar​hal​ni iz​raz mu​ške so​li​dar​nos​ti
nego že​lja da se po​mog​ne dru​gom ljud​skom biću, da mu se pri​ušti uži​tak, pri čemu nema ni
naj​ma​njeg tra​ga su​ges​ti​je da Mc​Murp​hy spram dje​voj​ke nas​tu​pa kao ne​for​mal​ni svod​nik,
od​nos​no jas​no je da se radi o pri​ja​telj​skom do​go​vo​ru među lju​di​ma koji su si me​đu​sob​no
nak​lo​nje​ni. Još je​dan va​žan do​kaz da je Mc​Murp​hy dru​ga​či​ji mačo jest nje​go​vo od​bi​ja​nje
(mu​škog) so​li​da​ri​zi​ra​nja s Har​din​gom na​kon što ovaj kri​ti​zi​ra vlas​ti​tu su​pru​gu; Mc​Murp​‐
hy mu uz​vra​ća da se ni on (Har​ding) pre​ma njoj nije po​nio na​ro​či​to do​bro, jed​na​ko kao ni
ona pre​ma nje​mu.
Liku Mc​Murp​hyja kao ju​na​ku pri​go​va​ra​lo se i pri​go​va​ra i to što je ta​ko​zva​ni »sta​tu​tar​‐
ni si​lo​va​telj«. To je ame​rič​ki ter​min za sek​su​al​ni od​nos s oso​bom mla​đom od za​kon​ski
pro​pi​sa​ne dobi za da​va​nje pris​tan​ka na sek​su​al​no op​će​nje (ta dob raz​li​ku​je se od jed​ne do
dru​ge ame​rič​ke sa​vez​ne dr​ža​ve). U prak​si, ako je oso​ba pris​ta​la na seks, ili ga čak ini​ci​ra​la,
ali je mla​đa od za​ko​nom pro​pi​sa​ne do​nje gra​ni​ce, onaj ili ona koji/koja je s njom
imao/ima​la od​nos (po​dra​zu​mi​je​va se pu​no​ljet​na oso​ba) sma​tra se si​lo​va​te​ljem. Da​ka​ko,
tak​vo je za​kon​sko odre​đe​nje uve​li​ke ap​surd​no i pod​cje​nju​je ti​nej​džer​sku sek​su​al​nu sa​mo​‐
svi​jest (oso​bi​to ako se dob mo​guć​nos​ti da​va​nja pris​tan​ka na sek​su​al​ni od​nos po​du​da​ra s
pu​no​ljet​noš​ću, kao u Ka​li​for​ni​ji), me​đu​tim u da​naš​njoj eri vla​da​ju​će anti(pse​udo)pe​do​fil​‐
ske his​te​ri​je nije čud​no da se tak​va za​kon​ska lo​gi​ka po​dr​ža​va, te da se onda iz te per​s​pek​ti​ve
ži​go​še Mc​Murp​hyjev lik. No u ro​ma​nu Mc​Murp​hy kaže da pro​tiv nje​ga ni​kad nije bila po​‐
dig​nu​ta op​tuž​ni​ca za taj »zlo​čin«, jer ma​lo​ljet​na 15-go​diš​nja dje​voj​ka nije že​lje​la svje​do​či​‐
ti, uos​ta​lom, pri​ča on, ona je nje​ga sek​su​al​no pro​go​ni​la, a ne on nju, pa je čak od nje mo​rao
i po​bje​ći gla​vom bez ob​zi​ra. Opet se dak​le na​ru​ša​va Mc​Murp​hyjev mačo imidž, i to iz nje​‐
go​vih vlas​ti​tih usta, jer do​is​ta je čud​no da se tak​va mu​škar​či​na ne može no​si​ti sa sek​su​al​‐
nom žud​njom jed​ne ta​ko​re​ći dje​voj​či​ce (a jed​na dos​lov​na dje​voj​či​ca, od osam ili de​vet go​‐
di​na, uve​la ga je, po nje​go​voj pri​či, u svi​jet sek​sa dok je on sam imao de​set). Is​to​vre​me​no,
ruše se spol​no-rod​ni ste​re​oti​po​vi i pro​go​va​ra o žen​skoj sek​su​al​noj žud​nji koja ne za​os​ta​je za
mu​škom, što im​pli​ci​ra mu​ško-žen​sku is​to​vr​s​nost i rav​no​prav​nost na​su​prot kas​ni​jih teza
dru​gog vala fe​mi​niz​ma o spe​ci​fič​no žen​skom koje se iz​ra​ža​va kroz »žen​ski po​gled« i »žen​‐
sko pi​smo«.
(Tvrd​nja da je mali epi​zod​ni lik azij​ske me​di​cin​ske ses​tre pri​ka​zan po​zi​tiv​no zato što su
žene s Da​le​kog is​to​ka poz​na​te po tra​di​ci​onal​noj pod​lož​nos​ti mu​škar​ci​ma jako je na​teg​nu​‐

208
 www.balkandownload.org

ta, jer ta mla​da žena ni na koji na​čin ne po​ka​zu​je bilo kak​vu pod​lož​nost, samo tre​zve​nost i
uva​ža​va​nje pa​ci​je​na​ta).
Pri​go​vo​ri o tret​ma​nu cr​na​ca/Afro​ame​ri​ka​na​ca ta​ko​đer su plod ide​olo​gi​je tzv. po​li​tič​ke
ko​rek​t​nos​ti. Crn​ci su, na​ime, u ono doba ne​ri​jet​ko obav​lja​li bol​nič​ke pos​lo​ve, a kako je še​‐
fi​ca ro​ma​ne​sk​nih cr​nih bol​ni​ča​ra sup​til​no opa​ka ses​tra Rat​c​hed, po​sve je lo​gič​no da ih je
bi​ra​la u skla​du sa svo​jim (ra​fi​ni​ra​no sa​dis​tič​kim) po​tre​ba​ma, pa je isto tako lo​gič​no da su
sva tro​ji​ca (umje​re​ni) ne​ga​tiv​ci, dok je če​t​vr​ti cr​nač​ki lik, noć​ni ču​var, vrlo do​bro​na​mje​ran
(spram Mc​Murp​hyja i pa​ci​je​na​ta), ali čini se ne odveć in​te​li​gen​tan. No dra​ma​tur​ški je po​‐
treb​no da lik ču​va​ra spa​ja be​ne​vo​lent​nost i na​iv​nost, da bi pla​ni​ra​ni Mc​Murp​hyjev bi​jeg
pro​pao i da bi pri​ča do​bi​la tra​gič​nu di​men​zi​ju. Jas​no, mo​gao je ču​var biti i bi​je​lac, ali onda
ro​man ne bi imao ni​je​dan sim​pa​ti​čan cr​nač​ki lik, i opet bi nas​tao pro​blem za za​go​vor​ni​ke
po​li​tič​ke ko​rek​t​nos​ti. S tim u vezi va​lja na​po​me​nu​ti da je u vri​je​me kad Ke​sey piše ro​man
cr​nač​ki po​kret za gra​đan​ska pra​va pre​dvo​đen Mar​ti​nom Lut​he​rom Kin​gom već po​pri​lič​no
ra​zvi​jen, pro​blem dis​kri​mi​na​ci​je i se​gre​ga​ci​je u pr​vom je pla​nu, a osim toga pos​to​ji či​tav niz
vrlo is​tak​nu​tih cr​nač​kih auto​ra i iz​vo​đa​ča, pra​vih zvi​jez​da, u sfe​ri tzv. po​pu​lar​ne glaz​be.
Sto​ga nije neo​bič​no da Ke​seyja kao al​ter​na​tiv​ca više za​ni​ma ona da​le​ko ma​lo​broj​ni​ja, bo​les​‐
ti​ma i ra​to​vi​ma uni​šta​va​na, u re​zer​va​te utje​ri​va​na te ku​di​ka​mo sla​bi​je vid​lji​vi​ja ma​nji​na
(od​nos​no, kad je vid​lji​va, kao u ves​ter​ni​ma /do/ tog vre​me​na, obič​no su nje​zi​ni pri​pad​ni​ci
sve​de​ni na dra​ma​tur​ške funk​ci​je, čes​to na po​zi​ci​ji ne​ga​ti​va​ca), a to su In​di​jan​ci.
Da​nas se, opet iz oči​šta tzv. po​li​tič​ke ko​rek​t​nos​ti, pod​cje​nju​je stav​lja​nje Po​gla​vi​ce
Brom​de​na u po​zi​ci​ju pri​po​vje​da​ča i na​gla​ša​va či​nje​ni​ca da je pre​du​vjet za Po​gla​vi​či​no men​‐
tal​no i fi​zič​ko (samo)os​lo​bo​đe​nje he​roj​ski bi​je​lac (Mc​Murp​hy), koji se, kako je već re​če​no,
po tom vi​đe​nju po​ima kao, in​he​rent​no, fi​gu​ra do​mi​nant​ne kul​tu​re, ma​kar po​ne​što spe​ci​‐
fič​na (s pret​hod​ni​ci​ma u ka​riz​ma​tič​nim ves​ter​n​skim usam​lje​ni​ci​ma po​put Sha​nea, do neke
mje​re i u film​skim bun​tov​ni​ci​ma od​nos​no fi​gu​ra​ma »dru​ga​či​jos​ti« kak​ve je znao tu​ma​či​ti
Mar​lon Bran​do). Me​đu​tim Mc​Murp​hy, kao svo​je​vr​s​na me​si​jan​ska fi​gu​ra u tom vre​me​nu i
pros​to​ru, da bi mo​gao funk​ci​oni​ra​ti kao pro​s​vje​ti​telj i spa​si​telj, jed​nos​tav​no mora biti bi​je​‐
lac, kao što mora biti, ra​ni​je je re​če​no u ovom tek​s​tu, mačo mu​ška​rac (da nije jed​no i dru​go,
ne bi mo​gao ima​ti utje​caj na svo​ju oko​li​nu ka​kav ima). No baš kao što je u vr​sti mačo mu​‐
škar​ca on du​bin​ski njež​ni​ja pod​vr​sta, i time ne baš naj​stan​dard​ni​ji iz​da​nak vr​ste, tako je u
bje​lač​koj vr​sti, re​če​no je ta​ko​đer ra​ni​je, kel​t​skog (ir​skog i/ili škot​skog) po​ri​jek​la, a ne tzv.
WASP-ovac (bi​je​li an​glo​sak​son​ski pro​tes​tant), dak​le opet je po​ne​što iz​mje​šten iz cen​tral​ne
po​zi​ci​je (bje​lač​ke) do​mi​na​ci​je. To su fi​ne​se koje da​nas mo​žda zna​če malo, ali u vri​je​me nas​‐
tan​ka i pr​vot​ne re​cep​ci​je ro​ma​na zna​či​le su mno​go više. Sto​ga nije ne​lo​gič​no da je Po​gla​vi​‐
ca, kao i os​ta​li pa​ci​jen​ti, in​ter​na​li​zi​rao, u nje​go​vom slu​ča​ju i ras​nu, in​su​fi​ci​jent​nost i spram
uni​for​m​nog tla​či​telj​skog sis​te​ma i spram ži​vo​pis​nog os​lo​bo​di​telj​skog in​di​vi​du​al​ca/bun​tov​‐
ni​ka Mc​Murp​hyja, ali ni​ka​ko se ne smi​je za​bo​ra​vi​ti tko je u ro​ma​nu u na​ra​tiv​no do​mi​nant​‐
noj po​zi​ci​ji. To je Po​gla​vi​ca, a ne Mc​Murp​hy.

209
 Po​gla​vi​ca Brom​den ul​ti​ma​tiv​ni je pri​po​vje​dač ro​ma​na (što ne zna​či da Mc​Murp​hy po​‐
vre​me​no ne pos​ta​je pri​po​vje​dač unu​tar Po​gla​vi​či​na pri​po​vjed​na ok​vi​ra) i, da stvar bude za​‐
nim​lji​vi​ja, osim što je in​te​li​gen​tan i lu​kav, on je i par excel​len​ce ne​po​uz​da​ni pri​po​vje​dač, što
Ke​sey više puta to​kom ro​ma​na na​gla​ša​va (Po​gla​vi​či​na sno​vi​đe​nja od​nos​no fan​taz​ma​go​ri​‐
je). Dak​le, on je de​mi​jurg svi​je​ta koji iz​no​si pred či​ta​te​lje, ali de​mi​jurg ko​jeg isti ti či​ta​te​lji
sa​svim si​gur​no mo​ra​ju uze​ti cum gra​no sa​lis. Kao re​ci​pi​jen​ti ne mo​že​mo zna​ti što je od
onog što nam Po​gla​vi​ca pri​ča is​ti​na a što ne, jer je on lik oči​to buj​ne ma​šte i sta​no​vi​tog
men​tal​nog po​mak​nu​ća. U kraj​njoj li​ni​ji, mo​žda je či​ta​va pri​ča koju pri​ča plod nje​go​va um​‐
nog i du​hov​nog po​ma​ka, mo​žda Mc​Murp​hy uop​će ne pos​to​ji, ili ba​rem ne pos​to​ji ona​ko
kako ga Po​gla​vi​ca pred​stav​lja (a čak i u tom pred​stav​lja​nju Po​gla​vi​ca je po is​kus​tvu s bol​nič​‐
kim sus​ta​vom i vla​da​ju​ćim »Mo​lo​hom«, upu​će​noš​ću u nji​ho​vo funk​ci​oni​ra​nje, su​pe​ri​‐
oran Mc​Murp​hyju, ko​jem će po​dos​ta tre​ba​ti da shva​ti kako stva​ri /loše/ sto​je). Po​tre​ba
ljud​ske vr​ste za me​si​jan​skim fi​gu​ra​ma, me​đu​tim, to​li​ka je da či​ta​te​lji ro​ma​na naj​češ​će ne
pro​pi​tu​ju iz​ra​zi​to ne​po​uz​da​nog pri​po​vje​da​ča (koji ta​ko​đer ima po​tre​bu, ili ju fin​gi​ra, za
»me​si​jom« sta​me​nog iden​ti​te​ta koji toč​no zna tko je i što je, za raz​li​ku od pri​po​vje​da​ča sa​‐
mog i os​ta​lih pa​ci​je​na​ta bol​ni​ce), jer se na​pros​to (mno​gi od njih) žele iden​ti​fi​ci​ra​ti s Mc​‐
Murp​hyjem. Koji je pak saz​dan ne po (auten​tič​no) in​di​jan​skoj nego po bje​lač​koj (za​pad​‐
njač​koj) tra​di​ci​ji, ko​li​ko god Po​gla​vi​ca bio nos​tal​gi​čan pre​ma tzv. pri​rod​nom živ​lje​nju svog
ple​me​na i pre​da​ka (eko​lo​ška svi​jest još je​dan je bi​tan mo​tiv ro​ma​na koji na​vješ​ću​je kas​ni​je
bu​ja​nje po​kre​ta ze​le​nih), što opet (kri​tič​ki) svje​do​či da je in​di​jan​ska kul​tu​ra ka​pi​tu​li​ra​la
pred za​pad​njač​kom (kr​š​ćan​skom) inva​zi​jom.
Ko​li​ko je Po​gla​vi​ca kao pri​po​vje​dač bio va​žan Ke​seyju svje​do​či i to što je bio sil​no ne​za​‐
do​vo​ljan sce​na​ris​tič​kom adap​ta​ci​jom ro​ma​na koju su na​pra​vi​li Bo Gol​d​man i Lawren​ce
Ha​uben za is​to​ime​ni film Mi​lo​ša For​ma​na iz 1975. go​di​ne, s Jac​kom Nic​hol​so​nom u ulo​zi
Mc​Murp​hyja. Na​ime u toj je adap​ta​ci​ji, kao što je do​bro poz​na​to, Po​gla​vi​ca iz​gu​bio po​zi​ci​‐
ju na​ra​to​ra, čime je do​ki​nut te​melj​ni sloj dje​la. Za raz​li​ku od knji​žev​nog pred​lo​ška u ko​jem
Mc​Murp​hyja, ses​tru Rat​c​hed i sva zbi​va​nja gle​da​mo kroz Po​gla​vi​či​ne oči, film​ska ver​zi​ja
pos​ta​je ne​po​sre​do​va​na, iz​rav​na pri​ča o Mc​Murp​hyju i os​ta​li​ma. Mc​Murp​hy pos​ta​je stan​‐
dard​ni pro​ta​go​nist, a Po​gla​vi​ca epi​zo​dist, do​du​še va​žan, ali ipak epi​zo​dist (utje​lo​vio ga je
de​bi​tant Will Sam​p​son, kas​ni​je poz​na​ti epi​zod​ni glu​mac, ina​če In​di​ja​nac iz ple​me​na Cre​‐
ek). Pri​ča gubi svo​ju uvjet​nost, sve pos​ta​je znat​no ko​nven​ci​onal​ni​je, do​du​še i zato što lik
Mc​Murp​hyja sre​di​nom se​dam​de​se​tih nije mo​gao ima​ti onu pre​vrat​nič​ku si​li​nu kak​vu je
imao po​čet​kom šez​de​se​tih, na po​čet​ku »re​vo​lu​ci​je« (film je sve​jed​no, ili upra​vo zato, imao
ogro​man odjek koji je po​s​lje​dič​no i ro​man uči​nio svjet​ski slav​nim; na​ime, do film​ske pri​la​‐
god​be ro​man nije bio to​li​ko poz​nat iz​van Ame​ri​ke).
Po​gla​vi​ca i Mc​Murp​hy mogu se pro​ma​tra​ti i kao dvi​je (re​če​no je već – sa​vez​nič​ke) stra​‐
ne jed​nog lika, no ras​prav​lja​nje o svim zna​čenj​skim mo​guć​nos​ti​ma ro​ma​na pre​da​le​ko bi
nas odve​lo za po​tre​be po​go​vo​ra, sto​ga je vri​je​me da se on po​la​ko pri​ve​de kra​ju. Ako knji​zi

210
 www.balkandownload.org

tre​ba ne​što za​mje​ri​ti, onda su to pri​je sve​ga po​vre​me​ne zna​čenj​ske eks​pli​cit​nos​ti do​ve​de​ne
do di​dak​tič​nos​ti od​nos​no mis​ti​fi​ka​ci​je (pri​je sve​ga o auten​tič​nos​ti iden​ti​te​ta sa​mo​s​vjes​nog
po​je​din​ca i /in​di​jan​skog/ ko​lek​ti​va), a po​seb​no tre​ba po​hva​li​ti vrlo sli​ko​vit stil (rek​lo bi se
– u naj​bo​ljoj ame​rič​koj tra​di​ci​ji) s po​dos​ta kva​li​tet​nog aso​ci​ra​nja. Iako pri​je sve​ga pro​izvod
svog vre​me​na no, kako je re​če​no, nas​tao na sa​mom po​čet​ku for​mi​ra​nja duha tog vre​me​na i
s ve​li​kim utje​ca​jem na nj, sli​je​de​ći na​rav​no ve​li​ku tra​di​ci​ju in​di​vi​du​alis​tič​ko-su​bjek​ti​vis​tič​‐
ke i po​bu​nje​nič​ke epo​he ro​man​tiz​ma, Let iz​nad ku​ka​vi​čjeg gni​jez​da i da​nas je po​ti​caj​no šti​‐
vo, kako zbog svo​jih ne​pri​je​por​nih umjet​nič​kih vr​li​na, tako i zbog ide​je dru​ga​či​jos​ti, afir​‐
ma​ci​je po​seb​nos​ti, pri​je sve​ga in​di​vi​du​al​ne, a onda i ma​njin​sko ko​lek​tiv​ne, a to su oso​vin​‐
ske ide​je za​pad​ne ci​vi​li​za​ci​je. Što​vi​še, svo​jim vi​đe​njem kor​po​ra​tiv​nog ka​pi​ta​lis​tič​kog sus​ta​‐
va kao straš​nog me​ha​niz​ma koji po​ni​šta​va osob​nost i par​ti​ku​lar​nost, koji ra​di​kal​no de​hu​‐
ma​ni​zi​ra eg​zis​ten​ci​ju, ro​man Kena Ke​seyja da​nas je, u doba neo​li​be​ral​no-ka​pi​ta​lis​tič​kog
fun​da​men​ta​liz​ma, mo​žda ak​tu​al​ni​ji nego ikad.

Da​mir Ra​dić

211
 O prevoditelju

OMER LA​KO​MI​CA knji​žev​ni pre​vo​di​telj i ured​nik (Sa​ra​je​vo, 1921. – Ri​je​ka, 1997.).

Di​plo​mi​rao knji​žev​nost na Pe​da​go​škoj aka​de​mi​ji u Ri​je​ci. De​se​tak go​di​na ra​dio kao ured​‐
nik u iz​da​vač​koj kući Oto​kar Ker​šo​va​ni. Pre​veo je pe​de​se​tak knji​žev​nih dje​la s ta​li​jan​skog,
fran​cu​skog i (naj​vi​še) s en​gle​sko​ga auto​ra kao što su: Tru​man Ca​po​te D. H. Lawren​ce, Ep​‐
hra​im Ki​shon, Mic​ha​el On​da​atje, Leon Uris, Ja​mes Jo​nes, Zane Grey, Ha​rold Rob​bins,
Edith Whar​ton, Gi​ovan​ni Gu​ares​c​hi, Ful​vio To​mi​zza...

212
www.balkandownload.org

Ken Ke​sey
LET IZ​NAD KU​KA​VI​ČJEG GNI​JEZ​DA

Pri​je​vod
OMER LA​KO​MI​CA

Lek​tu​ra
DE​NIS PE​RI​ČIĆ

Ko​ri​ce
KRU​NO JA​JE​TIĆ

Obli​ko​va​nje
NE​MRESH VJE​ROWAT

Gra​fič​ka pri​pre​ma
EOP JIM​MY, Kc

Ti​sak
M-PRINT, Zg

Iz​da​vač
ŠA​RE​NI DU​ĆAN

Za iz​da​va​ča
ŠAŠA HU​S​NJAK

Ured​nik
KRU​NOS​LAV JA​JE​TIĆ

Ko​priv​ni​ca, si​je​čanj 2015.

213
 Zabilješke

1 Ke​seyjev pri​ja​telj sa stu​di​ja koji mu je re​kao da u jed​noj bol​ni​ci rade is​tra​ži​va​nja o dje​lo​va​nju psi​ho​de​lič​nih dro​ga i
da tra​že do​bro​volj​ce. Ti​je​kom tes​ti​ra​nja u bol​ni​ci Ke​sey je do​bio ide​ju za ovaj ro​man.
2 Iz​vor​no: ... one flew east, one flew west / One flew over the cuc​koo’s nest. Ri​ječ cuc​koo na en​gle​skom zna​či ku​ka​vi​ca, ali i
lu​đak...
3 Iz​vor​no: sta​tu​tory rape – za​kon​ska for​mu​la​ci​ja pre​ma ko​joj se spol​ni od​nos pu​no​ljet​ne oso​be s ma​lo​ljet​nom tre​ti​ra
kao si​lo​va​nje, bez ob​zi​ra na even​tu​al​ni pris​ta​nak ma​lo​ljet​ne oso​be.
4 Fi​sher of men – alu​zi​ja na Bi​bli​ju (Ma​tej, 4,19) kad Isus kaže uče​ni​ci​ma: »Haj​de​te za mnom, uči​nit ću vas ri​ba​ri​ma
lju​di.«
5 Za raz​li​ku od prva tri ča​so​pi​sa na​mi​je​nje​na mu​škoj pu​bli​ci, Mc​Call’s je bio vrlo po​pu​la​ran žen​ski ča​so​pis.
6 Uz​re​či​ca »Sje​ti​te se Ma​inea... kvra​gu i Špa​njol​ska« pos​ta​la je do​mo​ljub​nom pa​ro​lom Špa​njol​sko-ame​rič​kog rata,
na​kon sto​je ame​rič​ka kr​sta​ri​ca USS Ma​ine po​top​lje​na pod ne​ra​zjaš​nje​nim okol​nos​ti​ma, u Ha​va​ni 1898. go​di​ne.
7 Iz​vor​no: Sna​ke eyes – broj dva na koc​ki, dvi​je toč​ke koje iz​gle​da​ju kao zmij​ske oči.
8 Fra​za koju po​nav​lja div u baj​ci bra​će Grimm Dje​čak i ča​rob​ni grah.
9 Iz​a​be​la i Sa​lo​ma – bi​blij​ski li​ko​vi

214
215
Sadržaj
LET IZNAD KUKAVIČJEG GNIJEZDA 2
PRVI DIO 5
DRUGI DIO 94
TREĆI DIO 125
ČETVRTI DIO 160
Pogovor 203
O prevoditelju 212
Zabilješke 214

216