I t

Memoarska g r a d ja .-
ARHIV BOSANSKE KRAJINE
S jed an ja Bogdana Č u lid a .-
BANJA LUKA

SJEĆANJA NA DOGaDJAJE

Na p o sta v lje n o p ita n je dao bih neke n ajo sn o v -

n i j e b io g rafsk e podatke.R odjen sam 9 . jan u ara 1897.godine u
Laktašim a u p o ro d ic i M iloša i majke Mari je ,ro d jene K aJafa-
tić .O ta c je u Laktašim a imao sv o ju trg o v in u i sm atrao se
b o g a tijim čovjekom.Imao je svoju b i r t i j u sa kafanom ,izdvo­
jenu trgovačku ra d n ju kolonijalnom robom i v l a s t i t u pekaru
za pečenje h lje b a i mesa.Njegov u g o s t i te lj s k i o b je k a t pružao
je usluge gostim a b an je.B io sam jed in k e.
Oca se ne sjećam je r je umro naredne godine
( 1 8 9 8 .), a majka se uskoro p re u d ala za Djord ja
Baka me je p re u z e la i odvela u M rkonjić grad, ta d a V arcar Va­
k u f, gdje sam s njom i stricem Jovom Gulićem, zemljoradnikom,
proveo n a jr a n iju m ladost.
P r v i , t r e ć i i č e t v r t i razred osnovne škole p o -
hadjao sam u Mrkonjić G radu.Iz to g p e rio d a sjećam se u č i t e ­
l j a J o & e ž e L Buneka i Osmanagića i z V išegrada.D rugi ra z re d os­
novne škole pohadjao sam u M aglajanima u tam ošnjoj Srpskoj
osnovnoj šk o li.N a im e ,te sam godine đošap kod majke.Budući
da u Laktašim a n i j e b ilo osnovne š k o le ,a da ne b ih daleko
p je ša č io ,m a jk a me je s m je s tila kod šumara u M aglajanima da
bih redovno mogao p o h a d ja ti n astav u .
Nakon z a v rše tk a osnovne škole upisao sam se
u S ^ i ž P ^ i m n a z i ju u S arajevu j e r su rod ja c i sm a tra li da bi
b ilo š t e t a ako ne nastavim d a lje školovan je . Školovao sam
se z a h v a lju ju ć i pomoći d ru štv a " P ro s v je ta m a dijelom i n a r a ­
čun i n s t r u k c i j a k o je sam držao.U mom ra z re d u bio je Danilo
Buzadžić i z Banje L u k e,k o ji je k a s n ije n a sta v io školovanje
u B o g o s lo v iji.O s ta li đ ja c i b i l i su mahom d je c a činovnika
au stro u g arsk e a d m in is tr a c ije .
S obzirom da sam b i o o d ličan d j a k ,n a s t a v i o
sam školovanje u U č ite ljs k o j šk o li u S a r a j e v u .I z d r ž a v a o sam
 - 2 -

se uglavnom n a i s t i n a č in . U U č ite ljs k o j š k o li u mojoj gene­

r a c i j i b i l i su Kamenko M iloševid,Bogdan M irković,Stevo Ško-
r id ( i z Banje L uke,stanovao je u u l i c i k o ja je d o b ila ime
P rib ič e v id a sokak) i d ru g i.S njim a sam i n a jč e šć e bio u
društvu.U s t a r i j o j g e n e ra c iji b i l i su: Ovetko Popovic,Jovo
Grubor,Aco Zorid ( i z D rv ara),L azar D ju k ić (iz K lju č a ),V o ji-
sla v Bogičevid i d ru g i.
Po dolasku u U č i t e l j s k i školu u k lju č io sam se
u o rg a n iz a c iju srp sk o h rv atsk e napredne omladine k o ja je d je ­
lo v a la u š k o li.U k lju č io sam se 1913.g o d in e .O rg a n iz a c ija je
b i l a k o n sp ira tiv n e n arav i.U svakom ra z re d u b i l a je neka v r ­
s t a d e l i j e u k o jo j su b i l i u č e n ic i i z od je le n ja.Kao povje­
re n ik u mom ra z re d u bio je Kamenko M iloševid.O svim značaj«
nim p ita n jim a zajedno smo se do g o v arali.N a bazi t i h i ta k v ih
dogovora r j e š a v a l i smo eventualno n a s ta le probleme,odnosno
u t v r d j i v a i i z a je d n ič k i s ta v kako demo n a s tu p a ti.P o d u t i c a -
jem b alk an sk ih ra to v a r a z v i la se misao da de dodi do r a t a
u k o ji demo i mi b i t i u k lju čen i.Z b o g to g a smo i i š l i na Da-
riv u i Trebević gdje smo iz v o d ili iz v id ja č k e vježbe
skog k a ra k te ra .V je ž b a li smo u o r i j e n t a c i j i j e r smo z n a li da
de nam to b i t i p o tre b n o .Id e ja o u je d in je n ju jugoslovenskih
naroda u jednu državu b i l a je s ta ln o p ris u tn a .U tom c i l j u
održavana su i p red av an ja č i j i je bio c i l j da takve id e je
jo š v iš e r a z v ija u s v i j e s t o p o tre b i nacio n aln e slobode.U
ovoj n ašo j o rg a n iz a c iji b ilo je i H rvata, a vjerujem i M usli­
mana j e r mi n i j e b io poznat s a s ta v drugih g ru p a .Č itav se ra d ,
naime, odvi jao na p rin c ip u t a j n o s t i .
Još p r i j e d o lask a F erdinanda u S arajevu u junu
1914.godine d o b ili smo zadatak da se uklonimo i z grada.R az­
lo z i nam n is u o b ja šn ja v a n !. Je d n o sta v n o ,tre b a lo je negdje da
odemo.Ja sam otputovao u Mrkonjid grad kod svojih.Tam o me je
i zatekao a te n ta t.M e n i, kao i svima k o ji n is u v o l j e l i a u s tro ­
ugarsku okupaci jii,b ilo je drago zbog u sp jeh a a te n ta ta .
Kako sam k a s n ije doznao,u Laktašim a su me t r a ­
ž i l i da me u h a p s e .T ra ž ili su me u Laktašim a je r je u doku­
mentima s t a j a l o da sam i z Laktaša.Tamo su u s ta n o v ili da se
nalazim u Mrkonjid gradu. Tu su me i u h a p s ili 2 7 . j u l a 1 9 1 4 .

Arhiv Bos. krajine B. Luka

ABK £/ w
 - 3 -

Po n a re d je n ju sreskog n a č e ln ik a G-otesmana d o š li su
da me uhapse žaAdarmi,ko je su ta d a n a z iv a li oruznicim a.Od­
v e li su me u s re s k i za tv o r i odmah su p o č e la unakrsna i s p i ­
tiv a n ja s kim sam se sve dru žio i s a s ta ja o ,k o g a sam sve u
S arajevu i U č ite ljs k o j š k o li p o z n a v a o .I n s is tir a li su na de­
ta ljim a poznanstava,kao i na p rizn a v an ju da sam i j a član
ile g a ln e rev o lu cio n arn e o rg a n iz aci je . Znao sam da im je Mo
osnovni c i l j da nad ju b ilo kakav kom prom itirajući m a t e r i j a l .
Od optužbi b ran io sam se tvrdnjam a da sam kao o d ličan djak
bio u nemogućnosti da se b ilo s čim drugim bavim osim uče­
njem .O bjašnjavao sam im da za učenje tre b a mnogo vremena, a
da onaj k o ji ž e l i da bude o d ličan đjak mora svo svoje van-
školsko vrijem e u t r o š i t i n a u če n je .
U zatv o ru sam ostao do maja 1915 .g o d in e, a onda sam
prebačen u Travnik gdje je b ilo o rg a n iz ira n o s u d je n je .I n a
ovom su d jen ju b ran io sam se n a s lič a n n a č in .Ip a k sam osudjen
na 6 n e d e lja z a tv o ra , što sam još r a n ij e odležao.
T užilac n i j e bio zadovoljan presudom i u lo žio je
ž albu.Med jutim ,nisam dočekao r e z u l t a t a p e la c ije j e r sum e
m o b ilis a li u v o jsk u .
S lužio sam vojsku u P iliš v e r e š v a r u u b l i z i n i P e š te .
K asnije su me p r e b a c ili u P iliš ć a b u ,m je s to udaljeno 6 km.
od b iv še lo k a c i je .Tamo je i form iran m aršb ataljo n ,m islim XVT,
za f r o n t u G -aliciji.N a f r o n t sam o tiš a o sredinom 1916.godine.
Došli smo prvo u ijje s to J e z e rin a u G -a lic iji,a zatim su s l i j e d i - ,
l a ra z n a pom jeranja na f r o n tu .’
Još u P iliš ć a b u upoznao sam Todora D jo rd je v ić a i
I l i j u B alordu i z T rebinja.M oj n a j b l i ž i i n erazdvojni drug bio
je D an ijal Sam okovlija i z Travnika ( p o s lije drugog sv je tsk o g
r a t a bio je s e k r e ta r Narodne banke u S arajev u ).B io je iz u z e t­
no dobar d ru g .P ri j a t e l j s t v o i b lis k o s t med ju nama jedino se
i moglo s t v a r a t i u ratnim đanima.’D anial je b io ponosan na
Bosnu i n i j e dozvoljavao da b ilo ko v re d ja Bosnu i Bosanee.
Čak je i ošamario kad mu je su d etsk i Njemac po prezimenu Ka-
cer kao Bosancu #psovao k r a l j a P e tra I.O vaj ga je in c id e n t
mogao skupo k o š ta ti .Poučio sam D aniala kako tre b a da se b ra ­
n i na sa slu ša n ju . Rekao sam mu da se kao Musliman iz v la č i na
v jeru .T ak o je i p o stu p io . n._____ /
/L ~~ — j

Banja L uka,2 1 ,fe b ru a ra 1 9 7 5 .- _ £ _________

( Bogdan ofalić )
 - 4 - S je ća n ja B . Č u l i ć a . -

( Nastavak )

Na s a s lu š a n ju b ra n io se da muslimanska v j e r a za­
b ra n ju je da se v r i j e d j a j u s t r a n i d rž a v n ic i »Budući da sam do­
bro poznavao njemački j e z i k ,i mene su p o zv ali za svjedoka.
U svom sam sv jed o čen ju p o tv rd io Danialove navode.
Na italijanski front prebačen sam krajem 1917* go­
dine. Jedinica je bila smještena prvo na Monte Baricati,a po­
tom i Monte Meleti.Tu smo ostali do jedno tri mjeseca prije
završetka rata.Pred sam kraj rata našli smo se u jednom gra­
diću u južnom Tirolu,mjestu Rovereto*
Od moje m o b iliz a c ije pa sve do k r a ja r a t a u v o js c i
me je p r a t i l a oznaka "PV", oznaka za p o l i t i č k i sumnjive osobe.
Gdje god sam d o lazio nova je je d in ic a prethodno d o b ila o v ab i-
j e s t da sam p o l i t i č k i s u m n jiv ,p o litič k i nepouzdan.Sve je to
b ilo u v ezi s a ra n ijim sudjenjem .
Zaboravio sam spomenuti da me je kao o p tu žu ju ći ma­
t e r i j a l posebno t e r e t i l a c e d u lja k o ju su kod mene n a š li p r i l i ­
kom hapšenja.N a t o j c e d u ljic i je p is a lo : "®vala vam na onome
š to s te u r a d il i u n e d e lju !n .U toku i s l e d j e n j a na ovome su po­
sebno i n s i s t i r a l i j e r su ovaj te k s t d o v o d ili u neposrednu ve­
zu sa samim činom a te n ta ta .U z a lu d sam se tru d io da im u v ije k
i izn o v a dokazujem da je to b i l a c e d u lja djevojke u k o jo j mi
z a h v a lju je n a pomoći koju sam jo j p ru ž io .N a im e ,iz a n je se p r i ­
k rad alo jedno d e r iš te koje je nam jeravalo da jo j ukrade buket
c v ije ć a k o ji je ona n o s ila .U tre n u tk u kada je nam jeravalo da
ukrade, to sam d i j e t e šćepao i onemogućio k rad ju .U znak zahval­
n o s ti za ovo,ova je d je v o jk a k a s n ije b a c ila s a p ro z o ra ovu če­
d n iju k o ja me je skupo k o š t a l a i mnogo te r e tila .N ik a k o n is u
h t j e l i da v je r u ju da se sve tako z b ilo .
A ustrougarsko vojno r a s u la z a te k lo nas je u p o v la ­
čen ju preko T ren ta,M eran a,R ešen šajd ela prema Beču.U Beč nismo
n i u l a z i l i j e r su nas u p o z o rili n a re v o lu c io n a rn a z b iv a n ja u
g ra d u .P o šli smo prema M ariboru. Tamo smo koncem novembra 1918.
godine z a te k li američke v o jn ik e .Iz M aribora krenuo sam za Zar-
g re b .Iz P r ije d o r a sam željeznicom Ota Š ta jn b a js a o tiš a o do Je ­
z e ra , a odavde kolim a i p ješk e do Mrkonjić Grada( ta d a šn je g Var-
c a r V akufa).
U martu—a p r ilit 1919.godine došao samu Derventu n a
p o lag an je m ature u U č ite ljs k o j školi.N akon već p o zn atih doga^-
 - 5

djaja u Sarajevu,Učiteljska Škola je cijela prebačena u Der-

ventu tako da je 0V0 preseljenje imalo svoju političku poza­
dinu. Tako sam u Derventi maturirao.Polagalo se po starom pro­
gramu jer novi nije bio donesen.
U jesen 1919.godine postavljen sam za učitelja
u Mrkonjič Građu u Mušku osnovnu školu.Ovo mi je bilo prvo
namještenje,ali u ovoj školi nisam ostao do kraja školske
godine jer su me več u aprili 19 2 o.godine premjestili u Madnu.
Osnovna škola u Mednoj bila je nova škola obrazovana da bi
oko 60 dječaka i djevojčica moglo da pohađja prvi razred.
Škola je bila smještena u crkvenoj,parohijskoj kući.TI pri­
zemlju su bile prostorije parohije,a na spratu jedna učioni­
ca za nastavu.Sav školski inventar bio je nov,ali nije bilo
učila.Zbog nedostatka učila morao sam da se shalazim na raz­
ne načine da bi im mogao mnoge stvari objasniti.Pošto nije
bilo stana za užitelja stanovao sam kod popa Ilije Krpića.
Pio sam u Mednoj prvi učitelj, ali sam već 1921.
bio premješten u selo Bjelajce.Ova škola u Bjelajcima imala
je svoju školsku zgradu,pođignutu sa vrije6Austrougarske.
Zgrada je bila zidana.U prizemlju se nalazila učionica dos­
ta prostrana,a na spratu stan za učitelja sa dvije sobe,ku­
hinjom i špajzom.
Prije mog dolaska u ovoj je školi radila jedna
učiteljica.Škola je imala prostrano dvorište sa modemom
štalom i šupom za drva.Austrijska uprava podigla je jednu
ovakvu školu u čisto propagandne svrhe jer je škola bila na
prometnoj cesti Banja Luka - Mrkonjić Grad.Takva jedna ško­
la sa dobrom zgradom,velikim dvorištem i baštom stvarala je
utisak kao da se austrougarska uprava stvarno stara o prosvje­
ćivanju. Dakle, težilo se za propagandnim efektom.
U ovoj sam školi ostao sve do 1926.godine.Škola
je imala svoju biblioteku,zemljopisne karte,slike,neka uči­
la i si.Pošto je bila samo jedna učionica,nastava se za oko
6 o učenika iz sva četiri razreda izvodila paralelno.Školu
su pohadjali učenici sve tri nacionalnosti jer su u školu
dolazila i djeca iz okolnih sela: Liskovlca,Vlasinje i Sta­
ro selo.Zbog uslova rada,u ovoj je školi bilo zaista lijepo
raditi tako da sam bio zadovoljan. I
Već se tada opažalo interesovan
 - 6 -

l i t i č k i h p a r t i j a za s e lo , a l i za dota ja n je s v o jih p o l i t i č k i h
p r i s t a l i c a , a ne za b ilo kakav d ru štv e n i rad k o ji bi u n ap re-
d jiv ao se lo i d ru štv en e odnose«
Školski in s p e k to ri skoro da i n is u d o la z ili.P o ­
nekad su nas samo z v a li u Mrkonjić Grad na skupove u č i t e l j a .
Godine 1926.prem ješten sam u Mrkonjić G rad,gdje
sam i započeo školsku 1926/27.godinu kao u p r a v it e l j Muške
osnovne šk o lalzu zev Rad umi lo M ilana, o s t a l i u č i t e l j i t a l i su
tek p o č e tn ic i: Vaso S m iljanič,R adm ila Kovačević,Nadežđa Ćur-
kovič i S m ilja M Ltrovič.Bio sam d o s ta angažovan na p ro s v je t­
nom p o lju j e r sam istovrem eno ra d io i kao p ro s v je tn i r e f e r e n t
za Srez M rkonjić Grad.
Godine 1933.p rem ješten sam u Banju Luku.Premđa
sara ž e lio da radim u š k o li, šk o lsk i nadzornik Danilo Uzelac
me je angažovao za rad n a a d m in istrativ n im poslovim a u ta d a -
njem Srezu.Kada je obrazovana banovina,D erviš Tafro angažo-
vao me je kao fin a n s ijs k o g r e f e r e n ta u Banovinskoj up rav i.N a
tom m jestu ostao sam do 1941.godine.Dok nisam prešao u Bano­
v in sk u upravu,u pojedinim školama s vremena n a vrijem e zamje­
n jiv a o sam p o jed in e odsutne u č ite lje .P o obrazovanju Banovine
p o slo v i su me ap so rb o v ali tako da nisam mogao da radim nepo­
sredno kao u č i t e l j .
Bio sam nekoliko godina u Upravnom odboru Udru­
ž e n ja u č i t e l j a , a i b la g a jn ik G radjevinskog odbora za iz g ra d ­
n ju današnjeg P o z o r!š ta ( p r i j e : Spomen doma k r a l j a P e tra I ) .
U Udruženju u č i t e l j a jedno je vrijem e bio p re d sje d n ik Milan
S ta m b o lija ,a b ib lio te k a r Jovo Grubor.
Milan S tam b o lija,Jo v o Grubor i j a b i l i smo i n i ­
c i j a t o r i da KAB d o b ije p r o s t o r i j e za svoj d ru štv e n i rad.M i­
lan S tam b o lija dobio je molbu rukovodstva K A B -a.Prije s je d ­
n ic e U druženja u č i t e l j a pozvao je Jovu Grubora i mene i oba^*
v j e s t i o o tome.M ilan je ta d a bio p re d sje d n ik U druženja u č i­
t e l j a , a i s e k r e ta r Odbora za iz g ra d n ju doma.On me je ta d a
o b a v je s tio da će se neko p r o t i v i t i da KAB-u damo p r o s t o r i j e
za k o riš č e n je i to o b ra z la g a ti stavom da su kabovci komunis­
ti.P o š t o je njemu b ilo nezgodno da kao p re d sje d n ik zastu p a
s ta v da se p r o s t o r i j e dadu KAB-u n a k o riš č e n je ,p re d lo ž io mi
je da j a budem zagovornik.To sam i uradio.N e sjećam se ko se
sve p r o t i v i o , a l i je v e ć in a o d lu č ila da se molbi iz a d je u su­
 - 7 -

sret.M en i je lič n o b ilo drago, a i Milanu i još nekima, što

je om ladina d o b ila p ro s to r za svoj d ru štv e n i ž iv o t. Za ko­
r i š t e n j e p r o s t o r i j a p la ć a la se neka manja sim b o ličn a s v o ta .
Sjedam se da je u Odboru za iz g ra d n ju spomen do­
ma p o sto jao nekakav antagonizam, a l i se ne sjećam kakav i me-
d ju kojim članovima.Znam samo da n i j e bio b ez azlen .
Poznavao sam dobro Branka Zagorca.U poznali smo
se u M rkonjić Građu dok je bio n a sta v n ik Građjanske šk o le .
Branko je b io p ristu p a č a n i društven,veom a dobar drug.
D erviš Tafro bio mi je n a č e ln ik u Banskoj u p ra ­
v i,U p o slu je bio veoma s lu ž b e n ,a li i p ra v ič a n .N ije v o lio b i -
lo kakva z a p e tlja v a n ja . Jednostavno, ž e lio je da službene duž­
n o s ti i poslove ra z d v o ji od p riv a tn o g ž iv o ta . Znam da je u
form ularu k o ji je tre b a lo p o p u n iti p o s l i je d o lask a u stašk e
v l a s t i u Banju Luku naveo da je S rb in ,U čin i# je to dem onstra­
tiv n o iz ra ž a v a ju ć i kroz to svoj l i č n i s ta v prema ustaškom r e ­
žim u, V jerovatno da je zbog to g a imao i p o s lje d ic a .
Zaboravio sam da napomenem da je u mom o d je lje ­
n ju prveg ra z re d a U č ite ljs k e škole bio Rudolf G rž e ta ,veoma napre­
dan om ladinac.K oliko mi je p o zn ato,njegov je o tac bio upravnik
Crne kuće u B anjoj L uci.D a bi pomogao zatv o ren icim a u v r i j e ­
me poznatog v e le iz d a jn ič k o g p ro cesa,R u d o lf G ržeta se jav io
za dežurnog s tr a ž a r a . To ukazuje n a njegov p a trio tiz a m .
U ju lu 194-1 .godine o tiš a o sam u Srbi ju.Pomoću ve­
za dobio sam propusnicu za put do Zemuna.Iz Zemuna preb acio
sam se u Beograd.U Beogradu su me p r im ili u s lu ž b u .P re m je s ti­
l i su me za fin a n s ijs k o g r e f e r e n ta u U žice.Z a vrijem e poznate
e k s p lo z ije m unicije u Užicu u novembru 19?1,godine poginuo mi
je s in B ran islav u 2 o .godini ž iv o ta .T o je b io s tr a h o v it udarac
za mene i suprugu.Pred k r a j r a t a zbog n e is h ra n je n o s ti i b o le s­
t i izg u b io sam i kćerku.

2 4 .fe b ru a ra 1975.godine
Banja Luka