SLAVOLJUB JOVANOVIC dipt. inz. ULJNA HIDRAULIKA NOVINSKO-IZDAVACKO PREDUZECE. TEHNICKA KNJIGA BEOGRAD 1967.s sap eqMEspH-eUfM apro seq of o1sez “vfoEzeWoIeE “euraisis SoygUfY po wajqord wea pigtuyar epnq ep ezour ifoy ‘nusuodwoy, af a8eus esouasd waists isyesd 9 ‘TueBi0 mszazt nfearzeu ouspso1dn Lrespeuome 03899 fo¥ aBeus wsouard ur froezueyeur n axTUyor reaozyfeax oupnyead aa siuouoduioy 1 aresouse ‘our 2 nyyMespry-nufin eu as oumagigntex80 w1fuy foro snypeumeud | nyMerpry-nufn eu eppITerBo nyUyA] nupmy suoud vsyeid efuseuep ugeu fer eu af a ynp -zea eaose poy v af{n af aBeus 1 vpeus[s souard ez 1s0upa eusfuaurd a9sagfeN "nyfeumand + myFMespHE-UfM oureyEAY ngo wpMY TT! eyuYya} eupmyy wouifod pod ou1oy Wd ‘aSeus esouasd pmmysy n (afyBrou) aBeus qT efuelaerdn rorya n epeUsis souoad ez naquyoy nupmy vypeuOmne nfuefjaerdn © eyneN ‘oyMeH oueIs ono edioutd often -ommd 9s ofoy eyruyor yruopospo afuofuse! HspOy oyneu euEsd vansp cupol t wTNpoW TsoMuoyez 1 euTgoso ‘urofueavgnosd tweq as efOy EIN ExT -eypu ayneu eueid eugasod 1 yforsod ep af oreuzog “pry au oyprupafez nfeaepaeido afoy euqoso ypigtupafer zu nfeu Tose 1 NsoUgE EP oUIa{MIEISHOS “HSOATTISHS NUTGOSO eAoseA Poy ¥ Nsoaifignseu nurqoso ounfoapz! HsoUze Pox OV owfod pusousg * aqoant LL = HIN epoafon senoing ‘pesBoag ‘ponte (yz4rEd MEPENooR ‘edures W5e Vink “2 “peutoog eaifuy exRINNEL® ayamnpaLd oApEARPEL-CASUHON ‘afUEPA] SINLOLS OXUIW :@9WOy BZ LIENnantna u primeni bie kasnije objainjeno, ali treba konsta- tovati da je to i osnovna razlika izmedu uljne-hidraulike i Pheumatike koja nalazi Siroku primenu i u upravijackim sistemima, regulaciji i mernoj tehnici. Prenos snage mote se vrditi elektriénim, pneumatskim, mehani¢kim ili hidrauliékim putem. Pri tome hidrauticki Prenos snage podrazumeva dva vida prenosa: hidrostati¢kl i hidrodinamiéki. SuStinska razlika izmedu ova dva vida hidrauligkog prenosa snage je u tome da je »nosioce prenosa snage (energije) kod hidrostatiékog prenosa pritisak fluida a kod hidrodinamigkog prenosa brzina fluida. Ovo uvodno izlaganje osnovnih pojmova ‘i termina je pokuSaj da se objasne pojmovi i termini koji su kod onih koji se bave uljnomhidraulikom uobiéajeni ali mogu da izazovu i zabunu kod onih koji nisu dolazili u dodir sa ovom tehnikom, Pri tome sigurno je da ovi, kao i kasnije koris- termini nisu u manjoj ili veéoj meri potpuno odgova- i. Opravdanje ledi u tome da »jezik uljnehidraulikec nije uobigajen i zvanigan jezik kao Sto je to sluéaj kod nekih drugih tehnike « maginstvu, Tome je sigurno doprinelo i to, da i pored vrlo velike primene, narotito u zadnjih 20 godina, uljnahidraulika nije nagla svoje odgovarajuée mesto na Maginskim visokim i vi- Sim Skolama i fakultetima u Evropi i kod nas u zemlji. Dok se na primer, elektronskoj automatici s pravom poklanja posebna panja i na Elektrotehnitkim visokim 8ko- Jama ova »masinska automatika« (uljna-hidraulika i pneuma- tika) nije predmet paénje na MaSinskim visokim skolama. Praksa primene menja vrlo brzo ovu situaciju i savre- mene tehnitke velesile SSSR i SAD imaju niz institucija gde se »maSinska automatika«, uljnahidraulika i hidrostati¢ki prenos snage gaje i to ne kao tehnigke nego kao nauke ili nauéne oblasti od posebnog znataja za privredu, industriju, ma8inogradnju i posebno mehanizaciju i automatizaciju. Ali Evropa uopite, i naSa zemlja zaostaju u tome i to znatno. Na kraju, treba objasniti i termin »masinska automa- tikae. To je na§ termin, skih inzenjera koji su polazeci od dinjenice da je automatika kompleksna nauka tehnologa, elektronitara, maginaca, fizitara, biologa itd. trazili u ovom kompleksu’ smesto pod sunceme i ter- mine za svoj deo rada u sklopu nauke ovog veka — automa- tike i procesa ovog veka — mehanizacije 1 automatizacije. 6 Ovaj termin %eli da istakne i znaéaj nogradnje u realizactji procesa mehanizaci i automatizacije svuda u svetu a posebno kod nas u zemlji, u uslovima borbe za socijalistiéke odnose i socijalistiéko drustvo, 1.2. Kratak istorijat razvoja uljne-hidraulike Prvi realizovan pokuSaj primene hidrostati¢kog prenosa snage ostvaren je pre vige od sto godina (1882. godine) i to sama, a fiuid je bila voda. Prema tome iu ovoj oblasti poilo se od onog fluida koji je bio najpoznatiji i najblizi Coveku. Dalji razvoj uljne-hidraulik hidrostati¢kog prenosa snage koji je oko 1900. dvojice amerikanaca Williams i Janneys-a dobio svoju prvu komponentu aksijalnu klipnu pumpu sa devet klipova i po- merljivom ploéom. Ova pumpa ostvarivala je pritisak od 40. kp/cm?. Godine 1930 poznat profesor Thoma dao je P: merljivim pumpnim telom i to je bio i danas poznati sistem sa kardanskim prenosom. Ovaj princip je kasnije usavren od profesora Thoma, i tako je doslo do klipno-aksijalnih pumpi sa vezom u obliku zgloba. Oko 1940. godine se ove i druge pumpe proizvode seriski u SAD-u, Engleskoj i Nematkoj, a ostvaruju se pritisci od 200 kp/em® i 350 kp/em®. Treba naglasiti da tokom drugog svetskog rata (a i kas- je) vazduhoplovstvo daje snazan postrek razvoju raulike i niz uredaja na avionima dobija komandu i uprav- Vjanje preko uljno-hidraulitkih sistema. Posle drugog svet- skog rata, istrazivanje, razvoj i akumulirano iskustvo iz vazduhoplovstva podinje se intenzivno koristiti u_primeni uljne-hidraulike na masinama alatkama, gradevinskim ma- Sinama, motornim vozilima itd. Moze se reci da je taj period vzlatan vek« uljnehidraulike koju uzimaju u program éitav niz velikih proizvodaéa Sirom celog sveta. Razvoj novih stan- dardizovanih i normiranih komponenti od pumpi preko raz- llindara, praktiéno omoguéava primenu uljnehidraulike i tamo gde to ni najveci optimista ne bi o¢ekivao, Danas se na primer hidrostatiéka transmisija smatra »idealnom transmisijom« poljoprivrednog traktora i 7 istrazivat u oblasti uljne-hidraulike6 rouounad oanrg “auaund yer IMIgeUr NysuFASpess nusworaVs ez wuoUIs vpessod af exMerpry-eutmn nseIo foro 7 “ayy -erprystn euaurad offod oyyea ns amgeur aysuTAapers haysiewpapess n ysooord | auygeut aysupASpeAs “pit wxoryen Boupararidofjod »wo-ram -odnmmum« afteaopueuoy vz waysis PipyMEZpR-oufn — woulequioy afuefyaesdn wz ura eufequioy wasis od y uodsn yeu ejoarzo -posapidofjod afuefyaesdn ez wor so1yen Tupararidofjod ez (epnio afuasou oure: muonyex} vu Epnio aftegan rouowtid young “ours 4s ougymerpyyoufn nfnfusunid efepain ypfoas vfroquny wz “Ta afuefjaeqo ez vurpo8 ofnp yaa auTgeur atparatrdoltod ‘suygear oupazapidofjod “PHT eAO|@P_YPFSIONFEN Npergo ez Bao[ep YuIOIOuK npeIqO eZ BioryeN poy voussn3 wyeuElD nero wz omseuT — ‘BIOIOW BAOOI Mpesgo wz ouIsEUT — PyRHMessy-oufIn) euyeftoads ‘asaad — (eivye per Fysjewome) ofueaouoy ez oulseur — (wois Boupes poy wiazy0d 1 yupes) ‘oyfyesypuor — (wurefuy| ny euregyelioeds unas wu) afuTiany owago IY ouzIesueNn ez sortpal aygqnexpryouln — (euresyrper eureu -Jgeur uTAs et) PETE FIgIMeXpHTOUfIN fu;OUIOd TuZOIs — eUNAGBns eu tfepain sdoy-oxpry — :nseigo foao n ayyexzpryoufyn aueunsd yrouig -vonmpal ypigTMespMronyeye naouso eu aueaouoduioy exaznzy 7aq ns empesordoperout i nfupoaziord njstias vz afrun 1 sayqeltvedse ‘cunuarsis wre QynempMponyeye es wouaeysn ns augeur suesuexoIg ‘WoyLNye[9 vs euEACUIQUIOY oyTMEIpHY: eu woyneurome 1 ‘afous sousid ez eUNUISISIS UI pad 4se\go eu et SUSE ifpasnpuy foxgeatpessidopejour n ysoooxd y soqpes atyseut sououmd exaumid | Hseigo YUQsLAIyeLey O¥}]0¥oU oursyefO1qeN “oysout ofoas vigeu wxinespry-eufn of op8 1 »euafegiqon« ayynexpry-oufmn euourid of ops nis -2Iqo nfoapzt nour as edi “uninpayy “nusunid ez nuposod o[sA isejgo mE euounId oueyIOLId yse[go PeSTUYEP Oxs01 ‘af w8oy Zoqz T eos oA of oymexpryoulmn euouTIg ayrnesppy-oufm aweunsd 1se190 “£1 -anryedsiod oyza ns 112 ud ound; Pipe 201 “efrorpen z9q 5 TPeTUT OFFA ows oxTUYO THseIgQO [oxo n rar ep oUseL af epUS SUTPOs <] OF po efjgopzer oysusura1a BFeAyNGO Oy! TMeIpIY- -ouffn exewiop ogeu eftioist veo ep NpIA n PUNT os OY “nyoi n seuep 1 af seooid fea “nuour ad nysinstpuy nyoxg ez fupoaziosd foaoyyfu 1 vyeusuod swoy tfroezrprepueis vu eunsoper unard 1 ednjstid es eurpos ooo pezeun ‘suounsd afjod ouangord of own r ouseur aystyAapeIa vz ayuauodioy oupYNepHY-ouLn F euefrAzer ns affusey ‘ourgem oupazarsdofjod | eylzoa euzolour eu euazousn eiq oyHMespryoufn efupoazjord 1 vusumid vpewop eaid af ep [ar oZ0Ur as Ep Oye) “UfequIOY EZ 1 UMEZ e “IOLTEN feao ez oyymespmoulmn pusuodwoy niwpoaziord n os ojgn wosnBiag JOAEN wz Ud OFLA "PUOTUTEY afpepestr sodry naid y saeBnapeze soyqen weutop wid seu ez uez “9A F peru ofa axmmespryoulin foazes of yfrwioz fogeu 9 “anaryez aftons 1 affoaopez ep nfour ep noart woayes vu pIsWIOUOye T “Yor | oftsrusuen oygneisosply siuouoduroy ns seu ~wxoyyen) Bou -parapidofjod per efidojouyss eueaoxrdwoy ren 01g ou10} I ourey v eunaaiyeZ B BIOIEI BUD 1 OF1IO% af af nysras qa o[fout affu os owoAo o ‘ognf Ia10HeL, reroryen Souperatidofjod nusa nystu ojtA ousneler n edepyn wrouso fas Jof ‘TySMIOVOYS | OFEI HIQTEYO. OF OFsistem buldozera ‘ni sistem utovarivata tem bagera ‘tem skrepera stem motornog valjka eee motorna vozila i lokomotive : Mehanizacija utovara i istovara kod motornih vozila i automatizacija procesa upravljanja lokomotivama ostvaruju se preko uljnohidraulignih sistema. Ovi sistemi su masovno primenjeni tako da su pojedini proizvodati uljne-hidraulike cijalno za ove svrhe. Primeri primene: — uljno-hidrauliéni sistem za istovar na motornom vozilu — uljno-hidrauliéka dizalica za utovar na notornom vozilu — hidrostatika transmisija_na_transportnom _vozilu (aerodromsko vozilo, unutra8nja manipulacija itd.) — hidrostati¢ka transmisija na viljuskara — uljnohidrauligki sistem na viljuSkaru — hidrostatiéka transmisija na uredajima za automatsko hladenje kod motora SUS vozila i lokomotiva — uljnohidrauligki sistem za upravljanje transmisijom lokomotiva itd. brodogradnja Brodovi takode imaju primenjene uljnohidraulitne si- steme i to esto velikih Kapaciteta i broja komponenti. Pri- meri primene: ~ uljnohidrauli¢ki sistem za kormilarenje — uljnohidrauligki sistem za otvaranje i zatvaranje brodskih vidnika utovar i istovar — uljnohidraulitki sistemi za dizanje i spu8tanje ko- mandnog mosta — uljnohidraulitki sistem brodskih dizalica. 10 1opste oblast procesne indu- uljno-hidrauli¢kim sistemima za obavijanje ara, transporta dizanja, okretanja itd. automatizovanim procesima. Posebno rudarstvo koje je veliki »potrofate uljne-hidraulike. Kao posebnu oblast, koja se ne moze zamisliti bez uljne- -hidraulike, treba ista¢i vazduhoplovstvo i vazduhoplovnu. opremljen uljno-hidra- covan i specifi¢an (vi- é su i skoro svi po- ji na aerodromu »hidrauliziranie, od transport- do uredaja za istovar prtljaga, Medutim, uljnachidraulika za vazduphovstvo (kao i ona za vojne svrhe) zadréala je i danas svoju specifiénost i kao sistem i kao Komponente, te se obitno posebno razmatra. Ovaj kratak pregled je samo ilustracija primene uljne- -hidraulike ali veé on jasno pokazuje znataj ove tehnike u mebanizaciji i automatizaciji maSina i procesa u svim gra- nama industrije i privrede. 1.4, Tehnigke prednosti uljne-hidraulike Ocenu tehnitkih prednosti uljs pied najbolje daje iene, obzirom da stema za ostvarenje odredenih funkcija sa clek me hhanitkim ili pneumatskim sistemima, Na primer, uljnowidra- transmisija) mora da se ‘oreal sa mehaniékim visestepenim menjaéem na masini alat traktoru i da pokaze svoje tehnitke i ekonomske prednosti da bi ga projektant usvojio kao reSenje i dao joj prednost nad mekaniékim menjaéem. Da bi se ovakva poredenja mogla da vr8e potrebno je pomnavati izvesne tehniéke osobine uljne-hidraulike koje su opSte nezavisno od sistema ili primene. Mote se reci da su to zajednitke pozitivne karakteristike uljne-hidraulike. To su sledece osol gnu pumpu na pri- mer od 30'S snage sa odgovarajucim elektromotorom ili nekom radnom masinom (vodena pumpa, kompresor) pa u1 eUIDIsIs YugMeprY-oufin efueaoryaford ees vard of vzyeue { afuaparodn oag “essoord 1 outgeur axeys »affoeztin 2xpIYs Poy Offq wsod01d yr ouTgeMt ont efuEAoTFa{ord PO ong ouganiod yaan af wumwuas}s uNSnIp ws afuapaiodn euourtid ypusadsn ¥ ytpnfereaospo aunasap ofou 11g asta Jsouop 01509 vusumid wusafod eupof iof ‘nurexBo1d Oey TOT -nexpryfoufin wBnysn efjogfen y af wuss0 euanya{qo vp edis “aynner “Pry ulm nuouodwoy eugiaod »yrmeaoda|e 1 syrteaosed« poy onpareu effael as vfoy Pfueaasez Ho[dor vurard isousod 20 { vfuearzeupod auigoso azqop eur ep eqan afin “ft “BIaUZoXsIA Bou seumdo ouzqud wofn es per weysis emyeroduial yuper nuozedefrp wojao n ep oye) ‘eureunugar apng ep exoU amyex -eduiay super wousuord vs ef eIDTZ0ysIA LUAWIOI “7 "erBUT o6 — o9 PIN auis/dy Ost oyaud v wxoi8uy .9—o¢ pO ayspud wz ‘er912uq .¢— quomemfa1 ymnpafod nfuexyorq 1 v ‘npoa oBITAOY aavfod Iq azour ‘aquauOdWoy 1 fuefnys Hd ey21qn8 ousoupo ‘nur -sisis n axodjo eaepeaod aff oysnB agiang “oyzer affn af oye BezIpo o¥so1 OIA opoyey af nuzoyszs 1 yesrTAd aw Lg “ras a8 n efi ampexsduray afuagiacd ousoupo ‘efyn ofuessudez ouexojaid | nopajsod vz wut xed org ‘yUaUOdUIOy euTTdsoo1d 1 oypignd 2yq9a earzezy affn OMar asiang “eM[Ao[SN wUpeX ‘exeaoZpo fox 3011Z0ysIA TWaparpo eu ep exoUr aff) “| “sUIaISIS augITMEspIoUlM wz afnfuoutsd as fox afm oupesourm eu ep eqan afoy autqoso owapefarqeN “pu eurziq euper ‘nurajsis n fqn Tuofjoazop ‘euIAISIS Po eAsiyez as fox SOU +90) ‘empexaduro} euper ‘yesnud Tuper ns org Oey ‘eULa}sIs vrejourered F BAO|SN YUpEI MAOUSO BU as IgJA {IN s0QzT *pearfugefqo ougasod ouganod oftu axzmexpry ouf[n ayfustsoy 1 egeporzord ez ono wut vfey -euz Zouuosdo Zoayey “idoxag foureaag yr roryy n iper tfoy nurajsis n TO] 1 THNZ 1 vy91Z0ySL Zoupaf efjn nusutid eaey 87 -ngoulo oy, ‘vfin yorzoysia eu amperaduiay feotn agiupUI|D 1 ouad vavfod efueppio ‘ifzoroy eursrd 1sousodio wawsloqod “(sfuares eaerodsn) vffn vyea ofueyanod as ozrisod “eantpe UrwapaIpo WoxHZpOG ‘oAMY YOSIA O[IA EU DUapaAop eUTTUIAISTS mraprMexpryoufm n nusund vz oufegeuz vfin eynstionrerey aU NS wp OFE) “LIGOP O[4A ns efoazer Boao HEIINZ>y “JUINS ‘8 ¥ aqusuoduoy Ao ez efn ylpnfereo3po nfoazes vu of owaper eupo3 yifupez ‘euraysis nusuodwoy yrugHnespry: -ouffn eueunsd wofuenarzuaya 1 wafoazer es oparodey, ofr Dupuy “177 caraists ta91n, ~expry fons ez piny ipnfereaopo ozeqepo ep vuroisis myUe} -yeford jou1od 29 0} sf ‘ougasod omapyzorz1 epmy edna IAC po eens oueur ¥ soupard ‘omqoso augnsuayEIey ‘eftzinuia auapoa 7 vpaa — (royrmespry ez Ipmy tarfredezau) rpmyy rynarurs — (nygmerpry ez ef) ef euperourer — radnu8 ouaouso En n HemoYIsely os ngour ofuefjaesdn 1 aBeus souosd Fypimexpry vz IPM ‘omMerp-oulm Pm rurouso ns efoy effn yruperout F apoa auiqoso taxqop 199s n neavfurpalgo | awasis augTn “PAPI Pz Wepofod Hq 99 Woy pmy MuoAIs ‘seuep af eAopEL upReawenst ysouur [15 “efueazens? yrasrusyuy tourpard rus0ep afupez ns foy ‘epoa wzeq vu YpMy auTqoso TA ~euzod af ouganod afueyd oxo vu 1oso8po orgop 14 eq “2poa W2eq eu ping Ht eftznute euapoA ‘epor afnfuaurtsd eao|zex yruaparpo z 98 2p8 euNUaysIs ny auouTd as ep 13 our ‘afta pmy of ap8 eurwarsis n nuausd ez suaprapard ns wexpIY-ouffn ausuoduoy Y ep ‘afuerid af o1s99 ouRe? UPIgHeN inula auapoa ‘apo: joy ns Hox amy ayo 7 AyseLqO 1 ams 1 fea0 af ouganod ‘afiseznewome 1 aftoezueyour euntsaoosd n Afnfuounid as yfoy ‘afeus souasd vz eUNWIOISIS uMTUDITHEIpEY 1 pmny taronfiyst o10ys afm af ep exanfiyez Sours. paiod | “‘nueuodwoy ruogzt afnpaasod a8 exNOy efuzed 4eq ppeasod vsour epmy eloq: PHTeA ofA af vuasIs per eu eSeus wsououd umpou ovy eael] ug feopn ouazorzt gaa af org Oey ‘ourarsts quupynexprout, -ganodn 2s tueIsIs FUPMEIpyY-ouffn ez pmpy “7:77. Ulje ne sme da sadréi kiselina niti ostale materije koje mogu da nagrizaju delove komponenti, zaptivke itd. 8. Ulje ne sme da sadréi metalnu prasinu i deliée metala koji o8tecuju nalezne povrSine razvodnih i regulacionih kom- ponent iwaju koroziju a pored toga su i Katalizatori koji ubrzavaju proces starenja ulja. 9. Malo »prekoratenje« radne temperature ne sme da 10. Ulje ne sme da naginje stvaranju emulzije sa vodom, jer voda u ulju uljno-hidrauliénog sistema, pogorsava pod- mazivanje, menja viskozitet, pospesuje koroziju itd. Razumljivo je, da sve ove osobine koje-se traze od ulja za primenu u uljno-hidraulignom sistemu nema mineralno ulje. Kod njega, na pri promenom temperature menja se intenzivno viskozitet, lako se javlja pena i starenje je brzo ako se ulje izlage u radu viSim temperaturama. Da bi se ipak obezbedile ove osobine deluje se u dva pravea: __— Prvo, konstruktivnim reSenjem komponenti i sistema utige se na eliminisanje faktora koji »kvare« ulje. — drugo, dodatkom aditiva poboljSavaju se osobine mi- neralnih ulja za primenu u uljno-hidraulignim sistemima. Tako se pogodnom konstrukcijom rezervoara, povratnog voda i oduski u sistemu moze eliminisati pojava pene u ulju. Dobro zaptivanje usisnog voda spreéava pojavu pene i kovi- tacije u usisnom vodu. To su konstruktivna re8enja koja moga da ublaze pojavu negativnih osobina mineralnih ulja. Aditivi mogu da utitu na sledeée osobine mineralnih ulja: — otpornost prema meSanju sa vodom — pojavu pene — otpornest prema koroziji bina podmazivanja) — hemiski stabilitet. Pri tome treba znati da odredeni aditivi poboljgavaju kvalitet ulja u jednom praveu ali istovremeno i pogorSavaju u drugom pravcu. Na primer, ako se ulju doda aditiv koji poveéava otpornost prema meéanju sa vodom, istovremeno ¢e se ubrzati starenje ulja i smanjiti otpornost prema koro- ziji onih povrsina koje dolaze u dodir sa ovim uljem. Zbog toga se mora posebno voditi raéuna o radnim uslo- vima i tehniékim zahtevima da bi se odabralo odgovarajuce ulje. Tako na primer, ako bi dodavanjem aditiva dobili ulje sa priblizno Konstantnim viskozitetom za radne tempera- 30 ture od -10°C do 60°C, a radne temperature sistema su od 440°C do +50°C, mi bi nepotrebno pogorsali osobine dobrog podmazivanja sa ovakvim uljem. Objasnicemo blide koji su razlozi da se zahtevaju odre- dene osobine mineralnih ulja za uljno-hidrauliéne sisteme. — Otpornost prema meSanju sa vodom — U rezervoaru uljnohidraulitnog sistema, preko vlaznog vazduha dolazi do pojave vode. Kvalitetno ulje ne¢e stvarati meSavinu sa vo- dom, ali neodgovarajuée ulje stvori¢e emulziju ulja i vode usled dega ée dogi do smanjenja efekta podmazivanja, brieg starenja i pojave korozije kompon: To je razlog zahteva da ulje za uljno-hidrauligne sisteme mora da bude otporno prema meSanju sa vodom. — Pojava pene. — Ulja raznih viskoziteta imaju pribli2- no istu otpornost prema pojavi pene. Medutim, dok viskozi- tet ne utige u fazi stvaranja pene, ako se ona pojavi onda se kod redih ulja teze otklanja. Pri tome pojavu pene pospe- Suje viainost, prijavstina od évrstih komadi¢a ili pomeSana razna ulja. Takode i aditivi koji se dodaju radi poboljSanog podmazivanja negativno utiéu na ulja u pogledu pojave pene, a i nezaptivenost usisnog voda moze da bude uzrok pojave pene. Ulje koje peni ne obezbeduje dobar i kontinualan pre- nos snage u uljno-hidraulignom sistemu a i izaziva neprijatan zvuk uljno-hidrauliéne pumpe i motora. — Otpornost prema koroziji. — Vlainost u cevovodima i rezervoaru je teSko izbeci i ona se javija vrlo esto jos pre prvog pustanja sistema u pogon, i prouzrokuje pojavu korozije. Zbog toga avezno pre nelivanja ulja za nor- malni rad sistema vr8i ispiranje uljem za ispiranje. Za slucaj da ulje Koje se koristi u sistemu nije otporno prema ovoj pojavi korozije ono ée se brzo zaprijati i ostariti. — Mazivnost. — Ulje koje se primenjuje u uljno-hidrau- liénim sistemima sluzi ne samo za prenos snage vec i kao sredstvo za podmazivanje tarucih povrina u Komponentama sistema, kao Sto su uljnohidrauliéne pumpe, motori, radni cilinderi itd. Lose podmazivanje prouzrokuje veliko troenje delova i poviSenje temperature Sto skra¢uje vek trajanja komponent i celog sistema, te zbog toga je nuéno da ulje koje se primeni ima i dobre osobine podmazivanja. — Hemiska stabilnost. — Ova osobina je od posebne vai- nosti za ulja hidraulignih sistema. Hemisko razjedinjavanje i dekomponovanje ulja je vrlo nezgodna pojava koja prak- 3€€ amespH pins v's “vd “ee erysrapenga | synespsy ywopisat “ay WBNPT “At COE 0D" WowgsnoGL “y'a | 914 ayeS-onysTog, ‘KIN ‘LI 0X oN, {0 9pigie "woruly HD apIaseD wou v's ‘aoang_pun zp sea 08 Jo uosui “awe sqnjospsy{ woo 2epOATIONA AION, WodoUsO GRY WOpoA vs sOUZaI augHMDApIY-OULI| ragepoaztod onoy fu F epmyg eyQneIUIs oyeuzod wrowsd rper oupoaeN, “aurjasry auz0ysoy anise 1 exELEpOp YTONfeTeAOBPO | apoa %/e0g =the po afoises as afoy nsouga1 oaifyedezou :ouraists augHmn “RIPH-OULTH eZ EPI, YPAQHAUISs asia eap oufMyTTZeY “wiffedezou ns ep nuigoso nfeur 0} zn y elm eurexouru eureurgoso od HBHsop IPM PINOT AUIS ns ‘seueg “oursIsTs ougTMEIpH-oUlIN ez TsoUZe aatfred -ezoue nfearzen pry 1802 98 8801 B0qZ “auraISIS 9U3H -nespryoulmn ez epmy Soayfjedezou efuefiqop niyo n efuea “HeNIs} TeITNAAL ns IpMY 1AQ “euypod QT asd ayxTTEIdpo ef 082 -od auioisis ourmexpryoutin ez epmy YPignorms foazey Ipim} FyguEMIS “7TT “Qo0E+ PeUZ! ammpesoduio} t aaoqsn aygar ez — amyesodutos t oaoysn auyeuLiou ez — Q00 Podst ornrexoduray ez — 1981A 11 ofoysod “efn wep -onzioad epoyBard 21 pra as org o8y “esmeioduion yfuper Po god F efin Hfoegisery n vfin Wepoaztoud ns vBor S0qz -efuare;s Souez cagn 1 efm efteaefumpatzes Zoysruroy op refop yedr eqnpzea ‘aseur vu oueAoz exo] amesdure afuagtaod oso af OF I ‘Do01L owafigop ‘wus/dy 0, op aus/dy 9 po eysHTd nfuagwod td & 9,cg¢ OWaligop wrofueliqes wTysIE ws sus/dy py eu qus/dy | po vyspyid efuogiaod fegnjs eZ vamyeroduia, efuasraod Souyeyo, 1 >euraodozpe n eynp Wes Op FvIop nwarsis n vysHEd wseiod Soupeu “nfm veacdag yrusnpzeae emyerodurer yryosia ze vavfod emarg af onporen ‘oynnsoap vz vftn ofuareys vaez “44M Qo0] PO amyeradwis} ofuepanod ep ousprarn of wofuea snidsy ‘afm eu ompexeduror feonn qeist eqaxy ‘ouqasog “owiisis ougrmezpry ez afjn eu ep BqaN oUIgose aaxey MIQN{P{eZ es ezZ0UT EBOAO NACUSO EN veura1s Sougymexpryoulin per ueeurroU sew ep ozoUr oun z [anor rowena Se nt [aera N OPHNED IN| Ser easy 002 a afin ensxe-Ad | (eay-AE oso) ofupars ‘enea 9140835) one lois “aad akoaseD atupais | ‘enoea of4o81eD) ens SLa9160RI) ana e082 oye “aia A108 | umn, of avs afin) AMoz/oz avs afin] ot avs of owsoyou yo8s0U | “ owZoiour j082903 | -n ousoVoU Jo s0U3 Or 4H 108A} OZ dH [08g] oF dH [081003 0s os. os auimespapy jo8s0ug | oumespcqy fo8s00| oxmespsey [08300 ag os onssa, Sb onssq zp onssq, zs o8sana, Ly ossa19], fy osse1.| Ossa iON 81S pu. afin Of AVS joumoyy | oujefisods uijozeD | m o1 AYS 1ousOW YES a. afin Mf ‘SSV afin ourpfioods unjozey | oupefisads ujjozeD | oupetioads uijozeD | uNjosed Of + peuzt osnyes eammesadiioy ‘ 2.0 Suton Laoysn 14g04,| 1 rAopsm 1ujeWLION. = sineroduoy, Din upsUljno-hidrauliéne teénosti na osnovu estera fosforne kiseline Nav | Proizvodaé Pydraul Monsanto Chemical Comp. ‘Skydrol Cellulube Celauese Corp Treba napomenuti da su svi ovi sintetitki fluidi u izves- nom smislu ulja, koja imaju vrlo pozitivne osobine za pri- menu u uljno-hidraulignim sistemima. Tako, na primer, neki ju i 10 do 20 puta nego najbolja mineralna ul uzme u obzir onda se kompenzuje veca cena sintetiékih ulja iu pogledu »ma- da se radi boljeg dodati pdredeni a tafe oscbine sinteticki fluidt imaju jo8 veéu prednost du promene viskoziteta sa radnom temperatu- kako se ponaSaju mat komponente w dodi i © primeni sintetigkih fluida sa vodom kao osnovom onda na Eelik, gvozde, al rijale koji su najéeSée kod uljn sintetitki fluid nema nikakav negativan uticaj. Takode je i guma postojana pri dodira sa sinteti¢kim m sa vodom kao osnovorn. Od metala, jedino cink u dodiru sa sinteti¢kim fluidom po- staje neotporan na kor Ako se primenjuju sintetiki fluidi na osnovu estera ‘onda je obavezno da se svi elementi od gume zamene ele- mentima od silikona, teflona ili neoprana. Ovorse javija kao 34 poseban problem kod uljno-hidraulitnih pumpi ili drugih imaju specijalne zaptivate od gume, koje je ‘Ako se Zeli zameniti mineralno ulje sa nekim sintetigkim fluidom, onda se mora preduzeti sledece: — otkloniti boju sa unutrasnje strane rezervoara i cevo- voda — radnu temperaturu drZati ispod 60°C da bi se-spretilo isparavanje vode, — otkloniti pocinkovane i kadminizirane delove, narodi- to pocinkovane filterske umetke. sve captivate u pumpama, razvodnicima i cod sintetitkih fluida na osnovu estera) crevovode od gume (takode kod estera) e ostatke mineralnih ulja u_ rezervoaru, talog iz rezervoara. — otkloniti potpuno fluid k« ranje. koroziju i zbog svega femima prenosa snage. pristupagnost su faktori danas imamo prese ili Jenjima sa vodom kao fluidom za prenos snage. * 35