FIZIKA ZA OSNOVCE

Njutnovi zakoni
 
To su tri osnovna zakona klasične fizike koji opisuju vezu između kretanja
tela i sila koje deluju na telo. Ti zakoni čine temelje klasične mehanike, a
njihov tvorac je engleski fizičar, matematičar i astronom ser Isak Njutn
(1642–1727). Pored tih zakona, otkrio je i opšti zakon privlačenja masa
(zakon gravitacije), čime je počela nova epoha u mehanici i astronomiji.
Njutnovi zakoni objavljeni su u knjizi „Matematički princip prirodne
filozofije” (Philosophiae naturalis principia matematica, 1687).

Njutnovi zakoni važe samo u klasičnoj mehanici, gde je brzina kretanja

tela znatno manja od brzine svetlosti, a masa tela znatno veća od mase
atomskih delova (elektrona, protona i neutrona). U slučaju izuzetno velikih
brzina, uporedivih sa brzinom svetlosti, ili izuzetno malih masa, uporedivih
sa masom atoma, pojavljuju se drugi efekti koji se precizno opisuju
zakonima kvantne mehanike i relativističke fizike.

 
Prvi Njutnov zakon (zakon inercije)

Osobinu svih tela da ostaju u stanju mirovanja ili ravnomernog

pravolinijskog kretanja prvi je istakao italijanski naučnik Galileo Galilei, i
nazvao je inercija. Tu pojavu je kasnije proučio Njutn i dao definiciju koja
je poznata kao prvi Njutnov zakon ili zakon inercije:

Svako telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog

pravolinijskog kretanja sve dok ga neka sila ne primora da to
stanje promeni.

Taj zakon opisuje princip inercije i može se iskazati i na sledeći način: telo
na koje ne deluje nijedna sila ima težnju da nastavi kretanje istim smerom
i istom brzinom. Masa tela je mera inertnosti posmatranog tela.
Iz iskustva znamo da je teže zaustaviti ili pomjeriti  tijelo veće mase i veće
brzine. Ove dvije veličine povezuje veličina, koja se zove impuls tijela ili
količina kretanja. Impuls tijela p direktno zavisi  od mase m i od brzine v.
Impuls tijela je jednak proizvodu mase tijela i njegove brzine.

Jedinica za impuls je: 

 
Drugi Njutnov zakon (zakon kretanja)

Ubrzanje tela određene mase srazmerno je jačini sile koja na njega deluje.
Ubrzanja koja dobiju tela različitih masa pod dejstvom jednakih sila
obrnuto su srazmerna tim masama. Ta dva zaključka mogu se objediniti u
jedan, koji predstavlja drugi Njutnov zakon:

Ubrzanje koje pri kretanju dobija jedno telo srazmerno je jačini

sile koja na njega deluje, a obrnuto srazmerno masi tog tela.

Drugi Njutnov zakon omogućava izračunavanje jačine sile. Taj zakon

opisuje činjenicu da je promena kretanja (ubrzanje) nekog tela moguća
jedino dejstvom sile i povezuje silu koja deluje na telo sa njegovom
masom i ubrzanjem kojim se kreće. Sila je srazmerna proizvodu mase tela
i njegovog ubrzanja i ima isti smer kao i ubrzanje:

F = m · a [N]

gde je:
• m [kg] – masa
• a [m/s2] – ubrzanje

Jedan njutn je sila koja telu mase 1 kg daje ubrzanje od 1 m/s 2.

Kako je težina tela sila, na osnovu tog zakona može se dobiti obrazac za
težinu tela tako što se umesto oznake za silu (F) napiše oznaka za težinu
(Q), a umesto oznake za ubrzanje (a) oznaka za ubrzanje Zemljine teže
(g):
Q = m · g [N]

gde je:
• m [kg] – masa
• g = 9,80665 [m/s2] – ubrzanje Zemljine teže

 
Treći Njutnov zakon (zakon akcije i reakcije)

Akcija je uvek jednaka reakciji. Tu činjenicu uočio je Njutn i formulisao u

trećem Njutnovom zakonu, koji daje meru za uzajamno dejstvo tela:

Za svaku silu akcije koja deluje na neko telo postoji i sila reakcije,
koja je istog intenziteta i pravca kao i sila akcije, ali suprotnog
smera.

Treba napomenuti da se te sile uzajamno ne poništavaju, već deluju u

različitim referentnim sistemima, vezanim za telo koje je načinilo akciju i
telo koje je reagovalo.

 
Univerzalni zakon gravitacije

Gravitaciono polje je prostor u kojem se oseća dejstvo gravitacione sile.

Karakterišu ga posebna fizička svojstva, koja se opisuju pomoću dve
vektorske (jačina gravitacione sile i jačina gravitacionog polja) i dve
skalarne veličine (gravitacioni potencijal i energija polja).

Izučavajući uzajamno dejstvo tela, posebno Zemlje i tela iznad njene

površine, kao i planeta i Sunca, Njutn je došao do zaključka da svaka dva
tela deluju međusobno jednakim privlačnim silama, čak i ako se između
njih nalazi vakuum. Gravitaciona sila određena je Njutnovim zakonom
gravitacije, koji je postavio 1686. godine. Naime, Njutn je u periodu od
1665. do 1685. razvio svoju teoriju mehanike zasnovanu na ubrzanju, a
ne samo na proučavanju brzine, kako su to činili Galileo Galilei i Rene
Dekart pre njega. Ključna činjenica koju je Njutn prvi zapazio jeste da je
sila koja deluje na jabuku koja pada sa drveta zapravo ista sila koja deluje
na Zemlju i zbog koje se ona okreće oko Sunca. Iz tog saznanja potekao
je Njutnov zakon gravitacije, koji se ubraja u četiri Njutnova zakona,
pored tri osnovna zakona klasične mehanike. Taj zakon je jedan od
najuniverzalnijih zakona, jer mu se pokorava celokupna priroda, od atoma
do vasione.

Njutn je opisao gravitaciju kao međusobno privlačenje tela koja poseduju

masu. Prema njegovoj jednačini, privlačna sila između dva tela srazmerna
je proizvodu njihovih masa, a obrnuto srazmerna kvadratu njihovog
međusobnog rastojanja:

gde je:
• m1, m2 [kg] – mase tela
• d [m] – rastojanje između tela
• G – gravitaciona konstanta

Konstanta proporcije, koju je Njutn označio kao G, brojno je jednaka sili

između tela jediničnih masa na jediničnom rastojanju, i iznosi G = 6,67 ×
10−11 [Nm2/kg2]. Negativan predznak označava da je sila između tela
privlačna.

Nedostatak Njutnovog zakona, koji je bio opšteprihvaćen sve do pojave

Ajnštajnove opšte teorije relativiteta (1915), jeste u njegovoj
nemogućnosti da prikaže vreme kao neizostavnu komponentu interakcije
dvaju objekata. Prema Njutnu, gravitaciono privlačenje dvaju tela koja
poseduju masu ne zavisi od osobina prostora već od osobina samih tela.
Uprkos tome, Njutnova univerzalna teorija gravitacije poslužila je kao
osnova Ajnštajnovoj teoriji.

DRUGI NJUTNOV ZAKON

Ako na kuglu mase M delujemo silom F ona će se pokrenuti, dobivši
ubrzanje a, i preći izvestan put.

Ako se ponovi isti ogled, ali se deluje silom duplo većeg intenziteta (2*F),
onda će kugla preći duplo veći put i dobiti duplo veće ubrzanje.

Ubrzanje tela određene mase, srazmerno je intenzitetu sile koja na njega

deluje .

Ako se ponovi isti ogled ali sa dve kugle, jedna mase M, a druga
mase 2*M. Ako na njih delujemo silom istog intenziteta, onda će kugla
mase 2*M, preći duplo manje rastojanje i imati upola manje ubrzanje
nego kugla mase M.

Ubrzanja koja dobijaju tela različitih masa pod dejstvom jednakih sila
obrnuto su srazmerna tim masama.

Drugi Njutnov zakon ili zakon sile glasi:

Ubrzanje koje pri kretanju dobija jedno telo srazmerno je intenzitetu sile
koja na njega deluje, a obrnuto srazmerno masi tog tela.

Drugi Njutnov zakon, češće se piše u obliku:

Na osnovu date formule dobijamo sledeću vezu između odgovarajućih

jedinica:
 Drugi Njutnov zakon
INFO
Kakva je veza između sile, mase i ubrzanja?

SILA:

Može da pokrene ili zaustavi neko telo. Takođe, ako sila deluje na telo koje se kreće može da
ga ubrza ili uspori.

Pod dejstvom sile telo može i da se deformiše – promeni oblik ili zapreminu.

MASA:

Je osnovna fizička veličina, ona nam ukazuje na to kolika je inercija tog tela. Inercija nam
govori kolika je sposobnost tog tela da se opire izlasku iz ravnotežnog položaja...

...Ustvari, koliko sile moramo da upotrebimo da pokrenemo neko telo.

Što je telo veće mase – telo je inertnije - više nam sile

treba. 

Prikolica žutog kamiončića je puna peska. On ima veću masu. Biće nam potrebna veća sila da
ga pokrenemo, njega ćemo morati jače da vučemo.

PRIMER
Sada smo naš kamiončić vezali sa jedne strane za zid, a sa druge strane smo vezali jabuku.
Konopac kojim je kamion vezan za jabuku prebačen je preko zubčanika tako da može lako da
se okreće. Kada otkačimo kamion od zida, pri konstantnoj sili   on započinje kretanje.

Na jabuku deluje sila Zemljine teže i vuče kamiončić. On će se pod dejstvom te sile

kretati, ravnomerno ubrzano, sve do graničnika B, koji će ga zaustaviti.

Ukoliko na na kanap vežemo dve jabuke, sila će biti duplo veće pa će i ubrzanje   kamiona
biti duplo veće.

Ukoliko vežemo 3, 4 ili pet jabuka ubrzanje će se povećati isto toliko puta.

BROJNA VREDNOST, INTENZITET, UBRZANJA TELA

SRAZMERAN JE INTENZITETU SILE KOJA DELUJE NA TO
TELO.

PRIMER
Ali to je samo jedan od faktora koji utiče na brzinu kretanja.

Iskoristimo isti kamiončić. Napunili smo ga peskom, vezali smo jabuku tako da njena masa
pod uticajem Zemljine teže vuče kamion silom   i daje mu neko ubrzanje.

Međutim, ukoliko u prikolicu kamiona stavimo duplo više peska. I ubrzanje će se smanjiti za
toliko.
Odavde je jasno da je pri konstantnom delovanju sile ubrzanje je
masa obrnuto srazmerno masi tog tela.

Što je masa veća, manje je ubrzanje i obrnuto, što je masa manja

ubrzanje je veće.

VAŽNO
Iz ovih primera možemo da prepoznamo vezu između SILE, MASE i UBRZANJA.

VEROVALI ILI NE, OVO JE JEDNA OD OSNOVNIH FORMULA U MEHANICI.

POZNATA JE KAO II NJUTNOV ZAKON.DEFINICIJA

II NJUTNOV ZAKON:

Sila koja deluje na telo jednaka je proizvodu mase tog tela i

intenziteta ubrzanja.
 VAŽNO

Iz ove formule se jasno izvodi jedinica sile NJUTN

To znači da se na telo od 1   deluje silom koja mu daje ubrzanje od 1  .

Prethodna lek

Презентација

На основу I Њутновог закона (закона инерције) следи да свака промена брзине

тела, односно појава убрзања може настати само као последица деловања неке
силе.

 промена брзине тела – последица деловања силе

Узрок промене брзине је сила – да би се променила брзина тела на тело мора да

делује неко друго тело тј, мора да делује сила.

II Њутнов закон – од чега зависи убрзање

II Њутнов закон одређује однос између силе, масе и убрзања.

Пример 1
 

иста маса – различита вучна сила

јача сила – веће убрзање

убрзање сразмерно сили

Пример 2

иста вучна сила – различита маса

већа маса – мање убрзање

убрзање обрнуто сразмерно маси

II Њутнов закон

Убрзање које при кретању добија тело сразмерно је јачини силе која на њега
делује, а обрнуто сразмерно маси тог тела.

ПРИ ДЕЛОВАЊУ СИЛЕ ИСТОГ ИНТЕНЗИТЕТА:

–          тело веће масе има мање убрзање од тела мање масе.

То значи да се телу веће масе спорије мења брзина (мање је убрзање).

Тело веће масе је тромије – инертније

Инертност је особина тела да се одупире промени брзине при деловању силе.

Маса тела је мера његове инертности.

Сила је једнака производу масе тела и убрзања које му она даје.

Сила има интензитет од 1N ако телу масе 1kg даје убрзање