IZVORI ZAGAĐENJA VODENOG

EKOSISTEMA NEORGANSKIM
ZAGAĐUJUĆIM MATERIJAMA
Profesor dr Božo Dalmacija
Pr
Priiodno
odno--matematički fakultet
Departman za hemiju
Novi Sad

1
6 Prirodni procesi,
procesi kao izlaganje hemijskim i geohemijskim
aktivnostima, oslobađaju razne elemente iz Zemljine kore
(litosfere, atmosfere i hidrosfere).
6 Tranzit i transformacija ovih elemenata uključujući metale i
njihove soli, najčešće uključuju geohemijske i biološke
procese reciklaže, formirajući zemljin biogeohemijski
ciklus.
6 Uticaj zagađenja na globalnu okolinu, preko aktivnosti kao što
su rudarski
d ki radovi,
d i spaljivanje
lji j ffosilnih
il ih goriva,
i
poljoprivreda, urbanizacija, stvaraju ubrzani fluks (dotok)
metala i soli u ekosferu.
6 Za neke metale i soli, globalni doprinos iz antropogenih izvora
može biti mali u poređenju sa prirodnim uticajem, ali
antropogeni izvor može uzrokovati značajno lokalno
zagađenje kao kod rudarskog otpada.
2
 IZVORI ZAGAĐENJA SISTEMA
SEDIMENT/VODA

6 Prirodni izvori
i ori (vulkanske
( lkanske erupcije,
er pcije zemljotresi,
emljotresi
požari, poplave itd.)
6 Veštački (često nazvani i tehnološki ili
antropogeni) izvori (industrija, rudarstvo,
poljoprivreda itd.)

3
 Ciklus formiranja stena

U sistemima čiste vode

izloženim vremenskom
uticaju u toku stvaranja i
metamorfoze stena u
drenažnim bazenima
(npr. jezerima) je
najvažniji izvor metala
koji se nalaze u njima.
Razlaganje biljnih i
životinjskih ostataka
takođe doprinose malom
alili značajnom
č j unosu
metala u površinske
vode i sediment.

4
 Uvođenje metala
i soli
(neorgasnkih
materija) u
Putevi raspodele ATMOSFERA životnu sredinu
s pstanci u
supstanci
životnoj sredini

ŽIVOTINJE
BILJKE

ZEMLJIŠTE VODA

5
6 Supstance rastvorene u vodi neophodne su za
život i opstanak kako biljkama i životinjama, tako i
čoveku, jer se njenim korišćenjem u organizam unose i
potrebne količine ovih materija.
materija
6 Da bi biljke, životinje i čovek mogli da koriste vodu,
moraju vrste i kolčine ovih materija da se kreću u
određenim granicama.
6 Vrste potrebnih supstancija i njihove količine nisu
jedinstvene za sve biljne i životinjske vrste,
odnosno čoveka.

6
 PRIRODNO ZAGAĐIVANJE VODE
NEORGANSKIM MATERIJAMA
6 Voda koja se nalazi u prirodi nije “čista voda”.
6 Voda u sebi sadrži određen broj suspstanci, koje mogu biti
rastvorene ili da se kao čvrste nalaze raspršene u vodi,
vodi
obrazujući i koloidne rastvorene supstance.

7
 IZVORI PRIRODNOG ZAGAĐENJA VODA
6 V
Vulkanske
lkanske erupcije
er pcije i zemljotres
emljotres dovode
do ode do unošenja
nošenja ni
nizaa
supstanci u prirodne vode, menjajući njihov sastav (npr.
prodiranje usijane lave u reku).
6 Klimatske izmene mogu da da dovedu do zagađivanja voda,
prevodeći pojedine površinske vode u močvare, odnosno
dovodeći do promene saliniteta u drugim vodama.
vodama
6 Požari šuma i izmena vegatacionog omotača dovode do
izmene hidrološkog stanja pojedinih oblasti, omogućavajući i
izmenu hemijskog satava voda i pojava njihovog zagađenja.
6 Erozija izaziva nakupljanje suspendovanih materija u
površinskim voda i stvaranja mulja.
mulja

8
 Hidrološki ciklus i prirodno zagađenje voda
Hemijski satav prirodnih voda na Zemlji nije
jedinstven i zavisi od porekla vode, zemljišta
kroz koje voda teče ili sa kojim je u dodiru
dodiru,
kao i od biljnih i životinjskih vrsta koje u njoj
žive.
S obzirom,
obzirom da je voda u prirodi kroz
hidrološke cikluse u stalnom
kruženju na svom putu dolazi u
kontakt sa raznim organskim i
neorganskim materijama zavisno
od sredine, tako da je normalno da
se voda ovako zagađuje ili, u
najmanju ruku, menja svoj prvobitni
sastav – ZBOG RASTVARANJA I
SUSPENDOVANJA U NJOJ
RAZLIČITIH MATERIJA.
 6 Zavisno od sastava zemljišta, dolazi do razlaganja
određenih supstanci koje se nađu na putu vodi
vodi, a to su
obično:
ƒ kalcijum i magnezijum karbonat - CaCO3, MgCO3
ƒ gvožđe karbonat (siderit) - FeCO3,
ƒ gvožđesulfid - FS ili pirit - FeS2
ƒ i mnoga druga jedinejna

Obično u atmosferskim
vodama nalazimo
određene količine CO2, O2
10
 Supstance iz zemljišta i ugljendioksid zajedno sa vodom
stupaju u reakciju gradeći, nova jedinjenja, a to su:

6 kalcijum hidrokarbonat: CaCO3 + CO2 + H2O = Ca(HCO3)2

6 magnezijum hidrokarbonat: MgCO3 + CO2 + H2O = Mg(HCO3)2
6 gvožđe hidrokarbonat: FeCO3 + CO2 + H2O = Fe(HCO3)2
6 gvožđe hidrokarbonat, vodoniksulfid i sumpor:
F S2 + 2CO2 + H2O = Fe(HCO
FeS F (HCO3)2 + H2S + S
6 Ako se u vodi nalazi veća količina kiseonika, može doći do
reakcije recimo sa gvožđesulfidom,
reakcije, gvožđesulfidom kojom prilikom gvožđesulfid
prelazi u gvožđesulfat uz izdvajanje gasa vodoniksulfida.
2FeS2 + 2H2O + 3O2 = FeSO4 + 2H2S

11
 PRIMER: Srednje mesečne vrednosti sadržaja kalijuma u
vodi Dunava, Tise, Krivaje, Zlatice i Plazovića
ć za period
1998-2003. godina

50
45

ma (mg/l)
6 Zlatica - raspadanje 40
gline (sliv bogat 35 Zlatica/Vrbica

Koncentracija kalijum
30 Tisa/Zabalj
nalazištima gline – 25 Krivaja/Srbobran
npr. U područuju se 20 Plazovic/Backi Breg
nalaze fabrike 15 Dunav/Bezdan
10
keramike). 5
0
0 2 4 6 8 10 12
V
Vrem e (m
( esec))

3(K,Na)AlSi3O8 + 12H2O + 2H+  KAl2Si3O10(OH) + 6H4SiO4 + K+ + Na+

F ld
Feldspat
t muskovit
k it

12
 Primer: Model-prikaz uloge rastvorenog Fe(II) u prirodi
( t j j Fe(III)-oksihidrata
(nastajanje F (III) k ihid t u prirodnim
i d i procesima)i )

niske koncentracije
Fe(II)
( )

pokretanje
k j i
imobilizacija Fe

koncentracijaj Fe u ppočetku jje niska i obrazovanje

j oksidnih slojeva
j može
trajati vekovima
13
 Primer: Šema reakcije
j denitrifikacije
j ppomoću Fe-disulfida
Pri niskim pH vrednostima i Pri prekoračenju zasićenja sideritom i
kiselom kapacitetu do pH 4,3: taloženju siderita:

obe alternativne reakcije imaju isti efekat - dalju eliminaciju Fe(II) nastalog u
reakciji oksidacije FeS2 u vodama sa visokom koncentracijom bikarbonata
14
 Precipitacija i atmosferske padavine su važan
izvor metala u vodi na globalnoj osnovi
6 Taloženje metala je generalno proporcionalno njihovoj koncentraciji
ali precipitacija varira sa količinom metala i vrstom precipitacije.
6 Metali u atmosferi iz pprirodnih
izvora potiču iz:
ƒ prašine od vulkanske
aktivnosti,
kti ti
ƒ erozije i vremenskog uticaja
na stene i tlo,,
ƒ dima od šumskih požara i
ƒ aerosola i čestica sa
površine okeana.
15
 Usled svih navedenih pprirodnih pprocesa ((i drugihg nepomenutih),
p )
hemijski sastav i sadržaj supstancija u vodama u prirodi
nije stalan, čak ni u jednoj rečici, izvorištu ili moru, nego se
neprekidno menja u manjoj ili većoj meri.
meri
6 Sve dok se promene hemijskog sastava događaju u
određenim g granicama,, voda se može smatrati nezagađenom,
g ,
pa se ne opaža uticaj na žive organizme.
6 U suštini sve promene izazvane prirodnim pojavama i uzrocima,
sem u izuzetnim
i t i slučajevima
l č j i ((npr. prodor
d usijane
ij llave u reke
k i sl.)
l)
čine da voda određenih osobina i u njoj primerenog
biološkog sveta prelazi u drugu grupaciju uz izmenu flore i
faune.
6 Za staru floru i faunu izmenjena voda je zagađena, ali za one
vrste koje u ovoj izmenjenoj vodi opstaju ona nije zagađena.

16
ANTROPOGENO ZAGAĐIVANJE VODE
NEORGANSKIM MATERIJAMA
6 Vađenje i obrada
mineralnih sirovina
6 Metalurgija
6 Energetika
6 Hemijska industrija
6 Poljoprivredna
proizvodnja
6 Saobraćaj
6 Deponije otpada
17
 PROCESI VAĐENJA I OBRADE
MINERALNIH SIROVINA
6 Vađenje i obrada mineralnih sirovina obuhvataju postupke i
metode od rudarskih zahvata do pripreme mineralnih sirovina
za tehnološku preradu u topionicama.
topionicama
6 Postupci i metode su sledeće:
p
ƒ Eksploatacija j rude na ppovršinskim kopovima
p ili u ppodzemnim
rudnicima;
ƒ Prenos rude do postrojenja za drobljenje i mlevenje;
ƒ Drobljenje
D blj j i mlevenje
l j
ƒ Odvajanja (separacija) rude od jalovine, ili flotacija pri čemu
se dobija rudarski koncentrat (koncentrat rude).
rude)

18
6 Dijagram radnji tokom prerade
metalne rude sa naznačenim
mestima oslobađanja
zagađujućih supstancija kao
prašine,
ši emisije
i ij otpadnih
t d ih
gasova i ispuštanje otpadnih
voda ((upotrebljenih
p j voda).
)

19
Izvori ruda i nafte u svetu i putevi transporta

20
U našoj zemlji se aktivno
eksploatišu metali: bakar
bakar, olovo
olovo,
cink i antimon.
Svako od značajnih ležišta
metala i nematala ujedno
predstavlja i rudnik koji
degradira okolinu, pored ostalog
zagađujući
đ j ći površinske
ši k i
podzemne vode

21
Rudarski radovi
6 Tokom površinske i podzemne
eksploatacije ležišta, dolazi do emisije
štetnih materija,
j , do rastvaranja j štetnih
materija (minerala, metala ili nemetala) u
vodama rudnika (rudničke vode) i do
razvijanja
a ja ja većih
eć ili manjih
a j količina
o č a pprašine.
aš e
6 Uticaj vode na rudu u rudnicima je
veliki i negativan, ne samo zbog
zagađivanja voda
voda, već i zbog mogućnosti
da se oksidacijom ili rastvaranjem rudnih
materijala ruda osiromaši.
6 Odvodnjavanje
Od odnja anje rrudnika
dnika i po
površinskih
ršinskih
kopova se mora pažljivo izvesti kako bi se
minimizovao uticaj voda i smanjila
k liči rudničkih
količina d ičkih voda,
d a titime i
zagađenje okoline.
22
Tokovi zagađenja pri eksploataciji i predaji rude

SPIRANJE
Rudničke
vode DEKANTACIJA

23
Ispitivanja
p j u SAD ppokazuju j da se u rudničkim vodama nalazi
veliki broj štetnih materija, koje mogu dospeti u površinske i
podzemne vode

Rudničke vode
ležišta uglja

24
1
 Mlevenje i flotacija rude
6 Nakon vađenja ruda se drobi da bi se svela na razumne dimenzije
nakon
k kkojegj se ruda
d može ž mleti.
l ti Mlevenje
Ml j se vrši
ši obično
bič u prisustvu
i t
vode i toku mlevenja voda se zagađuje materijama iz mlevene rude.
j materijal
6 Usitnjeni j omogućava
g da se flotacijom
j ruda razdvojij na
korisne (minerale) i nekorisne (jalovina) supstancije.
6 Zagađena voda se najčešće sa samlevenim materijalom šalje u
postrojenje
t j j za flotiranje
fl ti j rude d
6 Flotacija, koja koristi vodu, razne flotacijske regense razdvaja
rudne komponete u frakcije.
Ulaz materijala

sito

čekić

Izlaz sitnog
26
Da bi se proces flotacije vodio u željenom pravcu
upotrebljavaju se različiti reagensi:

6 Reagensi za podešavanje pH sredine: kreč, natrijum-

karbonat, natrijum-hidroksid, sumporna kiselina, rastvoreno
staklo.
6 Depresori (suzbijači): natrijum-cijanid, alkalni bihromati,
alkalni hromati, kreč, organske koloidne supstance.
6 Kolektori (sakupljači): aerofloti, ksantati,
merkaptani, više masne kiseline, ulja i
drugo.
6 Penušavci: fenoli,, krezolna ulja,
j , alkoholi,,
borovo ulje i drugo.
6 Aktivatori: bakar(II)-sulfat, natrijum-sulfat,
sumporna kiselina.
6 Dezaktivatori: alkalni sulfidi, cijanidi. o
27
 6 Nakon odvajanja
j j rudnogg koncentrata jjalovina se odlaže i iz
nje se vremenom cedi zagađena voda
6 Rudni koncentrat se pprema ppotrebi dalje
j pprerađuje.
j Pre svega
g se
suši, pa se stoga iz njega oslobađa određena količina otpadnih voda.
6 Rudničke vode sadrže sve elmente od kojih su sačinjene i
osnovne mineralne vrste od kojih se sastoji ruda i reagense
za flotaciju.

28
 Na svaku tonu pulpe potrebno je 70% vode i 30 % rude
približno, pa su ogromne potrebe svakog rudnika za vodom.

Rudnik Ruda Količina iskopane rude (t/god)

Bor, Veliki Krivelj (SRB) Cu 10.000.000
Majdanpek
j p ((SRB)) Cu 8.000.000
Srebrenica (BiH) Pb-Zn 300.000
Rudnik (SRB) Pb-Zn-Cu 260.000
Trepča (SRB) Pb-Zn 1.000.000
Asarel (Bugarska) Cu 10.000.000
Bučim ((Makedonija)
j ) Cu 3.000.000
Elascinte (Bugarska) Cu 12.500.000

Reč o ogromnim količinama vode. Na primer, rudniku koji prerađuje

10.000.000 t/god potrebno je 23.000.000 t/god vode, a za rudnik sa
100.000 t/god potrebno je 230.000 t/god vode itd.
29
6 Rudnici su rešavajući
j pproblem vode i jjalovine nakon vađenjaj
korisnog koncentrata iz procesa flotacije izgradili jalovišta sa
višestrukom namenom: za odlaganje čvrste jalovine
((neiskorišćena ruda)) i njeno
j taloženje
j radi dobijanja
j j
povratnih voda za proces flotacije, čime se smanjuje
upotreba sveže industrijske vode i sprečava oticanje
prljave
p j vode u vodotokove.
6 Ako je aktivnost u rudnicima dugogodišnja, jalovišta sama po
sebi predstavljaju opasnost i obično uništavaju svoju životnu
sredinu ne računajući akcidente (kojih je nažalost sve više:
rudnik Ljubovija, preliv brane – zagađen grad Ljubovija i reka
Drina; Majdanpek – opustošena reka Pek, zagađen Dunav;
rudnici zlata,
zlata Rumunija – zagađene reke Tisa i Dunav itd) koji
stvaraju mesečeve pejzaže u prirodi, a svojim toksičnim
dejstvom uništavaju sve živo u rekama.
6 U suštini jalovišta su velika jezera sa peščanim ili
zemljanim branama velikih kapaciteta.
30
 Ukoliko pogledamo neke od rudnika na Balkanu i u našoj
zemlji (bez obzira da li trenutno rade) opasnost zbog
prisustva cijanida i dr. po vodotokove grubo izraženi bi bili:

Srebrenica BiH,
Srebrenica, BiH (Pb
(Pb-Zn),
Zn) kapacitet 300
300.000
000 t/god

Cijanidi 200 t/god

ZnSO4 630 t/god
KEX (kalijumetilksantati) 240 t/god
KAX (kalijumamilksantati) 270 t/god
Ukupno 1 340 t/god
1.340
Rudnik pripada slivu Drine, Save i Dunava

Rudnik „Ljubovija“ Srbija, (Pb-Zn), kapacitet 100.000 t/god

Cijanidi + kolektori 440 t/god

R d ik pripada
Rudnik i d slivu
li DDrine,
i S
Save i D
Dunava

31
Rudnik „Rudnik“, Srbija, (Pb-Cu-Zn), kapacitet 300.000 t/god
Cijanidi + ksantati KBX 180 t/god
Rudnik pripada slivu Zapadne Morave, Velike Morave i Dunava

Veliki Krivelj, Srbija, (Cu), kapacitet 10.000.000 t/god

KEX (kalijumetilksantati) 400 t/god
Rudnik pripada slivu Timok, Dunav

Elacite Med, Bugarska, (Cu), kapacitet 12.500.000 t/god

KBX (kalijumbutilksantati) 600 t/god
Rudnik p
pripada
p slivu Dunav – Crno More

32
Asarel, Bugarska, (Cu), kapacitet 10.000.000 t/god

KAX (kalijumbutilksantati)
(k lij b tilk t ti) 900 t/
t/god
d
Rudnik pripada slivu Dunav – Crno More

Rudozem, Bugarska, (Pb-Zn), kapacitet 200.000 t/god

Cij idi
Cijanidi 18 t/
t/god
d
Zn SO4 300 t/god
KBX (kalijumbutilksantati) 24 t/god
Ukupno; 342 t/god
Rudnik pripada slivu Egejskog Mora

33
Dijagram obrade
bakarne rude:
(a) sekvence
drobljenja;
(b) sekvenca
koncentrisanja;

Na svaku tonu
rude Cu troši se
oko 3 m3 vode
Pri ispiranju jalovine
filtrat sadrži: As, Se,
Sb, Te, Pb, Zn, Ga,
W

34
 Blok šema flotacije rude olova i cinka

Ruda

A
5Ciklon 7

Mlin
2 6
4

Flotacija
8 Mikser
9

11
Jalovina 10
Flotacija
J l i
Jalovina
Ugušćivač
12 Ugušćivač
13

16 Jalovina
15
PbS
bS (galenit)
(ga e t) S
ZnS
17 20
18
Filtracija 19
Filtracija
Ponovna upotreba vode
35
 Dijagram površinskog kopanja fosfata i oplemenjivanja
(Nalkov priručnik za vodu
vodu, 2006)

Fosfatni slojevi u
ležištu rude imajuj
različiti mineralni
satav, kao što je
mešavina karbonat-
fluorapatit (20
(20-25%),
25%)
kvarc (30-35%),
ilovača uglavnom
montmorilonit (25-
(
35%) i ostatak
feldspat, dolamit, kao
i teški minerali.
Pored toga ruda može
da sadrži minerala
urana i tragove
toksičnih metala kao
npr. Cd
36
 Crne tačke u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Makedoniji kao posledica
rudarenja (Brošura,
(Brošura Rudničke vode i okoliš,
okoliš JDZVP
JDZVP....))

Borska reka zagađenja sa rudničim Srbija

i iindustrijskim
d t ij ki otpadnim
t d i vodama
d i
Kriveljska reka zagađena rudničkim
vodama

Jalovišno jezero u
Varešu zatrovano
cijanidima i teškim
metalima
37
 Primer: Crne tačke na Kosovu i Metohiji kao
posledica rudarenja

Crveni krugovi pokazuju

rudarske aktivnosti uz
elemente koji su
prikazivani hemijskim
simbolima.
Crni romboidi pokazuju
industrijske grane koji
doprinose zagađenju.
Crne linije pokazuju
granice četri glavne
vododelnice.
d d l i
Plave strelice pokazuju
pravac izliva reka.

38
39
6 Trenutna brzina dotoka metala u vodu
kao na primer Hg, Pb, Zn, i Cd je u višku
u odnosu na prirodni biohemiski ciklus
(Leckie and James, 1974).

40
 METALURGIJA
6 Pošto fabrike crne metalurgije koriste zatvorena kola, njihove
otpadne vode su u velikoj većini slučajeva tečnosti
i št
ispuštene iiz ovih
ih kola
k l u cilju
ilj ddekoncentracije.
k t ij
9Te tečnosti su već neutralizovane i dekantovane,
¾
¾mogu sadržati
d ž ti cijanide,
ij id naročito
čit ako
k se vrši
ši pranje
j
gasova iz visokih peći
¾metale.
¾metale

41
Osnovna peć sa kiseonikom koja prikazuje glavnu upotrebu vode za
hlađenje Kako se tokom topljenja dodaju razni materijali kompozicija vode za
hlađenje.
pranje varira (Nalkov priručnik za vodu, 2006)

42
Procesi rada električne peći u pretvaranju otpadnog gvožđa
u čelik, s prikazom vodenih tokova (Nalkov priručnik za vodu, 2006)

43
Kružno vodeno kolo u livnici sivogg ggvožđa sa
peračima (Nalkov priručnik za vodu, 2006)

44
 Proizvodnja alumijuma
6 U metalurgiji aluminijuma tokom elektrolize boksitne rude
d bij j se vode
dobijaju d od d pranjaj gasova koje
k j su zagađeneđ
prašinom i kiselinama. One su najčešće još za vreme
kruženja u zatvorenom kolu neutralisane i u njima je taloženje
već obavljeno.
6 Različitim procesima površinske obrade (skidanjem
masnoća, anodnom oksidacijom, površinskim zaptivanjem,
bojenjem) dobijaju se otpadne vode koje najviše sadrže
rastvoreni aluminijum u kiseloj ili bazičnoj sredini,
sredini a
njihovi sporedni sastojci su hrom, boje i tenzioaktivna
jjedinjenja.
j j Najčešće
j jje neophodno
p obaviti ppotpune
p pprocese
neutralizacije, taloženja i dekantacije.
45
Pojednostavljeni dijagram Bajerovog postupka za rafinaciju boksitne rude
(Nalkov priručnik za vodu, 2006)

46
Upotreba vode i pare u Bajerovom postupku (Nalkov priručnik za vodu, 2006)

47
Blok šema dobijanja bakra
Otpadna voda

Ratvor iz
elektrolizera

48
Blok šema prerade otpadnih olovnih akumulatora
(prema : Ulmann 2003.,vol. 19., str.358)

Otpadni rastvor

49
 P d cinkove
Prerada i k rude
d

RUDA prženje koncentrata do redukcija

ZnO

Elektrolitski proces
koncentrat Zn

neutralno izluživanje

kiselo
izluživanje ugušćivanje prečišćavanje

R3 R2

prečišćavanje elektroliza
izdvajanje
pratećih
ostatak metala
Z
Zn
R1 Rastvor iz
elekrolizera
50
 POVRŠINSKA OBRADA METALA
6 Cilj površinske obrade elemenata od metala i od nekih
sintetičkih materija je ili zaštita tih elemenata od korozije, ili
izmena njihovog spoljnog izgleda radi ukrašavanja.
ukrašavanja
6 Obrada površina kao i sam proces zahtevaju sukcesivno
potapanje elemenata u više kupki, gde se obavljaju procesi
hemijske prirode.
6 Efluenti dobijeni prilikom površinske obrade mogu podeliti u dve
kategorije:
6 upotrebljene kupke s velikom koncentracijom
polutanata;
6 i rastvori u vodi kojom je vršeno ispiranje.
51
6 U zagađenja, koja su specifična za ovu vrstu proizvodnje, spadaju:
6 organskek materije
t ij kkoje
j su najvećim
j ći delom
d l ddobijene
bij prilikom
ilik
odstranjivanja masnoća;
6 suspendovane materije (oksidi, hidroksidi, sapuni itd.);
6 i, naročito, rastvorena i jonizovana neorganska jedinjenja.
6 Jasno je zbog asortimana proizvodnje da su sastavi tih kupki različiti,
iako u pregled upotrebljenih reagensa i ulaze svi mogući sastojci. Neke
od njih će prevagnuti, dok će se druge pojavljivati od slučaja do
slučaja.
6 U vodi kojom je vršeno ispiranje nalaze se svi sastojci kupki, a
mogu se isto tako naći i jedinjenja dobijena nagrizanjem
elemenata koji su obrađuju.
6 Ove vode kojima je vršeno ispiranje najčešće se mogu prerađivati
pomoću izmenjivača jona
jona, s tim što se čista voda reciklira
reciklira, a zagađenja
koncentrišu u maloj količini tečnosti kojom se regeneriše izmenjivač.
 Sama zagađenja se mogu podeliti u četiri
velike grupe:
6 toksični polutanti, kao što su: cijanidi, šestovalentni hrom i
fluoridi;
6 zagađenja koji izazivaju promenu pH,pH to jest materije sa
kiselom ili bazičnom funkcijom;
6 zagađenja
g j čijim
j se p prisustvom povećava
p sadržajj
suspendovanih materija, kao što su hidroksidi i karbonati;
6 zagađenja kao na primer, HPK, sulfidi i soli dvovalentnog
gvozđa itd.
itd

53
Dijagram tehnološkog procesa na liniji hromiranja koja obuhvata postupak
čišćenja i tri stepena taloženja metala (Nalkov priručnik za vodu, 2006)

54
Taloženje teških metala u pogonu za završnu obradu metala sa
upotrebom sulfida. Sveže pripremljena emulzija sulfida gvožđa
unosi se u neutralizovanu otpadnu vodu preko usisa uređaja za
t l ž j međutim
taloženje, đ ti može ž se isto
i t tako
t k unositiiti ispred
i d filt
filtra ako
k tto
bolje odgovara u datoj sitaciji, kao alternativa

55
6 Efikasnost prečišćavanja
p j
zavisi u prvom redu od pH,
pošto je većina hidroksida
metala amfoterna.
amfoterna

56
57
 PROIZVODNJA KOKSA

Procesna voda kontamirana je uljem, amonijakom,

fenolima, cijanidima i tiocijnatima.

Glavni izvori otpadnih voda:

6 Tečnosti sa stabilnim rastvorom amonijaka iz primarnog rashlađivača,
6 Ispiranjej kule za hlađenje
j koja
j se koristi direktno ili indirektno za hlađenje
j ggasa
6 Kontaminirani kondezat iz destilacije pare kod nekih od hidrokarbonskih frakcija,
6 Rezervoari za skladištenje i kišnica 58
Dijagram gasa iz
Dij i peći ći za koksovanje
k k j u postrojenju
j j za hlađenje
hl đ j
i obradu gasa (Nalkov priručnik za vodu, 2006)

59
 HEMIJSKA INDUSTRIJA
6 Proizvodnja sumporne kiseline (ponekad As)
6 Proizvodnja fosforne kiseline (fluoridi, sulfati, uran)
6 Proizvodnja
P i d j hl hlora, vodonika
d ik i natrijum-hidroksida
t ij hid k id (H (Hg))

60
Proizvodnja sumporne kiseline

61
SepraDyne proces prerade otpadaka (konkretno taloga)
od prečišćavanja
prečišća anja SO2 u liniji proi
proizvodnje
odnje bakra i
sumporne kiseline.
atmosfera
6
7
5

CO2
4
talog

8
2

otpadna
t d
voda
1
Ostatak za 9
Pb Ag Au
Pb,Ag,Au...
3
Hg
62
 Filt i i postupak
Filtracioni t k ddobijanja
bij j ffosforne
f ki
kiseline
li

RUDA H2SO4
Otapadni gasovi: HF i SiF4
2

VODA
M1
M2
M3

TALOG 8 GIPS

4 F
H3PO4 41-44% Ceđenje

6
TRAKASTI VAKUM
FILTER

63
 Proizvodnja NaOH, hlora i vodonika

Cl2 NaCl H2

H2O
NaCl 2
Cl-

NaOH
Na+
1

Na-Hg
Na Hg amalgam

64
 TEKISTILNA I KOŽARSKA
INDUSTRIJA
6 Tekstilna industrija – bojenje sa bojama koje sadrže metale
6 Kožarska indsutrija - mineralno štavljenje, kada se golica štavi
jedinjenjima hroma ili aluminijumovim solma

65
 ENERGETIKA – SAGOREVANJE
UGLJA (TERMOELEKTRANE)
6 Zagađivanje površinskih i podzemnih voda ocednim vodama iz
pepelišta.
6 Faktor koncentrisanja štetnih supstanci tokom sagorevanja uglja
iznosi oko 4-5, jer se od 1 tone uglja dobija od 0,12-0,25 tona
pepela.
6 Od štetnih elemenata koji su ostali u pepelu i u dimnom talogu
su Hg, As, Cd i dr.
6 Jedan deo zagađenja se rastvara u vodi pri vodenom transportu
pepela od ložišta do pepelišta.

66
67
Ponovna upotreba vode po
šemi obrade toka za
elektranu sa pogonom na
ugalj

Tipične karakteristike vode

nakon upotrebe u termoelektrani

68
Dijagram toka dvostrukog alkalnog procesa za izdvajanje SO2 iz otpadnog
gasa što stvara muljnu pogaču i reciklira rastvor baze (Nalkov priručnik za vodu, 2006)

69
Srednji sadržaj nekih štetnih i opasnih elemenata u uglju, pepelima i
dimnom talogu termoelektrane Morava kod Svilajnca (Matušek i sar., 1955)

70
Sadržaj teških metala u taložnim materijama za TE
“Kolubara” 1996. godine (Aleksić i sar., 2006)

71
 Uran pri sagorevanju uglja sav zaostaje u
pepelu!
6 U uglju rudnika Rembas (Moravski ugljevi) nalazi se od 2,2 2 2-55,33 g U/t
uglja, odnosno 4,7-10,9 g Th/t uglja..
6 Nakon sagorevanja sadržaj urana u pepelu iznosi oko 9-21 mg/kg
pepela.
pepela
6 Sagorevanjem 100 000 t uglja dobija se oko 220-530 kg
rastvorljivog urana. On se rastvara u prisustvu vode i uglavnom
prelazi
l i iz
i pepela l sav u vodu,
d jjer jje oksidovan
k id ddo šestovalentnog
š t l t
urana tokom sagorevanja uglja, a kao takav izuzeno rastvoran u
alkalnoj sredini.
6 Zato se uran nalazi u izuzetno malim količinama na pepelištu.
6 Sadržaj urana u podzemnoj vodi u blizini termoelktrane u Obrenovcu
je oko 00,11 µg/dm3, a ispranom pepelu radioaktivnmost je oko 3 puta
veće u odnosu na ugalj (Vukmirović i sar., 1987)
72
 Prikaz proizvodnje u EPS
EPS-uu u periodu
1970-2001.

EPS raspolaže
kapacitetima za
proizvodnju el
el.
energije ukupne snage
od 8.355 MW na pragu
elektrana (neto
snaga). U TE na lignit
je instalisano 5.171
MW, u TE-TO na
mazut i prirodni gas
427 MW, dok je neto
snaga HE 2.831 MW.

73
 POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA
6 Proizvodnja hrane dovodi do značajnih zagađenja voda. Osnovni
načini zagađivanja su:
6 Primena mineralnih đubriva,
6 Primena pesticida,
6 Nakupljanja solii minerala zbog
navodnjavanja,
d j j
6 Odlaganje stajskog đubiva i
otpadnih
p voda nastalih mokrim
izđubrivanjem.
6 Povećavanje poljoprivrednih
površina
ši kkojaj iizaziva
i povećanu
ć
eroziju zemljišta.
74
Tokovi nutrijenata na farmi

75
 Emisija neorganskih materija pri ratarskoj i
stočarskoj proizvodnji:
6 Đubrenje sa mineralnim
fosfornim đubrivima – ispiranje
fosfora, a ako je apatit koji se
koristi kao sirovina u
proizvodnji fosfatnih đubriva
bio lošeg kvaliteta u vodi i
zemljištu se može pojaviti i
uran, kadmijum i niz drugih
elemenata.

6 Azotna đubriva – ispiranjem amonijaka, nitrata.

p
6 Otpadne vode sa farme: Zn i Cu kojij se nalaze u stočnojj hrani i
antibioticima
76
 Blok šema prerade fosfatne rude do raznih tipova fosfatnih
đ b i (K
đubriva (Kentt 2003)

Ruda može biti

apatit
tit ili fosforit
f f it

N+K -jedinjenja azota i

kalijuma
MAP -monoamonijum
fosfat
DAP -diamonijum
fosfat

77
 Bl k šema
Blok š proizvodnje
i d j superfosfata
f f t

VODA Furni gasovi odlaze na doradu

H2SO4
98% H2SO4
7
VODA 10
Mikser
93%H2SO4
ADITIVI

Apatit
8

9
Komora za zrenje
Komo-ra
Komo ra za
zrenje VODA

Superfosfat
11

78
 Spiranje azota u površinske i podzemne vode.
Prikazane su prosečne vrednosti za švedska glinovita
i peskovita zemljišta.
Poljoprivredno Trajni Nedavno
Namena zemljišta
zemljište pašnjak uzoran pašnjak
Đubrenje 0N 1N 2N 0N 0N
Spiranje azota (kg/ha) 10 18 40 2-4 50-100

0 N - Bez đubrenja
1 N - Optimalno đubrenje prema potrebama useva
2 N - Dvostruko đubrenje u odnosu na optimalne potrebe useva

79
 E t fi ij
Eutrofizacija
6 Mineralnim oblicima azota,, fosfora i sumpora p pripada
p p gglavna
uloga u veštačkoj eutrofizaciji jezera, pod kojom se podrazumeva
proces, u okviru koga se povećava produkcija (biomasa) živog
sveta u vodama,, usled ppovećanogg ppriliva hranljivih
j ((biogenih)
g )i
drugih materija u njih.
6 Dospevanje većih količina, naročito fosfora i azota, važnih
biogenih elemenata
elemenata, doprinosi dakle
dakle, povećanoj produkciji
organske materije, čija oksidacija s jedne strane snižava rezerve
kiseonika u vodi a s druge stvara dopunske količine fosfora i
azota.
azota
6 U slojevima pri dnu biološkim transformacijama pretvaraju se u
vodonik sulfid.

80
81
Malus, D., Zaštita voda

82
 Prirodne organske
g materije
j
iz vode i sedimenta nastali u
procesu eutrofizacije
kompleksiraju ili adsorbuju
već istaložene metale.

N ovajj način
Na či istaloženi
i t l ž i metali
t li u sedimentu
di t ddugo godina
di mogu
biti opasnost za živi svet u vodi i čoveka koji se nalazi na kraju
lanca ishrane

83
 SAOBRAĆAJ
6 Uvođenjem novih standarada i ograničavanje emisija iz
automobilskih motora uveliko je smanjeno zagađenje, ali još uvek
saobraćaj je veliki izvor ugljenmonoksida
ugljenmonoksida, ugljovodonika i azotnih
okisda i olova.
6 U 1982. godini oko 75% ukupne emisije olova u Evropi je poticala iz
saobraćaja. Dozvoljena koncentracija Pb u benzinu je bila 0,4 g/dm3.
6 Ovaj metal se javljao u izduvnim gasovima automobila koji
koriste goriva čija je oktanska vrednost povećana upotrebom
tetraetil-olova, Pb(C2H5)4, kao antidetonatora.
6 Tipična antidetonatorska smeša sadrži oko 62% tetraetil-olova, 18%
etilen-dibromida, 18% etilen-dihlorida i 2% stabilizatorskih jedinjenja.
84
U Evroskoj Uniji
svi novi automobili
moraju imati
motore koji mogu
koristiti bezolovni
benzin.

Domaći standard
dozvoljava 0,4
gPb/m3 goriva

Emisija različitih produkata sagorevanja iz

bezinskih motora u Velikoj Britaniji
85
 Povećanje
P ć j opterećenja
ć j olovom
l gradskih
d kih otpadnih
d ih voda
d grada
d
Novog Sada pri atmosferskim padavinama (2003. godina)

Povećanje opterećenja olovom 50

u gradskim otpadnim vodama 45 CS GC-1

posledica sagorevanja olovnog 40
CS GC-2
benzina i spiranja sa pločnika CS "Rokov potok"
35
istaloženog olova. Kod CS "Klisa"
zajedničke gradske kanalizacije 30
(CS GC-1, CS GC-2 i CS Rokov b/dan
gPb 25
potok) detektovano je
20
povećanje sadržaja olova u
gradskim otpadnim vodama pri 15
atmosferskim padavinama, dok 10
kod separatne kanalizacije (CS
5
"Kilsa") nije detektovana
promena u sadržaju olova u 0
0.91 1.96 3.45 10.4
otpadnim vodama.
Prosečna vrednost atm osferskih padavina (l/m 2)

86
 Zagađivanje pri saobraćaju na vodi
6 Zagađivanje vode pri radu transportnih sredstava (brodova,
čamaca, šlepova i dr.);
6 Zagađivanje vode pri utovaru ili istovaru iz plovnih objekata;
6 Zagađivanje vode izbacivanjem vode iz plovnih objekata (npr.
otpadna
p voda iz kaljuže
j broda);
)
6 Zagađivanje voda pri oštećenju i potapanju brodova.

87
 6 Pogonsko gorivo za plovne objekte znatno doprinosi
zagađivanju voda
voda. Npr
Npr. kroz dimnjak tankera u atmosferu se
izbacuje 1-2 % pogonskog goriva (u različitom obliku), a
tanker srednje nosivosti troši za rutu između 25-150
t/dnevno a veliki oko 6000 tona za rutu
t/dnevno, rutu.
6 Prema podacima sredinom šezdesetih godina prošlog veka u
letnjem periodu u Bodenskom jezeru dospelo je 32 kg olova.

6 Razna čišćenja i podmazivanja brodskih uređaja doprinose

zagađivanju voda.
6 Kod morskih brodova je prisutno zagađivanje živom, jer se
amalgam cinka koristi za zaštitu od korozije. Ovi komadi cinka sa
koritom broda obrazujuj ggalvanske ćelije
j kojij imaju
j zajednički
j
elektrolit – vodu mora:
Fe + Zn(Hg) + 2H+ + 2e-  (H2)Fe + Zn2+ + Hg
6 U vodu odlaze joni cinka i žive
88
 EROZIJA ZEMLJIŠTA
6 Procesi koji dovode do uništavanja ili uklanjanja površinskog
humusnog sloja onemogućavaju opstanak vegetacije na
preostalom sloju i menjaju obim i kvalitet vodenih površina.
površina
6 Naznačajniji procesi koji dovode do intenzivne erozije i
zagađivanja vode su:
6 Degradacija šumskog pokrivača
6 Loše projektovana i izgrađena akumulacija
6 Površinski
P ši ki kkopovii
6 Izgradnja saobraćajnica itd.

89
 Pored erozije uništavanje šumskog pokrivača može
da utiče na promenu kvaliteta podzemnih voda
6 Kölle (2001) navodi primer jednog bunara Vodovoda Fuhrberg u
Hanoveru pogodnog za ispitivanje jednačine mobilizacije
mangana iz njegovog disulfida MnS2 pomoću nitrata
nitrata, teče po
istoj reakciji kao i za FeS2, a iz monosulfida MnS, po reakciji:
8NO3- + 5MnS + 8H+ → 4N2 + 5Mn2+ + 5SO42- + 4H2O
6 Koncentracije mangana i sulfata su se menjale vrlo brzo, kao
posledica krčenja zemljišta, i u velikom opsegu koncentracija,
tako da se mogla ispitati korelacija praćenjem kvaliteta
podzemne vode u bunaru.

90
Korelacija između koncentracije mangana i sulfata
u vodi jednog od bunara Vodovoda u Fuhrberg-u

91
 ZAGAĐIVANJE IZ INDUSTRIJSKIH
I KOMUNALNIH DEPONIJA
6 IIzuzetno
etno važan
ažan proces koji se odvija
od ija u svakoj
s akoj deponiji je degradacija
otpadnih supstanci u prisustvu vode i vazduha, čime se stvaraju nove
organske ili neorganske supstance koje se često oslobađaju iz
deponija u obliku filtrata (deponijske procedne vode), koje su u
neposrednoj komunikaciji sa površinskim i podzemnim vodama.

92
 6 Najveći deo neorganskih materijala u deponijama,
posebno
b svii tteški
ški i opasnii metali,
t li nalaze
l se u ččvrstoj
t j
fazi koja je nastala na razne načine.

6 Neki od napoznatijih načina nastanka čvrste faze su:

6 Nastanak u Zemljinoj kori – npr. čvrta faza jalovišta
6 Industrijski proces – npr.npr šljaka iz topionica,
topionica pepeo od
sagorevanja uglja, običan metalni otpad iz procesa prerade
otpada i sl.
6 Kada
K d se ovajj materijal
t ij l nađe
đ kkao otpadak
t d k na deponiji,
d iji u kojoj
k j j
vladaju potpuno različiti uslovi koji su vladali u momentu
nastanka (npr- u zemljinoj kori, u plamenoj peći) on postaje
nestabilan
t bil i počinje
či j dda se razlaže
l ž – degradira,
d di tjtj. kkorodira
di i
transformiše.
6 Na taj način oslobađa se niz opasnih i štetnih supstancija,
kao što su teški metali i sl.
93
 6 Osnovni egzogeni degradacioni agensi su voda i vazduh
(CO2 O2, SO2).

6 U principu postoje četiri 6 Osnovni degradacioni

osnovna činioca koja j definišu procesi koje
p j zahtevajuj
degradacionu sposobnost neorganske supstance
vode: na deponijama su:
1 Vrsta
1. V t i kkolčina
lči rastvorenih
t ih 1 Hidrloza
1. Hid l
jona u rastvoru, 2. Hidratacija
2. ppH 3 Oksidoredukcija
3.
3. Redoks potencijal 4. Ispranje i drugi manje
4. Temperatura zastupljeni procesi.

94
 6 Na primer: Degradacija šljake poreklom iz pirometalurških
procesa preraded bbakra
k odvija
d ij se na ddva načina:
či
1. Hemijski i
2 Mikrobiološki.
2. Mikrobiološki
6 Po hemijskom satavu šljaka sadrži nekoliko osnovnih kristalnih faza
kao što su: fajalit – Fe2SiO4, magnetit – Fe3O4 i pirit – FeS2.
6 U šljaci se nalaze određene frakcije amorfne faze, kao i niz
elemenata; Zn, Pb, As, Mo, Ba, Ge, Sn, Sb, V, Cr, Mn, Co, Ni i dr.
6 Usled oksidacije pirita dolazi do zakišeljvanja sredine:
FeS2 + 4H2O + 2O2  FeSO4 + H2SO4 + 6H+
Fe2SiO4 + 4H+  2Fe2+ + H2SiO4
6 Oksidacija pirita daje kiselu sredinu pogodnu za hidrolitičke reakcije,
kao što je npr.
npr degradacija fajalita (sastavne komponete mineralne
šljake) do fero jona i silicijumove kiseline.
95
Međusobna
M đ b stabilnost
bil pojedinh
j di h silikatnih
ilik ih materijala
ij l – porast
stabilnosti se kreće odozgo naniže

96
6 Tokom degradacije minerala u šljaci (npr.
(npr galenita,
galenita
feldspata) oslobađaju se alkalni i zemnoalkalni metali,
odnosno svi oni opasni i teški elementi koji kao
mikroelementi zauzimaju mesto katjona u matriksu
kristalnih ili amorfnih faza.
6 Pored toga dolazi do oslobađanja i onih minerala
minerala, kao pirita
ili oksida metala, koji su bili zarobljeni u matriksu kristalne ili
amorfne faze u šljaci.
6 Kinetika hemijskih degradacija je složena i zasniva se na
procesu rastvaranja silikatnog materijala pod određenim
fi ičk h ij ki uslovima
fizičko-hemijskim l i

97
Najčešće
N jč šć prisutni
i i šštetnii i opasnii elementi
l i u otpadnim
d i vodama
d
iz indutrijskih deponija i postrojenja

98
Relativni odnos između količine materijala koji je ušao u
proizvodni ciklus (A) i količine finalnog proizvoda (B) na
teritoriji SAD

99
VAŽAN FAKTOR ZAGAĐENJA VODA JESTE I
ATMOSFERA ZAGAĐENA GASOVITIM, TEČNIM I
ČVRSTIM MATERIJAMA
6 Posebno su sa ovog
stanovišta značajne kisele
kiš koje
kiše, k j nastaju
t j
rastvaranjem oksida sumpora i
azota u atmosferi kišnim
kapima i koje danas imaju
regionalni karakter
6 Taloženje zagađujućih
supstancija iz atmosfere u
funkciji je rastojanja od
njihovog izvora.
100
 TOKSIČNI METALI U GRADSKIM
OTPADNIM VODAMA
6 Značajne količine metala dolaze iz komunalnih efluenata preko
metaboličkog otpada, korozije cevi (Cu, Pb, Zn i Cd) kao i nastalih
proizvoda industrijske delatnosti u naselju.
6 Uslov da otpadna voda koja se upušta u javnu kanalizaciju ne
sme da sadrži biološki nerazgradljive ili teže-razgradljive materije,
odnosno podrazumeva se da one budu prisutne u beznačajnoj
odnosno,
količini
6 Uslov da ne otežavaju obradu i zbrinjavanje nastalog mulja na
postrojenju
t j j za prečišćavanje
čišć j otpadnih
t d ih voda d
6 Na ovim principima se zasniva sistem graničnih vrednosti važnijih
parametara otpadnih voda (kao npr. toksičnih metala), koja se
upuštaju u javni sistem kanalizacije
101
 Neorganske materije – metali (rastvorene i nerastvorene)
-Arsen (As) 1 mg/dm3
-Olovo (Pb) 2 mg/dm3
-Kadmijum (Cd) 0,5 mg/dm3
-Šestovalentan hrom1 (Cr6+) 0.5 mg/dm3
-Trovalentan hrom1 (Cr3+
3 ) 3 mg/dm3
-Bakar1 (Cu) 2 mg/dm3
-Nikal1 (Ni) 3 mg/dm3
-Živa
Ži 1,2
1 2 (Hg)
(H ) 0 05 mg/dm
0,05 /d 3
-Selen (Se) 1 mg/dm3
-Cink1 (Zn) 5 mg/dm3
-Kalaj
K l j (Sn)
(S ) 5 mg/dm
/d 3
-Kobalt (Co) 5 mg/dm3
-Srebro (Ag) 2 mg/dm3
-Barijum
Barijum (Ba) 4 mg/dm3
-Titan (Ti) 5 mg/dm3
-Natrijum (Na) 500 mg/dm3
-Aluminujum
Aluminujum i gvožđe (Al,
(Al Fe) bez ograničenja sve dok ne prouzrokuje poteškoće na postrojenju
za prečišćavanje
1U slučaju korišćenja mulja sa centralnog postrojenja u poljoprivredi, treba se pridržavati posebnih uputstava i granične vrednosti treba zaoštriti.
2 Po pravilu, parcijalni tok, koji sadrži tu materiju, treba odvojeno obraditi.
Neorganske materije - nemetali
(rastvorene)
a) Amonijum jon i amonijak, (NH4+), (NH3) 200 mg/dm3
b) Nitrit, samo u slučaju veće količine, (NO3-) 20 mg/dm3
c)) Cijanidi,
Cij idi koji
k ji se lako
l k oslobađaju,
l b đ j (CN-) 1 mg/dm
/d 3
d) Cijanidi, ukupno3 20 mg/dm3
e) Fluoridi, (F-) 60 mg/dm3
f) Sulfati
S lf ti4, (SO42-2 ) 600 mg/dm
/d 3
g) Sulfidi, (S2-) 2 mg/dm3
h) Hloridi4, (Cl-) 250 mg/dm3
i) Slobodan hlor3, (Cl2) 5 mg/dm3

3 Kod malih ispuštača nema ograničenja.

4 U određenim slučajevima, u zavisnosti od ugrađenog materijala i odnosa
razblaženja, mogu se i povećati, kod toksičnih i biološki nerazgradljivih
j
fenola vrednosti treba znatno smanjiti.
 Granične vrednosti za aktivni mulj (mg/kg) u
EU i u nekim evropskim zemljama

Direktive EZ Danska Nemačka Finska

86/278/EEZ
Appendix 1B
Parametar
do od pH zemljišta Mulj

30.6.95. 1.7.95. 5-6,5 >6 Norm.d Pobolj.

Pb 750-1200 120 120 900 900 100 150
Cd 20-40 1,2 0,8 5 10 1,5 3
Cr 1000-1500 a 100 100 900 900 300 300
Cu 1000-1750 1000 1000 800 800 600 600
Ni 300-400 45 30 200 20 100 100
Hg
g 16-25 1,2
, 0,8
, 8 8 1 2
Zn 2500-4000 4000 4000 2000 2500 1500 1500
Dioxin/ - - - 100 b 100 - -
/Furan
PCB - - - 00,22 c 02
0,2 - -
AOX - - - 500 500 - -

104
Maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) opasnih i
š
štetnih materija u zemljištu
š i vodi za navodnjavanje u
Jugoslaviji (Službeni glasnik RS, br. 23, 1994, str. 553)
MDK u zemljištu MDK u vodi
Hemijski elementi
mg/kg zemlje mg/l vode

Cd 3 0,01

Pb 100 0,1

Hg 2 0,001

As 25 0 05
0,05

Cr 100 0,5

Ni 50 0,1

F 300 1,5

Cu 100 0,1

Zn 300 1,0

B 50 1,0

105
 ZAGAĐENJE VODOTOKOVA I PODZEMNIH
VODA SOLIMA
6 Netoksične soli
soli, kao Na+, Ca2+, Cl-, SO42-, CO32-, se prirodno pojavljuju
u svim vodotokovima, a u nekima dostiže visoke koncentracije.
6 Soli se kao polutanti razlikuju od većine drugih polutanata, jer
uglavnom potiču iz prirodnih izvora. One se nalaze u stenama i tlu i
bivaju isprane u vodotok.

106
6 Poljopri
Poljoprivrednim
rednim i drdrugim
gim
delatnostima se može
povećati sadržaj soli u
vodama.
6 Voda od navodnjavanja
se vraća u reku usput
ispirajući soli iz tla.

107
Hvala na pažnji !

108