даунлоуд омогућио еvroazijskicentar.

com

Приредили
Миломир Степић
Живојин Ђурић
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ
ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Приредили:
др Миломир Степић
др Живојин Ђурић

Београд 2013.
СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ЕДИЦИЈА РАСПРАВЕ
књига 4

Издавач
Институт за политичке студије
Београд, Светозара Марковића бр. 36
Тел. 33 29 205; 33 49 203
E-mail:ipsbgd@eunet.rs
www.ipsbgd.edu.rs

За издавача
Др Живојин Ђурић, научни саветник

Приредили
Др Миломир Степић
Др Живојин Ђурић

Рецензенти:
Др Зоран Милошевић
Др Момчило Суботић

Пословни секретар
Смиљана Пауновић

Штампа
еселоге д.о.о.

Тираж
100

Овај зборник је настао као резултат рада на пројекту

бр. 179009, који финансира Министарство просвете,
науке и технолошког развоја Републике Србије
 САДРЖАЈ
Предговор .......................................................................................... 9

НЕПРОЛАЗНА ГЕОПОЛИТИЧКА И
ГЕОЕКОНОМСКА ДИНАМИЧНОСТ
ЕВРОАЗИЈЕ
Милош Кнежевић
ЕВРОПА ПРЕМА АЗИЈИ – ЕВРОАЗИЈА:
ПРИЛОГ МОГУЋЕМ РАЗУМЕВАЊУ ЕВРОАЗИЈЕ И
ЕВРОАЗИЈСТВА .............................................................................. 15
Бранко Крга
МОГУЋЕ ОСНОВЕ ИЗГРАДЊЕ ЕВРОАЗИЈСКОГ
ГЕОПОЛИТИЧКОГ ПРОСТОРА ................................................ 69
Жељко М. Будимир
МАКИНДЕРОВ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОРЕДАК
И ЕВРОАЗИЈСКА ИНТЕГРАЦИЈА ............................................. 89
Небојша Вуковић
ГЕОКУЛТУРНИ АСПЕКТИ ЕВРОАЗИЈСТВА У ДЕЛУ
АЛЕКСАНДРА ПАНАРИНА . ...................................................... 105

МАКРОРЕГИОНИ И „ВЕЛИКИ ИГРАЧИ“

НА ЕВРОАЗИЈСКОЈ ШАХОВСКОЈ ТАБЛИ
Момир Булатовић
СТВАРНИ ПРОБЛЕМИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
И НЕСТАНАК ЊЕНЕ ПРИВЛАЧНЕ МОЋИ ........................... 129
Ју Хонгџун
ПРОМОВИСАЊЕ ОДНОСА ИЗМЕЂУ КИНЕ И СРЕДЊЕ
И ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ, И ОДНОСА ИЗМЕЂУ КИНЕ И
СРБИЈЕ ЗА ПОСТИЗАЊЕ БОЉЕГ РАЗВОЈА .......................... 161
Драгана Митровић, Драган Траиловић
ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ КИНЕСКЕ ЕНЕРГЕТСКЕ
СТРАТЕГИЈЕ У ЦЕНТРАЛНОЈ АЗИЈИ ...................................... 177
Иван М. Зарић
ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ГЕОСТРАТЕГИЈСКА
ПЕРСПЕКТИВА НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КИНЕ .................. 195
Зоран Петровић – Пироћанац
АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ САВЕЗ УМЕСТО
ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ – ПРИМЕР КИНЕ ...................................... 231
Марко Пејковић
ГЕОПОЛИТИКА ИНДИЈЕ У ЕВРОАЗИЈСКОМ
КОНТЕКСТУ . ................................................................................... 255

ЕВРОАЗИЈСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ:
СРПСКО ГЕОПОЛИТИЧКО
И ГЕОЕКОНОМСКО СТАНОВИШТЕ
Миломир Степић
ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ОСНОВЕ
ЕВРОАЗИЈСКОГ ГЕОПОЛИТИЧКОГ ИНТЕГРИСАЊА
СРБИЈЕ ............................................................................................... 277
Елена Георгиевна Пономарева
ЕНЕРГЕТСКА ДИПЛОМАТИЈА РУСИЈЕ
КАО ФАКТОР ЕВРОАЗИЈСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА
(НА ПРИМЕРУ СРБИЈЕ) ............................................................... 313
Бранимир Куљанин
СРБИ И ЧЕТИРИ ПРАВЦА РУСКОГ ЕВРОАЗИЈСТВА ........ 351
Душан Пророковић
ЕВРОАЗИЈСТВО, АТЛАНТИЗАМ И ТЕОРИЈА
„СУКОБА ЦИВИЛИЗАЦИЈА“ НА БАЛКАНУ ........................ 387
Благоје С. Бабић
СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈА: ГЕОЕКОНОМСКА СТРАНА ......... 407
Александар Саша Гајић
У ГЕОПОЛИТИЧКОМ ПРОЦЕПУ:
СРБИЈА ИЗМЕЂУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
И ЕВРОАЗИЈСКОГ САВЕЗА . ....................................................... 427
 CONTENTS

Foreword ............................................................................................. 9

EVERLASTING GEOPOLITICAL
AND GEOECONOMIC DYNAMICS OF EURASIA
Milos Knezevic
EUROPE VIS-À-VIS ASIA – EURASIA:
CONTRIBUTION TO THE POSSIBLE UNDERSTANDING
OF EURASIA AND EURASIANISM .............................................. 15
Bran­ko Kr­ga
POS­SI­BLE BA­SIS OF BU­IL­DING EURA­SIAN
GE­O­PO­LI­TI­CAL SPA­CЕ .................................................................. 69
Zelj­ko М. Bu­di­mir
MAC­KIN­DER`S GE­O­PO­LI­TI­CAL OR­DER AND
EURA­SIAN IN­TE­GRA­TION ........................................................... 89
Ne­boj­sa Vu­ko­vic
GE­O­CUL­TU­RAL EURA­SIAN ASPECTS IN THE WORK
OF ALE­XAN­DER PA­NA­RIN . ......................................................... 105

MACRO-REGIONS AND THE “GREAT PLAYERS“

ON THE EURASIAN CHESSBOARD
Mo­mir Bu­la­to­vic
THE AC­TUAL PRO­BLEMS OF THE EURO­PEAN UNION
AND LOSS OF ITS AT­TRAC­TI­VE PO­WER ................................ 129
Yu Hon­gjun
PRO­MO­TING CHI­NA-CEN­TRAL EASTERN EURO­PE
AND CHI­NA-SER­BIA RE­LA­TI­ONS TO AC­HI­E­VE
GRE­A­TER DE­VE­LOP­MENT . ......................................................... 161
Dra­ga­na Mi­tro­vic, Dra­gan Tra­i­lo­vic
GE­O­PO­LI­TI­CAL CON­SE­QU­EN­CES OF THE CHI­NE­SE
ENERGY STRA­TEGY IN CEN­TRAL ASIA . ................................. 177
Ivan M. Za­ric
EURA­SIAN GE­O­PO­LI­TI­CAL AND GE­OS­ TRA­TE­GIC
PER­SPEC­TI­VES OF THE PE­O­PLE’S RE­PU­BLIC
OF CHI­NA .......................................................................................... 195
Zo­ran Pe­tro­vic Pi­ro­ca­nac
AR­GU­MENTS WHY THE EURO­A­SIAN UNION IN­STEAD
OF EURO­PEAN UNION – EXEM­PLE OF CHI­NA . ................... 231
Mar­ko Pej­ko­vic
THE GE­O­PO­LI­TICS OF IN­DIA IN THE EURA­SIAN
CON­TEXT .......................................................................................... 255

EURASIAN INTEGRATION: SERBIAN

GEOPOLITICAL AND GEOECONOMIC
VIEWPOINT
Mi­lo­mir Ste­pic
GE­O­GRAP­HIC AND ET­HNO-CI­VI­LI­ZA­TION
FO­UN­DA­TI­ONS OF THE EURA­SIAN GE­O­PO­LI­TI­CAL
IN­TE­GRA­TION OF SER­BIA ........................................................... 277
Ele­na Georgievna Po­no­ma­re­va
RUS­SIAN ENERGY DI­PLO­MACY AS A FAC­TOR
OF EURA­SIAN IN­TE­GRA­TION (SER­BIAN EXAM­PLE) .......... 313
Bra­ni­mir Ku­lja­nin
THE SERBS AND FO­UR DI­REC­TI­ONS OF RUS­SIAN
EURO­A­SI­A­NISM . ............................................................................. 351
Du­san Pro­ro­ko­vic
EURA­SI­A­NISM, ATLAN­TI­CISM AND THE­ORY
OF „CLASH OF CI­VI­LI­ZA­TI­ONS“ IN THE BAL­KANS . ........... 387
Bla­go­je S. Ba­bic
SER­BIA AND NEO-EURO­A­SIA: GE­O­E­CO­NO­MIC ASPECT... 407
Alek­san­dar Sa­sa Ga­jic
IN­SI­DE “GE­O­PO­LI­TI­CAL GAP”: SER­BIA BET­WE­EN EU
AND EURA­SIAN UNION ............................................................... 427
 СОДЕРЖАНИЕ
Предисловие ...................................................................................... 9

НЕПРОХОДИМЫЙ ГЕОПОЛИТИЧЕСКИЙ
ГЕОЭКОНОМИЧЕСКИЙ ДИНАМИЗМ
ЕВРАЗИИ
Ми­лош Кне­же­вич
ЕВРО­ПА К АЗИИ – ЕВРА­ЗИЯ
К ВО­ЗМО­ЖНОМ ПО­НИ­МА­НИИ ЕВРА­ЗИ­Й И
ЕВРА­ЗИ­Й­СТВА ................................................................................ 15
Бран­ко Кр­га
ВО­ЗМО­ЖНЫЕ ОСНО­ВЫ СО­ЗДА­НИЯ ЕВРА­ЗИ­Й­СКО­ГО
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКО­ГО ПРО­С ТО­РА . ...................................... 69
Жел­ко М. Бу­ди­мир
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКИЙ ПО­РЯ­ДОК МАК­КИН­ДЕ­РА
И ЕВРА­ЗИ­Й­СКАЯ ИН­ТЕ­ГРА­ЦИЯ . ............................................ 89
Не­бо­й­ша Ву­ко­вич
ГЕ­О­КУЛ­ТУР­НЫЕ АСПЕК­ТЫ ЕВРА­ЗИ­Й­С ТВА В
ТВОР­ЧЕ­СТВЕ АЛЕК­САН­ДРА ПА­НА­РИ­НА ........................... 105

МАКРОРЕГИОНЫ И ''БОЛЬШИЕ ИГРОКИ'' НА

ЕВРАЗИЙСКОЙ ШАХМАТНОЙ ДОСКЕ
Мо­мир Бу­ла­то­вич
РЕ­А­ЛЬ­НЫЕ ПРО­БЛЕ­МЫ ЕВРО­СО­Ю­ЗА И ПО­ТЕ­РЯ
ЕГО ПРИ­ВЛЕ­КА­ТЕ­ЛЬ­НОЙ МО­Щ­НО­С ТИ .............................. 129
Ю Хонгджун
ПРО­ДВИ­ЖЕ­НИЕ ОТ­НО­ШЕ­НИЙ МЕ­ЖДУ КИ­ТА­ЕМ И
СРЕД­НЕЙ И ВО­С ТОЧ­НОЙ ЕВРО­ПЫ И ОТ­НО­ШЕ­НИЙ
МЕ­ЖДУ КИ­ТА­ЕМ И СЕР­БИ­ЕЙ С ЦЕ­ЛЬЮ ДО­СТИ­ЖЕ­НИЯ
ЛУЧ­ШЕ­ГО РАЗ­ВИ­ТИЯ .................................................................. 161
Дра­га­на Ми­тро­вич, Дра­ган Тра­и­ло­вич
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКИЕ ПО­СЛЕД­С ТВИЯ КИ­ТА­Й­СКОЙ
ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКОЙ СТРА­ТЕ­ГИИ В ЦЕН­ТРА­ЛЬ­НОЙ
АЗИИ .................................................................................................. 177
Иван М. За­рич
ЕВРА­ЗИ­Й­СКАЯ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ И
ГЕ­О­СТРА­ТЕ­ГИ­ЧЕ­СКАЯ ПЕР­СПЕК­ТИ­ВА
КИ­ТА­Й­СКОЙ НА­РОД­НОЙ РЕ­СПУ­БЛИ­КИ . .......................... 195
Зо­ран Пе­тро­вич Пи­ро­ча­нац
АР­ГУ­МЕН­ТЫ ПО­ЧЕ­МУ ЕВРА­ЗИ­Й­СКИЙ СО­ЮЗ
ВМЕ­СТО ЕВРО­ПЕ­Й­СКО­ГО СО­Ю­ЗА - ПРИ­МЕР
КИ­ТАЯ ................................................................................................ 231
Мар­ко Пе­й­ко­вич
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ИН­ДИИ В КОН­ТЕК­С ТЕ ЕВРА­ЗИИ . ......... 255

ЕВРАЗИЙСКИЕ ИНТЕГРАЦИИ:
СЕРБСКАЯ ГЕОПОЛИТИЧЕСКАЯ И
ГЕОЭКОНОМИЧЕСКАЯ ТОЧКА ЗРЕНИЯ
Ми­ло­мир Сте­пич
ГЕ­О­ГРА­ФИ­ЧЕ­СКИЕ И ЭТ­НО-ЦИ­ВИ­ЛИ­ЗА­ЦИ­ОН­НЫЕ
ОСНО­ВЫ ЕВРА­ЗИ­Й­СКОЙ ГЕ­ОП ­ О­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКОЙ
ИН­ТЕ­ГРА­ЦИИ СЕР­БИИ ............................................................... 277
Еле­на Георгиевна По­но­ма­ре­ва
ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ РОС­СИИ КАК
ФАК­ТОР ЕВРА­ЗИ­Й­СКОЙ ИН­ТЕ­ГРА­ЦИИ
(НА ПРИ­МЕ­РЕ СЕР­БИИ) . ............................................................ 313
Бра­ни­мир Ку­ля­нин
СЕР­БЯ И ЧЕ­ТЫ­РЕ НА­ПРА­ВЛЕ­НИЯ РУС­СКО­ГО
ЕВРА­ЗИ­Й­СТВА ................................................................................ 351
Ду­шан Про­ро­ко­вич
ЕВРА­ЗИ­Й­СТВО, АТЛАН­ТИЗМ И ТЕ­ОР ­ ИЯ
„СТОЛК­НО­ВЕ­НИЯ ЦИ­ВИ­ЛИ­ЗА­ЦИЙ“ НА БАЛ­КА­НАХ .... 387
Бла­гое С. Ба­бич
СЕР­БИЯ И ЕВРА­ЗИЯ: ГЕ­О­Э­КО­НО­МИ­ЧЕ­СКИЙ
АСПЕКТ ............................................................................................. 407
Алек­сан­др Са­ша Га­й­ич
В ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКОЙ ТРЕ­Щ­И­НЕ: СЕР­БИЯ МЕ­ЖДУ
ЕВРО­ПЕ­Й­СКИМ И ЕВРА­ЗИ­Й­СКИМ СО­Ю­ЗА­МИ ................ 427
 ПРЕД­ГО­ВОР

По­сле па­да Бер­лин­ског зи­да и сло­ма Со­вјет­ског Са­ве­за,

свет је ушао у раз­до­бље по­ре­ме­ће­не рав­но­те­же и ап­со­лут­не
до­ми­на­ци­је јед­не гло­бал­не си­ле – САД. Пр­ви пут у исто­ри­ји
Ста­рим све­том не­при­ко­сно­ве­но је упра­вља­ла јед­на си­ла из­
ван Ста­рог све­та. Евро­а­зи­ја, нај­про­стра­ни­је, нај­мно­го­људ­ни­
је и при­род­ним ре­с ур­си­ма нај­бо­га­ти­је коп­но на Зе­мљи, у том
пре­ла­зном пе­ри­о­ду на­шла се у из­ра­зи­то под­ре­ђе­ном по­ло­жа­
ју. Ру­си­ја, Ки­на, Ин­ди­ја и ислам­ски свет ни­с у има­ли до­вољ­но
мо­ћи да по­је­ди­нач­но па­ри­ра­ју аме­рич­кој хе­ге­мо­ни­ји, ко­ја се у
ве­ли­кој ме­ри за­сни­ва­ла на кон­тро­ли два евро­а­зиј­ска „мо­сто­
бра­на“ – ис­точ­ног (Ја­пан, Ју­жна Ко­ре­ја, Тај­ван, Фи­ли­пи­ни...)
и за­пад­ног (ЕУ, НА­ТО). Исто­вре­ме­но, ве­ли­ке си­ле Евро­а­зи­
је, због на­сле­ђе­них ме­ђу­соб­них ан­та­го­ни­за­ма, још увек ни­с у
мо­гле да про­на­ђу „нај­ма­њи за­јед­нич­ки са­др­жи­лац“ ин­те­ре­са
и удру­же се ра­ди оства­ри­ва­ња при­о­ри­тет­ног ци­ља – окон­ча­
ва­ња евро­а­зиј­ске до­ми­на­ци­је САД, а ти­ме и њи­хо­ве гло­бал­не
хе­ге­мо­ни­је.
Али, кра­јем 20. ве­ка, а на­ро­чи­то у пр­вој де­це­ни­ји 21. ве­ка,
ге­о­е­ко­ном­ски и ге­о­по­ли­тич­ки од­но­си по­че­ли су убр­за­но да
се ме­ња­ју. Ру­ска др­жа­ва, чи­ји је еко­ном­ски и уку­пан дру­штве­
ни су­но­врат кра­јем 1998. го­ди­не до­та­као дно, кон­со­ли­до­ва­
ла се и за­хва­љу­ју­ћи енер­гет­ском бо­гат­ству по­че­ла по­вра­так
у пла­не­тар­ну аре­ну. Ки­на је 2010. го­ди­не пре­те­кла глав­ног
аме­рич­ког да­ле­ко­и­сточ­ног екс­по­нен­та Ја­пан и по­ста­ла дру­
га свет­ска еко­но­ми­ја, про­јек­т у­ју­ћи свој ин­тен­зи­ван раз­вој и
на ге­о­по­ли­тич­ки план. Ин­ди­ја је пре­ста­ла да бу­де си­но­ним
са­мо си­ро­ма­штва и екс­пло­зив­ног де­мо­граф­ског ра­ста, већ и
бр­зе ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је, тех­но­ло­шког на­прет­ка и вр­хун­ски
обра­зо­ва­не ели­те. Њих пра­те и дру­ге про­спе­ри­тет­не зе­мље
Евро­а­зи­је, али и Афри­ке и Ла­тин­ске Аме­ри­ке. Исто­вре­ме­но,
ре­ла­тив­на моћ За­па­да по­че­ла је да опа­да, че­му је до­дат­но до­
при­не­ла еко­ном­ско-фи­нан­сиј­ска кри­за.

9
 Усле­дио је ге­о­по­ли­тич­ки про­цес од ко­га стра­ху­је сва­ка
„Им­пе­ри­ја“ – „вар­ва­ри“ су по­че­ли да се удру­жу­ју. Фор­ми­ра­не
су број­не евро­а­зиј­ске ма­кро­ре­ги­о­нал­не ин­те­ре­сне ин­те­гра­
ци­је, а по­ве­зи­ва­ње је по­че­ло да до­би­ја и пан-кон­ти­нен­тал­не
раз­ме­ре. Ге­о­граф­ски и ге­о­по­ли­тич­ки ло­гич­но – за „пи­је­монт­
ску ми­си­ју“ кан­ди­до­ва­ла се Ру­си­ја, не огра­ни­ча­ва­ју­ћи се са­
мо на пост­со­вјет­ски про­стор. Ак­т у­е­ли­зо­ва­не су иде­је „бе­лих“
евро­а­зи­ја­ца и у ви­ду нео­е­вро­а­зиј­ске ге­о­по­ли­тич­ке кон­цеп­
ци­је по­ста­ле су осно­ва за ус­по­ста­вља­ње ве­за са кључ­ним зе­
мља­ма Евро­а­зи­је. САД по­ку­ша­ва­ју да те „век­то­ре“ оне­мо­гу­ће
при­ме­њу­ју­ћи „са­ни­тар­не кор­до­не“ и дру­ге кон­крет­не кон­
тра-стра­те­гиј­ске по­те­зе. То мо­же да успо­ри и оме­те, али не и
да ду­го­роч­но оне­мо­гу­ћи де­мон­ти­ра­ње јед­но­по­лар­ног и ус­по­
ста­вља­ње ви­ше­по­лар­ног по­рет­ка.

***

Де­струк­ци­ја Ју­го­сла­ви­је, по­кре­ну­та по­чет­ком по­след­ње

де­це­ни­је 20. ве­ка, пред­ста­вља­ла је бал­кан­ску ге­о­по­ли­тич­
ку ка­та­кли­зму, са да­ле­ко­се­жним европ­ским, евро­а­зиј­ским и
свет­ским по­сле­ди­ца­ма. Ср­би­ја, пост­ју­го­сло­вен­ски ре­зи­ду­ум,
од то­га се још ни­је опо­ра­ви­ла, ста­би­ли­зо­ва­ла и по­зи­ци­о­ни­
ра­ла. Иако је упра­во За­пад не­по­сред­но уче­ство­вао у фраг­
мен­та­ци­ји срп­ског про­сто­ра то­ком ра­та за „ју­го­сло­вен­ско
на­сле­ђе“, а то на­ста­вља да спро­во­ди и са Ср­би­јом, срп­ска по­
ли­тич­ка кла­са, вољ­но-не­вољ­но, ве­ћи­ном ис­ка­зу­је про­за­пад­
но опре­де­ље­ње. Као др­жав­ну по­ли­ти­ку, она спро­во­ди тзв.
евро­а­тлант­ске ин­те­гра­ци­је, дог­мат­ски их про­гла­ша­ва­ју­ћи
„бе­зал­тер­на­тив­ним пу­тем Ср­би­је“. Су­прот­но њи­ма, из­ра­зи­та
ве­ћи­на срп­ског на­ро­да се то­ме све отво­ре­ни­је су­прот­ста­вља,
упр­кос агре­сив­ној про-евро­а­тлант­ској про­па­ган­ди.
На дру­гој стра­ни, са ис­то­ка при­род­ним ре­с ур­си­ма пре­бо­
га­тог, жи­вот­но ви­тал­ног, де­мо­граф­ски екс­пан­зив­ног, ци­ви­
ли­за­циј­ски ра­зно­вр­сног, еко­ном­ски про­спе­ри­тет­ног и ге­о­по­
ли­тич­ки ди­на­мич­ног евро­а­зиј­ског про­стран­ства – по­ја­вљу­ју
се ал­тер­на­тив­не ин­те­гра­ци­је. Ве­ли­ке си­ле Евро­а­зи­је, ко­је су
у све­о­бу­хват­ном успо­ну, ко­је пре­у­зи­ма­ју гло­бал­но вођ­ство,

10
ко­је уме­сто гло­бал­не хе­ге­мо­ни­је јед­не си­ле из­гра­ђу­ју урав­но­
те­же­ни­ји ви­ше­по­лар­ни по­ре­дак, те ко­је по­др­жа­ва­ју те­ри­то­
ри­јал­ну це­ло­ви­тост Ср­би­је и ко­је на­сто­ји да оку­пи Ср­би­ји
ци­ви­ли­за­циј­ски и ге­о­по­ли­тич­ки бли­ска Ру­си­ја – је­с у истин­
ска „но­ва ре­ал­ност“. Тај про­цес тре­ба­ло би под­врг­ну­ти на­уч­
ној ана­ли­зи и објек­тив­не ре­зул­та­те про­у­ча­ва­ња по­ну­ди­ти до­
но­си­о­ци­ма по­ли­тич­ких, еко­ном­ских, без­бед­но­сних и дру­гих
др­жав­них од­лу­ка. Ово стра­те­гиј­ски ва­жно пи­та­ње мо­ти­ви­са­
ло је Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је из Бе­о­гра­да да, у окви­
ру на­уч­ног про­јек­та „Де­мо­крат­ски и на­ци­о­нал­ни ка­па­ци­те­
ти по­ли­тич­ких ин­сти­т у­ци­ја Ср­би­је у про­це­с у ме­ђу­на­род­них
ин­те­гра­ци­ја“ (бр. 179009), ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство
про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, ор­
га­ни­зу­је на­уч­ни скуп Ср­би­ја и евро­а­зиј­ски ге­о­по­ли­тич­ки про­
стор.
При­ре­ђи­вач

11
 I
НЕПРОЛАЗНА ГЕОПОЛИТИЧКА
И ГЕОЕКОНОМСКА
ДИНАМИЧНОСТ ЕВРОАЗИЈЕ
Ми­лош Кне­же­вић* УДК 327::911.3(4:5)

ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА:

ПРИ­ЛОГ МО­ГУ­ЋЕМ РАЗ­У­МЕ­ВА­ЊУ
ЕВРО­А­ЗИ­ЈЕ И ЕВРО­А­ЗИЈ­С ТВА**

Са­же­так

Евро­а­зи­ја ни­је са­мо ге­ог­ раф­ска чи­ње­ни­ца је­дин­стве­не

коп­не­не ма­се и нај­ве­ћег кон­ти­нен­та, не­го и зна­чај­на
ге­о­по­ли­тич­ка иде­ја и све че­шће упо­тре­бља­ва­на се­
ман­тич­ка кон­струк­ци­ја. У ге­о­по­ли­тич­кој те­о­ри­ји
и прак­си ни­су ва­жна са­мо са­зна­ња не­го до­жи­вља­ји и
име­но­ва­ња фе­но­ме­на из од­ре­ђе­ног сен­зи­би­ли­те­та. У
тек­сту су, оту­да, на­зна­че­ни ра­зно­вр­сни ти­по­ви по­и­
ма­ња Евро­а­зи­је и до­жи­вља­ји ко­ји их пра­те и на­па­ја­ју.
Раз­мо­трен је нај­ва­жни­ји од­нос ко­ји кон­сти­ту­и­ше по­
ја­ву и по­јам, а то су Евро­па и Ази­ја. Из­вр­ше­на је, та­
ко­ђе, ди­стинк­ци­ја из­ме­ђу ге­о­граф­ског и ге­о­по­ли­тич­ког
пој­ма Евро­а­зи­је, и иде­о­ло­шких и док­три­нар­них об­ли­ка
кла­сич­ног нео­е­вро­а­зиј­ства. У пр­ви план су ис­так­ну­
ти ру­ско и тур­ско евро­а­зиј­ство, али и на­ро­чи­ти об­
лик евро­а­ме­рич­ког евро­а­зиј­ства. У ра­ду је пре­до­че­на
мо­гућ­ност тро­стру­ког ба­зног по­и­ма­ња про­ми­шља­
ног фе­но­ме­на: Евро­пе и Ази­је, Евро­па-Ази­је и Евро­а­зи­
је. По­се­бан зна­чај дат је европ­ском Бал­ка­ну и ње­го­вој
уло­зи про­стор­не, ге­о­по­ли­тич­ке и ге­о­кул­тур­не спо­не
са Ази­јом. Им­пли­ци­ра­на је евро­а­зиј­ска ком­по­нен­та
срп­ског до­жи­вља­ја Евро­а­зи­је и про­тив­реч­них ста­во­ва
пре­ма евро­а­зиј­ству. Нај­зад, раз­мо­тре­но је и ак­ту­е­ли­
зо­ва­ње и ба­лан­си­ра­ње ис­точ­не и евро­а­зиј­ске спољ­но­

*
Са­рад­ник Ин­сти­т у­та за по­ли­тич­ке сту­ди­је и глав­ни уред­ник ча­со­пи­са На­ци­
о­нал­ни ин­те­рес.
**
Овај рад је на­стао у окви­ру на­уч­ног про­јек­та бр. 179009 ко­ји фи­нан­си­ра Ми­
ни­стар­ство про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

15
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

по­ли­тич­ке и ге­о­стра­те­гиј­ске оп­ци­је у ве­зи са кон­цеп­

том по­ли­тич­ке и вој­не не­у­трал­но­сти.
Кључ­не ре­чи: Срп­ски про­стор, Ср­би­ја, Бал­кан, Ис­
ток, Евро­па, Ази­ја, Евро­а­зи­ја, Ру­си­ја, Тур­ска, евро­пе­и­
зам, ок­ци­ден­та­ли­зам, евро­а­ме­ри­ка­ни­зам, ази­ја­ти­зам,
ори­јен­та­ли­зам, евро­а­зиј­ство.

ШТА ПРЕ­ДО­ЧА­ВА­МО
КА­ДА ПРО­МИ­ШЉА­МО ЕВРО­А­ЗИ­ЈУ?
Евро­а­зи­ја: да ли ми­сли­мо, че­сто и под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи, слич­
но или исто? На ов­да­шњем про­сто­ру име кон­ти­нен­та на ко­ме
се оби­та­ва, Евро­па, мно­го че­шће је у ми­сли­ма и упо­тре­би од
оно­га са ко­јим се кон­ти­нент гра­ни­чи и раз­гра­ни­ча­ва – Ази­јом.
То је оче­ки­ва­но, јер исто­риј­ски и по­ли­тич­ки тре­ну­так у пр­
ви план ис­ти­че Евро­пу као не­по­сред­ну жи­вот­ну по­жељ­ност
и за­јед­нич­ку по­тре­бу свих Евро­пља­на, док се Ази­ја по­ма­ља
тек као гра­нич­на, пре­ко­гра­нич­на и су­сед­на ам­би­јен­тал­на чи­
ње­ни­ца. Глав­ни, ако не и је­ди­ни ин­те­гра­ци­о­ни по­рив, усме­
рен је на оно што се осе­ћа и раз­у­ме­ва као Евро­па у це­ли­ни, а
не пре­ма Ази­ји на из­ве­сној дис­тан­ци и да­љи­ни. Нај­сна­жни­
ја атрак­ци­ја је си­гур­но она, на­ро­чи­та европ­ска, из сре­ди­шта
Уни­је ка пе­ри­фе­ри­ји и обр­ну­то, са не­у­кљу­че­не и не­уч­ла­ње­не
пе­ри­фе­ри­је ка сре­ди­шту европ­ске мо­ћи. Ка­да де­лу­је и уко­ли­
ко де­лу­је, при­влач­на сна­га Ази­је је дру­га­чи­је про­фи­ли­са­на.
Ази­ја је у вла­да­ју­ћем про­е­вроп­ском дис­кур­с у спо­ред­на,
али не и не­ва­жна. Европ­ски дис­курс ин­те­гра­ци­ја по­ла­зи од
са­мо­ра­зу­мљи­вог кон­ти­нен­тал­ног ста­ни­шта, ста­но­ви­шта и
пој­ма Евро­пе, али га при­ви­ле­гу­је тек де­ли­мич­но, на из­ну­тра
хо­мо­ге­ни­зо­ва­ном ге­о­по­ли­тич­ком про­сто­ру ЕУ, ве­зу­ју­ћи га и
за про­стор евен­т у­ал­ног ши­ре­ња Уни­је ка ис­то­ку. Зе­мље ко­
је још ни­с у у Уни­ји, а од вај­ка­да је­с у у Евро­пи, тре­ти­ра­ју се,
до­ду­ше, као ста­ро­кон­ти­нен­тал­не, по то­по­с у и ге­о­граф­ски не­
сум­њи­во европ­ске, али не у не­по­бит­но аутен­тич­ном и за­да­
том кул­т ур­но-ци­ви­ли­за­циј­ском сми­слу. Ин­ден­ти­фи­ка­ци­ја и
аутен­ти­фи­ка­ци­ја европ­ског ква­ли­те­та и при­пад­но­сти не­ке
др­жа­ве и на­ци­је вр­ши се про­це­ду­ра­ма и про­це­на­ма (тзв. ева­
лу­а­ци­је) ста­ди­ју­ма ин­те­гра­ци­је по „европ­ским стан­дар­ди­ма“.
За Ази­ју у на­ре­че­ним про­це­си­ма не­ма ме­ста, иако је из­ван

16
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

кон­цеп­та и прак­се об­је­ди­ња­ва­ња ЕУ, (евро)азиј­ска од­с ут­ност

и из­ли­шност ни­с у пот­пу­не.1

I
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ДО­ЖИ­ВЉА­ЈА

Сва­ка сли­ка све­та исе­чак је соп­стве­не или ту­ђе пред­ста­ве

о све­т у. Жи­ви­мо у „до­бу сли­ке све­та“ (Мар­тин Хај­де­гер). Не­
чи­ја сли­ка све­та, ме­ђу­тим, ни­је ис­ход пу­ких чул­них опа­жа­ја.
У ства­ра­њу сли­ке све­та уче­ству­је и чул­но нео­па­же­но: са­стој­
ци во­ље, же­ље, хте­ња и на­ме­ре, има­ги­на­ци­ја и си­му­ла­ци­ја,
при­ви­ди и при­ви­ђе­ња. Сли­ка све­та је, да­кле, сме­ша ствар­них
по­ја­ва, пре­ви­да и при­ви­да по­јав­но­сти. Свет жи­во­та по­ка­зу­је
да по­ја­ве мо­гу би­ти не­у­рав­но­те­же­не и крх­ке, као што при­
ви­ди по­ја­ва мо­гу по­при­ми­ти урав­но­те­же­не и чвр­сте об­ли­ке.
До­жи­вља­ји су оп­те­ре­ће­ни исти­на­ма и пред­ра­с у­да­ма о
при­ро­ди по­јав­ног све­та. Та­ко је у опа­жа­ји­ма и до­жи­вља­ји­ма
про­сто­ра, у ге­о­гра­фи­ји, а на­ро­чи­то у по­ли­тич­кој ге­о­гра­фи­
ји. У ге­о­по­ли­ти­ци исти­не и пред­ра­с у­де (што је са­мо уч­ти­ви­ји
из­раз за не­тач­но­сти, не­и­сти­не, за­блу­де и ла­жи) у вре­ме­ни­ма
су­ко­ба до­би­ја­ју дра­ма­тич­не раз­ме­ре. У ге­о­по­ли­тич­кој прак­
си, за­сно­ва­ној на про­ми­ца­њу и оства­ри­ва­њу ин­те­ре­са, су­ко­
би у ла­тент­ном и ма­ни­фест­ном ви­ду, за­пра­во, ни­ка­да ни не
пре­ста­ју. Ге­о­по­ли­ти­ка ни­је окре­ну­та ап­страк­ци­ји про­сто­ра,
већ про­стор­ној кон­кре­ти­за­ци­ји мо­ћи. У том сми­слу, ге­о­по­
ли­тич­ки ин­те­рес за Евро­а­зи­ју, као нај­про­стра­ни­је и нај­бо­га­
ти­је коп­но на све­т у, кон­сти­т у­ти­ван је и ин­тен­зи­ван. Упра­во
ге­о­по­ли­тич­ка прак­са и те­о­ри­ја Евро­а­зи­ју до­жи­вља­ва и ис­ти­
че као ре­с урс­но и про­дук­тив­но под­руч­је, ре­ал­но и по­тен­ци­
јал­но нај­ве­ће гло­бал­не мо­ћи.
За све оно што европ­ски и азиј­ски је­сте или ни­је, ва­жан је
склоп осе­ћа­ја об­ли­ко­ван у до­жи­вљај по­ја­ве Евро­а­зи­је. Уко­ли­
ко се ин­ди­ви­ду­ал­но или ко­лек­тив­но ис­ку­ство об­ли­ку­је у тра­
јан до­жи­вљај, по све­му су­де­ћи та­кав до­жи­вљај ни­је ни ујед­
на­чен ни хо­мо­ген. У но­ви­јем вре­ме­ну по­ли­ти­ка обра­ћа све

1 На то упу­ћу­је по­себ­на вр­ста од­но­са и са­рад­ње ко­је европ­ске и евро­у­ниј­ске

зе­мље има­ју са евро­а­зиј­ском Ру­си­јом, Ка­зах­ста­ном, Тур­ском, Ки­пром и Из­
ра­е­лом.

17
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ве­ћу па­жњу на пси­хо­ло­шке аспек­те и ви­до­ве свог кон­сти­т у­

и­са­ња и де­ло­ва­ња. Фе­но­мен Евро­а­зи­је мо­же се про­пи­ти­ва­ти
ге­о­граф­ски, исто­риј­ски, кул­т у­рал­но, али и пси­хо­ло­шки. Ово
по­след­ње мо­же да се чи­ни­ти ди­сци­пли­нар­но усред­сре­ђе­но,
или „до­пун­ски“ и уз­гред.
Ре­кло би се да су до­жи­вља­ји, као из­ра­зи­то осо­бе­ни и лич­
ни пси­хо­ло­шки фе­но­ме­ни, пр­вен­стве­но у до­ме­ну ет­ноп­си­
хо­ло­ги­је, со­ци­јал­не пси­хо­ло­ги­је, по­ли­тич­ке пси­хо­ло­ги­је и
по­ли­тич­ке ан­тро­по­ло­ги­је – у сва­ко слу­ча­ју не­ке од већ фор­
ми­ра­них ме­шо­ви­тих пси­хо­ло­шких ди­сци­пли­на у кор­пу­с у
по­ли­ти­ко­ло­шке те­ор ­ и­је. Но, као што се по­ли­ти­ка не­из­бе­жно
ре­флек­т у­је у ин­ди­ви­ду­ал­ној и ко­лек­тив­ној пси­хи­ци и пси­хо­
ло­ги­ји во­ље и осе­ћа­ја раз­ли­чи­тих аге­на­са и ак­те­ра, та­ко исто
и ге­о­по­ли­ти­ка, као на­ро­чи­ти вид по­ли­тич­ке прак­се, има из­
ра­зи­то пси­хо­ло­шке об­ли­ке ис­по­ља­ва­ња.
Сле­де­ћи ак­т у­ел­не трен­до­ве ми­шље­ња и но­ве па­ра­диг­ме
раз­у­ме­ва­ња са­вре­ме­них ме­ђу­на­род­них од­но­са, ге­о­по­ли­ти­ка
је у свој до­мен при­пу­сти­ла пси­хо­ло­ги­ју и пси­хо­ло­ги­зо­ва­ње.
Та­ко је, ис­ко­ри­стив­ши при­ли­ку и но­ве мо­гућ­но­сти, пси­хо­ло­
шки при­ступ на ши­ро­ка вра­та ушао у ге­о­по­ли­тич­ке ин­тер­
пре­та­ци­је. Као ре­зул­тат сво­је­вр­сне пси­хо­ло­ги­за­ци­је ге­о­по­
ли­ти­ке раз­ви­ла су се атрак­тив­на син­кре­тич­ка ста­но­ви­шта
по­пут ге­о­по­ли­ти­ке емо­ци­ја.2
Пси­хо­ло­ги­за­ци­ја ге­о­по­ли­ти­ке, ме­ђу­тим, ни­је из­вор­но по­
те­кла из по­ли­тич­ке те­о­ри­је у оном по­ли­ти­ко­ло­шком де­лу у
ко­ме се она ар­ти­ку­ли­ше као по­ли­ти­ка про­сто­ра, ге­о­по­ли­
ти­ка или ге­о­по­ли­ти­ко­ло­ги­ја. Из­вор­не по­бу­де су, за­пра­во
на­ста­ле у пост­мо­дер­ни­стич­ком све­то­на­зо­ру и кон­фу­зној
еклек­тич­кој ре­ак­ци­ји на ло­го­цен­три­зам Мо­дер­не. Пост­мо­
дер­ни­стич­ки при­лаз кла­сич­ној или тра­ди­ци­о­нал­ној ге­о­по­
ли­ти­ци био и остао је пре­на­се­љен сум­ња­ма и пред­ра­с у­да­ма,
бо­ја­зни­ма и одур­но­шћу. Осло­ње­но на про­те­зе не­у­рав­но­те­же­
ног схва­та­ња, ко­је ди­вер­си­фи­ка­ци­ју дру­штве­них на­у­ка и фи­
ло­зо­фи­је пред­ста­вља као не­по­врат­но фраг­мен­то­ва­не це­ли­не
сли­ке све­та, пост­мо­дер­ни­стич­ко ста­но­ви­ште при­ка­зу­је и као
кон­гло­ме­рат мно­штва по­ја­ва без те­жи­не, ду­би­не и су­шти­не.
2 О то­ме ви­ше у: До­ми­ник Мој­си, Ге­о­по­ли­ти­ка емо­ци­ја. Ка­ко кул­ту­ре стра­ха,
по­ни­же­ња и на­де ути­чу на об­ли­ко­ва­ње све­та, Клио, Бе­о­град, 2012. (гла­ве: „Су­
коб емо­ци­ја“, стр. 15-23, и „Гло­ба­ли­за­ци­ја, иден­ти­тет и емо­ци­је“, стр. 23-45)

18
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

У спек­та­ку­лар­ним при­ка­зи­ма по­ли­тич­ких про­це­са до­ми­

ни­ра раз­би­је­на сли­ка све­та у ко­јој се кр­хо­ти­не це­ли­не по­
ма­ља­ју кроз не­ја­сне ли­ко­ве до­га­ђа­ја, би­ћа и ства­ри спо­је­них
ме­ђу­соб­ним ни­зо­ви­ма ин­фор­ма­ци­ја. Ви­зу­ел­на екс­пре­си­ја
по­ли­тич­ких де­ша­ва­ња, те ге­о­по­ли­тич­ких да­то­сти и за­да­то­
сти, сво­ди се на ре­жи­ра­ну пред­ста­ву о ствар­но­сти, а не на
не­по­сред­но са­зна­ње ствар­но­сти. Пре­зен­та­ци­ја и ре­пре­зен­та­
ци­ја ствар­но­сти је ујед­но и ње­на оп­се­жна си­му­ла­ци­ја ко­ја у
до­ме­ну ге­о­по­ли­ти­ке ра­чу­на на ауто­ма­ти­зам пси­хич­ких ре­ак­
ци­ја и угра­ђе­ност у до­жи­вља­је тзв. Дру­гог и Раз­ли­чи­тог, са­мо
на ма­три­ци по­вр­шне пер­цеп­ци­је по­ја­ве.3 Свет се гра­ди по­вр­
шно у ли­ку „рав­не пло­че“, као да је­два опа­же­ној по­вр­ши­ни
по­ја­ва ну­жно и ло­гич­но сле­ди по­вр­шно са­зна­ње.

ЕВРОП­СКИ WEST И ЕВРО­А­ЗИЈ­СКИ REST

По ин­тен­ци­ја­ма и тен­ден­ци­ја­ма та­ква ге­о­по­ли­тич­ка на­зо­
ви епи­сте­мо­ло­ги­ја от­кри­ћа на осно­ву ство­ре­них пред­ста­ва
да­ле­ко је од би­ло ка­кве хе­у­ри­сти­ке, и ви­ше лич­ни на дра­ма­
тур­ги­ју, ин­сце­на­ци­ју и ми­зан­сцен ла­ких „ге­о­по­ли­тич­ких ко­
ма­да“, не­го на увер­љи­ву ге­о­по­ли­тич­ку ана­ли­зу и ту­ма­че­ње.
Ег­зо­ти­за­ци­јом и из­два­ја­њем пред­мо­дер­ног и не­за­пад­ног, из
оно­га што се раз­у­ме као West из­гу­ра­ва се оно што је пре­о­
ста­ло – Rest. Јеф­ти­ни про­стор­ни ре­стло­ви, да­кле, је­с у на до­
тра­ја­лом ру­бу свет­ског си­сте­ма. У ду­бо­ко пе­ри­фер­не не­до­ђи­
је се, до­ду­ше, мо­же от­пу­то­ва­ти у не­ком од ту­ри­стич­ких или
екс­пло­а­та­тор­ских аран­жма­на. Во­ђе­ни бе­де­ке­ри­ма за раз­гле­
да­ње и ГПС-про­гра­ми­ма за „ори­јен­ти­ринг“, ауто­ри ове ори­
јен­та­ци­је ге­о­по­ли­ти­ку раз­у­ме­ју као ту­ри­зам и ту­ри­змо­ло­ги­ју
мо­ћи, пот­кре­пље­ним но­во­ство­ре­ним ди­сци­пли­на­ма ими­џи­
стич­ког ка­рак­те­ра.
И то је у сва­кој ге­о­по­ли­тич­кој псе­у­до­а­на­ли­зи и ква­зи­син­
те­зи пре­до­че­не вр­сте крај­њи до­мет раз­у­ме­ва­ња фе­но­ме­на
3 Не­што ра­зло­жни­ји и ду­бљи при­ступ фе­но­ме­ну „Дру­гог“ и „Дру­га­чи­јег, у
исто­ри­ји и по­ли­ти­ци де­мон­стри­ра Нор­ве­жа­нин Ивер Ној­ман, ко­ји у фор­
ми­ра­њу европ­ског За­па­да пре­по­зна­је кон­ти­ну­и­ра­но деј­ство кон­тра­сних
иден­ти­те­та. Ви­де­ти у: Ивер Ној­ман, Упо­тре­ба дру­гог. „Ис­ток“ у фор­ми­ра­њу
европ­ског иден­ти­те­та, Слу­жбе­ни гла­сник – Бе­о­град­ски цен­тар за без­бед­
но­сну по­ли­ти­ку, Бе­о­град, 2011. (гла­ве: „Ства­ра­ње Евро­пе: тур­ско до­ба“, стр.
61-84, и „Ства­ра­ње Евро­пе: ру­ско до­ба“, стр. 85-133)

19
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

евро­а­зиј­ства. Ту­ри­стич­ки по­глед на ко­ло­ни­јал­но аран­жи­ра­

ни свет, дра­ма­т ур­ги­ја и те­а­трал­ност пред­ста­вља­ња ли­ко­ва
по­ја­ве као ње­не обез­на­ње­не (без)су­шти­не и, нај­зад, ими­џи­
сти­ка по­др­жа­на ими­џо­ло­ги­јом у ко­јој се сна­га јед­не на­ци­је,
др­жа­ве или кон­ти­нен­та ме­ри до­ме­ти­ма ње­ног спољ­но­по­ли­
тич­ког мар­ке­тин­га, брен­ди­ра­њем и при­влач­но­шћу ими­џа
ко­ји гра­ди и ко­ји је из­гра­ди­ла у „ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци“.
Осе­ћа­ји ко­ји иза­зи­ва про­па­си­ра­на сли­ка све­та су, при том,
пре­с уд­ни за фор­ми­ра­ње усит­ње­них и не­по­ве­за­них до­жи­вља­
ја у ко­ји­ма се, уз­гред ре­че­но, на­ла­зи не­пре­ра­ђе­но и ути­сну­то
све оно што би мо­гло да бу­де ва­жно за раз­у­ме­ва­ње ин­ди­ви­ду­
ал­не и ко­лек­тив­не ег­зи­стен­ци­је.
Оче­ки­ва­но, та­ква про­жи­вље­ност и до­жи­вље­ност са­мо је
кр­жља­ви из­да­нак оне ма­ни­пу­ла­тив­не пост­мо­дер­ни­стич­ке
по­ли­ти­ке и ге­о­по­ли­ти­ке, ко­је све­ко­ли­ку ме­ђу­на­род­ну ре­ал­
ност сво­де на по­ли­тич­ки не­у ­тра­ли­зам и тех­но­ло­ги­ју, по­ја­ве
све­та у пред­ста­ви све­та са пре­тен­зи­јом бес­по­го­вор­не до­вр­
ше­но­сти исто­ри­је. Пре­ми­се та­кве ин­тер­пре­та­ци­је са­да­шње и
бу­ду­ће суд­би­не Евро­пе и Ази­је, те Евро­а­зи­је у пре­до­че­ном
про­стор­ном кон­ти­ну­у­му, ла­ко се пре­по­зна­ју у на­пла­ви ин­
фор­ма­ци­ја и псе­у­до­ге­о­по­ли­тич­кој ма­ку­ла­т у­ри ко­ја при­ти­ска
ис­тра­жи­ва­че дру­га­чи­јег при­сту­па.

ГРА­НИ­ЦЕ СУ ПРО­БЛЕ­МА­ТИЧ­НЕ
Да би се зна­ло шта не­ка по­ја­ва зна­чи, шта ан­ти­те­тич­ки и
есен­ци­јал­но је­сте и ни­је, шта би мо­гла да бу­де или не би тре­
ба­ло да бу­де, не са­мо да је ко­ри­сно не­го је и нео­п­ход­но зна­ти
ње­не гра­ни­це. Ка­да се раз­ма­тра­ју две по­ја­ве, као нпр. Евро­па
и Ази­ја у њи­хо­вој по­је­ди­нач­ној кон­ти­нен­тал­ној ра­зли­ци, или
тран­скон­ти­нен­тал­ном евро­а­зиј­ском је­дин­ству, ра­за­зна­ва­ње
ме­ђу­соб­не гра­ни­це је нео­пх­ од­но за раз­у­ме­ва­ње њи­хо­вог ме­
ста, по­ло­жа­ја, ве­ли­чи­не и до­ма­ша­ја.
У ге­о­гра­фи­ји су, по­ред фун­да­мен­тал­не и по­сту­ли­ра­не ка­
те­го­ри­је про­сто­ра, упра­во гра­ни­ца и гра­ни­че­ње ме­ђу нај­ва­
жни­јим пој­мо­ви­ма. Ге­о­гра­фи­ја је као на­у­ка за­пра­во упу­ће­на
на фи­зич­ке фе­но­ме­не чи­је об­ли­ке пре­по­зна­је и од­ре­ђу­је по­
ступ­ци­ма стал­ног раз­гра­ни­ча­ва­ња и раз­ли­ко­ва­ња. Гра­ни­ца,
да­кле, ни­је са­мо пу­ка фи­зич­ка и фе­но­ме­нал­на ли­ни­ја раз­два­

20
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

ја­ња не­го и ва­жан гно­се­о­ло­шки по­јам, ло­гич­ки усред­сре­ђен

при­ступ кон­т у­ра­ма ме­ста и по­ло­жа­ја у про­сто­ру.
За раз­ли­ку од ме­то­да ге­о­гра­фи­је ге­о­по­ли­ти­ка, као те­о­ри­ја
и прак­са, гра­ни­це из­ме­ђу про­стор­них по­ја­ва не пре­по­зна­је,
не де­фи­ни­ше и не ус­по­ста­вља ис­кљу­чи­вим сле­ђе­њем фи­зич­
ких свој­ста­ва коп­на и мо­ра. Ге­о­по­ли­тич­ки кре­те­ри­ју­ми про­
стор­них раз­гра­ни­че­ња за­сни­ва­ју се на по­ли­тич­кој ре­ал­но­сти
мо­ћи ко­ја се гра­ди у про­сто­ру и че­сто мо­же да бу­де дру­га­чи­ја
па и су­прот­на при­род­ним ге­о­граф­ским гра­ни­ца­ма об­у ­хва­ће­
них обла­сти. У том сми­слу ге­о­граф­ска на­у­ка о гра­ни­ца­ма ни­
је иден­тич­на ге­о­по­ли­тич­кој ли­мо­ло­ги­ји.
Док је ге­о­гра­фи­ја ин­ди­ка­тив­на у те­жњи да што ви­ше ува­жи
и пред­ста­ви фи­зич­ке да­то­сти про­сто­ра, ге­о­по­ли­ти­ка, та­ко­ђе,
ак­си­о­мат­ски по­ла­зи од при­ро­де про­сто­ра – про­стор­ност као
оп­шти услов ег­зи­стен­ци­је ни­ти мо­же ни­ти же­ли да из­бег­не
- али се не за­у­ста­вља на опи­с у и раз­у­ме­ва­њу са­мо про­стор­
них осо­би­на ис­пи­ти­ва­не по­ја­ве. У том по­гле­ду ге­о­по­ли­ти­ка
сво­јим „опи­си­ма“ и пла­но­ви­ма струк­т у­ре и ди­на­ми­ке про­
сто­ра иде ко­рак да­ље и тран­сцен­ди­ра ге­о­гра­фи­ју. Ге­о­по­ли­ти­
ка иде­ја­ма и вред­но­сним су­до­ви­ма, ине­тре­си­ма и на­ме­ра­ма
не­пре­ста­но пре­ко­ра­чу­је ста­тич­них гра­ни­це ко­је пре­по­зна­ју и
при­ка­зу­ју фи­зич­ка и по­ли­тич­ка ге­о­гра­фи­ја.
Вољ­ност ге­о­по­ли­тич­ке прак­се и те­о­ри­је, на­и­ме, уно­си и
не­што не­до­слов­но и не­ге­о­граф­ско, не­што што не при­па­да са­
мо сво­јин­ски „не­у ­трал­ној“ ге­о­ло­ги­ји, хи­дро­гра­фи­ји или кли­
ма­то­ло­ги­ји, а од­но­си се на при­сва­ја­ње, при­те­жа­ње и др­жа­ви­
ну про­сто­ра. Чак и ка­да се про­стор „не др­жи“ про­јек­т у­је се
хте­ње во­ље да се об­у ­хва­ти, при­сво­ји и ис­ко­ри­сти. Ге­о­по­ли­ти­
ка је ко­ли­ко кон­ди­ци­о­нал­на, то­ли­ко пре­скрип­тив­на и нор­ма­
тив­на ди­сци­ли­на; она ни­је са­мо гра­фи­ја не­го и ло­ги­ја.
У ге­о­по­ли­тич­ким ана­ли­за­ма и син­те­за­ма вр­ши се, на­им ­ е,
стал­но сво­јин­ско атри­бу­и­ра­ње де­ло­ва гло­бал­ног про­сто­ра.
Ге­о­по­ли­ти­ка је сво­јев­ср­сни ка­та­стар има­ла­ца и по­сед­ни­ка су­
ве­ре­ног упра­вља­ња по­де­ље­ним про­сто­ром све­та, али и књи­га
про­јек­ци­ја, же­ља и хте­ња рас­по­ла­га­ња и ко­ри­шће­ња од­ре­ђе­
них про­стор­них че­сти­ца. Јер, про­стор је, да­бо­ме, дво­стру­ка
вред­ност: ак­си­о­мат­ски и „по се­би“ као оп­шти услов жи­во­та,
али и по при­род­ним бо­гат­стви­ма, тј. ре­с ур­си­ма ко­је са­др­жи.

21
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

РАЗ­ГРА­НИ­ЧЕ­ЊЕ ЕВРО­ПЕ И АЗИ­ЈЕ

При фи­зич­ко­ге­о­граф­ској, кар­то­граф­ској и мен­тал­ној де­
мар­ка­ци­ји Евро­пе и Ази­је су­о­ча­ва­мо се са две вр­сте те­шко­ћа.
Пр­ва се ти­че на­уч­них кон­вен­ци­ја и ка­те­го­ри­јал­ног кон­сен­
зу­са фи­зич­ке ге­о­гра­фи­је и вољ­не што зна­чи и ин­те­ре­сне ге­о­
по­ли­тич­ке од­ре­дљи­во­сти ли­ни­је коп­не­ног до­ди­ра оно­га што
се на­зи­ва Евро­пом и Ази­јом. Не­ја­сна ли­ни­ја раз­два­ја­ња и де­
фи­ни­са­ња два кон­ти­нен­та уто­пље­на је у зо­ну кон­ти­нен­тал­
не (кон)фу­зи­је, ду­гач­ки гра­нич­ни по­јас у ко­ме, ина­че мо­гу­ћи
кри­те­ри­јум од­сеч­не ге­о­граф­ске раз­ли­ке и уоб­ли­че­ња, ни­је
са­свим упо­тре­бљив. Упра­во на при­ме­ру утвр­ђи­ва­ња европ­
ско-азиј­ске гра­ни­це по­ка­зу­је се да при­ме­ње­на оро­граф­ска,
хи­дро­граф­ска и кли­ма­то­ло­шка ме­ри­ла ни­с у увек по­у­зда­на, а
још ма­ње да су ко­нач­на.
На „мен­тал­ној ма­пи“ при­зо­ра из про­шло­сти и са­да­шњо­
сти, про­стор до­ди­ра и раз­два­ја­ња Евро­пе и Ази­је још је не­ја­
сни­ји. Евро­па до­ди­ру­је Ази­ју по­сред­ством пре­лив­ног сло­вен­
ског и тур­ског про­сто­ра, ко­ји је та­ко­ђе и европ­ски. За број­не
зе­мље и на­ро­де у по­ја­сном евро­а­зиј­ском ме­ђу­про­сто­ру по­
ме­ну­те про­стор­не и ге­о­по­ли­тич­ке, те исто­риј­ске, кул­т ур­не и
ци­ви­ли­за­циј­ске окол­но­сти ни­с у са­мо те­о­риј­ски по­ста­вље­но
пи­та­ње пре­ци­зног раз­гра­ни­че­ња, већ и нео­т­кло­њи­ви део ин­
ди­ви­ду­ал­не и ко­лек­тив­не ег­зи­стен­ци­је. Јер, не­ки Евро­пља­ни
же­ле­ли би да бу­ду Азиј­ции, као и обрат­но, не­ки Азиј­ци би
хте­ли да бу­ду Евро­па­ља­ни.
Мо­же се, ме­ђу­тим, ре­ћи да је у исто­риј­ском по­гле­ду европ­
ски од­нос пре­ма Ази­ји био и остао ра­зно­лик. Ази­ја се пре­
ма ан­тич­кој, кла­сич­ној и мо­дер­ној Евро­пи ис­по­ља­ва­ла као
кон­тра­сни чи­ни­лац кул­т ур­ног, ци­ви­ли­за­циј­ског и ге­о­по­ли­
тич­ког иден­ти­те­та. Ази­ја је за Евро­пу би­ла оно про­мен­љи­во
„дру­го“ – сна­жан фак­тор евро­по­ге­не­зе – час као на­пад­на сна­га
и си­ла ко­јој се ва­ља од­у­пре­ти и одо­ле­ти, час као пред­мет ин­
те­ре­са, при­бли­жа­ва­ња и осва­ја­ња.
Евро­па, на­ро­чи­то она на за­па­ду кон­ти­нен­та, ни у јед­ном
ча­с у ни­је же­ле­ла да по­ста­не Ази­ја. Су­прот­но то­ме, Ру­си­ја,
као нај­про­стра­ни­ја европ­ска зе­мља, ко­ја је по­вр­шин­ски и ре­
сурс­но ве­ћим, али у по­гле­ду кон­сти­т у­ци­је мо­ћи не и глав­ним
де­лом у Ази­ји, ма­ло ка­да се од­ри­ца­ла сво­је при­ро­ђе­не двој­

22
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

но­сти: ру­ске евро­пе­ич­но­сти и ази­ја­тич­но­сти. Евро­па За­па­да,

оли­че­на у ЕУ, ни­је ни­ти же­ли да бу­де Ази­ја, док Ру­си­ја, све и
да хо­ће, не мо­же а да не бу­де ве­ли­ке део Ази­је. У том по­гле­ду
Евро­па За­па­да и Ру­си­ја на Ис­то­ку се ве­о­ма раз­ли­ку­ју.

АЗИЈ­СКИ ЧЕ­ТВО­РО­У­ГАО МО­ЋИ

У дво­ми­ле­ни­јум­ској про­шло­сти Евро­па се упор­но бра­ни­
ла од ин­ва­зив­них азиј­ских си­ла – Пер­си­ја­на­ца, Ху­на, Ава­ра,
Мон­го­ла, Та­та­ра, Ара­па, Ту­ра­ка – али се и не­пре­ста­ним „от­
кри­ћи­ма“ и ко­ло­ни­јал­ним осва­ја­њи­ма ши­ри­ла на Ази­ју. Де­
ли­мич­но евро­пе­и­зо­ва­ње фор­ми жи­во­та Ази­је би­ло је плод
еко­ном­ских про­до­ра и кул­т у­ра­ли­зо­ва­ња у епо­хи европ­ског
ко­ло­ни­ја­ли­зма. Европ­ска екс­тен­зи­ја у Ази­ји, ни­је, да­кле, са­
мо она ко­ју је то­ком ви­ше ве­ко­ва ко­ло­ни­ја­ли­за­ци­је пред­у­зе­ла
и оства­ри­ла те­лу­ро­крат­ска Ру­си­ја, не­го и пре­ко­мор­ски, ма­
ри­тим­ни и мер­кан­ти­ли­стич­ки ко­ло­ни­ја­ли­зам нај­сна­жни­јих
европ­ских им­пе­ри­ја.
Са­да­шња по­ли­тич­ко-ге­о­граф­ска сли­ка и ге­о­по­ли­тич­
ка кон­фи­гу­ра­ци­ја азиј­ског про­сто­ра ука­зу­је да је европ­ска,
а по­том и евро­ам ­ е­рич­ка екс­тен­зи­ја, у бар три про­те­кла ве­ка
Ази­ји би­ла бит­но огра­ни­че­на ши­ре­њем и гра­ни­ца­ма Ру­си­је.
У пре­до­че­ном сми­слу, чи­тав азиј­ски про­стор је у са­вре­ме­ном
до­бу по­де­љен на те­ри­то­ри­јал­но про­стра­ни­ји азиј­ски део Ру­
си­је, са пост­со­вјет­ским зе­мља­ма у ру­ској ин­те­ре­сној сфе­ри, и
„оста­так“ на ју­жном и ју­го­за­пад­ном про­сто­ру нај­ве­ћег кон­
ти­нен­та.
Ази­јом и Евро­а­зи­јом не вла­да са­мо јед­на си­ла. С об­зи­ром
на ни­во оства­ре­не са­мо­стал­но­сти, сте­пен кон­фликт­но­сти и
ви­до­ве осла­ња­ња, по­ве­зи­ва­ња и са­ве­зни­шта­ва, у том, услов­
но ре­че­но, из­ван­ру­ском азиј­ском „остат­ку“ уоч­љи­во је пет
оди­ста ра­зно­род­но про­фи­ли­са­них др­жав­них и на­ци­о­нал­них
ка­те­го­ри­ја:
1. са­мо­стал­не азиј­ске си­ле као што су та­о­и­стич­ко/ко­му­но­
ка­пи­та­ли­стич­ка Ки­на, бра­ма­ни­стич­ка Ин­ди­ја и ислам­
ски Иран;
2. зе­мље под евро­а­ме­рич­ким ути­ца­јем, до­ми­на­ци­јом или
за­шти­том, по­пут бу­ди­стич­ког Ја­па­на, му­сли­ман­ске

23
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ин­до­не­зи­је, бу­ди­стич­ке Ко­ре­је, ју­да­и­стич­ког Изра­е­ла,

ислам­ске Са­у­диј­ске Ара­би­је;
3. изо­ло­ва­не зе­мље под аме­рич­ким при­ти­ском по­пут ре­
зи­ду­ал­не ко­му­ни­стич­ке Се­вер­не Ко­ре­је, у ки­не­ској
сфе­ри ути­ца­ја;
4. не­кон­со­ли­до­ва­не арап­ске и ислам­ске зе­мље ко­је су пре­
тр­пе­ле евро­а­ме­рич­ку ин­тер­вен­ци­ју, агре­си­ју и оку­па­
ци­ју, по­пут Ира­ка и Ав­га­ни­ста­на;
5. зе­мље у ко­ји­ма се од­ви­ја стра­но ме­ша­ње и по­бу­ње­нич­
ки су­ко­би, по­пут Си­ри­је, итд.
Ка­да се из­ло­же­ном до­да и не­до­вољ­но ста­би­ли­зо­ва­на пост­
со­вјет­ска кав­ка­ска и ка­спиј­ско-цен­трал­но­а­зиј­ска област,
иона­ко мо­за­ич­на сли­ка Ази­је још ви­ше до­би­ја на ге­о­по­ли­
тич­кој сло­же­но­сти и не­из­ве­сно­сти. Мул­ти­по­ла­ри­за­ци­јом до
не­дав­но уни­по­лар­них гло­бал­них од­но­са на азиј­ском „ве­ли­
ком про­сто­ру“ на­стао је те­тра­е­дар мо­ћи на чи­јим ге­о­стра­
те­гиј­ским стра­на­ма су: Ру­си­ја, Ки­на, Ин­ди­ја и про­а­ме­рич­ки
ори­јен­ти­са­не зе­мље још увек пред­во­ђе­не Ја­па­ном. Сва­ка од
на­бро­ја­них ве­ли­ких си­ла ус­по­ста­ви­ла је спе­ци­фич­не зо­не
соп­стве­них ин­те­ре­са, иза­бра­ла стра­те­шке ослон­це и озна­чи­
ла ло­јал­не зе­мље, ко­о­пе­ран­те и са­ве­зни­ке.

ДА ЛИ ЈЕ ЕВРО­ПА ПО­ЛУ­О­С ТР­ВО АЗИ­ЈЕ?

Те­жи­ште гло­бал­не над­мо­ћи се све осет­ни­је по­ме­ра са За­
па­да ка Ис­то­ку. Ода­тле је по­треб­но освр­ну­ти се по­но­во на
евро­а­зиј­ску тра­јек­то­ри­ју мо­ћи и њен од­нос пре­ма ри­вал­ској
тра­јек­то­ри­ји Евро­а­ме­ри­ке. Пре­те­жно ге­о­граф­ска од­ред­ни­ца
Евро­а­зи­ја упу­ћу­је на по­ве­за­ност два кон­ти­нен­та. Спој ни­је
тек усло­ван и по­сре­дан, као у зна­че­њу коп­не­не не­по­ве­зно­сти
и не­ге­о­граф­ској ре­ал­но­сти ко­ва­ни­це Евро­ам ­ е­ри­ка, не­го ге­
о­граф­ски до­сло­ван, бу­ду­ћи да је за­сно­ван на ла­ко ви­дљи­вој
коп­не­ној не­пре­кид­но­сти од пор­т у­гал­ског Ли­са­бо­на на крај­
њем за­па­ду Евро­пе, до ру­ског Вла­ди­во­сто­ка и Кам­чат­ке на
крај­њем ис­то­ку Ази­је.
Евро­а­зи­ја је нај­про­стра­ни­ја коп­не­на ма­са на све­т у, окру­
же­на нај­ве­ћим оке­а­ни­ма и број­ним мо­ри­ма. Али тек кван­
ти­та­тив­на очи­глед­ност гло­бал­не фи­зич­ке ге­о­гра­фи­је ипак
ни­је до­вољ­на за пот­пу­но раз­у­ме­ва­ње спо­ја ма­лог и ве­ли­ког

24
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

кон­ти­нен­та, јер је Евро­а­зи­ја и ва­жан ге­о­по­ли­тич­ки по­јам.

Осим што је ево­лу­тив­ни плод ге­о­ло­шких про­це­са раз­два­ја­ња
кон­ти­не­на­та из прет­по­ста­вље­ног пр­во­бит­ног је­дин­ства тзв.
Пан­гее (Ве­ли­ке зе­мље), Евро­а­зи­ја је и по­ли­тич­ки и ге­о­граф­
ски кон­стру­и­сан тер­мин ре­ла­тив­но ско­ри­јег вре­ме­на.
Мо­жда и ни­је нај­ва­жни­је ко по­се­ду­је вре­мен­ски при­мат
у ме­ђу­соб­ном тран­скон­ти­нен­тал­ном от­кри­ва­њу; да ли је
древ­на Евро­па от­кри­ла Ази­ју, или је Ази­ја от­кри­ла Евро­пу?
Ка­ко год, у ар­хе­о­ло­ги­ји ге­о­по­ли­тич­ког је­зи­ка – сво­је­вр­сној
ге­о­по­ли­тич­кој пе­ле­о­лин­гви­сти­ци – си­гур­но је да екс­клу­зив­
ност от­кри­ћа не при­па­да ни ци­ви­ли­за­ци­ји ма­лог про­то­кон­
ти­нен­та, ни ци­ви­ли­за­ци­ја­ма из­ни­клим и раз­ви­је­ним на ме­
га-кон­ти­нен­тал­ној ма­си. О то­ме, уоста­лом, го­во­ри исто­ри­ја
ге­о­граф­ских от­кри­ћа, на­се­ља­ва­ња и по­ко­ра­ва­ња.
Као дво­ком­по­нент­ни и хи­брид­ни по­јам, Евро­а­зи­ја прет­
по­ста­вља бар две раз­ли­чи­те по­ја­ве: Евро­пу и Ази­ју. Али, да
кон­ста­то­ва­но не би би­ло пу­ка та­у ­то­ло­ги­ја, упут­но је ува­жи­ти
бар не­ке ге­о­граф­ске раз­ли­ке и слич­но­сти сло­же­ног евро­а­зиј­
ског фе­но­ме­на. Пр­ва се ти­че од­но­са ве­ли­чи­не, тј. са­ме­ра­ва­ња
по по­вр­ши­ни ма­ле Евро­пе и ве­ли­ког, за­пра­во нај­ве­ћег про­
сто­ра Ази­је. Дру­га би мо­гла да се од­но­си на стра­не све­та, при
че­му је, по­сма­тра­но из Евро­пе, Евро­па на за­пад­ној, а Ази­ја на
ис­точ­ној стра­ни све­та. Нај­зад, са­гле­да­но са пла­не­тар­ног ста­
но­ви­шта, док Евро­па у це­ло­сти има обри­се кон­ти­нен­тал­ног
по­лу­о­стр­ва, Ази­ја у сре­ди­шној коп­не­ној ма­си та­кве обри­се
не­ма.4
С об­зи­ром на при­ме­ну ши­ро­ке ска­ле кри­те­ри­ју­ма од­ре­ђе­
ња по­лу­о­стрв­ског ка­рак­те­ра, ни­је ни рет­ко ни нео­бич­но да
кон­ти­нен­ти има­ју јед­но или ви­ше по­лу­о­стр­ва. У евро­а­зиј­ској
ге­о­граф­ској и ге­о­по­ли­тич­кој по­ја­ви нео­бич­на је из­ве­сна ре­
ла­ти­ви­за­ци­ја кон­ти­нен­тал­них осо­би­на Евро­пе. По иро­нич­
ном, са­бра­ном јед­но­кон­ти­нен­тал­ном ста­но­ви­шту, „Ста­ри
кон­ти­нент“ Евро­па је са­мо јед­но од по­себ­но име­но­ва­них по­
лу­о­стр­ва Ази­је. Без об­зи­ра на ар­хај­ску ста­ри­ну, древ­ну исто­
ри­ју, рас­ко­шне осо­би­не кул­т у­ре, те гло­бал­ну сна­гу и узор­ност
4 Ази­ја, за­пра­во има не­ко­ли­ко ве­ли­ких по­лу­о­стрв­ских ма­са, ме­ђу ко­ји­ма су
нај­и­зра­зи­ти­је Са­у­диј­ско, Ин­диј­ско, Ин­до­ки­не­ско и Ко­реј­ско по­лу­о­стр­во. У
Евро­пи су, та­ко­ђе, уоч­љи­ва по­лу­о­стр­ва – Ибе­риј­ско, Апе­нин­ско, Бал­кан­ско
и Скан­ди­нав­ско.

25
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

вла­сти­те ци­ви­ли­за­ци­је, Евро­па би, при та­квом ге­о­граф­ски

де­тер­ми­ни­са­ном ста­но­ви­шту, као суб­кон­ти­нен­тал­на за­пад­на
про­ду­жни­ца, окру­же­на Сре­до­зем­ним мо­рем на ју­гу и Атлан­
ти­ком на за­па­ду, при­па­да­ла ста­ме­ном кон­ти­нен­тал­ном тор­
зоу Ази­је.
Ди­фе­рен­ци­ра­ност кон­ти­не­на­та је, углав­ном, ствар упа­
дљи­вих кон­т у­ра фи­зич­ке ге­о­гра­фи­је, а кључ­но ме­ри­ло је сва­
ка­ко од­нос коп­на и мо­ра, тј. си­лу­е­те кон­ти­нен­тал­них оба­ла
ко­је за­пљу­ску­ју мор­ски та­ла­си. Раз­два­ја­ње мо­ра и коп­на нај­
ја­сни­је ука­зу­ју на гра­ни­цу. У пре­до­че­ном слу­ча­ју не­раз­дво­је­
не коп­не­не „при­љу­бље­но­сти“ Евро­пе и Ази­је у по­ја­с у Ура­ла
та­ква де­мар­ка­ци­ја из­о­ста­је, што је, уоста­лом, да­ва­ло по­во­да
за мно­штво за­па­жа­ња, ис­ти­ца­ња и до­ка­зи­ва­ња где, за­пра­во,
пре­ста­је Евро­па а по­чи­ње Ази­ја, и обр­ну­то.
По­ме­ну­то је да је од­ре­ђе­ње стрикт­них гра­ни­ца из­ме­ђу
Евро­пе и Ази­је по­нај­ви­ше ствар ге­о­граф­ских и дру­гих на­уч­
них кон­вен­ци­ја ко­је су се, пре­ма све­до­чан­стви­ма исто­ри­је,
ис­по­ља­ва­ле у об­ли­ку ге­о­по­ли­тич­ких са­гла­сно­сти, али и спо­
ре­ња и су­ко­бља­ва­ња. Те гра­ни­це су би­ле „по­крет­не“, по­ме­ра­
ле су се ви­ше на за­пад или ис­ток, сход­но тре­нут­ним про­це­
на­ма и по­тре­ба­ма за­пад­них и ис­точ­них на­уч­ни­ка и осва­ја­ча.5

II
ЕВРО­ПА И АЗИ­ЈА

Где је Евро­па, а где Ази­ја то, из­гле­да, не за­ви­си са­мо од

по­гле­да усме­ре­ног на ге­о­граф­ску кар­т у. Раз­ма­тра­ње од­но­са
Евро­пе и Ази­је спа­да у она пи­та­ња ко­ја су у до­ме­ну ве­ли­ке
по­ли­ти­ке, гло­бал­не ди­пло­ма­ти­је, ве­ли­ке ге­о­стра­те­ги­је и нај­
круп­ни­јих ге­о­по­ли­тич­ких про­бле­ма. Раз­дво­је­но по­сма­тра­ње
и ис­тра­жи­ва­ње Евро­пе и Ази­је уте­ме­ље­но је у од­луч­ном раз­

5 О раз­ли­чи­тим по­и­ма­њи­ма гра­ни­ца као: бра­зде на зе­мљи, огра­ни­че­ња, ме­ђе,

оно­га што сто­ји из­ме­ђу (ни­чи­је зе­мље), при­род­не гра­ни­це, еко­ло­шке гра­ни­
це, кон­т у­ре, итд., ви­де­ти у: Пје­ро За­ни­ни, Зна­че­ње гра­ни­ца. При­род­на, исто­
риј­ска и ду­хов­на од­ре­ђе­ња, Клио, Бе­о­град, 2002. (по­гла­вље „Ети­мо­ло­ги­ја и
де­фи­ни­ци­је“, стр. 15-36) и Ја­хим Бе­кер; Ан­дреа Ко­мло­зи, Гра­ни­це у са­вре­ме­
ном све­ту. Зо­не, ли­ни­је, зи­ди­не у исто­риј­ском по­ре­ђе­њу, „Фи­лип Ви­шњић“,
Бе­о­град, 2005. (гла­ва „Гра­ни­це и про­сто­ри – об­ли­ци и про­ме­не“, по­гла­вље
„Пре­о­бра­жај об­ли­ка про­сто­ра и гра­ни­ца“, стр. 56-61)

26
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

ли­ко­ва­њу два не­ис­то­ли­ка кон­ти­нен­та, ко­ји не­по­бит­но чи­не

јед­ну, али не и је­дин­стве­ну коп­не­ну ма­с у. Ова не са­мо тер­ми­
но­ло­шка, не­го и есен­ци­јал­на ге­о­граф­ска кон­цеп­ци­ја, за­сно­
ва­на је, та­ко­ђе, на раз­ли­ко­ва­њу два кон­ти­нен­тал­на ен­ти­те­та
чи­је обод­не ли­ни­је и ме­ђу­соб­на раз­гра­ни­че­ња мо­гу би­ти раз­
ли­чи­то об­ја­шња­ва­на и раз­у­ме­ва­на, али не и пре­ви­ђе­на, опо­
вр­га­ва­на или уки­да­на.
Еле­мен­тар­на ге­о­граф­ска ло­ги­ка и тра­ди­ци­ја ге­о­граф­ског
раз­у­ме­ва­ња све­та упу­ћу­ју на са­по­сто­ја­ње два кон­ти­нен­та:
Евро­пе и Ази­је. При ди­хо­том­ном ста­но­ви­шту Евро­пе и Ази­је
као по­себ­них кон­ти­не­на­та, ко­је је у ге­о­гра­фи­ји ујед­но тра­ди­
ци­о­нал­но и кла­сич­но, али и мо­дер­но и пост­мо­дер­но, Евро­
а­зи­ја је тек по­моћ­ни струч­ни по­јам за ве­ћи и за­јед­нич­ки, а
за по­не­ке ауто­ре и из­ра­зи­то ге­о­по­ли­тич­ка кон­струк­ци­ја ко­је
сво­је ко­ре­не има у на­ро­чи­тој ге­о­по­ли­тич­кој иде­о­ло­ги­ји. За
ауто­ре та­квог ми­шље­ња Евро­а­зи­ја ни­је ге­о­граф­ска по­ја­ва не­
го пу­ки ге­о­по­ли­тич­ки на­зив за по­ли­тич­ко хте­ње јед­но­те и је­
дин­ства ко­је не по­сто­ји у ствар­но­сти. Оно што у ге­о­граф­ској
ствар­но­сти по­сто­ји је­сте Евро­па и Ази­ја, док је све оста­ло
тек нор­ма­тив­ни пред­лог, пре­скрип­ци­ја, хи­ме­рич­на за­да­тост,
уто­пи­ја не­сра­змер­но ве­ли­ког пла­не­та­ра­ног про­сто­ра.
Без об­зи­ра да ли је пу­ки ге­о­по­ли­тич­ки кон­структ или ни­је,
по ми­шље­њу овог ауто­ра, по­јам Евро­а­зи­ја се оди­ста од­но­си
на пла­не­тар­но је­дин­стве­ну коп­не­ну по­ја­ву ко­јој је у опи­с у зе­
мље од­ре­ђе­но име (озна­ка, на­зив, тер­мин), спа­ја­њем на­зи­ва
два кон­ти­нен­та. Те­ор ­ иј­ска ге­о­по­ли­ти­ка је пре­у­зе­ла ге­о­граф­
ски по­јам ствар­не по­ја­ве и упо­тре­бља­ва га као mo­dus ope­ran­di
у ана­ли­за­ма гло­бал­них про­бле­ма.

ЕВРО­ПА-АЗИ­ЈА
Ко­рак да­ље од оде­ли­тог ста­но­ви­шта Евро­пе и Ази­је иде се
у схва­та­њи­ма ко­је Евро­пу и Ази­ју при­бли­жа­ва­ју и та­ко­ре­ћи
сљу­бљу­ју у ко­ва­ни­ци Евро­па-Ази­ја.6 Пој­мов­но пре­вла­да­ва­ње
дво­стру­ке по­је­ди­нач­но­сти Евро­пе и Ази­је огле­да се се­ман­
6 На со­фи­сти­ко­ва­но, али те­ор ­ иј­ски плод­но схва­та­ње и Евро­пе и Ази­је и Евро­
а­зи­је у не­до­вољ­но при­ме­ће­ном ме­ђу­ста­ди­ју­му Евро­по-Ази­је (или Евро­па­а­зи­
је), у ге­о­гра­фи­ји, по­ли­тич­кој ге­о­гра­фи­ји и ге­о­по­ли­тич­кој те­о­ри­ји и прак­си,
ука­зао ми је из­вр­сни по­ли­тич­ки ге­о­граф Ми­ло­мир Сте­пић, на че­му сам му
за­хва­лан.

27
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

тич­ком при­пу­шта­њу про­стор­не бли­ско­сти у син­таг­ми Евро­

па-Ази­ја, са или без спој­но/раз­двој­не цр­ти­це из­ме­ђу име­на.
Ова­ко но­ми­нал­но ста­но­ви­ште би­ло би тек схо­ла­стич­ка фи­
не­са из­ве­де­на на осно­ву ло­гич­ке и се­ман­тич­ке акро­ба­ци­је,
ка­да бла­го ди­фе­рен­ци­ра­ни при­ступ не би ука­зи­вао на не­што
ви­ше од гру­бо раз­дво­је­них кон­ти­не­на­та.
При­па­да­њем Евро­па-Ази­ји и је­дан и дру­ги део ве­ли­ког про­
сто­ра за­др­жа­ва­ју сво­ју (кон­ти­нен­тал­ну) са­мо­бит­ност и иден­
ти­тет, али и ствар­ност и мо­гућ­ност да је њи­хов спој, ма­кар и у
за­чет­ку – ге­о­граф­ски и ге­о­по­ли­тич­ки гле­да­но – оди­ста не­што
но­во и тре­ће, не­са­др­жа­но у кон­ти­нен­тал­ним фак­то­ри­ма ко­ји
их тво­ре. И у ло­гич­кој и се­ман­тич­кој ва­ри­ја­ци­ји по­сто­ји, ме­
ђу­тим, фи­не­са ко­ја не мо­ра да бу­де са­мо не­мар­на ома­шка већ
и пот­кре­пље­на ка­рак­те­ри­за­ци­ја кон­ти­нен­тал­ног спо­ја, ко­ја
се огле­да у мо­да­ли­те­т у пр­ве ре­чи. Ни­је, на­и­ме, све­јед­но да
ли је у пи­та­њу од­ре­ђе­ње Евро­па-Ази­ја или Евро­по-Ази­ја. Пр­
во од­ре­ђе­ње је не­у ­трал­на кон­ста­та­ци­ја двој­ног ге­о­граф­ског
ста­ња, док се у дру­гом од­ре­ђе­њу Ази­ја атри­бу­и­ра Евро­пом.
Ово Евро­по је део при­де­ва ко­јим се од­ре­ђу­је при­ро­да по­ја­ве
у име­ни­ци Ази­ја, то јест европ­ски ка­рак­тер не­ког на­ро­чи­тог
и по­себ­ног де­ла Ази­је, или це­ло­ви­ти ути­цај Евро­пе на Ази­ју.
Пре­до­че­ним се, да­бо­ме, вра­ћа­мо на ге­о­граф­ску се­ман­ти­ку
и ди­ја­лек­ти­ку де­ла и це­ли­не, од­но­сно ло­гич­ких и кар­то­граф­
ских до­ме­та по­и­ма­ња це­ле Евро­пе и це­ле Ази­је у њи­хо­вом
ме­ђу­од­но­с у. Уко­ли­ко се у Евро­па-Ази­ји по­ђе са евро­цен­трич­
ног ста­но­ви­шта, a углав­ном се по­ла­зи, Евро­па као ма­њи су­
де­о­ник ме­га­про­сто­ра мо­же да се по­ја­ви у ви­ше про­стор­них
ли­ко­ва и ве­ли­чи­на:
а) нај­ма­ња Евро­па или ма­ла Евро­па ко­ја при­па­да и тво­ри
европ­ски За­пад – ми­ни­мал­на Евро­па;
б) оп­ти­мал­на Евро­па ко­ја се са­сто­ји од два де­ла, Европ­ске
уни­је на За­па­ду и сло­вен­ског про­сто­ра на ис­то­ку и ју­го­
и­сто­ку Евро­пе – „чи­та­ва Евро­па“ или Евро­па у аутен­
тич­ној сра­зме­ри;
в) мак­си­мал­на Евро­па или Ве­ли­ка Евро­па ко­ја пу­тем ру­ске
евро­а­зиј­ске про­те­жно­сти до­пи­ре све до азиј­ског Да­ле­
ког ис­то­ка.

28
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

Су­же­ни, сра­змер­ни и про­ши­ре­ни по­јам Евро­па-Ази­је од­

но­си се са­мо на дру­гу оп­ти­мал­ну и тре­ћу мак­си­мал­ну ва­ри­
јан­т у раз­у­ме­ва­ња, док се у по­ја­ви и пој­му За­пад­не Евро­пе, па
и са­да­шње Европ­ске уни­је, он ре­ду­ку­је и ти­ме ми­ни­ма­ли­зу­је
са­мо на јед­ну од две европ­ске по­ло­ви­не, ко­ја је, ви­дљи­во и
ле­ти­мич­ним кар­то­граф­ским уви­ди­ма, у пот­пу­но­сти ли­ше­на
до­ди­ра са Ази­јом.
На­по­слет­ку, по­јам Евро­па-Ази­ја је ра­ци­о­на­ли­за­ци­ја ста­
ња кон­ти­нен­тал­не двој­но­сти не­с ум­њи­ве про­стор­не це­ли­не
у ко­јој је у ве­ли­кој ме­ри за­др­жан ду­ал­ни ин­ден­ти­тет сва­ког
чла­на.

ЕВРО­А­ЗИ­ЈА
Крај­њи ис­ко­рак у прав­цу по­им ­ а­ња је­дин­ства Евро­пе и
Ази­је је кон­цепт Евро­а­зи­је. У по­сто­је­ћој ге­о­по­ли­тич­кој док­си
он се ис­по­ља­ва као за­сту­па­ње пот­пу­ног је­дин­ства Евро­а­зи­је
као јед­ног кон­ти­нен­та, али и као де­ли­мич­ни и убла­же­ни став
о спој­ним и пре­лив­ним про­сто­ри­ма у ко­је, ре­ци­мо, спа­да­ју
тек не­ки де­ло­ви Евро­пе и Ази­је, али не и сви, и ни­ка­ко у пот­
пу­но­сти. При дру­гом ста­но­ви­шту, са јед­не од стра­на или у
окру­же­њу евро­а­зиј­ског про­сто­ра на­ла­зе се иде­ал­тип­ски „чи­
ста Евро­па“ и „чи­ста Ази­ја“. Ова­ква ста­но­ви­шта осла­ња­ју се
на но­тор­ну фи­зич­ку ге­о­гра­фи­ју у ко­јој се и Евро­па и Ази­ја
по­ка­зу­ју као де­ло­ви јед­не и је­дин­стве­не коп­не­не ма­се. Раз­ло­
зи тра­ди­ци­о­нал­ног ди­фе­рен­ци­ра­ња два кон­ти­нен­та про­на­
ла­зе се у исто­ри­ји, кул­т у­ри и ци­ви­ли­за­ци­ји, а не у фи­зич­кој
ге­о­гра­фи­ји.
Кон­цепт Евро­а­зи­је за­сни­ва се на по­жељ­ном на­ра­ти­ву и
по­ен­ти јед­но­кон­ти­нен­тал­но­сти, а не апарт­не дво­кон­ти­нен­
тал­но­сти. Уко­ли­ко се и при­зна­је дво­кон­ти­нен­тал­ност, она
се тре­ти­ра тек као из­ну­ди­ца исто­риј­ског раз­во­ја, а не као са­
мо­ра­зу­мљи­во ге­о­граф­ско ста­ње. Сто­га сло­ган „Јед­но коп­но
– је­дан кон­ти­нент“, обе­ле­жа­ва схва­та­ња ве­ћи­не евро­а­зи­ја­ца.
За евро­а­зиј­це Евро­а­зи­ја је, за­пра­во, оп­шти ен­ти­тет нај­ве­ћег
пла­не­тар­ног коп­на.
Евро­а­зи­ју као спе­ци­фич­ну ге­о­граф­ску и ге­о­по­ли­тич­ку ре­
ал­ност би­ло је мо­гу­ће от­кри­ти и до­у­ми­ти са­мо у оном на­ро­ду
и оној зе­мљи ко­ја у исто­риј­ском и по­ли­тич­ком ис­ку­ству има

29
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

би­ва­ње и зби­ва­ње на оба на­ре­че­на де­ла евро­а­зиј­ске коп­не­не

ма­се. На­рав­но, реч је о Ру­си­ји као, у нај­ду­бљем сми­слу, род­
ном тлу евро­а­зиј­ске те­ор­ и­је и прак­се, иде­о­ло­ги­је и док­три­не,
али и кул­т ур­но-исто­риј­ског све­то­на­зо­ра. Ру­си­ја је, на­и­ме, зе­
мља тран­скон­ти­нен­тал­ног жо­во­та у чи­јем хо­ду се пре­пли­ћу
и са­пли­ћу европ­ски и азиј­ски ко­ра­ци.
Ка­ко је по­ме­ну­то, по­ло­жај, ме­сто и ве­ли­чи­на Ру­си­је ско­
ро оче­ки­ва­но је упу­ћу­ју на ува­жа­ва­ње и про­ми­шља­ње обе
про­стор­не ком­по­нен­те ње­ног по­ли­тич­ког би­ћа. На­по­слет­ку,
уко­ли­ко се кон­цеп­ти Евро­пе и Ази­је, те Евро­пе-Ази­је схва­те
као кон­цеп­ти у ко­ји­ма је за­др­жа­на ен­ти­тет­ска дво­кон­ти­нен­
тал­ност, у кон­цеп­т у Евро­а­зи­је она се, углав­ном, гу­би и про­
стор Евро­а­зи­је по­ста­је по­се­бан ге­о­граф­ски и ге­о­по­ли­тич­ки
ен­ти­тет.

III
РУ­СКО ЕВРО­А­ЗИЈ­С ТВО

Ру­ска Евро­а­зи­ја и ру­ско евро­а­зиј­ство су нај­оп­се­жни­ји, али

и нај­ком­плек­сни­ји пој­мо­ви. Упу­ће­ним за­пад­ња­ци­ма, „сло­
бо­до­ум­но“ и тр­жи­шно за­гле­да­ним у не­пре­глед­на при­род­на
бо­гат­ства Ис­то­ка, Евро­а­зи­ја и евро­а­зиј­ство се ука­зу­ју као са­
знај­на про­тив­реч­ност – час као ја­сна и бру­тал­на екс­пан­зи­о­
ни­стич­ка и им­пе­ри­јал­на док­три­на, час као скри­ве­на ду­хов­на
ствар­ност ис­точ­не мо­ћи, не­до­ку­че­ни и не­до­ку­чи­ви про­стор­
ни спи­ри­т у­а­ли­зам, ге­о­гра­фи­ја све­тог или са­крал­на ге­о­по­ли­
ти­ка.7 По­во­де за пре­до­че­ну дво­смер­ну спо­зна­ју у про­шло­сти
и са­да­шњо­сти ни­с у им, до­ду­ше, пру­жа­ли са­мо ру­ски ин­те­
лек­т у­ал­ци евро­а­зиј­ци не­го и ру­ска др­жав­на по­ли­ти­ка пре­ма
Евро­пи и Ази­ји.
За оне ко­ји це­ли­ну сво­га ми­шље­ња о Евро­а­зи­ји цр­пе из
не­до­вољ­но обра­зло­же­ног мње­ња, Евро­а­зи­ја је у ге­о­граф­ској
ствар­но­сти са­мо Ру­си­ја. Они рет­ко ка­да у про­стор Евро­а­зи­
7 Нај­по­зна­ти­је по­им
­ а­ње Евро­а­зи­је у бо­го­тра­жи­тељ­ској пра­во­слав­ној тра­ди­
ци­ји са­крал­ног про­сто­ра и са­крал­не по­ли­ти­ке Ру­си­је при­па­да Алек­сан­дру
Ду­ги­ну. Оно је на­ро­чи­то ис­ка­за­но у пр­вим фа­за Ду­ги­но­вог ства­ра­ла­штва.
Ви­де­ти у: Алек­сан­дар Ду­гин, Ми­сте­ри­је Евро­а­зи­је, Ло­гос, Бе­о­град, 2008. (део
„Са­крал­на ге­о­гра­фи­ја“, гла­ва „Кон­ти­нент Ру­си­ја“, стр. 9-29, и „Евро­а­зиј­ско
не­све­сно“, стр. 29-43)

30
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

је укљу­чу­ју Тур­ску, а ка­да то чи­не, пре све­га ука­зу­ју на њен

од­нос пре­ма Ру­си­ји и ње­ном про­те­за­њу у кав­ка­ској и сред­
њо­а­зиј­ској ин­те­ре­сној сфе­ри. Уве­ре­ње о исто­вет­но­сти сло­
вен­ског све­та и Ру­си­је са Евро­а­зи­јом по­ти­че из чи­ње­ни­це да
ве­ћи­на уве­ре­них у не­из­бе­жно евро­а­зиј­ство Ру­си­је то уве­ре­ње
цр­пе из исто­ри­је, фи­ло­зо­фи­је исто­ри­је, фи­ло­зо­фи­је кул­т у­ре
и ет­ноп­си­хо­ло­ги­је, али и екс­пли­ци­ра­не иде­о­ло­ги­је и по­ли­ти­
ке, те док­три­не и те­о­ри­је евро­а­зиј­ства, ко­је су, оди­ста, упа­
дљи­во ру­ско мисаонo до­стиг­ну­ће и те­ко­ви­на.8
Ру­си­ја је, на­и­ме, по­сле до­се­за­ња крај­њих гра­ни­ца др­жав­
ног ши­ре­ња кад-тад мо­ра­ла да об­ли­ку­је све­то­на­зор­ну иде­
ју и иде­о­ло­ги­ју о свом тран­скон­ти­нен­тал­ном би­ћу и зби­ва­
њу. Ода­тле је, чак и по­сле „мир­ног сло­ма“ и обес­хра­бру­ју­ћег
рас­пар­ча­ва­ња СССР-а, пре­по­ро­ђе­но ста­но­ви­ште Ру­си­је као
Евро­а­зи­је, у огром­ној зе­мљи ко­ја об­у ­хва­та ве­ли­ке де­ло­ве два
кон­ти­нен­та, би­ло оче­ки­ва­но и ра­зу­мљи­во.9 Би­ло би пра­во
чу­до да се у ин­те­лек­т у­ал­ном жи­во­т у Ру­си­је ни­је ро­ди­ла и
раз­ви­ла евро­а­зиј­ска иде­ја. Ода­тле се схва­та­ње о иден­ти­те­т у
Ру­си­је и Евро­а­зи­је фор­ми­ра­ло као на­ро­чи­та те­о­ри­ја, иде­о­ло­
ги­ја, док­три­на и ге­о­по­ли­тич­ка кон­цеп­ци­ја.10
Евро­а­зиј­ство, за­сно­ва­но на евро­а­зиј­ској ге­о­граф­ској очи­
глед­но­сти, ни­је, ме­ђу­тим, ни­ка­да би­ло је­ди­ни све­то­на­зор у
ру­ском ду­хов­ном и по­ли­тич­ком жи­во­т у. Као ри­вал и пан­дан
раз­во­ју ру­ског евро­а­зиј­ства ука­зи­вао се про­за­пад­ни смер ру­
ског евро­а­тлан­ти­зма.11 Раз­ли­ка из­ме­ђу ру­ског евро­а­зиј­ства
8 Ви­де­ти у: Ни­ко­лај Да­ни­лев­ски, Ру­си­ја и Евро­па, Слу­жбе­ни лист СРЈ – До­
си­је, Бе­о­град, 1994. (гла­ва „Да ли је Ру­си­ја Евро­па“, тач­ке „Шта је Евро­па?,
„Ве­штач­ка по­де­ла на кон­ти­нен­те“, „Кул­т ур­но­и­сто­риј­ски сми­сао Евро­пе“,
„Ру­си­ја не при­па­да Евро­пи“, „Уло­га Ру­си­је по мње­њу Евро­пе“, стр. 58-79.)
9 Ви­де­ти у: Сер­геј Ба­бу­рин, Свет им­пе­ри­ја. Те­ри­то­ри­ја др­жа­ве и свет­ски по­
ре­дак, Пре­синг, Бе­о­град, 2009. (по­гла­вље „Од иде­је о Евро­а­зиј­ском са­ве­зу
др­жа­ва до Евро­а­зиј­ске ЕЗ“, стр. 435-438)
10 У ослон­цу на из­вор­не иде­је јед­ног од ко­ри­фе­ја евро­а­зиј­ства Пјо­тра Са­виц­
ког, о то­ме пи­ше А. Ду­гин. Ви­де­ти: Алек­сан­дар Ду­гин, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке.
Ге­о­по­ли­тич­ка бу­дућ­ност Ру­си­је, Еко­прес, Зре­ња­нин, 2004. (гла­ва „Ру­си­ја-
Евро­а­зи­ја“, стр. 82)
11 О исто­риј­ском на­стан­ку ру­ског евро­а­тлан­ти­зма и ње­го­вим про­за­пад­ним
ге­о­по­ли­тич­ким мо­ти­ви­ма, ви­де­ти у: На­та­ли­ја На­ро­чиц­ка, Ру­си­ја и Ру­си у
свет­ској исто­ри­ји, СКЗ, Бе­о­град, 2008. (гла­ва „За­ла­зак Евро­пе – из­ла­зак
,атлан­ти­зма’“, стр. 66-87). О са­вре­ме­ном за­пад­ном атлан­ти­зму и нео­а­тлан­
ти­зму, ви­де­ти: Алек­сан­дар Ду­гин, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке. Ге­о­по­ли­тич­ка бу­дућ­

31
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

и ру­ског евро­а­тлан­ти­зма ни­је са­др­жа­на са­мо у ру­ској „пре­

по­ло­вље­но­сти“ и не­по­ми­ре­ним скло­но­сти­ма пре­ма раз­ли­
чи­тим стра­на­ма и де­ло­ви­ма свет­ског коп­на. У за­ви­сно­сти од
ге­о­по­ли­тич­ког и ге­о­кул­т ур­ног по­ла­зи­шта, те две ори­јен­та­
ци­је он­то­ло­ги­зо­ва­ле су се у не са­мо раз­ли­чи­та, не­го по­не­кад
и са­свим су­прот­на раз­у­ме­ва­ња про­стор­ног би­ћа Ис­точ­них
Сло­ве­на, Ру­са и дру­гих на­ро­да уну­тар Ру­си­је. Док је у евро­а­
зиј­ству Ру­си­ја до­жи­вља­ва­на као на­ро­чи­та и из­у­зет­на дво­кон­
ти­нен­тал­на ме­га-др­жа­ва и по­себ­на кул­т у­ра и ци­ви­ли­за­ци­ја,
у ру­ском евро­а­тлан­ти­зму је по­ли­тич­ки и док­три­нар­но ума­
њи­ва­на уло­га и зна­чај Ази­је у мо­дер­ним ви­до­ви­ма сло­вен­ског
и ру­ског би­ћа. Ру­ски евро­а­тлан­ти­зам је, у ства­ри, об­ли­ко­ван
као на­ро­чи­ти ру­ски евро­пе­и­зам и евро­пич­ност.
Од им­пе­ра­тор­ских вре­ме­на Пе­тра Ве­ли­ког до да­нас, та
ори­јен­та­ци­ја по­ве­зи­ва­на је са по­тре­бом што ја­че са­рад­ње Ру­
си­је са зе­мља­ма и на­ро­ди­ма на за­па­ду европ­ског кон­ти­нен­та,
а она се углав­ном огле­да­ла у под­стре­ци­ма еко­ном­ским и по­
ли­тич­ким ре­фор­ма­ма и мо­дер­ни­за­ци­ји по узо­ру на за­пад­но­
е­вроп­ски дру­штве­ни мо­дел. У под­ло­зи ру­ског евро­а­тлан­ти­
зма на­ла­зи­ло се и још увек де­лу­је уве­ре­ње да је Ру­си­ја у свом
оп­штем ци­ви­ли­за­циј­ском скло­пу, и по­ред не­с ум­њи­ве азиј­ске
рас­про­стр­то­сти и де­ли­мич­но азиј­ског на­чи­на жи­во­та, пре­те­
жно и по нај­ва­жни­јим свој­стви­ма европ­ска зе­мља.12
Ово уве­ре­ње ни­је се, ме­ђу­тим, од­но­си­ло са­мо на са­рад­њу
Ру­си­је са Евро­пом на за­па­ду Ста­рог кон­ти­нен­та, не­го и на
ши­ре­ње ру­ског ути­ца­ја и над­мо­ћи са евро­а­зиј­ског про­сто­
ра пре­ма том де­лу и вр­сти Евро­пе. Сто­га се мо­же ре­ћи да је
ру­ски ге­о­кул­т ур­ни и ге­о­по­ли­тич­ки евро­а­тлан­ти­зам, по­ред
од­ре­ђе­ња при­о­ри­тет­ног прав­ца ко­о­пе­ра­ци­је и ко­ег­зи­стен­ци­
је, ко­ји је про­на­ла­зио и озна­ча­вао на европ­ском За­па­ду, тај
пра­вац ујед­но ту­ма­чио и као пра­вац соп­стве­ног про­до­ра и

ност Ру­си­је, Еко­прес, Зре­ња­нин, 2004. (гла­ва „Са­вре­ме­ни атлан­ти­зам“, стр.

99-11) О ак­т у­ел­ном евро­а­ме­рич­ком атлан­ти­зму у из­вор­ном об­ли­ку за­пад­
ња­штва, ви­де­ти у: Алек­сан­дар Зи­но­вјев, За­пад. Фе­но­мен за­пад­ња­штва, Наш
Дом, Бе­о­град, 2002. (гла­ва „За­па­до­и­ди и не­за­па­до­и­ди“, стр. 267, „Бу­дућ­ност
за­пад­ња­штва“, стр. 300-301, и „По­за­пад­ња­ча­ва­ње пла­не­те“, стр. 307-309)
12 О то­ме ви­де­ти у: Вла­ди­мир Кан­тор, Ру­си­ја је европ­ска зе­мља. Му­ко­тр­пан
пут ка ци­ви­ли­за­ци­ји, 20. век, Бе­о­град, 2001. (гла­ва „За­пад­ња­штво као про­
блем ,ру­ског пу­та’“, стр. 11-43)

32
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

ши­ре­ња. У то­ку 20. ве­ка ру­ско про­сти­ра­ње се у со­вјет­ском и

ко­му­ни­стич­ком об­ли­ку оди­ста и до­го­ди­ло пре­ма за­па­ду и ју­
го­за­па­ду, у про­сто­ри­ма Цен­трал­не Евро­пе и на Бал­ка­ну. Али
ме­сто ко­му­ни­стич­ког и ре­ал­со­ци­ја­ли­стич­ког ши­ре­ња би­ло је
ујед­но и ме­сто со­вјет­ског сло­ма и по­вла­че­ња.13
Ре­ал­по­ли­тич­ки евро­а­тлан­ти­зам, по­и­ман као спољ­на по­ли­
ти­ка и ди­пло­ма­ти­ја, али и ру­ско (со­вјет­ско) ши­ре­ње са евро­
а­зиј­ског ис­то­ка пре­ма за­па­ду, у за­пад­но­е­вроп­ским и евро­а­
ме­рич­ким кру­го­ви­ма ни­је, ме­ђу­тим, схва­тан са­мо као ру­ски
евро­а­тлан­ти­зам, не­го као евро­а­зиј­ски екс­пан­зи­о­ни­зам Ру­
си­је. То ме­ша­ње есен­ци­јал­но раз­ли­чи­тих ви­до­ва ру­ске ори­
јен­та­ци­је, као и бр­ка­ње об­ли­ка др­жа­ва и са­ве­за на ис­точ­ном
сло­вен­ском и ру­ском про­сто­ру, ре­кло би се, кон­сти­т у­тив­но
оп­те­ре­ћу­ју за­пад­не и про­за­пад­не ана­ли­зе и ин­тер­пре­та­ци­
је Евро­а­зи­је и евро­а­зиј­ства у ње­го­вим раз­ли­чи­тим ис­по­ља­
ва­њи­ма. С дру­ге стра­не, иде­о­ло­шки и по­ли­тич­ки, те док­
три­нар­ни и те­о­риј­ски евро­а­зиј­ски све­то­на­зор, ни­је се са­мо
су­прот­ста­вљао ру­ском евро­а­тлан­ти­зму као не­у­ме­ре­ном за­
пад­ња­штву, не­го и оста­лим руб­ним и окру­жу­ју­ћим иде­ја­ма
и иде­о­ло­ги­ја­ма ко­је су, ствар­но и хи­по­те­тич­ки, угро­жа­ва­ле
ру­ски евро­а­зиј­ски ме­га-про­стор. Пре­ма Евро­пи и Аме­ри­ци
се Ру­си­ја ус­по­ста­вља­ла на два на­чи­на: евро­а­тлан­ти­стич­ки и
евро­а­зиј­ски.
У прак­тич­ним по­ли­тич­ким и те­о­риј­ским пре­по­зна­ва­њи­ма
бит­них ди­мен­зи­ја од­но­са Ру­си­је пре­ма Бал­ка­ну и уз­врат­но,
уоч­љи­ва је та­ко­ђе евро­а­тлан­ти­стич­ко/евро­а­зиј­ска ге­о­по­ли­
тич­ка ам­би­ва­лен­ци­ја, та­ко­ре­ћи сво­је­вр­сна „ква­дра­т у­ра кру­
га“. Ре­кло би се да из­ме­ђу ру­ских и срп­ских евро­а­тлан­ти­ста
де­лу­ју ме­ђу­соб­не сим­па­ти­је, као што што би слич­не сим­па­ти­
је тре­бао да де­лу­ју из­ме­ђу ру­ских и срп­ских евро­а­зи­ја­ца. Од­
но­си су, ме­ђу­тим, ком­пли­ко­ва­ни­ји и сим­па­ти­је не ис­хо­де по
ло­гич­ком ауто­ма­ти­зму без узи­ма­ња у об­зир спе­ци­фич­но­сти
и јед­ног и дру­гог све­то­на­зо­ра на ве­ли­ком и ма­лом ем­пи­риј­
ском узор­ку.
Ру­ски евро­а­тлан­ти­зам уоб­ли­чен је као ста­но­ви­ште ве­ли­ке
си­ле пре­ма за­пад­ном европ­ском и евро­а­ме­рич­ком ри­ва­лу, а
13 О то­ме де­таљ­ни­је ви­де­ти у: Алек­сан­дар Зи­но­вјев, Слом ру­ског ко­му­ни­зма,
БИГЗ па­бли­шинг, Бе­о­град, 2003. (гла­ва „Ру­ска тра­ге­ди­ја“, стр. 172-185)

33
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

евро­а­зиј­ство као уну­тра­шње и спо­ља­шње од­но­ше­ње пре­ма

чи­ње­ни­ци дво­кон­ти­нен­тал­но­сти. У срп­ском слу­ча­ју, реч је,
пре све­га, о гра­ви­ти­ра­њу на осно­ву мо­ћи при­вла­че­ња и при­
кла­ња­ња, а не о не­ком сна­жном на­ци­о­нал­ном и др­жав­ном ак­
ти­ви­зи­му или екс­пан­зи­о­ни­зму. Про­тив­реч­но­сти при­ка­за­ног
од­но­са до­при­но­се и окол­но­сти да ка­да ру­ски евро­а­тлан­ти­сти
или евро­а­зиј­ци има­ју од­ре­ђе­ну уви­ђав­ност пре­ма су­прот­ним
пре­ми­са­ма, слич­но име­но­ва­ни ме­ђу Ср­би­ма не­ма­ју. Пот­пу­на
са­гла­сност не по­сто­ји, иако је ве­ћи­на ста­во­ва слич­на и за­
јед­нич­ка.14 Иако се у ру­ској спољ­ној по­ли­ти­ци евро­а­тлан­ти­
стич­ко/евро­а­зиј­ска дво­стру­кост при­гу­шу­је кон­ти­ну­и­ра­ним
и ујед­на­че­ним ста­вом, у те­о­риј­ским ела­бо­ра­ци­ја­ма по­ло­жа­ја
и ва­жно­сти Бал­ка­на, уло­га и мо­гућ­но­сти Ср­би­је се раз­у­ме­ва­
ју са па­жњом и у ни­јан­са­ма.15
Ру­си­ја свој од­нос пре­ма Бал­ка­ну кон­тек­сту­а­ли­зу­је у сло­
же­ном скло­пу гло­бал­них од­но­са пре­ма Евро­а­ме­ри­ци, тј.
Европ­ској уни­ји и НА­ТО-у. Да би се раз­у­ме­ла са­вре­ме­на ру­
ска по­ли­ти­ка пре­ма бал­кан­ском ре­ги­о­ну, по­треб­но је има­ти у
ви­ду ре­ди­зај­ни­ра­ње ис­точ­но­ев­ роп­ског про­сто­ра по­сле за­вр­
шет­ка Хлад­ног ра­та и про­па­сти ко­му­ни­зма и СССР-а. По­сле
до­го­во­ра у Бе­ло­ве­шкој шу­ми и са­мо­ра­спу­шта­ња Со­вјет­ског
са­ве­за, по­том и Вар­шав­ског уго­во­ра и СЕВ-а, ука­за­ла се но­ва
ге­о­по­ли­тич­ка кон­фи­гу­ра­ци­ја на Ста­ром кон­ти­нен­т у. По­ме­
ну­тим по­вла­че­њем и уки­да­њем со­вјет­ског, тј. ру­ског ути­ца­
ја, те ује­ди­ње­њем две Не­мач­ке, про­стор Цен­трал­не Евро­пе
са Бал­ка­ном пот­пао је у евро­а­ме­рич­ку ин­те­ре­сну сфе­ру, да
би убр­зо по­том био де­ли­мич­но укљу­чен у про­стор Европ­ске
уни­је и НА­ТО. Про­ме­на ор­би­тал­ног кре­та­ња и ре­са­те­ли­ти­
за­ци­ја зе­ма­ља из бив­шег Ис­точ­ног бло­ка је ти­ме за­вр­ше­на.
Про­ме­ње­на је фор­му­ла ко­о­пе­ра­ци­је и ло­јал­но­сти.

14 О ет­но­на­ци­о­нал­ној срод­но­сти, исто­риј­ским слич­но­сти­ма и ме­ђу­соб­ном

при­вла­че­њу Ср­би­је и Ру­си­је, све­до­че број­ни при­ло­зи у збор­ни­ку Ру­си­ја и
Бал­кан – пи­та­ња са­рад­ње и без­бед­но­сти (при­ре­дио Зо­ран Ми­ло­ше­вић), Ин­
сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2008. (Ви­де­ти, на при­мер: Алек­сан­дар
Па­вић, „Пне­у­мо­по­ли­тич­ка тран­свер­за­ла Ру­си­ја-Ср­би­ја: стра­те­шка ци­ви­ли­
за­циј­ска око­сни­ца за 21. век“, стр. 245-252)
15 Ви­де­ти у: Ста­ни­слав Сто­ја­но­вић, „Спољ­на по­ли­ти­ка са­вре­ме­не Ру­си­је и ме­
ђу­на­род­ни по­ло­жај Ср­би­је“, Ме­ђу­на­род­ни по­ло­жај и спољ­на по­ли­ти­ка Ср­би­
је, (уре­дио Ста­ни­слав Сто­ја­но­вић), Бе­о­град­ски фо­рум за свет рав­но­прав­них,
Бе­о­град, 2010, стр. 61-71.

34
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

Ру­ска иде­ја трај­ног при­с у­ства у Цен­трал­ној и Ис­точ­ној

Евро­пи пре­тр­пе­ла је сна­жан уда­рац и све­де­на је на ру­ски, бе­
ло­ру­ски и укра­јин­ски др­жав­ни по­јас. На том, та­ко­ђе ве­ли­ком
про­сто­ру, фор­ми­ра­ле су се но­ве не­за­ви­сне др­жа­ве, па је ру­
ска за­ин­те­ре­со­ва­ност и при­с у­ство по­сре­до­ва­но ге­о­ек­ о­ном­
ским и ге­о­по­ли­тич­ким иза­зо­ви­ма ре­ин­те­гра­ци­је Бе­ло­ру­си­је
и Укра­ји­не.16 У том сми­слу, крах ни­је пре­тр­пе­ла са­мо ру­ска
евро­а­зиј­ска по­ли­ти­ка у со­вјет­ском об­ли­ку, већ и ру­ски евро­
а­тлан­ти­зам у сво­јим про­пу­шта­ју­ћим и до­пу­шта­ју­ћим, те опо­
на­ша­ју­ћим и ква­зи­ре­форм­ским ви­до­ви­ма ауто­де­струк­ци­је.
Уме­сто рав­но­прав­не са­рад­ње са евро­а­ме­рич­ким За­па­дом,
об­но­вље­на пост­со­вјет­ска Ру­си­ја су­о­чи­ла се са прет­ња­ма да­ље
про­стор­не де­струк­ци­је и ко­ма­да­ња те­ри­то­ри­је. У ат­мос­фе­ри
ис­пу­ње­ној бо­ја­зни­ма и стра­хо­ви­ма од про­ду­жет­ка аго­ни­је и
опа­сно­сти од но­ве ка­та­стро­фе, про­цес ге­о­по­ли­тич­ког ра­за­
ра­ња је ипак за­у­ста­вљен ства­ра­њем из­ве­сних ме­ђу­др­жав­них
са­ве­за на пост­со­вјет­ском про­сто­ру. Но­ве ме­ђу­др­жав­не асо­
ци­ја­ци­је су, за­пра­во, на­ста­ле на европ­ском и азиј­ском де­лу
ру­ског евро­а­зиј­ског про­сто­ра.17
У пред­њем по­ја­с у тзв. бли­ског ино­стран­ства Ру­си­ја је
одво­је­на од не­ка­да­шње ис­точ­не, а са­да већ Евро­пе на За­па­
ду (у ства­ри, од Цен­трал­не Евро­пе) др­жав­ним те­ри­то­ри­ја­ма

16 О пост­со­вјет­ским ефек­ти­ма „ру­ске ге­о­по­ли­тич­ке ка­та­стро­фе“ (Пу­ти­но­ва

фор­му­ла­ци­ја) у за­пад­ним обла­сти­ма тзв. бли­ског ино­стран­ства, ви­де­ти у:
Дра­ган Пе­тро­вић, Ге­о­по­ли­ти­ка пост­со­вјет­ског про­сто­ра, Про­ме­теј, Но­ви
Сад, Ин­сти­т ут за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду, Бе­о­град, 2008. (по­гла­
вља „Бе­ло­ру­си­ја “, стр. 28-32, „Ге­о­по­ли­тич­ки аспект са­вре­ме­не Укра­ји­не“,
стр. 32-50 и „од­но­си Ру­си­је и Укра­ји­не“, стр. 63-68)
17 О не­за­у­ста­вљи­вој ево­лу­ци­ји и све ра­зно­вр­сни­јој фе­но­ме­но­ло­ги­ји по­сто­вјет­
ских ин­те­гра­ци­ја на евро­а­зиј­ском про­сто­ру све­до­че сле­де­ће књи­ге до­ма­ћих
ауто­ра: Ми­ло­мир Сте­пић, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­е­вро­а­зиј­ства. По­зи­ци­ја срп­ских
зе­ма­ља, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2013. (гла­ва „Ме­ха­ни­зми
спро­во­ђе­ња и спре­ча­ва­ња ге­о­по­ли­ти­ке нео­е­вро­а­зиј­ства“, стр. 143-158, на­ро­
чи­то па­саж о „прак­тич­ној ре­а­ли­за­ци­ји тре­ће и че­твр­те нео­е­вро­а­зиј­ске фа­зе
– фор­ми­ра­ње зо­нал­них ,пан-обла­сти’ и ,ве­ли­ких про­сто­ра’ уну­тар њих“, стр.
155. и да­ље); Срећ­ко Ђу­кић, По­вра­так Са­ве­за. Две де­це­ни­је по­сле, Слу­жбе­ни
гла­сник, Бе­о­град, 2012. (део „Од Ру­си­је ка са­ве­зу“, гла­ва „ Ин­те­гра­ци­ја, ре­
ин­те­гра­ци­ја, им­пе­ри­ја“, стр. 131-153, и „Од Ис­точ­но­е­вроп­ског са­ве­за (уни­је)
до да­нас“, стр. 153-180); Дра­ган Пе­тро­вић, Ге­о­по­ли­ти­ка пост­со­вјет­ског про­
сто­ра, Про­ме­теј, Но­ви Сад, Ин­сти­т ут за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду,
Бе­о­град, 2008. (део „Те­о­риј­ско-ме­то­до­ло­шки увод“, стр. 7-17, и „Пер­спек­ти­ве
пост­со­вјет­ског про­сто­ра“, стр. 218-221).

35
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Бе­ло­ру­си­је и Укра­ји­не. Са Бе­ло­ру­си­јом је скло­пљен не то­ли­ко

чврст др­жав­ни са­вез. Огро­ман евро­а­зиј­ски про­стор је от­пр­ва
об­у ­хва­ћен За­јед­ни­цом Не­за­ви­сних Др­жа­ва18, а по­том сук­це­
сив­но и дру­гим ин­тен­зив­ни­јим и да­ле­ко­се­жни­јим об­ли­ци­ма
по­ве­зи­ва­ња и удру­жи­ва­ња. По­сле ис­те­ка пе­ри­о­да опо­рав­ка и
по­чет­ка сна­же­ња, ро­ђен је Евро­а­зиј­ски са­вез, ко­ји би у све­му
тре­ба­ло да по­ста­не фак­тор рав­но­те­же до­не­дав­но све­моћ­ној
Евро­а­ме­ри­ци и Европ­ској уни­ји на За­па­ду.19
Опо­ра­вак и сна­же­ње Ру­си­је у раз­до­бљу пу­ти­ни­зма по­ве­
за­но је са ре­ак­т у­е­ли­зо­ва­њем евро­а­зиј­ске иде­је и иде­о­ло­ги­је.20
Ње­ни до­ма­ша­ји и учин­ци на Бал­ка­ну пре­ма срп­ском про­сто­
ру и Ср­би­ји мо­гу се са­ме­ри­ти кроз ру­ске ста­во­ве о срп­ским
те­жња­ма и на­по­ри­ма убр­за­не евро­ин­те­гра­ци­је и мо­гућ­но­
шћу ула­ска Ср­би­је и дру­гих зе­ма­ља тзв. За­пад­ног Бал­ка­на у
НА­ТО.21 У том по­гле­ду, ру­ски офи­ци­јел­ни став је оштро ди­
фе­рен­ци­ран и ја­сно ис­ка­зан, јер се у ослон­цу и уз ува­жа­ва­
ње срп­ске ин­те­гра­тив­не те­жње, не про­ти­ви ула­ску Ср­би­је у
Европ­ску уни­ју, али ни­је са­гла­сан са при­кљу­че­њем Ср­би­је
Се­вер­но­а­тлант­ском пак­т у.
Бу­ду­ћи да у са­вре­ме­ној Ср­би­ји, на­ро­чи­то у пар­тиј­ским де­
ло­ви­ма вла­да­ју­ће по­ли­тич­ке ели­те, до­ми­ни­ра про­е­вроп­ски
ин­те­гра­ци­о­ни смер, де­ли­мич­но и ме­сти­мич­но пра­ћен сим­па­
ти­ја­ма пре­ма НА­ТО, ру­ска по­зи­ци­ја је оба­зри­ва и ре­ла­ци­о­на,
а огле­да се у ста­ву да и по­ред на­кло­но­сти, со­ли­дар­но­сти и
по­др­шке, Ру­си, сва­ка­ко, „не мо­гу да бу­ду ве­ћи Ср­би од Ср­ба“.
18 О то­ме ви­де­ти у: Сер­геј Ба­бу­рин, Свет им­пе­ри­ја. Те­ри­то­ри­ја др­жа­ве и свет­
ски по­ре­дак, Пре­синг, Бе­о­град, 2009. (део „Пост­со­вјет­ска ре­ин­те­гра­ци­ја Ру­
си­је“, гла­ва „Пут Им­пе­ри­је: Ру­си­ја као др­жа­ва и ци­ви­ли­за­ци­ја“, стр. 407-432,
и „За­јед­ни­ца Не­за­ви­сних Др­жа­ва ЗНД“, стр. 432-435)
19 Од­лу­чу­ју­ћи кре­а­тив­ни удео Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на у ства­ра­њу чвр­сте евро­а­зиј­
ске ге­о­по­ли­тич­ке асо­ци­ја­ци­је при­ка­зан је у: Срећ­ко Ђу­кић, По­вра­так Са­
ве­за. Две де­це­ни­је по­сле, Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2012. (гла­ва „Пу­тин:
про­јект ин­те­гра­ци­је Евро­а­зи­је“, стр. 180-205, и „Го­ди­на 2015 – Евро­а­зиј­ски
са­вез (уни­ја)“, стр. 205-224)
20 Ви­де­ти у: Рој Ме­две­дев, Пу­тин – по­вра­так Ру­си­је, Ком­па­ни­ја Но­во­сти, Бе­
о­град, 2007. (гла­ва Прав­ци уну­тра­шње по­ли­ти­ке“, стр. 195-241, и „Спољ­на
по­ли­ти­ка“, стр. 241-277); Вин­ко Ђу­рић, Пу­ти­ни­зам. Исто­ри­ја – те­о­ри­ја –
прак­са, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2008. (део „Прак­са пу­ти­ни­
зма“, гла­ва „Атлан­ти­зам и Евро­а­зи­ја“, стр. 147-151)
21 Вин­ко Ђу­рић, Пу­ти­ни­зам. Исто­ри­ја – те­о­ри­ја – прак­са. (гла­ва „Пу­ти­ни­зам
и Ср­би­ја“, стр. 155-160)

36
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

Та­кав ру­ски став има и на­ста­вак у ко­ме се ука­зу­је да ни Ср­би

не мо­гу, ни­ти би тре­ба­ло да бу­ду ве­ћи Ру­си од Ру­са. Ово дру­
го се на­ро­чи­то ис­ти­ца­ло у раз­до­бљу јељ­ци­ни­зма.
Спо­ра­дич­на срп­ска при­јем­чи­вост на не­што ви­ше и ин­тен­
зив­ни­је од пу­ке са­рад­ње са Ру­си­јом, огле­да­ла се у за­ми­сли­
ма ства­ра­ња ме­ђу­др­жав­них са­ве­за, укљу­че­ња и при­кљу­че­ња
евро­а­зиј­ским са­ве­зи­ма и сл. Та­кве иде­је ра­ђа­ле су увек у кри­
зним и очај­ним си­т у­а­ци­ја­ма ка­да се ра­ди одр­жа­ња и оп­ста­
на­ка угро­же­на Ср­би­ја окре­та­ла Ру­си­ји. Тра­же­ње по­др­шке и
по­мо­ћи пре­о­бра­жа­ва­ло се у те­жње „ује­ди­ње­ња“ ко­је ни­ка­да
ни­с у до­се­за­ле ни­во ствар­них мо­гућ­но­сти. Та­ко је би­ло и у то­
ку раз­би­ра­спа­да СФРЈ (1991-1995), али и агре­си­је за­пад­них
зе­ма­ља на СРЈ 1999. го­ди­не. Осим по­ли­тич­ких сен­ти­ме­на­та,
ла­мен­та­ци­ја и сим­бо­лич­ких ге­сто­ва, ни­је се до­го­ди­ла ни­ка­
ква стра­те­гиј­ска ко­о­пе­ра­ци­ја, а по­го­то­ву не би­ло ка­кав об­лик
ру­ско/срп­ског са­ве­за. У Јељ­ци­но­вој Ру­си­ји та­ко не­што ни­је
би­ло ни мо­гу­ће ни за­ми­сли­во, а у Пу­ти­но­вом раз­до­бљу ко­је
је усле­ди­ло, ви­ше ни­је би­ло по­треб­но.
На европ­ском де­лу евро­а­зиј­ског коп­на, осим др­жав­ног са­
ве­за са Бе­ло­ру­си­јом, Ру­си­ја још увек ни­је оства­ри­ла не­ке но­
ве ме­ђу­на­ци­о­нал­не или ме­ђу­др­жав­не асо­ци­ја­ци­је у до­слов­
ном др­жав­ном об­ли­ку, ко­ји би под­се­ћао на цар­ску Ру­си­ју или
СССР. Оту­да се ру­ски ути­цај и при­с у­ство пр­вен­стве­но огле­
да­ју и ис­по­ља­ва­ју по­сред­ством укуп­не ру­ске по­ли­ти­ке, ко­ја је
ак­тив­но гло­бал­на и евро­а­зиј­ска. Нај­ва­жни­ји вид те ге­о­по­ли­
ти­ке на Бал­ка­ну и у дру­гим де­ло­ви­ма Евро­пе има, у ства­ри,
дру­га­чи­ји, не­ти­пи­чан ге­о­е­ко­ном­ски ка­рак­тер. Уме­сто при­
ме­не „твр­де мо­ћи“, за­сно­ва­не на ми­ли­та­ри­зму, бло­ков­ској
кон­фрон­та­ци­ји и вој­ном при­с у­ству, Ру­си­ја свој „по­вра­так
на Бал­кан“ об­ли­ку­је и ди­мен­зи­о­ни­ра у скла­ду са ге­о­е­ко­ном­
ским ин­те­ре­си­ма ба­зи­ра­ним на енер­гет­ској ге­о­по­ли­ти­ци.22
Раст ру­ског ути­ца­ја на Бал­ка­ну и Евро­пи Уни­је све ви­ше се
осла­ња на сна­жну ре­с урс­ну моћ, из­град­њу наф­то­во­да и га­со­
во­да, те ти­ме и до­во­ђе­ње у ста­ње енер­гет­ске за­ви­сно­сти ве­ћег
де­ла ре­с урс­но оскуд­не Евро­пе За­па­да. У срп­ском про­сто­ру и
22 Зо­ран Пе­тро­вић – Пи­ро­ћа­нац, Ге­о­по­ли­ти­ка енер­ги­је, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­
ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2010. (део „Ге­о­гра­фи­ја енер­гет­ских ре­с ур­са и ,глав­ни
игра­чи’“, гла­ва „Ру­ска енер­ги­ја“, стр. 203-226, по­гла­вље „,Се­вер­ни ток’, ,Ју­жни
ток’“, стр. 220-221)

37
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

у Ср­би­ји, кључ­ни фе­но­мен по­тре­бан за раз­у­ме­ва­ње „ру­ског

по­врат­ка на Бал­кан“ је­сте пла­ни­ра­на из­град­ња га­со­во­да „Ју­
жни ток“.23
Ру­ски евро­а­тлан­ти­зам и евро­а­зиј­ство, про­пу­ште­ни кроз
при­зму ре­ал­по­ли­ти­ке, ни­ка­ко ни­с у ака­дем­ска пи­та­ња у над­
ле­жно­сти исто­ри­ча­ра, сен­ти­мен­тал­них и ана­хро­них, или
би­зар­них па и фан­та­стич­них иде­ја и иде­о­ло­ги­ја, већ са­свим
са­вре­ме­ни и ре­ал­ни фе­но­ме­ни. Ру­ско евро­а­зиј­ство се сва­ка­
ко дру­га­чи­је ис­по­ља­ва у од­но­си­ма Ру­си­је са Ки­ном или Ја­па­
ном на Да­ле­ком Ис­то­ку, не­го у од­но­с у на бал­кан­ске зе­мље,
ју­жно­сло­вен­ски про­стор и Ср­би­ју.24 Ру­ски евро­а­тлан­ти­сти и
ру­ски евро­а­зиј­ци су, уоста­лом, ве­ли­ку па­жњу обра­ћа­ли Бал­
ка­ну, са обе мо­гу­ће тач­ке гле­ди­шта: Бал­ка­на као не­с ум­њи­вог
де­ла Евро­пе (За­па­да), али и Бал­ка­на ко­ји по­се­ду­је и ис­ка­зу­је
и из­ве­сна евро­а­зиј­ска свој­ства. Ово дру­го чи­ње­но је не са­мо
са ста­но­ви­шта пре­по­зна­те бал­кан­ске ори­јен­тал­но­сти ислам­
ског и тур­ко­ли­ког ти­па, не­го и као ис­ти­ца­ње крај­ње за­пад­ног,
ис­т у­ре­ног кра­ка сло­вен­ске и ру­ске, то јест евро­а­зиј­ске пра­во­
слав­не ци­ви­ли­за­ци­је.25
У пре­до­че­ном дво­стру­ком сми­слу, бал­кан­ски Ју­жни Сло­
ве­ни и да­ље спа­да­ју у мо­ди­фи­ко­ва­ну сфе­ру ру­ских ин­те­ре­
са у Евро­пи. Оспо­ра­ва­ња ју­жно­сло­вен­ске уло­ге у по­сто­је­ћем
раз­ме­шта­ју и по­ло­жа­ју на ре­ди­зај­ни­ра­ној по­ли­тич­кој кар­ти

23 Ви­де­ти де­таљ­но у: Срећ­ко Ђу­кић, Ру­ски гас у Евро­пи. Од де­тан­та до Ју­жног

то­ка, Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2011. (гла­ва „Ру­ски га­сни пр­стен у Евро­
пи“, стр. 147-148, и „Ср­би­ја у Ју­жном то­ку. Це­на дру­ге по­ли­ти­ке“, стр. 169-
177)
24 О то­ме ви­де­ти у: Алек­сан­дар Ду­гин, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке. Ге­о­по­ли­тич­ка бу­
дућ­ност Ру­си­је, Еко­прес, Зре­ња­нин, 2004. (по­гла­вље „Ге­о­по­ли­ти­ка ју­го­сло­
вен­ског су­ко­ба“, тач­ке „Сим­во­ли­зам Ју­го­сла­ви­је“, стр. 291, и „Исти­на Ср­ба“,
стр. 394-395)
25 У при­лог исто­рич­но­сти схва­та­ња срп­ског и ју­жно­сло­вен­ског (не­ка­да ју­го­
сло­вен­ског) ге­о­по­ли­тич­ког про­сто­ра, као ис­т у­ре­ног евро­а­зиј­ског кра­ка ко­ји
се ја­дран­ском оба­лом осла­ња на Сре­до­зем­но мо­ре, све­до­че Ста­љи­но­ве за­
ми­сли ства­ра­ња тзв. Бал­кан­ске фе­де­ра­ци­је. У са­вре­ме­ном пе­ри­о­ду, иде­ју о
Ср­би­ји као са­став­ном де­лу из­ве­сне евро­а­зиј­ске ме­ђу­др­жав­не и над­др­жав­не
тво­ре­ви­не у об­ли­ку ла­ба­вог „пра­во­слав­ног фе­де­рал­ног ме­та­си­сте­ма“ по­ме­
нуо је ру­ски нео­е­вро­а­зи­јац Алек­сан­дар Па­на­рин (1940-2003). Пре­ма: Ми­ло­
мир Сте­пић, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­е­вро­а­зиј­ства. По­зи­ци­ја срп­ских зе­ма­ља, Ин­
сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2013. (гла­ва „Те­о­риј­ско-кон­цеп­циј­ске
осно­ве и раз­вој нео­е­вро­а­зиј­ских иде­ја“, стр. 83-88, на­ро­чи­то стр. 87)

38
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

Евро­пе, ме­ђу­тим, до­ла­зе из не­што дру­га­чи­јих уви­да. Док ру­

ски за­пад­ња­ци (евро­а­тлан­ти­сти) кри­ти­ку­ју Ср­бе и Ср­би­ју
као не­до­вољ­но про­е­вроп­ске, по­не­ки ру­ски евро­а­зиј­ци чи­не
исто, на­ла­зе­ћи да су Ср­би и Ср­би­ја, пак, ису­ви­ше про­за­пад­
но ори­јен­ти­са­ни. Иако у оба при­ме­ра не­ма рав­но­ду­шно­сти,
већ емо­тив­но им­пул­сив­не за­ин­те­ре­со­ва­но­сти, кри­тич­ки за­
кључ­ци су оче­вид­но раз­ли­чи­то мо­ти­ви­са­ни.
Ре­че­ном се мо­же до­да­ти по­и­ма­ње исла­ма ме­ђу ру­ском
евро­а­тлан­ти­сти­ма и ру­ским евро­а­зиј­ци­ма. Евро­а­тлан­ти­сти,
на­и­ме, га­је и про­па­ги­ра­ју сим­па­ти­је пре­ма се­ку­ла­ри­зо­ва­ним
и ве­стер­ни­зо­ва­ним му­сли­ма­ни­ма по­сред­ством евро­а­ме­рич­
ких мул­ти­кон­фе­си­о­нал­них и се­лек­тив­но ли­бе­рал­них кри­те­
ри­ју­ма, док евро­а­зиј­ци га­је с/род­ну са­о­се­ћај­ност пре­ма ту­
ран­ским и тур­ко­мо­но­гол­ским на­ро­ди­ма ислам­ске ве­ре. Без
об­зи­ра на на­гла­ше­но пра­во­слав­ну ком­по­нен­т у ру­ског евро­а­
тлан­ти­зма и евро­а­зиј­ства, њи­хов од­нос пре­ма исла­му у уну­
тра­шњем евро­а­зиј­ском про­сто­ру ни­је a pri­o­ri од­бо­јан. У том
по­гле­ду, оба на­зо­ра у об­но­вље­ним и оса­вре­ме­ње­ним об­ли­ци­
ма сле­де им­пе­ри­јал­не де­мо­по­ли­тич­ке прин­ци­пе Ру­си­је.
Не би тре­ба­ло за­бо­ра­ви­ти да је срп­ски и ју­жно­сло­вен­ски
про­стор у бал­кан­ском ре­ги­о­ну и да­ље ге­о­по­ли­тич­ки не­у­рал­
гич­но под­руч­је Евро­пе, пра­ће­но пом­ном па­жњом за­ин­те­ре­
со­ва­них гло­бал­них ак­те­ра. Иако се спо­ра­дич­но мо­же чу­ти да
је тај про­стор из­гу­био пре­ђа­шњи зна­чај, он ипак оста­је екс­пе­
ри­мен­тал­но под­руч­је за про­ве­ру и уигра­ва­ње кон­ти­нен­тал­
них и тран­скон­ти­нен­тал­них ре­ше­ња нео­т­кло­ње­них ри­вал­
ских кон­фли­ка­та. Иако је ор­би­тал­на моћ при­вла­че­ња у овом
ча­с у још увек ве­ћа са стра­не Евро­а­ме­ри­ке и Европ­ске уни­је,
Ср­би још увек ис­по­ља­ва­ју исто­риј­ску и тра­ди­ци­о­нал­ну сим­
па­ти­ју пре­ма Ру­си­ји и Ру­си­ма. Та сим­па­ти­ја одо­ле­ва, па чак и
ра­сте, упр­кос за­пад­ним и за­пад­њач­ким на­сто­ја­њи­ма да бу­де
при­гу­ше­на, по­ти­сну­та и ума­ње­на. Ода­тле по­ти­че и нео­бич­но
ра­ши­ре­ни ин­те­рес за Евро­а­зи­ју и евро­а­зиј­ство ме­ђу Ср­би­
ма, на срп­ском про­сто­ру и у Ср­би­ји. Евро­а­зиј­ство, на­им ­ е, не
би тре­ба­ло да се схва­ти као ар­хе­о­ло­шки узо­рак (пре)ми­ну­
ле спољ­но­по­ли­тич­ке или кул­т у­рал­не док­три­не, већ као жи­
ви са­сто­јак сло­вен­ске уза­јам­но­сти на огром­ном пла­не­тар­ном
про­сто­ру. Ко­ли­ко је овај евро­а­зиј­ски сен­ти­мент ду­бо­ко уте­
ме­љен у по­ли­тич­кој ствар­но­сти и јав­ном мње­њу, а ко­ли­ко је

39
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

тек плод ге­о­по­ли­тич­ких фан­та­зи­ја, сва­ка­ко се не ти­че са­мо

иде­ја и уче­ња ру­ских евро­а­зи­ја­ца. За­пра­во, у ис­пи­ти­ва­ном
слу­ча­ју, ти­че их се ма­ње од ов­да­шњих ту­ма­ча срп­ско/ру­ских
од­но­са.26
На­по­слет­ку, упут­но је на­ве­сти ми­шље­ње Алек­сан­дра Ду­
ги­на, ко­је на ка­рак­те­ри­сти­чан и су­ге­сти­ван на­чин осли­ка­ва
схва­та­ње нео­е­вро­а­зи­ја­ца о по­ло­жа­ју, уло­зи и пер­спек­ти­ва­ма
Ср­ба, срп­ских зе­ма­ља и Ср­би­је, да­нас и убу­ду­ће. „Ге­о­по­ли­
тич­ка пер­спек­ти­ва Ср­ба је из­ри­чи­то про­ру­ског, евро­а­зиј­ског
ка­рак­те­ра. Ср­би­ја се пре­ко вер­ског и ет­нич­ког чи­ни­о­ца ди­
рект­но при­кљу­чу­је Ру­си­ји и пред­ста­вља њен ге­о­по­ли­тич­ки
про­ду­же­так на ју­гу Евро­пе. Суд­би­на Ср­ба и суд­би­на Ру­са је
на ге­о­по­ли­тич­ком ни­воу јед­на иста суд­би­на. За­то је Ср­би­ма
да би се вра­ти­ли из­во­ри­шти­ма сво­је европ­ске ми­си­је, нео­п­
ход­но да се окре­ну Ис­то­ку, Евро­а­зи­ји, да схва­те сми­сао и ци­
ље­ве ру­ске ге­о­по­ли­ти­ке. При том зве­зда-во­ди­ља аутен­тич­
не срп­ске ге­о­по­ли­ти­ке не тре­ба да бу­де на­ив­ни и ве­штач­ки
пан­сла­ви­зам... не­го упра­во про­је­кат Ве­ли­ке Евро­а­зи­је са Ру­
си­јом као осо­ви­ном – сво­је­вр­сни еку­мен­ско-кон­ти­нен­тал­ни
пра­во­слав­ни нео­ви­зан­ти­зам. Са­мо ће се у том слу­ча­ју срп­ска
те­жња вра­ти­ти соп­стве­ним ко­ре­ни­ма и пре­ста­ће да игра уло­
гу ма­ри­о­не­те у ру­ка­ма атлан­ти­ста ко­ју ови ко­ри­сте за бор­бу
про­тив Сред­ње Евро­пе и гер­ман­ског све­та.“27

ТУР­СКО ЕВРО­А­ЗИЈ­С ТВО

Као и Ру­си­ја и Тур­ска је осва­ја­ла Евро­пу али се и бра­ни­ла
од Евро­пе. Не са­мо да је Тур­ска као осва­јач би­ла ду­го у Евро­
пи, не­го је јед­ним ма­њим де­лом свог др­жав­ног и ет­нич­ког
про­сто­ра и оста­ла у окрај­ку Евро­пе. Че­сто се пре­ви­ђа и не ис­
ти­че до­вољ­но да је пре­те­жно азиј­ска Тур­ска, та­ко­ђе и европ­
ска, то јест евро­а­зиј­ска зе­мља. За раз­ли­ку од Ру­си­је, Тур­ска је
сво­је европ­ске те­жње ис­по­ља­ва­ла и ис­по­ља­ва дру­га­чи­је. Де­
мо­по­ли­тич­ки гле­да­но, ве­ли­ки број тур­ских ми­гра­на­та жи­ви
26 О то­ме у це­ли­ни го­во­ри књи­га: Ми­лош Кне­же­вић, Ср­би­ја и Ру­си­ја. Са­вре­
ме­не ге­о­по­ли­тич­ке и ге­о­е­ко­ном­ске ди­ле­ме, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је,
Бе­о­град, 2009.
27 Алек­сан­дар Ду­гин, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке. Ге­о­по­ли­тич­ка бу­дућ­ност Ру­си­је,
Еко­прес, Зре­ња­нин, 2004. (по­гла­вље „Ге­о­по­ли­ти­ка ју­го­сло­вен­ског су­ко­ба“,
тач­ка „Исти­на Ср­ба“, стр. 394)

40
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

и ра­ди у зе­мља­ма Европ­ске уни­је. Тур­ска пру­жа сна­жну еко­

ном­ску и по­ли­тич­ку по­др­шку му­сли­ма­ни­ма на Бал­ка­ну и на
Кав­ка­зу. Као про­нон­си­ра­на зе­мља се­ку­ла­ри­зо­ва­ног исла­ма,
ата­т ур­ков­ски про­же­та Ре­пу­бли­ка Тур­ска је на­ро­чи­ти евро­
а­ме­рич­ки са­ве­зник, не са­мо у за­мр­ше­ном про­сто­ру до­ди­ра
Евро­пе и Ази­је, не­го и дуж дру­гих ва­жних пра­ва­ца про­те­за­
ња за­пад­них ге­о­стра­те­гиј­ских ин­те­ре­са.
Сте­ре­тип­на сли­ка о од­но­с у евро­а­зиј­ске Тру­ске пре­ма
Евро­пи на Бал­ка­ну и Евро­пи Уни­је је на­ру­ше­на. Тур­ски по­
ло­жај и прав­ци пру­жа­ња ње­них еко­ном­ских и спољ­но­по­ли­
тич­ких ин­те­ре­са ука­зу­ју се раз­ли­чи­то, сход­но по­ла­зним тач­
ка­ма и те­жи­шти­ма по­сма­тра­ња. Тур­ко­цен­трич­но са­гле­да­но,
тур­ски ути­цај се пру­жа зра­ка­сто, а пре­ма Евро­пи усло­вљен
и по­сре­до­ван је бал­кан­ским про­сто­ром. За Тур­ску је Бал­кан­
ско по­лу­о­стр­во у це­ли­ни пред­ња зо­на ин­те­ре­са на нај­бли­жем
за­па­ду. Ши­ре гле­да­но, Бал­кан је за ам­би­ци­о­зну Тур­ску и про­
ла­зи­ште ка Евро­пи Уни­је, али и до­ла­зи­ште и ис­хо­ди­ште, као
об­но­вље­на „дво­ри­шна“ сфе­ра стра­те­шких ин­те­ре­са.
По­дроб­ни­ја и ку­би­стич­ки ра­зно­стра­на ге­о­по­ли­тич­ка то­
пи­ка и то­по­ло­ги­ја, ме­ђу­тим, упу­ћу­ју на ком­плек­сно по­зи­ци­
о­ни­ра­ње са­вре­ме­не Тур­ске. За ју­жно­сло­вен­ске зе­мље, Тур­ска
је на ју­гу и ју­го­и­сто­ку. За зе­мље сред­ње и цен­трал­не Евро­пе,
Тур­ска је ју­го­и­сточ­на азиј­ска екс­тен­зи­ја. За евро­а­зиј­ску Ру­си­
ју, Тур­ска је на ју­гу. За зе­мље арап­ског све­та Тур­ска је се­ве­ру.
У сли­ко­ви­том ис­хо­ду ге­о­по­ли­тич­ке то­пи­ке ства­ра се не­што
дру­га­чи­ја то­по­ло­шка сли­ка тур­ског по­ло­жа­ја, од оно­га ко­ји
Тур­ску на­про­сто пре­по­зна­је са­мо као ис­точ­ну и азиј­ску зе­
мљу.
У Аме­рич­ким кар­то­граф­ским про­јек­ци­ја­ма, ко­је на­гла­
ша­ва­ју и су­ге­ри­шу ре­ги­о­нал­ну са­ве­знич­ку уло­гу Тур­ске као
по­у­зда­не си­ле сред­њег до­ме­та, Тур­ска при­па­да тзв. Бли­ском
Бли­ском Ис­то­ку. Овај нео­бич­но при­ка­зи­ва­ни те­ри­то­ри­јал­
ни исе­чак евро-азиј­ског до­ди­ра чи­не Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во
(тзв. За­пад­ни Бал­кан?)28 и Ана­до­ли­ја (про­за­пад­но ори­јен­ти­
са­не Тур­ске), а оса си­ме­три­зма по­ву­че­на је во­де­ном ли­ни­јом
28 О по­гре­шно­сти озна­ке „За­пад­ни Бал­кан“ ви­де­ти у: Ми­лош Кне­же­вић, „Ср­
би­ја и ,За­пад­ни Бал­кан’. Спор­на за­пад­ност За­пад­ног Бал­ка­на“, На­ци­о­нал­ни
ин­те­рес, бр. 3/2012, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012, стр. 35-
81.

41
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

мо­ре­у­за Бос­фор и Дар­да­не­ли. Бли­ски Бли­ски Ис­ток, је у да­

ле­ко­се­жном сми­слу ду­бо­ка ре­ла­ти­ви­за­ци­ја раз­ли­чи­то про­
фи­ли­са­них европ­ских те­жњи, пре све­га: при­па­да­ња Бал­ка­на
Бал­кан­ци­ма, евро­ин­те­гра­ци­о­них на­ме­ра Европ­ске уни­је, те
нео­д­рек­ну­тих ру­ских ин­те­ре­са на ју­го­за­пад­ном бал­кан­ском
прав­цу.
Ода­тле се у вре­ме­ну ге­о­по­ли­тич­ких пре­ло­ма тур­ска по­ли­
ти­ка пре­ма су­се­ди­ма и у ра­зним по­ја­се­ви­ма ма­кро­ре­ги­о­на и
до­ди­ра кон­ти­не­на­та осми­шља­ва на по­стим­пе­ри­јал­ним али и
екс­пан­зив­ним прин­ци­пи­ма нео­о­сма­ни­зма.29 На са­вре­ме­ном
тур­ском при­ме­ру, без об­зи­ра на ре­ал­на до­стиг­ну­ћа и про­
јек­ци­је про­за­пад­не де­мо­кра­ти­је, пре­пли­ћу су нео­сма­ни­зам,
нео­о­то­ма­ни­зам, исла­ми­зам, ислам­ски фун­да­мен­та­ли­зам и
пан­тур­ки­зам. Иде­о­ло­шки, по­ли­тич­ки и вер­ски пр­тљаг, ко­
ји у ре­ви­та­ли­зо­ва­ној тра­ди­ци­ји на прин­ци­пи­ма еко­ном­ског
нео­ли­бе­ра­ли­зма осна­же­на Тур­ска уно­си у од­но­се са Европ­
ском уни­јом и пр­вом евро­а­зиј­ском си­лом Ру­си­јом, у ду­бо­ком
је не­скла­ду и оштрим су­прот­но­сти­ма пре­ма су­штин­ским те­
жња­ма та два бит­на ге­о­по­ли­тич­ка ак­те­ра.
Тур­ска по­ли­ти­ка пре­ма Бал­ка­ну је, у нај­ма­њу ру­ку, ви­ше­
сми­сле­на сме­ша пред­мо­дер­не тра­ди­ци­је и пост­мо­дер­не ино­
ва­ци­је, мут­них сен­ти­ме­на­та тур­ског зе­ма­на и са­свим но­вих
ге­о­е­ко­ном­ских по­тре­ба и ге­о­по­ли­тич­ких ин­те­ре­са. Бу­ду­ћи да
је и са­ма де­ли­мич­но бал­кан­ска, а ти­ме и европ­ска зе­мља, Тур­
ска ни у јед­ном ча­с у ни­је устук­ну­ла од упли­та­ња у бал­кан­ске
спо­ро­ве и су­ко­бе у пе­ри­о­ду рас­т у­ра­ња ко­му­ни­зма, раз­би­ра­
спа­да Ју­го­сла­ви­је и „ре­ди­зај­ни­ра­ња ре­ги­о­на“. Не са­мо да је у
скло­пу евро­ам ­ е­рич­ких ин­те­ре­са би­ла по­зва­на да пру­жи ло­
ја­лан „до­при­нос“ уче­шћем у бал­кан­ским су­ко­би­ма, не­го је и
са­ма осе­ти­ла по­тре­бу за ак­тив­ним ме­ша­њем у те су­ко­бе. Тур­
ска се, на­им ­ е, осе­ти­ла исто­риј­ски од­го­вор­ном и по­зва­ном да
об­но­ви сво­је не­ста­ле над­ле­жно­сти и ус­по­ста­ви не­по­сред­но
при­с у­ство на ју­жно­сло­вен­ском про­сто­ру, у оном пре­лом­ном
ча­с у ка­да је са по­ли­тич­ке кар­те Евро­пе не­ста­ла ју­го­сло­вен­ска
фе­де­ра­ци­ја.
29 О то­ме ви­ше у: Дар­ко Та­на­ско­вић, Нео­о­сма­ни­зам. По­вра­так Тур­ске на Бал­
кан, Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2010. (гла­ва „Гло­бал­не ко­ор­ди­на­те нео­о­
сма­ни­зма“, по­гла­вље „Тур­ска и Европ­ска уни­ја“, стр. 64-70, и гла­ва „Ре­ги­о­
нал­ни аспек­ти нео­о­сма­ни­зма“, по­гла­вље „Бал­кан“, стр. 85-105)

42
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

Сна­же­ње тур­ског ути­ца­ја на пост­ју­го­сло­вен­ском про­сто­ру

об­ли­ку­је се на ви­ше на­чи­на. Пре све­га, тај ути­цај се огле­да у
тур­ској по­др­шци ју­жно­сло­вен­ским му­сли­ма­ни­ма (Му­сли­ма­
ни­ма, Бо­шња­ци­ма, Бо­сан­ци­ма) на осно­ву вер­ске слич­но­сти и
„за­јед­нич­ке про­шло­сти“. Ге­о­кул­т ур­ни ислам­ски ори­јен­та­ли­
зам нај­сна­жни­ји је и, услов­но ре­че­но, аутох­то­ни не­хри­шћан­
ски агенс тог спе­ци­фич­ног ти­па у са­вре­ме­ној Евро­пи. Тур­
ска отво­ре­но по­др­жа­ва све бал­кан­ске и европ­ске му­сли­ма­не
на ма­три­ци вер­ске при­пад­но­сти, без об­зи­ра да ли се у не­ким
слу­ча­је­ви­ма кул­т ур­ни и де­мо­по­ли­тич­ки ислам­ски екс­тре­ми­
зам ко­се са мул­ти­ет­нич­ким, мул­ти­кул­т ур­ним и мул­ти­кон­фе­
си­о­нал­ним прин­ци­пи­ма устрој­ством Европ­ске уни­је. Бал­кан
се у умо­ви­ма нео­сма­ни­ста, ислам­ских фун­да­мен­та­ли­ста и
пан­т ур­ки­ста до­жи­вља­ва као нео­дво­ји­ви део тур­ске про­шло­
сти, са­да­шња сфе­ра про­ши­ре­них тур­ских ине­тре­са, а у не­ким
де­ло­ви­ма и као ре­ликт­на Тур­ска.

ЕВРО­АМ
­ Е­РИЧ­КО ЕВРО­А­ЗИЈ­С ТВО
Уоби­ча­је­ним по­им­ а­њи­ма ру­ске и тур­ске Евро­а­зи­је и евро­
а­зиј­ства мо­же се при­дру­жи­ти и је­дан нео­би­чан увид у не­
сло­вен­ско и не­ру­ско, али и не­т ур­ско из­ва­ни­слам­ско евро­а­
зиј­ство. Да ли је у пи­та­њу на­ро­чи­ти евро­а­ме­рич­ки па­ра­докс
у по­гле­ду по­сто­ја­ног при­с у­ства и де­ло­ва­ња Евро­а­ме­ри­ке у
Ази­ји? Овај тип та­ко­ђе сло­же­ног евро­а­зиј­ства мо­же се, тек
услов­но и уз об­ја­шње­ње, на­зва­ти евро­а­зиј­ством, пре све­га
због свог по­ре­кла, ме­ста са ко­га се оства­ру­је и об­ли­ка у ко­ји­
ма се оства­ру­је.
Реч је о на­ро­чи­тој по­ве­за­но­сти из­ва­на­зиј­ске Евро­пе и Аме­
ри­ке са Ази­јом, а са­мим тим, и о из­ве­сном, си­гур­но дру­га­
чи­јем про­фи­ли­са­њу од­но­са. Мо­же да из­гле­да као да је до­дир
Евро­пе и Аме­ри­ке са Ази­јом раз­дво­јен и по­себ­но ори­јен­ти­
сан на шта ука­зу­је све из­ра­зи­ти­ји евро­гло­ба­ли­зам ко­ји ра­чу­
на евро­а­зиј­ске про­сто­ре на мо­жда дру­га­чи­ји на­чин од Аме­
ри­ке. Ка­ко год, За­пад се пре­ма Ази­ји и Евро­а­зи­ји нај­ма­њер
јед­но сто­ле­ће ис­по­ља­ва си­нер­гич­но. Бе­зу об­зи­ра на рас­пад
ко­ло­ни­јал­ног си­сте­ма, за­пад­ни ин­те­ре­си у Ази­ји се за­сту­па­ју
и шти­те у скла­ду са по­сту­ла­ти­ма евро­а­ме­рич­ке ге­по­ли­тич­ке
и ге­о­е­ко­ном­ске сим­би­о­зе.

43
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ипак, на пу­т у увер­љи­вог ски­ци­ра­ња евро­ам ­ е­рич­ког евро­

а­зиј­ства не ис­пре­ча­ва се са­мо се­ман­тич­ка не­го и ло­гич­ка
про­тив­реч­но­сти. Јер, Евро­а­зи­ја је, пре­ма пр­вим и по­след­њим
уви­ди­ма, коп­не­ни про­стор су­про­тан пре­ко­мор­ској Евро­а­ме­
ри­ци, ако не баш у пот­пу­но­сти су­про­тан он­да, сва­ка­ко, у пу­
ној ме­ри кон­тра­стан и ан­ти­те­тич­ки. Ка­ко он­да Евро­а­ме­ри­ка
мо­же де­ло­ва­ти ти­пич­но евро­а­зиј­ски, или се чак ус­по­ста­ви­ти
као струк­т ур­ни део Евро­а­зи­је? Ово не са­мо ре­то­рич­ко пи­та­
ње, свој од­го­вор на­ла­зи у по­себ­но­сти европ­ске и аме­рич­ке
по­ли­ти­ке пре­ма Ази­ји у овом и про­шлим ве­ко­ви­ма.
Би­зар­но евро­а­ме­рич­ко евро­а­зиј­ство, као ри­вал­ска су­прот­
ност уче­ству­је у ге­о­по­ли­тич­ком на­ра­ти­ву Евро­а­зи­је. Као што
је ре­че­но, оно очи­глед­но ни­је сло­вен­ско и ру­ско, ни­ти је ди­
рект­но „уси­дре­но“ у ру­ском евро­а­зиј­ском про­сто­ру. Ако се
из­у­зму европ­ске ко­ло­ни­јал­не си­ле у епо­хи „от­кри­ћа“ и осва­
ја­ња Ази­је, је­ди­на пре­о­ста­ла евро­а­зиј­ска си­ла је Тур­ска. Ру­
ском евро­а­зиј­ству је, да­кле, ри­вал­ско тур­ско евро­а­зиј­ство и,
што је из­не­на­ђу­ју­ће, евро­ам ­ е­рич­ко евро­а­зиј­ство.
Ово дру­го, ме­ђу­тим, ни­је ни­ка­да до­во­ђе­но у ве­зу са тра­
ди­ци­о­нал­ним и мо­дер­ним кон­цеп­ти­ма Евро­а­зи­је, ма­да исто­
ри­ја пру­жа мно­штво при­ме­ра да је за не­ка­да нај­ја­че европ­ске
др­жа­ве, по­пут Не­мач­ке, Евро­а­зи­ја, та­ко­ђе, би­ла опе­ра­тив­ни
спољ­но­по­ли­тич­ки по­јам и циљ ми­ли­та­ри­зма, екс­пан­зи­о­ни­
зма и агре­сив­но­сти.
У ра­ду је по­ме­ну­то да је кон­тра­сна или кон­трар­на син­таг­
ма Евро­а­зи­ји – Евро­а­ме­ри­ка. Она, на шта упу­ћу­је са­вре­ме­на
ме­ђу­на­род­на си­т у­а­ци­ја, сто­ји на­с у­прот си­ла­ма, сна­зи и мо­
ћи Евро­а­зи­је. И Евро­па и Аме­ри­ка су при­мет­не и при­с ут­
не у Ази­ји, има­ју сво­је азиј­ске ци­ље­ве и спро­во­де на­ро­чи­т у
азиј­ску по­ли­ти­ку. Ипак, ну­жно је да се по­но­ви, рет­ко ка­да
се ука­зу­је да Евро­а­ме­ри­ка – као са­вре­ме­на за­пад­на и гло­бал­
на ге­о­по­ли­тич­ка сим­би­о­за – де­лу­је евро­а­зиј­ски. Евро­а­зиј­ски
по­јам је „ре­зер­ви­сан“ углав­ном за Ру­си­ју и ње­ну тран­скон­ти­
нен­тал­ну по­ли­ти­ку.
Евро­а­зиј­ска ге­о­по­ли­тич­ка ди­на­ми­ка, ко­ја се ис­по­ља­ва
кроз са­рад­ње и су­ко­бе др­жа­ва и њи­хо­вих али­јан­си, у ге­о­кул­
тур­ном по­гле­ду пре­сло­је­на је за­пад­ним фор­ма­ма жи­во­та. У
са­вре­ме­ним то­ко­ви­ма гло­ба­ли­за­ци­је по­с у­ста­лу евро­пе­из­ а­

44
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

ци­ју и по­ма­ља­ју­ће фор­ме евро­гло­ба­ли­зам у пот­пу­но­сти је за­

ме­ни­ла ве­стер­ни­стич­ка аме­ри­ка­ни­за­ци­ја. Иако САД не­ма­ју
кла­сич­не ко­ло­ни­је ка­кве су не­ка­да има­ле европ­ске си­ле, она
је сво­јим ге­о­е­ко­ном­ском и ге­о­кул­т ур­ном пе­не­тра­ци­јом, те
нео­до­љи­вом при­влач­но­шћу „ме­ка­не мо­ћи“, ус­пе­ла да ко­ло­
ни­зу­је свест број­них азиј­ских зе­ма­ља и на­ро­да. По­сле по­бе­де
над Ја­па­ном, ан­ти­ко­му­ни­стич­ких ин­тер­вен­ци­ја и ра­то­ва, те
ге­о­по­ли­тич­ких ко­рек­ци­ја ста­ња на ба­зи соп­стве­них ин­те­ре­са
на Ко­реј­ском по­лу­о­стр­ву и у Ин­до­ки­ни, САД су у про­шлом
ве­ку ета­бли­ра­ле соп­стве­ну над­моћ по ис­точ­ним и ју­го­и­сточ­
ним обо­ди­ма азиј­ског кон­ти­нен­та. Но­ви век у но­вом ми­ле­
ни­ју­му ис­пу­њен је про­це­си­ма ко­ји озбиљ­но на­гри­за­ју до­са­
да­шњу аме­рич­ку ом­ни­по­тен­ци­ју ме­ња­ју­ћи до­са­да­шњу сли­ку
све­та про­а­ме­рич­ког ази­ја­ти­зма.

IV
БАЛ­КАН И ЕВРО­А­ЗИ­ЈА

У не­до­ста­ку Ју­го­сла­ви­је сва­ки дис­курс о упра­жње­ним

про­сто­ри­ма По­лу­о­стр­ва по­чи­ње и за­вр­ша­ва се Бал­ка­ном. У
ге­о­граф­ској исто­риј­ској ре­ал­но­сти и ге­о­по­ли­тич­кој има­ги­
на­ци­ји Бал­кан је про­стор ис­пу­њен „чу­ди­ма“, у сва­ком слу­ча­ју
дру­га­чи­ја Евро­па, та­ко об­ли­ко­ван део Ста­рог кон­ти­нен­та на
ко­ји жи­те­љи европ­ског За­па­да ни­с у на­ви­кли ни­ти мо­гу да се
на­вик­ну. Бал­кан је при­јем­чи­во ег­зо­ти­зо­ван, али и са­та­ни­зо­
ван у пе­жо­ра­тив­ном скло­пу ори­јен­та­ли­зма и ази­ја­ти­зма.
Бал­кан, са­свим из­ве­сно, ни­је ге­о­граф­ски део Ази­је не­
го из­вор­не Евро­пе, а ипак по­сто­ја­ли су и да­ље де­лу­ју мно­ги
иза­зо­ви, раз­ло­зи и по­во­ди за раз­ма­тра­ње ње­го­вог на­вод­но
евро­а­зиј­ског ка­рак­те­ра.30 Бал­кан је у ге­о­граф­ској ствар­но­сти
и кар­то­граф­ским при­ка­зи­ма ве­ли­ко европ­ско по­лу­о­стр­во,
Бал­кан­ско по­лу­ос­ тр­во не­ка­да на­зи­ва­но и европ­ским Ју­го­и­
сто­ком, и, сва­ка­ко, не при­па­да азиј­ском коп­ну. Ода­кле, он­да,
по­ти­че азиј­ско, тач­ни­је ре­че­но ори­јен­тал­но сен­че­ње и окри­
вља­ва­ју­ће сум­њи­че­ње Бал­ка­на као „про­до­ра“ или „остат­ка“,
30 О то­ме ви­ше у: Љу­би­ша Р. Ми­тро­вић, Са­вре­ме­ни Бал­кан у кљу­чу ге­о­по­ли­ти­
ке, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2008. (гла­ва „Бал­кан, евро­ин­те­
гра­циј­ски про­це­си и иза­зо­ви евро­а­зиј­ске иде­је у са­вре­ме­но­сти“, стр. 31-54)

45
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

па чак и ожи­вље­ног „пре­двор­ја Ази­је“, али и за­чу­ђу­ју­ће из­

ме­ште­но бал­ка­ни­стич­ко ква­ли­фи­ко­ва­ње дру­гих ге­о­граф­ских
обла­сти?31
До­вољ­но ста­ри мо­ти­ви за ори­јен­та­ли­зо­ва­ње бал­кан­ског, а
ти­ме и срп­ског и ју­жно­сло­вен­ског жи­вља и про­сто­ра, ла­ко се
пре­по­зна­ју у муч­ној исто­ри­ји тур­ске оку­па­ци­је нај­ве­ћег де­
ла Бал­ка­на и исла­ми­зо­ва­ња ју­жно­сло­вен­ског ста­нов­ни­штва.
Упи­са­на азиј­ска но­та у ов­да­шњем европ­ском то­на­ли­те­т у
ство­ри­ла је евро­а­зиј­ску дис­хар­мо­ни­ју тур­ског ти­па ко­ја се у
вре­ме­ни­ма нај­же­шћих су­ко­ба из­о­па­ча­ва­ла у хуч­не рат­не ка­
ко­фо­ни­је.
Тур­ска рат­на екс­пан­зи­ја у Евро­пи и ви­ше­ве­ков­но др­жав­но
при­с у­ство на Бал­ка­ну ство­ри­ли су ре­ви­ре ори­јен­тал­ног кул­
ту­ре, ре­ли­ги­о­зно­сти, фол­кло­ра и мен­та­ли­те­та. Тур­ко­кра­ти­ја
је де­ли­мич­но про­тре­сла и по­ти­сну­ла прет­ход­не ис­точ­но­хри­
шћан­ске на­но­се, иона­ко бо­га­те али за­мр­ше­не, бал­кан­ске ге­
о­кул­т у­ре. Ду­бљи сло­је­ви, на­ро­чи­то из­вор­ни срп­ски слој, уз
ви­зан­тиј­ски и онај син­те­тич­ки и сим­би­о­тич­ки – срп­ске Ви­
зан­ти­је32 – пре­сло­је­ни су тур­ским ори­јен­тал­ним на­но­си­ма.
Та­ко је на­ста­ла сло­же­на кул­т у­ра про­же­та раз­ли­чи­тим мен­та­
ли­те­ти­ма, оби­ча­ји­ма, тра­ди­ци­ја­ма и пер­спек­ти­ва­ма жи­во­та.
У окви­ру от­пр­ва екс­пан­зив­не и ви­тал­не ге­о­по­ли­тич­ке до­
ми­на­ци­је Тур­ске им­пе­ри­је на Бал­ка­ну на­стао је но­ви и до
та­да не­по­зна­ти ге­о­кул­т ур­ни фе­но­мен сло­вен­ског исла­ма. У
вре­ме­ну бу­ђе­ња ју­жно­сло­вен­ских и срп­ског на­ро­да, већ по­с у­
ста­ла Тур­ска, за­не­мо­ћа­ва­ла је на европ­ској пе­ри­фе­ри­ји свог
де­ка­дент­ног цар­ства. Осло­ба­ђа­ње срп­ског на­ро­да од ори­јен­
тал­них сте­га евро­а­зиј­ске де­спо­ти­је ни­је те­кло ни бр­зо ни ла­
31 Ути­цај­ни аме­рич­ки те­о­ре­ти­чар ме­ђу­на­род­них од­но­са и ге­о­по­ли­ти­ке Збиг­
њев Бже­жин­ски сма­тра да је Бал­кан у Евро­пи, али да сво­јом по­јав­ном и пој­
мов­ном енер­ги­јом мо­же, не са­мо ме­та­фо­рич­ки, да осли­ка и не­ке не­е­вроп­ске
обла­сти, па и оне у Евро­а­зи­ји. Бже­жин­ски ука­зу­је на „евро­а­зиј­ски Бал­кан“
у сред­њој Ази­ји. Ви­де­ти у: Збиг­њев Бже­жин­ски, Ве­ли­ка ша­хов­ска та­бла,
ЦИД, Под­го­ри­ца – Ро­ма­нов, Ба­ња Лу­ка, 2001. (гла­ва „Евро­а­зиј­ски Бал­кан“,
стр. 117-119)
32 О по­ли­тич­кој, ге­о­по­ли­тич­кој, вер­ско/цр­кве­ној и кул­т ур­ној сим­би­о­зи срп­
ске сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве и Ви­зан­ти­је уну­тар про­сто­ра тзв. Ви­зан­тиј­ског
ко­мон­вел­та на Бал­ка­ну и ши­ре, ви­де­ти у збор­ни­ку: Срп­ска Ви­зан­ти­ја (при­
ре­дио Бо­јан Јо­ва­но­вић), ДКСГ, Бе­о­град, 1993.

46
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

ко. За до­сти­за­ње ци­ља осло­бо­ђе­ња био је по­тре­бан чи­тав де­

вет­на­е­сти век.
У епо­хи на­род­ног осло­бо­ђе­ња и на­ци­о­нал­не и др­жав­не из­
град­ње не­га­тив­ним и бун­џиј­ским осе­ћа­ји­ма, на­ста­лим спрам
тур­ског ори­јен­тал­ног евро­а­зиј­ства, су­прот­ста­вљао се дру­ги,
по­зи­ти­ван тип по­ли­тич­ког сен­зи­би­ли­те­та. Упо­ре­до са хри­
шћан­ском тур­ко­фо­би­јом срп­ског и дру­гих ју­жно­сло­вен­ских
на­ро­да, ис­по­љи­ли су се сла­вја­но­фи­ли­ја и пан­сло­вен­ство. У
ге­о­по­ли­тич­кој кон­кре­ти­за­ци­ји од­но­са у Евро­пи то­ком де­вет­
на­е­стог ве­ка на про­бу­ђе­не осе­ћа­је (с)род­не све­сло­вен­ске уза­
јам­но­сти осло­ни­ли су се оче­ки­ва­ња и на­да­ња упу­ће­на на пре­
ци­зну адре­с у – Ру­си­ју. Иако и са­ма пред­ста­вља на­ро­чи­ти вид
европ­ског ис­точ­ња­штва, ру­со­фи­ли­ја је би­ла до­пу­на све ја­чој
ју­жно­сло­вен­ској тур­ко­фо­би­ји. У њу се, до­ду­ше, ни­с у са­свим
укла­па­ли ју­жно­сло­вен­ски му­сли­ма­ни ко­ји су, ми­мо сло­вен­
ске ет­нич­ке при­мор­ди­јал­но­сти, на осно­ву вер­ско/цр­кве­ног
иден­ти­те­та и при­пад­но­сти не­го­ва­ли и још увек не­гу­ју ори­
јен­тал­не и тур­ко­фил­не осе­ћа­је. Пре­ма уви­ди­ма у са­вре­ме­ну
си­т у­а­ци­ју на пост­ју­го­сло­вен­ском про­сто­ру, та­ко је оста­ло до
да­нас.33
У скло­пу ду­бо­ко пар­ти­ку­ла­ри­зо­ва­них и три­ба­ли­зо­ва­них
од­но­са пред­ју­го­сло­вен­ска не­мо­гућ­ност ге­о­по­ли­тич­ког оце­
ло­вље­ња на европ­ском За­па­ду на­зва­на је бал­ка­ни­за­ци­јом и
бал­ка­ни­змом. Ови озло­гла­ше­ни по­ли­тич­ки пој­мо­ви ве­зи­ва­
ни су за Бал­кан­це и, на­ро­чи­то, за Ср­бе. Али, нај­ду­бљи мо­
ти­ви бал­ка­ни­стич­ке ква­ли­фи­ка­ци­је срп­ског ет­но­са, на­ци­је,
по­ли­тич­ке и кул­т ур­не ели­те и др­жа­ве, ни­је се на­ла­зи­ла са­мо
у по­сле­ди­ца­ма тур­ског ори­јен­тал­ног на­сле­ђа, не­го и у то­бо­
же не­пре­вла­да­ном ви­зан­ти­зму, све­то­сав­ском пра­во­сла­вљу и
срп­ској на­вод­но је­дин­стве­ној ру­со­ма­нич­ној ру­со­фи­ли­ји. Све
то, пла­си­ра­но за­јед­но и у пе­жо­ра­тив­ном „па­ке­т у“, ко­ли­ко ма­
што­ви­тим то­ли­ко злоб­ним ва­ри­ја­ци­ја­ма и ком­би­на­ци­ја­ма,
по­гор­ша­ва­ло је бал­ка­ни­стич­ки усуд ути­чу­ћи на ин­фе­ри­о­ри­
зо­ва­ње и дис­кри­ми­ни­са­ње бал­кан­ских Ср­ба на про­сто­ри­ма
њи­хо­вог оби­та­ва­ња.

33 Ви­де­ти у: Ми­ро­љуб Јев­тић, Про­бле­ми по­ли­ти­ко­ло­ги­је ре­ли­ги­је, Цен­тар за

про­у­ча­ва­ње ре­ли­ги­је и вер­ску то­ле­ран­ци­ју, Бе­о­град, 2012. (гла­ва „Ка­ко на­
ци­је бив­ше Ју­го­сла­ви­је гле­да­ју мо­дер­ну Тур­ску“, стр. 95-113)

47
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Сум­ња и оп­т у­жба за евро­а­зи­ја­тич­ност Бал­ка­на ни­је гра­

ђе­на на до­ка­зном ма­те­ри­ја­лу фи­зич­ке ге­о­гра­фи­је – то ипак
ни­је би­ло мо­гу­ће - не­го на ге­о­кул­т ур­ним, де­мо­по­ли­тич­ким и
ге­о­по­ли­тич­ким од­но­си­ма две нај­ја­че евро­а­зиј­ске си­ле, Ру­си­
је и Тур­ске, пре­ма том де­лу ста­ро­кон­ти­нен­тал­ног про­сто­ра.
Ази­ја је, на­и­ме „учи­та­ва­на“ у Бал­кан чак и он­да ка­да очи­те
али ми­ни­мал­не пре­ми­се ори­јен­та­ли­зма ни­с у да­ва­ле до­вољ­но
раз­ло­га за та­кве дис­ква­ли­фи­ка­ци­је. Ори­јен­тал­на бал­ка­ни­
стич­ка кле­тва ба­ца­на је из Евро­пе на Бал­кан сва­ки пут ка­да
су се европ­ске и евро­а­зиј­ске си­ле су­о­ча­ва­ле и су­ко­бља­ва­ле на
ње­му као па­ра­диг­ма­тич­но про­сто­ру „су­ко­ба ци­ви­ли­за­ци­ја“.34
Срп­ски ет­но­на­ци­о­нал­ни, ре­ли­гиј­ски и ду­хов­ни про­стор
осли­ка­ван је као струк­т ур­но што мо­же да зна­чи без­на­де­жно
ори­јен­та­лан; у хри­шћан­ском по­гле­ду Ва­ти­ка­на и ка­то­ли­ци­зма
као ши­зма­тич­ки, а ти­ме и не­до­вољ­но европ­ски, чак и про­ти­
ве­вроп­ски. У нај­ду­бљој под­ло­зи од­бој­них и од­ру­них ста­во­ва
пре­ма том европ­ском по­лу­о­стр­ву на­ла­зи­ло се уве­ре­ње о ра­
ши­ре­ном евро­а­зиј­ском свој­ству Бал­ка­на, ко­је је кон­фи­гу­ри­
са­но под упор­ним и сна­жним деј­ством Ру­си­је и Тур­ске као
је­ди­ним до­слов­но евро­а­зиј­ским си­ла­ма. Ода­тле је за ду­бље
раз­у­ме­ва­ње тра­ди­ци­о­нал­ног и мо­дер­ног од­но­са европ­ског
За­па­да пре­ма Бал­ка­ну по­треб­но ре­флек­то­ва­ње оних фор­ма­
тив­них и иден­ти­тет­них чи­ни­ла­ца ко­ји су то­ком ми­ле­ни­ју­ма
про­фи­ли­са­ле Бал­кан као зо­ну до­ди­ра и про­жи­ма­ња Евро­пе
и Ази­је, под­ло­жну вер­ским и ет­нич­ким кон­вер­зи­ја­ма, тра­
ди­ра­њи­ма и кон­тра­тра­ди­ра­њи­ма, те иден­ти­фи­ка­ци­ја­ма у оба
бит­на сме­ра: европ­ском и азиј­ском.
Та­ко­зва­но евро­пе­и­зо­ва­ње Бал­ка­на, а ти­ме и срп­ских зе­ма­
ља уну­тар ју­жно­сло­вен­ског про­сто­ра, ни­је увек те­кло на­с у­
прот ак­т у­ел­ном или ре­зи­ду­ал­ном тур­ском ори­јен­та­ли­зму,
ни­је сме­ра­ло де­т ур­ки­зо­ва­њу. У ге­о­по­ли­тич­кој, де­мо­по­ли­тич­
кој и ге­о­кул­т ур­ној прак­си бал­кан­ског ре­ги­о­на, „евро­пе­и­зо­ва­
ње“ је при­ма­ло нео­че­ки­ва­не и обр­ну­те об­ли­ке ко­о­пе­ра­ци­је и
ко­ла­бо­ра­ци­је два на из­глед су­прот­на ге­о­по­ли­тич­ка, ци­ви­ли­
за­циј­ска и ре­ли­гиј­ска чи­ни­о­ца хри­шћан­ства и исла­ма. При­
34 О кон­фликт­ним осо­би­на­ма Бал­ка­на, ви­де­ти у: Се­мју­ел Хан­тинг­тон, Су­коб
ци­ви­ли­за­ци­ја и пре­о­бли­ко­ва­ње свет­ског по­рет­ка, ЦИД, Под­го­ри­ца – Ро­ма­
нов, Ба­ња Лу­ка, 2000. (гла­ва „Кул­т ур­на ре­кон­фи­гу­ра­ци­ја гло­бал­не по­ли­ти­
ке“, по­гла­вље „Те­жња за гру­пи­са­њем: по­ли­ти­ка иден­ти­те­та“, стр. 140-141)

48
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

вид­ни обрат за­чу­ђу­ју­ћих так­тич­ких и стра­те­гиј­ских са­ве­за

де­ша­вао се оства­ри­ва­њем:
1) за­пад­но­е­вроп­ске и у но­ви­јем вре­ме­ну евро­а­ме­рич­ке
стра­те­ги­је за­шти­те, сна­же­ња и ује­ди­ње­ња Евро­пе За­па­
да, пу­тем по­др­шке и за­шти­те му­сли­ма­на од хри­шћан­
ских и пра­во­слав­них Ср­ба на нај­у­жно­сло­вен­ском про­
сто­ру, и;
2) нео­д­рек­ну­тих ори­јен­тал­них, ислам­ских и тур­ских ам­
би­ци­ја у про­сто­ри­ма не­ка­да­шње мо­ћи ко­ји Бал­кан, чак
и не­у­ви­је­но, тј. де­кла­ра­тив­но до­жи­вља­ва­ју као тур­ску
екс­тен­зи­ју у Евро­пи и раз­лог ви­ше за сво­је евро­ин ­ е­те­
гра­ци­о­не ам­би­ци­је.
Ова так­тич­ки и стра­те­шки оформ­ље­на ко­ла­бо­ра­тер­ска
али­јан­са при­вид­но апарт­них ге­о­по­ли­тич­ких, про­де­мо­крат­
ских хри­шћан­ских (ка­то­лич­ких и про­те­стант­ских) ак­те­ра на
јед­ној стра­ни, и не­то­ле­рант­них и ауто­ри­тар­них ислам­ских,
чи­ни­ла­ца, на дру­гој стра­ни, би­ла и оста­ла је упе­ре­на про­
тив ути­ца­ја оног дру­гог, од­но­сно тре­ћег аген­са фор­ма­ти­зо­
ва­ња евро­а­зиј­ских од­но­са. Тај „веч­но“ на­ци­ља­ни чи­ни­лац
био и остао је ре­пре­зен­то­ван у сло­вен­ском и пра­во­слав­ном
све­т у ко­ји је оку­пља­ла „пост­ви­зан­тиј­ска“, „нео­ви­зан­тиј­ска“,
или чак „псе­у­до­ви­зан­тиј­ска“, али сва­ка­ко пост­со­вјет­ска и
још увек бољ­ше­вич­ка Ру­си­ја. Ка­ко год, у скла­ду са на­го­ми­
ла­ним не­га­тив­ним сте­ре­о­ти­пи­ма За­па­да о тру­ле­жном и де­
ка­дент­ном ка­рак­те­ру Ви­зан­ти­је, Ру­си­ја ни­је са­мо сум­њи­че­на
за ви­зан­ти­зам не­го су и са­ми ру­ски ми­сли­о­ци пре­по­зна­ва­ли
и ис­ти­ца­ли још увек жи­ву ви­зан­тиј­ску ком­по­нен­т у ру­ске ци­
ви­ли­за­ци­је, кул­т у­ре и ге­о­по­ли­ти­ке.35
У пре­до­че­ној, са­мо на­из­глед из­не­на­ђу­ју­ћој, са­рад­њи за­
пад­них европ­ских и ис­точ­них ислам­ских зе­ма­ља на Бал­ка­
ну и по­во­дом Бал­ка­на, тај ма­кро­ре­ги­он се по­сле за­вр­шет­ка
Хлад­ног ра­та ука­зао као ди­рект­на евро­а­ме­рич­ка сфе­ра ин­те­
ре­са у ко­јој је тур­ски, тј. ислам­ски ути­цај ка­ли­бри­ран са­мо
оно­ли­ко ко­ли­ко је по­треб­но да се у ам­би­јен­т у тзв. кон­тро­
35 O то­ме до­ма­ћи ауто­ри пи­шу углав­ном у окви­ри­ма би­о­граф­ских при­ка­за ге­
о­по­ли­тич­ких фи­ло­зо­фе­ма евро­а­зи­ја­ца. Ви­де­ти, на при­мер, у: Ми­лан Су­бо­
тић, Пут Ру­си­је: евро­а­зиј­ско ста­но­ви­ште, Пла­то, Бе­о­град, 2004. (гла­ва „Кон­
стан­тин Ле­он­тјев: Иде­ја ви­зан­ти­зма“, стр. 257-301)

49
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ли­са­ног ха­о­са трај­но су­спен­ду­је је­ди­ни ствар­ни и истин­ски

евро­а­зиј­ски ри­вал – Ру­си­ја.

ЕВРО­А­ЗИЈ­СКА ДИ­ЛЕ­МА
За по­ли­тич­ко не­до­у­ме­ва­ње и дво­у­мље­ње про­на­ђен је а по­
том и уста­љен при­го­дан из­раз – ди­ле­ма. Ди­ле­ма ни­је са­мо су­
бјек­тив­но ста­ње нео­д­луч­но­сти пред мо­гућ­но­сти­ма сло­бод­ног
из­бо­ра, не­го и ко­ли­ко-то­ли­ко трај­но и објек­тив­но обе­леж­је
та­квих исто­риј­ских окол­но­сти у ко­ји­ма је, иако ло­гич­ки пре­
по­зна­та, мо­гућ­ност из­бо­ра прак­тич­но оне­мо­гу­ће­на. Ди­ле­ма
се, да­кле, у ко­лек­тив­ном ста­њу све­сти ис­по­ља­ва као ак­тив­
но дво­у­мље­ње, али и као од­с у­ство на­ци­о­нал­ног и др­жав­ног
ре­ше­ња, па­сив­на не­до­у­мље­ност, утр­нул­но пре­би­ва­ње у зо­ни
оду­го­вла­че­ња и окле­ва­ња, сне­би­ва­ња и од­ла­га­ња. У те­о­ри­ји
ме­ђу­на­род­них од­но­са, ди­пло­ма­ти­је и спољ­не по­ли­ти­ке по­јам
ди­ле­ма се упо­тре­бља­ва у ве­зи са на­ра­слом по­тре­бом из­бо­ра
прав­ца и сме­ра на­ци­о­нал­не и др­жав­не ори­јен­та­ци­је, мо­гућ­
но­сти ус­по­ста­вља­ња ме­ђу­др­жав­не са­рад­ње и са­ве­за, да­ва­ња
и при­ма­ња по­др­шке и по­мо­ћи, на­гла­ша­ва­ња ци­ље­ва и при­
о­ри­те­та, оп­ци­ја и ал­тер­на­ти­ва и, нај­зад, пер­спек­ти­ва јед­ног
или ви­ше зе­мља и на­ро­да.
По­јам ди­ле­ма озна­ча­ву по­ја­ву про­тив­ре­че­но­сти и су­прот­
но­сти ко­је ис­пу­ња­ва­ју и чи­не по­ли­тич­ке од­но­се. У под­ло­зи
ди­ле­ме мо­гу би­ти ре­ал­ни или по­тен­ци­јал­ни кон­флик­ти ин­
те­ре­са. Ода­тле се ис­ти­ца­њем ди­ле­ме раз­ло­жан при­лаз про­
бле­му мо­же за­сни­ва­ти на не­ком од те­о­риј­ски уте­ме­ље­них и
раз­ра­ђе­них обра­за­ца, али и ре­ал­по­ли­тич­ки и праг­ма­тич­ки,
на ра­ци­о­нал­ној про­це­ни и ин­т у­и­ци­ји мо­гу­ће са­рад­ње, ри­вал­
ства и про­тив­ни­штва, без­пер­спек­тив­но­сти и не­ре­а­ли­стич­
ним оче­ки­ва­њи­ма, или, по­зи­тив­ним пер­спек­ти­ва­ма на­ци­о­
нал­не одр­жи­во­сти и раз­во­ја.
Пре­ма уви­ди­ма у те­о­риј­ски ми­ље, по­јам и ка­те­го­ри­ја ди­ле­
ма се нај­че­шће упо­тре­бља­ва у на­у­ци о без­бед­но­сти - де­фен­
до­ло­ги­ји, али не са­мо у њој. При­мер ко­ли­ко по­треб­ног то­ли­ко
и сми­сле­ног ис­по­ља­ва­ња спољ­но­по­ли­тич­ке ди­ле­ме и ње­них
раз­ра­да у раз­ви­је­ној ге­о­по­ли­тич­кој ди­ле­ма­ти­ци, пред­ста­вља
упра­во оп­шти про­блем Евро­а­зи­је и евро­а­зиј­ства, а он­да и

50
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

ње­го­ви по­себ­ни про­блем­ски об­ли­ци у на­ци­о­нал­ном ту­ма­че­

њу, у Ср­би­ји и на ши­рем срп­ском про­сто­ру.36
У прет­ход­ним по­гла­вљи­ма ука­за­но је на мо­гућ­ност по­сма­
тра­ња про­сто­ра Евро­пе и Ази­је на три раз­ли­чи­та на­чи­на, као:
1) Евро­пе и Ази­је, 2) Евро­па-Ази­је и Евро­по-Ази­је, и 3) Евро­
а­зи­је. Исто та­ко пре­по­зна­та су бар три ви­да евро­а­зиј­ства: 1)
ру­ско, 2) тур­ско, и на­ро­чи­то 3) евро­а­ме­рич­ко. У по­гле­ду ко­
ри­шће­ња ме­то­да ге­о­по­ли­тич­ке то­пи­ке и то­по­ло­ги­је, те хер­ме­
не­у ­ти­ке и хе­у­ри­сти­ке, ови на­чи­ни по­сма­тра­ња и ис­пи­ти­ва­ња
до­во­де до раз­ли­чи­тих са­знај­них ре­зул­та­та и вред­но­ва­ња.
Европ­ски кон­ти­нен­тал­ни екс­лу­зи­ви­зам овог ти­па упу­ћу­је
на двој­но и трој­но, мен­тал­но, ге­о­граф­ско и кар­то­граф­ско ди­
фе­рен­ци­ра­ње про­сто­ра Евро­пе и Ази­је на: а) Евро­пу и Ази­ју,
али и: б) Евро­пу, Евро­а­зи­ју и Ази­ју. Ово дру­го ста­но­ви­ште
прет­по­ста­вља: 1/ не­е­вро­а­зиј­ски атри­бут Евро­пе у пр­вом чла­
ну раз­ли­ко­ва­ња и по­де­ле; 2/ европ­ску и азиј­ску пре­ди­ка­ци­ју
Евро­а­зи­је у дру­гом чла­ну раз­ли­ко­ва­ња и по­де­ле, и; 3/ не­е­
вроп­ски али и не­е­вро­а­зиј­ски ка­рак­тер Ази­је (из­ван Евро­а­
зи­је) у тре­ћем чла­ну про­стор­ног ди­фе­рен­ци­ра­ња ме­га­кон­ти­
ен­та.
По ужем и стрикт­ни­јем, у сва­ком слу­ча­ју евро­цен­трич­ном
ста­но­ви­шту, Ср­би­ја је на Бал­ка­ну у Евро­пи, док су Ср­би као
Бал­кан­ци са­мо Евро­пља­ни и ни­шта дру­го или тре­ће. При
том се ис­ти­че са­мо је­дан кон­ти­нен­тал­ни по­ло­жај и иден­ти­
тет, онај уни­кат­но и нео­т у­ђи­во европ­ски, док се не ува­жа­ва­ју
суб­кон­ти­нен­тал­ни по­ли­и­ден­ти­те­ти ни­ти „намк­ну­те“ и на­
кнад­не иден­ти­тет­не ам­би­ва­лен­ци­је ко­је по­ти­чу из двој­но­сти
јед­не коп­не­не ма­се, те ге­о­кул­т у­ре, де­мо­по­ли­ти­ке и ге­о­по­ли­
ти­ке ко­је се на њој те­ме­ље или рас­те­ме­љу­ју.
Ово схва­та­ње је, ме­ђу­тим, оп­те­ре­ће­но не са­мо ло­гич­ком
не­го и упа­дљи­вом жи­вот­ном про­тив­реч­но­шћу јер се за­сни­ва
на не­до­ре­че­ном и не­ја­сном евро­а­зиј­ском ме­ри­лу при­да­ва­ња
опре­де­љу­ју­ћег про­стор­ног свој­ства. Пре­ма че­му и са чи­ме се
са­ме­ра­ва Евро­па? Шта је кључ­но то­пич­ко и то­по­ло­шко ме­ри­
36 При­мер лу­цид­ног раз­ма­тра­ња дво­у­мље­ња и окле­ва­ња у срп­ској спољ­ној по­
ли­ти­ци, ви­де­ти у: Пе­тро­вић Зо­ран Пи­ро­ћа­нац, „Аме­рич­ко укот­вља­ва­ње,
ру­ско ка­шње­ње и ,си­бир­ска ди­ле­ма’ на Бал­ка­ну“, збор­ник Ру­си­ја и Бал­кан.
Пи­та­ња без­бед­но­сти и са­рад­ње (при­ре­дио Зо­ран Ми­ло­ше­вић), Ин­сти­т ут за
по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2008, стр. 295-320)

51
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ло европ­ско­сти и евро­пе­ич­но­сти? Да ли је глав­но по­ла­зи­ште

и осно­ва европ­ског са­ме­ра­ва­ња и од­ме­ра­ва­ња са­мо Евро­па,
или у „сме­шта­њу“ и раз­гра­ни­че­њу Ста­рог кон­ти­нен­та на кар­
ти све­та уче­ству­је и ме­ри­ло ге­о­граф­ске оп­што­сти евро­а­зиј­
ске це­ли­не у ко­ју спа­да­ју и Евро­па и Ази­ја?
На осно­ву из­ло­же­ног оче­ки­ва­но се до­спе­ва до бит­ног пи­
та­ња: на ко­ји на­чин се евро­а­зиј­ски фе­но­мен, у об­ли­ку се­ман­
тич­ког и ре­ал­ног ге­о­граф­ског, тј. ге­о­по­ли­тич­ког про­бле­ма,
ре­флек­т у­је у Ср­би­ји, на срп­ском про­сто­ру и у срп­ским зе­
мља­ма, те на ши­рем срп­ском ет­но­на­ци­о­нал­ном пла­ну? Да ли
уоче­ни евро­а­зиј­ски про­блем не­из­бе­жно и баш у сва­ком слу­
ча­ју иза­зи­ва пре­до­че­ну евро­а­зиј­ску ди­ле­му?37

ЕВРО­А­ЗИЈ­С ТВО У СР­БИ­ЈИ

Уко­ли­ко Бал­кан ни­је у Ази­ји, ни Ср­би­ја ко­ја је из­ве­сно на
Бал­ка­ну сва­ка­ко ни­је у Ази­ји, то је очи­глед­но. Али, Ср­би­ја
је­сте у Евро­а­зи­ји, што је ма­ње очи­глед­но и још ма­ње ис­ти­ца­
но, јер је Евро­а­зи­ја Евро­пља­ни­ма из­ну­тра по­сре­до­ва­на пр­
вен­стве­ном европ­ском са­мо­свој­но­шћу. То ни­је слу­чај са свим
Евро­пља­ни­ма, не­го по­нај­пре са оним са­мо­за­гле­да­ним, ко­ји
по­ти­чу из зе­ма­ља ко­је не­ма­ју ге­о­граф­ски до­дир са Ази­јом,
ни­ти би­ло ка­кву азиј­ску ком­по­нен­т у про­стор­но­сти. За ту вр­
сту за­пад­них Евро­пља­на Ази­ја је тек уда­ље­ни из­ва­не­вроп­ски
про­стор а Евро­а­зи­ја те­шко ра­зу­мљи­ва ег­зо­тич­на ап­страк­ци­
ја не­са­гле­ди­вог про­стран­ства.
Пре­ма све­му евро­по­цен­трич­но из­ре­че­ном сто­ји са­свим
су­прот­на мо­гућ­ност де­цен­три­ра­ног и по­ли­цен­трич­ног раз­
у­ме­ва­ња. Ако се Евро­а­зи­ја схва­ти бит­но дру­га­чи­је и екс­
тен­зив­но, ре­ци­мо као „кров­ни“ по­јам тран­скон­ти­нен­тал­не
„згра­де“, он­да и из­вор­на европ­скост Евро­пе из­ван Ази­је има
из­ве­сна и за­јед­нич­ка евро­а­зиј­ска свој­ства. Та­да и Ср­би­ја, у
пре­до­че­ном нај­ши­рем сми­слу, мо­же да бу­де схва­ће­на и као
европ­ска, и као евро­а­зиј­ска зе­мља. Али, то не ва­жи са­мо за

37 Обим овог ра­да и рас­по­ло­жи­ви про­стор до­зво­ља­ва са­мо ски­цу мо­гу­ћих ти­
по­ва раз­у­ме­ва­ња од­но­са Ср­би­је и евро­а­зиј­ства уну­тар јед­ног по­гла­вља, али
не и њи­хо­ву де­таљ­ну раз­ра­ду и пот­кре­пу. То ће, на­дам се, би­ти учи­ње­но у
по­себ­ној сту­ди­ји.

52
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

Ср­би­ју, не­го, хте­ли-не-хте­ли, и за дру­ге ју­жно­сло­вен­ске, бал­

кан­ске и европ­ске зе­мље и на­ро­де.
Ово ела­стич­но евро­а­зиј­ско ста­но­ви­ште ви­ше је плод па­но­
рам­ских ге­о­граф­ских са­гле­да­ва­ња и док­три­нар­них про­јек­ци­
ја не­го што је ра­ши­ре­но про­стор­но ми­шље­ње ко­је је, ина­че,
ве­о­ма ди­стинкт­но. У мне­њу Евро­пља­на, Бал­ка­на­ца и Ср­ба, и
без об­ја­шње­ња, ја­сно се раз­ли­ку­ју Евро­па и Ази­ја, ма ко­ли­ко
би­ле и оста­ле не­ја­сне њи­хо­ве ме­ђу­соб­не гра­ни­це.
Да ли је, он­да, Евро­а­зи­ја за Ср­бе по­ја­ва и по­јам ко­ји иза­
зи­ва ика­кве ди­ле­ме? Упи­тај­мо се да ли је Ср­би­ја евро­а­зиј­ска
зе­мља? Има ли евро­а­зиј­ства у Ср­би­ји? Уко­ли­ко га има, из че­
га би оно из­ви­ра­ло, на шта се осла­ња­ло, че­му стре­ми­ло и ка­
ко би се гра­ди­ло? Већ и сро­чи­ти и по­ста­ви­ти ова­кав упит о
по­ло­жа­ју вла­сти­те зе­мље за по­не­ко­га за­пад­ња­ка, ду­бо­ко уве­
ре­ног у ис­кљу­чи­во европ­ску и све­е­вроп­ску не­по­бит­ност Ср­
би­је на Бал­ка­ну, до­вољ­но је збу­њу­ју­ће, а мо­жда и ана­хро­но и
је­ре­тич­ко. Ка­кве би, уоп­ште, мо­гли има­ти ве­зе срп­ски на­род
и срп­ски про­стор, срп­ске зе­мље и Ср­би­ја, ге­о­граф­ски по­зи­
ци­о­ни­ра­ни на Бал­ка­ну и у Евро­пи, са Ази­јом и азиј­ством?
Ако та­квих ве­за има, да ли су оне тек до­дир­не и гра­нич­не,
или спо­ља­шње и су­коб­не, или пак, и не­ке из­ну­тра по­ву­че­не,
при­пој­не, тво­ре­ће и (дис)хар­мо­ниј­ске?
Уко­ли­ко се Евро­а­зи­ја у од­но­с у на Евро­пу од­ре­ди као спо­
ља­шња ге­о­граф­ска по­ја­ва, као оно што из­ва­на до­ди­ру­је и
раз­гра­ни­ча­ва Евро­пу, али не и као све­о­бу­хват­ни про­стор
нај­ве­ће мо­гу­ће коп­не­не це­ли­не, та­да Ср­би­ја ни­је у Евро­а­зи­ји
ни­ти су Ср­би Евро­а­зиј­ци. Сход­но та­квом раз­у­ме­ва­њу гра­ни­
че­ња и раз­гра­ни­че­ња Евро­пе и Ази­је фи­гу­ри­шу два оди­ста
раз­ли­чи­та кон­ти­нен­та, при че­му се она област за­пад­не Ази­је,
ко­ја се по­сред­ством не­ких зе­ма­ља коп­не­но „ули­ва“ у ис­точ­
ну област Евро­пе (као што се у обр­ну­том сми­слу та област
Евро­пе „ули­ва“ у за­пад­ну Ази­ју) не тре­ти­ра као део Евро­пе
у стрикт­ном зна­че­њу, не­го као по­себ­на ге­о­граф­ска по­ја­ва –
про­стор, област, ен­ти­тет и сл.
Чак и ако срп­ски про­стор на Бал­ка­ну ни­у­ко­ли­ко ни­је
Евро­а­зи­ја, у из­ло­же­ном ужем и раз­ли­ков­ном сми­слу, а је­сте
у ши­рем син­те­тич­ком зна­че­њу при­па­да­ња Евро­пе дво­кон­ти­
нен­тал­ном евро­а­зиј­ском кон­ти­ну­у­му, у Ср­би­ји се не мо­гу за­

53
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

о­би­ћи из­ве­сне пре­ми­се евро­а­зиј­ских ста­но­ви­шта. Те пре­ми­

се евро­а­зиј­ског до­жи­вља­ја, ка­ко је по­ме­ну­то, осло­ње­не су на
мен­та­ли­тет и јед­но на­ро­чи­то уосе­ћа­ва­ње европ­ске ге­о­гра­фи­
је, у ко­ме, као по­ли­тич­ке ва­ри­ја­бле и кон­стан­те, фи­гу­ри­ра­ју
два кључ­на ре­пре­зен­та евро­а­зиј­ства: Ру­си­ја и Тур­ска.
Са срп­ске стра­не, на­и­ме, тра­ди­ци­о­нал­но се ис­тра­ја­ва на
ту­ма­че­њу од­но­са пре­ма нај­сна­жни­јим фор­ма­ти­ви­ма и аген­
си­ма тог све­то­на­зо­ра. Ту­ма­че­ња и за­сту­па­ња из­ло­же­них евро­
а­зиј­ских све­то­на­зо­ра се де­ша­ва­ју на исто­риј­ској ма­три­ци
оде­ли­тих ис­точ­них на­кло­но­сти и сим­па­ти­ја. У раз­ли­чи­тим
мо­да­ли­те­ти­ма Ср­би се пред­ста­вља­ју као „бал­кан­ски Ру­си“
или „ма­ли Ру­си“, док се ју­жно­сло­вен­ски му­сли­ма­ни сво­ја­та­ју
као на­ро­чи­ти Тур­ци, а Бо­сна и Ко­со­во, на при­мер као „пу­но­
прав­но“ тур­ско на­сле­ђе – ама­нет-др­жа­ве. Чак и ка­да не би
би­ло слич­них и уз­врат­них осе­ћа­ја на срп­ској стра­ни, по­ло­жај
и ка­рак­тер Ср­ба би се раз­ли­чи­то ту­ма­чио и оце­њи­вао у тро­у­
глу Евро­ам ­ е­ри­ке, Ру­си­је и Тур­ске, у скла­ду са основ­ним ин­те­
ре­си­ма сва­ког угла мо­ћи у том ра­зно­кра­ком тро­у­глу.
Ни­с у сви Ср­би у срп­ском про­сто­ру, у срп­ским зе­мља­ма и у
Ср­би­ји ис­точ­ња­ци, ни­ти су сви од­ре­да по опре­де­ље­њу за­пад­
ња­ци. У том по­гле­ду, срп­ски на­род де­ли про­мен­љи­ва осе­ћа­ња
и по­де­ље­не (што зна­чи ра­зно­стра­не) на­кло­но­сти. С об­зи­ром
на ду­бо­ку ет­ноп­си­хич­ку, мен­та­ли­тет­ну и ка­рак­тер­ну уко­ре­
ње­ност сим­па­ти­ја пре­ма ре­ал­но и сим­бо­лич­ки ис­ка­за­ним
раз­ли­чи­тим стра­на­ма све­та на Ис­то­ку и За­па­ду, прак­тич­но
је не­мо­гу­ће утвр­ди­ти ко­ја ори­јен­та­ци­ја има пре­ва­гу. У скла­ду
са исто­риј­ским при­ли­ка­ма ја­ча­ла је јед­на или дру­га ори­јен­та­
ци­ја, али ни јед­на, ни у јед­ном ча­с у, ни­је пот­пу­но, не­по­врат­но
и трај­но пре­ваг­ну­ла.
До­слов­но од­ре­ђе­но, срп­ско евро­а­зиј­ство се, за­пра­во, мо­же
раз­у­ме­ти са­мо кроз при­зму ви­ше­ве­ков­ног ме­сног над­ме­та­ња
ис­точ­ња­штва и за­пад­ња­штва. По­де­ли и су­ко­бу из­ме­ђу раз­ли­
чи­тих вр­ста ис­точ­ња­ка у Ср­би­ји прет­хо­ди при­мар­на де­о­ба
на срп­ске за­пад­ња­ке и ис­точ­ња­ке. При том се евро­а­зиј­ство
у Ср­би­ји ис­по­ља­ва кроз ри­вал­ство две вр­сте ис­точ­ња­штва.
При­мар­на ис­точ­но/за­пад­на по­де­ла на­кло­но­сти од­но­си се на
ду­же ми­ле­ни­јум­ско тра­ја­ње, и мно­го је ста­ри­ја од се­кун­дар­не
ко­ја је на­ста­ла знат­но ка­сни­је, тур­ском ин­ва­зи­јом на Бал­кан
и срп­ске сред­ње­ве­ков­не зе­мље и др­жа­ве.

54
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

У вре­ме­ну оку­па­ци­је срп­ског про­сто­ра тур­ском си­лом,

ислам­ски ори­јен­та­ли­зам Тур­ске су­о­чио се срп­ским ис­точ­
ња­штвом пост­ви­зан­тиј­ске тра­ди­ци­је. У про­стор­ној и кул­
тур­ној ква­ли­фи­ка­ци­ји ис­точ­ног ка­рак­те­ра, кључ­на раз­ли­ка
по­ти­ца­ла је из ре­ли­ги­је и цр­кве­но­сти. Пра­во­слав­ни хри­шћа­
ни Ср­би су­о­чи­ли су се са му­сли­ма­ни­ма Тур­ци­ма. Пот­па­да­
њем под тур­ску власт Ср­би су сво­је ис­точ­ња­штво гра­ди­ли
на ди­фе­рен­ци­ра­ном ет­нич­ком и пра­во­слав­ном ре­ли­гиј­ском
иден­ти­те­т у.38 От­пор у те­жњи да се за­др­жи пле­мен­ски и ет­
нич­ки иден­ти­тет пру­жан је спрам оба чи­ни­о­ца ре­пре­сив­не
ин­те­гра­ци­је и аси­ми­ла­ци­је на Бал­ка­ну – ислам­ске Тур­ске и
за­пад­ног хри­шћан­ства, тј. ка­то­ли­ци­зма за­пад­них им­пе­ри­ја.
Де­ло­ви срп­ског на­ро­да ко­ји су пре­шли у ислам и ка­то­ли­ци­
зам кон­вер­то­ва­ни су у дру­ге на­ро­де/на­ци­је, чи­ме су по­при­
ми­ли дру­га­чи­ја свој­ства за­пад­ња­штва и ис­точ­ња­штва у из­
ван­на­ци­о­нал­ним, не­срп­ским об­ли­ци­ма.
При­мар­но пра­во­слав­но и се­кун­дар­но ислам­ско ис­точ­ња­
штво у Ср­би­ји су пре­тра­ја­ли до на­ших да­на. Не би тре­ба­ло да
збу­ни раз­ме­на и пре­у­зи­ма­ње мар­кант­них ок­ци­ден­тал­них и
ори­јен­тал­них евро­а­зиј­ских ста­но­ви­шта. У за­мр­ше­ном по­ли­
тич­ком жи­во­т у и ге­о­по­ли­тич­ким су­ко­би­ма у так­тич­ке са­рад­
ње и ме­ђу­соб­не ко­а­ли­ци­је ула­зи­ли су за­то­че­ни­ци и пред­став­
ни­ци свих по­ме­ну­тих ори­јен­та­ци­ја пре­ма Евро­пи и Ази­ји.
Да евро­а­зиј­ство мо­же да бу­де ја­сно на­ци­о­нал­но атри­бу­и­
ра­но ука­зу­је при­мер Ру­са и Ту­ра­ка. У срп­ском слу­ча­ју евро­
а­зиј­ство се ис­по­ља­ва кроз мен­та­ли­тет­не, кул­т ур­не и по­ли­
тич­ке фор­ме ру­со­фи­ли­је и тур­ко­фи­ли­је. Због ан­ти­те­тич­ког
ка­рак­те­ра ру­ског и тур­ског ори­јен­та­ли­зма, тј. евро­а­зиј­ства,
из­ве­де­не и ре­флек­то­ва­не фор­ме на срп­ском и ју­жно­сло­вен­
ском про­сто­ру има­ју ри­вал­ски и кон­фликт­ни ка­рак­тер. Док
су у од­но­с у Ру­си­је и Тур­ске ис­точ­ни по­ло­жај, ори­јен­та­ли­зам
и евро­а­зиј­ство усло­вље­ни чи­ње­ни­цом су­ко­ба евро­а­зиј­ских
др­жа­ва мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ног, али и сна­жног им­пе­ри­јал­ног
ис­ку­ства, у слу­ча­ју пост­ју­го­сло­вен­ске Ср­би­је оно се ис­по­ља­
38 Ми­лош Кне­же­вић, „Ге­о­по­ли­тич­ност на­ци­о­нал­ног и ре­ли­гиј­ског иден­ти­те­та.
Мо­гућ­но­сти мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ног ка­па­ци­те­та на­ци­је“, На­ци­о­нал­ни иден­
ти­тет и ре­ли­ги­ја (при­ре­ди­ли Зо­ран Ми­ло­ше­вић и Жи­во­јин Ђу­рић), Ин­
сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2013, стр. 23-65.

55
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ва у дру­га­чи­јим об­ли­ци­ма. Ди­ле­ма је да ли се ори­јен­та­ли­зам

и евро­а­зиј­ство два пре­до­че­на ти­па мо­гу ква­ли­фи­ко­ва­ти као
на­ци­о­нал­ни, тј. срп­ски, или је тач­ни­је ре­ћи да се ис­по­ља­ва­ју
у Ср­би­ји, али да не­ма­ју на­ци­о­нал­ну атри­бу­ци­ју? Јер, док се
Ср­би, на­кло­ње­ни сло­вен­ском и ру­ском Ис­то­ку, не до­во­де­ћи
ни­чим у пи­та­ње и не ме­ња­ју­ћи свој на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет,
осла­ња­ју на евро­а­зиј­ску Ру­си­ју, до­тле се део му­сли­ма­на на
срп­ском про­сто­ру и у Ср­би­ји, осла­ња на Тур­ску и арап­ски
ислам, а да при том углав­ном не­ги­ра­ју сво­је при­па­да­ње срп­
ском ет­но­на­ци­о­нал­ном кор­пу­с у. Об­ли­ко­ва­ни у но­ву на­ци­ју
Бо­шња­ка, ју­жно­сло­вен­ски му­сли­ма­ни сво­је ис­точ­ња­штво,
ори­јен­та­ли­зам и евро­а­зиј­ство ни­ка­да не ве­зу­ју за сло­вен­
ски свет, пра­во­сла­вље и Ру­си­ју, не­го ис­кљу­чи­во за ислам­ске
зе­мље, пре свих за Тур­ску. У све­тлу из­ло­же­ног, му­сли­ма­ни
Бо­шња­ци као не-Ср­би sui ge­ne­ris, у срп­ском про­сто­ру и у Ср­
би­ји, ни­с у ре­пре­зен­ти срп­ских ис­точ­ња­ка, али је­с у ју­жно­сло­
вен­ски ис­точ­ња­ци.
Пре­до­че­ном се, до­ду­ше, мо­гу ста­ви­ти и два при­го­во­ра. Пр­
ви се од­но­си на по­сто­ја­ње пре­ла­зних ет­но­на­ци­о­нал­них и ре­
ли­гиј­ских ва­ри­је­те­та у срп­ском на­ро­ду ка­кви су, на при­мер,
Ср­бо­му­сли­ма­ни или Ср­бо­ка­то­ли­ци.39 За њих се мо­же ре­ћи да,
и по­ред вер­ске кон­вер­зи­је из пра­во­сла­вља у ислам и ка­то­ли­
чан­ство, ни­с у из­гу­би­ли при­мар­ни срп­ски ет­но­на­ци­о­нал­ни
ка­рак­тер. Но, пре­ма све­до­че­њу исто­ри­је, кон­вер­зи­ја је ре­зул­
ти­ра­ла њи­хо­вом пер­му­та­ци­јом у ка­то­лич­ко за­пад­ња­штво и
ислам­ско ис­точ­ња­штво, при че­му је ово дру­го по­ја­ча­ло свој
то­бо­же „чи­сти“ европ­ски и евро­а­зиј­ски ка­рак­тер. По­врат­ни
Ср­бо­му­сли­ма­ни, на­им ­ е, не од­ри­чу соп­стве­ну ет­но­на­ци­о­нал­
ну и ре­ли­гиј­ску двој­ност, а ти­ме и по­ли­и­ден­ти­тет­ну ис­точ­
ност: ону срп­ско­сло­вен­ску и ону нео­д­рек­ну­т у ислам­ску, али
не и тур­ску. Ово осе­тљи­во ет­ноп­си­хо­ло­шко под­руч­је по­сто­
ја­ња двој­них иден­ти­те­та и иден­ти­фи­ка­ци­ја у срп­ском на­ро­ду
је ве­о­ма за­мр­ше­но, то­ли­ко та­бу­и­зо­ва­но и то­ли­ко не­ис­тра­же­
но.
39 О то­ме де­таљ­ни­је ви­де­ти у збор­ни­ку: О Ср­би­ма му­сли­ман­ске ве­ро­и­спо­ве­сти
(при­ре­дио Мом­чи­ло Су­бо­тић), Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град,
2012. (на­ро­чи­то у: Пе­тар Ми­ло­са­вље­вић, „О Ср­би­ма му­сли­ман­ске ве­ро­и­спо­
ве­сти“, стр. 163-171; Рад­ми­ло Ма­ро­је­вић, „Тур­ци, Бо­шња­ци или Ср­би ислам­
ске вје­ро­и­спо­ве­сти“, стр. 171-185)

56
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

Дру­ги при­го­вор се од­но­си на про­за­пад­не ма­ни­пу­ла­тив­не

функ­ци­о­на­ли­за­ци­је ју­жно­сло­вен­ских ис­точ­ња­ка, му­сли­ма­на
и Бо­шња­ка. На ма­три­ци кон­ти­нен­тал­ног и гло­бал­ног, евро­
а­ме­рич­ког и евро­у­ниј­ског ри­вал­ства и су­ко­ба са Ру­си­јом и
дру­гим евро­а­зиј­ским чи­ни­о­ци­ма, ју­жно­сло­вен­ски му­сли­ма­
ни Бо­шња­ци су у фа­зи раз­би­ра­спа­да фе­де­рал­не Ју­го­сла­ви­
је ко­ри­шће­ни као ка­та­ли­за­тор за­ми­шље­них де­струк­тив­них
про­це­са.40 У ме­диј­ском при­ка­зу су­ко­бље­них стра­на ства­ра­на
је из­о­па­че­на сли­ка о му­сли­ма­ни­ма Бо­шња­ци­ма као ло­кал­ним
ре­пре­зен­ти­ма За­па­да ко­ји су у пот­пу­но­сти усво­ји­ли за­пад­не
вред­но­сти, и, са су­прот­не стра­не, Ср­би­ма као без­на­де­жним и
кр­во­жед­ним ори­јен­тал­ци­ма ко­ји бе­со­муч­но при­ме­њу­ју нај­
го­ру то­та­ли­тар­ну и ге­но­цид­ну по­ли­ти­ку. У кри­во­тво­ре­ној
сли­ци ју­го­сло­вен­ског су­ко­ба Ср­би­ма је до­де­ље­на ори­јен­тал­
на и оп­скур­на ази­јат­ска уло­га, а ју­жно­сло­вен­ским му­сли­ма­
ни­ма про­е­вроп­ска и про­све­тље­но ве­стер­ни­стич­ка.

АЛ­ТЕР­НА­ТИ­ВЕ СРП­СКЕ СПОЉ­НЕ ПО­ЛИ­ТИ­КЕ

Ис­точ­ња­штво, ори­јен­та­ли­зам и евро­а­зиј­ство, да­кле, ни­
су са­мо ге­о­кул­т ур­не од­ред­ни­це би­ћа срп­ског на­ро­да не­го и
пре­с уд­не ка­рак­те­ри­сти­ке ге­о­по­ли­тич­ког по­ло­жа­ја у по­де­ље­
ном и усит­ње­ном све­т у Бал­ка­на. Ода­тле се древ­не свет­ско­и­
сто­риј­ске де­мар­ка­ци­је, пар­ти­ку­ла­ри­зми и кон­фрон­ти­ра­ња и
дан-да­нас по­ја­вљу­ју као деј­ству­ју­ћи чи­ни­о­ци у по­ли­тич­ком
жи­во­т у Ср­би­је. Евро­пе­из­ ам и евро­а­зиј­ство, на­им ­ е, оли­ча­
ва­ју, су­прот­ста­вље­не по­гле­де на свет уну­тар по­ли­цен­трич­
но устро­је­ног по­рет­ка зе­ма­ља-др­жа­ва ко­је по­сто­је у срп­ском
ет­но­на­ци­о­нал­ном про­сто­ру: Ср­би­је, Цр­не Го­ре и Ре­пу­бли­ке
Срп­ске.
Офи­ци­јел­на спољ­но­по­ли­тич­ка ори­јен­та­ци­ја пост­ју­го­сло­
вен­ске Ср­би­је је, у овом ча­с у, из­ра­зи­то про­за­пад­на. То усме­
40 Ми­лош Кне­же­вић, „Вер­ски чи­ни­лац се­це­си­о­них су­ко­ба. Ве­ра и цр­ква у про­
це­с у раз­ла­га­ња др­жа­ве“, Ре­ли­ги­ја из­ме­ђу исти­не и дру­штве­не уло­ге (при­ре­
ди­ли: Вла­де­та Је­ро­тић и Ми­ро­слав Ива­но­вић), Де­ре­та, Бе­о­град, 2009, стр.
199-213; Ми­лош Кне­же­вић,„Хро­но­топ не­ста­на­ка Ју­го­сла­ви­је. Про­блем­ско
по­ље, при­сту­пи, ме­то­де, раз­у­ме­ва­ња“, Раз­би­ја­ње Ју­го­сла­ви­је (при­ре­ди­ли:
Жи­во­јин Ђу­рић, Ми­лош Кне­же­вић, Ми­лан Јо­ва­но­вић), Ин­сти­т ут за по­ли­
тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012, стр. 31-69.

57
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ре­ње др­жав­не по­ли­ти­ке ре­зул­тат је че­твр­тве­ков­ног раз­во­ја

при­ли­ка у раз­ло­же­ном пост­ју­го­сло­вен­ском про­сто­ру. Срп­
ски ве­стер­ни­зам ни­је, ме­ђу­тим, то­ли­ко плод не­ке ду­бо­ко
за­сно­ва­не ге­о­по­ли­тич­ке про­јек­ци­је, ко­ли­ко ни­за спољ­но­по­
ли­тич­ких при­ста­на­ка на усло­ве и при­ти­ске ко­ји­ма је Ср­би­ја
из­ло­же­на и по­сле не­стан­ка свог „скра­ће­ног“ и крат­ко­трај­ног
ју­го­сло­вен­ског об­ли­ка. У срп­ском слу­ча­ју се, на­им ­ е, ме­ша­
ју крат­ко­роч­ни спољ­но­по­ли­тич­ки и ди­пло­мат­ски по­те­зи,
тех­нич­ки про­це­ду­ра­ли­зам и овла­шни це­ре­мо­ни­ја­ли­зам, са
одусд­но ва­жним пи­та­њи­ма ко­лек­тив­не, на­ци­о­нал­не и др­
жав­не ег­зи­стен­ци­је. У кон­фу­зи­ји ефе­мер­ног и есен­ци­јал­ног,
над ду­бо­ким ге­о­по­ли­тич­ким уви­ди­ма кон­стан­ти-сил­ни­ца и
трај­ни­ца ге­о­по­ли­тич­ког по­ло­жа­ја Ср­би­је – до­ми­ни­ра про­за­
пад­на ди­пло­мат­ска ка­зу­и­сти­ка ко­ја срп­ски по­ло­жај по­сма­
тра из­ван прин­ци­па, ока­зи­о­на­ли­стич­ки.
Ср­би­ја је из Ђин­ђи­ће­вих, Дра­шко­ви­ће­вих и Та­ди­ће­вих
до­сов­ских вре­ме­на на­сле­ди­ла спољ­но­по­ли­тич­ку „стра­те­ги­
ју“ осла­ња­ња на „че­ти­ри сту­ба“: САД, Европ­ску уни­ју, Ру­си­
ју и Ки­ну. Ова „че­тво­ро­стуб­на“ спољ­на по­ли­ти­ка зе­мље ни­је
да­та у про­грам­ском или де­кла­ра­тив­ном ви­ду већ у про­ба­би­
ли­стич­ким фор­ма­ма све ве­ће ве­за­но­сти срп­ске тран­зи­ци­о­
не суд­би­не за за­пад­ну ге­о­по­ли­тич­ку во­љу у ре­ги­о­ну.41 По­ред
че­ти­ри сва­ка­ко нај­сна­жни­је и нај­ва­жни­је гло­бал­не си­ле, у
те­ку­ћој ди­пло­мат­ској ак­тив­но­сти срп­ска стра­на је у „стра­те­
шке парт­не­ре“ про­мо­ви­са­ла и дру­ге ак­те­ре, по­пут Не­мач­ке,
Фран­цу­ске, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Ита­ли­је, Тур­ске, итд. Та­ко је
на­ста­ла не­ја­сна сли­ка ко је, у ства­ри, стра­те­шки парт­нер – да
ли све на­бро­ја­не зе­мље, или са­мо не­ке од њих? И ко­је?
Очи­глед­но, пост­ју­го­сло­вен­ској Ср­би­ји, у ње­ној европ­ско/
евро­а­зиј­ској спољ­но­по­ли­тич­кој „ра­зро­ко­сти“, би­ло је ите­ка­
ко ста­ло да стек­не што ве­ћи број при­ја­те­ља, чак и на оним
ме­сти­ма ко­ја се мо­гу ла­ко де­фи­ни­са­ти као ме­ста тра­ди­ци­
о­нал­ног ге­о­по­ли­тич­ког про­тив­ни­штва и не­при­ја­тељ­ства.
Про­ме­на спољ­но­по­ли­тич­ке па­ра­диг­ме ни­је из­вр­ше­на на би­
ло ка­квој про­грам­ској плат­фор­ми, те­о­риј­ском уте­ме­ље­њу и
41 Ми­лош Кне­же­вић, „Ср­би­ја на за­пад­но-ис­точ­ној ве­тро­ме­ти­ни. Срп­ска по­ли­
ти­ка из­ме­ђу ве­стер­ни­зи­ма и ру­со­фи­ли­је“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, бр. 1-2/2009.,
Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2009, стр. 77-112.

58
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

раз­у­ме­ва­њу срп­ског по­ло­жа­ја и срп­ског пи­та­ња42, не­го на им­

про­ви­зо­ри­ји­ма, про­ба­би­ли­зму и праг­ма­тич­но­сти тре­нут­них
из­во­ра у скла­ду са „но­вом ре­ал­но­шћу“, без об­зи­ра на ду­го­
роч­не не­га­тив­не по­сле­ди­це.
Сло­ган „Евро­па не­ма ал­тер­на­ти­ву“ сим­бо­ли­ше ста­ње ду­
ха у нај­ве­ћем де­лу срп­ске по­ли­тич­ке ели­те дис­по­ни­ра­не на
од­лу­чи­ва­ње о сме­ру, прав­цу и ци­ље­ви­ма спољ­не по­ли­ти­ке.
Про­јек­то­ва­но бе­зал­тер­на­тив­но ста­ње омо­гу­ћи­ло је пли­му
сво­је­вр­сног про­е­вроп­ског екс­лу­зи­ви­зма, у ко­ме за­да­те евро­
ин­те­гра­ци­је ни­с у има­ле ни­ка­кву, чак ни хи­по­те­тич­ку кон­ку­
рен­ци­ју. Ода­тле је евро­а­зиј­ство, и уоп­ште, про­ис­точ­ни смер,
ели­мин­сан из офи­ци­јел­них де­ба­та и ста­но­ви­шта. При то­ме је
за­бо­ра­вље­на и за­ми­сао по­ли­тич­ке и вој­не не­у ­трал­но­сти, ко­ја
је, да се под­се­ти­мо, сре­ди­ном пр­ве де­це­ни­је 21. ве­ка би­ла и
део зва­нич­не срп­ске по­ли­ти­ке. Убр­зо се по­ка­за­ло да „европ­
ски пут“ Ср­би­је ни­је крат­ко пу­то­ва­ње са три­јум­фал­ним до­
ла­ском на же­ље­но од­ре­ди­ште, не­го ду­го и муч­но, усло­ви­ма и
ул­ти­ма­т у­ми­ма ис­пу­ње­но кан­ди­дат­ско кре­та­ње ка ци­љу ко­ји
из­ми­че у ма­гли обе­ћа­ња и од­ла­га­ња. Про­за­пад­на спољ­но­по­
ли­тич­ка ори­јен­та­ци­ја, као и об­ли­ци ве­стер­ни­стич­ке све­сти
пост­ју­го­сло­вен­ске Ср­би­је ис­ка­за­ни су из струк­т ур­но и про­
це­сно не­про­ве­ре­не на­кло­но­сти би­рач­ког те­ла. Ни у јед­ном ча­
су ни­је ег­закт­но утвр­ђе­но са ко­јим би­рач­ким ле­ги­ти­ми­те­том
рас­по­ла­же онај део по­ли­тич­ке ели­те ко­ји је „европ­ски пут“
про­гла­сио бе­зал­тер­на­тив­ним. Та „бе­зал­тер­на­тив­ност“ се јед­
но­став­но и нео­бра­зло­же­но са­мо ме­диј­ски прет­по­ста­вља.
Ода­ле се евро­а­зиј­ски дис­курс у кон­крет­ним окол­но­сти­ма
по­ли­тич­ког жи­во­та ука­зу­је као ал­тер­на­ти­ва при­вид­но бе­зал­
тер­на­тив­ном ста­њу, тим ви­ше што су уда­ри еко­ном­ске и фи­
нан­сиј­ске кри­зе 2008. и 2011. го­ди­не озбиљ­но уз­др­ма­ли ге­о­е­
ко­ном­ски при­мат евро­а­ме­рич­ког све­та. По­ме­ра­њем те­жи­шта
мо­ћи и ства­ра­њем мул­ти­по­лар­ног по­рет­ка у ко­ме уче­ству­ју и
три зе­мље гру­па­ци­је БРИКС из про­сто­ра Евро­а­зи­је – Ру­си­ја,
Ки­на, Ин­ди­ја – већ су про­ме­ни­ле сли­ку све­та. Ка­пи­тал ко­ји
је Ср­би­ја при­ну­ђе­на да по­зајм­љу­је на­ла­зи се у евро­а­зиј­ском
42 О по­ку­ша­ју раз­у­ме­ва­ња срп­ског по­ло­жа­ја и срп­ског пи­та­ња ви­де­ти у: Ми­
лош Кне­же­вић, „Срп­ски на­род пре и по­сле Ју­го­сла­ви­је. Срп­ско пи­та­ње у
ре­тро­спек­ти­ви и пер­спек­ти­ви“, Срп­ско пи­та­ње на Бал­ка­ну да­нас (уре­дио
Мом­чи­ло Су­бо­тић), Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2013, стр. 9-59.

59
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ре­ги­о­ну. Та окол­ност још увек ни­је про­пра­ће­на про­ме­ном од­

но­са сна­га, кла­сич­но де­фи­ни­са­них за­пад­ња­ка и ис­точ­ња­ка у
срп­ском еста­бли­шмен­т у и опо­зи­ци­ји. Ода­тле се све че­шће ја­
вља­ју пред­ло­зи за ре­де­фи­ни­са­ње срп­ске спољ­не по­ли­ти­ке и
про­пи­ти­ва­ње ге­о­е­ко­ном­ске и ге­о­по­ли­тич­ке ре­ал­но­сти по­ло­
жа­ја Ср­би­је да­нас.43
На­по­слет­ку, евро­а­зиј­ство у Ср­би­ји и срп­ско евро­а­зиј­ство
сва­ка­ко по­сто­је. Ти фе­но­ме­ни су уоч­љи­ви, али не на ти­пи­чан
и кла­си­чан на­чин, као ре­ци­мо у Ру­си­ји. Спе­ци­фич­ност евро­
а­зиј­ске ком­по­нен­те у Ср­би­ји, ка­ко је из­ло­же­но, је­сте у ње­ној
ра­зно­ли­ко­сти, па чак и у уну­тра­шњој су­прот­но­сти. За раз­ли­
ку од им­пе­ри­јал­не и екс­пан­зив­не аро­ме, ка­ква се осе­ћа у те­
мељ­ним евро­а­зиј­ским ста­но­ви­шти­ма, пре свих Ру­си­је, а он­да
и Тур­ске, у Ср­би­ји ево­а­зиј­ство има огра­ни­че­ни по­ли­тич­ки
до­мет. На­гла­ше­ни­је у исто­ри­ји и у ге­о­кул­т ур­ним по­гле­ди­ма
не­го у ак­т у­ел­ној ге­о­по­ли­ти­ци, оно се ис­по­ља­ва као за­пад­ња­
штву су­прот­но ис­точ­ња­штво. Но, и по­ред то­га за ду­бље раз­
у­ме­ва­ње кон­фу­зних ста­ња у ко­је не­пре­кид­но за­па­да Ср­би­ја,
нео­п­ход­но је ис­тра­жи­ти и раз­у­ме­ти ствар­не и хи­по­те­тич­ке
до­ме­те евро­а­зиј­ства у ње­го­вом сло­вен­ско-пра­во­слав­ном и
ру­со­фил­ном ви­ду, али и у ори­јен­тал­но ислам­ским об­ли­ци­ма
ис­по­ља­ва­ња.
УМЕ­С ТО ЗА­КЉУЧ­КА:
ЗА И ПРО­ТИВ ЕВРО­А­ЗИЈ­С ТВА
Под­се­ти­мо се још јед­ном да су нај­ве­ће и нај­сна­жни­је
европ­ске зе­мље ве­ко­ви­ма кул­т у­рал­но и ге­о­по­ли­тич­ки, прак­
сом вој­не хе­ге­мо­ни­је, им­пе­ри­јал­не екс­пан­зи­је и еко­ном­ске
екс­пло­а­та­ци­је ин­фе­ри­о­ри­зо­ва­ле Ази­ју и Азиј­це. Кул­ми­на­ци­
ја до­ми­на­ци­је је до­се­за­на у европ­ским „от­кри­ћи­ма“ обил­них
азиј­ских ре­с ур­са то­ком ко­ло­ни­јал­ног раз­до­бља. Иако ре­с урс­
на атрак­тив­ност и про­дук­тив­ност Ази­је не је­ња­ва, у са­вре­ме­
ном до­бу кон­фи­гу­ра­ци­ја гло­бал­не мо­ћи се ве­о­ма про­ме­ни­ла.
По­ред све ду­бљих спо­зна­ја не­за­у­ста­вље­ног опа­да­ња
европ­ске мо­ћи, пре­те­ра­но ре­ла­ти­ви­зо­ва­ње зна­че­ња и зна­ча­
ја Евро­пе у све­т у гло­бал­них од­но­са, ни­је у скла­ду са на­ра­

43 О то­ме: Ду­шан Про­ро­ко­вић, „Евро­а­зиј­ска ал­тер­на­ти­ва Ср­би­је. Да ли је мо­гу­

ће и ка­ко?“ www.stan­dard.rs.du­san-pro­ro­ko­vic-evro­a­zij­ska-al­ter­na­ti­va-sr­bi­je .

60
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

слом све­шћу Евро­пља­на, европ­ским па­три­о­ти­змом и ја­ким

те­жња­ма европ­ског пост­ко­ло­ни­јал­ног и по­стим­пе­ри­јал­ног
са­мо­о­др­жа­ња. На од­ре­ђе­ни на­чин та­кво ре­ла­ти­ви­зо­ва­ње је и
ан­ти­е­вроп­ско, па та­ко и ауто­де­струк­тив­но. А упра­во је­дан од
екс­трем­них ви­до­ва евро­а­зиј­ског дис­кур­са осла­ња се на злу­
ра­ди и злоб­ни при­каз „кра­ја Евро­пе“ ко­ја је не­ка­да „вла­да­ла
све­том“. Без об­зи­ра што не­ка­да ом­ни­по­тент­не и хе­ге­мо­ни­јал­
не Евро­пе за­и­ста ви­ше не­ма, са­вре­ме­на европ­ска сла­бост још
увек не озна­ча­ва и ње­ну не­по­врат­ну аго­нал­ну фа­зу. Евро­па
ни­је исто­риј­ски до­крај­че­на, ни­ти је ко­нач­но ка­пи­т у­ли­ра­ла
пред из­ва­не­вроп­ским чи­ни­о­ци­ма. Fi­nis Euro­pae од­но­си се са­
мо на Евро­пу ко­ју смо до са­да зна­ли, али не и на Евро­пу ко­ју
би же­ле­ли да упо­зна­мо. Та­ква Евро­па у раз­у­ђе­ној це­ли­ни сво­
га би­ћа над­ма­ша по­ја­ву и по­јам Евро­пе уни­је.44
Евро­а­зиј­ство је је­дан од по­ли­тич­ки фо­ку­си­ра­них и, мо­же
се ре­ћи, емо­ци­ја­ма за­си­ће­них фе­но­ме­на из усво­је­ног ка­те­го­
ри­јал­ног апа­ра­та ге­о­по­ли­ти­ке. Ге­о­по­ли­тич­ки фор­ми­ран по­
јам Евро­а­зи­је се за­сни­ва на ге­о­граф­ској по­ја­ви до­ди­ра, про­
же­то­сти и це­ли­не два кон­ти­нен­та, али се у све­му не по­ду­да­ра
са ге­о­граф­ским пред­ло­шци­ма. Ши­ре­ње и су­жа­ва­ње ге­о­граф­
ског пре­по­зна­ва­ња и од­ре­ђе­ња евро­а­зиј­ске по­ја­ве вр­ши се са
иде­о­ло­шког ста­но­ви­шта про­пул­зи­је ин­те­ре­са, и спољ­но­по­
ли­тич­ке и ге­о­стра­те­гиј­ске по­жељ­но­сти. У не­мир­ним вре­ме­
ни­ма из­гу­бље­не рав­но­те­же и су­ко­ба по­ја­ве Евро­пе и Ази­је
у евро­а­зиј­ском са­ста­ву ме­ња­ју до­ме­те и сна­гу. У са­ме­ра­ва­њу
ве­ћег и ма­њег, ва­жног и не­ва­жног, моћ­ног и не­моћ­ног, Евро­
па и Ази­ја гу­бе и до­би­ја­ју на ме­ђу­соб­ном зна­ча­ју и ве­ли­чи­ни.
Та­ко се око из­вор­ног, тј. кла­сич­ног евро­а­зиј­ства и ње­го­вих
пост- и нео-ва­ри­јан­ти, и да­ље мно­же и пре­пли­ћу по­зи­тив­на и
не­га­тив­на ми­шље­ња али и раз­ли­чи­те емо­ци­је.
У по­ли­ти­ци су емо­ци­је го­то­во не­из­бе­жне. Ско­ро сва­ки
по­ли­тич­ки фе­но­мен иза­зи­ва емо­тив­не ре­ак­ци­је, сва­ку по­
ли­тич­ку по­ја­ву пра­те емо­ци­је ко­је до­при­но­се и тво­ре по­ли­
44 О тран­сцен­дент­ним ци­ви­ли­за­циј­ским свој­стви­ма Ста­рог кон­ти­нен­та, пре­
ва­зи­ла­зе­ћој и на­ди­ла­зе­ћој по­ја­ви и пој­му Евро­пе у од­но­с у на кон­ти­нен­тал­ни
ге­о­по­ли­тич­ки пар­ти­ку­ла­ри­зам, те пој­мов­ну не­до­стат­ност Европ­ске уни­је,
ви­де­ти у: Ми­лош Кне­же­вић, Евро­па иза ли­ме­са, Сло­бод­на књи­га, Бе­о­град,
2001. (гла­ва „Ре­флек­си европ­ског ли­ка“, стр. 137-183,) и Ми­лош Кне­же­вић,
Евро­скеп­ти­ци­зам, За­слон, Бе­о­град, 2008. (гла­ва „Без­из­глед­ност европ­ског
ап­со­лу­ти­зма“, по­гла­вље „Ма­ла Уни­ја у ве­ли­кој Евро­пи“, стр. 114-116)

61
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

тич­ке ста­во­ве и опре­де­ље­ња. Та­ко се и по­ја­ва и по­јам (нео)

евро­а­зиј­ства усва­ја­ју или од­би­ја­ју, сход­но те­о­риј­ским, али и
иде­о­ло­шким, док­три­нар­ним и про­па­ганд­ним мо­ти­ви­ма. У
ста­во­ви­ма pro et con­tra (нео)евро­а­зиј­ства ни­је то­ли­ко на ме­ти
ге­о­граф­ска по­ја­ва ком­пакт­ног коп­на Евро­а­зи­је ко­ли­ко ње­на
ге­о­по­ли­тич­ка ква­ли­фи­ка­ци­ја.45
Евро­а­зи­ју, до­ду­ше, ви­ше од дру­гих осе­ћа­ју и до­жи­вља­ва­
ју они на­ро­ди/на­ци­је и оне др­жа­ве ко­је у свом би­ћу са­др­же
двој­ни евро­а­зиј­ски по­ло­жај и сим­би­о­тич­ку евро­а­зиј­ску кул­
ту­ру. Не­ке од њих, у скла­ду са пре­те­жно­шћу кон­ти­нен­тал­них
ком­по­нен­ти и соп­стве­ним ге­о­по­ли­тич­ким и ге­о­кул­т ур­ним
хте­њем, ис­ка­зу­ју или европ­ско или азиј­ско опре­де­ље­ње, док
се дру­ге де­кла­ра­тив­но усре­ди­шта­ва­ју у евро­а­зиј­ској иден­ти­
тет­ној двој­но­сти.
Да би се зна­ло шта је и ко­ли­ка је Евро­а­зи­ја по­треб­но је да
зна­мо шта је, или бо­ље ре­че­но, ко је Евро­па и ко­ја је ње­на гло­
бал­на адре­са?! Европ­ски при­ступ по­тре­бан је са ја­сног евро­
по­ло­шког, бал­ка­но­ло­шког и на­ци­о­нал­ног по­ла­зи­шта Ста­рог
кон­ти­нен­та ко­ји по­се­ду­је са­мо­свој­ност и са­мо­бит­ност, не­
сум­њи­ви исто­риј­ски и ци­ви­ли­за­циј­ски иден­ти­тет ко­ји је ду­
го био је­ди­ни раз­вој­ни обра­зац за чи­тав свет.
Ово сен­ти­мен­тал­но под­се­ћа­ње на за­ви­чај­ну „европ­ску ку­
ћу“ ну­жно је и сто­га што се евро­а­зиј­ском ин­тер­пре­та­ци­јом
са­да­шњо­сти и бу­дућ­но­сти ла­ко мо­же по­кли­зну­ти у фал­сич­
но бр­ка­ње и за­ме­ну иде­ја и ста­но­ви­шта, та­ко да „на­шу је­ди­
ну“ Евро­пу не­на­да­но по­ти­сне не­ка од вр­ста и под­вр­ста Ази­је,
или не­што дру­го, или тре­ће – не­ев­ роп­ски или ан­ти­ев­ роп­ски
схва­ће­на Евро­а­зи­ја, на при­мер. То би тре­ба­ло из­бе­ћи, чак и
у те­мељ­но и не­из­бе­жно гло­ба­ли­зо­ва­ном, тј. еклек­ти­зо­ва­ном
све­т у где све ли­чи јед­но на дру­го, или, пак, све не ли­чи ни на­
шта. Ода­тле је, ко­ли­ко по­треб­но, то­ли­ко и ко­ри­сно, смо­тре­
но ло­гич­ко раз­ли­ко­ва­ње по­ја­ва и пој­мо­ва, по­го­то­ву у сфе­ри
евро­а­зиј­ске ге­о­по­ли­ти­ке.

45 О то­ме де­таљ­ни­је ви­де­ти у: Ми­ло­мир Сте­пић, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­е­вро­а­зиј­ства.

По­зи­ци­ја срп­ских зе­ма­ља, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2013.
(гла­ва „Ме­ха­ни­зми спро­во­ђе­ња и спре­ча­ва­ња ге­о­по­ли­ти­ке нео­е­вро­а­зиј­
ства“, стр. 143-159)

62
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

Milos Knezevic
EUROPE VIS-À-VIS ASIA – EURASIA:
CONTRIBUTION TO THE POSSIBLE UNDERSTANDING
OF EURASIA AND EURASIANISM

Resume

The land boundary between Europe and Asia is mainly im­

plied, but it is almost never accurately derived. That bound­
ary is geographically conventional. The dilemma if Europe is
only the furthest western and the biggest peninsula of Asia, is
being eliminated by the usual two-continental discourse. The
old continent Europa, is being treated as a special geographi­
cal macro phenomenon – a continent – and its peninsular
character is being tentatively mentioned. On the other hand,
Eurasiansm presupposes both one-continent and two-conti­
nents. If seen abstractedly and holistic, it points to the unique
land mass, while from the particular starting points within
the spatial unity, two-sidedness can be noticed.
The only two countries which by their real position and place
on the world map point to the Eurasian character are Russia
and Turkey. Both are partly European and Asian country,
respectively. Yet, Eurasianism, both in theoretical and doc­
trinal approach, is mostly being associated with Russia and
its foreign policy and strategy.
In the local Eurasian overview, there is a differentiation
between positive and negative Eurasianism. The first is be­
ing spotted by the positive attitudes of most Serbs towards
the Eastern, Orthodox, Slavic and Russian factor, while the
other manifests itself by the averse and negative attitudes to­
wards also Eastern, but islamic Turkey.
Actually, there are two possible types of interpretation of
Eurasia: the autochthonous Eurasianism, but also indirect
and derived, allochthonous Eurasianism in the countries
that don’t have Eurasian geographic character, nor represent
the Eurasian ideology. Those countries include most Balkan
people, South Slavs, Serbs and of course, Serbia.
Still, Eurasianism is on the Balkan reflected more intensly
than in other European areas. That reality is a consequence

63
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

of the centuries-long exposure to the Oriental influences dur­

ing the Turkish occupation. Also, the orientation of the South
Slavic and Serbian people towards the biggest Slavic people
and state on the East – Russia – caused Eurasian feelings.
The Eurasianism in the Serbian area and among the Serbs is
ambivalent. It shows itself as an repulsive attitude towards
the islamic Orient, and as the Orthodox reciprocity and
sence of the Eastern European identity. The Eurasian sedi­
ments and sentiments are being expressed on a specific man­
ner in the mentality of the South Slavic Bosniak muslims.
Therefore, the experience of Eurasia and the interpretative
approach towards Eurasianism are by no means unique, nor
can be reduced to Western, mostly negative stances. Also,
one must make a difference between the interpretation of
the authentic Eurasianism of the Russian Eurasians, and the
local political, geopolitical and geocultural comprehension
which are not ultimately alike to the Russian Eurasianism.
The academic interpretations in the area of review of the
history of the Eurasian ideas from the past are not enough,
one must question and think over alive and influental forms
of the Eurasian sensibility and mentality in these areas. In
that manner, without doubt, the existing local experience of
the European East and Eurasia, i.e. Orient and Eurasianism
will be more relief and therefore more comprehensible.
Key words: Serbian area, Balkan, East, Europe, Asia, Eur­
asia, Russia, Turkey, Europeanism, Occidentalism, Euro
Americanism, Asiatism, Orientalism, Eurasianism

Ми­лош Кне­же­вич
ЕВРО­ПА К АЗИИ – ЕВРА­ЗИЯ
К ВО­ЗМО­ЖНОМ ПО­НИ­МА­НИИ ЕВРА­ЗИЙ
И ЕВРА­ЗИ­Й­С ТВА

Ре­зю­ме

Евра­зия явля­ет­ся не то­ль­ко ге­о­гра­фи­че­ским фак­том

еди­ной мас­сы зе­мли и са­мой бо­ль­шей ча­сти кон­ти­нен­
та, но и зна­чи­те­ль­ной ге­о­по­ли­ти­че­ской иде­ей и все

64
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

ча­ще ис­по­ль­зу­е­мой се­ман­ти­че­ской кон­струк­ци­ей.В ге­

о­по­ли­ти­че­ской те­о­рии и прак­ти­ке явля­ют­ся ва­жны­
ми не то­ль­ко­зна­ния но и опыт и на­зна­че­ние явле­ни­
ий опре­де­лен­ной чув­стви­те­ль­но­сти. Об­су­жде­но са­мое
ва­жное от­но­ше­ние осно­вы­ва­ю­щ­ее явле­ние и по­ня­тие и
это Евро­па и Азия. Бы­ло так­же сде­ла­но раз­ли­чие ме­
жду ге­о­гра­фи­че­ски­ми и ге­о­по­ли­ти­че­ски­ми кон­цеп­ци­
я­ми Евра­зии, и так­же ме­жду иде­о­ло­ги­че­ски­ми и док­
три­на­ль­ны­ми фор­ма­ми клас­си­че­ско­го евра­зи­й­ства
и нео­ев­ ра­зи­й­ства. На пе­ред­нем пла­не на­хо­дят­ся рус­
ское евра­зи­й­ство и ту­рец­кое евра­зи­й­ство, но и осо­бая
фор­ма евро-аме­ри­кан­ско­го евра­зи­й­ства. Эта ста­тья
опи­сы­ва­ет во­змо­жно­сть­тро­й­но­го ба­зо­во­го по­ни­ма­
ния изу­ча­е­мо­го явле­ния: Евро­пы и Азии, Евро­по-Азии
и Евра­зии.Осо­бое зна­че­ние при­да­ет­ся евро­пе­й­ским
Бал­ка­нам и их ро­ли­про­стран­ствен­ных, ге­о­по­ли­ти­че­
ских и ге­о­ку­ль­тур­ных свя­зей с Ази­ей.Под­ра­зу­ме­ва­ет­
ся евра­зи­й­ский ком­по­нент серб­ско­го опы­та Евра­зии
и про­ти­во­по­ло­жны­хот­но­ше­ний к евра­зи­й­ству. На­ко­
нец, ав­тор рас­сма­три­ва­ет и ак­ту­а­ли­за­цию и ба­лан­
си­ров­ку во­сточ­ной и евра­зи­й­ской вне­шней по­ли­ти­ки
и ге­ос­ тра­те­ги­че­ской оп­ции, свя­зан­ных с по­ня­ти­ем по­
ли­ти­че­ско­го и во­ен­но­го не­й­тра­ли­те­та.
Клю­че­вые сло­ва: Серб­ский про­стор, Сер­бия, Бал­ка­ны,
Во­сток, Евро­па, Азия, Евра­зия, Рос­сия, Тур­ция, евро­пе­
изм, за­пад­ни­че­ство, евро­а­ме­ри­ка­низм, ази­а­тизм, ори­
ен­та­лизм,

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Ба­бу­рин, Сер­геј, Свет им­пе­ри­ја. Те­ри­то­ри­ја др­жа­ве и свет­ски по­
ре­дак, Пре­синг, Бе­о­град, 2009.
Бе­кер, Ја­хим; Ко­мло­зи Ан­дреа, Гра­ни­це у са­вре­ме­ном све­ту. Зо­не,
ли­ни­је, зи­ди­не у исто­риј­ском по­ре­ђе­њу, „Фи­лип Ви­шњић“,
Бе­о­град, 2005.
Бже­жин­ски, Збиг­њев, Ве­ли­ка ша­хов­ска та­бла, ЦИД, Под­го­ри­ца –
Ро­ма­нов, Ба­ња Лу­ка, 2001.
Да­ни­лев­ски, Ни­ко­лај, Ру­си­ја и Евро­па, Слу­жбе­ни лист СРЈ – До­си­
је, Бе­о­град, 1994.

65
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ду­гин, Алек­сан­дар, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке. Ге­о­по­ли­тич­ка бу­дућ­ност

Ру­си­је, Еко­прес, Зре­ња­нин, 2004.
Ду­гин, Алек­сан­дар, Ми­сте­ри­је Евро­а­зи­је, Ло­гос, Бе­о­град, 2008.
Ду­гин, Алек­сан­дар, Ге­о­по­ли­ти­ка пост­мо­дер­не, Пре­во­ди­лач­ка ра­
ди­о­ни­ца „Ро­сић“, „Ни­ко­ла Па­шић“, Бе­о­град, 2009.
Ђу­кић Срећ­ко, Ру­ски гас у Евро­пи. Од де­тан­та до Ју­жног то­ка,
Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2011.
Ђу­кић Срећ­ко, По­вра­так Са­ве­за. Две де­це­ни­је по­сле, Слу­жбе­ни
гла­сник, Бе­о­град, 2012.
Ђу­рић, Вин­ко, Пу­ти­ни­зам. Исто­ри­ја – те­о­ри­ја – прак­са, Ин­сти­
тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2008.
За­ни­ни, Пје­ро, Зна­че­ње гра­ни­ца. При­род­на, исто­риј­ска и ду­хов­на
од­ре­ђе­ња, Клио, Бе­о­град, 2002.
Зи­но­вјев, Алек­сан­дар, Гор­ба­че­ви­зам, Аква­ри­јус, Бе­о­град, 1990.
Зи­но­вјев, Алек­сан­дар, За­пад. Фе­но­мен за­пад­ња­штва, Наш Дом,
Бе­о­град, 2002.
Зи­но­вјев, Алек­сан­дар, Слом ру­ског ко­му­ни­зма, БИГЗ па­бли­шинг,
Бе­о­град, 2003.
Јев­тић, Ми­ро­љуб, Про­бле­ми по­ли­ти­ко­ло­ги­је ре­ли­ги­је, Цен­тар за
про­у­ча­ва­ње ре­ли­ги­је и вер­ску то­ле­ран­ци­ју, Бе­о­град, 2012.
Кан­тор Вла­ди­мир, Ру­си­ја је европ­ска зе­мља. Му­ко­тр­пан пут ка ци­
ви­ли­за­ци­ји, 20. век, Бе­о­град, 2001.
Кне­же­вић, Ми­лош, Евро­па иза ли­ме­са, Сло­бод­на књи­га, Бе­о­град,
2001.
Кне­же­вић, Ми­лош, Евро­скеп­ти­ци­зам, За­слон, Бе­о­град, 2008.
Кне­же­вић, Ми­лош, Ср­би­ја и Ру­си­ја. Са­вре­ме­не ге­о­по­ли­тич­ке и ге­
о­е­ко­ном­ске ди­ле­ме, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­
град, 2009.
Ми­тро­вић, Љу­би­ша, Са­вре­ме­ни Бал­кан у кљу­чу ге­о­по­ли­ти­ке, Ин­
сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2008.
Ме­две­дев, Жо­рес, Гор­ба­чов, Гло­бус, За­греб, 1988.
Ме­две­дев, Рој, Пу­тин – по­вра­так Ру­си­је, Ком­па­ни­ја Но­во­сти, Бе­
о­град, 2007.
Мој­си, До­ми­ник, Ге­о­по­ли­ти­ка емо­ци­ја. Ка­ко кул­ту­ре стра­ха, по­
ни­же­ња и на­де ути­чу на об­ли­ко­ва­ње све­та, Клио, Бе­о­
град, 2012.

66
Милош Кнежевић ЕВРО­ПА ПРЕ­МА АЗИ­ЈИ – ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ПРИ­ЛОГ ...

Ној­ман, Ивер, Упо­тре­ба дру­гог. „Ис­ток“ у фор­ми­ра­њу европ­ског

иден­ти­те­та, Слу­жбе­ни гла­сник – Бе­о­град­ски цен­тар за
без­бед­но­сну по­ли­ти­ку, Бе­о­град, 2011.
Пе­тро­вић, Дра­ган, Ге­о­по­ли­ти­ка пост­со­вјет­ског про­сто­ра, Про­ме­
теј, Но­ви Сад, Ин­сти­т ут за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­
вре­ду, Бе­о­град, 2008.
Про­ро­ко­вић, Ду­шан, „Евро­а­зиј­ска ал­тер­на­ти­ва Ср­би­је. Да ли је
мо­гу­ће и ка­ко?“ www.stan­dard.rs.du­san-pro­ro­ko­vic-evro­a­
zij­ska-al­ter­na­ti­va-sr­bi­je
Сте­пић, Ми­ло­мир, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­ев­ ро­а­зиј­ства. По­зи­ци­ја срп­
ских зе­ма­ља, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град,
2013.
Су­бо­тић Ми­лан, Пут Ру­си­је: евро­а­зиј­ско ста­но­ви­ште, Пла­то, Бе­
о­град, 2004.
Та­на­ско­вић, Дар­ко, Нео­о­сма­ни­зам. Док­три­на и спољ­но­по­ли­тич­ка
прак­са,, Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2010.
Хан­тинг­тон, Се­мју­ел, Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја и пре­о­бли­ко­ва­ње свет­
ског по­рет­ка, ЦИД, Под­го­ри­ца – Ро­ма­нов, Ба­ња Лу­ка,
2000.
На­ци­о­нал­ни иден­ти­тет и ре­ли­ги­ја (при­ре­ди­ли Зо­ран Ми­ло­ше­
вић и Жи­во­јин Ђу­рић), Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је,
Бе­о­град, 2013.
О Ср­би­ма му­сли­ман­ске ве­ро­и­спо­ве­сти (при­ре­дио Мом­чи­ло Су­бо­
тић), Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
Раз­би­ја­ње Ју­го­сла­ви­је (при­ре­ди­ли Жи­во­јин Ђу­рић, Ми­лош Кне­же­
вић, Ми­лан Јо­ва­но­вић), Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је,
Бе­о­град, 2012.
Ру­си­ја и Бал­кан – пи­та­ња са­рад­ње и без­бед­но­сти (при­ре­дио Зо­ран
Ми­ло­ше­вић), Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град,
2008.
Срп­ско пи­та­ње на Бал­ка­ну да­нас (уре­дио Мом­чи­ло Су­бо­тић), Ин­
сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2013.
Срп­ска Ви­зан­ти­ја (при­ре­дио Бо­јан Јо­ва­но­вић), ДКСГ, Бе­о­град,
1993.

67
Бран­ко Кр­га* УДК 327::911.3(4+5)

МО­ГУ­ЋЕ ОСНО­ВЕ
ИЗ­ГРАД­ЊЕ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОГ ПРО­С ТО­РА

Са­же­так

Сва­ка но­ви­ја иде­ја, ме­ђу ко­је спа­да­ју и ин­те­гра­ци­о­ни

про­це­си у про­сто­ру Евро­а­зи­је, зах­те­ва озбиљ­но уте­
ме­ље­ње, ка­ко би би­ла при­хва­ће­на и у до­глед­но вре­ме
до­би­ла шан­су да се по­сте­пе­но оства­ру­је. У на­уч­ним,
по­ли­тич­ким и ме­диј­ским кру­го­ви­ма, по­јам Евро­а­зи­је
по­ста­је све при­сут­ни­ји. Ме­ђу­тим, тај по­јам иза­зи­ва
раз­ли­чи­те пер­цеп­ци­је: за јед­не, то је са­мо ге­о­граф­ски
тер­мин; за дру­ге, то је јед­на од зна­чај­ни­јих ге­о­по­ли­
тич­ких оп­ци­ја пре­струк­ту­ри­са­ња са­вре­ме­ног све­та;
за тре­ће, то је мо­гу­ћи по­ли­тич­ки, еко­ном­ски, без­бед­
но­сни и кул­тур­ни иза­зов 21. ве­ка, сво­је­вр­сна ал­тер­на­
ти­ва европ­ским и евро­а­тлант­ским ин­те­гра­ци­ја­ма;
за че­твр­те, то је уто­пи­ја.... До ре­а­ли­за­ци­је те иде­је
у пу­ном ка­па­ци­те­ту још увек ни­је до­шло и то из ви­
ше раз­ло­га, од ко­јих су нај­ва­жни­ји: пр­во, ни­су уте­ме­
ље­не ре­ал­не осно­ве ко­је би би­ле ши­ре при­хва­ће­не; дру­го,
про­те­клих де­це­ни­ја би­ло је ви­ше гло­бал­них и ре­ги­о­
нал­них про­це­са, пре све­га ра­то­ва и раз­ли­чи­тих су­ко­
ба, ко­ји су оне­мо­гу­ћа­ва­ли ре­а­ли­за­ци­ју мно­гих иде­ја, па
и иде­је Евро­а­зи­је; и тре­ће, већ ско­ро сто­ти­ну го­ди­на
на се­вер­ној по­лу­лоп­ти до­ми­нант­на је евро­а­тлант­ска
иде­ја, на осно­ву ко­је су ши­ро­ко по­кре­ну­ти про­це­си гло­
ба­ли­за­ци­је, ко­ји се су­прот­ста­вља­ју сва­кој дру­гој иде­
ји, а по­себ­но ин­те­гра­ци­ји евро­а­зиј­ског ге­о­по­ли­тич­ког
про­сто­ра на но­вим осно­ва­ма. Ак­ту­е­ли­за­ци­ја ове иде­је
Ср­би­ју по­но­во ста­вља у сво­је­вр­сно ис­ку­ше­ње због тра­
*
Ге­не­рал-пу­ков­ник у пен­зи­ји и не­ка­да­шњи На­чел­ник Ге­не­рал­шта­ба Вој­ске Ју­
го­сла­ви­је; са­да про­фе­сор Ака­де­ми­је за ди­пло­ма­ти­ју и без­бед­ност у Бе­о­гра­ду.

69
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ди­ци­о­нал­но при­сут­них ути­ца­ја и Ис­то­ка и За­па­да у

ње­ном про­сто­ру.
Кључ­не ре­чи: ге­о­по­ли­тич­ки про­стор, евро­а­тлант­
ска иде­ја, осно­ве евро­а­зиј­ских ин­те­гра­ци­ја, Евро­а­зи­ја,
Евро­а­зиј­ски са­вез, став Ср­би­је

ЗА­ЧЕ­ЦИ СА­ВРЕ­МЕ­НИХ ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈА У ЕВРО­А­ЗИ­ЈИ

У про­сто­ру Евро­а­зи­је би­ло је ви­ше по­ку­ша­ја по­кре­та­ња

ин­те­гра­ци­о­них про­це­са, од ко­јих су не­ки већ не­ста­ли, не­ки
по­сто­је, а не­ки су у за­чет­ку. Од оних ко­ји тек на­ста­ју, у кон­
тек­сту ове те­ме, сва­ка­ко тре­ба по­ме­ну­ти: Ца­рин­ски са­вез,
осно­ван де­цем­бра 2010. го­ди­не, Евро­а­зиј­ски са­вез, фор­ми­
ран 18. но­вем­бра 2011. го­ди­не (у ко­ји су ушли Ру­си­ја, Бе­ло­
ру­си­ја и Ка­зах­стан, са пер­спек­ти­вом про­ши­ре­ња углав­ном
на бив­ше чла­ни­це СССР-а), као и Је­дин­стве­ни еко­ном­ски
про­стор по­ме­ну­те три др­жа­ве, ко­ји по­сто­ји од по­чет­ка 2012.
го­ди­не. При­пре­ма се и ства­ра­ње Ево­а­зиј­ског еко­ном­ског са­
ве­за. Кључ­на ор­га­ни­за­ци­ја од на­ве­де­них тре­ба­ло би да бу­де
Евро­а­зиј­ски са­вез, у цен­трал­ном про­сто­ру Евро­а­зи­је, из­ме­ђу
Европ­ске уни­је на за­па­ду и Азиј­ско-ти­хо­о­ке­ан­ског ре­ги­о­на
на ис­то­ку.
По­ред на­ве­де­них, у про­сто­ру Евро­а­зи­је де­лу­ју и дру­ги раз­
ли­чи­ти ви­до­ви ин­те­гра­ци­ја, са ма­ње или ви­ше успе­ха. Ту су
За­јед­ни­ца Не­за­ви­сних Др­жа­ва, Шан­гај­ска ор­га­ни­за­ци­ја за са­
рад­њу, БРИКС, ГУ­АМ1 и др. Ако се евро­а­зиј­ски про­стор по­
сма­тра у пу­ном ге­о­граф­ском ка­па­ци­те­т у, он­да су ту и Европ­
ска уни­ја, ОЕБС, НА­ТО и дру­ге ор­га­ни­за­ци­је.
Осно­ве иде­је Евро­а­зи­је, та­ко­ђе су не­до­вољ­но ја­сне. Са­вре­
ме­но до­ба све ви­ше де­ле­ги­ра еко­ном­ске ин­те­ре­се. Ме­ђу­тим,
не­за­о­би­ла­зни су по­ли­тич­ки, без­бед­но­сни, кул­т ур­ни и дру­ги
аспек­ти те иде­је. У не­ким исту­па­њи­ма ру­ских пред­став­ни­ка
ви­ди се да и код њих по­сто­је од­ре­ђе­не ди­ле­ме: да ли се ра­ди
1 ГУ­АМ (Гру­зи­ја, Укра­ји­на, Азер­беј­џан и Мол­да­ви­ја) је ре­ги­о­нал­на ме­ђу­на­род­
на ор­га­ни­за­ци­ја, фор­ми­ра­на 1997. го­ди­не, под ути­ца­јем За­па­да, са иде­јом да
бу­де сво­је­вр­сна ал­тер­на­ти­ва ин­те­гра­ци­ја­ма ко­је по­кре­ће Ру­си­ја. Ви­де­ти ши­
ре у: Дра­ган Пе­тро­вић, Ин­те­гра­ци­о­ни про­це­си на пост­со­вјет­ском про­сто­ру,
Пе­шић и си­но­ви, Бе­о­град, 2010, стр. 93-94.

70
Бран­ко Кр­га МО­ГУ­ЋЕ ОСНО­ВЕ ИЗ­ГРАД­ЊЕ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ ...

о пан­сло­вен­ској иде­ји, пра­во­слав­ној иде­ји или не­ким дру­гим

аспек­ти­ма. Чи­ни се да би два на­ве­де­на осно­ва: пра­во­сла­вље и
сло­вен­ство би­ли не­за­о­би­ла­зни, али исто­вре­ме­но, они би би­
ли не са­мо не­до­вољ­ни, не­го би и су­зи­ли ту ве­ли­ку иде­ју.
Да би про­та­го­ни­сти те иде­је мо­гли да оче­ку­ју ње­ну ре­а­ли­
за­ци­ју са ви­ше ве­ро­ват­но­ће, чи­ни се да би би­ло по­жељ­но да
се на пра­ви на­чин утвр­ди ви­ше аспе­ка­та ње­них осно­ва, ме­ђу
ко­је би спа­да­ло и сле­де­ће:
1. Бит­но но­ве дру­штве­не, по­ли­тич­ке и еко­ном­ске осно­ве
уну­тра­шњег уре­ђе­ња зе­ма­ља Евро­а­зи­је;
2. Без­бед­ност зе­ма­ља Евро­а­зи­је и ши­рег про­сто­ра;
3. Пре­ва­зи­ла­же­ње ци­ви­ли­за­циј­ских раз­ли­ка и афир­ма­ци­
ја ин­те­ре­са свих на­ро­да Евро­а­зи­је;
- у кон­тек­сту срп­ских ин­те­ре­са зна­чај­ни су и
4. Ста­во­ви Ср­би­је о ин­те­гра­ци­ји евро­а­зиј­ског ге­о­по­ли­
тич­ког про­сто­ра.

НО­ВЕ ДРУ­ШТВЕ­НЕ, ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ И ЕКО­НОМ­СКЕ

ОСНО­ВЕ УНУ­ТРА­ШЊЕГ УРЕ­ЂЕ­ЊА
ЗЕ­МА­ЉА ЕВРО­А­ЗИ­ЈЕ

Раз­вој чо­ве­чан­ства про­те­клих де­це­ни­ја про­ла­зио је кроз

ве­о­ма бу­ран пе­ри­од. На сво­је­вр­сном ис­пи­т у су два мо­де­ла
дру­штве­ног и по­ли­тич­ког уре­ђе­ња, ко­ја су у зна­чај­ној ме­ри
обе­ле­жа­ва­ла тај пе­ри­од: со­ци­ја­ли­зам и нео-ли­бе­рал­ни кон­
цепт ка­пи­та­ли­зма. Со­ци­ја­ли­зам, за­сно­ван пре­те­жно на дру­
штве­ној сво­ји­ни, план­ској при­вре­ди и јед­но­пар­тиј­ском си­
сте­му, у го­то­во свим зе­мља­ма евро­а­зиј­ског про­сто­ра, оти­шао
је у исто­ри­ју и то без на­ро­чи­тог жа­ље­ња на­ро­да тих зе­ма­ља.
Еко­ном­ска и фи­нан­сиј­ска кри­за од 2008. го­ди­не, по­ка­за­ла
је сла­бост и дру­гог кон­цеп­та – нео-ли­бе­ра­ли­зма, пре­те­жно
за­сно­ва­ног на фа­во­ри­зо­ва­њу круп­ног при­ват­ног ка­пи­та­ла,
до­ми­нант­не тр­жи­шне еко­но­ми­је и ви­ше­стра­нач­ког де­мо­
крат­ског си­сте­ма. Чак и пред­став­ни­ци зе­ма­ља у ко­ји­ма је тај
ути­цај­ни кон­цепт сво­је­вре­ме­но до­нео зна­чај­не по­год­но­сти,
твр­де да исти са­да по­ка­зу­је знат­не сла­бо­сти.

71
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Све ово ука­зу­је да је пред све­том ве­ли­ки иза­зов да се про­

на­ђе но­ви мо­дел ор­га­ни­за­ци­је дру­штва, по­ли­тич­ке вла­сти и
еко­но­ми­је. Би­ло би по­жељ­но да тај мо­дел омо­гу­ћи­ти одр­жи­
ви раз­вој, без про­из­во­ђе­ња ци­клич­ких кри­за, ко­је су че­сто
про­у­зро­ко­ва­ле ка­та­стро­фал­не ра­то­ве са ве­о­ма те­шким по­
сле­ди­ца­ма. Пре­ма то­ме, ин­спи­ра­то­ри и кре­а­то­ри иде­је Евро­
а­зиј­ског са­ве­за и уоп­ште, Евро­а­зи­је као је­дин­стве­не це­ли­
не, има­ју до­бру шан­с у да на­ро­ди­ма тог про­сто­ра, а и ши­ре,
по­ну­де мо­дел ко­ји би био при­вла­чан, до­бро­вољ­но при­хва­
тљив и ре­ал­но про­спе­ри­те­тан. При то­ме, на­рав­но, тре­ба­ло
би ко­ри­сти­ти све оно што се на За­па­ду и Ис­то­ку по­ка­за­ло
као успе­шно – на при­мер: ис­ку­ство на­прет­ка Аме­ри­ке, или
ру­ска ис­ку­ства из пе­ри­о­да про­спе­ри­те­та, или ки­не­ски мо­дел
„јед­на зе­мља два си­сте­ма“, или нор­диј­ску фор­му­лу ре­ша­ва­ња
со­ци­јал­них про­бле­ма, или не­мач­ке успе­хе у при­вре­ди, па и
не­ке еле­мен­те из на­ших ис­ку­ста­ва у вре­ме про­спе­ри­тет­них
го­ди­на. Све то, и мно­го шта дру­го, тре­ба­ло би ис­ко­ри­сти­ти
да се по­сте­пе­но до­ђе до но­вих иде­ја ко­је би, без на­т у­ра­ња, би­
ле по­сте­пе­но све ви­ше при­хва­тљи­ве на до­бро­бит зе­ма­ља, не
са­мо Евро­а­зи­је, не­го и чи­та­вог све­та.
Ба­ве­ћи се про­бле­ми­ма бу­ду­ћег раз­во­ја све­та, ру­ски на­уч­
ник А. А. Ка­сја­нов, на­во­ди три мо­гу­ћа про­јек­та:
„1. У про­те­клих 2,5 хи­ља­да го­ди­на чо­ве­чан­ство ба­лан­си­ра
из­ме­ђу еко­но­ми­је и хре­ма­ти­сти­ке. У за­ви­сно­сти од то­га шта
је у по­је­ди­ној др­жа­ви до­ми­нант­но – еко­но­ми­ја или хре­ма­ти­
сти­ка, би­ло ко­ја др­жа­ва у све­т у се раз­ви­ја или де­гра­ди­ра.
2. Основ­на иде­ја у књи­зи Аме­ри­кан­ца С. Хан­тинг­то­на
„Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја“, за­сни­ва се на то­ме да је из­бе­га­ва­ње
су­ко­ба ци­ви­ли­за­ци­ја мо­гу­ће са­мо та­да ка­да свет­ски ли­де­ри
при­хва­те по­ли-ци­ви­ли­за­ци­о­ни ка­рак­тер гло­бал­не по­ли­ти­ке
и поч­ну да са­ра­ђу­ју ра­ди ње­не по­др­шке.
3. Те­о­ри­ја три та­ла­са (А. То­фле­ра, крај 20. ве­ка) по­ла­зи
од схва­та­ња исто­риј­ско-еко­ном­ског раз­во­ја чо­ве­чан­ства на
осно­ву при­ме­не но­вих и са­вр­ше­ни­јих тех­но­ло­ги­ја. Та те­о­ри­ја
је да­нас не­за­слу­же­но за­по­ста­вље­на.“2

2 А. А. Ка­сја­нов, Те­о­ри­је и про­јек­ти бу­дућ­но­сти чо­ве­чан­ства, Зна­ње – моћ,

број 621, Мо­сква, 2013, стр. 1.

72
Бран­ко Кр­га МО­ГУ­ЋЕ ОСНО­ВЕ ИЗ­ГРАД­ЊЕ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ ...

С дру­ге стра­не, Збиг­њев Бже­жин­ски, ана­ли­зи­ра­ју­ћи ста­

ње и пер­спек­ти­ве са­вре­ме­ног све­та, при­ме­ћу­је: „Ме­ђу­тим,
Ки­на и дру­ге др­жа­ве, осла­ња­ју­ћи се на амал­гам еко­ном­ског
ли­бе­ра­ли­зма и др­жав­ног ка­пи­та­ли­зма, де­мон­стри­ра­ле су из­
не­на­ђу­ју­ћу спо­соб­ност за еко­ном­ски раст и тех­но­ло­шке ино­
ва­ци­је. То је про­из­ве­ло но­ви страх у ве­зи с бу­ду­ћим ста­т у­сом
Аме­ри­ке као во­де­ће свет­ске си­ле.“3
По­ред на­ве­де­них, по­сто­је и мно­ги дру­ги по­гле­ди на то шта
је глав­ни про­блем са­вре­ме­ног све­та и ка­ко га пре­ва­зи­ћи. Без
пре­тен­зи­је да се на ова­ко сло­же­но пи­та­ње из­не­се ко­на­чан од­
го­вор, чи­ни се да су кри­зе про­те­клих де­це­ни­ја по­ка­за­ле да се
глав­ни дру­штве­ни, по­ли­тич­ки и еко­ном­ски про­бле­ми ис­по­
ља­ва­ју на ре­ла­ци­ји: др­жа­ва-по­сло­да­вац-рад­ник. Ви­де­ло се да
је из­ра­зи­то фа­во­ри­зо­ва­ње рад­ни­ка (со­ци­ја­ли­зам) и за­по­ста­
вља­ње пред­у­зет­нич­ког по­тен­ци­ја­ла, до­ве­ло до кра­ха тог си­
сте­ма. Исто та­ко, из­ра­зи­то фа­во­ри­зо­ва­ње круп­ног при­ват­ног
ка­пи­та­ла, по­хле­па на ра­чун рад­ни­ка, па и др­жа­ве, до­ве­ло је
до кри­зе нео-ли­бе­рал­ног кон­цеп­та са­вре­ме­ног ка­пи­та­ли­зма.
Ово ука­зу­је на за­кљу­чак да би би­ло по­жељ­но да се у тра­га­
њу за аде­кват­ним мо­де­лом на­сто­ји оства­ри­ти ре­ла­тив­на рав­
но­те­жа из­ме­ђу ин­те­ре­са др­жа­ве, по­сло­дав­ца и рад­ни­ка. Да ли
је ре­ше­ње оно што је при­ме­тио Бже­жин­ски, да Ки­на и не­ке
дру­ге зе­мље при­ме­њу­ју ком­би­на­ци­ју „еко­ном­ског ли­бе­ра­ли­
зма и др­жав­ног ка­пи­та­ли­зма“, од­но­сно аме­рич­ког мо­де­ла у
„ме­ша­њу по­ли­тич­ког иде­а­ли­зма и ма­те­ри­ја­ли­зма“?
У том кон­тек­сту че­сто су се по­ми­ња­ли пој­мо­ви „те­о­ри­ја
кон­вер­ген­ци­је“ и по­себ­но, „тре­ћи пут“. Ме­ђу­тим, под тим
пој­мом под­ра­зу­ме­ва­ју се раз­ли­чи­ти са­др­жа­ји. У де­лу Ни­ко­
ла­ја Алек­се­је­ва „тре­ћи пут“ под­ра­зу­ме­вао је у пр­вом ре­ду
ре­де­фи­ни­са­ње вла­сни­штва.“4 Ми­ло­мир Сте­пић пре­ци­зи­ра:
„Са­вре­ме­на вер­зи­ја „тре­ћег пу­та“ ру­ског по­врат­ка у ред ве­
ли­ких свет­ских си­ла по­ја­ви­ла се као нео­ев­ ро­а­зиј­ство.“5 И
Алек­сан­дар Ду­гин на­гла­ша­ва да за Ру­си­ју „тре­ћи пут“ под­
3 Збиг­њев Бже­жин­ски, Аме­ри­ка – Ки­на и суд­би­на све­та (стра­те­шка ви­зи­ја),
Ал­ба­трос Плус и Фа­кул­тет без­бед­но­сти, Бе­о­град, 2013, стр. 10.
4 Ми­ло­мир Сте­пић, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­ев­ ро­а­зиј­ства, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке
сту­ди­је, Бе­о­град, 2013, стр. 38.
5 Исто. стр. 49.

73
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ра­зу­ме­ва „нео­е­вро­а­зиј­ство“, чи­ја је осно­ва иде­о­кра­ти­ја: „За­

пад се нај­ви­ше пла­ши иде­о­крат­ског по­кре­та у Ру­си­ји. Али, та
тран­сфор­ма­ци­ја ка иде­о­крат­ском не би тре­ба­ло да бу­де са­мо
ко­зме­тич­ки ком­про­мис прет­ход­на два кон­цеп­та, већ нов, ре­
во­лу­ци­о­на­ран, су­штин­ски дру­га­чи­ји и спо­со­бан да од­го­во­ри
на про­ти­ву­реч­но­сти из­ме­ње­ног све­та – нео­е­вро­а­зиј­ство.“6
Ин­те­ре­сант­но је да Ду­гин у бу­дућ­но­сти Ру­си­ју не ви­ди као
Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју, већ као Ру­ску Им­пе­ри­ју.“7 Код не­ких ру­
ских ауто­ра Ру­си­ји се по­не­кад при­да­је епи­тет и „Тре­ћег Ри­
ма“. Ин­те­ре­сант­но се да и не­ки аме­рич­ки ауто­ри у том свој­
ству ви­де сво­ју зе­мљу.
На­рав­но све ово, као и мно­ге дру­ге иде­је, тек би тре­ба­ло
да се ви­де. Ако про­та­го­ни­сти иде­је евро­а­зиј­ског по­ве­зи­ва­ња
про­на­ђу тај мо­дел и он по­ка­же сво­ју свр­сис­ход­ност у од­ре­ђе­
ном пе­ри­о­ду, то би мо­гла да бу­де до­бра осно­ва за озбиљ­ни­је
ин­те­гра­ци­о­не про­це­се на про­сто­ру Евро­а­зи­је, па и ши­ре. За
успех ре­а­ли­за­ци­је те иде­је сва­ка­ко је зна­чај­но да се ни на јед­
ну зе­мљу или на­род не вр­ше при­ти­сци и не до­во­де у по­зи­ци­ју
да ра­ди евен­т у­ал­ног при­хва­та­ња тих ре­ла­тив­но но­вих иде­ја
до­ла­зе у су­коб са не­ким чи­ни­о­ци­ма ко­ји се то­ме су­прот­ста­
вља­ју.
У овом пе­ри­о­ду је ма­ње-ви­ше сви­ма у све­т у ја­сно да су
еко­ном­ски про­бле­ми увод у ши­ре дру­штве­не, по­ли­тич­ке,
па и без­бед­но­сне на­пе­то­сти у по­је­ди­ним зе­мља­ма и из­ме­ђу
њих. Про­стор Евро­а­зи­је је нај­бо­га­ти­ји део све­та ре­с ур­си­ма
нео­пх­ од­ним за жи­вот и на­пре­дак еко­но­ми­је.8 Ту се, пре све­
га, ми­сли на руд­но бо­гат­ство, где по­себ­но ме­сто за­у­зи­ма­ју
енер­ген­ти (наф­та и гас), за­тим, огром­не по­вр­ши­не плод­ног
зе­мљи­шта, пи­ја­ћа во­да, шу­ме и дру­го. У за­ви­сно­сти од то­
га ка­ко се ре­ши вла­сни­штво над про­сто­ром Арк­ти­ка, ко­ли­
чи­на ре­с ур­са ће се си­гур­но по­ве­ћа­ти. Ти ре­с ур­си је­с у ва­жан
6 Алек­сан­дар Ду­гин, Ге­о­по­ли­ти­ка пост­мо­дер­не, ИКП „Ни­ко­ла Па­шић“, Бе­о­
град, 2009, стр. 218.
7 Де­таљ­ни­је се мо­же ви­де­ти у: Алек­сан­дар Ду­гин, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке, Еко­
прес, Зре­ња­нин, 2004. (гла­ва 4).
8 Зе­мље ко­је су до са­да при­хва­ти­ле да уђу у Евро­а­зиј­ски са­вез (Ру­си­ја, Бе­ло­ру­
си­ја и Ка­зах­стан), про­сти­ру се на око 20 ми­ли­о­на ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра и
рас­по­ла­жу са тре­ћи­ном при­род­них бо­гат­ста­ва све­та. Хен­ди­кеп тих зе­ма­ља
је­сте ре­ла­тив­но ма­ли број ста­нов­ни­ка – све­га око 170 ми­ли­о­на.

74
Бран­ко Кр­га МО­ГУ­ЋЕ ОСНО­ВЕ ИЗ­ГРАД­ЊЕ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ ...

еле­ме­нат ге­о­по­ли­тич­ке мо­ћи зе­ма­ља ко­је их по­се­ду­ју, али и

при­ли­ка да се кроз њи­хо­во пра­вил­но ко­ри­шће­ње и ста­вља­ње
на рас­по­ла­га­ње и дру­гим др­жа­ва­ма под ко­рект­ним усло­ви­
ма, оства­ри до­дат­но по­што­ва­ње. То би мо­гло да иде у при­лог
уве­ћа­њу бро­ја зе­ма­ља ко­је су за­ин­те­ре­со­ва­не за евро­а­зиј­ске
ин­те­гра­ци­је. У про­тив­ном, уко­ли­ко се при­ме­ни већ ви­ђе­ни
про­тек­ци­о­ни­зам, то би знат­но оте­жа­ло при­хва­та­ње евро­а­зиј­
ске иде­је.
Сва­ка­ко да ту по­сто­ји и ста­ри дру­штве­ни (и на­уч­ни) про­
блем ко­ји се огле­да у од­но­с у ма­те­ри­јал­ног и ду­хов­ног у по­на­
ша­њу чо­ве­ка. Чи­ни се да је и по овом пи­та­њу по­ста­ло ја­сно
да чо­век не мо­же да се сво­ди на јед­ну ди­мен­зи­ју, на при­мер,
са­мо на по­тро­ша­ча, већ су нео­п­ход­ни и мно­ги еле­мен­ти ду­
хов­них вред­но­сти. У кон­тек­сту ин­те­гра­ци­ја, не­за­о­би­ла­зан је
и тех­нич­ко-тех­но­ло­шки чи­ни­лац. На­и­ме, оно што се са­да на­
зи­ва Евро­а­зиј­ски са­вез, у пер­цеп­ци­ји на­ро­да дру­гих зе­ма­ља
не иза­зи­ва по­себ­но ди­вље­ње због тех­нич­ко-тех­но­ло­шке су­
пер­и­ор­но­сти у по­је­ди­ним обла­сти­ма. У са­да­шње вре­ме, ако
ува­жи­мо То­фле­ро­ву те­ор ­ и­ју о „три та­ла­са“, на сце­ни је ин­
фор­ма­тич­ко дру­штво. У том сми­слу, Евро­а­зиј­ски са­вез, ни­је
у вр­ху свет­ских на­уч­них от­кри­ћа и њи­хо­ве при­ме­не у прак­
си. Али, зе­мље тог са­ве­за има­ју по­тен­ци­ја­ла да на пла­ну на­
уч­но-тех­нич­ких от­кри­ћа и њи­хо­ве при­ме­не, по­стиг­ну бо­ље
ре­зул­та­те од оних ко­је су има­ле про­те­клих де­це­ни­ја. За то је
по­треб­на од­го­ва­ра­ју­ћа ор­га­ни­за­ци­ја, фи­нан­си­ра­ње, до­град­
ња обра­зов­ног си­сте­ма, за­др­жа­ва­ње мла­дих скло­них на­у­ци и
при­вла­че­ње та­квих ка­дро­ва из дру­гих про­сто­ра.
Ме­ђу­тим, нај­бо­ље би би­ло да Ру­си­ја и дру­ге зе­мље евро­
а­зиј­ског про­сто­ра утвр­де свој ге­о­по­ли­тич­ки кôд, од­но­сно,
сво­је­вр­сни ба­ланс сла­бо­сти и пред­но­сти. Та­ко је, на при­мер,
Бже­жин­ски де­фи­ни­сао аме­рич­ке сла­бо­сти (на­ци­о­нал­ни дуг,
на­пу­кли фи­нан­сиј­ски си­стем, про­ду­бљи­ва­ње со­ци­јал­них не­
јед­на­ко­сти, оро­ну­ла ин­фра­струк­т у­ра, јав­но не­зна­ње, за­тво­
ре­на и при­стра­сна по­ли­ти­ка) и пред­но­сти (укуп­на еко­ном­ска
сна­га, ино­ва­тив­ни по­тен­ци­јал, де­мо­граф­ска ди­на­ми­ка, ре­ак­
тив­на мо­би­ли­за­ци­ја, ге­о­граф­ска ба­за и де­мо­крат­ски ути­цај).9
У овом сми­слу до­бро је има­ти у ви­ду и ста­во­ве Денг Сја­о­пин­
9 Збиг­њев Бже­жин­ски, Аме­ри­ка – Ки­на..., стр. 61.

75
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

га: „Ана­ли­зи­рај ства­ри мир­но, оја­ча­вај на­ше по­зи­ци­је, хва­

тај се у ко­штац са про­бле­ми­ма, при­кри­вај на­ше ка­па­ци­те­те
и че­кај на­ше вре­ме, бу­ди скро­ман кад го­во­риш о вла­сти­тим
до­ме­ти­ма и ни­кад не ис­ти­чи же­љу за ли­дер­ством“. И из ових
ста­во­ва мо­гле би се из­ву­ћи мно­ге по­у­ке.
На пла­ну ре­ша­ва­ња ор­га­ни­за­ци­о­них пи­та­ња у про­јек­т у
евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је је ви­ше ин­сти­т у­ци­ја: Евро­а­зиј­ска
еко­ном­ска ко­ми­си­ја, Евро­а­зиј­ска еко­ном­ска за­јед­ни­ца, Ца­
рин­ски са­вез и Је­дин­стве­ни еко­ном­ски про­стор. Све то, ка­ко
је пла­ни­ра­но, тре­ба­ло би да до­ве­де до ства­ра­ња Евро­а­зиј­ског
еко­ном­ског са­ве­за 1. ја­ну­а­ра 2015. го­ди­не.

БЕЗ­БЕД­НОСТ ЗЕ­МА­ЉА ЕВРО­А­ЗИ­ЈЕ

И ШИ­РЕГ ПРО­С ТО­РА

При раз­ма­тра­њу ин­те­гра­ци­о­них про­це­са у евро­а­зиј­ском

про­сто­ру, у оп­ти­ца­ју су раз­ли­чи­те иде­је: од оних да то тре­ба
да бу­де и сво­је­вр­сни ми­ров­ни про­је­кат, пре­ко иде­ја да се за
зе­мље тог про­сто­ра обез­бе­ди си­гу­ран мир као услов за на­
пре­дак, па до оних ко­је су за­до­је­не и из­ве­сним на­бо­ји­ма ре­
ван­ши­зма пре­ма За­па­ду и по­себ­но у од­но­с у на НА­ТО. Чи­ни
се да би би­ло нај­бо­ље да без­бед­ност евро­а­зиј­ског про­сто­ра
по­чи­ва на уну­тра­шњим, аутох­то­ним мо­ти­ви­ма, тј. ле­ги­тим­
ном на­чи­ну да се обез­бе­ди мир, без­бед­ност и за­шти­та ин­те­
ре­са зе­ма­ља и на­ро­да тог про­сто­ра и ши­ре. Уко­ли­ко би, у од­
ре­ђе­ном сми­слу, пре­вла­да­ла иде­ја да све што се чи­ни има за
циљ ре­ван­ши­зам пре­ма За­па­ду, ра­ди по­бе­де у не­ком но­вом
„хлад­ном“ или „вру­ћем“ су­ко­бу, он­да би то, исто­ри­ја је по­ка­
за­ла, мо­гло да бу­де ве­о­ма штет­но, пре све­га за про­та­го­ни­сте
те иде­је.
Мир и без­бед­ност, од­но­сно за­шти­та од ак­т у­ел­них иза­зо­ва,
ри­зи­ка и прет­њи, тре­ба­ло би да бу­де у са­мој ср­жи ин­те­гра­
ци­о­них иде­ја у про­сто­ру Евро­а­зи­је. Ту се не ми­сли са­мо на
из­бе­га­ва­ње кла­сич­ких об­ли­ка угро­жа­ва­ња, као што су ра­то­
ви, већ на све оне об­ли­ке ко­је до­но­се но­ве тех­но­ло­ги­је, као
што су сај­бер-кри­ми­нал, ути­цај на про­ме­ну све­сти пре­ко са­
вре­ме­них мас-ме­ди­ја и дру­гих са­вре­ме­них сред­ста­ва де­ло­
ва­ња, ра­зни об­ли­ци еко­ло­шког угро­жа­ва­ња и др. Уко­ли­ко би

76
Бран­ко Кр­га МО­ГУ­ЋЕ ОСНО­ВЕ ИЗ­ГРАД­ЊЕ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ ...

се у по­ме­ну­тим и дру­гим об­ли­ци­ма евро­а­зиј­ских ин­те­гра­

ци­ја про­на­шао мо­дел ка­ко да се др­жа­ве и гра­ђа­ни за­шти­те
од ве­ли­ке ве­ћи­не са­вре­ме­них об­ли­ка угро­жа­ва­ња, то би био
сна­жан мо­тив за при­хва­та­ње тих иде­ја. При то­ме, тре­ба­ло би
има­ти у ви­ду чи­ње­ни­цу да евро-ен­т у­зи­ја­сти ис­ти­чу да зе­мље
Европ­ске уни­је, пр­ви пут на­кон ви­ше ве­ко­ва, жи­ве у ми­ру.
Ме­ђу­тим, на­ро­ди бив­ше Ју­го­сла­ви­је, а по­себ­но Ср­би­је 1999.
го­ди­не, на нај­го­ри мо­гу­ћи на­чин су се уве­ри­ли да рат не пред­
ста­вља ре­ликт про­шло­сти, већ је ак­т у­е­лан и у овом вре­ме­ну.
По­ла­зе­ћи од тих чи­ње­ни­ца, не­по­сред­но по­сле рас­па­да Вар­
шав­ског уго­во­ра и СССР-а 1991. го­ди­не, пред­у­зе­те су не­ке
ме­ре да се тај „тек­тон­ски по­ре­ме­ћај“ до­не­кле убла­жи. Фор­ми­
ра­на је За­јед­ни­ца Не­за­ви­сних Др­жа­ва (ЗНД), а 2002. го­ди­не и
Ор­га­ни­за­ци­ја до­го­во­ра о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти (ОДКБ).
У окви­ру ко­лек­тив­ног си­сте­ма од­бра­не на­ста­ло је ви­ше ин­
сти­т у­ци­ја и сна­га, као што су: ко­лек­тив­не сна­ге опе­ра­тив­ног
ре­а­го­ва­ња ОДКБ, ко­лек­тив­не сна­ге бр­зог ре­а­го­ва­ња цен­
трал­но­а­зиј­ског ре­ги­о­на, а по­сто­ји и је­дин­стве­ни си­стем про­
тив­ва­зду­шне од­бра­не у ко­јем су, за са­да, Ру­си­ја и Бе­ло­ру­си­ја.
Зна­чај­но је што се у окви­ру фор­ми­ра­них еле­ме­на­та ко­лек­
тив­ног си­сте­ма без­бед­но­сти, по­ред кла­сич­них пи­та­ња од­бра­
не, тре­ти­ра­ју и те­ме из обла­сти ван­ред­них си­т у­а­ци­ја, еле­мен­
тар­них не­по­го­да, ми­ров­них ми­си­ја, бор­бе про­тив те­ро­ри­зма,
тр­го­ви­не нар­ко­ти­ци­ма, су­зби­ја­ња сај­бер-кри­ми­на­ла и дру­ги
ви­до­ви ре­а­го­ва­ња на са­вре­ме­не иза­зо­ве, ри­зи­ке и прет­ње.
На на­ве­де­ним осно­ва­ма, као но­ви дру­штве­но-по­ли­тич­ки
си­стем, ми­ров­ни и пер­спек­тив­ни еко­ном­ски тех­но­ло­шки и
кул­т ур­ни про­је­кат, Евро­а­зи­ја би мо­гла да бу­де ин­те­ре­сан­тан
ам­би­јент за све ви­ше зе­ма­ља тог огром­ног про­сто­ра.

ПРЕ­ВА­ЗИ­ЛА­ЖЕ­ЊЕ ЦИ­ВИ­ЛИ­ЗА­ЦИЈ­СКИХ РАЗ­ЛИ­КА

И АФИР­МА­ЦИ­ЈА СВИХ НА­РО­ДА ЕВРО­А­ЗИ­ЈЕ

Евро­а­зи­ја, уоста­лом као и дру­ги ма­кро-ре­ги­о­ни (А. Ду­гин

и не­ки дру­ги ауто­ри по­ми­њу још Аме­рич­ки, Евро-африч­ки
и Ти­хо-оке­ан­ски по­јас или ма­кро-ре­ги­он), са­ста­вље­ни су од
мно­го на­ци­ја, је­зи­ка, ре­ли­ги­ја, ра­са, кул­т ур­них мо­де­ла и дру­

77
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

гих обе­леж­ја по­је­ди­них ет­нич­ких гру­па. Сва­ки про­је­кат ко­

ји пре­тен­ду­је да бу­де при­хва­тљив за ве­ћи­ну на­ро­да на свом
про­сто­ру, мо­ра да тра­га за мо­де­лом за­јед­нич­ког жи­во­та, то­
ле­ран­ци­је, ува­жа­ва­ња и афир­ма­ци­је објек­тив­них раз­ли­чи­то­
сти.
Мно­ги ауто­ри, пре све­га у Ру­си­ји, ба­ви­ли су се про­на­ла­
же­њем мо­де­ла кул­т ур­не и ци­ви­ли­за­циј­ске то­ле­ран­ци­је, као
осно­вом за би­ло ка­кве ин­те­гра­ци­је. Та­ко је Ни­ко­лај Тру­
бец­кој за успех евро-азиј­ских про­је­ка­та на­гла­ша­вао „иде­је
плу­рал­ног, ви­ше-по­лар­ног, па­ра­лел­ног и ра­зно­вр­сног раз­
во­ја на­ци­о­нал­них кул­т у­ра у рас­цве­та­ној сло­же­но­сти...“10 За
бу­дућ­ност евро­а­зиј­ства, па и све­та у це­ли­ни, зна­чај­но и оно
што је А. Ка­сја­нов ви­део у де­лу С. Хан­тинг­то­на: да је по­жељ­
но да „свет­ски ли­де­ри при­хва­те по­ли-ци­ви­ли­за­циј­ски ка­рак­
тер гло­бал­не по­ли­ти­ке и поч­ну да са­ра­ђу­ју.
Чи­ни се, да­кле, да би про­на­ла­же­ње уну­тра­шњих мо­ти­ва и
по­тен­ци­ја­ла за евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је и у обла­сти ци­ви­ли­
за­циј­ских обе­леж­ја, би­ло знат­но це­лис­ход­ни­је од иде­ја не­ких
ру­ских ге­о­по­ли­ти­ча­ра о то­ме да глав­ни мо­тив тре­ба да бу­
де су­прот­ста­вља­ње Аме­ри­ци. У том сми­слу, прин­цип „ПРО­
ТИВ“ (Аме­ри­ке), тре­ба­ло би да бу­де за­ме­њен прин­ци­пом
„ЗА“ (ин­те­ре­се зе­ма­ља Евро­а­зи­је).

СТА­ВО­ВИ СР­БИ­ЈЕ О ИЗ­ГРАД­ЊИ

ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОГ ПРО­С ТО­РА

Ср­би­ја, као др­жа­ва, пре­ма из­град­њи евро­а­зиј­ског ге­о­по­

ли­тич­ког про­сто­ра не­ма зва­нич­но де­фи­ни­сан став. Као што
је по­зна­то, зва­нич­на Ср­би­ја има ја­сно по­зи­тив­но од­ре­ђе­ње
пре­ма европ­ској иде­ји, тј. пре­ма при­сту­па­њу Европ­ској уни­
ји. Не­ки чак твр­де да та иде­ја „не­ма ал­тер­на­ти­ву“, што се те­
шко мо­же при­хва­ти­ти, јер до ал­тер­на­ти­ве мо­же да до­ђе и
без же­ље Ср­би­је. У од­но­с у на дру­ге две иде­је – евро­а­зиј­ске и
евро­а­тлант­ске – зва­нич­на Ср­би­ја има при­лич­но не­де­фи­ни­
са­не ста­во­ве.
10 Ми­ло­мир Сте­пић, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­е­вро­а­зиј­ства, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке
сту­ди­је, Бе­о­град, 2013, стр. 32.

78
Бран­ко Кр­га МО­ГУ­ЋЕ ОСНО­ВЕ ИЗ­ГРАД­ЊЕ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ ...

С јед­не стра­не, пре­ма евро­а­тлант­ској иде­ји, тј. укљу­че­њу

у НА­ТО, за са­да се твр­ди да то ни­је оп­ци­ја и да Ср­би­ја за­
др­жа­ва свој про­кла­мо­ва­ни став из­ра­жен 2007. го­ди­не у Де­
кла­ра­ци­ји На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је о „вој­ној
не­у ­трал­но­сти“. То је де­кла­ра­тив­на ори­јен­та­ци­ја прет­ход­не и
са­да­шње гар­ни­т у­ре на вла­сти. Ме­ђу­тим, од­но­си зва­нич­них
ор­га­на Ср­би­је са евро­а­тлант­ским зе­мља­ма и ин­сти­т у­ци­ја­ма,
по­ка­зу­ју да су те ре­ла­ци­је ве­о­ма раз­ви­је­не, са тен­ден­ци­јом
да­љег про­ши­ре­ња. Као што је по­зна­то, рас­по­ло­же­ње гра­ђа­на
Ср­би­је пре­ма евен­т у­ал­ном ула­ску у НА­ТО, у овом пе­ри­о­ду, у
ве­ли­ком про­цен­т у је не­га­тив­но и то из по­зна­тих раз­ло­га.
С дру­ге стра­не, евро­а­зиј­ска иде­ја, за са­да, ре­кло би се, у
зва­нич­ним струк­т у­ра­ма вла­сти, не иза­зи­ва по­себ­но ре­а­го­
ва­ње. Мо­жда би се мо­гло ре­ћи да је од не­дав­но уче­шће на­ших
пред­став­ни­ка у свој­ству по­сма­тра­ча у Ор­га­ни­за­ци­ји до­го­во­
ра о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти до­не­кле ак­ти­ви­ра­ло ин­те­ре­со­
ва­ње зва­нич­не Ср­би­је и за евро­а­зиј­ске про­це­се. Си­гур­но ће
по­зи­ти­ван ути­цај на рас­по­ло­же­ње јав­но­сти Ср­би­је има­ти и
пот­пи­си­ва­ње Де­кла­ра­ци­је о стра­те­шком парт­нер­ству из­ме­
ђу Ср­би­је и Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, а по­себ­но ако се на по­зи­ти­ван
на­чин ре­а­ли­зу­је про­је­кат „Ју­жни ток“, као и дру­ги про­јек­ти у
ко­ји­ма би гра­ђа­ни ви­де­ли ди­рект­ну ко­рист за се­бе и др­жа­ву.
Има­ју­ћи у ви­ду на­ве­де­но, чи­ни се оправ­да­ним да се ба­
ви­мо од­но­сом јав­но­сти Ср­би­је пре­ма евро­а­зиј­ској иде­ји. Јав­
ност Ср­би­је, а то зна­чи гра­ђа­ни раз­ли­чи­тих ка­те­го­ри­ја, кроз
исто­ри­ју су већ и пре­ви­ше пу­та би­ли у про­ти­ву­реч­ном рас­
по­ло­же­њу. У на­шем про­сто­ру се ре­ал­но пре­пли­ћу раз­ли­чи­ти
ци­ви­ли­за­циј­ски ути­ца­ји. Не­ма ди­ле­ма да су ви­дљи­ви ути­
ца­ји пра­во­слав­ног Ис­то­ка, ка­то­лич­ко-про­те­стант­ског За­па­
да, пан-европ­ске иде­је, исла­ма, па и по­се­бан ути­цај САД као
сво­је­вр­сног хе­ге­мо­на по­след­њих де­це­ни­ја. Све то ука­зу­је да
је про­се­чан гра­ђа­нин Ср­би­је, про­се­чан Ср­бин, у до­број ме­ри
оп­те­ре­ћен број­ним ди­ле­ма­ма, за раз­ли­ку од не­ких дру­гих на­
ро­да. За­то је ин­ста­ли­ра­ње сва­ке но­ве иде­је у свест гра­ђа­на и
јав­ни дис­курс у Ср­би­ји, при­лич­но сло­же­но.
Има­ју­ћи у ви­ду на­ве­де­не чи­ње­ни­це, јав­ност Ср­би­је би се,
пре­ма иде­ји евро­а­зиј­ства, услов­но мо­гла по­де­ли­ти на три
гру­пе: пр­во, сим­па­ти­зе­ре иде­је евро­а­зиј­ства; дру­го, про­тив­

79
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ни­ке иде­је евро­а­зиј­ства и тре­ће, нео­пре­де­ље­ни у од­но­с у на

иде­ју евро­а­зиј­ства.
1. Сим­па­ти­зе­ри иде­је евро­а­зиј­ства из­но­се углав­ном сле­
де­ће ар­гу­мен­те:
• Исто­риј­ски, па и ду­хов­но, Ср­би­ја при­па­да ви­ше ис­
точ­ној не­го за­пад­ној ци­ви­ли­за­ци­ји; си­стем вред­но­сти
ко­ји се про­мо­ви­ше на За­па­ду, пре све­га раз­не не­при­
род­не по­себ­но­сти, од­но­си ме­ђу по­ло­ви­ма и дру­го, а под
ма­ском људ­ских пра­ва, су­про­тан је тра­ди­ци­о­нал­ним
вред­но­сти­ма срп­ског на­ро­да ко­је чи­не осно­ву ње­го­вог
на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та;
• Са За­па­да су за Ср­би­ју че­сто сти­за­ле раз­не не­во­ље, као
што су ра­то­ви, санк­ци­је, оти­ма­ње те­ри­то­ри­је, по­др­шка
про­тив­ни­ци­ма Ср­би­је; с дру­ге стра­не, пр­вен­стве­но Ру­
си­ја, че­сто се ан­га­жо­ва­ла на за­шти­ти и од­бра­ни Ср­би­је;
• Зна­ча­јан ин­те­рес Ср­би­је за по­ве­зи­ва­ње са Ис­то­ком
огле­да се у то­ме што из тог про­сто­ра до­би­ја­мо енер­ген­
те (у пр­вом ре­ду гас), а то је од су­штин­ског зна­ча­ја за
еко­ном­ски на­пре­дак; с дру­ге стра­не, За­пад је у кри­зи, са
не­из­ве­сним ис­хо­дом и ути­ца­јем на ма­ле и сла­би­је раз­
ви­је­не зе­мље; иако је За­пад још увек у мно­гим еле­мен­
ти­ма раз­ви­је­ни­ји, раз­вој­не шан­се за на­ред­них не­ко­ли­
ко де­це­ни­ја ви­ше су на стра­ни Ис­то­ка;
• Иде­ја Евро­а­зи­је, од­но­сно, нео­е­вро­а­зиј­ства, је пер­спек­
тив­ни­ја од евро­а­тлант­ске иде­је из не­ко­ли­ко раз­ло­га: пр­
во, по­след­њих го­ди­на ја­ча­ју сна­ге те­лу­ро­кра­ти­је, док су
сна­ге та­ла­со­кра­ти­је у стаг­на­ци­ји; дру­го, по­сто­ји ре­ал­
на пер­спек­ти­ва про­ши­ре­ња евро­а­зиј­ских ин­те­гра­ци­ја
укљу­чи­ва­њем ве­ћег бро­ја зе­ма­ља За­јед­ни­це не­за­ви­сних
др­жа­ва, Шан­гај­ске ор­га­ни­за­ци­је за са­рад­њу, од­ре­ђе­них
зе­ма­ља БРИКС-а, па и не­ких зе­ма­ља ко­је су са­да у ЕУ;
тре­ће, са еко­ном­ског, ко­му­ни­ка­циј­ског, ге­о­граф­ског и
ге­о­по­ли­тич­ког аспек­та евро­а­зиј­ско по­ве­зи­ва­ње је ло­
гич­ни­је од евро­а­тлант­ског про­јек­та.
• За­пад фа­во­ри­зу­је јед­но­по­лар­ни свет, са до­ми­на­ци­јом
јед­не си­ле, а Ис­ток ви­ше­по­лар­ни, што је пер­спек­тив­ни­
је и при­хва­тљи­ви­је за ве­ћи­ну зе­ма­ља.

80
Бран­ко Кр­га МО­ГУ­ЋЕ ОСНО­ВЕ ИЗ­ГРАД­ЊЕ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ ...

2. Про­тив­ни­ци иде­је евро­а­зиј­ства из­но­се углав­ном сле­де­

ће ар­гу­мен­те:
• Евро­а­зиј­ски про­је­кат ни­је уте­ме­љен, по­ла­зи од кон­
зер­ва­тив­них иде­ја, не­ма из­гра­ђен је­дин­стве­ни си­стем
вред­но­сти; те­шко ће се спо­ра­зу­ме­ти Ки­на, Ру­си­ја, Ин­
ди­ја, па и ислам­ске зе­мље о то­ме ко ће би­ти но­си­лац
те иде­је; у са­мој Ру­си­ји има до­ста про­ти­ву­реч­но­сти па
и про­тив­ни­ка тог про­јек­та (упо­ре­до де­лу­ју при­ста­ли­це
ве­ли­ко­ру­ских, нео­е­вро­а­зиј­ских и евро­а­тлант­ских иде­
ја); про­блем су и ве­ли­ки де­мо­граф­ски де­ба­лан­си, та­
ко да је ма­ло ве­ро­ват­но да је нео­е­вро­а­зиј­ски про­је­кат
оства­рив;
• Ср­би­ја се на­ла­зи у окру­же­њу чла­ни­ца ЕУ и НА­ТО, а и
оне зе­мље ко­је још ни­с у ушле у ове ин­те­гра­ци­је, по­ка­за­
ле су на­ме­ру да им се при­кљу­че; кључ­ни ин­те­рес Ср­би­је
је­сте да очу­ва мир и свој те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет, а
не да, опре­де­ље­њем пре­ма евро­а­зиј­ској иде­ји, иза­зи­ва
ре­ак­ци­је За­па­да, ко­је би по­но­во мо­гле да се огле­да­ју у
пред­у­зи­ма­њу раз­ли­чи­тих не­по­вољ­них ме­ра слич­них
они­ма ко­је су већ ви­ђе­не про­те­клих де­це­ни­ја; ни­је из­
ве­сно да би у та­квој си­т у­а­ци­ји, на при­мер Ру­си­ја, мо­гла
од­лу­чу­ју­ће да по­мог­не Ср­би­ји, при че­му се ука­зу­је на
ис­ку­ство из вре­ме­на на­па­да сна­га НА­ТО на СР Ју­го­сла­
ви­ју 1999. го­ди­не; уоста­лом, у про­јек­ти­ма ве­ћи­не ру­
ских ге­о­по­ли­ти­ча­ра и не­ма Ср­би­је у са­ста­ву евро­а­зиј­
ских ин­те­гра­ци­ја, већ се она свр­ста­ва у европ­ски аре­ал;
про­фе­сор Ми­ло­мир Сте­пић је за­па­зио да Ру­си­ја ни­је
на пра­ви и ја­сан на­чин ни де­фи­ни­са­ла свој „бал­кан­ски
век­тор“;
• Без об­зи­ра на по­сто­је­ћу кри­зу, За­пад је још увек но­си­
лац тех­но­ло­шког про­гре­са, што му и да­ље да­је пред­ност
у мно­гим сек­то­ри­ма, укљу­чу­ју­ћи и вој­ни по­тен­ци­јал;
про­це­си гло­ба­ли­за­ци­је, по­кре­ну­ти са За­па­да, са по­себ­
ним си­сте­мом вред­но­сти, већ су то­ли­ко рас­про­стра­ње­
ни да их је го­то­во не­мо­гу­ће за­у­ста­ви­ти или за­ме­ни­ти
дру­гим про­јек­том; тех­но­ло­ги­ја се све ви­ше на­ме­ће као
ва­жан чи­ни­лац у про­фи­ли­са­њу жи­во­та љу­ди и усва­ја­њу
њи­хо­вих си­сте­ма вред­но­сти;

81
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

• У кул­т ур­ним де­ша­ва­њи­ма, од мо­де, умет­но­сти, па и

„бр­зе хра­не“ до­ми­нант­не су иде­је са евро­а­тлант­ског
про­сто­ра; пре­ко ме­ди­ја, ин­тер­не­та, не­вла­ди­них ор­га­
ни­за­ци­ја, шко­ло­ва­ња ка­дро­ва, гра­ђа­на на при­вре­ме­ном
ра­ду у за­пад­ним зе­мља­ма, де­ло­ва­њем спе­ци­јал­них слу­
жби и на дру­ге на­чи­не, За­пад је у мо­гућ­но­сти да пер­ма­
нент­но оства­ру­је ути­цај, пре све­га на мла­ђе ге­не­ра­ци­је
и да их при­до­би­ја за сво­је иде­је.
3. Нео­пре­де­ље­ни у од­но­су на иде­ју евро­а­зиј­ства из­но­се
углав­ном сле­де­ће ар­гу­мен­те:
• Пи­та­ње је да ли је у ово вре­ме уоп­ште по­треб­но но­во
свр­ста­ва­ње у не­ке са­ве­зе, ка­да се по­ка­за­ло да су мно­ги
од њих про­па­ли или су не­до­вољ­но успе­шни, као што су
ОУН, ОЕБС, „Гру­па 20“, „Гру­па 8“, СССР, ВУ, СЕВ, СФРЈ,
ЧССР, у по­след­ње вре­ме и ЕУ, па и про­је­кат „ду­хов­но
бли­ских на­ро­да“, ко­ји је са пу­но ам­би­ци­ја по­кре­нут по­
чет­ком кри­зних 1990- тих го­ди­на;
• Ни­је ја­сна иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ка осно­ва евро­а­зиј­ске
иде­је; со­ци­ја­ли­зам ка­кав се раз­ви­јао у том про­сто­ру
до­жи­вео је не­у­спех; ак­т у­ел­на кри­за је по­ка­за­ла да је
нео­ли­бе­рал­ни кон­цепт, ко­ји се са­да при­ме­њу­је у мно­
гим зе­мља­ма, та­ко­ђе не­у­спе­шан; за са­да је не­ја­сно да ли
евро­а­зиј­ска иде­ја ну­ди не­ки но­ви со­ци­јал­ни, по­ли­тич­
ки и еко­ном­ски кон­цепт у ко­ме би се при­бли­жно јед­на­
ко ува­жа­ва­ли ин­те­ре­си по­сло­дав­ца, рад­ни­ка и др­жа­ве,
у скла­ду са иде­ја­ма те­ор ­ и­је кон­вер­ген­ци­је или не­ким
са­свим но­вим иде­о­ло­шким кон­цеп­том;
• Ни­је ја­сно ин­сти­т у­ци­о­нал­но ор­га­ни­зо­ва­ње евро­а­зиј­ске
ин­те­гра­ци­је: да ли би то би­ло слич­но као што је Европ­
ска уни­ја, као што је био СССР или не­што са­свим но­во
(по­ми­њу се фе­де­ра­ци­ја, са­вез, им­пе­ри­ја...);
• Про­стор­но рас­про­сти­ра­ње евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је та­
ко­ђе је не­ја­сно: да ли је то мо­ди­фи­ко­ва­ни пост­со­вјет­
ски про­стор; да ли се то од­но­си на про­стор од Ли­са­бо­на
до Вла­ди­во­сто­ка; или је у пи­та­њу не­ка тре­ћа ва­ри­јан­та
(Евро­а­зиј­ски по­јас и сл.);
• Овај део срп­ске јав­но­сти сма­тра да је нај­бо­ље да Ср­би­ја
во­ди ра­чу­на о сво­јим про­бле­ми­ма и ин­те­ре­си­ма, а не да

82
Бран­ко Кр­га МО­ГУ­ЋЕ ОСНО­ВЕ ИЗ­ГРАД­ЊЕ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ ...

се за­но­си не­ким гло­бал­ним иде­ја­ма, јер за то јед­но­став­

но не­ма­мо ка­па­ци­те­та, а ни ис­ку­ства из не­ких ра­ни­јих
пе­ри­о­да ни­с у баш по­зи­тив­на (По­крет не­свр­ста­них и
сл.).
Ка­да је у пи­та­њу ана­ли­за ста­во­ва јав­но­сти Ср­би­је пре­ма
иде­ји евро­а­зиј­ства, без об­зи­ра да ли су за ову иде­ју, про­тив
ње или су пре­ма ис­тој нео­пре­де­ље­ни, по­сто­ји за­јед­нич­ки ин­
те­рес за са­гле­да­ва­ње сле­де­ћих пи­та­ња: пр­во, ко је ин­спи­ра­
тор и но­си­лац те иде­је и дру­го, ка­кав је од­нос те иде­је пре­ма
дру­гим ути­цај­ним иде­ја­ма и мо­гу­ће ре­ак­ци­је на њу.
1. Ин­спи­ра­тор и но­си­лац евро­а­зиј­ске иде­је за про­сеч­ног
гра­ђа­ни­на Ср­би­је је углав­ном не­по­знат. Део јав­но­сти је имао
за­до­вољ­ство да про­у­чи ста­во­ве и иде­је Да­ни­лев­ског, Тру­бец­
ко­ја, Алек­се­је­ва, Са­виц­ког, Гу­ми­љо­ва, Ду­ги­на, Ива­шо­ва, Па­
на­ри­на, По­но­мар­јо­ве и дру­гих. Ни­је ни­ка­ква тај­на да код ве­
ћи­не гра­ђа­на Ср­би­је по­сто­ји ве­о­ма по­зи­тив­но рас­по­ло­же­ње
пре­ма ини­ци­ја­ти­ва­ма ко­је до­ла­зе из Ру­си­је, из про­стог раз­ло­
га што исто­ри­ја, а и са­вре­ме­ност, да­ју ве­о­ма мно­го при­ме­ра
до­брих од­но­са на­ша два на­ро­да. Оста­је из­ве­сна не­до­у­ми­ца
да ли иза те иде­је сто­ји у пу­ном ка­па­ци­те­т у Ру­си­ја као др­жа­
ва, њен пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин и дру­ги, по­себ­но по­сле
про­кла­мо­ва­ња фор­ми­ра­ња Евро­а­зиј­ског са­ве­за, од­но­сно ста­
ва ру­ског пред­сед­ни­ка да је „рас­пад СССР-а нај­ве­ћа ге­о­по­ли­
тич­ка ка­та­стро­фа 20. ве­ка“.
2. Од­нос евро­а­зиј­ске иде­је пре­ма дру­гим ути­цај­ним иде­ја­
ма, а пре све­га пре­ма ак­т у­ел­ној евро­а­тлант­ској иде­ји, ве­о­ма
је сло­же­но пи­та­ње. Као што је по­зна­то, евро­а­тлант­ску иде­ју,
кроз НА­ТО и на дру­ге на­чи­не, ба­шти­не ве­о­ма ути­цај­не зе­мље
За­па­да. Мно­ге су у тој иде­ји на­шле осло­нац за свој оп­ста­нак,
на­пре­дак и све­ко­ли­ки раз­вој и ни­је ла­ко оче­ки­ва­ти да ће оне
то­га да се од­рек­ну без ве­ли­ког раз­ло­га. Због то­га се чи­ни да
би од­нос про­та­го­ни­ста евро­а­зиј­ства пре­ма тим дру­гим про­
јек­ти­ма тре­ба­ло да бу­де крај­ње суп­ти­лан, тј. да не иза­зи­ва
ни­ка­кве по­себ­не ре­ак­ци­је ко­је би ту иде­ју мо­гле да ком­про­
ми­т у­ју (на при­мер, као агре­сив­ну, као на­чин да се је­дан хе­ге­
мон за­ме­ни дру­гим и сл.).
3. Ре­а­го­ва­ње но­си­ла­ца дру­гих иде­ја, пре све­га про­јек­та евро­
а­тлант­ских ин­те­гра­ци­ја, са­свим је ре­ал­но оче­ки­ва­ти. Исти­на

83
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

је да је, по­во­дом свет­ске еко­ном­ске кри­зе, Збиг­њев Бже­жин­

ски из­ја­вио да се 500 го­ди­на до­ми­на­ци­је За­па­да при­бли­жа­ва
кра­ју. До­дао је да је и хе­ге­мо­ни­ја САД у опа­сно­сти, уз на­по­
ме­ну „да ће се то до­го­ди­ти ра­ни­је не­го што то Аме­ри­кан­ци
оче­ку­ју, али и ка­сни­је не­го што то не­ки дру­ги при­жељ­ку­ју“.
Ово­ме тре­ба до­да­ти и иде­је Хан­тинг­то­на о су­ко­бу ци­ви­ли­
за­ци­ја, при че­му се по­себ­на опа­сност ви­ди у при­бли­жа­ва­њу
Исла­ма и Ки­не, па и Ру­си­је. Очи­глед­но је да САД зна­ју шта
би зна­чи­ло за њи­хо­ву по­зи­ци­ју уко­ли­ко би се Ки­на раз­ви­ја­ла
са­да­шњим тем­пом, па не тре­ба ис­кљу­чи­ти мо­гућ­ност да се
са ви­ше ин­те­ре­со­ва­ња окре­ну пре­ма не­ким кључ­ним евро­а­
зиј­ским зе­мља­ма, као што су Ру­си­ја и Тур­ска, у окви­ру ре­ла­
тив­но но­вог про­јек­та „ши­ри и флек­си­бил­ни­ји За­пад“. Уз све
те, на­из­глед но­ве иде­је, не би тре­ба­ло да се ис­пу­сте из ви­да и
кла­сич­ни по­сту­ла­ти ге­о­по­ли­ти­ке о зна­ча­ју Хар­тлен­да (Ср­ца
све­та), тј. евро­а­зиј­ске кон­ти­нен­тал­не ма­се за вла­да­ње све­
том. Не­ке на­из­глед но­ве иде­је Бже­жин­ског и дру­гих, сва­ка­ко
тра­га­ју за мо­де­лом до­ми­на­ци­је САД у но­вим усло­ви­ма пре­ра­
спо­де­ле ге­о­по­ли­тич­ке мо­ћи. У том сми­слу Бже­жин­ски на­гла­
ша­ва: „Ипак, у сва­кој зна­чај­ни­јој ди­мен­зи­ји тра­ди­ци­о­нал­но
схва­ће­не мо­ћи Аме­ри­ка је још без прем­ца. За са­да она има
нај­ве­ћу по­је­ди­нач­ну на­ци­о­нал­ну еко­но­ми­ју, нај­ве­ћи фи­нан­
сиј­ски ути­цај, нај­ра­зви­је­ни­ју тех­но­ло­ги­ју, њен вој­ни бу­џет
ве­ћи је од вој­ног бу­џе­та свих дру­гих др­жа­ва за­јед­но, а ње­не
ору­жа­не сна­ге спрем­не су за на­гле и бр­зе ин­тер­вен­ци­је у ино­
стран­ству и за раз­вр­ста­ва­ње ши­ром све­та. Та­ква ре­ал­ност
мо­жда не­ће тра­ја­ти још ду­го, али она је са­да чи­ње­ни­ца ме­
ђу­на­род­ног жи­во­та.“11 Си­сте­ма­тич­ни ана­ли­ти­ча­ри си­гур­но
не­ће ла­ко по­ве­ро­ва­ти да пред­ста­вља искре­но за­ла­га­ње, ко­ја
се по­вре­ме­но чу­је на За­па­ду, да би Ва­шинг­тон тре­ба­ло да од­
у­ста­не од сво­је до­ми­нант­не по­зи­ци­је. У исто­ри­ји ни­је за­бе­ле­
же­но да је не­ки хе­ге­мон до­бро­вољ­но од­у­стао од ста­т у­са ко­ји
му да­је низ при­ви­ле­ги­ја.
И по­ред то­га што се срп­ски на­род кроз исто­ри­ју, па и у нај­
но­ви­јим су­ко­би­ма, по­ка­зао као до­сто­јан­ствен и чврст, не­ма
сум­ње да ра­зни сте­ре­о­ти­пи, ла­жи и дру­ге ин­си­ну­а­ци­је, има­ју
од­ре­ђе­ног ути­ца­ја на рас­по­ло­же­ње про­сеч­ног гра­ђа­ни­на Ср­
11 З. Бже­жин­ски, Аме­ри­ка – Ки­на..., стр. 27.

84
Бран­ко Кр­га МО­ГУ­ЋЕ ОСНО­ВЕ ИЗ­ГРАД­ЊЕ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ ...

би­је, ко­је се ма­ни­фе­сту­је из­ве­сним сте­пе­ном ксе­но­фо­би­је и

те­жње да се „гле­да­ју сво­ја по­сла“, без аспи­ра­ци­је ба­вље­ња ве­
ли­ким свет­ским те­ма­ма. То сва­ка­ко ни­је до­бро, али се с ова­
квим рас­по­ло­же­њем мо­ра ра­чу­на­ти.

ЗА­КЉУ­ЧАК

Очи­глед­но је да шан­се, али и пре­пре­ке, у ре­а­ли­за­ци­ји

евро­а­зиј­ске иде­је ре­ал­но по­сто­је и с њи­ма тре­ба озбиљ­но ра­
чу­на­ти, што ин­спи­ра­то­ри овог про­јек­та си­гур­но и има­ју у ви­
ду. При то­ме, тре­ба­ло би има­ти у ви­ду да јав­ност Ср­би­је (а
ве­ро­ват­но и мно­гих дру­гих зе­ма­ља) не­ма ре­ал­ну пред­ста­ву о
то­ме шта је то Евро­а­зи­ја. Сто­га би, пре за­у­зи­ма­ња ре­ла­тив­но
де­фи­ни­тив­ног ста­ва око те иде­је, си­гур­но би­ла за­ин­те­ре­со­ва­
на за де­таљ­ни­је раз­ја­шње­ње нај­ма­ње два бит­на пи­та­ња: пр­во,
шта са­др­жи по­јам Евро­а­зи­ја, у он­то­ло­шком сми­слу, а пре све­
га, ко­ја је про­стор­на де­тер­ми­нан­та тог пој­ма; и дру­го, ко­је би
би­ле осно­ве уте­ме­ље­ња евро­а­зиј­ског про­јек­та. Од об­ја­шње­
ња ова два пи­та­ња у мно­го­ме за­ви­си ка­кав ће пре­о­вла­ђу­ју­ћи
став за­у­зе­ти јав­ност Ср­би­је. До­дат­ну чи­ње­ни­цу ко­ју би тре­
ба­ло има­ти ви­ду је­сте да за ре­ла­тив­но ко­нач­но опре­де­ље­ње
Ср­би­је пре­ма би­ло ко­јој но­вој оп­ци­ји, зе­мљи не­до­ста­је ја­сна
ви­зи­ја или на­ци­о­нал­на стра­те­ги­ја за на­ред­них не­ко­ли­ко де­
це­ни­ја, за­сно­ва­на на ре­ле­вант­ним прет­по­став­ка­ма. 12
Да ли ће евро­а­зиј­ска иде­ја по­ста­ти ре­а­лан про­је­кат за­ви­си
и од то­га ка­ко се бу­де пред­ста­ви­ла ши­рој јав­но­сти. Ни јед­на
ова­ко ве­ли­ка иде­ја у исто­ри­ји ни­је се до­го­ди­ла спон­та­но, са­ма
12 Сво­је­вр­сни по­ка­за­тељ „збу­ње­но­сти“ у Ср­би­ји ка­да је у пи­та­њу ње­на спољ­но­
по­ли­тич­ка ори­јен­та­ци­ја је­с у два члан­ка у По­ли­ти­ци у са­мо два да­на: у пр­вом,
у бро­ју од 16. сеп­тем­бра 2013. го­ди­не, у члан­ку „Евро­а­зиј­ски ход по му­ка­
ма“, из­но­се се не­до­ста­ци иде­је евро­а­зиј­ства твр­де­ћи да „адво­ка­ти оку­пља­
ња нај­но­ви­јем Пу­ти­но­вом про­јек­т у за­ме­ра­ју упра­во не­до­ста­так уте­ме­ље­ња
у јед­ној ја­кој за­јед­нич­кој иде­о­ло­ги­ји... За­то Пу­ти­нов евро­а­зиј­ски про­је­кат у
њи­хо­вим раз­ми­шља­њи­ма, по све­му су­де­ћи, не при­вла­чи пре­ве­ли­ку па­жњу“.
Дру­ги чла­нак, у истом ли­сту од 17. сеп­тем­бра 2013. го­ди­не, у члан­ку „Из­ме­ђу
ха­о­са и дик­та­т у­ре“, при ана­ли­зи мо­гу­ће оп­ци­је при­сту­па­ња Ср­би­је ЕУ, сто­ји
„Али ка­да има­мо то­ли­ко не­дво­сми­сле­них при­ме­ра и до­ка­за да је не­ки пут
ште­тан, не­пер­спек­ти­ван и пре­пун по­ни­жа­ва­ју­ћих усло­ва, пре­пре­ка и уце­на,
као што је то, на­жа­лост, слу­чај са на­шим ак­т у­ел­ним европ­ским пу­тем, он­да
на­про­сто не би сме­ло би­ти ди­ле­ме“.

85
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

од се­бе, већ су би­ле нео­пх­ од­не ор­га­ни­зо­ва­не и ак­тив­не ме­ре.

То је, у усло­ви­ма жи­во­та у ин­фор­ма­тич­кој ери, с јед­не стра­
не, олак­ша­но, а с дру­ге стра­не, и про­тив­ни­ци те иде­је мо­гу да
ко­ри­сте иста или још рас­про­стра­ње­ни­ја сред­ства ма­сов­них
ин­фор­ма­ци­ја за ње­но оспо­ра­ва­ње, тј. за фа­во­ри­зо­ва­ње сво­је.
На кра­ју, мо­гло би да се на­гла­си да ће у Ср­би­ји и да­ље
оста­ти ди­ле­ме: јед­ни ће би­ти при­о­ри­тет­но за­ин­те­ре­со­ва­ни за
по­ве­зи­ва­ње са ду­хов­но бли­ским Ис­то­ком уз са­рад­њу са раз­
ви­је­ним За­па­дом и дру­гим зе­мља­ма: дру­ги ће на­гла­ша­ва­ти
при­ор ­ и­тет­ни ин­те­рес за по­ве­зи­ва­ње са раз­ви­је­ним За­па­дом,
уз са­рад­њу са ду­хов­но бли­ским Ис­то­ком и дру­гим зе­мља­ма;
тре­ћи ће при­о­ри­тет­но на­гла­ша­ва­ти афир­ма­ци­ју ин­те­ре­са
Ср­би­је, уз са­рад­њу и са ду­хов­но бли­ским Ис­то­ком и раз­ви­је­
ним За­па­дом; че­твр­та гру­па на­ших гра­ђа­на на­гла­ша­ва­ће зна­
чај до­брих ве­за и са Исла­мом итд.

Bran­ko Kr­ga
POS­SI­BLE BA­SIS OF BU­IL­DING
EURA­SIAN GE­O­PO­LI­TI­CAL SPA­CE

Re­su­me

The idea of Euro-Asian in­te­gra­tion of ge­o­po­li­ti­cal re­alm be­

ca­me fre­qu­ent ar­gu­ments in the­o­re­ti­cal di­scus­sion. Ho­we­ver,
the­re is mo­re prac­ti­cal mo­ve­ments in plan­ning of its re­a­li­
za­tion. The pro­cess is still pen­ding due to: Firstly, in Rus­sia
whe­re the idea is co­i­ned, the ap­pro­ac­hes dif­fers, se­condly, the
fo­un­da­tion of idea are still not esta­blis­hed, the qu­e­sti­on is
whe­re to esta­blish tho­se ide­as of Euro-Asian In­te­gra­ti­ons,
what co­uld be used to mo­ti­va­te the co­un­tri­es to join, its ge­o­
grap­hi­cal po­si­tion, eco­nomy, se­cu­rity, com­mon va­lu­es, com­
mon ci­vi­li­za­tion, etc... Third aspect, the re­a­lity is that the
car­ri­ers of Euro-Atlan­tic ide­as are strong op­po­nents to new
pro­jects which wo­uld even­tu­ally je­o­par­di­ze its do­mi­na­tion.
Ser­bia is di­vi­ded ti its stan­ce to­wards Euro-Asian idea.
Key words: ge­o­po­li­ti­cal re­alm, Euro-atlan­tic idea, fo­un­
da­ti­ons of Euro-аsian in­te­gra­ti­ons, Euro-asia, Euro-asian
Union, Ser­bian stan­ce

86
Бран­ко Кр­га МО­ГУ­ЋЕ ОСНО­ВЕ ИЗ­ГРАД­ЊЕ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ ...

Бран­ко Кр­га
ВО­ЗМО­ЖНЫЕ ОСНО­ВЫ СО­ЗДА­НИЯ ЕВРА­ЗИ­Й­СКО­ГО
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКО­ГО ПРО­С ТО­РА

Ре­зю­ме
Ка­ждая но­вая идея, ку­да впи­сва­ют­ся и ин­те­гра­ци­
он­ные про­цес­сы на про­сто­ре Евра­зии, ищут се­ре­зные
фун­да­мен­ты, по­зво­ля­ю­щ­ие ей бы­ть при­е­мле­мой и да­
ю­щ­ие ей шанс гра­ду­а­ль­но раз­ви­ва­ть­ся в обо­зри­мом
бу­ду­щ­ем. В на­уч­ных и по­ли­ти­че­ских кру­гах, как и в
СМИ, по­ня­тие Евра­зии все бо­лее при­сут­ству­ю­щ­ее.
Од­на­ко, это вы­зы­ва­ет раз­лич­ное вос­при­ят ­ ие:для од­
них, это то­ль­ко ге­о­гра­фи­че­ское по­ня­тие;для дру­гих,
оно явля­ет­ся од­ним из са­мых ва­жных ге­о­по­ли­ти­че­ских
ва­ри­ан­тов ре­струк­ту­ри­за­ции со­вре­мен­но­го ми­ра; для
тре­ть­их, оно озна­ча­ет во­змо­жные по­ли­ти­че­ские, эко­
но­ми­че­ские, ку­ль­тур­ны­еи вы­зо­вы­бе­зо­па­сно­сти ХХI-го
ве­ка, сво­е­го ро­да аль­тер­на­ти­ву евро­пе­й­ской и евро-
атлан­ти­че­ской ин­те­гра­ции; для че­твер­тых, это
уто­пия... Ре­а­ли­за­ция этой идеи впол­не не слу­чи­ла­сь
по ря­ду при­чин, из ко­то­рых на­и­бо­лее ва­жны­ми явля­
ют­ся : „во­пер­вых,не раз­ви­ты­о­сно­вы в ре­а­ль­но­сти,
ко­то­рые бы­ли бы бо­лее ши­ро­ко при­зна­ны; во вто­рых,
в по­след­нее де­ся­ти­ле­тие слу­чи­ло­сь не­ско­ль­ко гло­ба­
ль­ных и ре­ги­о­на­ль­ных про­цес­сов, осо­бен­но во­йн и раз­
лич­ных кон­флик­тов, ко­то­рые ме­ша­ют ре­а­ли­за­ции
мно­гих идей, вклю­чая идею Евра­зии; в тре­ть­их,в те­
че­нии поч­ти сто­ле­тия в се­вер­ном по­лу­ша­рии евро­а­
тлан­ти­че­ская идея явля­а­ет­ся до­ми­ни­ру­щ­ей, на фо­не
ко­то­рой ши­ро­ко вы­дви­ну­тые про­цес­сы гло­ба­ли­за­ции,
со­про­ти­вля­ю­щ­и­е­ся лю­бой дру­гой идее, осо­бен­но ин­те­
гра­ции евра­зи­й­ско­го ге­о­по­ли­ти­че­ско­го про­стран­ства
на но­вом осно­ва­нии.Ак­ту­а­ли­за­ция этой идеи, еще раз
ста­вит Сер­бию в сво­ег­ о ро­да ис­ку­ше­ние, из-за тра­ди­
ци­он­но­при­сут­ству­ю­щ­их вли­я­ний Во­сто­ка и За­па­да в
нее про­сто­ре.
Клю­че­вые сло­ва: ге­о­по­ли­ти­че­ский про­стор, идея
евро­а­тлан­ти­зма, осно­вы евра­зи­й­ских ин­те­гра­ций,
Евра­зия, Евра­зи­й­ский со­юз, по­зи­ция Сер­бии

87
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Авра­мов, Сми­ља, Ал­тер­на­тив­ни мо­дел свет­ске за­јед­ни­це, Ака­де­
ми­ја за ди­пло­ма­ти­ју и без­бед­ност; ИГАМ, Бе­о­град, 2009.
Авра­мов, Сми­ља, Ме­ђу­на­род­но јав­но пра­во, Ака­де­ми­ја за ди­пло­ма­
ти­ју и без­бед­ност, Бе­о­град, 2011.
Бже­жин­ски, Збиг­њев, Ве­ли­ка ша­хов­ска та­бла, ЦИД, Под­го­ри­ца,
1999.
Бже­жин­ски, Збиг­њев, Аме­ри­ка – Ки­на и суд­би­на све­та, Фа­кул­тет
без­бед­но­сти; Ал­ба­трос плус, Бе­о­град, 2013.
Ду­гин, Алек­сан­дар, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке, Еко­прес, Зре­ња­нин, 2004.
Ду­гин, Алек­сан­дар, Ге­о­по­ли­ти­ка пост­мо­дер­не, ИКП „Ни­ко­ла Па­
шић“, Бе­о­град, 2009.
Ка­сја­нов, А. А., Те­о­ри­је и про­јек­ти бу­дућ­но­сти чо­ве­чан­ства, Зна­
ње – моћ, број 621, Мо­сква, 2013.
Ки­ли­бар­да, Зо­ран, Осно­ве ге­о­по­ли­ти­ке, Фа­кул­тет без­бед­но­сти;
Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2008.
Кр­га, Бран­ко, „Срп­ско-ру­ски од­но­си и кри­зне 90-те го­ди­не 20. ве­
ка“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, број 1-2/2009, Ин­сти­т ут за по­
ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2009.
Ку­ља­нин, Бра­ни­мир, Евро­а­зиј­ски са­вез, Ар­гу­мен­ти, Ба­ња Лу­ка,
2013.
Пе­тро­вић, Дра­ган, Ге­о­по­ли­ти­ка пост­со­вјет­ског про­сто­ра, Про­ме­
теј, Н. Сад и Ин­сти­т ут за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­
вре­ду, Бе­о­град, 2008.
Пе­тро­вић, Дра­ган, Ин­те­гра­ци­о­ни про­це­си на пост­со­вјет­ском про­
сто­ру, Пе­шић и си­но­ви, Бе­о­град, 2010.
Сте­пић, Ми­ло­мир, „Мо­гућ­но­сти сим­би­о­зе срп­ских и ру­ских ге­о­
по­ли­тич­ких ин­те­ре­са на Бал­ка­ну“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес,
број 1-2/2009, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град,
2009.
Сте­пић, Ми­ло­мир, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­о­ев­ ро­а­зиј­ства, Ин­сти­т ут за
по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2013.
Хан­тинг­тон, Се­мју­ел, Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја, ЦИД, Под­го­ри­ца; Ро­ма­
нов, Ба­ња Лу­ка, 2000.

88
Жељ­ко М. Бу­ди­мир* УДК 327::911.3(4/5)

МА­КИН­ДЕ­РОВ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПО­РЕ­ДАК

И ЕВРО­А­ЗИЈ­СКА ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈА

Са­же­так

Гло­бал­ни ге­о­по­ли­тич­ки по­ре­дак ко­ји је по­ста­вио бри­

тан­ски ге­о­граф Хел­форд Ма­кин­дер кроз Хар­тленд те­
о­ри­ју пре ви­ше од јед­ног ве­ка, по­стао је ге­о­по­ли­тич­ка
и ге­о­стра­те­гиј­ска па­ра­диг­ма су­че­ља­ва­ња нај­ва­жни­
јих по­мор­ских и коп­не­ни си­ла. Хар­тленд те­о­ри­ја је
по­ста­ла обра­зац за из­у­ча­ва­ње од­но­са из­ме­ђу нај­зна­
чај­ни­јих евро­а­зиј­ских др­жа­ва и та­ла­со­крат­ског За­па­
да, пред­во­ђе­ног Ве­ли­ком Бри­та­ни­јом, а ка­сни­је САД.
Ма­кин­де­ров ге­о­по­ли­тич­ки по­ре­дак као се­ди­ште гло­
бал­не мо­ћи од­ре­ђу­је кон­ти­нен­тал­но (су­во­зем­но) је­згро
Евро­а­зи­је ко­је он на­зи­ва Осо­вин­ски ре­ги­он, од­но­сно
Хар­тленд (He­ar­tland), овај про­стор је ге­о­стра­те­гиј­
ски кључ за кон­тро­лу над це­ло­куп­ном Евро­а­зи­јом. По­
ред Хар­тлен­да, у Ма­кин­де­ров гло­бал­ни ге­о­по­ли­тич­ки
по­ре­дак ула­зи и Уну­тра­шњи или мар­ги­нал­ни по­лу­ме­
сец ко­ји об­у­хва­та нај­зна­чај­ни­је др­жа­ве обо­да Евро­а­
зи­је. Вањ­ски или острв­ски по­лу­ме­сец об­у­хва­та нај­ве­
ће по­мор­ске си­ле, пре све­га САД и Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју.
За про­цес ин­те­гри­са­ња Евро­а­зи­је кључ­на је кон­тро­ла
Хар­тлен­да, а ру­ска др­жа­ва је глав­ни но­си­лац кон­тро­
ле над Хар­тлен­дом кроз чи­тав 19. и 20. век. Ме­ђу­тим,
де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка до­ла­зи до рас­па­да СССР,
што пред­ста­вља ве­ли­ку ге­о­по­ли­тич­ку ка­та­сто­фу за
ру­ски на­род. Са­вре­ме­на ру­ска др­жа­ва, Ру­ска Фе­де­ра­
ци­ја, за­др­жа­ла је кон­тро­лу над се­вер­ним и цен­трал­
ним де­лом Хар­тлен­да, док је ње­гов ју­жни део остао
под кон­тро­лом бив­ши со­вјет­ских цен­трал­но­а­зиј­ских
ислам­ских др­жа­ва. Без кон­тро­ле над Хар­тлен­дом не­ма
*
Виши асистент на Факултету политичких наука Универзитета у Бањoj Луци.

89
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је ни у ши­рем, а ни ужем об­ли­

ку. Ге­о­по­ли­тич­ки им­пе­ра­тив са­вре­ме­не ру­ске др­жа­ве
мо­ра по­ста­ти ин­те­гра­ци­ја Хар­тлен­да, пре све­га кроз
не­ки об­лик ује­ди­ње­ња бив­ших со­вјет­ских ре­пу­бли­ка са
Ру­ском Фе­де­ра­ци­јом, као и пу­тем стра­те­гиј­ских са­ве­
зни­штва са нај­ва­жни­јим евро­а­зиј­ским др­жа­ва­ма Ки­
ном и Ин­ди­јом.
Кључ­не ре­чи: ге­о­по­ли­ти­ка, ге­о­стра­те­ги­ја, ге­о­по­ли­
тич­ки по­ре­дак, Евро­а­зи­ја

ГЛО­БАЛ­НИ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПО­РЕ­ДАК

Бри­тан­ски ге­о­граф Хел­форд Џон Ма­кин­дер (Hal­ford Jоhn

Mac­kin­der, 1861-1947) спа­да у нај­зна­чај­ни­је твор­це ге­о­по­ли­
тич­ких и ге­о­стра­те­гиј­ских уче­ња. Он је жи­вео и ра­дио у до­
бу у ко­јем је ње­го­ва до­мо­ви­на, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, су­ве­ре­но
вла­да­ла мо­ри­ма и оке­а­ни­ма. Ма­кин­дер је као ми­сли­лац имао
ја­сно из­ра­же­ну им­пе­ри­јал­ну свест, и сви ње­го­ви ра­до­ви су
ин­спи­ри­са­ни на­сто­ја­њем да се по­ку­ша са­чу­ва­ти Бри­тан­ска
им­пе­ри­ја. Ме­ђу­тим, био је све­стан да Бри­тан­ској им­пе­ри­
ји на по­чет­ку 20. ве­ка „сун­це по­ла­ко за­ла­зи“ и да су иза­зо­ви
упу­ће­ни ње­ној мо­ћи све ве­ћи.
Ма­кин­дер је у сво­јим ра­ним ра­до­ви­ма по­ку­шао да де­фи­
ни­ше ге­о­гра­фи­ју као на­уч­ну ди­сци­пли­ну и да је уве­де на бри­
тан­ске уни­вер­зи­те­те. Ње­гов пр­ви рад из ге­о­гра­фи­је је чла­
нак „О пред­ме­т у про­у­ча­ва­ња и ме­то­да­ма ге­о­гра­фи­је“ (“On
the Sco­pe and Met­hods of Ge­o­graphy“), а на­пи­сан и об­ја­вљен
је 1887. го­ди­не за Кра­љев­ско ге­о­граф­ско дру­штво. Био је то
са­свим но­ви при­ступ ге­о­гра­фи­ји, као на­у­ци ко­ја пре­ста­је да
бу­де ве­шти­на ко­ја слу­жи за но­ва ко­ло­ни­јал­на от­кри­ћа (осва­
ја­ња). Ма­кин­дер у ње­му из­но­си те­зу о Но­вој ге­о­гра­фи­ји (New
Ge­o­graphy) „као мо­сту из­ме­ђу при­род­них и дру­штве­них на­у­
ка.“1 Ово ње­го­во де­ло оства­ри­ло је ве­ли­ки од­јек у бри­тан­ској
на­уч­ној јав­но­сти и по­мо­гло је уво­ђе­њу ге­о­гра­фи­је као са­мо­
стал­не на­у­ке на бри­тан­ске уни­вер­зи­те­те. Ма­кин­дер овим ра­
1 Brian Blouet, Helford Mackinder: A Biography, A&B Universety Press, Texas,
1987., p. 43.

90
Жељ­ко М. Бу­ди­мир МА­КИН­ДЕ­РОВ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПО­РЕ­ДАК И ...

дом афир­ми­ше ге­о­гра­фи­ју као ака­дем­ску ди­сци­пли­ну, те за

по­тре­бе Окс­форд­ске шко­ле ге­о­гра­фи­је пи­ше књи­гу Бри­та­
ни­ја и бри­тан­ска мо­ра (Bri­tain and Bri­tish Se­as), ко­ја по­ста­је
јед­но од про­то­тип­ских де­ла из ре­ги­о­нал­не ге­о­гра­фи­је.2
Нај­ва­жни­је ра­до­ве Ма­кин­дер пи­ше из ге­о­по­ли­ти­ке и ге­
о­стра­те­ги­је, уно­се­ћи у њих јед­ну пот­пу­но но­ву ди­мен­зи­ју
ана­ли­зе. Он је је­дан од пр­вих те­о­ре­ти­ча­ра ко­ји ге­о­по­ли­тич­ке
про­це­се ана­ли­зи­ра са гло­бал­ног аспек­та, јер за ње­га је свет на
по­чет­ку 20. ве­ка по­стао „за­тво­ре­ни си­стем“. У осно­ви ње­го­ве
ге­о­по­ли­тич­ке кон­цеп­ци­је на­ла­зи се су­коб из­ме­ђу си­ла коп­на
и мо­ра, ко­је се бо­ре за гло­бал­ну до­ми­на­ци­ју.
Ма­кин­дер је осно­ву свог ге­о­по­ли­тич­ког уче­ња из­нео на
пре­да­ва­њу „Ге­о­граф­ска осо­ви­на исто­ри­је“, одр­жа­ном у Кра­
љев­ском ге­о­граф­ском дру­штву 25. ја­ну­а­ра 1904. го­ди­не. Ово
пре­да­ва­ње је ка­сни­је у фор­ми на­уч­ног члан­ка пу­бли­ко­ва­но у
углед­ном бри­тан­ском ча­со­пи­с у Ге­о­граф­ски жур­нал.3 У овом
ра­ду, ко­ји се у ан­гло-аме­рич­кој ли­те­ра­т у­ри че­сто на­зи­ва
„Осо­вин­ски чла­нак“, Ма­кин­дер ства­ра ге­о­по­ли­тич­ки си­стем
чи­је су основ­не по­став­ке по­де­ла исто­ри­је и по­де­ла про­сто­ра.
Кроз по­де­лу исто­ри­је на три ге­о­по­ли­тич­ка раз­до­бља,4 Ма­
кин­дер твр­ди да на по­чет­ку 20. ве­ка до­ла­зи до про­ме­не рав­
но­те­же сна­га и да се за­вр­ша­ва епо­ха Ко­лум­ба, што зна­чи крај
до­ми­на­ци­ја по­мор­ских си­ла. До про­ме­не до­ла­зи на­кон ре­во­
лу­ци­је у тех­но­ло­ги­ји тран­спор­та коп­ном, од­но­сно на­кон што
је Ру­си­ја из­гра­ди­ла Тран­сси­бир­ску же­ле­зни­цу ко­ја је ин­те­
гри­са­ла огром­на про­стран­ства Евро­а­зи­је.
2 Halford Mackinder, Britain and the British Seas, D. Appleton and Company, 1902
3 Halford Jоhn Mackinder “The Geographical pivot of History”, Geographical jour­
nal 23, (Reprinted, The Scope and Methods of geography and Geographical pivot of
History, RGS, London , 1969., р. 421 – 437.)
4 Епоха пре Колумба. У њој народи који припадају периферији Евроазије, на
пример Римљани, живе под сталном претњом да буду освојиени од сила
Осовинског региона. За Римљане су то били Германи, Хуни, Алани, Парћани
итд. За средњовековну екумену то је Златна хорда. Епоха Колумба. У том
раздобљу представници Унутрашњег или маргиналног полумесеца крећу
у освајање непознатих територија планете и при том нигде не наилазе на
озбиљан отпор. Епоха после Колумба. Више не постоје неосвојене земље.
Динамичке пулсације цивилизација осуђене су на сукоб увлачећи све народе
на земљи у свемирски грађански рат. Александар Дугин, Основи геополити-
ке – Геополитичка будућност Русије, Екопрес, Зрењанин, 2004. стр. 53.

91
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ма­кин­дер је из­вр­шио и ге­о­граф­ску по­де­лу све­та на три

ве­ли­ка ге­о­стра­те­гиј­ска ре­ги­о­на. По­ла­зи­ште по­де­ле је Осо­
вин­ски ре­ги­он5 (Pi­vot area) ко­ји је цен­тар ње­го­ве ге­о­граф­
ске ше­ма­ти­за­ци­је, а тај ре­ги­он, ко­ји пред­ста­вља са­мо је­згро
Евро­а­зи­је, на­ла­зи се под кон­тро­лом Ру­си­је. Око Осо­вин­ског
ре­ги­о­на се фор­ми­ра­ју Уну­тра­шњи или пе­ри­фер­ни по­лу­ме­сец
(In­ner or Mar­gi­nal Cre­scent) ко­ји чи­не „Не­мач­ка, Аустри­ја, Тур­
ска, Ин­ди­ја и Ки­на.“6 Нај­у­да­ље­ни­ји од ге­о­граф­ске осо­ви­не је
Спољ­ни или острв­ски по­лу­ме­сец (Outer or In­su­lar Cre­scent) ко­
ји са­чи­ња­ва­ју „Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, Ју­жна Афри­ка, Аустра­ли­ја,
Сје­ди­ње­не Др­жа­ве, Ка­на­да и Ја­пан.“7 (кар­та 1)
Кар­та 1: Ма­кин­де­ров „При­род­ни раз­ме­штај свет­ске мо­ћи“
из 1904. го­ди­не.

Из­вор: Hal­ford Jоhn Mac­kin­der, „The Ge­o­grap­hi­cal pi­vot of Hi­story”, in: (Ad­
di­ti­o­nal pa­pers), De­moc­ra­tic Ide­als and Ra­lity, Na­ti­o­nal De­fen­se Uni­ver­sity
Press, Was­hing­ton, 1996, р. 191.
Овај „кон­цен­трич­но-хи­је­рар­хиј­ски“ по­глед на свет, у чи­
јем цен­тру се на­ла­зи за­ми­шље­на „осо­ви­на исто­ри­је“ и око
5 Термин Pivot area се често преводи и као Стожерна област.
6 Halford Jоhn Mackinder, “The Geographical pivot of History”, in: (Additional pa­
pers), Democratic Ideals and Reality, National Defense University Press, Washing­
ton, 1996, р. 191.
7 Ibidem, р. 191.

92
Жељ­ко М. Бу­ди­мир МА­КИН­ДЕ­РОВ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПО­РЕ­ДАК И ...

ко­је се вр­ти чи­та­ва исто­ри­ја чо­ве­чан­ства, има сле­де­ће основ­

не ка­рак­те­ри­сти­ке:
• Осо­вин­ски ре­ги­он је из­ра­зи­то суд­бин­ски ве­зан за коп­
но,
• Спо­ља­шњи или острв­ски по­лу­ме­сец је суд­бин­ски ве­зан
за мо­ре,
• Уну­тра­шњи или пе­ри­фер­ни по­лу­ме­сец на­ла­зи се под
сна­жним ути­ца­јем дру­ге две зо­не, а суд­бин­ски ве­зан и
за коп­но и за мо­ре.
Цен­трал­ни по­ло­жај по овој Ма­кин­де­ро­вој ге­о­граф­ској
ше­ми је нај­по­вољ­ни­ји, „цен­трал­ност је ре­ла­ти­ван по­јам ко­ји
у сва­ком кон­крет­ном ге­о­граф­ском кон­тек­сту мо­же да ва­ри­ра.
Ме­ђу­тим, са пла­не­тар­не тач­ке гле­ди­шта, у цен­тру све­та ле­жи
Евро­а­зиј­ски кон­ти­нент“8, а у ње­го­вом сре­ди­шту Осо­вин­ски
ре­ги­он, ко­ји је нај­по­вољ­ни­је ге­о­граф­ско по­ла­зи­ште за кон­
тро­лу све­та. Ма­кин­дер на сле­де­ћи на­чин де­фи­ни­ше Осо­вин­
ски ре­ги­он Евро­а­зи­је: „ње­не цен­трал­не или се­вер­не обла­сти
об­у ­хва­та­ју 9 ми­ли­о­на ква­драт­них ми­ља и пре­ко два пу­та су
ве­ће од те­ри­то­ри­је Евро­пе. Ме­ђу­тим, она не­ма по­год­не во­де­
не то­ко­ве ко­ји во­де у оке­ан, иако је, са дру­ге стра­не, из­у­зев
су­барк­тич­ких шу­ма, у це­ли­ни по­год­на за кре­та­ње свих мо­
гу­ћих но­ма­да. За­пад­но, ју­жно и ис­точ­но од те зо­не на­ла­зе се
по­гра­нич­ни ре­ги­о­ни у об­ли­ку ши­ро­ког по­лу­ме­се­ца ко­ји су
до­ступ­ни са мо­ра. У скла­ду са фи­зич­ком струк­т у­ром број тих
обла­сти из­но­си че­ти­ри, и ни­је од ма­ле ва­жно­сти то што се
оне у прин­ци­пу по­ду­да­ра­ју са сфе­ра­ма ши­ре­ња че­ти­ри ве­ли­
ке ре­ли­ги­је, бу­ди­зма, бра­ма­ни­зма, исла­ма и хри­шћан­ства.“9
Ин­те­ре­сант­но је на­по­ме­ну­ти да Ма­кин­дер у сво­јим ра­до­ви­ма
по­ре­ди цен­трал­ни по­ло­жај Осо­вин­ског ре­ги­о­на у Евро­а­зи­ји
са цен­трал­ним по­ло­жа­јем ко­ји Не­мач­ка има у Евро­пи, озна­
ча­ва­ју­ћи на тај на­чин две ве­ли­ке коп­не­не си­ле и два глав­на
су­пар­ни­ка по­мор­ских си­ла.
Кључ­на фи­зич­ко-ге­о­граф­ска цр­та Осо­вин­ског ре­ги­о­на је
да је пот­пу­но не­до­сту­пан (не­до­сти­жан) са мо­ра, јер ни­јед­на
8 Александар Дугин, Основи геополитике – Геополитичка будућност Русије,
Екопрес, Зрењанин, 2004., стр. 48.
9 H. Mackinder, “The Geographical pivot of History”, in: (Additional papers), Dem­
ocratic Ideals and Reality, op.cit., р. 186.

93
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ње­го­ва ве­ли­ка ре­ка не до­ла­зи до отво­ре­ног мо­ра. По­мор­ске

си­ле су ди­рект­но на Осо­вин­ски ре­ги­он до по­ја­ве ави­ја­ци­
је мо­гле да ути­чу са­мо оно­ли­ко ко­ли­ко је био до­мет њи­хо­
ве брод­ске ар­ти­ље­ри­је. Због на­ве­де­них ка­рак­те­ри­сти­ка овај
ре­ги­он се увек чи­ни ин­те­ре­сант­ним за оне си­ле ко­је же­ле да
оства­ре гло­бал­ну до­ми­на­ци­ју. Ма­кин­дер сма­тра да је Осо­
вин­ски ре­ги­он „при­род­но се­ди­ште свет­ске мо­ћи.“10
Уну­тра­шњи или пе­ри­фер­ни по­лу­ме­сец се на­ла­зи из­ме­
ђу ова два су­прот­на по­ла, та­ко да је под стал­ним ути­ца­јем и
коп­не­не, али и во­де­не „сти­хи­је“. На том про­сто­ру се де­ша­ва­ју
нај­ди­на­мич­ни­је про­ме­не и про­це­си у људ­ској исто­ри­ји. Ма­
кин­дер пе­ри­фер­ни по­лу­ме­сец од­ре­ђу­је на­бра­ја­ју­ћи др­жа­ве
ко­је при­па­да­ју овој зо­ни у гра­ни­ца­ма с по­чет­ка 20. ве­ка.
Спољ­ни или острв­ски по­лу­ме­сец је пот­пу­но спољ­на зо­на у
од­но­с у на Евро­а­зиј­ски кон­ти­нент, и то не са­мо у ге­о­граф­ском
већ и у кул­т ур­ном и по­ли­тич­ком сми­слу. Као што је Осо­вин­
ски ре­ги­он не­до­сту­пан во­де­ним пу­тем та­ко је острв­ски по­
лу­ме­сец не­до­сту­пан коп­не­ним пу­тем. Ова две ге­о­по­ли­тич­ке
це­ли­не су се раз­ви­ја­ле пот­пу­но фи­зич­ки одво­је­на је­дан од
дру­ге. Ме­ђу­тим, до кон­так­та ипак ин­ди­рект­но до­ла­зи пре­
ко пе­ри­фер­ног по­лу­ме­се­ца, ко­ји је кла­сич­на мо­стов­ско-кон­
такт­на зо­на из­ме­ђу си­ла коп­на и мо­ра.

ОСО­ВИН­СКИ ХАР­ТЛЕНД

Гло­бал­ни ге­о­по­ли­тич­ки по­ре­дак по­ста­вљен у члан­ку „Ге­

о­граф­ска осо­ви­на исто­ри­је“, Ма­кин­дер да­ље раз­ви­ја у књи­зи
Де­мо­крат­ски иде­а­ли и ре­ал­ност (De­moc­ra­tic Ide­als and Re­a­
lity) об­ја­вље­ној 1919. го­ди­не. Ма­кин­дер у овом ра­ду раз­ви­
ја кон­цеп­ци­ју ко­ја ће ка­сни­је би­ти на­зва­на Хар­тленд-те­о­ри­
јом (Har­tland-the­ory). Хар­тленд-те­о­ри­ја је би­ла рат­на до­ра­да
„Осо­вин­ског члан­ка“, при­ла­го­ђе­на исто­риј­ском кон­тек­сту
кра­ја Пр­вог свет­ског ра­та. Ме­ђу­тим, за овај рад је по­себ­но ва­
жно Ма­кин­де­ро­во ко­нач­но де­фи­ни­са­ње Хар­тлен­да као цен­
тра коп­не­не (кон­ти­нен­тал­не) мо­ћи. У су­шти­ни, Хар­тленд је

10 H. Mackinder, “The Geographical pivot of History”, in: (Additional papers), Dem­

ocratic Ideals and Reality, op.cit., р. 190.

94
Жељ­ко М. Бу­ди­мир МА­КИН­ДЕ­РОВ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПО­РЕ­ДАК И ...

уве­ћа­ни Осо­вин­ски ре­ги­он, ко­ји се на­ла­зи у сре­ди­шту Свет­

ског остр­ва, та­ко да је ис­прав­но ка­да Ма­кин­де­ров би­о­граф
Бра­јан Блу­ет ову област на­зи­ва Осо­вин­ским хар­тлен­дом11.
Свет­ско остр­во (World Island) је још је­дан ге­о­по­ли­тич­
ки ен­ти­тет ко­ји Ма­кин­дер раз­ви­ја у по­ме­ну­тој књи­зи, и оно
пред­ста­вља нај­ве­ћу коп­не­ну ма­с у на пла­не­ти и об­у ­хва­та три
кон­ти­нен­та – Евро­пу, Ази­ју и Афри­ку. Свет­ско остр­во је ва­
жно јер пред­ста­вља нај­ве­ћу по­мор­ску ба­зу на све­т у, та­ко да
би сва­ка кон­тро­ла над овим ме­га­кон­ти­нен­том угро­зи­ла гло­
бал­ну до­ми­на­ци­ју по­мор­ских си­ла. По­мор­ска моћ, пре­ма
Ма­кин­де­ру, ле­жи у вред­но­сти по­мор­ских ба­за, а нај­ве­ћа и
нај­вред­ни­ја по­мор­ска ба­за на све­т у је Свет­ско остр­во.
Ма­кин­дер у свим сво­јим ра­до­ви­ма до­ста нео­д­ре­ђе­но де­
фи­ни­ше Хар­тленд, нај­че­шће по ње­го­вим фи­зич­ко-ге­о­граф­
ским ка­рак­те­ри­сти­ка­ма. Хар­тленд је суд­бин­ски ве­зан за сли­
во­ве нај­ве­ћих евро­а­зиј­ских ре­ка, ко­је се ули­ва­ју у Се­вер­ни
ле­де­ни оке­ан или у за­тво­ре­на мо­ра, та­ко да је из­ла­зак на
отво­ре­на мо­ра уну­тра­шњим плов­ним пу­те­ви­ма не­мо­гућ, а
са­мим тим и пе­не­тра­ци­ја не­ке спољ­не си­ле кроз уну­тра­шње
плов­не пу­те­ве. Ма­кин­дер у ге­о­стра­те­гиј­ском по­гле­ду од­ре­ђу­
је Хар­тленд као обрис на ма­пи ко­ји об­у ­хва­та “Бал­тич­ко мо­ре,
плов­ни ток сред­њег и до­њег Ду­на­ва, Цр­но мо­ре, Ма­лу Ази­ју,
Јер­ме­ни­ју, Пер­си­ју, Ти­бет и Мон­го­ли­ју. Уну­тар ње­га се, пре­ма
то­ме, на­ла­зи Ру­си­ја, Пру­ска и Аустро- Угар­ска.12 Хар­тленд је
стра­те­гиј­ски кон­цепт, та­ко да је пре­ци­зно од­ре­ђи­ва­ње ње­го­
вих гра­ни­ца по овој кон­цеп­ци­ји не­по­треб­но.
Ма­кин­дер је у сво­јој те­о­риј­ској по­став­ци из 1919. го­ди­не
Ис­точ­ну Евро­пу укљу­чио у са­став Хар­тлен­да.13 Тај про­стор
из­ме­ђу Не­мач­ке и Ру­ске др­жав­не це­ли­не у ге­о­стра­те­гиј­ском
сми­слу је­сте там­пон зо­на (buf­fer zo­ne)14, ко­ји об­у ­хва­та не-гер­
ман­ске на­ро­де у по­ја­с у из­ме­ђу Бал­тич­ког и Цр­ног мо­ра. Ову
там­пон зо­ну по Ма­кин­де­ро­вој кон­цеп­ци­ји по­пу­ња­ва­ју По­
11 Brian Blouet, Global Geostrategy, Mackinder and Defence of the West, Frank Cass,
London, 2005, р. 1.
12 Н. Mackinder, Democratic Ideals and Reality, op.cit., р. 78.
13 У чланку „Географска осовина историје“ из 1904. године Источна Европа
није улазила у састав Хартленда.
14 Тампон зона је још једна геостратегијска реалност коју је Макиндер развио у
својим радовима.

95
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ља­ци, Че­си, Сло­ва­ци, Ма­ђа­ри, Ср­би, Хр­ва­ти, Сло­вен­ци, Ру­

му­ни, Бу­га­ри и Гр­ци. Ови на­ро­ди са­мо­стал­но не мо­гу, пре­ма
Ма­кин­де­ро­вом схва­та­њу, да игра­ју зна­чај­ни­ју уло­гу у но­вом
по­сле­рат­ном европ­ском по­рет­ку, али по­ве­за­ни у је­дан стра­
те­шки низ (кор­дон) има­ли би пре­с уд­ну уло­гу у об­у­зда­ва­њу и
кон­тро­ли­са­њу коп­не­не мо­ћи на Ве­ли­ком кон­ти­нен­т у. Сход­но
то­ме, Ис­точ­на Евро­па има уло­гу плац­дар­ма по­сред­ством ко­га
се ула­зи у Хар­тленд. Она је по­ла­зи­ште Ма­кин­де­ро­ве стра­те­
ги­је за пре­власт по­мор­ских си­ла над коп­не­ним си­ла­ма Евро­
а­зи­је. Ка­кав је зна­чај Ис­точ­не Евро­пе у Хар­тленд-те­о­ри­ји нај­
бо­ље се ви­ди кроз ње­гов тро­дел­ни сло­ган ко­ји гла­си:
Ко вла­да ис­точ­ном Евро­пом до­ми­ни­ра Хар­тлен­дом,
Ко вла­да Хар­тлен­дом до­ми­ни­ра Свет­ским остр­вом,
Ко вла­да Свет­ским остр­вом до­ми­ни­ра све­том.15
Там­пон зо­ну16 у Ис­точ­ној Евро­пи тре­ба­ло би да чи­не не­
за­ви­сне др­жа­ве при­бли­жне по сна­зи, и ко­је се „го­то­во си­гур­
но не­ће удру­жи­ва­ти у ма ком ци­љу осим од­бра­не, а са дру­ге
стра­не они се и то­ли­ко раз­ли­ку­ју би­ло од Не­ма­ца или од Ру­са
да им мо­же­мо ве­ро­ва­ти да ће пру­жи­ти от­пор ма ко­јој ор­га­
ни­за­ци­ји би­ло ког од два ве­ли­ка су­се­да, ко­ја би на­сто­ја­ла да
пре­ра­сте у им­пе­ри­ју Ис­точ­не Евро­пе.“17

РУ­СКИ ХАР­ТЛЕНД

Већ је по­ме­ну­то да Ма­кин­дер ни­је пре­ци­зно од­ре­ђи­вао

гра­ни­це Хар­тлен­да и да је он ову област од­ре­дио ис­кљу­чи­
во као ге­о­стра­те­гиј­ску кон­цеп­ци­ју, ко­ја не под­ра­зу­ме­ва пре­
ци­зно де­фи­ни­са­ње на ге­о­граф­ској кар­ти. Гра­ни­це Хар­тлен­да
Ма­кин­дер у сво­јим ра­до­ви­ма ме­ња за­ви­сно од исто­риј­ских
окол­но­сти, па та­ко на­кон за­вр­шет­ка Пр­вог свет­ског у ње­го­ве
гра­ни­це укљу­чу­је Ис­точ­ну Евро­пу. Ово про­ши­ре­ње гра­ни­ца
сто­жер­не обла­сти је од­го­ва­ра­ло но­вом ме­ђу­на­род­ном по­рет­
ку ко­ји се фор­ми­рао на­кон Па­ри­ске ми­ров­не кон­фе­рен­ци­је.
15 Н. Mackinder, Democratic Ideals and Reality, op.cit., р. 106.
16 Тампон зона се још назива и санитарни кордон у смислу идеолошког
запречавања ширења комунизма као „црвене заразе“.
17 Н. Mackinder, Democratic Ideals and Reality, op.cit., р. 121.

96
Жељ­ко М. Бу­ди­мир МА­КИН­ДЕ­РОВ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПО­РЕ­ДАК И ...

Ма­кин­дер 1943. го­ди­не у члан­ку „Окру­гли свет и по­бе­да

ми­ра“ („The Ro­und World and the Wi­ning of the Pe­a­ce“) вр­ши
још јед­ну ре­ви­зи­ју гра­ни­ца Хар­тлен­да. Овај чла­нак је ње­гов
по­след­њи рад из ге­о­по­ли­ти­ке и пред­ста­вља ажу­ри­ра­ње ње­
го­вог гло­бал­ног стра­те­гиј­ског про­ми­шља­ња. Oвај чла­нак je
на­пи­сан у вре­ме у ко­ме не­мач­ка рат­на ма­ши­не­ри­ја још увек
до­ми­ни­ра ра­ти­шти­ма, та­ко да је ње­го­ва тврд­ња да Не­мач­
ка не­ће иза­ћи као по­бед­ник из то­га ра­та би­ла до­ста сме­ла.18
Та­ко­ђе, био је пот­пу­но све­стан да ри­ва­ли­тет из­ме­ђу по­мор­
ских и коп­не­них си­ла не­ће не­ста­ти по­ра­зом Не­мач­ке у Дру­
гом свет­ском ра­т у. Хар­тленд је и да­ље од кључ­не ва­жно­сти за
кон­тро­лу над це­ло­куп­ном Евро­а­зи­јом. Ме­ђу­тим, Ма­кин­дер
у ци­љу ја­ча­ња по­зи­ци­је по­мор­ских си­ла у Евро­а­зи­ји из­два­ја
из Хар­тлен­да про­стор ко­ји се на­ла­зи ис­точ­но од ре­ке Је­ни­сеј.
Ову но­ву област у Евро­а­зи­ји Ма­кин­дер на­зи­ва Ле­на­ленд (Le­
na­land), по цен­трал­ној ре­ци те обла­сти, Ле­ни. Овим „ам­пу­ти­
ра­њем“ чи­та­вог Ис­точ­ног Си­би­ра од Ру­си­је/СССР Ма­кин­дер
же­ли да осла­би кор­пус коп­не­них си­ла, уз исто­вре­ме­но ја­ча­ње
по­зи­ци­ја по­мор­ских си­ла. (кар­та 2)
Кар­та 2: Гра­ни­це Хар­тлен­да 1904. 1919. и 1943. го­ди­не

Из­вор: Saul Co­hen, Ge­o­po­li­tics of the World System, Row­man & Lit­tle­fi­eld Pu­
blis­her, Lon­don – New York, 2003, p. 18.

18 Чланак је написан пре Курске битке која се у историји Другог светског рата
узима као преломна тачка.

97
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ма­кин­дер је чвр­сто ве­ро­вао да ће со­вјет­ска Ру­си­ја иза­ћи

као по­бед­ник из Дру­гог свет­ског ра­та јер је ус­пе­ла да са­чу­ва
кон­тро­лу над Хар­тлен­дом, чи­ме је оста­ла у „стра­те­шки нај­
моћ­ни­јој де­фан­зив­ној по­зи­ци­ји“19 Иако гра­ни­це Хар­тлен­да
Ма­кин­дер по­ста­вља до­ста ва­ри­ја­бил­но, за­ви­сно од исто­риј­
ских окол­но­сти, ипак ту по­сто­ји јед­на кон­стан­та. На­им ­ е, без
об­зи­ра на сва ова ре­де­фи­ни­са­ња гра­ни­ца сто­жер­не обла­сти
Евро­а­зи­је, она је увек има­ла истог „ста­на­ра“, ру­ску др­жа­ву.
Из­ра­ста­ње ру­ске др­жа­ве у им­пе­ри­јал­ну си­лу за­по­чи­ње
упра­во ње­ним стра­те­шким „по­пу­ња­ва­њем“ про­сто­ра Хар­
тлен­да. То ши­ре­ње „по па­ра­ле­ли“ за­по­чи­њу ру­ски ко­за­ци
по­чет­ком 16. ве­ка про­до­ром у Си­бир. За њи­ма су ишли до­
се­ље­ни­ци, на­се­ља­ва­ју­ћи по­сте­пе­но про­стор ко­јим су ра­ни­је
до­ми­ни­ра­ли азиј­ски но­ма­ди. Овим ши­ре­њем Ру­ско цар­ство
ин­те­гри­ше нај­ве­ћи део Хар­тлен­да у јед­ну др­жав­ну це­ли­ну,
ства­ра­ју­ћи ти­ме нај­ве­ћу коп­не­ну им­пе­ри­ју на по­чет­ку 20. ве­
ка.
Кар­та 3: Ру­ска др­жав­на екс­пан­зи­ја

Ме­ђу­тим, ру­ска др­жа­ва је има­ла до­ста по­те­шко­ћа да одр­

жи ефи­ка­сну кон­тро­лу над то­ли­ким про­стран­ством, пре све­
га због не­раз­ви­је­не са­о­бра­ћај­не мре­же. Коп­не­ни са­о­бра­ћај у

19 Н. Mackinder, “The Round the World and the Winning of the Peace“, in: (Addi­
tional papers), Democratic Ideals and Reality, op.cit., р. 201.

98
Жељ­ко М. Бу­ди­мир МА­КИН­ДЕ­РОВ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПО­РЕ­ДАК И ...

пре­дин­ду­стриј­ској Ру­си­ји био је на ве­о­ма при­ми­тив­ном ни­

воу, го­то­во да ни­је би­ло друм­ских пу­те­ва. Тек са ин­ду­стриј­
ском ре­во­лу­ци­јом, ко­ја је до­не­ла од­лу­чу­ју­ћи на­пре­дак у на­
чи­ну ко­ри­шће­ња тех­но­ло­ги­је, до­ла­зи до про­ме­не у на­чи­ну
тран­спор­та коп­ном.
Раз­во­јем же­ле­зни­це као но­вог ви­да са­о­бра­ћа­ја, зва­нич­
на Мо­сква је ви­де­ла шан­с у да ефи­ка­сно ин­те­гри­ше чи­тав
про­стор ца­ре­ви­не. Цар­ска Ру­си­ја за­то кре­ће у ам­би­ци­о­зни
про­је­кат из­град­ње тран­скон­ти­нен­тал­не пру­ге. Из­град­ња
Тран­сси­бир­ске же­ле­знич­ке пру­ге је је­дан од нај­зна­чај­ни­јих
гра­ди­тељ­ских по­ду­хва­та 19. ве­ка и она је до да­нас оста­ла нај­
ду­жа же­ле­знич­ка ли­ни­ја на све­т у.20 Ре­во­лу­ци­ја у тех­но­ло­ги­
ји тран­спор­та коп­ном до­не­ла је, пре­ма схва­та­њу Ма­кин­де­ра,
про­ме­не у си­сте­му рав­но­те­же сна­га у ко­рист коп­не­них си­ла.
Ру­ска др­жа­ва, без об­зи­ра на про­ме­не по­ли­тич­ког ре­жи­
ма, до зад­ње де­це­ни­је 20. ве­ка има кон­тро­лу над нај­ве­ћим де­
лом Хар­тлен­да. Со­вјет­ски Са­вез се као др­жав­на тво­ре­ви­на
по­ја­вљу­је на­кон Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је 1917. го­ди­не, за­др­
жа­ва­ју­ћи кон­тро­лу и до­ми­на­ци­ју над про­сто­ром Хар­тлен­
да. Со­вјет­ска Ру­си­ја то успе­ва и у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та,
из­ла­зе­ћи из то­га су­ко­ба као коп­не­на су­пер­си­ла. Ру­ски на­род
и ру­ска др­жа­ва су пла­ти­ли нај­ве­ћу це­ну по­бе­де над Тре­ћим
Рај­хом.
На­кон Дру­гог свет­ског ра­та на ме­ђу­на­род­ној сце­ни су се
по­ја­ви­ла но­ва ри­вал­ства. Евро­па је по­де­ље­на из­ме­ђу до­ју­че­
ра­шњих са­ве­зни­ка, а глав­на ли­ни­ја по­де­ле би­ла је у Ис­точ­ној
Евро­пи на те­ри­то­ри­ји раз­ру­ше­ног рај­ха. Овај но­ви од­нос из­
ме­ђу до­ју­че­ра­шњих са­ве­зни­ка, пре све­га из­ме­ђу Со­вјет­ског
Са­ве­за и САД, на­зван је Хлад­ним ра­том. У хлад­но­ра­тов­ском
пе­ри­о­ду со­вјет­ска Ру­си­ја је успе­ва­ла да са­чу­ва кон­тро­лу над
Хар­тлен­дом, али ни­је ус­пе­ла да ин­те­гри­ше Евро­а­зи­ју под јед­
ним по­ли­тич­ким цен­тром.
Стра­те­ги­ја об­у­зда­ва­ња (stra­tegy of con­ta­in­ment) ко­ју су
спро­во­ди­ли САД и ње­ни са­ве­зни­ци успе­шно је др­жа­ла ову
кон­ти­нен­тал­ну си­лу у „за­кљу­ча­ној“ по­зи­ци­ји. Со­вјет­ски Са­
вез због то­га ни­ка­да ни­је у пот­пу­но­сти ус­пео да не­пре­глед­
не ре­с ур­се Евро­а­зи­је ис­ко­ри­сти за про­јек­то­ва­ње сво­је мо­ћи
20 Дужина главног правца од Москве до Владивостока износи 9.288,2 км.

99
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

на оке­а­не, јер би евен­т у­ал­ни „со­вјет­ски успех у овла­да­ва­њу

евро­а­зиј­ским коп­ном, зна­чио па­ри­тет у по­мор­ској мо­ћи, јер
би обе су­пер­си­ле има­ле под­јед­нак при­ступ оке­а­ни­ма и сто­га
спо­соб­ност да ус­кра­те јед­на дру­гој сло­бо­ду тран­скон­ти­нен­
тал­ног са­о­бра­ћа­ња.“21
До кра­ја Хлад­ног ра­та до­ла­зи у зад­њој де­це­ни­ји 20. ве­ка.
Те­шко је из­дво­ји­ти фак­тор ко­ји је био пре­с у­дан за по­бе­ду
САД и ње­них са­ве­зни­ка над нај­ве­ћом коп­не­ном си­лом на
све­т у, али се са си­гур­но­шћу мо­же ре­ћи да је стра­те­ги­ја об­у­
зда­ва­ња со­вјет­ског Хар­тлен­да би­ла кључ­ни ме­тод бор­бе ко­ја
је спре­чи­ла хо­мо­ге­ни­за­ци­ју Евро­а­зи­је од стра­не јед­не си­ле.
Крај Хлад­ног ра­та зна­чио је и рас­пад Со­вјет­ског Са­ве­за, ко­
ји је за­по­чео гу­бље­њем кон­тро­ле над Ис­точ­но Евро­пом. До­
шло је до ве­ли­ке ге­о­по­ли­тич­ке тран­сфор­ма­ци­је (ка­та­стро­фе)
на чи­та­вом про­сто­ру Евро­а­зи­је. Про­стор Хар­тлен­да по пр­
ви пут од ства­ра­ња Ру­ске им­пе­ри­је ни­је ви­ше у це­ло­сти био
под кон­тро­лом ру­ске др­жа­ве. Хар­тлен­да је по­де­љен из­ме­ђу
ста­рих и но­вих „ста­на­ра“. Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја, као на­след­ни­ца
Со­вјет­ског Са­ве­за, за­др­жа­ла је кон­тро­лу на нај­ве­ћем де­лу се­
вер­ног и цен­трал­ног Хар­тлен­да, док је ју­жни део сто­жер­не
обла­сти по­де­љен из­ме­ђу не­за­ви­сних цен­трал­но­а­зиј­ских ре­
пу­бли­ка. За­пад­но кри­ло ру­ског Хар­тлен­да по­де­ље­но је из­ме­
ђу Укра­ји­не и Бе­ла­ру­си­је.

УМЕ­С ТО ЗА­КЉУЧ­КА:
ХАР­ТЛЕНД КАО ОСО­ВИ­НА СА­ВРЕ­МЕ­НИХ
ЕВРО­А­ЗИЈ­СКИХ ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈА

На­кон рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за, ру­ски Хар­тленд се на­

шао у по­ли­тич­кој, еко­ном­ској, иде­о­ло­шкој и те­ри­то­ри­јал­
ној тран­зи­ци­ји. Ре­ду­ко­ва­них др­жав­них гра­ни­ца, су­о­че­на са
озбиљ­ном еко­ном­ском и со­ци­јал­ном кри­зом, те ору­жа­ном
се­па­ра­ти­стич­ком по­бу­ном на Кав­ка­зу, ру­ска др­жа­ва је би­ла
у ве­о­ма те­шкој си­т у­а­ци­ји. Али, Ру­си­ја је ипак пре­жи­ве­ла ову
исто­риј­ску дра­му, ко­ју ру­ски исто­ри­ча­ри с пра­вом на­зи­ва­ју
„но­во смут­но вре­ме.“ Ус­пе­ла је да са­чу­ва це­ло­ви­тост др­жав­не
21 Не­бој­ша Ву­ко­вић, Ло­ги­ка им­пе­ри­је, Кон­рас – На­ци­ја прес, Бе­о­град, 2007, стр.
150.

100
Жељ­ко М. Бу­ди­мир МА­КИН­ДЕ­РОВ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПО­РЕ­ДАК И ...

те­ри­то­ри­је и по­чет­ком но­вог ми­ле­ни­ју­ма ушла у пе­ри­од др­

жав­не ста­би­ли­за­ци­је.
За­пад­ни на­уч­ни­ци су у сво­јим ра­до­ви­ма сла­ви­ли по­бе­ду у
Хлад­ном ра­т у, сма­тра­ју­ћи да је Ру­си­ја трај­но пре­ста­ла да бу­
де ак­тер у свет­ској по­ли­ти­ци. Аме­рич­ки те­о­ре­ти­чар (и прак­
ти­чар) Збиг­њев Бже­жин­ски у књи­зи Ве­ли­ка ша­хов­ска та­бла
(The Grand Ches­sbo­ard), на не­ко­ли­ко ме­ста отво­ре­но ка­же да
је „за Аме­ри­ку глав­на ге­о­по­ли­тич­ка на­гра­да у Хлад­ном ра­
ту Евро­а­зи­ја“22, а чи­та­во јед­но по­гла­вље у књи­зи по­све­ћу­
је но­вом ге­о­по­ли­тич­ком по­ло­жа­ју Ру­си­је, на­зи­ва­ју­ћи ру­ски
Хар­тленд „цр­ном ру­пом.“23 Ме­ђу­тим, ру­ски Хар­тленд се ни­
је пре­тво­рио у „цр­ну ру­пу,“ но­ва ру­ска др­жа­ва је по­сте­пе­но
кон­со­ли­до­ва­ла свој др­жав­ни про­стор и по­че­ла да у скла­ду
са но­вим ге­о­по­ли­тич­ким ре­ал­но­сти­ма ра­ди на по­пра­вља­њу
свог ге­о­стра­те­гиј­ског по­ло­жа­ја.
Ин­те­гри­са­ње про­сто­ра Хар­тлен­да је ге­о­стра­те­гиј­ска ну­
жност за Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју ако же­ли да бу­де ве­ли­ка си­ла и
гло­бал­ни ак­тер. Она де­ли про­стор Хар­тлен­да на ју­гу са де­вет
цен­трал­но­а­зиј­ских зе­ма­ља на­ста­лих на раз­ва­ли­на­ма со­вјет­
ске им­пе­ри­је,24 а на за­па­ду са Укра­ји­ном и Бе­ло­ру­си­јом, без
ко­јих не мо­же да има ста­т ус европ­ске си­ле. Ин­те­гра­ци­ја мо­ра
да поч­не са оку­пља­њем бив­ших со­вјет­ских ре­пу­бли­ка у не­ку
одр­жи­ву за­јед­ни­цу. Ово је ге­о­по­ли­тич­ка ло­ги­ка Хар­тленд-те­
о­ри­је, ко­ја ја­сно ка­же да без кон­тро­ле над це­ло­куп­ним про­
сто­ром Хар­тлен­да не­ма до­ми­на­ци­је у Евро­а­зи­ји. Про­стор
Хар­тлен­да је ге­о­граф­ска осо­ви­на и са­вре­ме­них евро­а­зиј­ске
ин­те­гра­ци­ја. За­то је од жи­вот­не ва­жно­сти за ру­ску др­жа­ву
да пр­во чвр­сто ин­те­гри­ше про­стор Хар­тлен­да, а тек он­да да
иде у ши­ре ин­те­гра­ци­је. Без ин­те­гра­ци­је цен­трал­но­а­зиј­ских
др­жа­ва и без вра­ћа­ња Укра­ји­не у сво­ју ин­те­ре­сну сфе­ру, Ру­
ска Фе­де­ра­ци­ја мо­же да бу­де са­мо сла­би­ја чла­ни­ца у мо­гу­ћем
Евро­а­зиј­ском са­ве­зу са Ки­ном.

22 Збиг­њев Бже­жин­ски, Ве­ли­ка ша­хов­ска та­бла, ЦИД - Ро­ма­нов, Под­го­ри­ца -

Ба­ња Лу­ка, 2001, стр. 33.
23 Ibi­dem, стр. 85.
24 То су Ка­зах­стан, Кир­ги­стан, Та­џи­ки­стан, Уз­бе­ки­стан и Турк­ме­ни­стан у цен­
трал­ној Ази­ји, те Азер­беј­џан, Јер­ме­ни­ја и Гру­зи­ја на Кав­ка­зу.

101
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Zelj­ko Bu­di­mir
MAC­KIN­DER`S GE­O­PO­LI­TI­CAL OR­DER
AND EURA­SIAN IN­TE­GRA­TION

Re­su­me

Pro­po­sed by the Bri­tish ge­o­po­li­ti­cian and ge­o­stra­te­gist Hal­

ford Mac­kin­der mo­re than a cen­tury ago, the glo­bal ge­o­po­li­
ti­cal or­der in his He­ar­tland the­ory be­ca­me a ge­o­stra­te­gic pa­
ra­digm of con­fron­ting ma­jor na­val and con­ti­nen­tal po­wers.
The He­ar­tland the­ory be­ca­me a mo­del for studying re­la­ti­ons
bet­we­en ma­jor Eura­sian co­un­tri­es and the ma­ri­ti­me (tha­
las­soc­ra­tic) West led by Gre­at Bri­tain, la­ter fol­lo­wed by the
USA. Mac­kin­der’s ge­o­po­li­ti­cal or­der as a se­at of glo­bal po­
wer de­ter­mi­nes con­ti­nen­tal (dry-land) co­re of Eura­sia which
he na­mes “Pi­vo­tal re­gion” or “He­ar­tland”. This area is the
ge­o­stra­te­gic key for con­trol over the en­ti­re Eura­sia. Along
with He­ar­tland in Mac­kin­der’s glo­bal po­li­ti­cal or­der, the­re
is a term “In­ner or Mar­gi­nal cre­scent” which en­com­pas­ses
the most im­por­tant co­un­tri­es of Eura­sian rim. “Outer or in­
su­lar cre­scent” co­vers the ma­jor na­val po­wers li­ke the USA
and Gre­at Bri­tain. The con­trol over He­ar­tland is cru­cial for
the Eura­sian pro­cess of in­te­gra­tion. Rus­sia was the ma­jor
car­ri­er of such con­trol thro­ugh en­ti­re 19th and 20th cen­tu­ri­
es. Ho­we­ver, the 1990s saw the col­lap­se of the So­vi­et Union,
which was a ma­jor ge­o­po­li­ti­cal ca­ta­strop­he for the Rus­sian
pe­o­ple. Mo­dern Rus­sian Fe­de­ra­tion re­ma­ins in con­trol over
nort­hern and cen­tral parts of the He­ar­tland, whilst so­ut­hern
part is now un­der the con­trol of the for­mer So­vi­et cen­tral
Asian Isla­mic sta­tes. Wit­ho­ut the con­trol over the He­ar­tland,
the­re is no Eura­sian in­te­gra­tion, in a bro­a­der or a nar­ro­wer
form. Ge­o­po­li­ti­cal im­pe­ra­ti­ve for the mo­dern Rus­sian sta­te
has to be an in­te­gra­tion of He­ar­tland ma­inly thro­ugh so­me
form of uni­ting for­mer So­vi­et re­pu­blics with the Rus­sian Fe­
de­ra­tion along with stra­te­gic al­li­an­ces with the most im­por­
tant Eura­sian co­un­tri­es li­ke In­dia and Chi­na.
Key words: ge­o­po­li­tics, ge­o­stra­tegy, ge­o­po­li­ti­cal or­der, Eura­
sia

102
Жељ­ко М. Бу­ди­мир МА­КИН­ДЕ­РОВ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПО­РЕ­ДАК И ...

Жел­ко М. Бу­ди­мир
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКИЙ ПО­РЯ­ДОК МАК­КИН­ДЕ­РА И
ЕВРА­ЗИ­Й­СКАЯ ИН­ТЕ­ГРА­ЦИЯ

Ре­зю­ме

Гло­ба­ль­ный ге­о­по­ли­ти­че­ский по­ря­док, ко­то­рый уста­

но­вил бри­тан­ский ге­ог­ раф Хел­форд Мак­кин­дер как
те­о­рию Хар­тлен­да, бо­лее ве­ка стал ге­о­по­ли­ти­че­ской
и ге­о­стра­те­ги­че­ской па­ра­диг­мой кон­фрон­та­ции глав­
ных мор­ских и су­хо­пут­ных сил. Хар­тленд те­о­рия ста­
ла мо­де­лью для из­у­че­ния вза­и­мо­свя­зи ме­жду са­мы­ми
ва­жны­ми стра­на­ми евра­зи­й­ских стран и та­лас­со­кра­
ти­че­ско­го За­па­да во гла­ве с Ве­ли­ко­бри­та­ни­ей, а за­тем
Со­е­ди­нен­ны­ми Шта­та­ми. Ге­о­по­ли­ти­че­ский по­ря­док
Мак­кин­де­ра как ме­сто гло­ба­ль­но­го мо­гу­щ­е­ства опре­
де­ля­ет кон­ти­нен­та­ль­ное ядро Евра­зии, на­зы­ва­е­мое
им ''Осе­вая зо­на'', т.е. Хар­тленд (He­ar­tland) и он явля­
ет­ся клю­чом к кон­тро­лю над всей Евра­зи­ей. Кро­ме
Хар­тлен­да, в гло­ба­ль­ный ге­о­по­ли­ти­че­ский по­ря­док
Мак­кин­де­ра вхо­дит Вну­трен­ний или Мар­ги­на­ль­ный
по­лу­ме­сяц, охва­ты­ва­ю­щ­ий глав­ные стра­ны обо­да
Евра­зии. Вне­шний или остров­ной по­лу­ме­сяц вклю­ча­ет
в се­бя основ­ные мор­ские дер­жа­вы, пре­жде все­го США
и Ве­ли­ко­бри­та­нию. Для про­цес­са ин­те­гра­ции Евра­
зии кон­тро­ль над Хар­тлен­дом явля­ет­ся клю­че­вой, а и
рус­ское го­су­дар­ство игра­ет клю­че­вую ро­ль в кон­тро­ле
Хар­тлен­да в те­че­ние ХIХ-го и ХХ-го ве­ков. Тем не ме­
нее, в те­че­ние по­след­них 20 лет ХХ ве­ка, был рас­пад
СССР, ко­то­рый явля­ет­ся круп­не­й­шей ге­о­по­ли­ти­че­
ской ка­та­стро­фой для рус­ско­го на­ро­да. Со­вре­мен­ное
рус­ское го­су­дар­ство, Рос­си­й­ская Фе­де­ра­ция, со­хра­ни­ло
кон­тро­ль над се­вер­ной и цен­тра­ль­ной ча­стью Хар­
тлен­да, в то вре­мя как его южная ча­сть оста­ва­ла­сь
под кон­тро­лем быв­ших со­вет­ских сред­не­а­зи­ат­ских
ислам­ских стра­нах. Без кон­тро­ля над Хар­тлен­дом
нет евра­зи­й­ской ин­те­гра­ции ни в ши­ро­ком ни в уз­ком
смы­слах. Ге­о­по­ли­ти­че­ским им­пе­ра­ти­вом со­вре­мен­но­
го рус­ско­го го­су­дар­ства долж­на ста­ть \интеграция

103
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Хар­тлен­да, в пер­вую оче­ре­дь че­рез не­ко­то­рую фор­му

объ­е­ди­не­ния быв­ших со­вет­ских ре­спу­блик с Рос­си­ей, а
так­же пу­тем стра­те­ги­че­ских аль­ян­сов с круп­не­й­ши­
ми стра­на­ми Евра­зии, Ки­та­ем и Ин­ди­ей.
Клю­че­вые сло­ва: ге­о­по­ли­ти­ка, ге­о­стра­те­гия, ге­о­по­
ли­ти­че­ский по­ря­док, Евра­зия

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Blo­u­et, Brian, Hal­ford Mac­kin­der: A Bi­o­graphy; A&B Uni­ver­sety Press,

Te­xas, 1987.
Blo­u­et, Brian, Glo­bal Ge­o­stra­tegy, Mac­kin­der and De­fen­ce of the West,
Frank Cass, Lon­don, 2005.
Бже­жин­ски, Збиг­њев, Ве­ли­ка ша­хов­ска та­бла, ЦИД - Под­го­ри­ца,
Ро­ма­нов - Ба­ња Лу­ка, 2001.
Ву­ко­вић, Не­бој­ша, Ло­ги­ка им­пе­ри­је, Кон­рас – На­ци­ја прес, Бе­о­
град, 2007.
Co­hen, Saul, Ge­o­po­li­tics of the World System, Row­man & Lit­tle­fi­eld Pu­
blis­her, Lon­don – New York, 2003.
Ду­гин, Алек­сан­дар, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке – ге­о­по­ли­тич­ка бу­дућ­
ност Ру­си­је, Еко­прес, Зре­ња­нин, 2004.
Ду­гин, Алек­сан­дар, Осно­ви Ге­о­по­ли­ти­ке – про­стор­но ми­сли­ти,
Еко­прес, Зре­ња­нин, 2004.
Mac­kin­der, Hal­ford, “The Ge­o­grap­hi­cal pi­vot of Hi­story”, Ge­o­grap­hi­cal
jo­ur­nal 23, (Re­prin­ted, The Sco­pe and Met­hods of ge­og­ raphy
and Ge­o­grap­hi­cal pi­vot of Hi­story, RGS, Lon­don , 1969.,
Mac­kin­der, Hal­ford, De­moc­ra­tic Ide­als and Ra­lity, Na­ti­o­nal De­fen­se
Uni­ver­sity Press, Was­hing­ton, 1996.
Mac­kin­der, Hal­ford, Bri­tain and the Bri­tish Se­as, D. Ap­ple­ton and Com­
pany, 1902.
Mac­kin­der, Hal­ford, The Ro­und World and Win­ning of the Pe­a­ce, in (Ad­
di­ti­o­nal Pa­pers), De­moc­ra­tic Ide­als and Ra­lity, Na­ti­o­nal De­
fen­se Uni­ver­sity Press, Was­hing­ton, 1996.

104
Не­бој­ша Ву­ко­вић* УДК 316.7::911.3(4+5)+1 Pa­na­rin A.

ГЕ­О­КУЛ­ТУР­НИ АСПЕК­ТИ ЕВРО­А­ЗИЈ­С ТВА

У ДЕ­ЛУ АЛЕК­САН­ДРА ПА­НА­РИ­НА

Са­же­так

Те­о­риј­ски опус Алек­сан­дра Па­на­ри­на (1940-2003) не­

сум­њи­во је про­жет иде­јом евро­а­зиј­ства. За раз­ли­ку
од не­ких дру­гих ауто­ра, ко­ји да­ју при­мат, ре­ци­мо, ге­
о­стра­те­гиј­ској ар­ти­ку­ла­ци­ји евро­а­зиј­ске иде­је, Алек­
сан­дар Па­на­рин је по­себ­ну па­жњу и на­пор фо­ку­си­рао
на раз­ра­ду кул­тур­них прет­по­став­ки ин­те­гра­ци­је на­
родâ ко­ји жи­ве на тлу Евро­а­зи­је. У том сми­слу, у ње­
го­вом де­лу је при­сут­но не­ко­ли­ко ба­зич­них тезâ ко­је се
од­но­се на ге­о­кул­тур­не аспек­те евро­а­зиј­ства. Пр­во,
Па­на­рин сма­тра, да је Ру­си­ја осо­би­та ци­ви­ли­за­циј­ска
и ге­о­кул­тур­на тво­ре­ви­на – син­те­за ру­ско-пра­во­слав­
не и тур­киј­ско-ислам­ске ду­хов­не па­ра­диг­ме, и да као
та­ква мо­же да слу­жи за обра­зац ду­бљих и ши­рих ин­
те­гра­ци­о­них про­је­ка­та у Евро­а­зи­ји. Дру­го, Па­на­рин
твр­ди, да је ди­ја­лог ве­ли­ких кул­ту­ра и ре­ли­ги­ја – пра­
во­сла­вља, исла­ма, кон­фу­чи­ја­ни­зма, бу­ди­зма и хин­ду­и­
зма – нео­п­хо­дан услов за успех евро­а­зиј­ске иде­је. Тре­ће,
овај ру­ски ми­сли­лац ис­ти­че, да је по­треб­но при­сту­
пи­ти ства­ра­њу ин­тер­ци­ви­ли­за­циј­ских и ин­тер­ре­ли­
гиј­ских уни­вер­за­ли­ја – ка­те­го­ри­ја и уче­ња ко­ја би по
свом са­др­жа­ју би­ла аде­кват­на ду­хов­ном на­сле­ђу евро­
а­зиј­ских на­ро­да и ко­ја би пред­ста­вља­ла аутен­тич­ну
ал­тер­на­ти­ву за­пад­ној кул­тур­ној до­ми­на­ци­ји. По­себ­
ну па­жњу, Па­на­рин је по­све­тио осми­шља­ва­њу ру­ске
кул­тур­не стра­те­ги­је, ко­ја би очу­ва­ла тра­ди­ци­о­нал­не
ду­хов­не вред­но­сти раз­ли­чи­тих ет­но­са Ру­си­је, без ко­

*
Гим­на­зи­ја „Све­то­зар Ми­ле­тић“, Ср­бо­бран.

105
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

јих је не­за­ми­сли­ва ре­а­ли­за­ци­ја про­јек­та ин­те­гра­ци­је

евро­а­зиј­ских на­ро­да и др­жа­ва.
Кључ­не ре­чи: тра­ди­ци­ја, ре­ли­ги­ја, ци­ви­ли­за­ци­ја, Ру­
си­ја, Евро­а­зи­ја

ЗНА­ЧАЈ ГЕ­О­КУЛ­ТУР­НОГ ЧИ­НИ­О­ЦА

У НЕО­ЕВ
­ РО­А­ЗИЈ­СКОЈ ИДЕ­О­ЛО­ГИ­ЈИ

Евро­а­зиј­ска док­три­на, ро­ђе­на и уоб­ли­ча­ва­на 1920-тих го­

ди­на, у окри­љу јед­ног де­ла ру­ске еми­гра­ци­је на За­па­ду, до­
жи­ве­ла је ре­ак­т у­е­ли­за­ци­ју по­чет­ком 1990-тих го­ди­на, на­кон
кра­ха СССР-а и не­стан­ка иде­о­ло­шког мо­но­по­ла на тлу бив­ше
су­пер­си­ле. По­чет­ком два­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, осни­ва­чи
иде­о­ло­ги­је евро­а­зиј­ства, Ни­ко­лај Тру­бец­кој и Пе­тар Са­виц­
ки, по­ку­ша­ли су да у од­но­с у на тра­ди­ци­о­нал­не ин­тер­пре­та­
тив­не ма­три­це – за­пад­ња­штво и сло­ве­но­фил­ство – дру­га­чи­је
про­т у­ма­че ру­ски иден­ти­тет и ње­го­ве осно­ве. Ка­ко на­гла­ша­
ва Ми­лан Су­бо­тић, евро­а­зиј­ство се раз­ли­ку­је ка­ко од сло­ве­
но­фил­ског, та­ко и од за­пад­њач­ког на­чи­на ту­ма­че­ња ру­ског
иден­ти­те­та, од­но­сно оно мо­же да се схва­ти, као ,,по­ку­шај
фор­му­ли­са­ња по­себ­ног ,тре­ћег пу­та‘ у те­ма­ти­зо­ва­њу од­но­са
Ру­си­је и За­па­да”.1
Не ула­зе­ћи по­дроб­ни­је у де­та­ље кла­сич­не евро­а­зиј­ске
док­три­не, мо­же у нај­кра­ћем да се кон­ста­т у­је: евро­а­зиј­ци по­
и­сто­ве­ћу­ју Ру­си­ју са Евро­а­зи­јом – сре­ди­шњим кон­ти­нен­том
– пре­ма ко­јем су Евро­па и Ази­ја са­мо ге­о­граф­ске пе­ри­фе­ри­
је; по њи­ма, Ру­си­ја је из­да­нак сло­вен­ско-ту­ран­ске син­те­зе и
на­ста­вљач им­пе­ри­јал­не по­ли­ти­ке Џин­гис-ка­на; ру­ска кул­т у­
ра је про­из­вод укр­шта­ња за­пад­ног, та­тар­ског и ви­зан­тиј­ског
ути­ца­ја. Ка­да се СССР рас­пао, пред ру­ску ми­сле­ћу јав­ност
по­ста­ви­ла су се слич­на пи­та­ња ко­ја се ти­чу иден­ти­те­та Ру­са,
њи­хо­ве ци­ви­ли­за­циј­ске ори­јен­та­ци­је и ге­о­по­ли­тич­ког опре­
де­ље­ња. По­ред то­га, у окол­но­сти­ма пла­не­тар­не хе­ге­мо­ни­је
САД, на­с у­шном се по­ка­за­ла по­тре­ба фор­му­ли­са­ња но­ве ру­
ске спољ­но­по­ли­тич­ке стра­те­ги­је, ко­ја би Ру­си­ји обез­бе­ди­ла
,,ме­сто под сун­цем” и урав­но­те­же­ни­ји свет­ски по­ре­дак. Је­дан
1 Mi­lan Su­bo­tić, Put Ru­si­je: evro­a­zij­sko sta­no­vi­šte, Pla­to, Be­o­grad, 2004, стр. 247.

106
Не­бој­ша Ву­ко­вић ГЕ­ОК
­ УЛ­ТУР­НИ АСПЕК­ТИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СТВА ...

од ин­те­лек­т у­а­ла­ца ко­ји су се при­хва­ти­ли тог не­за­хвал­ног за­

дат­ка био је и Алек­сан­дар Па­на­рин.
Алек­сан­дар Па­на­рин (1940-2003) по­ли­ти­ко­лог и фи­ло­зоф,
спа­да у ред нај­зна­чај­ни­јих са­вре­ме­них ру­ских ми­сли­ла­ца кра­
ја 20. и по­чет­ка 21. ве­ка. Аутор је пре­ко 250 на­уч­них ра­до­ва,
укљу­чу­ју­ћи 18 мо­но­гра­фи­ја из раз­ли­чи­тих обла­сти. С по­чет­
ка ли­бе­рал­но на­стро­јен, Па­на­рин је под ути­ца­јем су­мор­них
дру­штве­них при­ли­ка на­кон рас­па­да СССР-а, по­сте­пе­но те­о­
риј­ски ево­лу­и­рао у прав­цу нео­е­вро­а­зиј­ства. Нај­по­зна­ти­ји са­
вре­ме­ни евро­а­зиј­ски аутор Алек­сан­дар Ду­гин кон­ста­т у­је ка­
ко је Алек­сан­дар Па­на­рин дао не­про­це­њив до­при­нос раз­во­ју
нео­е­вро­а­зиј­ске по­ли­тич­ке фи­ло­зо­фи­је, док се ње­го­ви ра­до­ви
мо­гу сма­тра­ти за ,,кла­си­ку нео­е­вро­а­зиј­ства и са­вре­ме­не ру­
ске ге­о­по­ли­ти­ке”.2
Па­на­ри­но­во схва­та­ње евро­а­зиј­ства на­ро­чи­то је спе­ци­
фич­но по то­ме, што је он у ви­ше сво­јих пу­бли­ка­ци­ја на­гла­
ша­вао зна­чај кул­т у­ре и ци­ви­ли­за­циј­ског ди­ја­ло­га у про­це­с у
чвр­шћег уза­јам­ног по­ве­зи­ва­ња на­ро­да и др­жавâ Евро­а­зи­је.
Док су се и кла­сич­ни и са­вре­ме­ни евро­а­зиј­ци углав­ном ба­
ви­ли (гео)по­ли­тич­ким и (гео)стра­те­гиј­ским аспек­ти­ма евро­
а­зиј­ства (на­рав­но, уз ви­ше из­у­зе­та­ка, по­пут опу­са Ни­ко­ла­ја
Тру­бец­ко­ја), са ак­цен­том на про­у­ча­ва­ње и ре­ин­тер­пре­та­ци­
ју ру­ске исто­ри­је и ду­хов­но­сти, Па­на­рин је зна­тан део сво­
је па­жње усме­ра­вао ка из­у­ча­ва­њу дру­гих аутох­то­них евро­а­
зиј­ских кул­т у­ра и оце­ни мо­гућ­но­сти њи­хо­вог ства­ра­лач­ког
ди­ја­ло­га и евен­т у­ал­не син­те­зе. Већ спо­ми­ња­ни Алек­сан­дар
Ду­гин, у свом нај­по­зна­ти­јем де­лу Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке, го­во­
ри о им­пе­ра­ти­ву стра­те­гиј­ског об­је­ди­ња­ва­ња Евро­а­зи­је, ко­је
не би тре­ба­ло ме­ша­ти са по­ли­тич­ким, кул­т ур­ним или еко­
ном­ским ује­ди­ња­ва­њем.3 С дру­ге стра­не, Па­на­рин је сво­ја
прег­ну­ћа фо­ку­си­рао на ге­о­кул­т ур­не аспек­те евро­а­зиј­ске иде­
је – кон­цеп­та об­је­ди­ње­ног Кон­ти­нен­та. Па­на­рин је кон­ста­
то­вао, ка­ко те­о­ри­ја евро­а­зиј­ства па­ти од јед­ног не­с ум­њи­вог
не­до­стат­ка – од­ли­ку­је се кул­т ур­но-ци­ви­ли­за­циј­ском нео­д­
ре­ђе­но­шћу и не­ис­пу­ње­но­шћу. Иако при­зна­је да евро­а­зиј­ци
2 Алек­сан­др Ду­гин, Ге­о­по­ли­ти­ка, Ака­де­ми­че­ский Про­ект, Га­у­де­а­мус, Мо­сква,
2011, стр. 262.
3 Алек­сан­др Ду­гин, Осно­вы ге­о­по­ли­ти­ки, Ге­о­по­ли­ти­че­ское бу­ду­ще Рос­сии,
Арк­то­гея, Мо­сква, 2000, стр. 219.

107
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

има­ју свест о зна­ча­ју др­жа­ве, као си­ле ко­ја ује­ди­њу­је зе­мље,

али и кро­ти опа­сне сти­хи­је ге­о­по­ли­тич­ког со­ци­јал­дар­ви­ни­
зма, ко­ји осу­ђу­је евро­а­зиј­ске ет­но­се на уза­јам­но ис­тре­бље­ње,
Па­на­рин исто­вре­ме­но за­па­жа, да су евро­а­зиј­ци не­до­вољ­но
осе­тљи­ви за кул­т ур­не и мо­рал­не осно­ве те си­ле.4 Ако др­жа­ва
не­ма иза се­бе ин­спи­ри­шу­ћу и ин­те­гри­шу­ћу кул­т ур­ну иде­ју,
она не пред­ста­вља по­у­зда­ну за­шти­т у, сма­тра Па­на­рин. Сто­га
је он у сво­јим мно­го­број­ним члан­ци­ма и књи­га­ма не­у­мор­но
раз­ра­ђи­вао, ис­тра­жи­вао и ту­ма­чио ге­о­кул­т ур­не прет­по­став­
ке не са­мо бу­ду­ће ру­ске др­жа­ве, ко­ја пред­ста­вља евро­а­зиј­ски
сто­жер, већ и про­це­са евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је.

РУ­СИ­ЈА КАО ЕВРО­А­ЗИЈ­СКИ

КУЛ­ТУР­НО-ГЕ­О­ГРАФ­СКИ СТО­ЖЕР

По ми­шље­њу Алек­сан­дра Па­на­ри­на, као уоста­лом и у

схва­та­њи­ма оста­лих са­вре­ме­них ру­ских евро­а­зи­ја­ца, Ру­си­ја
тре­ба да функ­ци­о­ни­ше као ге­о­по­ли­тич­ки сто­жер и ци­ви­ли­
за­циј­ски обра­зац ин­те­гра­тив­них про­це­са у про­сто­ру Евро­а­
зи­је. На пр­ви по­глед, за та­кву уло­гу по­сто­је мо­жда при­ме­ре­
ни­ји кан­ди­да­ти, по­пут Ки­не или Ин­ди­је, ко­је има­ју ве­ли­ке
по­пу­ла­ци­је, вр­ло ди­на­мич­не еко­но­ми­је, те древ­на и бо­га­та
ду­хов­на на­сле­ђа. Ипак, ру­ски ауто­ри ин­си­сти­ра­ју на ли­дер­
ству њи­хо­ве отаџ­би­не у том про­це­с у. Ру­си­ју за та­кву уло­гу
не ква­ли­фи­ку­ју то­ли­ко ге­о­про­стор­ни па­ра­ме­три – при­бли­
жно 1/4 ње­не ги­гант­ске те­ри­то­ри­је на­ла­зи се у Евро­пи, а 3/4
у Ази­ји – ко­ли­ко ње­не ге­о­кул­т ур­не ка­рак­те­ри­сти­ке, на­ста­ле
ви­ше­ве­ков­ном ин­тер­ак­ци­јом раз­ли­чи­тих ци­ви­ли­за­циј­ских
им­пул­са са Ју­га, За­па­да и Ис­то­ка. Упра­во је та­кве од­ли­ке ру­
ске ба­шти­не на­гла­ша­вао Алек­сан­дар Па­на­рин, и на њи­ма ба­
зи­рао вла­сти­то схва­та­ње ме­ста Ру­си­је у Евро­а­зи­ји, и на­чи­на
на ко­ји би се про­цес евро­а­зиј­ског об­је­ди­ња­ва­ња од­ви­јао.
Ве­ли­ка Ру­ска ни­зи­ја, ко­ја је по Па­на­ри­ну, у пр­вом ре­ду,
про­дукт кул­т у­ре, по­се­ду­је ко­му­ни­ка­циј­ско-ин­те­гра­тив­ну
спо­соб­ност да убла­жи про­тив­реч­но­сти и олак­ша ко­о­пе­ра­

4 Алек­сан­др Па­на­рин, Прав­да же­ле­зно­га за­на­ве­са, Ал­го­ритм, Мо­сква, 2006,

стр. 212.

108
Не­бој­ша Ву­ко­вић ГЕ­ОК
­ УЛ­ТУР­НИ АСПЕК­ТИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СТВА ...

ци­ју ре­ги­о­на, ет­но­са и дру­штве­них уре­ђе­ња. Ру­си­ја је обез­

бе­ђи­ва­ла, сма­тра Па­на­рин, раз­ме­ну ис­ку­ста­ва две ве­ли­ке
кул­т ур­не хе­мис­фе­ре чо­ве­чан­ства – За­па­да и Ис­то­ка.5 Ње­но
про­стран­ство, на­ста­вља он, по­се­ду­је не осо­би­ну ,,зи­да“ ко­ји
раз­два­ја те хе­мис­фе­ре, већ свој­ства кул­т ур­ног амал­га­ма, ко­ји
смек­ша­ва пре­ла­зе. Кон­крет­но, то зна­чи, да ,,им­пул­си За­па­да,
про­ла­зе­ћи кроз кул­т ур­ну ре­тор­т у Ру­ске ни­зи­је, сти­жу до Ис­
то­ка већ убла­же­ни и пре­о­бра­же­ни, без сво­јих ток­сич­них обе­
леж­ја. Исто се де­ша­ва и са су­прот­ним им­пул­си­ма са Ис­то­ка
– из Ру­си­је они из­ла­зе у пре­де­лу Атлан­ти­ка већ при­пре­мље­ни
за ме­ђу­кул­т ур­ни ди­ја­лог и кон­сен­зус“.6 Ту­ма­че­ћи ру­ски ге­о­
по­ли­тич­ки по­ло­жај, Па­на­рин за­кљу­чу­је, да про­стор Ру­си­је
пред­ста­вља од­ре­ђе­ни кон­ти­ну­ум, ,,чи­ји су по­ло­ви ин­ди­ви­ду­
ал­ни прин­цип За­па­да и са­бор­ни прин­цип Ис­то­ка“.7
Ових не­ко­ли­ко Па­на­ри­но­вих ста­во­ва, не­с ум­њи­во усме­ра­
ва­ју чи­та­о­ца ка сле­де­ћим за­кључ­ци­ма. Ру­си­ја мо­же, у по­ре­ђе­
њу са свим оста­лим ве­ли­ким ци­ви­ли­за­ци­ја­ма, по­нај­бо­ље да
во­ди син­хро­ни ства­ра­лач­ки ди­ја­лог са дру­гим кул­т ур­но-ге­о­
граф­ским ен­ти­те­ти­ма јер се њи­хо­ви ути­ца­ји упра­во укр­шта­ју
на ње­ним про­стран­стви­ма. Уло­гу Ру­си­је као гло­бал­ног ге­о­
кул­т ур­ног мо­де­ра­то­ра под­у­пи­ре чи­ње­ни­ца, да се баш у ње­
ној ду­хов­ној тра­ди­ци­ји ни­ве­ли­шу ци­ви­ли­за­циј­ски екс­тре­ми
За­па­да и Ис­то­ка. Сто­га би Ру­си­ја, као кул­т ур­но-ге­о­граф­ска
це­ли­на у ко­јој су се то­ком не­ко­ли­ко ве­ко­ва до­бро из­ба­лан­
си­ра­ле ове крај­но­сти, мо­гла да бу­де при­хва­тљив са­го­вор­ник
свим евен­т у­ал­ним парт­не­ри­ма у про­це­с у чвр­шћег уза­јам­ног
по­ве­зи­ва­ња евро­а­зиј­ских др­жа­ва и ци­ви­ли­за­ци­ја.
Осим ових обе­леж­ја, Ру­си­ја има још не­ко­ли­ко свој­ста­ва
ко­ја је пре­по­ру­чу­ју за уло­гу об­је­ди­њу­ју­ћег цен­тра Евро­а­зи­је.
У њој и по­ред знат­не ну­ме­рич­ке пре­мо­ћи сло­вен­ског (ру­ског)
ста­нов­ни­штва (око 80%), жи­ви још сто­ти­нак раз­ли­чи­тих на­
ци­ја, ет­но­са и су­бет­но­са, од ко­јих су нај­број­ни­ји му­сли­ман­
ски на­ро­ди. Ка­ко Па­на­рин на­по­ми­ње, ру­ски ци­ви­ли­за­циј­
ско-ге­о­по­ли­тич­ки си­стем укљу­чу­је и мно­ге дру­ге те­ко­ви­не
пла­не­тар­ног зна­ча­ја, од ко­јих је нај­ва­жни­ја ,,сло­вен­ско-тур­
5 Исто, стр. 240.
6 Исто, стр. 240.
7 Исто, стр. 241.

109
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

киј­ска син­те­за“. Он при­ме­ћу­је, ,,да се ниг­де осим у окви­ри­ма

ру­ске ци­ви­ли­за­циј­ске син­те­зе, не при­ме­ћу­је то­ли­ко про­дук­
тив­на ко­о­пе­ра­ци­ја и уза­јам­на адап­та­ци­ја та­ко раз­ли­чи­тих
на­че­ла, као што су хри­шћан­ско-европ­ско и тур­киј­ско-му­сли­
ман­ско“.8
Док у ге­о­по­ли­тич­ком и ге­о­кул­т ур­ном сми­слу Ру­си­ја и Ру­си
сим­бо­ли­зу­ју ,,Коп­но“, тј. се­де­лач­ки и ра­тар­ски жи­вот, до­тле
ислам и му­сли­ма­ни ре­пре­зен­т у­ју сти­хи­ју ,,Мо­ра“ и но­мад­ски
еле­мент. У ту­ма­че­њу Па­на­ри­на, рав­но­те­жа и са­рад­ња из­ме­
ђу сло­вен­ско-пра­во­слав­не и тур­киј­ско-ислам­ске ком­по­нен­те,
из­ме­ђу ,,ра­та­ра“ и ,,но­ма­да“, од жи­вот­ног је зна­ча­ја и ва­жно­
сти, не са­мо за бла­го­ста­ње Ру­си­је, већ и чи­та­вог евро­а­зиј­ског
кон­ти­нен­та.
Па­на­рин при­ме­ћу­је, да су те чи­ње­ни­це из­гле­да све­сни и
за­пад­ни стра­те­зи ко­ји по­ку­ша­ва­ју да ислам­ски фун­да­мен­та­
ли­зам, као ре­ак­ци­ју на на­сил­нич­ку ве­стер­ни­за­ци­ју, усме­ре
про­тив Ру­си­је. Ка­ко ка­же, ,,за­ми­шље­на али­јан­са атлан­ти­ста
са му­сли­ман­ским фун­да­мен­та­ли­сти­ма и адеп­ти­ма пан­т ур­ки­
зма, усме­ре­на про­тив Ру­си­је, пре­ти да про­бу­ди та­кве де­мо­не
ра­сно-ре­ли­гиј­ског не­при­ја­тељ­ства, за ко­је чо­ве­чан­ство доц­
ни­је мо­жда не­ће има­ти сна­ге да их укро­ти“.9
Ко­нач­но, Ру­си­ју за spi­ri­tus mo­vens-а евро­а­зиј­ске иде­о­ло­ги­је
и прак­се ква­ли­фи­ку­је још јед­на осо­би­на. Ру­си­ја је ве­ко­ви­ма
функ­ци­о­ни­са­ла као мул­ти­ет­нич­ка и мул­ти­кон­фе­си­о­нал­на
им­пе­ри­ја. У том сми­слу, Па­на­рин је за­па­зио ка­ко је ста­ра Ру­
си­ја пред­ста­вља­ла су­пер-ет­нос, ко­јим је упра­вља­ла не на­ци­
о­на­ли­стич­ка, већ осо­би­та ,,ци­ви­ли­за­циј­ска“ мо­нар­хи­ја, ко­ја
је би­ла ли­бе­рал­на у спе­ци­фич­ном сми­слу те ре­чи – у ,,сми­слу
тр­пе­љи­во­сти пре­ма плу­ра­ли­зму обра­за­ца жи­вље­ња, ве­ро­ва­
ња, ет­нич­ких тра­ди­ци­ја. Реч­ју, то је би­ла тр­пе­љи­вост пре­ма
плу­ра­ли­зму кул­т у­ра, што и чи­ни основ­ну спе­ци­фич­ност ци­
ви­ли­за­циј­ских фор­ма­ци­ја“.10 Дру­гим ре­чи­ма, Ру­си­ја је на­у­чи­
ла да тр­пи и при­хва­та раз­ли­чи­те и дру­га­чи­је све­то­на­зо­ре и
8 Исто, стр. 241.
9 Исто, стр. 242-243.
10 Алек­сан­др Па­на­рин, Рос­сия в ци­ви­ли­за­ци­он­ном про­цес­се (ме­жду атлан­ти­
змом и евра­зи­й­ством), ИФРАН, Мо­сква, 1994, стр. 145.

110
Не­бој­ша Ву­ко­вић ГЕ­ОК
­ УЛ­ТУР­НИ АСПЕК­ТИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СТВА ...

мен­та­ли­тет­ске ар­хе­ти­по­ве, а по­не­кад и да еле­мен­те из ту­ђих

тра­ди­ци­ја усва­ја и доц­ни­је их тре­ти­ра као вла­сти­те. Су­бје­
кат свет­ске по­ли­ти­ке ко­ји ни­је то­ле­ран­тан пре­ма раз­ли­чи­тим
кул­т у­ра­ма и ци­ви­ли­за­ци­ја­ма, сва­ка­ко не мо­же да пре­тен­ду­
је на ста­т ус ин­те­гра­ци­о­ног сто­же­ра Евро­а­зи­је. Ње­га тре­ба
да од­ли­ку­ју отво­ре­ност, ко­му­ни­ка­тив­ност и ем­па­ти­ја пре­ма
дру­гим ду­хов­ним на­сле­ђи­ма и ци­ви­ли­за­ци­ја­ма. Чи­ни се, да
су Ру­си­ју то­ком ве­ко­ва кра­си­ле упра­во ова­кве од­ли­ке – од
вре­ме­на вла­да­ви­не Ива­на IV (Гро­зног), до со­вјет­ског пе­ри­о­да
и да­на­шње Ру­ске Фе­де­ра­ци­је.

ПАРТ­НЕ­РИ РУ­СИ­ЈЕ У ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОМ

ГЕ­О­КУЛ­ТУР­НОМ ДИ­ЈА­ЛО­ГУ

По ми­шље­њу Алек­сан­дра Па­на­ри­на, на­кон кра­ха би­по­

лар­ног си­сте­ма глав­не ка­рак­те­ри­сти­ке свет­ске по­ли­ти­ке је­с у
ге­о­по­ли­тич­ки хе­ге­мо­ни­зам САД и њи­хов иде­о­ло­шки мо­но­
пол, од­но­сно ње­го­во пер­ма­нент­но ин­ста­ли­ра­ње ши­ром на­ше
пла­не­те. У том сми­слу, Па­на­рин ре­ги­стру­је, у по­гле­ду иде­о­
ло­ги­је, не­ке пре­по­зна­тљи­ве тен­ден­ци­је – тзв. но­ву апо­ка­лип­
ти­ку или ве­ру у то да је крај исто­ри­је бли­зу, и да чо­ве­чан­ство
при­с у­ству­је по­след­њој бор­би тзв. ли­бе­рал­ног до­бра са ан­
ти­ли­бе­рал­ним злом; фор­ма­ци­о­ну над­ме­ност – ка­пи­та­ли­зам
аме­рич­ког ти­па се пред­ста­вља као нај­ви­ша исто­риј­ска фор­
ма­ци­ја, ко­ја не­с ум­њи­во на­ди­ла­зи све прет­ход­не.11
Су­прот­ста­вља­ње со­ци­јал­дар­ви­ни­зму – са­вре­ме­ној иде­о­
ло­ги­ји За­па­да – ни­је по­треб­но са­мо због ње­го­ве су­штин­ске
не­ху­ма­но­сти, већ и због са­мих евро­а­зиј­ских др­жа­ва, ко­ји­ма
за­ми­шље­ни свет­ски по­ре­дак не ну­ди ни­ка­кву пер­спек­ти­ву.
Па­на­рин се за­ла­гао за ства­ра­лач­ки ди­ја­лог ве­ли­ких евро­а­
зиј­ских ци­ви­ли­за­ци­ја, ко­ји би про­из­вео ал­тер­на­тив­ну гло­
бал­ну иде­о­ло­ги­ју, при­хва­тљи­ву це­ло­куп­ном чо­ве­чан­ству.
С об­зи­ром да ру­ски на­род већ ве­ко­ви­ма ко­ег­зи­сти­ра са му­
сли­ман­ским ет­нич­ким за­јед­ни­ца­ма, за пр­вог са­го­вор­ни­ка
у евро­а­зиј­ском ге­о­кул­т ур­ном ди­ја­ло­гу, при­род­но се на­ме­ће

11 Алек­сан­др Па­на­рин, Стра­те­ги­че­ская не­ста­би­ль­но­сть в XXI ве­ке, Ал­го­

ритм, Мо­сква, 2004, стр. 24.

111
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ислам­ска ци­ви­ли­за­ци­ја. Па­на­рин је из­ра­жа­вао сво­је убе­ђе­

ње, да ,,му­сли­ман­ска кул­т у­ра по­се­ду­је мо­ћан по­тен­ци­јал
на­дет­нич­ког, кон­ти­нен­тал­но-ци­ви­ли­за­циј­ског ми­шље­ња“.12
Већ у пр­вој по­ло­ви­ни 1990-тих го­ди­на, Па­на­рин је про­роч­ки
су­ге­ри­сао да би Мо­сква, у свој­ству пре­сто­ни­це Сје­ди­ње­них
Др­жа­ва Евро­а­зи­је, тре­ба­ла да по­ста­не ме­сто кон­цен­тра­ци­је
не са­мо ве­ли­ке пи­сме­не тра­ди­ци­је сло­вен­ства, већ и ве­ли­ке
пи­сме­не тра­ди­ци­је му­сли­ман­ских на­ро­да. Сво­ју за­ми­сао сло­
вен­ско-тур­киј­ске кул­т ур­не ко­о­пе­ра­ци­је, Па­на­рин је кон­кре­
ти­зо­вао кроз пред­лог да ,,уни­вер­зи­те­ти и ака­де­ми­је сло­вен­
ске кул­т у­ре тре­ба да се удру­жу­ју (и при то­ме да раз­ме­њу­ју
школ­ске кур­се­ве и про­гра­ме) са ака­де­ми­ја­ма и уни­вер­зи­те­
ти­ма му­сли­ман­ске кул­т у­ре“.13 Фун­да­мент са­рад­ње две ци­ви­
ли­за­ци­је мо­ра, пре­ма Па­на­ри­но­вом ми­шље­њу, да бу­де но­ви
над­на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет. У јед­ној од сво­јих нај­по­зна­ти­
јих књи­га под на­сло­вом Гло­бал­но по­ли­тич­ко прог­но­зи­ра­ње,
Па­на­рин пи­ше, да ,,Ру­си­ма и Тур­киј­ци­ма, пра­во­слав­ци­ма и
му­сли­ма­ни­ма, као и дру­гим на­ро­ди­ма, ко­ји су аутох­то­ни на
евро­а­зиј­ском кон­ти­нен­т у, пред­сто­ји да по­ста­ну све­сни по­
себ­ног кон­ти­нен­тал­ног иден­ти­те­та“.14
Исти­ни за во­љу, тре­ба­ло би на­по­ме­ну­ти да је, с вре­ме­на
на вре­ме, у не­ким сво­јим књи­га­ма Па­на­рин из­ра­жа­вао бла­ги
скеп­ти­ци­зам у по­гле­ду спрем­но­сти ислам­ске ци­ви­ли­за­ци­је и
ње­них на­ро­да за ди­ја­лог и за­јед­нич­ки кон­струк­тив­ни рад у
сме­ру из­град­ње ве­ли­ке евро­а­зиј­ске за­јед­ни­це. Кра­јем 1990-
тих го­ди­на, Алек­сан­дар Па­на­рин је кон­ста­то­вао ка­ко За­пад
све ви­ше ак­тив­но раз­и­гра­ва про­тив Ру­си­је „му­сли­ман­ску
кар­т у“. Он се за­бри­ну­то пи­тао, шта то сто­ји иза са­ве­за За­
па­да са му­сли­ма­ни­ма про­тив Ру­си­је, Ин­ди­је и су­тра мо­жда
Ки­не – да ли су у пи­та­њу са­мо кон­јунк­т ур­ни ге­о­по­ли­тич­ки
об­зи­ри или је реч о ,,та­јан­стве­ној бли­ско­сти не­ких еле­ме­на­та
ци­ви­ли­за­циј­ског ге­но­ти­па“.15 Па­на­рин је при­ме­тио ин­те­ре­
12 Алек­сан­др Па­на­рин, Рос­сия в ци­ви­ли­за­ци­он­ном про­цес­се (ме­жду атлан­ти­
змом и евра­зи­й­ством), op. cit., стр. 251.
13 Исто, стр. 252.
14 Алек­сан­др Па­на­рин, Гло­ба­ль­ное по­ли­ти­че­ское прог­но­зи­ро­ва­ние, Ал­го­ритм,
Мо­сква, 2002, стр. 278.
15 Алек­сан­др Па­на­рин, Ре­ванш ис­то­рии: рос­си­й­ская стра­те­ги­че­ская ини­ци­а­
ти­ва в ХХI ве­ке, Из­да­те­ль­ство „Русскiй мipъ“, „Мо­сков­ские учеб­ни­ки“, Мо­

112
Не­бој­ша Ву­ко­вић ГЕ­ОК
­ УЛ­ТУР­НИ АСПЕК­ТИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СТВА ...

сант­ну па­ра­диг­мат­ску по­ду­дар­ност му­сли­ман­ског ре­ли­ги­о­

зног ми­ли­та­ри­зма (ра­та са не­вер­ни­ци­ма) са осва­јач­ким ето­
сом фа­у­стов­ске (за­пад­не) кул­т у­ре, ко­ја је скло­на да по­сма­тра
окру­жу­ју­ћи при­род­ни и ино­кул­т ур­ни про­стор као пу­стош
ко­ју тре­ба за­у­зе­ти.
За Алек­сан­дра Па­на­ри­на, дру­ги ве­ли­ки са­го­вор­ник ру­ске
(пра­во­слав­не) ци­ви­ли­за­ци­је, у про­це­с у евро­а­зиј­ске ин­те­
гра­ци­је и кон­со­ли­да­ци­је, је­сте Ин­ди­ја, од­но­сно хин­ду-бу­ди­
стич­ки ге­о­кул­т ур­ни аре­ал. У са­вре­ме­ном све­т у ко­ји од­ли­ку­
ју ге­о­по­ли­тич­ка до­ми­на­ци­ја и иде­о­ло­шки мо­но­пол САД, по
Па­на­ри­ну, ,,са­вез Ру­си­је и Ин­ди­је по­се­ду­је ко­ло­са­лан ан­ти­
хе­ге­мо­ни­стич­ки по­тен­ци­јал...“.16 По ње­го­вом ту­ма­че­њу, ко­
смо­цен­три­зам и ети­ко­цен­три­зам ру­ске кул­т у­ре је­с у ,,глав­
не прет­по­став­ке ко­му­ни­ка­бил­но­сти са хин­ду-бу­ди­стич­ком
тра­ди­ци­јом, ко­ју од­ли­ку­ју исте до­ми­нан­те“.17 Две кул­т ур­не
па­ра­диг­ме се са­свим до­бро на­до­пу­њу­ју. Док је ру­ска кул­т у­
ра окре­ну­та ка бу­дућ­но­сти, хин­ду-бу­ди­стич­ка ду­хов­на син­
те­за пре­вас­ход­но мо­би­ли­ше чу­вар­не по­тен­ци­је, по­ве­за­не са
обра­сцем кул­т у­ре-се­ћа­ња. У про­дук­тив­ном су­сре­т у, сма­тра
Па­на­рин, ове две ду­хов­не тра­ди­ци­је мо­гле би уза­јам­но да се
сти­му­ли­шу и ко­ри­гу­ју. Па­на­рин вр­ло афир­ма­тив­но пи­ше о
тра­ди­ци­ји Ин­ди­је, кон­ста­т у­ју­ћи ка­ко ,,ни­ти јед­на од са­вре­
ме­них свет­ских кул­т у­ра не по­се­ду­је та­кав по­тен­ци­јал пост­
по­тро­шач­ке, по­сте­ко­ном­ске, пост­тех­нич­ке ал­тер­на­ти­ве као
ин­диј­ска“.18
У кон­тек­сту пре­вла­да­ва­ња иде­о­ло­шког мо­но­по­ла За­па­да,
Па­на­рин по­себ­но ис­ти­че вред­ност бу­ди­зма, ко­ји нас упо­зо­
ра­ва, да је из­вор на­ших не­во­ља и ла­жних од­лу­ка страст по­
се­до­ва­ња ко­ја нас ,,увла­чи у тр­ку (ко­ја се на За­па­ду на­зи­ва
,по­тро­шач­ка кон­ку­рен­ци­ја’) ко­јој не­ма кра­ја, не­ма сми­ре­
ња“.19 Па­на­рин су­ге­ри­ше, да би осла­ња­ње са­вре­ме­ног чо­ве­
ка на тра­ди­ци­је ка­ко пра­во­слав­не аске­зе, та­ко и бу­ди­стич­ког
сква, 2005, стр. 390.
16 Алек­сан­др Па­на­рин, Гло­ба­ль­ное по­ли­ти­че­ское прог­но­зи­ро­ва­ние, op. cit., стр.
230.
17 Исто, стр. 231.
18 Исто, стр. 240-241.
19 Исто, стр. 241.

113
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

са­мо­са­вла­ђа­ва­ња, пред­ста­вља­ло аде­ква­тан од­го­вор на иза­зо­

ве тех­ни­ци­стич­ке, ин­стру­мен­та­ли­стич­ке и кон­зу­мер­ске ци­
ви­ли­за­ци­је За­па­да, ко­ја де­ва­сти­ра не са­мо би­ос­фе­ру око нас,
већ и са­ме љу­де, њи­хо­ве ду­ше и умо­ве. Реч је пре­вла­да­ва­њу
да­нас до­ми­нант­ног ма­те­ри­ја­ли­зма и праг­ма­тич­ног ра­ци­о­на­
ли­зма уз по­моћ ре­ли­гијâ и кул­т урâ, пра­во­сла­вља и бу­ди­зма,
ко­је про­мо­ви­шу упра­во су­прот­не вред­но­сти – са­о­се­ћа­ње, са­
мо­пре­гор, са­мо­кон­тро­лу.
Са­рад­ња Ру­си­је и Ин­ди­је има у Па­на­ри­но­вом опу­с у још
јед­ну свр­ху стра­те­шког зна­ча­ја. На­и­ме, и Ру­си­ји и Ин­ди­ји
пред­сто­ји да ,,од­вра­те му­сли­ман­ство од за­пад­њач­ке је­ре­си
и њи­ме на­дах­ну­тог са­мо­у­би­стве­ног пи­рат­ства, и да га по­
но­во ин­те­гри­шу у си­стем ве­ли­ке кон­ти­нен­тал­не син­те­зе“.20
Ово је по­себ­но ва­жно, јер и у пост­со­вјет­ском, и у ,,по­стин­
диј­ском“ про­сто­ру (у пи­та­њу је те­ри­то­ри­ја Ве­ли­ке Ин­ди­је са
Па­ки­ста­ном, Ав­га­ни­ста­ном, и дру­гим зе­мља­ма), на­гла­ша­ва
Па­на­рин, му­сли­ма­ни че­сто на­сту­па­ју као ди­си­ден­ти ве­ли­ком
кон­ти­нен­т у, ла­ко­ми на са­бла­зни За­па­да.21 У ства­ри, Па­на­
рин се за­ла­же за ди­ја­лог три ве­ли­ке кул­т у­ре – пра­во­слав­не,
му­сли­ман­ске и ин­диј­ске. У том ди­ја­ло­гу, му­сли­ма­ни­ма ни­је
пред­ви­ђе­на под­ре­ђе­на уло­га. На­про­тив, они су, ка­ко ка­же
Па­на­рин, ,,пу­но­прав­ни на­след­ни­ци евро­а­зиј­ског је­дин­ства, а
њи­хов спе­ци­фи­чан дар, по­тен­ци­јал њи­хо­ве ре­ли­ги­је и кул­т у­
ре, нео­п­хо­дан је за об­но­ву ве­ли­чи­не Кон­ти­нен­та и из­град­њу
ње­го­вог иден­ти­те­та“.22
У сво­јим књи­га­ма Алек­сан­дар Па­на­рин се освр­тао и на ки­
не­ско ду­хов­но на­сле­ђе, сма­тра­ју­ћи да не­ки мо­мен­ти те тра­
ди­ци­је та­ко­ђе мо­гу би­ти дра­го­це­ни у про­јек­т у фор­ми­ра­ња
осо­би­те евро­а­зиј­ске кул­т ур­не па­ра­диг­ме и ци­ви­ли­за­циј­ског
иден­ти­те­та. Це­нио је кон­фу­чи­ја­ни­зам, и ис­ти­цао ка­ко је Кон­
фу­чи­јев про­је­кат по­ве­зан са иде­јом да се ,,чо­век пре­ве­де из
на­т у­рал­ног све­та, у ко­јем де­лу­је ауто­ма­ти­зам ин­стинк­та или
ауто­ма­ти­зам оби­ча­ја, у свет мо­ра­ла, где сва од­ре­ђе­ња сто­је
под зна­ком мо­рал­ног за­ко­на“.23 Па­на­рин кон­ста­т у­је, да ,,кон­
20 Исто, стр. 279.
21 Исто, стр. 279.
22 Исто, стр. 279.
23 Исто, стр. 144.

114
Не­бој­ша Ву­ко­вић ГЕ­ОК
­ УЛ­ТУР­НИ АСПЕК­ТИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СТВА ...

фу­чи­ја­ни­зам отва­ра пер­спек­ти­ву об­но­ве про­сто­ра мо­ра­ла“,

и да за­пад­ном про­јек­т у еман­ци­па­ци­је, кон­фу­чи­ја­ни­зам мо­же
да су­прот­ста­ви про­је­кат „не­пре­кид­но рас­т у­ће ан­га­жо­ва­но­
сти и од­го­вор­но­сти чо­ве­ка“.24 По­ред кон­фу­чи­ја­ни­зма, Па­на­
рин је ис­тра­жи­вао и афир­ма­тив­но пи­сао о та­о­из­ му, као и о
кон­цеп­ци­ји Сред­њег пу­та, по­те­клој из бу­ди­зма. У свим овим
уче­њи­ма, он је про­на­ла­зио вред­не еле­мен­те, са­свим ак­т у­ел­не
и да­нас, ко­ји би мо­гли би­ти ин­те­ре­сант­ни ру­ској кул­т у­ри у
ње­ном ди­ја­ло­гу са ве­ли­ким ис­точ­ним тра­ди­ца­ја­ма. У сва­ком
слу­ча­ју, ди­ја­лог и ме­ђу­соб­но упо­зна­ва­ње су кључ­ни ко­ра­ци
у ње­го­вој за­ми­сли евро­а­зиј­ске кон­цеп­ци­је. Сâм Па­на­рин је
на­гла­ша­вао, да ће се евро­а­зиј­ски про­је­кат као ал­тер­на­ти­ва
за­пад­ња­штву ре­а­ли­зо­ва­ти у оној ме­ри у ко­јој ће би­ти ре­а­ли­
зо­ван уза­јам­ни су­срет и уза­јам­но при­зна­ње ру­ске ци­ви­ли­за­
циј­ске тра­ди­ци­је и тра­ди­цијâ Ис­то­ка.25

ОГРА­НИ­ЧЕ­ЊА И ИЗА­ЗО­ВИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОМ

ПРО­ЈЕК­ТУ И ДИ­ЈА­ЛО­ГУ ЦИ­ВИ­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА

Алек­сан­дар Па­на­рин је био све­стан чи­ње­ни­це, да су про­

је­кат об­је­ди­ња­ва­ња евро­а­зиј­ских на­ро­да и кул­т у­ра, и ди­ја­лог
њи­хо­вих ци­ви­ли­за­ци­ја, под­ло­жни (ауто)де­струк­ци­ји, са­бо­
та­жа­ма, уда­ри­ма ис­кљу­чи­во­сти и не­ра­зу­ме­ва­ња. Већ је по­
ка­за­но, да је Па­на­рин из­ра­жа­вао за­бри­ну­тост због чи­ње­ни­це
да За­пад кат­кад ве­што ма­ни­пу­ли­ше ислам­ским др­жа­ва­ма у
њи­хо­вим спо­ро­ви­ма са дру­гим евро­а­зиј­ским др­жа­ва­ма, а ра­
ди ре­а­ли­за­ци­је вла­сти­тих ге­о­по­ли­тич­ких ци­ље­ва. У јед­ном
мо­мен­т у, он је чак спе­ку­ли­сао о ства­ра­њу но­ве би­по­лар­не
струк­т у­ре све­та, пре­ма ко­јој би с јед­не стра­не ста­ја­ли За­пад и
му­сли­ман­ски свет, а са дру­ге Ин­ди­ја, Ки­на и Ру­си­ја. Но­во ге­
о­по­ли­тич­ко ма­ни­хеј­ство под­ра­зу­ме­ва­ло би су­че­ља­ва­ње два
бло­ка – За­па­да, ве­стер­ни­зо­ва­ног Да­ле­ког ис­то­ка (Ја­па­на) и
му­сли­ман­ског све­та, и њи­ма опреч­ног ,,не­за­пад­ног три­јум­
ви­ра­та“ ко­ји би чи­ни­ли Ки­на, Ру­си­ја и Ин­ди­ја.26 На­кон те­ро­
24 Исто, стр. 145.
25 Исто, стр. 163.
26 Алек­сан­др Па­на­рин, Ре­ванш ис­то­рии: рос­си­й­ская стра­те­ги­че­ская ини­ци­а­
ти­ва в ХХI ве­ке, op. cit., стр. 391.

115
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ри­стич­ких на­па­да у САД 11. сеп­тем­бра 2001. го­ди­не и по­то­

њег ра­та у Ав­га­ни­ста­ну, Па­на­рин је по­но­во исту­пао у ко­рист
збли­жа­ва­ња Ру­си­је и ислам­ског све­та, ви­де­ћи у су­прот­ста­
вља­њу Аме­ри­ци до­бру осно­ву за ко­ор­ди­ни­са­но де­ло­ва­ње.
Та­ко­ђе, Па­на­рин је то­ком 1990-тих го­ди­на по­вре­ме­но
упо­зо­ра­вао, да би За­пад мо­гао, за­рад сво­јих ма­ни­пу­ла­тив­
них ци­ље­ва, да пре­у­сме­ри Ки­ну на над­ме­та­ње са Ру­си­јом,
са­бла­жња­ва­ју­ћи је ње­ним ве­ли­ким бо­гат­стви­ма и не­на­се­ље­
ном те­ри­то­ри­јом у Си­би­ру и на Да­ле­ком ис­то­ку. По­ред то­га,
за­хва­љу­ју­ћи де­ло­ва­њу, не са­мо про­за­пад­них ре­фор­ма­то­ра,
већ и њи­хо­вих ко­му­ни­стич­ких прет­ход­ни­ка, Ру­си­ја је и на
со­ци­о­кул­т ур­ном пла­ну знат­но осла­бље­на и хен­ди­ке­пи­ра­на у
по­ре­ђе­њу са Ки­ном. У евен­т у­ал­ном парт­нер­ству са Ки­ном,
при­ме­ћу­је Па­на­рин, Ру­си­ја је иде­о­ло­шки раз­о­ру­жа­на, од­но­
сно „ли­ше­на ве­ли­ке иде­је“.27 Ле­ви и де­сни за­пад­ња­ци, ка­же
Па­на­рин, ли­ши­ли су Ру­си­ју у 20. ве­ку со­ци­о­кул­т ур­не ста­бил­
но­сти и са­мо­стал­но­сти. То про­из­во­ди по­сле­ди­цу, да Ру­си­ја
у по­ре­ђе­њу са Ки­ном, ни­је са­мо ма­те­ри­јал­но сла­би­ја стра­на
(по­пу­ла­ци­о­но, при­вред­но, фи­нан­сиј­ски), већ и идеј­но, јер је
она у зна­чај­ној ме­ри из­гу­би­ла свој иден­ти­тет, док га је Ки­на
очу­ва­ла.
Ко­нач­но, огра­ни­че­ња и иза­зо­ви за евро­а­зиј­ски про­је­кат
мо­гу да про­из­и­ла­зе и из на­сто­ја­ња дру­гих ци­ви­ли­за­ци­ја на
ве­ли­ком кон­ти­нен­т у да на­мет­ну ис­кљу­чи­во сво­ју иде­ју као
иде­о­ло­шку ал­тер­на­ти­ву За­па­ду. Иако је из­у­зет­но це­нио ду­
хов­но на­сле­ђе евро­а­зиј­ских на­ро­да, Па­на­рин је сма­трао да
са­мо Ру­си­ја, са сво­јом пра­во­слав­но-ви­зан­тиј­ском тра­ди­ци­
јом, мо­же да бу­де аде­ква­тан пред­вод­ник и сто­жер евро­а­зиј­
ских ин­те­гра­ци­ја и фор­ми­ра­ња од­го­ва­ра­ју­ће иде­о­ло­ги­је. С
дру­ге стра­не, ука­зи­вао је и на ли­ми­те дру­гих ци­ви­ли­за­циј­
ских па­ра­диг­ми као мо­гу­ћих ал­тер­на­ти­ва за­пад­ном иде­о­ло­
шком мо­но­по­лу.
По­след­њих де­це­ни­ја, иде­о­ло­ги­ји гло­ба­ли­за­ци­је и хе­ге­
мо­ни­је За­па­да, на­ро­чи­то се од­у­пи­ре ислам­ски фун­да­мен­та­
ли­зам. Ме­ђу­тим, по­ста­вља се пи­та­ње, по­се­ду­је ли ислам­ски
фун­да­мен­та­ли­зам до­вољ­но ка­па­ци­те­та да по­ста­не аде­кват­на
27 Алек­сан­др Па­на­рин, Гло­ба­ль­ное по­ли­ти­че­ское прог­но­зи­ро­ва­ние, op. cit., стр.
125.

116
Не­бој­ша Ву­ко­вић ГЕ­ОК
­ УЛ­ТУР­НИ АСПЕК­ТИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СТВА ...

и аутен­тич­на ал­тер­на­ти­ва идеј­ној пре­вла­сти За­па­да? Па­на­рин

је сма­трао, да се уме­сто кул­т ур­не офан­зи­ве у ино­ци­ви­ли­за­
циј­ске аре­а­ле, ,,му­сли­ман­ски фун­да­мен­та­ли­сти за­до­во­ља­ва­ју
по­зи­ци­јом ра­ди­кал­ног раз­гра­ни­ча­ва­ња од све­та ,не­вер­ни­ка’,
кул­т ур­ном са­мо­и­зо­ла­ци­јом и ис­кљу­чи­во спољ­ним су­ко­бом –
по мо­де­лу, кон­флик­та ци­ви­ли­за­ци­ја’“.28
По­ред то­га, по ми­шље­њу Па­на­ри­на, за­и­ста про­дук­тив­не
ал­тер­на­ти­ве се ра­ђа­ју на пу­те­ви­ма има­нент­не кри­ти­ке – те
ко­ја се пе­ње ка ге­не­зи да­те по­ја­ве, и у са­мој ње­ној ге­не­зи, а не
од­не­куд спо­ља, тра­жи про­пу­ште­ни мо­ме­нат дру­га­чи­је мо­гу­
ћег. Про­блем је у то­ме, за­па­жа Па­на­рин, што се ,,му­сли­ман­
ство у од­но­с у на За­пад, из­у­зет­но рет­ко уз­ди­за­ло до ни­воа
има­нент­не кри­ти­ке“.29 Му­сли­ман­ска кри­ти­ка За­па­да, до­да­је
он, очи­глед­но не при­па­да гру­пи има­нент­не кри­ти­ке. Ка­ко на­
во­ди, ,,му­сли­ман­ски фун­да­мен­та­ли­сти не ве­ру­ју у лу­ка­вост
исто­риј­ског ума, ко­ји про­бра­жа­ва ре­во­лу­ци­о­нар­ну па­то­ло­
ги­ју у не­ви­ђе­ну шан­с у чо­ве­чан­ства...“. За­то про­је­кат му­сли­
ман­ског фун­да­мен­та­ли­зма за­до­би­ја ли­кви­да­тор­ске цр­те –
,,прет­по­ста­вља се ли­кви­да­ци­ја мо­дер­не као та­кве, и по­вра­так
пра­во­вер­ног чо­ве­чан­ства на ста­т ус кво – ка ста­њу ко­је је би­
ло до су­сре­та са За­па­дом“.30
Ни­је по­треб­но би­ти на­ро­чи­то про­ниц­љив па схва­ти­ти,
да та­ква по­зи­ци­ја ислам­ског фун­да­мен­та­ли­зма ни­је до­ра­сла
иде­о­ло­шкој бор­би са За­па­дом, ко­ји на­сту­па уни­вер­за­ли­стич­
ки, и да она ни­је при­хва­тљи­ва не­му­сли­ман­ском де­лу свет­ске
пе­ри­фе­ри­је. По­ли­тич­ки ислам је и да­ље екс­клу­зи­ви­стич­ки
устро­јен. Па­ра­диг­мат­ски крут и ушан­чен – он мо­же да бу­де
атрак­ти­ван са­мо ра­ди­ка­ли­зо­ва­ним ма­са­ма у вла­сти­том ге­о­
по­ли­тич­ком про­сто­ру (Бли­ски ис­ток, Сред­ња Ази­ја) и рет­
ким кон­вер­ти­ти­ма на За­па­ду.
С дру­ге стра­не, Па­на­рин ни­је био им­пре­си­о­ни­ран ни со­
ци­о­кул­т ур­ним и еко­ном­ским мо­де­лом раз­во­ја др­жавâ на Да­
ле­ком ис­то­ку. Ка­ко на­во­ди, ,,успех ти­хо­о­ке­ан­ских ,ти­гро­ва’
ко­ји су по­те­кли из кон­фу­чи­јан­ско-бу­ди­стич­ког кул­т ур­ног
28 Алек­сан­др Па­на­рин, Пра­во­слав­ная ци­ви­ли­за­ция в гло­ба­ль­ном ми­ре, Ал­го­
ритм, Мо­сква, 2002, стр. 438.
29 Исто, стр. 440.
30 Исто, стр. 437.

117
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

аре­а­ла, ви­ше под­се­ћа на та­лен­то­ва­ну ими­та­ци­ју за­пад­ног ис­

ку­ства, не­го на до­и­ста ства­ра­лач­ку ци­ви­ли­за­циј­ску ал­тер­на­
ти­ву“.31 По схва­та­њу Па­на­ри­на, ,,ти­гро­ви“ су на­у­чи­ли да до­
бро игра­ју по пра­ви­ли­ма за­пад­не мо­дер­не, ме­ђу­тим, крај­њи
циљ би тре­бао да бу­де да се та пра­ви­ла пре­о­бра­зе ,,у окви­
ри­ма но­ве еко­цен­три­стич­ке и ети­ко­цен­три­стич­ке па­ра­диг­ме.
Ти­хо­о­ке­ан­ско ис­ку­ство ни­је ал­тер­на­ти­ва европ­ској мо­дер­ни,
већ по­след­ње ње­но ге­о­по­ли­тич­ко и кул­т ур­но до­стиг­ну­ће,
оства­ре­но упра­во уочи до­вр­шет­ка за­пад­њач­ке фа­зе свет­ске
исто­ри­је“.32
По­сто­ји ли ге­о­кул­т ур­ни обра­зац ко­ји би мо­гао да по­слу­жи
као аде­кват­на идеј­на плат­фор­ма за ства­ра­ње ал­тер­на­тив­не
евро­а­зиј­ске иде­о­ло­ги­је ко­ја би би­ла ,,кон­ку­рент­на“ За­па­ду?
Ка­ко из­бе­ћи крај­но­сти – од пот­пу­ног од­ба­ци­ва­ња те­ко­ви­на
мо­дер­не – до ње­ног до­слов­ног по­дра­жа­ва­ња без су­штин­ских
ко­рек­ци­ја? Ко­ји је ,,цар­ски“ пут из­ме­ђу екс­тре­ма нео­б­у­зда­
ног ан­ти­за­пад­ња­штва и ,,ти­хе“ аси­ми­ла­ци­је ње­го­вих ба­зич­
них прин­ци­па? Па­на­рин је од­го­вор на ове не­до­у­ми­це про­на­
шао у пра­во­слав­ном на­сле­ђу Ру­си­је.
,,Уни­кат­ност пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је у са­вре­ме­ном гло­
бал­ном све­т у са­сто­ји се у то­ме, што она има у сво­јој ге­не­зи пр­
во­бит­но иден­тич­но За­па­ду, али од ње­га из­да­но и по­ти­сну­то
грч­ко је­згро“.33 Ово свој­ство омо­гу­ћа­ва пра­во­слав­ној ци­ви­
ли­за­ци­ји да бу­де но­си­лац има­нент­не кри­ти­ке за­пад­ног гло­
бал­ног про­јек­та“, кон­ста­т у­је Па­на­рин.34 Пра­во­сла­вље, упр­кос
при­го­во­ри­ма, уоп­ште не пред­ста­вља не­га­ци­ју европ­ске ра­ци­
о­нал­но­сти, сма­тра Па­на­рин, већ је ње­на но­ва вер­зи­ја, очи­
шће­на од де­фор­ма­ци­ја. С дру­ге стра­не, ка­ко је већ спо­ме­ну­то
у овом ра­ду, ру­ска кул­т у­ра, у чи­јој је су­шти­ни пра­во­сла­вље,
од­ли­ку­је се ети­ко­цен­три­змом и ко­смо­цен­три­змом, што је чи­
ни бли­ском ис­точ­ним ци­ви­ли­за­циј­ским па­ра­диг­ма­ма – бу­
ди­зму и кон­фу­чи­ја­ни­зму. Пра­во­сла­вље је ко­му­ни­ка­бил­но по
свим ге­о­граф­ским прав­ци­ма – пра­во­слав­на тра­ди­ци­ја, за­па­
31 Алек­сан­др Па­на­рин, Прав­да же­ле­зно­га за­на­ве­са, op. cit., стр. 238.
32 Исто, стр. 238.
33 Алек­сан­др Па­на­рин, Пра­во­слав­ная ци­ви­ли­за­ция в гло­ба­ль­ном ми­ре, op. cit.,
стр. 440.
34 Исто, стр. 440.

118
Не­бој­ша Ву­ко­вић ГЕ­ОК
­ УЛ­ТУР­НИ АСПЕК­ТИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СТВА ...

жа Па­на­рин, ма­ње од свих дру­гих тра­ди­ци­ја, фик­си­ра ме­сто

Ру­си­је не­дво­сми­сле­но на За­па­ду или на Ис­то­ку, у про­сто­ру
вла­да­ју­ћег Се­ве­ра или у про­сто­ру угње­те­ног Ју­га.35
Ове осо­би­не ру­ског ду­хов­ног на­сле­ђа, ква­ли­фи­ку­ју Ру­си­ју
и Ру­се за уло­гу мо­де­ра­то­ра ди­ја­ло­га евро­а­зиј­ских ци­ви­ли­за­
ци­ја. И не са­мо за то. Због то­га што су ру­ска тра­ди­ци­ја и пра­
во­сла­вље на ко­ме се она за­сни­ва, у ве­ли­кој ме­ри уте­ме­ље­ни
у нор­ма­ма и вред­но­сним су­до­ви­ма, на са­о­се­ћа­њу и љу­ба­ви
пре­ма бли­жњи­ма и окру­жу­ју­ћој при­ро­ди, Ру­си­ја фи­гу­ри­ра
као при­хва­тљив ини­ци­ја­тор евро­а­зиј­ских ин­те­гра­ци­ја, али и
као са­го­вор­ник За­па­ду, са ко­јим се већ ве­ко­ви­ма од­ви­ја жи­ва
ко­му­ни­ка­ци­ја. Да би Ру­си­ја мо­гла да пре­тен­ду­је на ту уло­гу,
по­ред нео­п­ход­ног по­врат­ка вла­сти­тим ду­хов­ним ко­ре­ни­ма,
њој је ну­жна и од­ре­ђе­на кул­т ур­на стра­те­ги­ја по­мо­ћу ко­је би
се те­ор­ ет­ске по­став­ке евро­а­зиј­ства пре­ве­ле на те­рен прак­
тич­не по­ли­ти­ке.

ОБРИ­СИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СКЕ КУЛ­ТУР­НЕ СТРА­ТЕ­ГИ­ЈЕ

Сво­је­вре­ме­но, Алек­сан­дар Па­на­рин је фор­му­ли­сао не­ко­

ли­ко прин­ци­па во­ђе­ња кул­т ур­но-ин­фор­ма­тив­не по­ли­ти­ке
Ру­си­је у од­но­с у на ње­но ге­о­по­ли­тич­ко окру­же­ње. Па­на­рин је
на­гла­ша­вао да Ру­си­ја у од­но­си­ма са За­па­дом мо­ра да се при­
др­жа­ва евро­а­зиј­ске по­ли­ти­ке, ,,на сва­ки на­чин на­гла­ша­ва­ју­
ћи сво­ју ци­ви­ли­за­циј­ску по­себ­ност и шти­те­ћи се уз по­моћ
по­себ­не вр­сте со­ци­о­кул­т ур­них фил­те­ра, ко­ји су про­пу­сни за
ин­фор­ма­ци­је ко­је се ти­чу тех­нич­ких сред­ста­ва (у ши­ро­ком
сми­слу ре­чи, укљу­чу­ју­ћи и со­ци­јал­не тех­но­ло­ги­је), али не­
про­зир­ни или по­лу­про­зир­ни за ин­фор­ма­ци­је ко­је су ка­дре
да ди­рект­но ути­чу на ак­си­о­ло­шку сфе­ру, на си­стем мо­ра­ла
и вред­но­сти.36 Ов­де је реч о сво­је­вр­сном си­сте­му ,,кул­т ур­ног
про­тек­ци­о­ни­зма“, уз­гред, са­свим оправ­да­ног у окол­но­сти­ма
аме­рич­ке хе­ге­мо­ни­је у обла­сти­ма ма­сов­не за­ба­ве и ин­фор­ми­
са­ња, ко­ји би тре­ба­ло да очу­ва не ма­те­ри­јал­на, већ ду­хов­на
до­бра, на­сле­ђе и мен­та­ли­тет­ске обра­сце. С дру­ге стра­не, за­
35 Исто, стр. 489.
36 Алек­сан­др Па­на­рин, Рос­сия в ци­ви­ли­за­ци­он­ном про­цес­се (ме­жду атлан­ти­
змом и евра­зи­й­ством), op. cit., стр. 191.

119
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

па­жа Па­на­рин, са­свим је дру­га си­т у­а­ци­ја ка­да је у пи­та­њу од­

нос Ру­си­је са ње­ним бли­ским окру­же­њем – зе­мља­ма ЗНД-а.
Она би пре­ма овим зе­мља­ма тре­ба­ло да во­ди атлан­ти­стич­ку
по­ли­ти­ку, ко­ја про­мо­ви­ше отво­ре­ност и де­и­де­о­ло­ги­за­ци­ју.
На­с у­прот ло­кал­ним во­ждо­ви­ма и ис­кљу­чи­вим ет­но­на­ци­о­на­
ли­стич­ким и су­ве­ре­ни­стич­ким про­јек­ти­ма, Ру­си­ја би тре­ба­
ло, су­ге­ри­ше Па­на­рин, да де­мон­стри­ра ,,нај­ши­ру отво­ре­ност,
да мо­би­ли­ше суп­тил­ну ци­ви­ли­за­циј­ску ,иро­ни­ју’ про­тив ме­
си­јан­ско-на­ци­о­на­ли­стич­ких и фун­да­мен­та­ли­стич­ких ми­то­
ва, пот­пу­но да ко­ри­сти кон­цеп­ци­ју нео­т у­ђи­вих пра­ва чо­ве­ка,
ко­ја оба­ве­зу­је ме­ђу­на­род­но јав­но мне­ње да се ме­ша сву­где где
су она угро­же­на”.37
У пи­та­њу је до­и­ста гип­ка стра­те­ги­ја, до­ду­ше не по­себ­но
прин­ци­пи­јел­на, али са­свим при­ла­го­ђе­на са­вре­ме­ним при­ли­
ка­ма у све­т у, у ко­јем се, чи­ни се, во­ди не­пре­кид­ни рат не са­мо
за ре­с ур­се, већ и за људ­ске ду­ше. Она би мо­гла, ма­кар де­ли­
мич­но, да се при­ме­њу­је и у ши­рим, евро­а­зиј­ским окви­ри­ма.
Ре­а­ли­за­ци­ји ове стра­те­ги­је мо­же да иде у при­лог не­ко­ли­ко
фак­то­ра, на­во­ди Па­на­рин. Пре све­га, ру­ска ди­ја­спо­ра у пост­
со­вјет­ским др­жа­ва­ма, ко­ја укљу­чу­је омла­ди­ну, ин­те­ли­ген­ци­
ју, сту­ден­те – нај­мо­бил­ни­је и нај­про­дор­ни­је со­ци­јал­не гру­пе.
По­том, ру­ски је­зик, ко­ји је у од­но­с у на дру­ге је­зи­ке у бив­шим
со­вјет­ским ре­пу­бли­ка­ма је­ди­ни оспо­со­бљен за ре­а­ли­за­ци­ју
са­вре­ме­них ци­ви­ли­за­циј­ских функ­ци­ја, ко­је су по­ве­за­не са
вред­но­сти­ма раз­во­ја, со­ци­јал­не мо­бил­но­сти и осва­ја­њем на­
пред­ног свет­ског ис­ку­ства.38
До­не­кле слич­ну стра­те­ги­ју мо­гле би да спро­во­де и дру­ге
ве­ли­ке евро­а­зиј­ске си­ле. Кон­со­ли­да­ци­ја и исто­вре­ме­на де­
ток­си­ка­ци­ја вла­сти­тог кул­т ур­ног по­ља од штет­них ду­хов­них
са­др­жа­ја аме­рич­ког по­ре­кла, и фор­ми­ра­ње за­штит­них со­ци­
о­кул­т ур­них ме­ха­ни­за­ма, нео­пх­ од­ни су пред­у­сло­ви за на­ред­
ни и нај­ва­жни­ји ко­рак у про­це­с у раз­ра­де оп­ште евро­а­зиј­ске
кон­цеп­ци­је. У пи­та­њу је фор­ми­ра­ње или ма­кар уоб­ли­ча­ва­ње
је­дин­стве­не евро­а­зиј­ске кул­т ур­не па­ра­диг­ме или плат­фор­
ме, за­сно­ва­не не на су­ко­бу, већ на ди­ја­ло­гу ци­ви­ли­за­ци­ја.
Па­на­рин кон­ста­т у­је ка­ко је кон­ти­нен­т у ,,нео­пх­ од­на пра­ва
37 Исто, стр. 194-195.
38 Исто, стр. 195.

120
Не­бој­ша Ву­ко­вић ГЕ­ОК
­ УЛ­ТУР­НИ АСПЕК­ТИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СТВА ...

кул­т ур­на ре­во­лу­ци­ја, по­ве­за­на са из­ра­дом ме­ђу­ци­ви­ли­за­циј­

ских уни­вер­за­ли­ја, ко­је ин­те­гри­шу ње­го­ве ве­ли­ке ци­ви­ли­за­
циј­ске све­то­ве у је­дин­ствен, гип­ки, али це­ло­вит (пред ли­цем
спољ­них иза­зо­ва) си­стем. Пред­сто­ји из­ра­да ве­ли­ке сим­би­о­зе
ис­точ­но-хри­шћан­ске, хин­ду-бу­ди­стич­ке, кон­фу­чи­јан­ско-бу­
ди­стич­ке и му­сли­ман­ске тра­ди­ци­је”.39 Ин­си­сти­ра­ње на сим­
би­о­зи кул­т у­ра, на њи­хо­вој ко­о­пе­ра­ци­ји, на пре­вла­да­ва­њу
раз­ли­ка, ка­ко објек­тив­них, та­ко и оних ве­штач­ких, кључ­ни
је мо­ме­нат Па­на­ри­но­вог (гео)кул­т у­ро­ло­шког евро­а­зиј­ства. У
том сми­слу, че­сто је пред­мет ње­го­ве кри­ти­ке би­ла чу­ве­на те­за
Се­мју­е­ла Хан­тинг­то­на о су­ко­бу ци­ви­ли­за­ци­ја, ко­ју Па­на­рин
ни­ка­ко ни­је хтео да при­хва­ти као ве­ро­до­стој­ну. На­про­тив,
Па­на­рин је пред­ви­ђао, ка­ко ће ,,ду­хов­на ат­мос­фе­ра 21. ве­ка
нај­ве­ро­ват­ни­је би­ти фор­ми­ра­на на­пе­тим ства­ра­лач­ким ди­
ја­ло­гом ве­ли­ких ети­ко­цен­трич­них тра­ди­ци­ја: пра­во­слав­не,
му­сли­ман­ске, хин­ду-бу­ди­стич­ке и кон­фу­чи­јан­ске”.40
У том сми­слу, де­лу­је не­с у­ви­сло кон­ста­та­ци­ја јед­ног од нај­
по­зна­ти­јих за­пад­них екс­пе­ра­та за евро­а­зиј­ство Мар­лен Ла­
ру­ел, ка­ко Па­на­рин сма­тра, ,,да су ци­ви­ли­за­ци­је не­сво­ди­ве
јед­не на дру­гу, јер кон­сти­т у­и­шу за­тво­ре­не струк­т у­ре ко­је
не мо­гу да ко­му­ни­ци­ра­ју јед­на са дру­гом”.41 Та­ко­ђе, нео­сно­
ва­на је ње­на оце­на да је ,,Па­на­ри­но­ва кон­цеп­ци­ја екс­трем­
на фор­ма кул­т ур­ног ре­ла­ти­ви­зма”.42 Це­не­ћи до­стиг­ну­ћа сва­
ке евро­а­зиј­ске ци­ви­ли­за­ци­је, Па­на­рин је упра­во ин­си­сти­рао
на ди­ја­ло­гу, са­рад­њи и син­те­зи аутох­то­них кон­ти­нен­тал­них
кул­т у­ра. По­што се у за­пад­ној по­ли­ти­ко­ло­шкој ли­те­ра­т у­ри
евро­а­зиј­ство че­сто из­јед­на­ча­ва са екс­тре­ми­стич­ким иде­о­ло­
ги­ја­ма на­ци­о­нал­не ис­кљу­чи­во­сти, не­тр­пе­љи­во­сти и екс­клу­
зи­ви­зма, Па­на­ри­нов опус је дра­го­цен до­каз да је реч баш о
су­прот­ном слу­ча­ју – у пи­та­њу је иде­ја не пу­ке ко­ег­зи­стен­ци­
је раз­ли­чи­тих ра­са, на­ци­ја и кул­т у­ра, већ њи­хо­ве сим­би­о­зе,
ко­о­пе­ра­ци­је и за­јед­нич­ког на­сту­па на свет­ској сце­ни. Осим

39 Алек­сан­др Па­на­рин, Гло­ба­ль­ное по­ли­ти­че­ское прог­но­зи­ро­ва­ние, op. cit., стр.

342.
40 Алек­сан­др Па­на­рин, Прав­да же­ле­зно­га за­на­ве­са, op. cit., стр. 334.
41 Mar­lène La­ru­el­le, Rus­sian Eura­si­a­nism: an ide­o­logy of em­pi­re, Wo­o­drow Wil­son
Cen­ter Press, Was­hing­ton DC, 2008, p. 90.
42 Исто, р. 91.

121
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

кри­тич­ких за­па­жа­ња ко­ја су ти­чу по­је­ди­них аспе­ка­та по­ли­

ти­ке За­па­да, не­ких ислам­ских зе­ма­ља или са­ме са­вре­ме­не Ру­
си­је, у Па­на­ри­но­вим де­ли­ма не­ма ни тра­га од ксе­но­фо­бич­них
опа­ски или пот­це­њи­вач­ких оп­сер­ва­ци­ја у по­гле­ду дру­гих ци­
ви­ли­за­ци­ја. Уме­сто то­га, ка­ко при­зна­је и са­ма Ла­ру­ел, Па­на­
рин је ,,је­ди­ни нео­е­вро­а­зи­јац ко­ји се ре­дов­но по­зи­ва на бу­
ди­зам, кон­фу­чи­ја­ни­зам и та­о­и­зам”.43 Сто­га су Па­на­ри­но­ве
сту­ди­је ва­жан и не­за­о­би­ла­зан из­вор за це­ло­ви­то и ду­бин­ско
раз­у­ме­ва­ње иде­о­ло­ги­је нео­е­вро­а­зиј­ства, ње­го­вих по­себ­них
ди­мен­зи­ја и спе­ци­фич­но­сти. С дру­ге стра­не, ње­го­ве књи­ге
и члан­ци пред­ста­вља­ју нај­бо­љи де­ман­ти сва­ког зло­на­мер­ног
ту­ма­че­ња евро­а­зиј­ства, ин­спи­ри­са­ног по­ли­тич­ким или не­
ким дру­гим не­на­уч­ним раз­ло­зи­ма.
Па­на­ри­ну би се мо­гао мо­жда спо­чи­та­ти пре­те­ра­ни оп­ти­
ми­зам ка­да је реч о спрем­но­сти дру­гих ци­ви­ли­за­ци­ја за про­
дук­ти­ван ди­ја­лог и о ње­го­вим по­тен­ци­јал­ним по­зи­тив­ним
ре­зул­та­ти­ма. На­ро­чи­то ка­да ја у пи­та­њу ислам­ска ци­ви­ли­
за­ци­ја. У том сми­слу, до­вољ­но је про­чи­та­ти ста­во­ве Хеј­да­ра
Џе­ма­ља, јед­ног од нај­по­зна­ти­јих му­сли­ман­ских ин­те­лек­т у­а­
ла­ца са­вре­ме­не Ру­си­је, ина­че евро­а­зиј­ци­ма при­хва­тљи­вог са­
го­вор­ни­ка, па схва­ти­ти, да су осно­ве за пло­до­тво­ран ди­ја­лог
исла­ма и пра­во­сла­вља вр­ло огра­ни­че­не. При­зна­ју­ћи да ислам
и тзв. ру­ска иде­ја де­ле ви­ше истих по­зи­ци­ја – бор­ба про­тив
угње­та­ва­ња и зе­ле­на­штва, иде­ал са­о­се­ћа­ња са стра­да­ју­ћи­ма,
од­ба­ци­ва­ње па­ган­ске ти­ра­ни­је и идо­ла ,,злат­ног те­ле­та”44 –
Џе­маљ, ипак, на дру­гим ме­сти­ма у сво­јој књи­зи, упра­жња­
ва исла­ми­стич­ки дис­курс. Са­о­се­ћа­ју­ћи се са се­па­ра­ти­сти­ма
у Че­че­ни­ји, Џе­маљ ма­шта о об­је­ди­ња­ва­њу це­ле ислам­ске за­
јед­ни­це (ум­ме), што под­ра­зу­ме­ва и укљу­чи­ва­ње Ру­си­је, јер је
по ње­му, ,,ве­ли­ки део Ру­си­је – исто­риј­ска ислам­ска те­ри­то­
ри­ја (...)”.45 У ње­го­вој тро­чла­ној ге­о­кул­т ур­ној и ге­о­стра­те­гиј­
ској ти­по­ло­ги­ји те­ри­то­ри­ја, Ру­си­ја је свр­ста­на у тзв. свет ра­та
(Дар ал Харб) – про­стор где се во­ди бор­ба са без­вер­јем. У
прин­ци­пу, Ру­си­ја би, по­пут САД или Бри­та­ни­је, тре­ба­ло да
бу­де свр­ста­на у тзв. свет без­вер­ја (Дар ал Ку­фр). Ме­ђу­тим,
43 Исто, р. 103.
44 Ге­й­дар Дже­ма­ль, Осво­бо­жде­ние исла­ма, Ум­ма, Мо­сква, 2004, стр. 228.
45 Исто, стр. 324

122
Не­бој­ша Ву­ко­вић ГЕ­ОК
­ УЛ­ТУР­НИ АСПЕК­ТИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СТВА ...

по­што у Ру­си­ји од­вај­ка­да жи­ве му­сли­ма­ни и по­што они има­

ју сво­је по­себ­не ци­ље­ве и за­дат­ке, ко­је мо­ра­ју, ка­ко ка­же Џе­
маљ, по­сти­ћи вла­сти­тим на­по­ри­ма, Ру­си­ја је свр­ста­на у ,,свет
ра­та”.46 Ако се узме у об­зир, да Џе­маљ спа­да у то­ле­рант­ни­је
ислам­ске ин­те­лек­т у­ал­це, он­да је ја­сно ко­ли­ко је ли­ми­ти­ран
про­стор за ди­ја­лог, да не го­во­ри­мо о син­те­зи исла­ма и Ру­си­је.
Упр­кос ова­квим и слич­ним те­за­ма, Па­на­рин ни­је гу­био
на­ду да је мо­гу­ћа кон­струк­тив­на са­рад­ња евро­а­зиј­ских ци­
ви­ли­за­ци­ја у ко­рист ге­о­по­ли­тич­ког је­дин­ства Кон­ти­нен­та. У
том сми­слу, ње­му је био стран сва­ки на­ци­о­на­ли­зам или шо­
ви­ни­зам. Да­нас, до­ста ње­го­вих ста­во­ва и да­ље из­гле­да нео­
ствар­љи­во. Па ипак, јед­на чи­ње­ни­ца не мо­же да се оспо­ри
– те ста­во­ве ин­спи­ри­шу пле­ме­ни­те на­ме­ре и по­бу­де. Да ли ће
они јед­ног да­на, ма­кар и де­ли­мич­но, би­ти ре­а­ли­зо­ва­ни, за­
ви­си од са­да­шњег и бу­ду­ћих по­ко­ле­ња, њи­хо­ве спо­соб­но­сти,
зна­ња и при­бра­но­сти. Па­на­рин је, у сва­ком слу­ча­ју, по­ста­вио
пу­то­ка­зе.

Ne­boj­sa Vu­ko­vic
GE­O­CUL­TU­RAL EURA­SIAN ASPECTS
IN THE WORK OF ALE­XAN­DER PA­NA­RIN

Re­su­me

Ale­xan­der Pa­na­rin (19940-2003) is one of the gre­a­test con­

tem­po­rary phi­lo­sop­hers and po­li­ti­cal sci­en­tists of Rus­sia.
Al­so, Pa­na­rin is one of the most im­por­tant the­o­re­ti­ci­ans of
eura­i­sa­nism in Rus­sia. His con­cept of the eura­si­a­nism has
so­me spe­ci­fic fe­a­tu­res:
Pa­na­rin per­ce­i­ves Rus­sia as a uni­que ci­vi­li­za­tion, who­se ba­
sic cha­rac­te­ri­stic is rus­so-tu­ra­nic cul­tu­ral synthe­sis de­ve­lo­
ped du­ring the cen­tu­ri­es of com­mon li­fe of the rus­sian and
the tur­kish (mu­slim) pe­o­ples. In his the­ory, Rus­sia is a sort of
cul­tu­ral amal­gam, which fa­ci­li­ta­tes com­mu­ni­ca­tion bet­we­en
West and East. Rus­sia can be de­pic­ted as a gi­ven con­ti­nu­um
who­se both po­les mark the prin­ci­ple of In­di­vi­du­a­lism from

46 Исто, стр. 93.

123
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

the West and the prin­ci­ple of So­bor­nost from the East, re­
spec­ti­vely.
Pa­na­rin has advo­ca­ted pro­duc­ti­ve di­a­lo­gue bet­we­en the
rus­sian cul­tu­re andthe cul­tu­res of the mu­slim world, In­dia
and Chi­na. He as­su­med that both Rus­sia and mu­slim world
can find com­mon lan­gu­a­ge and that in et­hi­cal cen­trism and
co­smi­cal-cen­trism one may find com­mon so­ur­ces of ort­ho­
dox chri­stian re­li­gion and of hin­du ci­vi­li­za­tion too. He had
a gre­at re­spect to­ward con­fu­ci­a­nism, este­em ­ ed it as a gre­at
spi­ri­tual he­ri­ta­ge, which co­uld be used in cre­a­tion of a new
glo­bal al­ter­na­ti­ve ide­o­lo­gi­cal plat­form. At the sa­me ti­me he
tho­ught that the ort­ho­dox chri­stian re­li­gion is the best star­
ting po­int with which the we­stern ide­o­logy co­uld be de­pre­ca­
ted and new eura­sian doc­tri­ne co­uld be for­med.
Fi­nally, Pa­na­rin has for­mu­la­ted spe­ci­fic cul­tu­ral stra­tegy,
who­se main task was to fa­ci­li­ta­te re­a­li­za­tion of the eura­sian
pro­ject. First, it sho­uld ser­ve as a sort of fil­ter by which all the
ne­ga­ti­ve we­stern in­flu­en­ces wo­uld be dis­til­led, and se­cond,
re­gar­ding ex-so­vi­et sta­tes, it sho­uld pro­mo­te three prin­ci­ples:
tran­spa­rency, co­o­pe­ra­tion an in­te­gra­tion.
Pa­na­rin, who uses his ge­o­cul­tu­ral ap­pro­ach con­cer­ning pro­
blems of the eura­sian in­te­gra­tion, dis­ti­gu­in­shes him­self from
all ot­her con­tem­po­rary the­o­re­ti­ci­ans of eura­si­a­nism. His
work is a pre­ci­o­us con­tri­bu­tion to the euro­pean tho­ught and
can be a pat­tern for furt­her con­tem­pla­tion in si­mi­lar di­rec­
tion.
Key words: tra­di­ti­ons, re­li­gi­ons, ci­vi­li­za­ti­ons, Rus­sia, Eura­
sia.

Не­бо­йш
­ а Ву­ко­вич
ГЕ­О­КУЛ­ТУР­НЫЕ АСПЕК­ТЫ ЕВРА­ЗИ­Й­С ТВА
В ТВОР­ЧЕ­С ТВЕ АЛЕК­САН­ДРА ПА­НА­РИ­НА

Ре­зю­ме

Алек­сан­др Па­на­рин (1940-2003) вхо­дит в чи­сло са­

мых вы­да­ю­щ­их­ся со­вре­мен­ных рус­ских фи­ло­со­фов и
по­ли­то­ло­гов. Так­же, Па­на­рин – один из са­мых зна­чи­

124
Не­бој­ша Ву­ко­вић ГЕ­ОК
­ УЛ­ТУР­НИ АСПЕК­ТИ ЕВРО­А­ЗИЈ­СТВА ...

мых те­о­ре­ти­ков евра­зи­й­ства в Рос­сии. Его кон­цеп­ция

евра­зи­й­ства обла­да­ет спе­ци­фи­че­ски­ми ха­рак­те­ри­
сти­ка­ми:
Па­на­рин вос­при­ни­ма­ет Рос­сию как осо­бую ци­ви­ли­
за­цию, основ­ная ха­рак­те­ри­сти­ка ко­то­рой со­сто­ит
в рус­ско-ту­ран­ском ку­ль­тур­ном син­те­зе, раз­ви­вав­
шем­ся в те­че­ние ве­ков сов­мест­ной жи­зни рус­ско­го и
тюрк­ско­го (му­су­ль­ман­ско­го) на­ро­дов. Рос­сия в его те­о­
рии пред­ста­ет ку­ль­тур­ной ама­ль­га­мой, об­лег­ча­ю­щ­ий
ком­му­ни­ка­цию За­па­да и Во­сто­ка. Она – опре­де­лен­ный
кон­ти­ну­ум, по­лю­са ко­то­ро­го за­к лю­ча­ют­ся в ин­ди­ви­
ду­а­ль­ном прин­ци­пе За­па­да и со­бор­ном прин­ци­пе Во­
сто­ка.
Па­на­рин от­ста­и­вал про­дук­тив­ный ди­а­лог рус­ской
ку­ль­ту­ры с ку­ль­ту­ра­ми ислам­ско­го ми­ра, Ин­дии и
Ки­тая. Он по­ла­гал, что Рос­сия и ислам­ский мир мо­
гут на­й­ти общ­ий язык, тог­да как в эти­ко­цен­три­зме
и ко­смо­цен­три­зме на­хо­дит од­ни ис­то­ки пра­во­слав­
ной и ин­ду­истской ци­ви­ли­за­ции. Так­же он с бо­ль­шим
ува­же­ни­ем от­но­сил­ся к кон­фу­ци­ан­ству, счи­тал его
дра­го­цен­ным ду­хов­ным на­сле­ди­ем, ко­то­рое мо­жно
ис­по­ль­зо­ва­ть при стро­и­те­ль­стве но­вой гло­ба­ль­ной
аль­тер­на­тив­ной иде­о­ло­ги­че­ской плат­фор­мы. На­ря­ду
с тем, что он вы­со­ко оце­ни­вал ду­хов­ное на­сле­дие Во­
сто­ка, Па­на­рин от­ме­чал, что пра­во­сла­вие да­ет на­
и­луч­шую ис­ход­ную осно­ву как для кри­ти­ки иде­о­ло­гии
За­па­да, так и для фор­ми­ро­ва­ния но­вой евра­зи­й­ской
док­три­ны.
В ито­ге, Па­на­рин сфор­му­ли­ро­вал и осо­бую ку­ль­тур­
ную стра­те­гию, ко­то­рая долж­на бы­ла об­лег­чи­ть ре­а­
ли­за­цию евра­зи­й­ско­го про­ек­та так, что­бы по си­сте­ме
фи­ль­тра бы­ла за­щ­и­щ­ен ­ а тер­ри­то­рия от отри­ца­те­
ль­ных во­зде­й­ствий с За­па­да, тог­да как с дру­гой в от­
но­ше­нии мно­го­чи­слен­ных го­су­дарств, во­зник­ших по­сле
рас­па­да СССР, по­пу­ля­ри­зо­ва­ли­сь бы прин­ци­пы от­кры­
то­сти, ко­о­пе­ра­ции и ин­те­гра­ции.
Па­на­рин, опе­ри­руя сво­им ге­о­ку­ль­тур­ным под­хо­дом к
про­бле­мам евра­зи­й­ской ин­те­гра­ции, отли­ча­ет­ся от
всех дру­гих со­вре­мен­ных те­о­ре­ти­ков евра­зи­й­ства. Его
твор­че­ство пред­ста­вля­ет со­бой дра­го­цен­ный вклад в

125
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

евра­зи­й­скую мы­сль и мо­жет по­слу­жи­ть толч­ком для

да­ль­не­й­ших раз­мы­шле­ний.
Клю­че­вые сло­ва: Евра­зия, Рос­сия, тра­ди­ция, ре­ли­гия,
ци­ви­ли­за­ция

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Дже­ма­ль, Ге­й­дар, Осво­бо­жде­ние исла­ма, Ум­ма, Мо­сква, 2004.

Ду­гин, Алек­сан­др, Ге­о­по­ли­ти­ка, Ака­де­ми­че­ский Про­ект, Га­у­де­а­
мус, Мо­сква, 2011.
Ду­гин, Алек­сан­дар, Осно­вы ге­о­по­ли­ти­ки, Ге­о­по­ли­ти­че­ское бу­ду­ще
Рос­сии, Арк­то­гея, Мо­сква, 2000.
La­ru­el­le, Mar­lène, Rus­sian Eura­si­a­nism: an ide­o­logy of em­pi­re, Wo­o­
drow Wil­son Cen­ter Press, Was­hing­ton DC, 2008.
Па­на­рин, Алек­сан­др, Рос­сия в ци­ви­ли­за­ци­он­ном про­цес­се (ме­жду
атлан­ти­змом и евра­зи­й­ством), ИФРАН, Мо­сква, 1994.
Па­на­рин, Алек­сан­др, Ре­ванш ис­то­рии: рос­си­й­ская стра­те­ги­
че­ская ини­ци­а­ти­ва в ХХI ве­ке, Из­да­те­ль­ство «Русскiй
мipъ», «Мо­сков­ские учеб­ни­ки», Мо­сква, 2005.
Па­на­рин, Алек­сан­др, Гло­ба­ль­ное по­ли­ти­че­ское прог­но­зи­ро­ва­ние,
Ал­го­ритм, Мо­сква, 2002.
Па­на­рин, Алек­сан­др, Пра­во­слав­ная ци­ви­ли­за­ция в гло­ба­ль­ном ми­
ре, Ал­го­ритм, Мо­сква, 2002.
Па­на­рин, Алек­сан­др, Стра­те­ги­че­ская не­ста­би­ль­но­сть в XXI ве­ке,
Ал­го­ритм, Мо­сква, 2004.
Па­на­рин, Алек­сан­др, Прав­да же­ле­зно­га за­на­ве­са, Ал­го­ритм, Мо­
сква, 2006.
Su­bo­tić, Mi­lan, Put Ru­si­je: evro­a­zij­sko sta­no­vi­šte, Pla­to, Be­o­grad, 2004.

126
 II
МАКРОРЕГИОНИ И „ВЕЛИКИ
ИГРАЧИ“ НА ЕВРОАЗИЈСКОЈ
ШАХОВСКОЈ ТАБЛИ
Мо­мир Бу­ла­то­вић* УДК 338.124.4(4-672 ЕU)+ 327::911.3(497.11)

СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ

И НЕ­С ТА­НАК ЊЕ­НЕ ПРИ­ВЛАЧ­НЕ МО­ЋИ
„Бо­ља је штет­на исти­на не­го ко­ри­сна лаж.“
То­мас Ман

Са­же­так

Ср­би­ја ис­ка­зу­је не­дво­сми­сле­ну од­луч­ност да се при­дру­

жи Европ­ској уни­ји. По­ред по­ли­тич­ког опре­дје­ље­ња, не
на­во­ди се ни је­дан озбиљ­ни­ји раз­лог за од­лу­ку да се тим
пу­тем оства­ру­ју и шти­те ње­ни др­жав­ни ин­те­ре­си.
Ана­ли­за по­ка­зу­је да се са­ма ЕУ на­ла­зи у ду­бо­кој кри­
зи. Ње­ни еко­ном­ски па­ра­ме­три у цје­ли­ни и по др­жа­ва­
ма чла­ни­ца­ма иза­зи­ва­ју бри­гу и су­ко­бе и тра­же ак­ци­ју
ко­ју она са­ма, усљед сво­јих кон­струк­ци­о­них свој­ста­ва,
ни­је у ста­њу да из­ве­де. По­дје­ле из­ме­ђу чла­ни­ца ЕУ све
су ду­бље, иако ста­ње њи­хо­вих еко­но­ми­ја (и фи­нан­си­ја)
тра­гич­но на­ли­ку­је, па не­ма успје­шних и без­бри­жних,
ма ко­ли­ко се не­ке моћ­не чла­ни­це же­ље­ле пред­ста­ви­ти
та­кви­ма. Има­ју­ћи у ви­ду ре­ал­но­сти и не­ми­нов­ност
пре­ком­по­зи­ци­је Европ­ске уни­је, Ср­би­ја би би­ла ду­жна
да што при­је и што тре­зве­ни­је узме у раз­ма­тра­ње и
дру­ге оп­ци­је – по­себ­но мо­гућ­ност при­дру­жи­ва­ња евро­
а­зиј­ском са­ве­зу, са Ру­ском Фе­де­ра­ци­јом у ли­дер­ској уло­
зи.
Кључ­не ре­чи: фи­нан­сиј­ска кри­за, уну­тра­шњи не­спо­
ра­зу­ми чла­ни­ца, опа­да­ње мо­ћи, Европ­ска уни­ја, евро­а­
зиј­ска ал­тер­на­ти­ва

*
Европ­ски уни­вер­зи­тет, Бе­о­град

129
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

УВОД

Го­ди­на­ма су све ре­ги­о­нал­не по­ли­тич­ке ели­те као нај­зна­

чај­ни­ји др­жав­ни циљ на­во­ди­ле укљу­чи­ва­ње у Европ­ску уни­
ју. Од ње­га ни­с у од­сту­па­ле ни оне по­ли­тич­ке сна­ге ко­је су, у
бор­би за власт, би­ле скло­не кри­ти­ци ЕУ и ње­них по­ли­ти­ка,
или су би­ле отво­ре­ни­је и за не­ке дру­ге ви­до­ве ин­те­гра­ци­ја,
укљу­чу­ју­ћи и евро­а­зиј­ску. Али, по­зи­ци­ја вла­сти из­гле­да не­
из­о­став­но ко­ре­спон­ди­ра са без­у­слов­ним („пут без ал­тер­на­
ти­ве“) ак­тив­но­сти­ма ра­ди члан­ства у ЕУ.
У тим про­це­си­ма су дви­је по­ја­ве по­себ­но ви­дљи­ве. Пр­
ву чи­ни сво­је­вр­сна иде­а­ли­за­ци­ја са­ме Европ­ске уни­је. У на­
уч­ној и струч­ној за­јед­ни­ци, а по­себ­но у нај­ши­рој јав­но­сти,
ни­с у до­бро­до­шле те­ме ко­је при­ка­зу­ју ре­ал­но ста­ње и од­но­
се уну­тар са­ме ЕУ. Она се до­жи­вља­ва као ну­жност, као не­ки
вид са­вр­шен­ства у да­тим усло­ви­ма, као сред­ство оправ­да­ња
за „ну­жне и бол­не“ ре­фор­ме... У окви­ру то­га, дру­ге мо­гућ­но­
сти од­ре­ђи­ва­ња соп­стве­не бу­дућ­но­сти не са­мо да се не раз­
ма­тра­ју са по­треб­ном озбиљ­но­шћу, већ их ни­је по­жељ­но ни
спо­ми­ња­ти. Дру­га ка­рак­те­ри­сти­ка се ве­зу­је уз по­јам вре­ме­на
и ба­ра­та­ње њи­ме. Као да се на­мјер­но за­бо­ра­вља чи­ње­ни­ца
да се, у крај­њем, сва еко­но­ми­ја сво­ди на еко­но­ми­ју вре­ме­на.
Јер, по­сма­тра­но на до­вољ­но ду­ги рок, сви смо ми мр­тви љу­
ди. Сто­га, ни за јед­ну за­јед­ни­цу не мо­же би­ти ко­ри­сно ако се
бар не су­о­чи са па­ра­док­сом ко­ји од­сли­ка­ва убје­ђи­ва­ње да је
је­ди­но рје­ше­ње за про­бле­ме „са­да и ов­дје“ смје­ште­но у не­ку
да­ле­ку и не баш из­вје­сну бу­дућ­ност.
По­ла­зе­ћи од та­квог окви­ра, циљ овог ра­да је да от­кри­је
узро­ке ко­ји су до­ве­ли до фор­ми­ра­ња ова­квих (зва­нич­них)
ста­во­ва и њи­хо­ве не­по­ко­ле­бљи­ве од­бра­не чак и у при­ли­ка­ма
ка­да се пр­ко­си здра­вом ра­зу­му. У тра­га­њу ће по­себ­на па­жња
би­ти по­све­ће­на оно­ме што се опи­сно мо­же на­зва­ти ко­руп­
ци­ја на нај­ви­шем ни­воу. Ра­ди се о узро­ци­ма ко­ји до­во­де до
на­глих про­мје­на стра­те­шких од­лу­ка – свих осим од­у­ста­ја­ња
од „европ­ског пу­та“. Ова „ко­руп­ци­ја“ не мо­ра би­ти ис­кљу­чи­
во ма­те­ри­јал­не при­ро­де. Уко­ли­ко се ра­ди о иде­о­ло­шком или
дру­гим раз­ло­зи­ма мо­ти­ви­са­ном по­на­ша­њу, то про­блем мо­же
учи­ни­ти још сло­же­ни­јим. Ра­зу­мљи­во је да еко­но­ми­ста има

130
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

про­фе­си­о­нал­ну де­фор­ма­ци­ју и уви­јек тра­жи од­го­во­ре пра­те­

ћи пу­те­ве нов­ца. Зна­ју­ћи ње­го­ву сна­гу и моћ, а от­кри­ва­ју­ћи
нов­ча­не вра­то­ло­ми­је ко­је бит­но ути­чу на ствар­ност и жи­во­те
свих љу­ди на сви­је­т у, ова би по­тра­га мо­гла би­ти за­ни­мљи­ва
и дру­ги­ма.

ДВА ЛИ­ЦА ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ

Ин­те­гра­ци­је пред­ста­вља­ју ну­жност са­да­шње фа­зе тех­но­

ло­шког и укуп­ног раз­во­ја сви­је­та. Оне обич­но има­ју еко­ном­
ски аспект у пр­вом пла­ну, али су­штин­ски зах­ти­је­ва­ју убр­за­
ни про­цес уни­фи­ка­ци­је, и то не са­мо прав­не ре­гу­ла­ти­ве, већ
укуп­ног си­сте­ма ври­јед­но­сти, за­кључ­но са кул­т ур­ним и ду­
хов­ним. Ни­је слу­чај­но што је еко­но­ми­ја у пр­вом пла­ну, јер
се са њом не са­мо за­по­чи­њу, већ и за­вр­ша­ва­ју број­ни ин­те­
гра­ци­о­ни про­це­си. На­и­ме, ка­да се пред­но­сти про­це­са удру­
жи­ва­ња ис­ка­жу ре­зул­та­ти­ма ко­ји по­ди­жу оп­шти ни­во бла­
го­ста­ња и жи­вот­ни стан­дард ве­ћи­не, то је нај­бо­љи под­сти­цај
за њи­хов на­ста­вак и убр­за­ње. Ва­жи и обр­ну­то, уз на­по­ме­ну
да овај про­цес, по пра­ви­лу, те­че спо­ри­је (ко­че га по­стиг­ну­ти
ни­вои за­јед­ни­штва).
Европ­ска уни­ја пред­ста­вља нај­ам­би­ци­о­зни­ји и (све до­не­
дав­но) нај­у­спје­шни­ји ин­те­гра­ци­о­ни про­јект у исто­ри­ји са­
вре­ме­ног чо­вје­чан­ства. На­стао из ду­бо­ке по­тре­бе да се Евро­
па осло­бо­ди узро­ка ко­ји су сви­јет гур­ну­ли чак у два ра­та, он
се мо­же оци­је­ни­ти и као је­дан од пле­ме­ни­ти­јих. Ве­ли­ке иде­је
су пра­ти­ли и од­го­ва­ра­ју­ћи ре­зул­та­ти, чи­ме су се отва­ра­ле и
но­ве раз­вој­не ди­ле­ме. Евро­па је у ми­сли­ма и дје­ли­ма сво­јих
нај­ак­тив­ни­јих за­го­вор­ни­ка по­че­ла да те­жи над­на­ци­о­нал­ној,
над­др­жав­ној за­јед­ни­ци, од­но­сно др­жа­ви по се­би. При то­ме
је отво­рен но­ви круг про­бле­ма ко­је је, још при­је де­це­ни­ју,
про­ниц­љи­во уочио и на исти на­чин из­ре­као чу­ве­ни Хен­ри
Ки­син­џер. Па­ра­фра­зи­ра­но, он је ре­као да Евро­па же­ли да
по­ста­не оно што ни­кад не­ће мо­ћи да бу­де. Из тог двој­ства
про­ис­ти­че и су­коб из­ме­ђу по­жељ­не, зва­нич­но про­јек­то­ва­не
исти­не и оне ствар­не, ко­ја про­ис­ти­че из ре­ал­них со­ци­јал­них
и еко­ном­ских то­ко­ва.

131
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

У до­са­да­шњем по­сто­ја­њу Европ­ска уни­ја је ис­по­љи­ла низ

сла­бо­сти ко­је има­ју струк­т у­рал­ни ка­рак­тер.1 Кри­тич­ка ана­
ли­за функ­ци­о­ни­са­ња ЕУ, по­себ­но у кри­зним и про­мје­њи­вим
гло­бал­ним окол­но­сти­ма, ука­зу­је на не­ко­ли­ко кључ­них чи­ње­
ни­ца.
А) ЕУ пре­тен­ду­је да ускла­ди сво­ју огром­ну еко­ном­ску моћ
са по­ли­тич­ким ути­ца­јем ко­ји би ода­тле тре­ба­ло да усли­је­ди.
По еко­ном­ским па­ра­ме­три­ма ЕУ би, сход­но по­сто­је­ћим од­
но­си­ма сна­га, ствар­но тре­ба­ло да за­у­зме јед­но од ва­жни­јих
мје­ста на гло­бал­ној сце­ни. Упр­кос свим на­по­ри­ма и по­ли­тич­
кој во­љи, у сви­је­т у ре­ал­но­сти ЕУ се ис­по­ља­ва као еко­ном­ски
џин и по­ли­тич­ки па­т у­љак. То­ме пре­с уд­но до­при­но­се сље­де­
ћи раз­ло­зи:
1. На­чин од­лу­чи­ва­ња уну­тар ЕУ пред­ста­вља ком­пли­
ко­ва­ну и све за­мр­ше­ни­ју про­це­ду­ру ко­ја тра­жи ври­је­ме и не
да­је уви­јек оче­ки­ва­не ре­зул­та­те. Ње­не од­ли­ке су спо­рост и
по­ло­вич­ност. ЕУ, по­во­дом про­бле­ма про­ис­те­клих из свјет­
ске фи­нан­сиј­ске кри­зе, на хит­ним сјед­ни­ца­ма сво­јих ви­со­ких
пред­став­ни­ка, у крај­њим ро­ко­ви­ма и ка­сним са­ти­ма, без при­
су­ства јав­но­сти и уз дра­ма­тич­не ме­диј­ске из­вје­шта­је, об­ја­
вљу­је по­сти­за­ње бе­сми­сле­них ком­про­ми­са. Ре­зул­тат је да све
ве­ћи број чла­ни­ца ЕУ то­не у све ду­бљу ре­це­си­ју, а са­ма Уни­ја
(фак­тич­ки) рас­та­че се на „до­бре и успје­шне“ и „зле и ли­је­не“
чла­ни­це.
2. ЕУ ни­је успје­ла (ни­ти ће ика­да би­ти у ста­њу) да су­
штин­ски де­фи­ни­ше и оства­ри свој од­нос са САД. Иако се у
јав­но­сти пред­ста­вља као иде­а­лан и парт­нер­ски, сва­ка ће ана­
ли­за ука­за­ти да то не од­го­ва­ра ствар­ном ста­њу. У же­љи да
одр­жи по­зи­ци­ју свјет­ског ли­де­ра, САД ни­с у по­ште­де­ле ни
овог свог „парт­не­ра“ ути­ца­ја мо­ти­ви­са­ног ис­кљу­чи­во соп­
стве­ним про­фи­ти­ра­њем. Сва­ки по­ку­шај ве­ће европ­ске са­мо­
стал­но­сти на број­ним по­љи­ма, по­себ­но у од­бра­ни и без­бјед­
но­сти, угу­шен је на при­лич­но не­у­ви­јен на­чин. Као по­сље­ди­ца
то­га, уку­пан спољ­но­по­ли­тич­ки ути­цај ЕУ се мо­же све­сти на
оцје­ну да се она сви­је­т у пред­ста­вља­ла као аме­рич­ки „но­сач
1 Струк­т у­рал­ним ка­рак­те­ром кри­зе и ре­цент­ним про­це­сом опа­да­ња еко­ном­
ске мо­ћи ЕУ аутор се ко­ти­ну­и­ра­но ба­ви. По­ред на­уч­них ра­до­ва, о то­ме ре­
дов­но пи­ше и у не­дељ­ни­ку Пе­чат од 2009. го­ди­не.

132
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

ави­о­на“. Ка­сни­ја ана­ли­за ће по­ка­за­ти да се не ра­ди о су­ко­бу

Аме­ри­ке и Евро­пе, већ о ап­со­лут­ној (и ап­с урд­ној) пре­вла­сти
нај­моћ­ни­јих фи­нан­сиј­ских уста­но­ва на сви­је­т у, чи­је је сје­ди­
ште у САД, а ко­је дје­лу­ју са по­себ­ним ин­тен­зи­те­том на лон­
дон­ској бер­зи и уну­тар европ­ског фи­нан­сиј­ског си­сте­ма. Та,
тре­нут­но све­моћ­на хи­дра дје­лу­је ис­кљу­чи­во у ин­те­ре­с у свог
про­фи­та, али се на по­вр­ши­ни све ис­по­ља­ва као су­коб из­ме­ђу
кон­ти­не­на­та, на­ци­ја, ре­ги­о­на, со­ци­јал­них гру­па­ци­ја...
3. ЕУ ни­је ува­жи­ла сво­ју ре­ал­ну (и жи­вот­ну) по­тре­бу да
раз­ви­ја стра­те­шко парт­нер­ство са Ру­ском Фе­де­ра­ци­јом, са
чи­је је стра­не учи­ње­но низ озбиљ­них по­ну­да и пред­ла­га­на
кон­крет­на еко­ном­ска ко­рист. Умје­сто то­га, по­је­ди­не чла­ни­це
ЕУ не про­пу­шта­ју при­ли­ку да се су­ко­бља­ва­ју са Ру­си­јом на
пи­та­њи­ма ко­ја, објек­тив­но, ви­ше из­гле­да­ју сми­је­шним, не­
го про­бле­ма­тич­ним. При то­ме те др­жа­ве ри­зи­ку­ју (и тр­пе)
озбиљ­не еко­ном­ске ште­те, а иза­зи­ва­ју ефе­кат „на­ле­та бу­ве на
сло­на“. С дру­ге стра­не, не­ке нај­моћ­ни­је чла­ни­це ЕУ су при­
хва­ти­ле би­ла­те­рал­ну са­рад­њу са Ру­ском Фе­де­ра­ци­јом што је
сва­ка­ко до­бро, иако би би­ло не­у­по­ре­ди­во ефи­ка­сни­је и бо­ље
да је то учи­ње­но на ни­воу Уни­је у це­ли­ни.
4. Као ре­зул­тан­та дис­про­пор­ци­је из­ме­ђу еко­ном­ске мо­
ћи и по­ли­тич­ких ам­би­ци­ја, ја­ви­ла се све­моћ бри­сел­ске би­ро­
кра­ти­је. Бу­ду­ћи да ЕУ ни­је би­ла у ста­њу да од­го­ва­ра су­штин­
ским иза­зо­ви­ма вре­ме­на и сво­је но­ве по­зи­ци­је, упу­сти­ла се у
низ би­ро­крат­ских и, че­сто, пот­пу­но бе­сми­сле­них ре­гу­ла­ти­ва.
По­ја­ви­ла се при­лич­но број­на, до­бро пла­ће­на и ја­ко агре­сив­на
гру­па­ци­ја. Она је тра­жи­ла (и до­би­ја­ла) све ве­ћа над­на­ци­о­нал­
на овла­ште­ња. Ди­рек­ти­ве су по­ста­ле ја­че од би­ло ко­јег на­ци­
о­нал­ног за­ко­но­дав­ства, а кон­тро­ла над ра­дом ових би­ро­кра­
та фак­тич­ки ни­је би­ла мо­гу­ћа. Ти­ме је ство­ре­на мо­гућ­ност
да на њи­хо­ве од­лу­ке ути­чу мул­ти­на­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је
у ци­љу при­ла­го­ђа­ва­ња моћ­ног и бо­га­тог тр­жи­шта њи­хо­вим
не­за­ја­жљи­вим по­тре­ба­ма за про­фи­том. Из све­га би се мо­гао
са­ста­ви­ти пра­ви уџ­бе­ник о ко­руп­ци­ји на ви­со­ком ни­воу, гдје
су су­ко­бље­не стра­не гра­ђа­ни ЕУ и мул­ти­на­ци­о­нал­не кор­по­
ра­ци­је, а европ­ски чи­нов­ни­ци пла­ће­на тран­сми­си­ја. По­сто­ји
оби­ље сту­ди­ја ко­је до­ка­зу­ју ову тврд­њу, иако се она бри­жно и
упор­но скри­ва.

133
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

5. Прав­да­ју­ћи се ма­гло­ви­тим ци­ље­ви­ма европ­ских ври­

јед­но­сти, а су­штин­ски под ути­ца­јем бо­га­тих кор­по­ра­ци­ја,
Европ­ска уни­ја је при­хва­ти­ла на­пу­шта­ње по­сто­је­ћих „со­ци­
јал­них уго­во­ра“ ко­ји су из­гра­ђи­ва­ни у ње­ним др­жа­ва­ма чла­
ни­ца­ма. Пра­во на за­по­шља­ва­ње и пра­ва из ра­да, пра­во на
со­ци­јал­ну по­моћ и ста­но­ва­ње, пра­во на здрав­стве­ну за­шти­
ту и ква­ли­тет­но обра­зо­ва­ње ко­ја су би­ла ре­зул­тат сто­љет­не
син­ди­кал­не и по­ли­тич­ке бор­бе, те би­ли угра­ђе­ни у уста­ве др­
жа­ва чла­ни­ца – на­пу­шта­ни су по убр­за­ној про­це­ду­ри. Син­
ди­кал­ни и со­ци­јал­ни про­те­сти ни­с у мо­гли уро­ди­ти пло­дом,
јер су се на­ци­о­нал­не вла­де прав­да­ле да та пи­та­ња ви­ше ни­с у
у њи­хо­вом до­ме­ну. С дру­ге стра­не, при­је­ће­но је ар­гу­мен­ти­
ма оп­ште про­па­сти уко­ли­ко се по­је­ди­на др­жа­ва ис­пи­ше из
члан­ства ЕУ. У по­ли­тич­ку упо­тре­бу, умје­сто ар­гу­мен­то­ва­не
рас­пра­ве, уве­ден је ар­гу­мент стра­ха. Ти­ме је ова ин­те­гра­ци­о­
на тво­ре­ви­на озбиљ­но за­сје­кла гра­ну на ко­јој сје­ди.
6. Без­лич­на и од јав­но­сти ни­кад искре­но при­хва­ће­на
бри­сел­ска би­ро­кра­ти­ја сво­ју је ствар­ну моћ по­ка­за­ла на­ме­
та­њем ни­за ла­жних пи­та­ња и усмје­ра­ва­њем на­го­ми­ла­не со­
ци­јал­не енер­ги­је у ствар­но бе­сми­сле­ном прав­цу. У окви­ру
људ­ских пра­ва, та­ко је ис­па­ло да је нај­ве­ће од свих пра­ва оно
ве­за­но за сек­с у­ал­ну по­себ­ност. Мно­го се ви­ше рас­пра­вља­ло
о пра­ви­ма тзв. ЛГБТ по­пу­ла­ци­је, не­го о по­пу­ла­ци­о­ној по­ли­
ти­ци или пра­ву на рад­но мје­сто или здрав­стве­ну по­моћ бо­
ле­сни­ма. У име оба­ве­зе да се ауто­мо­би­ли стал­но во­зе са упа­
ље­ним свје­тли­ма, од­но­сно ка­ко тре­ба да из­гле­да кра­ста­вац
ко­ји ће до­би­ти европ­ски атест, из­вр­шен је ју­риш на сва­ку на­
ци­о­нал­ну, кул­т ур­ну или вјер­ску по­себ­ност. Рјеч­ју, фор­ми­ран
је јав­ни ра­курс по ко­јем је ну­жно од­ре­ћи се сва­ке тра­ди­ци­је,
за­рад бу­дућ­но­сти ко­ја ће тек би­ти од­ре­ђе­на, а за­тим про­пи­
са­на стро­гим европ­ским за­ко­ни­ма.
Б) Еко­ном­ска ствар­ност Европ­ске уни­је од­ви­ја се, ме­ђу­
тим, на са­свим дру­га­чи­ји на­чин од оног ко­ји се зва­нич­но
пред­ста­вља. То ли­це је мно­го ру­жни­је и про­то­ком вре­ме­на не
по­ста­је ни ма­ло љеп­ше. Ак­т у­ел­ни еко­ном­ски то­ко­ви су то­ли­
ко не­по­вољ­ни да је све ве­ћи број еко­но­ми­ста ко­ји са си­гур­
но­шћу пред­ви­ђа­ју крах ЕУ (по­себ­но евро­зо­не) или ње­ну пре­
ком­по­зи­ци­ју до мје­ре ко­ја ће је учи­ни­ти не­пре­по­зна­тљи­вом у

134
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

од­но­с у на по­чет­ну фор­му. Нај­ва­жни­ји узро­ци ова­ко мрач­них

пред­ви­ђа­ња су сље­де­ћи:
1. На­ме­та­ње нео­ли­бе­рал­не еко­ном­ске ор­то­док­си­је – На­
зив нео­ли­бе­рал­на еко­но­ми­ја је уоби­ча­јен за си­стем еко­ном­
ских рје­ше­ња ко­ја се при­мје­њу­ју или се на­ме­ћу сви­ма ко­ји
на­сто­је да бу­ду дио за­јед­ни­це мо­дер­них и де­мо­крат­ских др­
жа­ва. Ра­ди се озбиљ­ном и ду­го при­пре­ма­ном про­јек­т у иза
ко­јег сто­је вла­де нај­моћ­ни­јих др­жа­ва сви­је­та и ко­ји се оства­
ру­је пу­тем над­на­ци­о­нал­них ор­га­ни­за­ци­ја као што су Свјет­
ска бан­ка, ММФ и Свјет­ска тр­го­вин­ска ор­га­ни­за­ци­ја. У по­за­
ди­ни све­га сто­је ин­те­ре­си мул­ти­на­ци­о­нал­них кор­по­ра­ци­ја.
Основ­на тврд­ња је да тр­жи­ште мо­ра би­ти осло­бо­ђе­но би­
ло ка­квих на­ци­о­нал­них ре­гу­ла­ти­ва и оста­вље­но да сло­бод­но
дје­лу­је. Сви фак­то­ри про­из­вод­ње, а ка­пи­тал на пр­вом мје­сту,
мо­ра­ју да се кре­ћу сло­бод­но да би тр­жи­ште, као вр­хун­ски и
нај­бо­љи ре­гу­ла­тор, мо­гло да оства­ри сво­ју спа­со­но­сну функ­
ци­ју. Гу­ше­ње де­мо­кра­ти­је, не­за­по­сле­ност и без­ду­шно ра­у­бо­
ва­ње при­род­них ре­с ур­са и трај­но за­га­ђе­ње Пла­не­те, ко­ји су
ви­дљи­ва и све­при­с ут­на по­сље­ди­ца овог про­це­са, оспо­ра­ва­ју
се у свом оби­му и тре­ти­ра­ју се као нај­ма­ње мо­гу­ће и ну­жно
зло.
Европ­ска уни­ја је са­став­ни дио овог ру­ши­лач­ког еко­ном­
ског устрој­ства. Оно се од­ви­ја под ви­дом сва­ко­ја­ких „ре­фор­
ми“ ко­је су ну­жне да би се на­род увје­рио да ће по­сли­је овог
што је­сте, до­ћи ври­је­ме ка­да ће би­ти бо­ље, иако је у ствар­но­
сти сва­ке го­ди­не све те­же и те­же. ЕУ, чи­ја је основ­на за­ми­сао
сло­бод­но кре­та­ње љу­ди на кон­ти­нен­т у без гра­ни­ца, упр­кос
свим про­кла­ма­ци­ја­ма, ни из­бли­за не до­зво­ља­ва да се то за­
и­ста и де­ша­ва. Пот­пу­но су­прот­но ва­жи за ка­пи­тал, ко­ји се
сло­бод­но пла­си­ра, уз оства­ре­ње огром­них про­фи­та и пра­ве
еко­ном­ске пу­сто­ши ко­ју оста­вља иза се­бе.
2. Пре­власт фи­нан­сиј­ског ка­пи­та­ла – Нео­ли­бе­рал­на
еко­ном­ска те­о­ри­ја (и прак­са) за­ко­ни­то до­во­де до ап­со­лут­не
пре­вла­сти фи­нан­сиј­ског у од­но­с у на оста­ле ви­до­ве ка­пи­та­ла,
а ти­ме и са­мог ка­пи­та­ла у од­но­с у на оста­ле фак­то­ре про­из­
вод­ње. То за нај­зна­чај­ни­ју по­сље­ди­цу има сна­жну и убр­за­
ну ре­ди­стри­бу­ци­ју при­хо­да на гло­бал­ном ни­воу. Ра­ђа се све
ма­њи број све бо­га­ти­јих љу­ди и на­ра­ста ар­ми­ја мо­дер­них

135
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

лум­пен­про­ле­те­ра, љу­ди без пра­ва, сред­ста­ва и бу­дућ­но­сти.

Бу­ду­ћи да ова ре­ди­стри­бу­ци­ја не­ма до­њу гра­ни­цу и да са­ма
уни­шта­ва сва­ку сна­гу ко­ја би јој се мо­гла су­прот­ста­ви­ти, ре­
ал­но је пред­ви­дје­ти да ће би­ти на­ста­вље­на, упр­кос ра­зор­ним
по­сље­ди­ца­ма ко­је до­но­си.
У ре­ал­ној еко­но­ми­ји она се по­ка­зу­је као по­раст при­хо­да од
ка­пи­та­ла и пад при­хо­да од ра­да.2 Упр­кос све ве­ћој про­дук­тив­
но­сти ра­да и ре­ал­ном про­ду­же­њу рад­ног вре­ме­на, над­ни­це
па­да­ју чак и у ап­со­лут­ном из­но­с у. При­хо­ди на осно­ву ка­пи­
та­ла ра­сту мно­го бр­же од ра­ста БДП-а, а ка­ко се об­ра­чу­на­ва­ју
као дио исте цје­ли­не, све ви­ше по­ста­ју пре­те­жни узрок ра­ста.
Сам раст БДП-а је ма­ли и са стал­ном тен­ден­ци­јом за­у­ста­вља­
ња. Ова­кво ста­ње се на­зи­ва „бо­лест фи­нан­си­ја­ли­за­ци­је“ при­
вре­де. То је ста­ње ка­да нај­ве­ћи дио при­хо­да не­ке при­вре­де не
до­ла­зи од про­из­вод­ње, услу­га, тех­но­ло­шких ино­ва­ци­ја или
по­ра­ста про­дук­тив­но­сти, већ од успје­шно­сти пла­сма­на фи­
нан­сиј­ског ка­пи­та­ла и уби­ра­ња при­хо­да по том осно­ву.
3. Про­ми­је­ње­на уло­га др­жа­ве – У од­но­с у на кла­сич­не др­
жав­не функ­ци­је, нео­ли­бе­рал­на еко­но­ми­ја уно­си бит­не но­
ви­не. Др­жа­ва, у овом мо­де­лу, има уло­гу да ин­тер­ве­ни­ше на
на­чин да: /I/ спа­ша­ва од про­па­сти бан­ке и дру­ге фи­нан­сиј­
ске ин­сти­т у­ци­је ко­је су „пре­ве­ли­ке да би про­па­ле“, чи­ме се
вр­ши со­ци­ја­ли­за­ци­ја гу­би­та­ка и при­ва­ти­за­ци­ја до­би­та­ка;
овај „из­вр­ну­ти со­ци­ја­ли­зам“, са ста­но­ви­шта еко­ном­ске на­у­
ке, пред­ста­вља нај­го­ри од свих мо­гу­ћих сви­је­то­ва; /II/ за­во­ди
и сна­жно одр­жа­ва по­ли­ти­ку штед­ње (под име­ном бу­џет­ска
кон­со­ли­да­ци­ја, од­но­сно фи­нан­сиј­ска ре­пре­си­ја), чи­ме до­дат­
но по­гор­ша­ва ре­ди­стри­бу­ци­ју на­ци­о­нал­ног до­хот­ка; /III/ у
ство­ре­ним не­га­тив­ним при­ли­ка­ма до­пун­ски до­но­си мје­ре
штед­ње и стал­но их по­ја­ча­ва.
Ре­ал­не еко­ном­ске по­сље­ди­це су: /I/ де­ре­гу­ла­ци­ја ко­ју вр­
ши др­жа­ва до­во­ди до оли­го­по­ли­за­ци­је тр­жи­шта и по­ра­ста
оп­штег ни­воа си­ро­ма­штва; /II/ на­ста­вак пре­ра­спо­дје­ле кроз
по­ли­ти­ку по­ре­за (под­сти­ца­ји за бо­га­те) и огра­ни­че­ња на тр­
жи­шту ра­да; /III/ екс­пло­зи­ја при­ват­ног бо­гат­ства ма­лог бро­ја
2 По­дат­ке је са­брао и на­кон успје­шне ана­ли­зе пре­зен­то­вао Вол­фрам Елс­нер
са Уни­вер­зи­те­та Бре­мен у Ње­мач­кој у ра­ду: Wol­fram Els­ner, “Fi­nan­cial Ca­
pi­ta­lism – at Odds With De­moc­rasy“, Real-world eco­no­mics re­vi­ew, is­sue № 62/
de­cem­ber 2012, World Eco­no­mics As­so­ci­a­tion, Bri­stol, 2012.

136
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

оних на вр­ху; /IV/ пад оп­штег ни­воа по­тро­шње; /V/ ви­шак

нов­ца ко­ји се, умје­сто за про­из­вод­њу и раз­вој, ко­ри­сти за
шпе­ку­ла­ци­је; /VI/ по­раст бро­ја кре­ди­та ко­ји се не мо­гу от­пла­
ти­ти и пад у ду­жнич­ко роп­ство; /VII/ огро­ман по­раст фик­
тив­ног ка­пи­та­ла.
4. Евро и бо­лест фи­нан­си­ја­ли­за­ци­је – Европ­ски ли­де­ри
су, с пра­вом, по­на­вља­ли да су еко­ном­ске ин­те­гра­ци­је осно­
ва свих оста­лих и по­но­си­ли су се по­чет­ним ус­пје­си­ма у овој
обла­сти. Али, убр­зо се по­ка­за­ло да у до­ме­ну еко­но­ми­је ства­
ри не иду та­ко глат­ко и бр­зо. Ово се нај­из­ ра­зи­ти­је по­ка­зу­је
у Европ­ској мо­не­тар­ној уни­ји (ЕМУ), чи­ји је ре­зул­тат евро
као мо­не­тар­на је­ди­ни­ца се­дам­на­ест чла­ни­ца Европ­ске уни­
је, са на­гла­ше­ном по­ли­тич­ком во­љом да он бу­де мо­не­та свих
са­да­шњих и бу­ду­ћих чла­но­ва ЕУ. Евро је уве­ден кра­јем 2001.
го­ди­не и чел­ни­ци ЕУ су са по­но­сом ис­ти­ца­ли огро­ман зна­чај
и из­у­зет­не ре­зул­та­те ове по­ли­тич­ко-еко­ном­ске од­лу­ке. Та­ко
је, за­и­ста, из­гле­да­ло све до сре­ди­не 2008. го­ди­не ка­да се по­ја­
ви­ла свјет­ска фи­нан­сиј­ска кри­за услед пу­ца­ња „ба­ло­на“ фи­
нан­сиј­ског тр­жи­шта ве­за­ног за аме­рич­ко тр­жи­ште не­крет­ни­
на­ма.
Ни је­дан европ­ски зва­нич­ник ни­је ука­зао на ствар­ну су­
шти­ну и узрок фи­нан­сиј­ске кри­зе ко­ја је ве­ли­ки про­је­кат
зва­ни евро ба­ци­ла на ко­ље­на. Су­шти­на је у то­ме да се тзв.
по­ли­ти­ком ла­ког нов­ца Евро­па гур­ну­ла у сви­јет из­о­би­ља и
огром­ног за­ду­жи­ва­ња у тој но­вој, а та­ко чвр­стој и по­жељ­ној
ва­лу­ти. Лу­ди­ло је, ра­зу­ми­је се до­шло са дру­ге стра­не Атлан­
ти­ка, по­ну­дом ко­ју су ве­ли­ке аме­рич­ке бан­ке учи­ни­ле сво­јим
по­се­стри­ма­ма у Евро­пи да се, на брз на­чин и без ика­квих ри­
зи­ка, за­ра­де огром­не ко­ли­чи­не нов­ца. Чи­тав си­стем је остао
без ре­гу­ла­ти­ве и по­чи­вао је на ме­ђу­соб­ном по­ве­ре­њу круп­
них бан­ка­ра. Ка­ко је ра­сла за­ду­же­ност, ри­зик од не­вра­ћа­ња
кре­ди­та је би­вао све ве­ћи. То је зна­чи­ло да су и ка­ма­те ишле
на­ви­ше. Али, бан­ка­ри во­ле ри­зич­на ула­га­ња, за­то што во­ле
ви­со­ке ка­ма­те.
Од из­би­ја­ња фи­нан­сиј­ске кри­зе до кра­ја 2012. го­ди­не све
је по­ста­ло још го­ре. У те три го­ди­не свјет­ски БДП је по­рас­
тао 4,7%, од­но­сно 2,9 три­ли­о­на до­ла­ра у ап­со­лут­ном из­но­
су. Укуп­ни свјет­ски дуг је, ме­ђу­тим, по­рас­тао 14% или 25,7
три­ли­о­на до­ла­ра. Огром­на ко­ли­чи­на нов­ца је упум­па­ва­на у

137
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

бан­кар­ски си­стем, уз обра­зло­же­ње да ће се та­ко фи­нан­си­ра­ти

ре­ал­ни еко­ном­ски про­јек­ти, очу­ва­ти по­сто­је­ћа и отво­ри­ти
но­ва рад­на мје­ста. Ана­ли­зе су, ипак по­ка­за­ле да је од сва­ког
до­ла­ра ко­ји је имао та­ко „сти­му­ла­тив­ну“ на­мје­ну чак 89 цен­
ти од­ла­зи­ло у бан­кар­ску „зеч­ју ру­пу“, а тек би­јед­ни оста­так од
11 цен­ти је до­спе­ва­ло у ре­ал­ну еко­но­ми­ју.3
Осам нај­ве­ћих европ­ских ба­на­ка су оба­ви­је­сти­ле да су по­
слов­ну 2011. го­ди­ну за­вр­ши­ле та­ко да го­то­во 816 ми­ли­јар­ди
до­ла­ра (у го­то­ви­ни и де­по­зи­ти­ма) др­же на ра­чу­ни­ма цен­
трал­них ба­на­ка. То је пре­ко 50% ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не,
ка­да су та­ко по­ло­жи­ле 543 ми­ли­јар­де до­ла­ра.4
Дво­ји­ца ње­мач­ких еко­но­ми­ста5 пре­ци­зно до­ка­зу­ју да је и
Ње­мач­ка обо­ље­ла од „фи­нан­си­ја­ли­за­ци­је“. По­да­ци по­ка­зу­ју
да ње­мач­ки БДП ра­сте ве­о­ма оте­жа­но, али да сред­ства ње­ног
бан­кар­ског сек­то­ра ра­сту стал­но и екс­по­нен­ци­јал­но. То­ком
2010. го­ди­не ври­јед­ност бан­кар­ске имо­ви­не би­ла је 7.472 ми­
ли­јар­ди евра, а БДП је био око дви­је и по хи­ља­де. Уко­ли­ко се
ис­по­ље­не еко­ном­ске тен­ден­ци­је екс­тра­по­ли­ра­ју, до­би­ја се ве­
о­ма по­уч­на сли­ка. Око 2030. го­ди­не ње­мач­ки БДП би био ма­
њи од ну­ле, али би имо­ви­на ње­ног бан­кар­ског сек­то­ра про­
би­ла гра­ни­цу од 16 хи­ља­да ми­ли­јар­ди евра.
Као и сва­ка дру­га ва­лу­та, евро мо­же да ду­го­роч­но оп­ста­не
је­ди­но ако иза ње­га сто­ји је­дин­стве­на по­ре­ска по­ли­ти­ка ко­
ја би при­ку­пља­ла но­вац и вр­ши­ла рас­по­дје­лу при­хо­да пу­тем
ве­ли­ких ме­ђу­ре­ги­о­нал­них тран­сфе­ра. Та­ко не­што је мо­гу­ће у
слу­ча­ју Аме­ри­ке, али не и За­пад­не Евро­пе. Ње­мач­ка би, да­
кле, тре­ба­ла да по­сту­пи на на­чин ко­ји она, исто­вре­ме­но, же­
ли да из­бјег­не по сва­ку ци­је­ну.6
3 На­ве­де­но пре­ма: “Cur­rent Cur­rency Co­nun­drum: Dol­lar and Euro de­pen­den­ce
is a hu­ge risk”, Black Swan Ca­pi­tal, Fe­bru­ary 16, 2012.
4 Ле­ве­риџ (le­ve­ra­ge) пред­ста­вља од­нос ко­ји бан­ка­ма до­пу­шта да по­зајм­љу­ју
сред­ства ко­ја пре­ва­зи­ла­зе из­но­се њи­хо­вих де­по­зи­та. Сма­тра­ло се да је ле­
ве­риџ ко­ји је из­но­сио три­де­сет (пу­та ви­ше од ка­пи­та­ла ко­јим бан­ка ствар­но
рас­по­ла­же) био је­дан од узроч­ни­ка фи­нан­сиј­ског сло­ма из 2008. го­ди­не. У
ме­ђу­вре­ме­ну је ле­ве­риџ (пре­ћут­но) при­хва­ћен на бро­ју сто­ти­ну.
5 Di­et­mar Pe­etz; He­e­ri­bert Gen­re­ith, „The fi­nan­cial sec­tor and the real eco­nomy“,
Real-world eco­no­mics re­vi­ew, is­sue № 57/de­cem­ber 2011, World Eco­no­mics As­so­
ci­a­tion, Bri­stol, 2011.
6 Раз­лог ви­ше је што су ства­ри и код ку­ће по­шле по злу. Њи­хо­ве др­жав­не об­ве­
зни­це се ви­ше не ра­про­да­ју у пу­ном из­но­с у и по по­вољ­ној ци­је­ни. Ин­дек­си

138
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

5. Ду­жнич­ка кри­за – Тр­гов­ци нов­цем су за­до­вољ­но ис­ко­

ри­сти­ли кон­струк­ци­о­ну гре­шку евра. Зна­ју­ћи да еко­ном­ски
ни­је мо­гу­ће има­ти јед­ну ва­лу­т у на про­сто­ру се­дам­на­ест др­
жа­ва, ко­је је­с у ме­ђу­соб­но удру­же­не, али сва­ка и да­ље има сво­
ју Цен­трал­ну бан­ку и по­ли­тич­ку јав­ност, бан­ке су уста­но­ви­
ле прак­с у пре­ко­гра­нич­ног по­зајм­љи­ва­ња. До уво­ђе­ња евра,
та­ква је прак­са би­ла сим­бо­лич­на, да би то­ком 2008. го­ди­не
по­при­ми­ла мон­стру­о­зне раз­мје­ре, а ра­чу­ни на на­пла­т у сти­
гли че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је. Аме­рич­ки еко­но­ми­ста Хyон Сонг
Схин7 је при­ка­зао уло­гу европ­ских ба­на­ка у тзв. бан­кар­ству
у сјен­ци. Ра­ди се о пре­ко­гра­нич­ним пла­сма­ни­ма европ­ских
ба­на­ка уну­тар евро­зо­не.
Све до уво­ђе­ња евра, ова по­ја­ва је би­ла за­не­мар­љи­ва. Бан­
ке су пла­си­ра­ле сред­ства углав­ном уну­тар гра­ни­ца др­жа­ва у
ко­ји­ма су по­сло­ва­ле. Ре­ал­на еко­но­ми­ја је та­да има­ла при­лич­
но по­у­зда­не и ста­бил­не из­во­ре фи­нан­си­ра­ња. Евро је, ме­ђу­
тим, отво­рио вра­та за бес­крај­не „ино­ва­ци­је“, ка­ко бан­ка­ри
во­ле да зо­ву про­цес зло­у­по­тре­ба по­зи­тив­них про­пи­са. Сто­га
је, на по­чет­ку кри­зе 2008. го­ди­не у дру­гим др­жа­ва­ма уну­тар
евро­зо­не би­ло пла­си­ра­но 10 три­ли­о­на (хи­ља­да ми­ли­јар­ди)
до­ла­ра. Про­фит­на раз­ли­ка у ко­рист ба­на­ка би­ла је 2 хи­ља­де
ми­ли­јар­ди. Уку­пан (тре­нут­ни) дуг евро­зо­не је про­цје­њен на
8,7 три­ли­о­на евра, што је, у од­но­с у на та­да­шњи курс пре­ма
до­ла­ру, го­то­во иден­тич­на су­ма.8
Ови бан­кар­ски пла­сма­ни има­ли су ка­рак­тер стра­них ин­
ве­сти­ци­ја и ко­ри­сти­ли су све по­вољ­но­сти ко­ји­ма др­жа­ва до­
ма­ћин ча­сти „стра­не“ ула­га­че. Ипак, нај­ко­ри­сни­ја је не­мо­гућ­
ност ефек­тив­не кон­тро­ле ова­квих ула­га­ња. Пре­ко­гра­нич­но
кре­та­ње огром­них сво­та нов­ца до­ве­ло је до екс­пло­зив­ног ра­
ста за­ду­же­но­сти кли­је­на­та (и за­ра­де ба­на­ка) и исто та­квог
ак­ци­ја ње­них про­из­во­ђач­ких ги­га­на­та (PMI) по­че­ли су да па­да­ју и ука­зу­ју
на оштру еко­ном­ску кон­трак­ци­ју. Чак и нај­за­гри­же­ни­ји бра­ни­о­ци ње­мач­ке
без­гре­шно­сти при­ну­ђе­ни су да при­зна­ју да што ду­же тра­је кри­за евро-зо­не,
по­ве­ћа­ва се опа­сност да бу­де „за­ра­жен“ и по­ре­ски си­стем еко­ном­ски нај­сна­
жни­је европ­ске чла­ни­це.
7 Hyun Song Shin, Is the Euro Cri­sis Over?, Prin­ce­ton Uni­ver­sity, Bend­he­im Cen­ter
for Fi­nan­ce, Spring Alum­ni Event, New York, April 18, 2012.
8 Де­таљ­ни­је ви­де­ти у: BIS Lo­ca­ti­o­nal Sta­ti­stics, Ta­ble 5A: Cross-bor­der euro-de­no­
mi­na­ted cla­ims and li­a­bi­li­ti­es of euro­zo­ne banks или “How much ti­me is left on
the clock”, The Eco­no­mist, No­vem­ber 21, 2011. by R.A.

139
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

по­ре­ме­ћа­ја спољ­но­тр­го­вин­ских би­лан­са европ­ских др­жа­ва.

Све је то, опет, тра­жи­ло но­во за­ду­жи­ва­ње у па­кле­ном кру­гу
све ве­ћих ка­ма­та. Из овог пре­гле­да по­себ­но при­вла­чи па­жњу
уло­га европ­ских ба­на­ка ко­је су, ова­ко ола­ко сте­че­ни но­вац,
пла­си­ра­ле у Аме­ри­ку, пред­ста­вља­ју­ћи та­мо­шњим бан­ка­ма
зна­чај­ног снаб­ди­је­ва­ча нов­цем.
Бан­ке су ну­ди­ле по­вољ­не и „јеф­ти­не“ кре­ди­те, ка­ко при­
вре­ди, та­ко и ста­нов­ни­штву дру­гих др­жа­ва ЕУ. Ва­жно је на­
гла­си­ти да бан­ке уоп­ште ни­с у би­ле еко­ном­ски мо­ти­ви­са­не
(страх од гу­бит­ка) да про­цје­њу­ју ри­зи­ке та­квих пла­сма­на.
До­бит је би­ла ви­со­ка и њи­хо­ва, а ри­зи­ци ће (што се по­ка­за­ло
ап­со­лут­но тач­ним) при­па­сти др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма ЕУ. (гра­
фи­кон 1)
Гра­фи­кон 1: Удио ло­ших/не­на­пла­ти­вих кре­ди­та да­тих
ре­ал­ној еко­но­ми­ји у не­ким др­жа­ва­ма ЕУ 2008-2011.
(in­dex, 2008 = 100)

По пра­ви­ли­ма ЕУ9, ка­да пред­у­зе­ће из Грч­ке ку­пи ро­бу у

Ње­мач­кој, упла­та се вр­ши пре­ко Цен­трал­не бан­ке Грч­ке. Она
има збир­ни ра­чун са Цен­трал­ном бан­ком Ње­мач­ке ко­ја ће
9 Tar­get-2 си­стем је уве­ден 2007. го­ди­не као за­мје­на за Tar­get (Trans-Euro­pean
Auto­ma­ted Real-ti­me Gross Set­tle­ment Ex­press Tran­sfer System). Оп­шир­ни­је
ви­де­ти у: Mar­tin Hutchin­son, “The Sec­ret System that Blew Anot­her Ho­le in the
Euro”, Mo­ney Mor­ning, april, 25. 2012.

140
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

ис­пла­ти­ти про­дав­ца ро­бе. Про­бле­ми не по­сто­је све док су

би­лан­си из­ме­ђу ове дви­је зе­мље при­бли­жно урав­но­те­же­ни.
Исто ва­жи за бан­ке, али ту на­ста­је нер­је­шив про­блем. Уко­
ли­ко не­ки Грк од­лу­чи да свој ми­ли­он евра по­диг­не са грч­ке и
по­ло­жи у ње­мач­ку бан­ку, си­стем ће то ре­ги­стро­ва­ти као дуг
Грч­ке пре­ма Ње­мач­кој, иако су па­ре би­ле и оста­ле грч­ке. Све
је то у усло­ви­ма ко­ји су јав­но и фор­мал­но из­јед­на­чи­ли до­ма­
ће и стра­не бан­ке у сва­кој др­жа­ви.
То­ком 2009. го­ди­не та­ко фор­ми­ра­ни ду­го­ви су кул­ми­ни­
ра­ли. Пре­ма по­да­ци­ма Евро­ста­та укуп­ни ду­го­ви у евро­зо­
ни би­ли су два и по пу­та ве­ћи од ње­ног БДП. По­сма­тра­но
по чла­ни­ца­ма, нај­за­ду­же­ни­ја је Ир­ска са 393% ду­го­ва у од­
но­с у на БДП. Сли­је­де Пор­т у­га­ли­ја (297%), Шпа­ни­ја (274%),
Грч­ка (237%), Ита­ли­ја (235%), Фран­цу­ска (218%) и Ње­мач­ка
(201%). И Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и САД има­ју сли­чан од­нос сво­јих
укуп­них ду­го­ва и БДП (256%, од­но­сно 257%).
Бан­ка за ме­ђу­на­род­на по­рав­на­ња (Bank for In­ter­na­ti­o­nal
Set­tle­ments /BIS/)10 у из­вје­шта­ју из ју­на 2010. го­ди­не про­цје­
њи­ва­ла је „из­ло­же­ност“ ба­на­ка по на­ци­о­нал­ној при­пад­но­сти
у од­но­с у на ре­зи­ден­те у Грч­кој, Ир­ској, Пор­т у­га­ли­ји и Шпа­
ни­ји. Ове че­ти­ри др­жа­ве су озна­че­не као „из­ло­же­не при­ти­ску
тр­жи­шта“, што зна­чи да су у фи­нан­сиј­ским не­во­ља­ма. Пред­
у­зе­ћи­ма и гра­ђа­ни­ма ових др­жа­ва во­де­ће европ­ске бан­ке су
би­ле глав­ни кре­ди­то­ри. Го­то­во дви­је тре­ћи­не свих њи­хо­вих
ду­го­ва, од­но­сно 727 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, пла­си­ра­но је у ви­ду
„ино­стра­них“ ула­га­ња. Ње­мач­ке бан­ке су би­ле нај­ак­тив­ни­је,
а фран­цу­ске су их пра­ти­ле у сто­пу. Оне су би­ле нај­при­с ут­ни­је
у Шпа­ни­ји са 450 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, пре­те­жно у не­бан­кар­
ском при­ват­ном сек­то­ру. У Ир­ској су свој дио ко­ла­ча узе­ле и
бан­ке из Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, док су бан­ке из Шпа­ни­је „по­кри­
ва­ле“ Пор­т у­га­ли­ју.
На тај је на­чин ак­ти­ви­ран ме­ха­ни­зам гу­ра­ња у ду­жнич­ку
кри­зу. Су­о­че­не са ра­сту­ћим спољ­но­тр­го­вин­ским де­ба­лан­сом,
вла­де ових др­жа­ва су би­ле при­мо­ра­не да про­да­ју др­жав­не об­
ве­зни­це на тр­жи­шту ка­пи­та­ла, да би на­ми­ри­ле сво­је оба­ве­зе
пре­ма дру­гим цен­трал­ним бан­ка­ма. Ка­ма­та ко­ју су мо­ра­ле да
10 “BIS re­ports Bank Ex­po­su­re to Euro area co­un­tri­es fa­cing mar­ket pres­su­re” (by
Cal­cu­la­te Risk), BIS Qu­ar­terly Re­vi­ew, Ju­ne 2010.

141
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

при­хва­та­ју би­ва­ла је све ве­ћа. Ка­да она, за об­ве­зни­це са де­

се­то­го­ди­шњим до­спи­је­ћем пре­ђе 6% го­ди­шње, тр­жи­шта их
про­гла­ша­ва­ју не­у­пра­вљи­вим, па по­чи­ње тзв. би­јег ка­пи­та­
ла. Др­жа­ви при­је­ти ду­жнич­ко роп­ство и мо­ра да се по­ви­ну­је
свим дик­та­ти­ма. Али, пра­ва еко­ном­ска су­шти­на гла­си да се
не спа­ша­ва од бан­кро­та Грч­ка или Шпа­ни­ја, већ ње­мач­ке и
фран­цу­ске бан­ке ко­је су у те две др­жа­ве пла­си­ра­ле свој ка­
пи­тал.
6. Мје­ре др­жав­не штед­ње – У зва­нич­но усво­је­ној по­ли­ти­
ци, ЕУ је пред­ви­дје­ла мје­ре штед­ње ко­је се, из­ме­ђу оста­лог,
од­но­се и на сма­ње­ње из­два­ја­ња у обла­сти здрав­ства. Про­
кла­мо­ван је циљ да се, у на­ред­ним го­ди­на­ма, дуг у од­но­с у
на БДП све­де на 180%. Да би се оства­рио овај (би­ро­крат­ски)
циљ мо­ра­ју би­ти сма­ње­на др­жав­на из­два­ја­ња за здрав­ство: у
Пор­т у­га­ли­ји за 57%, Шпа­ни­ји за 56%, Грч­кој за 47%, Ита­ли­
ји за 24%, Фран­цу­ској за 19% и Ње­мач­кој за 11%11. На ни­воу
евро­зо­не пла­ни­ра­но је про­сјеч­но сма­ње­ње од 34%. Слич­на је
си­т у­а­ци­ја и у обла­сти јав­них слу­жби и др­жав­ног обра­зов­ног
си­сте­ма. По про­цје­на­ма Блум­бер­га и екс­пе­ра­та ММФ, да би
се сер­ви­си­рао по­сто­је­ћи ни­во ду­га, уз ова­ко дра­стич­не мје­ре
штед­ње на свим ни­во­им ­ а, нео­п­ход­но је да се ове и на­ред­не
го­ди­не из­два­ја око 20% БДП. Да­кле, сва­ки пе­ти евро ство­рен
у сва­кој др­жа­ви ЕУ мо­ра да иде на сер­ви­си­ра­ње ду­го­ва.
По­ли­ти­ча­ри ЕУ, у ме­ђу­вре­ме­ну, ши­ре оп­ти­ми­зам, али из­
но­ва тра­же но­ва жр­тво­ва­ња и оправ­да­ва­ју стро­го­ћу штед­ње.
Го­во­ре о европ­ским ври­јед­но­сти­ма ко­је мо­ра­ју би­ти очу­ва­не.
Чи­ни се да је нај­т у­жни­ја по­сље­ди­це кри­зе ЕУ њен пре­ла­зак у
ова­кву по­ли­тич­ку фа­зу. Је­ди­на ње­на из­вје­сна по­сље­ди­ца мо­
же да бу­де да­ље су­ко­бља­ва­ње и по­дје­ла европ­ских на­ро­да и
др­жа­ва.
7. Европ­ски ста­би­ли­за­ци­о­ни ме­ха­ни­зам – У пи­та­њу је по­
ли­тич­ко-тех­но­крат­ска ре­ак­ци­ја на про­блем пре­за­ду­же­но­
сти зе­ма­ља евро­зо­не. Он пред­ста­вља од­лу­ку да се прак­тич­но
нео­гра­ни­че­ном ко­ли­чи­ном но­вог нов­ца, пре­ко бан­кар­ског
си­сте­ма, от­ку­пљу­ју об­ве­зни­це по­је­ди­них др­жа­ва чла­ни­ца,
чи­ји је рок до­спје­ћа од јед­не до три го­ди­не. Али, не узи­ма се
у об­зир кор­по­ра­циј­ски и при­ват­ни дуг (за­ду­же­ност гра­ђа­на)
11 Из­вор: Euro­stat (ta­bles)

142
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

уну­тар чла­ни­ца ЕУ, ко­ји пред­ста­вља огро­ман дио тр­жи­шта

ду­го­ва евро­зо­не.12 Уз то, њом се за­не­ма­ру­је струк­т у­ра, од­но­
сно роч­ност ду­га на­ста­лог из др­жав­ног за­ду­жи­ва­ња. Пре­ма
по­да­ци­ма Евро­ста­та13 ду­го­роч­ни ду­го­ви (из­над три го­ди­не
до­спје­ћа) пред­ста­вља­ју од 74,6-98,9% укуп­ног ду­га за 23 чла­
ни­це евро­зо­не. На тај на­чин је ЕУ до­сти­гла онај про­бле­ма­ти­
чан ни­во укуп­не за­ду­же­но­сти на ко­јем су САД и Ја­пан, као
тра­ди­ци­о­нал­но нај­ве­ћи свјет­ски ду­жни­ци.
Аме­рич­ка аген­ци­ја Страт­фор14 је у ана­ли­зи европ­ске кри­зе
у 2012. го­ди­ни за­кљу­чи­ла да је, кра­јем прет­ход­не го­ди­не, она
до­жи­вје­ла вр­ху­нац и све су при­ли­ке би­ле да евро не­ће пре­
жи­вје­ти. Ду­жнич­ка кри­за је кул­ми­ни­ра­ла у број­ним кључ­
ним др­жа­ва­ма Уни­је, чи­ме се по­ка­за­ло да она ни­је ве­за­на
са­мо за ње­не пе­ри­фер­не чла­ни­це. Уз то, тро­шко­ви но­вих за­
ду­жи­ва­ња, без ко­јих је би­ло не­мо­гу­ће сер­ви­си­ра­ти до­спје­ле
оба­ве­зе по кре­ди­ти­ма, од­но­сно од­ло­жи­ти бан­крот у број­ним
др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма ЕУ, пре­шли су гра­ни­цу упра­вљи­во­сти.
На­им­ е, и те­о­ри­ја и прак­са до­ка­зу­ју да ка­да ка­ма­та на ку­по­
ви­ну др­жав­них об­ве­зни­ца пре­ма­ши из­нос од 6% го­ди­шње,
ду­го­ви се ви­ше не мо­гу вра­ти­ти и бан­крот по­ста­је са­мо пи­
та­ње тре­нут­ка. У то ври­је­ме, на­ста­вља се у овом до­ку­мен­т у,
ни­је по­сто­ја­ла по­ли­тич­ка во­ља да се евро спа­са­ва на ци­је­лом
под­руч­ју ЕУ. Рас­плам­са­ле су се рас­пра­ве о то­ме ко­га тре­ба из­
ба­ци­ти из евро­зо­не и ка­ко Европ­ска уни­ја, у ства­ри, мо­ра да
има ви­ше ко­ло­на др­жа­ва.
По­ста­ли су све уче­ста­ли­ји за­хтје­ви да Европ­ска цен­трал­на
бан­ка (ЕЦБ) по­ста­не га­рант по­сљед­њег уто­чи­шта за др­жав­не
об­ве­зни­це свих чла­ни­ца ЕУ. Али, Уго­вор у Ма­стрих­т у у чла­
ну 123. за­бра­њу­је фи­нан­си­ра­ње вла­да. Сто­га је од­лу­че­но да
се фи­нан­си­ра­ју бан­ке у ци­љу ста­би­ли­за­ци­је фи­нан­сиј­ских, а
ти­ме и оп­штих еко­ном­ских при­ли­ка. Због то­га је фор­ми­ран
Европ­ски ста­би­ли­за­ци­о­ни ме­ха­ни­зам, пра­ћен Фи­скал­ним
12 Ни­је уоби­ча­је­но да се у зва­нич­ним пу­бли­ка­ци­ја­ма об­ја­вљу­је овај по­да­так.
Ипак, мо­гу­ће га је про­на­ћи под на­зи­вом Gross Pri­va­te and Pu­blic Debt (as % of
GDP). Илу­стра­ци­је ра­ди, он је у 2009. го­ди­ни за Ње­мач­ку из­но­сио 207% при­
ват­ни и 73% јав­ни дуг у од­но­с у на њен БДП, а за Шпа­ни­ју 334% при­ват­ни и
64% јав­ни дуг у од­но­с у на њен БДП.
13 Из­вор: Euro­stat so­ve­re­ign debt ac­co­o­unts
14 Strat­for Glo­bal In­tel­li­gen­ce

143
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

пак­том ЕУ. Већ пр­вог да­на је по­ву­че­но 490 ми­ли­јар­ди евра, а

то је био тек по­че­так про­це­са.
По­себ­но тре­ба има­ти у ви­ду (по­ли­тич­ку) од­лу­ку да ће
ЕЦБ (ко­ја за­јед­но са Ко­ми­си­јом ЕУ и ММФ-ом чи­ни чу­ве­ну
„Трој­ку“) за­др­жа­ти екс­клу­зив­но пра­во ан­га­жо­ва­ња, од­но­сно
у ком оби­му и ка­да ће пре­ста­ти са ку­по­ви­ном про­бле­ма­тич­
них др­жав­них об­ве­зни­ца. То је, да­ље, зна­чи­ло да се ни­шта од
ово­га ни­је од­но­си­ло на др­жав­не па­пи­ре Грч­ке, Пор­т у­га­ли­је и
Ир­ске, јер се они, због сво­је не­ври­јед­но­сти и не ко­ти­ра­ју на
бер­зи.15
8. По­ли­ти­ка „ла­ког нов­ца“ – Европ­ска ко­ми­си­ја, од­но­сно
Европ­ска цен­трал­на бан­ка, да­је но­вац по­слов­ним и ин­ве­
сти­ци­о­ним бан­ка­ма да ку­пу­ју др­жав­не об­ве­зни­це на се­кун­
дар­ном тр­жи­шту, то јест од оних ко­ји су их већ ку­пи­ли. По
пра­ви­лу, то су те исте бан­ке или њи­хо­ви ин­ве­сти­ци­о­ни фон­
до­ви, од­но­сно и про­дав­ци и куп­ци тих ври­јед­но­сних па­пи­ра
су исти. (гра­фи­кон 2)
Гра­фи­кон 2: Ка­мат­на сто­па Европ­ске цен­трал­не бан­ке (ЕЦБ)
пре­ма при­ват­ним бан­ка­ма 2000-2008. го­ди­не – ре­ал­на
ка­мат­на сто­па ко­ри­го­ва­на сто­пом ин­фла­ци­је

15 Ова од­лу­ка има ду­бо­ке по­ли­тич­ке по­сље­ди­це, јер ди­је­ли чла­ни­це ЕУ ко­је су,
ина­че, де­кла­ра­тив­но јед­на­ке по сво­јим пра­ви­ма.

144
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

Али, ка­да ЕЦБ „упум­па“ у европ­ски фи­нан­сиј­ски си­стем

де­се­ти­не и сто­ти­не ми­ли­јар­ди евра, она мо­ра да ство­ри ме­ха­
ни­зам за по­вла­че­ње ви­шка нов­ца из оп­ти­ца­ја. У су­прот­ном,
ин­фла­ци­ја би би­ла не­ми­нов­на и бр­зо­ра­сту­ћа. Сто­га, исто­
вре­ме­но са ме­ха­ни­змом за ства­ра­ње но­вог нов­ца, мо­ра се из­
гра­ди­ти ин­стру­мент за по­вла­че­ње ви­шка из оп­ти­ца­ја. Сто­га
бан­ка­ри, као пр­ви ко­рак, по­зај­ме но­вац код ЕЦБ са ци­љем
да ку­пе спор­не др­жав­не об­ве­зни­це. Али, бу­ду­ћи да је то (од
тог тре­нут­ка) њи­хов но­вац, са ко­јим мо­гу да ра­де шта же­ле,
бан­ке не мо­ра­ју (и не­ће) да га тро­ше на ку­по­ви­ну про­бле­ма­
тич­них ври­јед­но­сти. Оне ће, као дру­ги ко­рак, тај исти но­вац
при­ја­ви­ти ЕЦБ као ви­шак и де­по­но­ва­ти га код ње. Сми­сао
ове тран­сак­ци­је је у то­ме што ЕЦБ да­је ве­ћу ка­мат­ну сто­пу
на сред­ства ко­ја се код ње де­по­ну­ју, не­го што је на­пла­ћу­је на
соп­стве­не по­зајм­ни­це. Овај про­цес, ко­ји нео­до­љи­во под­сје­ћа
на обич­ну пре­ва­ру, има струч­но име. Оно гла­си – „са­ни­ти­за­
ци­ја“ (по­ни­шта­ва­ње у ра­чу­но­вод­стве­ном сми­слу).
Но­вац, на тај на­чин, стал­но иде у круг, али без ствар­них
ефе­ка­та16. Да је та­ко до­ка­зу­ју ре­зул­та­ти от­ку­па др­жав­них об­
ве­зни­ца јеф­ти­ним нов­цем ЕЦБ. Из­нос ду­га се стал­но по­ве­ћа­
ва, ње­го­ва струк­т у­ра је све не­по­вољ­ни­ја, а ка­ма­та, као ци­је­на
ку­по­ви­не др­жав­них ври­јед­но­сни­ца, ра­сте.
У на­став­ку овог (еко­ном­ски не­ра­ци­о­нал­ног, али про­фи­та­
бил­ног) про­це­са бан­ке, за но­вац ко­ји су де­по­но­ва­ле код ЕЦБ
вр­ше „ле­ве­риџ“. У пи­та­њу је од­лу­ка да се рас­по­ло­жи­ва сред­
ства по­мно­же са бро­јем ко­ји бан­ка од­ре­ди. До­не­дав­но је би­
ло уоби­ча­је­но да се ра­ди о јед­ном од бро­је­ва у ни­зу из­ме­ђу
30 и 100. Но­ви­ји по­да­ци го­во­ре да се ле­ве­риџ нај­че­шће вр­ти
око бро­ја де­сет.17 Са та­ко утвр­ђе­ним из­но­сом бан­ке се по­ја­
вљу­ју на тр­жи­шту и пре­тен­ду­ју да ис­пу­не усло­ве до­вољ­но­сти
ка­пи­та­ла. То зна­чи да од­го­во­ре оба­ве­за­ма кон­тро­ло­ра ко­ји
16 Ви­де­ти у: Ke­ith Fitz-Ge­rald, “Enjoy the Rally Whi­le it Lasts, Su­per Ma­rio Drag­
hi’s Ba­zo­o­ka is a Dud”, Mo­ney Mor­ning, Sep­tem­ber 7, 2012. Аутор ово кре­та­ње
ду­хо­ви­то опи­с у­је као ефе­кат тор­на­да или рол­не то­а­лет-па­пи­ра, за­ви­сно од
пер­спек­ти­ве по­сма­тра­ча.
17 Ле­ве­риџ, као од­нос пла­сма­на и њи­хо­вог по­кри­ћа ка­пи­та­лом ко­јим рас­по­ла­
же бан­ка у ври­је­ме ка­да је чу­ве­на Ле­ман бра­дерс бан­ка оти­шла у сте­чај био
је пе­де­сет. US FED пре­ла­зи број­ку сто, док, пре­ма но­вим по­да­ци­ма, ле­ве­риџ
ЕЦБ из­но­си око 430. Из­вор: www.blac­kswan­tra­ding.com, Jack Cro­oks, ja­nu­ary
12, 2012.

145
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

про­вје­ра­ва­ју „здра­вље“ њи­хо­вих би­лан­са. Усло­ви су, мо­гу­ће

упра­во због кри­зе, ма­ло по­о­штре­ни, па се од ба­на­ка за­хтје­
ва да има­ју ми­ни­мал­но 9% соп­стве­них сред­ста­ва у од­но­с у на
да­те кре­ди­те или га­ран­ци­је. Упр­кос свим на­по­ри­ма, ве­ћи­на
ба­на­ка не мо­же да до­стиг­не овај услов.18 (гра­фи­кон 3)
Гра­фи­кон 3: Спа­са­ва­ње ба­на­ка: сред­ства ба­на­ка,
др­жав­не га­ран­ци­је и от­куп бла­гај­нич­ких за­пи­са
од стра­не цен­трал­них ба­на­ка 2011. го­ди­не

(пла­во - ка­пи­тал ба­на­ка; бра­он - др­жав­не га­ран­ци­је; на­ран­џа­сто - от­куп

од цeн­трал­них ба­на­ка)
По­ли­ти­ка „ла­ког нов­ца“ је зва­нич­на и ап­со­лут­но до­ми­
нант­на еко­ном­ска те­о­ри­ја у ри­је­ша­ва­њу фи­нан­сиј­ске кри­зе,
иако она ли­чи на га­ше­ње ва­тре бен­зи­ном. Ње­на су­шти­на се
18 Тре­ба при­ми­је­ти­ти да је ову не­во­љу европ­ских ба­на­ка, ко­је су има­о­ци огром­
ног бро­ја без­ври­јед­них па­пи­ра, ис­ко­ри­стио ру­ски и ки­не­ски ка­пи­тал. Њи­
хов ка­пи­тал је у ти­хој и не­тран­спа­рент­ној, али и не­за­у­ста­вљи­вој екс­пан­зи­ји.
Иако је све у до­ме­ну по­слов­не тај­не, у це­хов­ским кру­го­ви­ма се зна да је ру­ски
ка­пи­тал већ ушао у ве­ли­ки број европ­ских ба­на­ка, не­гдје као ве­ћин­ски, али
пре­те­жно као зна­ча­јан ак­ци­о­нар. На овим про­сто­ри­ма, ваљ­да због ге­о­граф­
ске уда­ље­но­сти и укуп­не еко­ном­ске мо­ћи, Ки­не­зи пре­пу­шта­ју ли­дер­ску уло­
гу Ру­си­ма, али их сли­је­де са соп­стве­ним уче­шћем ко­је је ма­ње, али и да­ље
зна­чај­но. Не­ки аме­рич­ки ана­ли­ти­ча­ри про­цје­њу­ју да је пре­ко шест сто­ти­на
ми­ли­јар­ди евра ки­не­ског ка­пи­та­ла, то­ком ове го­ди­не, пла­си­ра­но у европ­
ске бан­ке. Иако је Ки­на, да под­сје­ти­мо, уљуд­но од­би­ла по­зив да уче­ству­је
у Европ­ском ста­би­ли­за­ци­о­ном фон­ду, ипак је, во­ђе­на сво­јим ин­те­ре­си­ма,
да­ла до­при­нос оп­стан­ку евра.

146
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

са­сто­ји у тврд­њи да је ду­жност цен­трал­них ба­на­ка (по­себ­но

Фед и ЕЦБ) да нео­гра­ни­че­ном еми­си­јом нов­ца са ка­ма­та­ма
ко­је су бли­зу нул­тих одр­жа­ва­ју ли­квид­ност ба­на­ка. У окви­ру
тог кон­цеп­та под­ра­зу­ми­је­ва се да ће бан­ке та­ко јеф­ти­ни но­
вац, под из­у­зет­но по­вољ­ним усло­ви­ма ну­ди­ти пред­у­зет­ни­ци­
ма и гра­ђа­ни­ма у ви­ду ин­ве­сти­ци­о­них или по­тро­шач­ких кре­
ди­та. Пред­у­зет­ни­ци ће, да­ље, тим нов­цем оства­ри­ва­ти но­ве
ин­ве­сти­ци­је и ис­ка­за­ти по­ве­ћа­ну тра­жњу за рад­ном сна­гом.
Гра­ђа­ни ће, по­том, има­ју­ћи но­ве по­сло­ве, узи­ма­ти но­ве по­
тро­шач­ке кре­ди­те, чи­ме ће до­пун­ски сти­му­ли­са­ти тра­жњу за
ро­ба­ма на тр­жи­шту.
Нео­ли­бе­рал­на еко­ном­ска те­ор ­ и­ја учи да су раст БДП и
фи­нан­сиј­ског сек­то­ра ме­ђу­соб­но усло­вље­ни. Бан­ка­ма се да­је
но­вац да би оне под­ста­кле еко­ном­ски раст. За­то цен­трал­не
бан­ке не­пре­ста­но гу­ра­ју еко­но­ми­ју по­ве­ћа­ном по­ну­дом нов­
ца. Ме­ђу­тим, ем­пи­риј­ски по­да­ци по­ка­зу­ју упра­во су­прот­но.
БДП успо­ра­ва и па­да ка­да удио ду­го­ва у јед­ној при­вре­ди по­
ста­не пре­ве­ли­ки. Очи­глед­но, је­ди­на си­гур­на по­сље­ди­ца по­
ли­ти­ке „јеф­ти­ног нов­ца“ је­сте све ве­ћи дуг и кри­за19.
Бан­ке ко­је до­би­ја­ју „ла­ки но­вац“ мо­ти­ви­шу се соп­стве­ном
про­фи­та­бил­но­шћу, а не не­ким оп­штим ин­те­ре­сом. Оне на­
ста­вља­ју да вје­штач­ки ства­ра­ју но­вац ко­ри­сте­ћи фи­нан­сиј­ске
де­ри­ва­те и де­по­зи­те са др­жав­ним га­ран­ци­ја­ма. Оне при­ку­
пља­ју „cash“ као од­бра­ну од број­них (и не­по­зна­тих) ри­зи­ка
бан­кро­та ко­ји са со­бом но­се де­ри­ва­ти ко­ји су у њи­хо­вим би­
лан­си­ма. Фрак­ци­о­нал­ни бан­кар­ски си­стем чи­ни ствар још
го­ром, јер до­пу­шта да по­сто­ји са­мо је­дан до­лар ре­ал­ног нов­
ца на де­сет до­ла­ра у си­сте­му. Ри­зик, у та­квим окол­но­сти­ма,
ра­сте екс­по­нен­ци­јал­но. Ре­ал­на еко­но­ми­ја и тр­жи­шта ак­ци­ја
при­ма­ју по­гре­шне сиг­на­ле. При­вре­да се кре­ће од стаг­на­ци­је
ка ре­це­си­ји. Не­за­по­сле­ност ра­сте и вр­ши до­дат­ни при­ти­сак
на со­ци­јал­не фон­до­ве др­жа­ве и – круг се не­ми­нов­но за­тва­ра
у све ду­бљој ре­це­си­ји.
Тра­ди­ци­о­нал­ни бан­кар­ски кли­јен­ти по­ста­ју ире­ле­вант­ни
за са­ме бан­ке, ко­је тр­гу­ју са др­жав­ном и ме­ђу со­бом. Ве­ли­ке
бан­ке по­ста­ју све ве­ће, ба­ве­ћи се по­сло­ви­ма ко­ји, у су­шти­

19 Оп­шир­ни­је ви­де­ти у: Ke­ith Fitz-Ge­rald, “QE In­fi­nity Won’t Work, But He­re…”,
Mo­ney Mor­ning, oc­to­ber 18, 2012.

147
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ни, не­ма­ју не­по­сред­не ве­зе са тра­ди­ци­о­нал­ним бан­кар­ством.

Гло­бал­на при­вре­да је су­о­че­на са тр­жи­штем фи­нан­сиј­ских де­
ри­ва­та (ко­ји не­ма­ју ре­ал­ну бер­зан­ску ци­је­ну и ствар­ну ври­
јед­ност) у из­но­с у од фра­пант­них 648 три­ли­о­на до­ла­ра, са тен­
ден­ци­јом стал­ног и убр­за­ног ра­ста ове ци­фре ко­ја је ви­ше од
де­сет пу­та ве­ћа од јед­но­го­ди­шњег БДП у сви­је­т у. Ове тврд­ње
су ап­со­лут­но пот­кре­пље­не по­да­ци­ма о нов­ча­ној екс­пан­зи­ји и
по­ра­сту јав­ног ду­га за пе­ри­од од 2008. до 2012. го­ди­не20 за ЕУ,
САД и Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју. Њи­хов за­јед­нич­ки јав­ни дуг из­но­си
бли­зу 10 три­ли­о­на до­ла­ра (ЕУ – 3,1 три­ли­о­на, САД 5,5 три­ли­
о­на и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја 1,2 три­ли­о­на) и по­рас­тао је за 45%. У
исто ври­је­ме, еми­си­ја њи­хо­вих цен­трал­них ба­на­ка је по­ра­
сла, и то: ЕЦБ за 63%, Фед за 37% и БоЕ за 29%. У ап­со­лут­ном
из­но­с у ЕЦБ је по­ве­ћа­ла сво­је де­по­зи­те за 2 три­ли­о­на до­ла­ра,
Фед за 2 три­ли­о­на до­ла­ра, а Бан­ка Ен­гле­ске за 0,34 три­ли­о­на
до­ла­ра. (гра­фи­кон 4)
Гра­фи­кон 4: Струк­т у­ра ду­га де­сет раз­ви­је­них еко­но­ми­ја и
из­нос ду­га у од­но­с у на про­це­нат БДП (дру­ги квар­тал 2012.
го­ди­не или ка­сни­је)

20 CI­RA, Ha­ver Analytics. На­ве­де­но пре­ма: Jack Cro­oks, “If it works for ECB…”,
Black Swan, April 03, 2012.

148
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

ПЕР­СПЕК­ТИ­ВЕ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ

– ЦИ­ЈЕ­НА НЕ­ЧИ­ЊЕ­ЊА
Гло­бал­на фи­нан­сиј­ска кри­за тра­је ду­же од се­дам го­ди­
на. Ци­фра је ин­ди­ка­тив­на, има­ју­ћи у ви­ду да су се и нај­те­жи
свјет­ски су­ко­би (Дру­ги свјет­ски рат, на при­мјер) окон­ча­ва­ли
у кра­ћем пе­ри­о­ду. Упр­кос за­кли­ња­њи­ма он­да­шњих чел­ни­ка
нај­моћ­ни­јих др­жа­ва, укљу­чу­ју­ћи и ЕУ, да ће крив­ци би­ти ка­
жње­ни, на­тје­ра­ни на дру­га­чи­је по­на­ша­ње и би­ти су­зби­је­на
по­хле­па ко­ја је уни­шти­ла жи­во­те и пер­спек­ти­ве ми­ли­о­на не­
ду­жних љу­ди, ни­је се де­си­ло ни­шта од на­ја­вље­ног. Шта­ви­ше,
си­т у­а­ци­ја по­ста­је све те­жа, бу­ду­ћи да и сам то­ли­ки вре­мен­ски
про­ток, уз до­ка­за­ну па­сив­ност, ства­ри ну­жно чи­ни го­рим.
Упр­кос свим на­ве­де­ним ре­ал­ним чи­ње­ни­ца­ма, чел­ни­ци
ЕУ и др­жа­ва чла­ни­ца из­ја­вљу­ју: „Од по­чет­ка свјет­ске ду­
жнич­ке кри­зе у евро­зо­ни, пред­у­зе­те су ва­жне мје­ре у ци­љу
ста­би­ли­за­ци­је евра, про­мје­не пра­ви­ла и раз­во­ја но­вих ста­
би­ли­за­ци­о­них ин­стру­ме­на­та. Опо­ра­вак евро­зо­не је за­по­чет,
а евро је за­сно­ван на сна­жним еко­ном­ским те­ме­љи­ма. Али,
иза­зо­ви оста­ју и по­ка­зу­је се по­тре­ба за тра­же­њем но­вих мје­
ра. Ми по­твр­ђу­је­мо на­шу при­вр­же­ност евру и од­лу­ку да пре­
ду­зме­мо све што бу­де по­треб­но да би се обез­би­је­ди­ла ста­бил­
ност евро­зо­не у цје­ли­ни. Та­ко­ђе, по­твр­ђу­је­мо опре­дје­ље­ње да
осна­жи­мо кон­вер­ген­ци­ју, кон­ку­рент­ност и упра­вља­ње евро­
зо­ном.“21
Из­гле­да да се пре­тје­ри­ва­ње у по­ли­ти­ци мо­же из­јед­на­чи­
ти са оба­ве­зом пла­ћа­ња по­ре­за и уми­ра­ња. Све тро­је је не­из­
бје­жно. Јер, по­да­ци го­во­ре су­прот­но22. Про­сјеч­ни го­ди­шњи
раст БДП у евро­зо­ни за ври­је­ме при­мје­не је­дин­стве­не ва­лу­те
(2002-2012.) из­но­сио је са­мо 0,93%. Два­де­сет го­ди­на ра­ни­је,
тј. при­је уво­ђе­ња евра, овај про­сјек је из­но­сио 2,3%. Укуп­ни
дуг евро­зо­не је био 20,9 три­ли­о­на до­ла­ра, што је чи­ни­ло 285%
укуп­ног БДП. Да­нас је он на­ра­стао на 35,2 три­ли­о­на до­ла­ра
или 371% БДП.

21 Sta­te­ment by the He­ads of Sta­te or Go­ver­ne­ment of the Euro Area and EU In­sti­tu­ti­
ons, July, 2011.
22 Jack Cro­oks, Cur­rency Cur­rents, Black Swan Ca­pi­tal, August 13, 2013.

149
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Про­дук­тив­ност ра­да, по­сле уво­ђе­ња евра, ра­сла је по про­

сјеч­ној го­ди­шњој сто­пи од 2% у Евро­пи. У САД је раст био на
ни­воу 5,6%, а у Ја­па­ну 4%. Тро­шко­ви ра­да у Евро­пи, мје­ре­но
у до­ла­ри­ма, то­ком евро­пе­ри­о­да, ра­сли су по про­сјеч­ној сто­пи
од 8,6% го­ди­шње. Упо­ред­но, у Аме­ри­ци раст је био 2,9%, а у
Ја­па­ну 6,6%. Ва­жно је уочи­ти да је у вре­ме­ну ко­је еко­но­ми­сти
на­зи­ва­ју „из­гу­бље­на де­це­ни­ја за Ја­пан“ (1991-2011.) евро­зо­на
у свим ка­те­го­ри­ја­ма по­ка­за­ла сла­би­је ре­зул­та­те. Раст је био
спо­ри­ји, по­раст ду­га бр­жи, про­дук­тив­ност ра­да је би­ла ни­жа,
а тро­шко­ви ра­да ви­ши. Сли­ка би би­ла још не­по­вољ­ни­ја ка­да
би се узе­ле у об­зир по­сље­ди­це на­глог по­ра­ста сто­пе не­за­по­
сле­но­сти, што је Ја­пан успио да из­бјег­не. Европ­ска уни­ја не
же­ли да из­ра­чу­на огро­ман со­ци­јал­ни удар ко­ји су про­из­ве­ле
ре­корд­не сто­пе не­за­по­сле­но­сти уну­тар др­жа­ва чла­ни­ца и на
ни­воу укуп­не евро­зо­не (опа­да­ње сто­пе ра­ђа­ња, „од­лив мо­
зго­ва“, сма­ње­ње на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ког ра­да, рас­пад по­ро­ди­
це, са­мо­у­би­ства...).
Бу­ду­ћи да не­ма еко­ном­ског ра­ста и да европ­ски бан­кар­ски
си­стем гр­ца у ду­го­ви­ма, у усло­ви­ма гло­ба­ли­зо­ва­ног сви­је­та
гдје мул­ти­на­ци­о­нал­не ком­па­ни­је има­ју све рас­по­ло­жи­ве мо­
гућ­но­сти кре­та­ња, вр­ло је вје­ро­ват­но да ће ди­рект­не стра­не
ин­ве­сти­ци­је оти­ћи не­гдје дру­гдје. Та­ко да и ово, је­ди­но пре­о­
ста­ло сред­ство за на­ду, ре­ал­но не пред­ста­вља по­себ­ну утје­ху.
Рјеч­ју, умје­сто да је спо­јио раз­ли­чи­те на­ци­је и кул­т у­ре у јед­ну
европ­ску цје­ли­ну, евро је по­мо­гао да ста­ри ани­мо­зи­те­ти из­
би­ју на по­вр­ши­ну, при че­му се мно­ги при­сје­ћа­ју стра­шних
су­ко­ба (Пр­ви и Дру­ги свјет­ски рат).
Кон­тро­ла ба­на­ка – На „успје­шност“ овог по­ду­хва­та нај­бо­
ље ука­зу­је не­дав­но об­ја­вље­ни син­те­тич­ки по­ка­за­тељ ста­ња у
бан­кар­ском си­сте­му САД. Има­ју­ћи у ви­ду ис­пре­пле­та­ност са
европ­ским и, уоп­ште, за­пад­ним фи­нан­сиј­ским си­сте­мом, по­
да­так се мо­же сма­тра­ти уни­вер­зал­ним. На­им ­ е, ре­зер­ве у бан­
кар­ском си­сте­му САД у вре­ме­ну сло­ма фи­нан­сиј­ског си­сте­ма
по­ра­сле су за не­вје­ро­ват­них 2.145,6%. Ав­гу­ста 2009. го­ди­не
оне су из­но­си­ле 597,3 ми­ли­јар­де, а ју­ла 2013. го­ди­не 2.185,0
ми­ли­јар­ди до­ла­ра.23 Глав­ни кри­вац за кри­зу ко­ја је од фи­нан­
сиј­ске пре­ра­сла у еко­ном­ску, а за­тим и у оп­шту са при­јет­њом
23 Jack Cro­oks, Cur­rency Cur­rents, Black Swan Ca­pi­tal, August 30, 2013.

150
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

гло­бал­ног ра­та, нео­бич­но оби­ла­то је на­гра­ђен. Али, ка­ко је то

мо­гло да се де­си? Ода­кле то­ли­ки но­вац?
По­сто­је два раз­ло­га. Пр­ви је што бан­ке (на­ро­чи­то оне нај­
ве­ће) ва­ра­ју и кра­ду. Оне успи­је­ва­ју да, код ве­ћи­не за­ко­но­да­
ва­ца, ути­чу на рје­ше­ња ко­ја сла­бе иона­ко ло­шу ре­гу­ла­ти­ву
ко­ја се од­но­си на њи­хов рад. По по­сто­је­ћим пра­ви­ли­ма, сље­
де­ћа при­ча је са­свим ре­ал­на: „Ти имаш пса, а ја имам мач­ку.
Ми се сло­жи­мо да је сва­ко од њих ври­јед­но ми­ли­јар­ду до­ла­
ра. Он­да ти ме­ни про­даш пса за ми­ли­јар­ду, а ја те­би мач­ку
исто за ми­ли­јар­ду. Од са­да, ми ви­ше ни­смо вла­сни­ци на­ших
љу­би­ма­ца, не­го исланд­ске бан­ке са ми­ли­јар­да­ма до­ла­ра но­
вих де­по­зи­та.“24 Ово и је­сте су­шти­на бан­кар­ских ино­ва­ци­ја
ко­је се сво­де на кре­и­ра­ње не­по­сто­је­ћег нов­ца. Ови отров­ни
фи­нан­сиј­ски де­ри­ва­ти су пре­пла­ви­ли си­стем. Иако пот­пу­но
без­ври­јед­ни, дје­лу­ју као ствар­ни но­вац ко­ји, он­да, шти­те и
бра­не вла­де и цен­трал­не бан­ке, под из­го­во­ром да се спри­
је­чи фи­нан­сиј­ски слом. Уз то, бан­ке стал­но про­из­во­де но­ве
и но­ве скан­да­ле ка­да бу­ду ухва­ће­не у бес­кру­пу­ло­зним кра­
ђа­ма. У ју­лу 2012. го­ди­не из­био је скан­дал ве­зан за ЛИ­БОР
под на­сло­ви­ма „зло­чин сто­ље­ћа“. До­ка­за­но је да су бан­ке ма­
ни­пу­ли­са­ле по­да­ци­ма ка­ко би ути­ца­ле на по­ве­ћа­ње основ­не
ка­мат­не сто­пе за ме­ђу­бан­кар­ску раз­мје­ну, чи­ме су про­из­ве­
ле гло­бал­ни еко­ном­ски по­ре­ме­ћај. Убр­зо је све за­та­шка­но. У
то­ку су кри­вич­ни про­це­си про­тив го­то­во свих ве­ли­ких ба­
на­ка због кра­ђа у обла­сти тр­го­ви­не елек­трич­ном енер­ги­јом,
алу­ми­ни­ју­мом, ба­кром... Исти­на, ове про­це­се во­ди аме­рич­ко
ми­ни­стар­ство прав­де и фи­нан­си­ја (у ЕУ не по­сто­ји во­ља да
се чак ни то­ли­ко си­му­ли­ра бор­ба про­тив банк­сте­ра) и они
по пра­ви­лу за­вр­ша­ва­ју спо­ра­зу­мом при­је су­ђе­ња. Спо­ра­зу­ми
утвр­ђу­ју кри­ви­цу ба­на­ка, али и од­ред­бу ко­јом се по­твр­ђу­је
да ни­је би­ло на­мје­ре и са­зна­ња да се ра­ди ми­мо за­ко­на, као
и спрем­ност бан­ке да пла­ти ка­зну (од по­ла ми­ли­јар­де до­ла­ра
на­ви­ше) ко­ја се ди­је­ли по­ла-по­ла из­ме­ђу ми­ни­стар­ства прав­
де и аме­рич­ког тре­зо­ра.25

24 Da­vid Li­zo­ain, “The Em­pe­ror Has No Clot­hes”, So­cial Euro­pe Jo­ur­nal, 16

April,2013.
25 Оп­шир­ни­је ви­де­ти у: Greg Ma­di­son, “Bank of Ame­ri­ka and JP Mor­gan, Oh How
Il­le­gal Ac­ti­vity Pays”, Mo­ney Mor­ning, August 13, 2013

151
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

У свим овим пре­ва­ра­ма уче­ству­ју и ве­ли­ке европ­ске бан­

ке. За нас је по­себ­но ин­те­ре­сант­но спо­ме­ну­ти ње­мач­ку Дој­че
бан­ку, бу­ду­ћи да је она све­при­с ут­на и све­моћ­на на Бал­ка­ну.
Пре­ко ње се оства­ру­ју сва ме­ђу­бан­кар­ска пла­ћа­ња уну­тар и
из­ме­ђу др­жа­ва Бал­ка­на и остат­ка Евро­пе. Код ове бан­ке На­
род­на бан­ка Ср­би­је др­жи сво­је де­ви­зне ре­зер­ве и то по не­га­
тив­ној ка­мат­ној сто­пи, што ће ре­ћи да пла­ћа за услу­гу што се
не­ко дру­ги ко­ри­сти нов­цем ко­ји је за­ду­же­на да чу­ва. С дру­ге
стра­не, бан­кар­ски си­стем је го­то­во об­у­ста­вио кре­ди­ти­ра­ње
при­вре­де и гра­ђа­на. Пре­ма по­да­ци­ма ЕЦБ у пе­ри­о­ду април-
јун 2013. го­ди­не при­мар­ни но­вац (М1) по­рас­тао је за 8,2%,
али је кре­ди­ти­ра­ње при­ват­ног сек­то­ра (ком­па­ни­је, до­ма­ћин­
ства и гра­ђа­ни) сма­ње­но за 1,2%. Бан­ке су сво­је енорм­не про­
фи­те оства­ри­ва­ле у спе­ку­ла­тив­ним по­сло­ви­ма на фи­нан­сиј­
ском тр­жи­шту, у зо­ни вир­т у­ел­не еко­но­ми­је. (гра­фи­ко­ни 5 и 6)
Гра­фи­кон 5: Шпе­ку­ла­тив­ни/ри­зич­ни пла­сма­ни ба­на­ка:
ду­го­ви ба­на­ка у зе­мља­ма евро­зо­не 2012. го­ди­не
(у ми­ли­јар­да­ма евра)

На­по­ме­на: Уку­пан дуг из­но­си 32,6 три­ли­о­на евра; пр­ва од­ред­ни­ца (Krisen­
länder) је збир­ни по­да­так за др­жа­ве у кри­зи (цр­ве­но)

152
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

Гра­фи­кон 6: Оба­ве­зе ба­на­ка (у % на­ци­о­нал­ног БДП)

у зе­мља­ма евро­зо­не 2011. го­ди­не

Ка­да би не­ко искре­но же­лио да при­сту­пи сре­ђи­ва­њу свјет­

ских фи­нан­си­ја је­ди­но пра­во рје­ше­ње би би­ло вра­ћа­ње (ра­
зу­ми­је се, оса­вре­ме­ње­ног) Глас-Стил­ма­но­вог за­ко­на.26 То,
на­жа­лост, ни­је ура­ђе­но. При­сту­пи­ло се из­ра­ди Во­ке­ро­вог,
од­но­сно Дуд-Фран­ко­вог за­ко­на. Чи­тав је­дан пред­сјед­нич­ки
ман­дат је по­тро­шен на пи­са­ње и по­бољ­ша­ва­ње тек­ста (кроз
јав­ну рас­пра­ву). То је за­кон­ски про­јект о ко­јем се на­ши­ро­ко
и „струч­но“ рас­пра­вља, а чи­ја је основ­на ка­рак­те­ри­сти­ка да
ни­је до­не­сен. Вје­ро­ват­но ни­кад и не­ће би­ти. У пр­вој фа­зи из­
ра­де27, он је имао 846 стра­на, што га је чи­ни­ло 23 пу­та ду­жим
од Глас-Стил­ма­но­вог за­ко­на. Пре­ма Еко­но­ми­сту, ко­ји се по­
зи­ва на су­пер моћ­ну адво­кат­ску фир­му Da­vis Polk, „за­вр­ше­на
су са­мо 93 од 400 нео­п­ход­них прав­них пра­ви­ла ко­ја зах­ти­је­ва
Дуд-Фран­ков за­кон“. Он зах­ти­је­ва и 87 по­себ­них „сту­диј“, од
ко­јих су (са­мо или већ) 37 ком­плет­но оба­вље­не.
Овај за­кон је још у фор­ми на­цр­та. Ње­гов текст са­да има
2300 стра­на, а број­ни ана­ли­ти­ча­ри га иро­нич­но на­зи­ва­ју „за­
ко­ном са ду­плим пра­зни­на­ма“ (do­u­ble-spa­ced). Ру­пе се на­ла­
26 Овим за­ко­ном су се ја­сно раз­два­ја­ли кла­сич­но и ин­ве­сти­ци­о­не бан­кар­ство.
Др­жа­ва је га­ран­то­ва­ла за уло­ге у кла­сич­ном бан­кар­ству, а ин­ве­сти­ци­о­ни
бан­ка­ри су са­ми сно­си­ли ри­зи­ке. За­кон је на­стао као не­по­сред­на ре­ак­ци­ја на
Ве­ли­ку де­пре­си­ју (Свјет­ску кри­зу 1929-1933). Ње­го­во уки­да­ње мно­ги ауто­ри
ар­гу­мен­то­ва­но до­во­де у ве­зу са из­би­ја­њем ак­т у­ел­не еко­ном­ске кри­зе.
27 Пр­ва по­ло­ви­на 2012. го­ди­не.

153
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

зе око сва­ког сло­ва и из­ме­ђу свих ре­до­ва, ка­ко би ло­би­сти и

адво­ка­ти „про­из­во­ђа­ча нов­ца“ са Вол Стри­та мо­гли да шти­те
по­ступ­ке сво­јих га­зда.
Ре­а­ли­сти би, ипак, кон­ста­то­ва­ли да се по­ја­вио нај­бо­љи
мо­гу­ћи за­кон ко­ји но­вац мо­же да ку­пи. У ње­го­вом до­но­ше­
њу (рас­по­дје­ли ко­ла­ча) уче­ство­ва­ла је аме­рич­ка по­ли­тич­ка,
ме­диј­ска и по­слов­на ели­та и сви дје­лу­ју за­до­вољ­но. Крај­њи
ре­зул­тат је, ипак, да над „про­из­вод­њом“ сто­ти­на ми­ли­јар­ди
до­ла­ра не по­сто­ји ви­ше ни­ка­ква кон­тро­ла. Си­стем ре­гу­ла­ци­
је је по­ста­вљен та­ко да га не­ма.
Охра­бру­је, ипак, по­ку­шај да се про­цес скре­не са ко­ло­сје­ка
очи­глед­ног лу­ди­ла. Дво­је аме­рич­ких се­на­то­ра Eli­za­beth Wa­ren
(D-MA) и John McCain (R-AZ) пред­ста­ви­ли су вер­зи­ју Глас-
Стил­ма­но­вог за­ко­на за 21. ви­јек. Њи­хов глав­ни ар­гу­мент је
да су при­је овог за­ко­на аме­рич­ке бан­ке, све од кра­ја 18. сто­
ље­ћа, сва­ких пет­на­ест го­ди­на про­ла­зи­ле ци­клус бр­зог ши­ре­
ња и пот­пу­ног ко­лап­са. Ово дво­је су, не­с ум­њи­во, нај­о­мра­же­
ни­ји љу­ди у за­јед­ни­ци ко­ју оку­пља Вол Стрит.
Ко­ли­ко је њи­хов по­сту­пак пи­о­нир­ски по­ка­зу­је усво­је­ни
ком­про­мис под име­ном Ба­зел III, ко­ји пред­ста­вља зва­нич­ну
ре­ак­ци­ју на по­тре­бу огра­ни­ча­ва­ња спе­ку­ла­ци­ја у сви­је­т у фи­
нан­си­ја. Бан­ка за ме­ђу­на­род­на по­рав­на­ња (BIS) са сје­ди­штем
у Ба­зе­лу, са­ста­вље­на углав­ном од пред­став­ни­ка цен­трал­них
бан­ка­ра, про­пи­с у­је стан­дар­де за си­гур­но по­сло­ва­ње ба­на­
ка. При­је фи­нан­сиј­ске кри­зе - Ба­зел I, про­пи­са­но је да бан­ке
мо­ра­ју да има­ју ка­пи­тал­ну аде­кват­ност (ca­pi­tal ade­qu­acy ra­
tio) у ви­си­ни од 3% из­да­тих кре­ди­та. То је зна­чи­ло да је на
осно­ву три ми­ли­о­на нов­ча­них је­ди­ни­ца бан­ка ле­гал­но има­ла
кре­дит­ни по­тен­ци­јал од сто ми­ли­о­на. Ле­ве­риџ је да­кле био
33 на­пре­ма 1. Ба­зел II, као ре­ак­ци­ја на кри­зу био је „знат­но“
стро­жи. Ка­пи­тал­на аде­кват­ност је по­диг­ну­та на 4% (ле­ве­риџ
25). Ба­зел III је гра­ни­цу аде­кват­но­сти по­ди­гао на 9%, увје­
ра­ва­ју­ћи чи­тав сви­јет да ће та­ко би­ти оси­гу­ра­но ста­бил­но
бан­кар­ско по­сло­ва­ње.28 На­рав­но, у пи­та­њу је илу­зи­ја јер је
са­мим бан­ка­ма до­пу­ште­но да про­цје­њу­ју ри­зи­ке соп­стве­них
пла­сма­на. Не по­сто­ји ни­ка­ква мо­гућ­ност кон­тро­ле та­ко да
28 Оп­шир­ни­је ви­де­ти у: Shah Gi­la­ni, “Why Big Bank ’Sa­fety’ Is an Il­lu­sion“, Wall
Stre­et In­sight&In­dic­tment, April 22nd, 2013.

154
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

бан­ка­ри, ко­ји су се одав­но уса­вр­ши­ли у ла­га­њу свих и сва­ко­

га, мо­гу да об­ја­ве ка­ко су ис­пу­ни­ли тра­же­не усло­ве. И мо­ра
им се вје­ро­ва­ти, ма­кар до на­ред­ног бан­кро­та. Јер, ов­дје уоп­
ште ни­је бит­но ко­ли­ки је ra­tio про­пи­сан, већ што је бан­ка­ма
оста­вље­на мо­гућ­ност да ма­ни­пу­ли­шу­ћи сво­је по­слов­не књи­
ге и ко­ри­сте­ћи ин­тер­не ме­то­де про­цје­не ри­зи­ка кон­тро­ло­ри­
ма ка­жу да су ис­пу­ни­ле кри­те­ри­ју­ме си­гур­но­сти по­сло­ва­ња.
Хо­кус-по­кус ме­то­да ре­гу­ла­ци­је.
Ипак, по­сто­је и бан­ке ко­је не мо­гу да ис­пу­не ни та­ко ла­ба­
ве усло­ве. У пи­та­њу су бан­ке ма­њих и про­ка­же­них чла­ни­ца
евро­зо­не (тзв. PI­IGS др­жа­ве). Аме­рич­ки ин­ве­сти­ци­о­ни фон­
до­ви „про­сто обо­жа­ва­ју“ Грч­ку. Над Грч­ком се су­ро­во спро­
во­ди план фи­нан­сиј­ске штед­ње, на­ми­је­њен нај­ши­рој ло­кал­
ној по­пу­ла­ци­ји и ре­струк­т у­и­ра­ња ње­ног бан­кар­ског си­сте­ма.
Ку­по­ви­ном грч­ког ду­га и уче­шћем у до­ка­пи­та­ли­за­ци­ји ње­них
ба­на­ка аме­рич­ки и европ­ски хеџ фон­до­ви и бан­ке оства­ру­ју
енорм­не за­ра­де.29 На­ци­о­нал­на бан­ке Грч­ке и Ал­фа бан­ка су
до­би­ле до­зво­лу да про­да­ју ди­о­ни­це при­ват­ним ин­ве­сти­то­ри­
ма. Фон­до­ви су по­ка­за­ли до­вољ­ну за­ин­те­ре­со­ва­ност има­ју­ћи
ис­ку­ства из Азиј­ске фи­нан­сиј­ске кри­зе (ка­сних 1990-их) ка­да
су за све­га пар мје­се­ци за­ра­ди­ли че­ти­ри до пет пу­та у од­но­с у
на уло­же­на сред­ства. Ин­ве­сти­то­ри по­пут Wil­bur Ross и Prem
Wats има­ли су ве­ли­ке до­бит­ке као ре­зул­тат ре­ка­пи­та­ли­за­ци­је
ба­на­ка у Ир­ској у зад­њих пар го­ди­на. Ове се игре од­ви­ја­ју по
ком­пли­ко­ва­ним пра­ви­ли­ма и са ви­со­ким сте­пе­ном тај­но­сти,
али у су­шти­ни се ра­ди о обич­ној пљач­ки чи­ји се те­рет сва­љу­
је на гра­ђа­не Ју­жне Ко­ре­је, Ир­ске, Грч­ке и сва­ке дру­ге др­жа­ве
ка­да на њу до­ђе ред.
Мо­гу­ћи ма­кро­е­ко­ном­ски сце­на­ри­ји – По­да­ци не­с ум­њи­
во по­ка­зу­ју да кри­за евро­зо­не ни­је окон­ча­на, не­го се до­дат­
но про­ду­бљу­је. С дру­ге стра­не, из­о­ста­је озби­ља по­ли­тич­ка и
др­жав­на во­ља да се от­кло­не ње­ни су­штин­ски узро­ци. Ни­је
то­ли­ко у пи­та­њу моћ да се про­це­си про­ми­је­не, бу­ду­ћи да је
свјет­ски фи­нан­сиј­ски си­стем ме­та­ста­зи­рао усљед ду­го­роч­
ног из­о­стан­ка би­ло ка­кве озбиљ­не кон­тро­ле. Без об­зи­ра на
те­жи­ну по­сто­је­ћег ста­ња, ви­ше мо­ра да бри­не од­с у­ство спо­
29 Tim Mel­vin, “Best In­vest­ments 2013: Why Hed­ge Funds Lo­ve Gre­e­ce“, Mo­ney
Mor­ning, May 15, 2013.

155
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

соб­но­сти (и же­ље) да се ства­ри на­зо­ву пра­вим име­ном, а ак­

ци­ја усмје­ри ка ну­жном ци­љу. Ово не би тре­ба­ло да бу­де су­
коб из­ме­ђу др­жа­ва, ре­ги­о­на и на­ро­да – ка­квим се са­да јав­но
и по­лу­о­фи­ци­јел­но пред­ста­вљао – не­го бор­ба из­ме­ђу ствар­не
и спе­ку­ла­тив­не еко­но­ми­је, тј. из­ме­ђу ствар­но­сти и фик­ци­је
ко­ју на­ме­ћу не­за­ја­жљи­ви свјет­ски банк­сте­ри.
• У ме­ђу­вре­ме­ну (Сце­на­риј А), зе­мље уну­тар евро­зо­не
ко­је су нај­те­же по­го­ђе­не кри­зом мо­гу да од­лу­че да па­те
кроз де­ка­ду, или ви­ше у ци­љу да тро­шко­ве сво­је рад­
не сна­ге до­ве­ду до тач­ке гдје би њи­хо­ва др­жа­ва мо­гла
да ство­ри ма­кар при­вид кон­ку­рент­но­сти у од­но­с у на
Ње­мач­ку. То би зна­чи­ло да­ље по­ве­ћа­ње оп­штег си­ро­
ма­штва уз на­ду да ће ни­ским пла­та­ма при­ву­ћи стра­не
ин­ве­сти­то­ре.
• Те­о­рет­ски (Сце­на­риј Б), Ње­мач­ка мо­же да од­лу­чи да по­
ја­ча ло­кал­ну ин­фла­ци­ју и под­стак­не до­ма­ћу по­тро­шњу
кроз сма­ње­ње по­ре­за и дру­ге мје­ре. То би зна­чи­ло по­ве­
ћа­ну тра­жњу за про­из­во­ди­ма ње­них кон­ку­ре­на­та (уну­
тар евро­зо­не). Тре­нут­но, Ње­мач­ка при­вре­да за­ви­си од
из­во­за. Уче­шће из­во­за у ње­ном БДП је ве­ће од би­ло ко­је
дру­ге ин­ду­стриј­ски раз­ви­је­не зе­мље. То је мо­дел ко­ји је
од ње учи­нио бо­га­т у зе­мљу, јер је штед­њу усмје­ра­ва­ла
на ка­пи­тал­не ин­ве­сти­ци­је, на уштрб крај­ње по­тро­шње.
Овај сце­на­риј тра­жи жр­тво­ва­ње Ње­мач­ке ра­ди оп­стан­
ка евро­зо­не.
• Европ­ска уни­ја мо­же да на­пу­сти евро (Сце­на­риј В) и до­
пу­сти чла­ни­ца­ма да се вра­те на сво­је ва­лу­те. Ре­зул­тат
би био ауто­мат­ски по­раст ври­јед­но­сти (но­ве) ње­мач­ке
мар­ке у од­но­с у на ва­лу­те чла­ни­ца ЕУ ко­је су го­ди­на­
ма па­ти­ле и ко­нач­но се из­ву­кле из пре­у­ског ши­ње­ла
евра. Де­пре­си­ја­ци­ја њи­хо­вих ва­лу­та учи­ни­ла би њи­хо­
ву ро­бу јеф­ти­ни­јом, од­но­сно кон­ку­рент­ни­јом у од­но­с у
на Ње­мач­ку ко­ја би та­да мо­ра­ла да сма­њи свој из­воз и
успо­ри раст БДП-а. Ина­че, у ме­ђу­на­род­ној тр­го­ви­ни ва­
лут­ни кур­се­ви има­ју уло­гу си­гур­но­сних вен­ти­ла. Али,
ка­да ро­ба пре­ла­зи на­ци­о­нал­не гра­ни­це, а по­сто­ји јед­на
ва­лу­та ко­ја ва­жи за све, и за ефи­ка­сне и за не­е­фи­ка­сне
при­вре­де, са­ма ва­лу­та по­ја­ча­ва не­е­фи­ка­сност јед­них и

156
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

ефи­ка­сност дру­гих, до тач­ке да се си­стем мо­ра рас­па­сти

усљед уну­тра­шњег при­ти­ска.
• Ко­нач­но (Сце­на­риј Г), Ње­мач­ка мо­же да од­лу­чи да га­
ран­т у­је за све (огром­не) ду­го­ве уну­тар евро­зо­не у за­мје­
ну за ди­рект­ну кон­тро­лу над из­вр­ше­њем бу­џе­та чла­ни­
ца ЕУ ко­је су у ду­го­ви­ма (зе­мље пе­ри­фе­ри­је). Стро­гим
по­ли­ти­ка­ма штед­ње, тро­шко­ви ра­да би би­ли то­ли­ко
сни­же­ни да би, по­ве­ћа­њем сво­је про­из­вод­ње оства­ре­не
на пе­ри­фе­ри­ји ЕУ, Ње­мач­ка би­ла кон­ку­рент­на Ки­ни и
САД у свјет­ским раз­мје­ра­ма.
Пре­ма ста­њу ства­ри, мо­же се прет­по­ста­ви­ти још не­ко­ли­
ко сце­на­ри­ја или мо­ди­фи­ка­ци­ја по­сто­је­ћих. Ипак, ма ко­ли­ко
дуг био рок оства­ре­ња и ма ка­ко би­ла ути­цај­на по­ли­тич­ка
во­ља свих или нај­ја­чих, ни­је у зо­ни ре­ал­но­сти кре­и­ра­ти та­
кав сце­на­рио у ко­јем и ЕУ и евро као њен про­дукт оп­ста­ју у
об­ли­ку ко­ји је про­јек­то­ван до­ку­мен­ти­ма Европ­ске уни­је.

ЗА­КЉУ­ЧАК

Опре­дје­ље­ње зва­нич­не Ср­би­је да на­ста­ви евро­ин­те­гра­ци­

је, и то као пут без ал­тер­на­ти­ве, за­сно­ва­но је са­мо на по­ли­
тич­кој ре­то­ри­ци ко­јом вла­да­ју фра­зе, а не­до­ста­ју ар­гу­мен­
ти. Јав­ност је пот­пу­но ус­кра­ће­на за по­дат­ке и чи­ње­ни­це ко­је
го­во­ре о кри­зи уну­тар Европ­ске уни­је, ње­ним раз­мје­ра­ма,
узро­ци­ма, као и мо­гу­ћем ис­хо­ду.
Бу­ду­ћи да кри­за тра­је ису­ви­ше ду­го, а да ЕУ не­ма ка­па­ци­
те­та и про­сто­ра да се но­си са до­са­да­шњим раз­мје­ра­ма на­ста­
ле ште­те, мо­гу­ће је пред­ви­дје­ти сце­на­ри­је за ње­ну бу­дућ­ност.
На­жа­лост, ни је­дан сце­на­риј ко­ји хо­ће да бу­де у зо­ни ре­ал­но­
сти не омо­гу­ћа­ва оп­ста­нак евра, евро­зо­не и са­ме ЕУ у до­са­
да­шњем об­ли­ку и прак­си. Сто­га, по­треб­но је да Ср­би­ја уочи
те ре­ал­но­сти и пре­и­спи­та дру­ге мо­гућ­но­сти. Јед­на од нај­ре­
ал­ни­јих и нај­ко­ри­сни­јих је по­ну­де оли­че­на у Евро­а­зиј­ском
са­ве­зу. Глав­ни раз­лог се са­сто­ји у нео­п­ход­но­сти да се Ср­би­ја
по­све­ти рје­ша­ва­ју про­бле­ма сво­је ре­ал­не еко­но­ми­је те да се
што при­је, у мје­ри мо­гу­ћег, одво­ји од по­губ­ног ути­ца­ја европ­
ског фи­нан­сиј­ског ка­пи­та­ла.

157
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Mo­mir Bu­la­to­vic
THE AC­TUAL PRO­BLEMS OF THE EURO­PEAN UNION
AND LOSS OF ITS AT­TRAC­TI­VE PO­WER

Re­su­me

The Ser­bia de­mon­stra­tes the in­di­spu­ta­ble de­ter­mi­na­tion to

join the EU. In­de­pen­dently of po­li­ti­cal re­a­son, the­re is no
anot­her re­a­son to men­tion for sup­port this de­ci­sion which is
sup­po­sed to pro­tect and re­a­li­ze the sta­te in­te­rests of Ser­bia.
The ana­li­sis shows that the EU is in a se­ri­o­us cri­sis. The­
ir eco­no­mic pa­ra­me­tres in to­ta­lity but al­so in the mem­bers
sta­tes se­pa­ra­tely ca­u­se the con­cern and the con­flicts and de­
mand the ac­tion which, be­ca­u­se of its con­struc­ti­o­nal cha­ra­
te­ri­stics, it is not able to ac­com­plish. The di­vi­si­ons bet­we­en
the sta­tes mem­bers are mo­re and mo­re de­ep, alt­ho­ugh the
sta­te of the­ir pu­blic fi­nan­ces lo­oks tra­gi­cally, in the way that
the­re are no suc­ces­ful and ca­re­less sta­tes, in­de­pen­dently of
wis­hes of so­me po­wer mem­ber sta­tes to pro­ve the op­po­si­te.
Gi­ven the re­a­lity and ine­vi­ta­bi­lity of re­struc­tu­ring of EU, the
Ser­bia wo­uld ha­ve to ta­ke in­to ac­co­unt anot­her op­ti­ons as
soon as pos­si­ble. Espe­ci­ally the pos­si­bi­lity to join the Euro­a­
sian union, with Rus­sia as le­a­der.
Key words: fi­nan­cial cri­sis, in­ter­nal di­sa­gre­e­ments be­et­we­
en Mem­ber Sta­tes, dec­li­ne in po­wer, the Euro­pean Union,
Eura­sian al­ter­na­ti­ve.

Мо­мир Бу­ла­то­вич
РЕ­А ­ЛЬ­НЫЕ ПРО­БЛЕ­МЫ ЕВРО­СО­Ю­ЗА И ПО­ТЕ­РЯ ЕГО
ПРИ­ВЛЕ­КА­ТЕ­ЛЬ­НОЙ МО­Щ­НО­С ТИ

Ре­зю­ме

Сер­бия вы­ра­жа­ет од­но­знач­ное опре­де­ле­ние всту­пи­ть

в Евро­пе­й­ский Со­юз (ЕС). Кро­ме по­ли­ти­че­ско­го опре­
де­ле­ния, не ука­зан ни один се­ре­зный ар­гу­мент для то­
го, что этим осу­щ­ествля­ют­ся и за­щ­и­щ­а­ют­ся ее го­

158
Мо­мир Бу­ла­то­вић СТВАР­НИ ПРО­БЛЕ­МИ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ И ...

су­дар­ствен­ные ин­те­ре­сы. Ана­лиз по­ка­зы­ва­ет, что ЕС

сам на­хо­дит­ся в глу­бо­ком кри­зи­се. Его эко­но­ми­че­ские
по­ка­за­те­ли, в це­лом и в го­су­дар­ствах-чле­нах, вы­зы­
ва­ют опа­се­ния и кон­флик­ты и ищуть де­й­ствия, ко­
то­рые ЕС, из-за его струк­тур­ных ха­рак­те­ри­стик, не
в со­сто­я­нии вы­пол­ни­ть. Ра­зно­гла­сия ме­жду го­су­дар­
ства­ми-чле­на­ми глу­бо­кые, хо­тя со­сто­я­ние их эко­но­
ми­ки (и фи­нан­сов) на­по­ми­на­ет тра­ги­че­ские по­след­
ствия, и нет ни­ка­ких успе­шных и без­за­бот­ных стран,
не­за­ви­си­мо от то­го, как хо­тят пред­ста­ви­ть се­бя
не­ко­то­рые си­ль­ные го­су­дар­ства-чле­ны. Учи­ты­вая ре­
а­ль­но­сть и не­из­бе­жно­сть ре­ком­по­зи­ции Евро­пе­й­ско­го
Со­ю­за, Сер­бия бу­дет обя­за­на, как мо­жно бы­стрее и
тре­звее рас­смо­тре­ть во­змо­жно­сть дру­гих ва­ри­ан­тов.
В част­но­сти, во­змо­жно­сть при­со­е­ди­не­ния к Евра­зи­й­
ско­му Со­ю­зу, с Рос­си­ей в ро­ли ли­де­ра.
Клю­че­вые сло­ва: фи­нан­со­вый кри­зис, вну­трен­ние ра­
зно­гла­сия ме­жду­го­су­дар­ства­ми-чле­на­ми, сни­же­ние
мо­щ­но­сти, Евро­пе­й­ский со­юз, Евра­зи­й­ская аль­тер­на­
ти­ва.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Bu­la­to­vić, Mo­mir, Eko­no­mi­ja i de­mo­kra­ti­ja, Ju­me­di­ja­mont, Pod­go­ri­ca,

2011.
Gi­la­ni, Shah, “Why Big Bank ’Sa­fety’ Is an Il­lu­sion“, Wall Stre­et In­
sight&In­dic­tment, April 22nd, 2013.
Els­ner, Wol­fram, “Fi­nan­cial Ca­pi­ta­lism – at Odds With De­moc­
rasy“, Real-world eco­no­mics re­vi­ew, is­sue № 62/de­cem­ber
2012, World Eco­no­mics As­so­ci­a­tion, Bri­stol, 2012.
Eng­dahl, Wil­li­am, Bo­go­vi nov­ca, Wall Strett i pro­past ame­rič­kog
sto­lje­ća, De­tec­ta, Za­greb, 2010.
Li­zo­ain, Da­vid, “The Em­pe­ror Has No Clot­hes”, So­cial Euro­pe Jo­
ur­nal, 16 April, 2013.
Ma­di­son, Greg, “Bank of Ame­ri­ka and JP Mor­gan, Oh How Il­le­gal
Ac­ti­vity Pays”, Mo­ney Mor­ning, August 13, 2013.
Mel­vin, Tim, “Best In­vest­ments 2013: Why Hed­ge Funds Lo­ve
Gre­e­ce“, Mo­ney Mor­ning, May 15, 2013.

159
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Pe­etz, Di­et­mar; Gen­re­ith, He­er­bert, „The fi­nan­cial sec­tor and the

real eco­nomy“, Real-world eco­no­mics re­vi­ew, is­sue № 57/
de­cem­ber 2011, World Eco­no­mics As­so­ci­a­tion, Bri­stol,
2011.
Shin, Hyun Song, Is the Euro Cri­sis Over?, Prin­ce­ton Uni­ver­sity,
Bend­he­im Cen­ter for Fi­nan­ce, Spring Alum­ni Event,
New York, April 18, 2012.
Fitz-Ge­rald, Ke­it, “Enjoy the Rally Whi­le it Lasts, Su­per Ma­rio
Drag­hi’s Ba­zo­o­ka is a Dud”, Mo­ney Mor­ning, Sep­tem­ber
7, 2012.
Fitz-Ge­rald, Ke­ith, “QE In­fi­nity Won’t Work, But He­re…”, Mo­ney
Mor­ning, Оctober 18, 2012.
Hutchin­son, Mar­tin, “The Sec­ret System that Blew Anot­her Ho­le
in the Euro”, Mo­ney Mor­ning, april, 25. 2012.
Cro­oks, Jack, “If it works for ECB…”, Black Swan, April 03, 2012.
Cro­oks, Jack, Cur­rency Cur­rents, Black Swan Ca­pi­tal, August 13,
2013.
Cro­oks, Jack, Cur­rency Cur­rents, Black Swan Ca­pi­tal, August 30,
2013.
BIS Lo­ca­ti­o­nal Sta­ti­stics, Ta­ble 5A: Cross-bor­der euro-de­no­mi­na­ted cla­
ims and li­a­bi­li­ti­es of euro­zo­ne banks
“BIS re­ports Bank Ex­po­su­re to Euro area co­un­tri­es fa­cing mar­ket pres­
su­re” (by Cal­cu­la­te Risk), BIS Qu­ar­terly Re­vi­ew, Ju­ne 2010.
Sta­te­ment by the He­ads of Sta­te or Go­ver­ne­ment of the Euro Area
and EU In­sti­tu­ti­ons, July, 2011.
“How much ti­me is left on the clock”, The Eco­no­mist, No­vem­ber
21, 2011. by R.A.
“Cur­rent Cur­rency Co­nun­drum: Dol­lar and Euro de­pen­den­ce is a
hu­ge risk”, Black Swan Ca­pi­tal, Fe­bru­ary 16, 2012.
Euro­stat
Strat­for Glo­bal In­tel­li­gen­ce
www.blac­kswan­tra­ding.com

160
Ју Хонг­џун* УДК 327+339.92(510:4-11-191.2)(510:497.11)

ПРО­МО­ВИ­СА­ЊЕ ОД­НО­СА ИЗ­МЕ­ЂУ КИ­НЕ

И СРЕД­ЊЕ И ИС­ТОЧ­НЕ ЕВРО­ПЕ, И ОД­НО­СА
ИЗ­МЕ­ЂУ КИ­НЕ И СР­БИ­ЈЕ ЗА ПО­С ТИ­ЗА­ЊЕ
БО­ЉЕГ РАЗ­ВО­ЈА

Са­же­так

Аутор кон­ста­ту­је да ути­цај Ки­не у Сред­њој и Ис­точ­

ној Евро­пи бр­зо ра­сте. За са­да, он је нај­ви­ше за­сту­пљен
у до­ме­ну тр­го­ви­не, ин­ве­сти­ци­ја, фи­нан­си­ја, ула­га­ња у
ин­фра­струк­ту­ру, ту­ри­зам и не­ке про­из­вод­не гра­не,
те у раз­ли­чи­тим ви­до­ви­ма по­ли­тич­ке, кул­тур­не, на­
уч­не и дру­ге са­рад­ње. То сте­пен ме­ђу­за­ви­сно­сти два
на­ве­де­на европ­ска ре­ги­о­на, на јед­ној стра­ни, и Ки­не, на
дру­гој стра­ни, пер­ма­нент­но по­ди­же на све ви­ши ни­во.
У но­ве од­но­се укљу­че­на је и Ср­би­ја, ко­ја са Ки­ном има
тра­ди­ци­о­нал­но при­ја­тељ­ске ве­зе. Ки­на пру­жа кон­
крет­ну по­др­шку Ср­би­ји у ве­о­ма де­ли­кат­ном раз­до­бљу
– ка­да су угро­же­ни ње­на те­ри­то­ри­јал­на це­ло­ви­тост
и еко­ном­ски оп­ста­нак. Иако из­ме­ђу две зе­мље по­сто­ји
тзв. стра­те­шко парт­нер­ство, Ки­на је у бу­дућ­но­сти
за­ин­те­ре­со­ва­на за ин­тен­зив­ни­је по­ве­зи­ва­ње и за дру­
ге об­ли­ке са­рад­ње. Из­ван­ре­дан ге­о­по­ли­тич­ки по­ло­жај
Ср­би­је на Бал­ка­ну пред­ста­вља зна­ча­јан по­тен­ци­јал за
оства­ре­ње обо­стра­них ин­те­ре­са.
Кључ­не ре­чи: евро­а­зиј­ство, тр­го­ви­на, ја­ча­ње са­рад­
ње, Сред­ња и Ис­точ­на Евро­па, Ср­би­ја, Ки­на.

Еми­нент­ни бри­тан­ски ге­о­по­ли­ти­чар Хел­форд Ме­кин­дер

(Hal­ford Mac­kin­der) је имао јед­ну по­зна­т у из­ја­ву: „Онај ко
упра­вља Ис­точ­ном Евро­пом упра­вља He­ar­tland-ом; онај ко
*
За­ме­ник ми­ни­стра за Ме­ђу­на­род­ни раз­вој у Цен­трал­ном ко­ми­те­т у Ко­му­ни­
стич­ке пар­ти­је Ки­не (IDCPC) и ди­рек­тор ки­не­ског Цен­тра за сту­ди­је са­вре­
ме­ног све­та (CCCWS)

161
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

упра­вља He­ar­tland-ом, упра­вља Свет­ским остр­вом; онај ко

упра­вља Свет­ским остр­вом, упра­вља све­том“. Ка­ко се ге­о­по­
ли­тич­ка те­ор ­ и­ја раз­ви­ја, Ме­кин­де­ро­ва те­о­ри­ја се су­о­ча­ва са
све ви­ше пи­та­ња и кри­ти­ка, али то не мо­же да осла­би стра­
те­шку по­зи­ци­ју Сред­ње и Ис­точ­не Евро­пе у све­т у, по­го­то­во
у евро­а­зиј­ској ге­о­по­ли­ти­ци. Ка­да се по­гле­да уна­зад у свет­ску
исто­ри­ју, од древ­не Грч­ке до Ма­ке­до­ни­је, Са­ра­јев­ског атен­
та­та до за­вр­шет­ка Хлад­ног ра­та, Сред­ња и Ис­точ­на Евро­па
има­ле су вр­ло зна­чај­ну уло­гу у на­прет­ку људ­ског раз­во­ја.
За­јед­но са раз­во­јем мул­ти­по­ла­ри­зма, еко­ном­ске гло­ба­ли­за­
ци­је и дру­штве­не ин­фор­ма­ти­за­ци­је, ко­ег­зи­сти­ра­ју раз­ли­чи­
те вред­но­сти, иде­о­ло­ги­је, ин­сти­т у­ци­је и раз­вој­ни си­сте­ми.
Кон­фрон­та­ци­ја и ко­му­ни­ка­ци­ја из­ме­ђу њих омо­гу­ћу­ју уза­
јам­но уче­ње, кул­т ур­ну фу­зи­ју и ин­те­гра­ци­ју ци­ви­ли­за­ци­ја.
Сме­ште­не у гра­нич­ном под­руч­ју раз­ли­чи­тих ци­ви­ли­за­ци­ја
и про­ла­зе­ћи кроз те­шку тран­сфор­ма­ци­ју, др­жа­ве Сред­ње и
Ис­точ­не Евро­пе се још увек су­сре­ћу са ни­зом ди­ле­ма, укљу­
чу­ју­ћи ту и про­бле­ме на­ци­ја, ре­ли­ги­ја, иде­о­ло­ги­ја, ин­сти­т у­
ци­ја итд. И упра­во због то­га, ис­тра­жи­ва­ње др­жа­ва Сред­ње и
Ис­точ­не Евро­пе зна­чај­но је за чи­та­во људ­ско дру­штво.
Иако је кон­цепт евро­а­зиј­ства по­те­као из ин­тро­спек­ци­је и
ис­тра­жи­ва­ња пу­та раз­во­ја од стра­не Ру­са, то ви­ше ни­је са­
мо ру­ски кон­цепт. Не­ке дру­ге др­жа­ве, као што је Тур­ска, та­
ко­ђе има­ју сво­је вла­сти­то евро­а­зиј­ство. У ства­ри, чак и оне
др­жа­ве ко­је још увек ни­с у при­хва­ти­ли овај кон­цепт та­ко­ђе
раз­ми­шља­ју о слич­ним пред­ло­зи­ма. Као је­дан тренд у раз­ми­
шља­њу, ови пред­ло­зи ути­ца­ли су на на­ци­о­нал­не стра­те­ги­је
и у ге­о­кул­т ур­ној и у ге­о­по­ли­тич­кој ди­мен­зи­ји. На при­мер, у
др­жа­ва­ма Сред­ње и Ис­точ­не Евро­пе пре­о­вла­ђу­ју де­ба­те ка­
ко по­сту­па­ти пре­ма ве­за­ма из­ме­ђу Евро­пе и евро­а­зиј­ске ин­
те­гра­ци­је и ве­за­ма из­ме­ђу евро­а­зиј­ске и евро­а­тлант­ске ин­
те­гра­ци­је. У слич­ном сми­слу ки­не­ски на­род се кон­стант­но
ре­де­фи­ни­ше: да ли је Ки­на јед­на ис­точ­но­а­зиј­ска др­жа­ва или
јед­на азиј­ска др­жа­ва, шта је наш за­јед­нич­ки циљ итд. Ова пи­
та­ња, ко­ја од­сли­ка­ва­ју про­бле­ме ко­ји се од­но­се на кул­т у­ре,
иден­ти­те­те и раз­вој­не стра­те­ги­је, по­ве­за­ле су нас за­јед­но и
про­мо­ви­шу фор­ми­ра­ње дру­штве­не за­јед­ни­це.

162
Ју Хонг­џун ПРО­МО­ВИ­СА­ЊЕ ОД­НО­СА ИЗ­МЕ­ЂУ КИ­НЕ И ...

Тр­го­ви­на из­ме­ђу Ки­не и др­жа­ва Сред­ње и Ис­точ­не Евро­

пе да­ти­ра још из древ­них вре­ме­на. Још пре 2.000 го­ди­на „Пут
сви­ле“ је бли­ско по­ве­зао ове две стра­не. Ве­ћи­на др­жа­ва Сред­
ње и Ис­точ­не Евро­пе је ус­по­ста­ви­ла ди­пло­мат­ске ве­зе са На­
род­ном Ре­пу­бли­ком Ки­ном од­мах на­кон ње­ног осни­ва­ња,
отва­ра­ју­ћи но­во по­гла­вље у на­шим при­ја­тељ­ским од­но­си­ма.
У то­ку не­ко­ли­ко про­те­клих де­це­ни­ја, иако су ме­ђу­на­род­на
и уну­тра­шња си­т у­а­ци­ја на обе стра­не пре­тр­пе­ле ве­ли­ке из­
ме­не, ове две стра­не су ужи­ва­ле ме­ђу­соб­но по­што­ва­ње, ме­
ђу­соб­но по­ве­ре­ње, ме­ђу­соб­но раз­у­ме­ва­ње и ме­ђу­соб­ну по­
др­шку. На­ше тра­ди­ци­о­нал­но при­ја­тељ­ство се кон­стант­но
про­ду­бљи­ва­ло и са­рад­ња у раз­ли­чи­тим обла­сти­ма је на­пра­
ви­ла из­ван­ре­дан на­пре­дак. От­ка­ко смо ушли у овај но­ви век,
од­но­си Ки­не и др­жа­ва Сред­ње и Ис­точ­не Евро­пе су се по­
сте­пе­но раз­ви­ја­ли у јед­ном прав­цу, ко­ји се са­сто­јао од ви­ше
ка­на­ла, ши­ро­ког спек­тра и ду­бо­ког ни­воа. Пре све­га, убр­за­но
ра­сте дво­смер­на тр­го­ви­на. У 2000. го­ди­ни тр­го­ви­на Ки­не са
др­жа­ва­ма Сред­ње и Ис­точ­не Евро­пе из­но­си­ла је са­мо три би­
ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра. У 2011. го­ди­ни ова ци­фра је до­шла
до 52,9 би­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра, што је го­ди­шњи про­се­чан
раст од 32%. Дру­го, до­шло је до про­цва­та дво­смер­ног ин­ве­
сти­ра­ња. Др­жа­ве Сред­ње и Ис­точ­не Евро­пе су отво­ри­ле око
2.000 пред­у­зе­ћа у Ки­ни. И ин­ве­сти­ра­ње ки­не­ских пред­у­зет­
ни­ка у овим др­жа­ва­ма је та­ко­ђе за­бе­ле­жи­ло ди­на­ми­чан раст.
Тре­ће, обла­сти са­рад­ње су се про­ши­ри­ле. Као до­да­так тра­
ди­ци­о­нал­ној тр­го­ви­ни и ин­ве­сти­ра­њу, на­ша са­рад­ња у обла­
сти фи­нан­си­ја, ту­ри­зма, за­ко­но­дав­ства, еко­но­ми­је и ин­фра­
струк­т у­ре је по­сте­пе­но на­ра­ста­ла. У исто вре­ме, не­вла­ди­на
са­рад­ња и ме­ђу­соб­но осе­ћа­ње бли­ско­сти су кон­стант­но ја­ча­
ли. Че­твр­то, ме­ха­ни­зми са­рад­ње су по­бољ­ша­ни. По­след­њих
го­ди­на би­ло је пот­пи­са­но мно­штво би­ла­те­рал­них спо­ра­зу­ма
о еко­ном­ској, ин­ду­стриј­ској, на­уч­ној и тех­но­ло­шкој са­рад­њи,
пру­жа­ју­ћи чвр­сту ин­сти­т у­ци­о­нал­ну га­ран­ци­ју за еко­ном­ску
са­рад­њу и тр­го­ви­ну из­ме­ђу ове две стра­не. Ме­ха­ни­зам за­
јед­нич­ке еко­ном­ске ко­ми­си­је ко­ји је ус­по­ста­вљен мо­же да се
ба­ви глав­ним пи­та­њи­ма у на­шој по­слов­ној са­рад­њи кроз ре­
дов­не кон­с ул­та­ци­је. По­врх то­га, раз­ли­чи­те вр­сте по­слов­них
фо­ру­ма, из­ло­жби про­из­во­да и тр­го­вач­ких сај­мо­ва ко­је смо

163
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

одр­жа­ли мо­гу да пру­же ва­жне осно­ве за по­слов­не гру­па­ци­је

да ин­тен­зи­ви­ра­ју раз­ме­ну и са­рад­њу.
Тре­нут­но, Ки­на и зе­мље Сред­ње и Ис­точ­не Евро­пе по­ста­
ју све ви­ше ме­ђу­за­ви­сне, бу­ду­ћи да ра­сту њи­хо­ви за­јед­нич­ки
ин­те­ре­си. Пред­у­зе­ћа са обе стра­не има­ју ја­ку же­љу за ду­бљом
са­рад­њом. Исти­на је да је обим тр­го­ви­не и ин­ве­сти­ци­ја још
увек ре­ла­тив­но скро­ман, али еко­но­ми­је обе стра­не су ја­ко
ком­пле­мен­тар­не, има­мо ве­ли­ки по­тен­ци­јал и ши­ро­ку пер­
спек­ти­ву за по­слов­ну са­рад­њу. Ки­на не­гу­је сво­је тра­ди­ци­о­
нал­но и ду­бо­ко при­ја­тељ­ство са др­жа­ва­ма Сред­ње и Ис­точ­не
Евро­пе. Она у њи­ма про­на­ла­зи јед­ног по­у­зда­ног при­ја­те­ља и
кључ­ног парт­не­ра у са­рад­њи. Ки­на сма­тра др­жа­ве Сред­ње и
Ис­точ­не Евро­пе за стра­те­шки при­ор ­ и­тет у при­ме­ни сво­је тр­
го­вин­ске ди­вер­зи­фи­ка­ци­је и стра­те­ги­ја на гло­бал­ном тр­жи­
шту. Због то­га, Ки­на је спрем­на да ра­ди са др­жа­ва­ма Сред­ње
и Ис­точ­не Евро­пе у ино­ви­ра­њу на­чи­на са­рад­ње и у ши­ре­њу
обла­сти са­рад­ње. Си­гур­но је да ће та еко­ном­ска и тр­го­вин­ска
са­рад­ња из­ме­ђу две стра­не до­сти­ћи ве­ћи обим, ши­ри спек­тар
и ду­бљи ни­во.
Ки­на има ду­бо­ко тра­ди­ци­о­нал­но при­ја­тељ­ство са Ср­би­
јом. Две зе­мље су 1955. го­ди­не ус­по­ста­ви­ле зва­нич­не ди­пло­
мат­ске од­но­се. У не­ко­ли­ко по­след­њих де­це­ни­ја ме­ђу­на­род­на
и уну­тра­шња си­т у­а­ци­ја и у Ки­ни и у Ср­би­ји се мно­го про­
ме­ни­ла, док су се од­но­си ме­ђу њи­ма не­сме­та­но раз­ви­ја­ли.
У 1990-им го­ди­на­ма, ка­да је ју­го­сло­вен­ски на­род па­тио због
рат­не тра­ге­ди­је, ки­не­ска вла­да и на­род су чвр­сто ста­ја­ли уз ју­
го­сло­вен­ски на­род. У 2006. го­ди­ни, ка­да је Ср­би­ја на­сле­ди­ла
ме­ђу­на­род­но-прав­ни ста­т ус Ср­би­је и Цр­не Го­ре, Ки­на је пра­
во­вре­ме­но про­ме­ни­ла име ам­ба­са­де из „Ам­ба­са­да На­род­не
Ре­пу­бли­ке Ки­не у Ср­би­ји и Цр­ној Го­ри“ у „Ам­ба­са­да На­род­не
Ре­пу­бли­ке Ки­не у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји“. У ав­гу­сту 2009. го­ди­не
Ки­на и Ср­би­ја су об­ја­ви­ле за­јед­нич­ко са­оп­ште­ње о од­лу­ци да
из­гра­де стра­те­шко парт­нер­ство, отва­ра­ју­ћи јед­ну но­ву стра­
ни­цу у од­но­с у Ки­не и Ср­би­је. По­след­њих го­ди­на две стра­не
су одр­жа­ле бли­ске кон­так­те на ви­со­ком ни­воу и про­ду­би­ле
по­ли­тич­ко по­ве­ре­ње. У ме­ђу­вре­ме­ну, Ки­на и Ср­би­ја су одр­
жа­ле бли­ску ко­му­ни­ка­ци­ју и ме­ђу­соб­ну по­др­шку у ме­ђу­на­
род­ним од­но­си­ма. Обе стра­не ин­си­сти­ра­ју да љу­ди из раз­

164
Ју Хонг­џун ПРО­МО­ВИ­СА­ЊЕ ОД­НО­СА ИЗ­МЕ­ЂУ КИ­НЕ И ...

ли­чи­тих др­жа­ва има­ју пра­ва да ода­бе­ру пут раз­во­ја у скла­ду

са сво­јим вла­сти­тим окол­но­сти­ма. Раз­ли­ка у ин­сти­т у­ци­ја­ма,
иде­о­ло­ги­ја­ма и си­сте­ми­ма вред­но­сти не би тре­ба­ло да бу­де
пре­пре­ка у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма. Ки­на по­шту­је су­ве­ре­ну
не­за­ви­сност, те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет и пут раз­во­ја Ср­би­је.
И Ки­на це­ни по­др­шку Ср­би­је у од­ре­ђе­ним пи­та­њи­ма. Ки­на
по­шту­је те­жњу Ср­би­је да се укло­пи у про­цес европ­ске ин­те­
гра­ци­је. Ки­на је вољ­на да про­ду­би уза­јам­ну ко­ри­сну са­рад­њу
са Ср­би­јом и да по­гу­ра стра­те­шко парт­нер­ство да до­стиг­не
да­љи раз­вој.
Уз здрав раз­вој по­ли­тич­ких од­но­са, ове две стра­не та­ко­ђе
ак­тив­но про­мо­ви­шу еко­ном­ску и кул­т ур­ну са­рад­њу. Ме­ђу­
пар­тиј­ска и пар­ла­мен­тар­на са­рад­ња су у кон­стант­ном по­ра­
сту. Са­рад­ња у кул­т ур­ном, обра­зов­ном, на­уч­ном, тех­но­ло­
шком, спорт­ском, по­љо­при­вред­ном и вој­ном сек­то­ру је на
чвр­стим осно­ва­ма. Раз­ме­на на ло­кал­ном ни­воу и ме­ђу љу­ди­
ма је у по­ра­сту. Дво­смер­на тр­го­ви­на ра­сте кон­ти­ну­ир ­ а­ном
бр­зи­ном. У 2011. го­ди­ни тр­го­ви­на из­ме­ђу Ки­не и Ср­би­је је
до­сти­гла 475 ми­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра, са ра­стом од 18,7%.
У 2012. го­ди­ни до­сти­гла је 514,5 ми­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­
ра, са ра­стом од 8,5%. На­рав­но, мо­ра­мо да пре­по­зна­мо да је
обим дво­смер­не тр­го­ви­не још увек ре­ла­тив­но ни­зак, та­ко да
би­смо мо­ра­ли у сле­де­ћим го­ди­на­ма да на­ста­ви­мо наш на­пор
на ја­ча­њу по­ли­тич­ке ко­му­ни­ка­ци­је, ши­ре­ћи обим тр­го­ви­не
и ме­ђу­соб­ног ин­ве­сти­ра­ња, про­ду­бљу­ју­ћи и кул­т ур­ну ко­му­
ни­ка­ци­ју. Рад на вид­ној ко­ри­сти за љу­де у обе др­жа­ве је на­ша
ве­ли­ка исто­риј­ска ми­си­ја.

Yu Hon­gjun
PRO­MO­TING CHI­NA-CEN­TRAL EASTERN EURO­PE AND
CHI­NA-SER­BIA RE­LA­TI­ONS TO AC­HI­E­VE GRE­A­TER DE­
VE­LOP­MENT

Re­su­me

Star­ting from Mac­kin­der's po­stu­la­tes abo­ut im­por­tan­ce of

the Cen­tral and Eastern Euro­pe in the in­ter­na­ti­o­nal af­fa­

165
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

irs, we can con­clu­de that the­se re­gi­ons play a pi­vo­tal ro­le

in the up­co­ming Eura­si­a­nism and mul­ti­po­la­rism. Wit­ho­ut
denying that Eura­si­a­nism ori­gi­nally co­mes from a Rus­sian
ge­o­po­li­ti­cal tho­ught, now ot­her sta­tes and ci­vi­li­za­ti­ons ha­ve
the­ir own ap­pro­ach to this con­cept, and vi­sion of polycen­
tric world or­der.Chi­na is among them, as ri­sing po­wer in
va­ri­o­us aspects. Sin­ce it is the most po­wer­ful autoc­htho­no­us
po­wer in Eura­sia, glo­bally con­fron­ted with the U.S., con­se­
qu­ently, its in­flu­en­ce in Cen­tral and Eastern Euro­pe is gro­
wing no­ti­ce­ably. For now, it is the most re­pre­sen­ted in the
fi­eld of tra­de, in­vest­ment, fi­nan­ce, in­fra­struc­tu­re, to­u­rism
and so­me ma­nu­fac­tu­ring sec­tors, and al­so in dif­fe­rent as­
pects of the po­li­ti­cal, cul­tu­ral, sci­en­ti­fic and ot­her co­o­pe­ra­
tion. This in­ter­de­pen­den­ce bet­we­en two Euro­pean re­gi­ons
on the one hand, and Chi­na on the ot­her hand, is ra­i­sed to
hig­her le­vels. This new re­la­ti­on­ship al­so in­vol­ves Ser­bia,
which has tra­di­ti­o­nally good re­la­ti­ons with Chi­na. Chi­na
pro­vi­des con­cre­te sup­port to Ser­bia in a very de­li­ca­te pe­riod
- when its ter­ri­to­rial in­te­grity and eco­no­mic sur­vi­val are
thre­a­te­ned. Alt­ho­ugh the­re is stra­te­gic part­ner­ship bet­we­en
two co­un­tri­es, Chi­na is in­te­re­sted in in­ten­sifying of the re­la­
ti­ons and ot­her forms of co­o­pe­ra­tion. Out­stan­ding ge­o­po­li­ti­
cal po­si­tion of Ser­bia in the Bal­kans has sig­ni­fi­cant po­ten­tial
for the re­a­li­za­tion of mu­tual in­te­rests.
Key words: Eura­si­a­nism, tra­de, strengthe­ning co­o­pe­ra­tion,
Cen­tral and Eastern Euro­pe, Ser­bia, Chi­na.

Ю Хонгджун
ПРО­ДВИ­ЖЕ­НИЕ ОТ­НО­ШЕ­НИЙ МЕ­ЖДУ КИ­ТА­ЕМ
И СРЕД­НЕЙ И ВО­С ТОЧ­НОЙ ЕВРО­ПЫ И
ОТ­НО­ШЕ­НИЙ МЕ­ЖДУ КИ­ТА­ЕМ И СЕР­БИ­ЕЙ
С ЦЕ­ЛЬЮ ДО­С ТИ­ЖЕ­НИЯ ЛУЧ­ШЕ­ГО РАЗ­ВИ­ТИЯ

Ре­зю­ме

На­чи­ная с по­сту­ла­та­ми Ма­кин­де­ра, о ва­жно­сти

Цен­тра­ль­ной и Во­сточ­ной Евро­пы в ми­ро­вых де­лах,
пра­ви­ль­но сде­ла­ть вы­вод, что эти ре­ги­о­ны игра­ют

166
Ју Хонг­џун ПРО­МО­ВИ­СА­ЊЕ ОД­НО­СА ИЗ­МЕ­ЂУ КИ­НЕ И ...

клю­че­вую ро­ль в пред­сто­я­щ­ем евра­зи­й­стве и мно­го­по­

ляр­но­сти. Не отри­цая что евра­зи­й­ство ро­дом из рус­
ской ге­о­по­ли­ти­че­ской мы­сли, в на­сто­я­щ­ее вре­мя дру­гие
го­су­дар­ства и ци­ви­ли­за­ции с на­и­бо­ль­ше­го ма­те­ри­ка
на Зе­мле име­ют свой соб­ствен­ный под­ход к этой кон­
цеп­ции и соб­ствен­ное ви­де­ние по­ли­цен­трич­но­го ми­ро­
по­ряд­ка. Сре­ди них и Ки­тай - дер­жа­ва в мно­го­мер­ном
по­дъ­е­ме. По­то­му что она са­мая мо­щ­ная мест­ная си­ла
в Евра­зии и на гло­ба­ль­ном уров­не ча­ще стал­ки­ва­ют­
ся с США, сле­до­ва­те­ль­но, ее вли­я­ние в Цен­тра­ль­ной
и Во­сточ­ной Евро­пе за­мет­но рас­тет. На дан­ный мо­
мент оно пред­ста­вле­но в обла­стях тор­го­вли, ин­ве­
сти­ций, фи­нан­сов, ин­ве­сти­ций в ин­фра­струк­ту­ру и
не­ко­то­рых про­из­вод­ствен­ных сек­то­рах и в раз­лич­ных
фор­мах по­ли­ти­че­ско­го, ку­ль­тур­но­го, на­уч­но­го и ино­го
со­труд­ни­че­ства. Сте­пе­нь вза­и­мо­за­ви­си­мо­сти стран
Цен­тра­ль­ной и Во­сточ­ной Евро­пы, с од­ной сто­ро­ны,
и Ки­тая, с дру­гой сто­ро­ны, по­сто­ян­но по­вы­ша­ет­ся до
бо­лее вы­со­ких уров­ней. В но­вых от­но­ше­ни­ях уча­ству­
ет и Сер­бии, ко­то­роя с Ки­та­ем име­ет тра­ди­ци­он­но
дру­же­ствен­ные свя­зи. Ки­тай под­дер­жи­ва­ет Сер­бию в
де­ли­кат­ном пе­ри­о­де - ког­да под угро­зой ее тер­ри­то­
ри­а­ль­ная це­лост­но­сть и эко­но­ми­че­ское вы­жи­ва­ние.
Хо­тя ме­жду эти­ми дву­мья стра­на­ми су­щ­е­ству­ет тн.
Стра­те­ги­че­ское парт­нер­ство, в бу­ду­щ­ем во­змо­жны и
дру­гие фор­мы со­труд­ни­че­ства. За­ме­ча­те­ль­ное ге­о­по­
ли­ти­че­ское по­ло­же­ние Сер­бии на Бал­ка­нах, да­ет зна­
чи­те­ль­ный по­тен­ци­ал для ре­а­ли­за­ции вза­им­ных ин­
те­ре­сов.
Клю­че­вые сло­ва: евра­зи­й­ство, тор­го­вля, укре­пле­ние
со­труд­ни­че­ства, Сред­няя и Во­сточ­ная Евро­па, Сер­
бия, Ки­тай.

167
Yu Hongjun* УДК 327+339.92(510:4-11-191.2)(510:497.11)

PROMOTING CHINA-CENTRAL EASTERN

EUROPE AND CHINA-SERBIA RELATIONS TO
ACHIEVE GREATER DEVELOPMENT

Abstract

The author claims that China’s influence in Central and East-

ern Europe is rapidly growing. For now, it is the most repre-
sented in the field of trade, investment, finance, infrastruc-
ture, tourism and some manufacturing sectors, and also in
different aspects of the political, cultural, scientific and other
cooperation. This interdependence between two European
regions on the one hand, and China on the other hand, is
raised to higher levels. This new relationship also involves
Serbia, which has traditionally good relations with China.
China provides concrete support to Serbia in a very delicate
period - when its territorial integrity and economic survival
are threatened. Although there is strategic partnership be-
tween two countries, China is interested in intensifying of
the relations and other forms of cooperation. Outstanding
geopolitical position of Serbia in the Balkans has significant
potential for the realization of mutual interests.
Key words: Eurasianism, trade, strengthening cooperation,
Central and Eastern Europe, Serbia, China.

The British eminent Geopolitician Halford Mackinder had a fa-

mous remark: “Who rules Eastern Europe commands the Heart-
land; Who rules the Heartland commands the World Island; Who
rules the World Island commands the World.” With the develop-
ment of geopolitical theory Mackinder’s theory is facing more
and more queries and criticism, but this can’t weaken Central and
*
Vice Minister of the International Development of Central Committee of Com-
munist Party of China (IDCPC), Director of China Center for Contemporary
World Studies (CCCWS)

169
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Eastern Europe’s (CEE) strategic position in the world especially

in Eurasian geopolitics. Looking back to the world history, from
Ancient Greece to Macedonia, Sarajevo Assassination to the end
up of Cold War, CEE has played a very significant role in pushing
human development. Along with the development of multi-po-
larization, economic globalization and social informationization,
different values, ideologies, institutions and developing modes
co-exist. The confrontation and communication between them
facilitate the mutual learning, cultural fusion, and civilization in-
tegration. Located in the border region of different civilizations
and undergoing a difficult transformation, CEE countries are still
facing a variety of dilemmas, including problems of nations, reli-
gions, ideologies, institutions and so on. Well, just because of this,
the explorations of CEE countries are significant for the whole hu-
man society.
Though the concept of Eurasianism originated from the Rus-
sians’ introspection and exploration of their developing road, it is
no longer just a Russian concept. Some other countries like Tur-
key also have their own Eurasianism. In fact, even those countries
which still don’t have this concept are also thinking about similar
propositions. As a trend of thought, these propositions have af-
fected the national strategies in dimensions of both geo-cultures
and geopolitics. For example, the debates on how to deal with the
relations between Europe and Eurasian integration, and the rela-
tions between Eurasian and Euro-Atlantic integration are prevail-
ing in CEE. In a similar vein, Chinese people are constantly re-
defining themselves: is China an East Asian Country or an Asian
Country, what is our common goal, and so on. These questions,
which reflect problems about cultures, identities, and developing
strategies, have linked us together and are promoting the forma-
tion of human community.
The exchanges between China and CEE date back to ancient
times. As early as over 2000 years ago, the “silk road” has closely
linked the two sides together. Most countries in CEE established
diplomatic ties with the People’s Republic of China immediately
after its founding, opening a new chapter of our friendly relations.
Over the past several decades, although the international and do-
mestic situations of both sides have undergone big changes, the

170
Yu Hongjun PROMOTING CHINA-CENTRAL EASTERN EUROPE ...

two sides always enjoyed mutual respect, mutual trust, mutual un-
derstanding and mutual support. Our traditional friendship has
constantly deepened and cooperation in various fields has made
tremendous progress. Since we entered the new century, China
and CEE relations develop gradually in a multi-channel, wide-
range, and deep-level direction. First, the two-way trade grows
rapidly. In 2000, China’s trade with CEE countries was only 3 bil-
lion U.S. dollars. In 2011, this figure came to 52.9 Billion U.S. dol-
lars, representing an annual average growth of 32 percent. Second,
the two-way investment has been burgeoning. CEE countries have
set up approximately 2000 enterprises in China. And investment
by Chinese enterprises in these countries has also seen dynamic
growth. Third, cooperation areas have been expanding. In addi-
tion of the traditional trade and investment, our cooperation in
finance, tourism, legal service, green economy and infrastructure
has gradually increased. In the same time, the non-government
exchanges and mutual sense of identity have been constantly
strengthened. Fourth, the cooperation mechanisms have been im-
proving. A series of bilateral agreements on economic, industrial,
scientific and technological cooperation have been signed in re-
cent years, providing sound institutional guarantee for economic
cooperation and trade between the two sides. The joint economic
commission mechanism which has been put in place can address
major issues in our business cooperation through regular con-
sultations. Moreover, various kinds of business forums, products
exhibitions and trade fairs we have held can provide important
platforms for business community to intensify exchange and co-
operation.
Currently, the two sides are becoming increasingly interde-
pendent with growing common interest. Enterprises from the
two sides have a strong wish for deeper cooperation. It is true
that the trade and investment scale is still relatively modest, but
as the economies of the two sides are highly complementary, we
have great potential and broad prospect for business cooperation.
China cherishes its time-honored and deep friendship with the
CEE countries. We find in you a reliable friend and key partner in
cooperation. China takes CEE as a strategic priority to implement
its market diversification and “go global” strategies. So, China
stands ready to work with CEE countries to innovate cooperation

171
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ways and broaden cooperation areas. It is sure that the economic

and trade cooperation between the two sides will come to a larger
scale, broader scope and deeper level.
China has deep traditional friendship with Serbia. In 1955, the
two sides established formal diplomatic relationship. In the past
several decades, the international situation and domestic situa-
tions of both the two sides have changed a lot while China-Serbia
relationship enjoyed a smooth development. In the 1990s, when
Yugoslavian people were suffering the disaster of war, Chinese
government and people firmly stood with Yugoslavian people. In
2006, when Serbia inherited the status of Serbia and Montenegro
in international law, China timely changed the embassy’s name
from “Embassy of the people’s Republic of China in Serbia and
Montenegro” to “Embassy of People’s Republic of China in the
Republic of Serbia”. In August of 2009, China and Serbia issued
a joint statement on the decision to build a strategic partnership,
opening a new page of China-Serbia relationship. In recent years,
the two sides maintained close high-level contacts and deepened
political trust. Meanwhile, the two sides maintained close com-
munication and mutual support in international affairs. Both sides
insist that, people from different countries have rights to choose
the development road according to their own circumstances. The
difference of institutions, ideologies and values system shouldn’t
be an obstacle of international relations. China respects Serbia’s
sovereign independence, territorial integrity, and the develop-
ment road. And China appreciates Serbia’s support in certain is-
sues. China respects Serbia’s strive to blend in the process of Euro-
pean integration. China is willing to deepen China-Serbia mutual
beneficial cooperation and push the strategic partnership to gain
further development.
Along with the healthy development of political relations, the
two sides also actively promote economical and cultural coopera-
tion. The inter-party exchanges and parliamentary exchanges are
in a trend of constantly increasing. The cooperation in terms of
culture, education, science, technology, sports, agriculture, mili-
tary sector are in a sound situation. The local and people-to-peo-
ple exchanges are on the rise. The two-way trade is growing with a
sound development momentum. In 2011, China-Serbia trade has

172
Yu Hongjun PROMOTING CHINA-CENTRAL EASTERN EUROPE ...

come to 475 U.S. million dollars, with a growth of 18.7%. In 2012,

this figure has come to 514.5 million U.S. dollars, with an increase
of 8.5%. Of course, we need to recognize that the two-way trade
volume is still relatively low, so in future years, we should continue
our endeavor of strengthening political communication, enlarg-
ing the trade and mutual investment volume, and deepening cul-
tural communication. Working for the people’s tangible benefits
of the two countries is our great historical mission.

Ју Хонгџун
ПРОМОВИСАЊЕ ОДНОСА ИЗМЕЂУ КИНЕ
И СРЕДЊЕ И ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ И ОДНОСА
ИЗМЕЂУ КИНЕ И СРБИЈЕ ЗА ПОСТИЗАЊЕ
БОЉЕГ РАЗВОЈА

Резиме

Полазећи од Мекиндерових постулата о значају Средње

и Источне Европе у светским односима, исправно је
закључити да ће ови региони играти кључну улогу
и у долазећем евроазијству и мултиполаризму. Не
оспоравајући да евроазијство изворно потиче из
руске геополитичке мисли, данас и друге државе
и цивилизације са највећег копна на Земљи имају
сопствени приступ овој концепцији и своје виђење
полицентричног устројства света. Међу њима је и
Кина – сила у вишедимензионалном успону. Будући да је
она најмоћнија аутохтона сила у Евроазији и да се на
глобалном плану све више сучељава са САД, следствено,
њен утицај у Средњој и Источној Европи уочљиво
расте. За сада, он је заступљен у домену трговине,
инвестиција, финансија, улагања у инфраструктуру
и неке производне гране, те у различитим видовима
политичке, културне, научне и друге сарадње. То степен
међузависности Средње и Источне Европе, на једној
страни, и Кине, на другој страни, перманентно подиже
на све виши ниво. У нове односе укључена је и Србија,
која са Кином има традиционално пријатељске везе.

173
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Кина пружа подршку Србији у деликатном раздобљу –

када су угрожени њена територијална целовитост и
економски опстанак. Иако између две земље постоји
тзв. стратешко партнерство, у будућности су могући
и други облици сарадње. Изванредан геополитички
положај Србије на Балкану представља значајан
потенцијал за остварење обостраних интереса.
Кључне речи: евроазијство, трговина, јачање сарадње,
Средња и Источна Европа, Србија, Кина.

Ю Хонгджун
ПРОДВИЖЕНИЕ ОТНОШЕНИЙ МЕЖДУ КИТАЕМ
И СРЕДНЕЙ И ВОСТОЧНОЙ ЕВРОПЫ И
ОТНОШЕНИЙ МЕЖДУ КИТАЕМ И СЕРБИЕЙ
С ЦЕЛЬЮ ДОСТИЖЕНИЯ ЛУЧШЕГО РАЗВИТИЯ

Резюме

Начиная с постулатами Макиндера, о важности

Центральной и Восточной Европы в мировых делах,
правильно сделать вывод, что эти регионы играют
ключевую роль в предстоящем евразийстве и многопо-
лярности. Не отрицая что евразийство родом из рус-
ской геополитической мысли, в настоящее время другие
государства и цивилизации с наибольшего материка
на Земле имеют свой собственный подход к этой кон-
цепции и собственное видение полицентричного миро-
порядка. Среди них и Китай - держава в многомерном
подъеме. Потому что она самая мощная местная сила
в Евразии и на глобальном уровне чаще сталкивают-
ся с США, следовательно, ее влияние в Центральной
и Восточной Европе заметно растет. На данный мо-
мент оно представлено в областях торговли, инвес-
тиций, финансов, инвестиций в инфраструктуру и
некоторых производственных секторах и в различных
формах политического, культурного, научного и иного
сотрудничества. Степень взаимозависимости стран
Центральной и Восточной Европы, с одной стороны,

174
Yu Hongjun PROMOTING CHINA-CENTRAL EASTERN EUROPE ...

и Китая, с другой стороны, постоянно повышается до

более высоких уровней. В новых отношениях участву-
ет и Сербии, котороя с Китаем имеет традиционно
дружественные связи. Китай поддерживает Сербию в
деликатном периоде - когда под угрозой ее террито-
риальная целостность и экономическое выживание.
Хотя между этими двумья странами существует тн.
Стратегическое партнерство, в будущем возможны
и другие формы сотрудничества. Замечательное гео-
политическое положение Сербии на Балканах, дает
значительный потенциал для реализации взаимных
интересов.
Ключевые слова: евразийство, торговля, укрепление
сотрудничества, Средняя и Восточная Европа, Сер-
бия, Китай.

175
Дра­га­на Ми­тро­вић* УДК 327:620.9(510:5-191.2)
Дра­ган Тра­и­ло­вић**

ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ПО­СЛЕ­ДИ­ЦЕ
КИ­НЕ­СКЕ ЕНЕР­ГЕТ­СКЕ СТРА­ТЕ­ГИ­ЈЕ
У ЦЕН­ТРАЛ­НОЈ АЗИ­ЈИ***

Са­же­так

Огром­ни раст у ки­не­ској по­тра­жњи енер­ги­је, као ре­

зул­тат ње­ног бр­зог и ви­со­ког еко­ном­ског ра­ста то­ком
по­след­ње три­де­сет че­ти­ри го­ди­не из­вр­ши­ле су из­у­зе­
тан ути­цај на свет­ско тр­жи­ште енер­ген­ти­ма, као
и на ге­о­по­ли­ти­ку енер­ги­је. У на­сто­ја­њу да по­бољ­ша
сво­ју енер­гет­ску без­бед­ност по­ве­ћа­ва­ју­ћи ге­о­граф­ску
ра­зно­вр­сност ре­ги­о­на из ко­јих се снаб­де­ва наф­том и
га­сом, Ки­на се окре­ну­ла ви­ше ка Ру­си­ји и Цен­трал­ној
Ази­ји – др­жа­ва­ма парт­не­ри­ма из Шан­гај­ске ор­га­ни­за­
ци­је за са­рад­њу – ре­ги­о­ну над ко­јим се во­ди ин­тен­зив­
на ге­о­по­ли­тич­ка игра над­ме­та­ња још од 1991. Ки­не­ска
стра­те­ги­ја еко­ном­ске са­рад­ње „на прин­ци­пи­ма обо­
стра­не ко­ри­сти“ без по­ли­тич­ких пред­у­сло­ва, огром­не
фи­нан­сиј­ска сред­ства и спо­соб­ност да по­слу­је и у нај­
те­жим усло­ви­ма из­у­зет­но су оја­ча­ли ки­не­ски ге­о­по­ли­
тич­ки ути­цај у овом ре­ги­о­ну.
Kључне ре­чи: Ки­на, Цен­трал­на Ази­ја, енер­гет­ска без­
бед­ност, са­рад­ња „на прин­ци­пи­ма обо­стра­не ко­ри­
сти“, ге­о­по­ли­тич­ки ути­цај

*
Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду
**
Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град
***
Овај рад на­стао је у окви­ру про­јек­та бр. 179009, ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­
ство про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је

177
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

КИ­НЕ­СКА ЕНЕР­ГЕТ­СКА СТРА­ТЕ­ГИ­ЈА

И ЊЕ­НЕ ГЛО­БАЛ­НЕ ГЕ­О­ЕК
­ О­НОМ­СКЕ ПО­СЛЕ­ДИ­ЦЕ

Ре­корд­но ви­со­ки ви­ше­де­це­ниј­ски еко­ном­ски раст по­мо­

ћу ко­га је Ки­на су­штин­ски про­ме­ни­ла ква­ли­тет жи­во­та сво­
јих ми­ли­јар­ду и три­ста ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка1, али и по­ста­ла
гло­бал­но до­ми­нант­ни ак­тер мно­гих, пр­вен­стве­но ин­ду­стриј­
ских и тр­го­вин­ско-фи­нан­сиј­ских то­ко­ва, на­мет­нуо је са­мој
Ки­ни но­ву без­бед­но­сну прет­њу – прет­њу енер­гет­ске без­бед­
но­сти исто­вре­ме­но је учи­нив­ши моћ­ним игра­чем на гло­бал­
ном тр­жи­шту енер­ге­на­та. На­и­ме, ви­со­ке сто­пе ра­ста, без пре­
се­да­на у за­бе­ле­же­ној еко­ном­ској исто­ри­ји, то­ком три­де­сет и
че­ти­ри го­ди­не спро­во­ђе­ња „по­ли­ти­ке ре­фор­ме и отва­ра­ња“
из­но­си­ле су го­то­во 10%, то­ком ко­јих је и ки­не­ска по­тро­шња
енер­ги­је би­ла тек за ко­ји про­це­нат ни­жа2 учи­ни­ле су Ки­ну
ве­о­ма за­ви­сном од уво­за енер­ге­на­та, на­ро­чи­то наф­те и га­са.
Ти­ме ње­на стра­те­шка са­мо­до­вољ­ност би­ва угро­же­на по дру­
ги пут у исто­ри­ји На­род­не Ре­пу­бли­ке, иако су ки­не­ски ли­
де­ри тра­ди­ци­о­нал­но из­јед­на­ча­ва­ли енер­гет­ску без­бед­ност
са еко­ном­ском са­мо­до­вољ­но­шћу. Ме­ђу­тим, бу­ду­ћи да се ки­
не­ска еко­но­ми­ја уве­ћа­ла осмо­стру­ко са­мо у по­след­њих пет­
на­ест го­ди­на и по­ста­ла дру­га по ве­ли­чи­ни у све­т у3, те да је
је­ди­ни енер­гент ко­га Ки­на у из­о­би­љу има угаљ, ње­на ра­сту­
ћа за­ви­сност од уво­за енер­ге­на­та је по­ста­ла не­из­бе­жна јер је
при­ну­ђе­на да уво­зи го­то­во 60% укуп­не ко­ли­чи­не наф­те ко­
ју тро­ши, пре­ра­ђу­је или скла­ди­шти као стра­те­шке ре­зер­ве,
а то је 2012. би­ло 14% укуп­ног свет­ског уво­за си­ро­ве наф­те.
Ки­не­ско на­сто­ја­ње да пла­ни­ра­ним ре­зер­ва­ма си­ро­ве нафт­не
до­пу­ни на­мен­ски из­гра­ђе­на по­стро­је­ња, сна­жно је ути­ца­ло и
1 Де­таљ­ни­је о овом аспек­т у ки­не­ског раз­во­ја у Драгана Ми­тро­вић: „Из­во­ри и
гра­ни­це ки­не­ске мо­ћи“, По­ли­тич­ки жи­вот, бр. 1, Бе­о­град: 2011. ФПН.
2 О сто­па­ма еко­ном­ског ра­ста и ра­ста по­тро­шње енер­ги­је нај­ве­ћих при­вре­да,
укљу­чу­ју­чи и ки­не­ску, ви­де­ти у тек­сту Га­ил Твер­берг, Is it re­ally pos­si­ble to
de­co­u­ple GDP Growth from Energy Growth? до­ступ­ном на http://our­fi­ni­te­world.
com/2011/11/15/is-it-re­a lly-pos­si­ble-to-de­co­u­ple-gdp-growth-from-energy-
growth/ (при­сту­пље­но 12. ок­то­бра 2013.)
3 Пре­ма Свет­ској бан­ци, вред­ност ки­не­ског БДП из­но­си­ла је 8,36 би­ли­о­на
аме­рич­ких до­ла­ра у 2012. го­ди­ни. До­ступ­но на http://www.wor­ldbank.org/en/
co­un­try/chi­na

178
Дра­га­на Ми­тро­вић, Дра­ган Тра­и­ло­вић ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ...

ути­че на тре­нут­ну це­ну ка­ко си­ро­ве наф­те, та­ко и це­ну ње­

ног тран­спор­та тан­ке­ри­ма. Ки­на та­ко­ђе уво­зи ско­ро 30% га­са
ко­ји тро­ши, иако тек од 2007. го­ди­не тро­ши ви­ше не­го што
са­ма про­из­ве­де на го­ди­шњем ни­воу4, на­ро­чи­то због по­ра­ста
од­ре­ђе­них ин­ду­стри­ја ко­је све ви­ше ко­рист гас, али и ра­ста
га­си­фи­ка­ци­је до­ма­ћин­ста­ва у по­след­њих не­ко­ли­ко, по сто­пи
од 14% го­ди­шње
Пре­ма ана­ли­зи BP-ја, Ки­на је 2012. го­ди­не оста­ла нај­ве­ћи
свет­ски по­тро­шач енер­ге­на­та, тро­ше­ћи 21,9% укуп­не свет­ске
тра­жње за енер­ги­јом те го­ди­не5. У исто вре­ме Ки­на про­из­во­
ди 18,8% укуп­них рас­по­ло­жи­вих енер­ге­на­та у све­т у6. Иако су
наф­та и гас ре­ла­тив­но сла­бо за­сту­пље­ни у струк­т у­ри ки­не­
ске по­тро­шње фо­сил­них го­ри­ва7, у ап­со­лут­ним из­но­си­ма и
по свом ути­ца­ју у гло­бал­ним окви­ри­ма ки­не­ска енер­гет­ска
стра­те­ги­ја и ње­на ре­а­ли­за­ци­ја да­ле­ко пре­ва­зи­ла­зе су­ве­ре­ни
или ре­ги­о­нал­ни зна­чај. У но­вим окол­но­сти­ма, већ на по­чет­ку
но­вог ми­ле­ни­ју­ма, Ки­на на­сто­ји да ство­ри и спро­ве­де одр­
жи­ву енер­гет­ску стра­те­ги­ју и у што ве­ћој ме­ри ели­ми­ни­ше
мо­гу­ће ри­зи­ке ко­ји про­ис­ти­чу из ова­кве си­т у­а­ци­је. У овом
про­це­с у, енер­гет­ска са­рад­ња са зе­мља­ма Цен­трал­не Ази­је и
Ру­си­је до­би­ја из­у­зет­но ва­жну уло­гу на спољ­но по­ли­тич­кој и
ге­о­ко­ном­ској аген­ди НР Ки­не.
Енер­гет­ска стра­те­ги­ја Ки­не је по­ступ­но уоб­ли­ча­ва­на и по
при­ро­ди зах­те­ва ки­не­ске енер­гет­ске без­бед­но­сти ви­ше­стра­
на. Нај­пре, Ки­на од 2001. го­ди­не на­сто­ји да план­ски уоб­ли­чи
и од­лу­ком Др­жав­ног са­ве­та, од 2001. го­ди­не спро­ве­де по­ли­
ти­ку ства­ра­ња стра­те­шких ре­зер­ви си­ро­ве наф­те, ко­је би јој,

4 Ње­на по­тро­шња за­пра­во над­ма­шу­је до­ма­ћу про­из­вод­њу га­са тек у 2007. го­
ди­ни, али од та­да убр­за­но ра­сте. На­ве­де­но пре­ма U.S. EIA.
5 Ну­жно је на­по­ме­ну­ти да гле­да­но per-ca­pi­ta ова си­т у­а­ци­ја из­гле­да пот­пу­но
дру­га­чи­је, јер пре­ма по­да­ци­ма IEA (http://www.iea.org/pu­bli­ca­ti­ons/fre­e­pu­bli­
ca­ti­ons/pu­bli­ca­tion/kwes.pdf), ме­ре­но по гла­ви ста­нов­ни­ка Ки­на оста­је ма­ли
по­тро­шач енер­ги­је у по­ре­ђе­њу са зе­мља­ма OECD-a, као и не­ким зе­мља­ма
Сред­њег ис­то­ка.
6 http://www.bp.com/con­tent/dam/bp/pdf/sta­ti­sti­cal-re­vi­ew/Co­un­try%20re­ports/
BP-Sta­ti­sti­cal-Re­vi­ew-Chi­na.pdf
7 Струк­т у­ра ки­не­ске по­тро­шње енер­ги­је у 2011. би­ла је та­ква да је угаљ чи­нио
71% по­тро­шње, наф­та 19%, хи­дро­е­нер­ги­ја 6%, при­род­ни гас 3%, ну­кле­ар­на
енер­ги­ја 1% и об­но­вљи­ва енер­ги­ја 0,2%.

179
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

у фи­нал­ној фа­зи ства­ра­ња ре­зер­ви, омо­гу­ћи­ле одр­жи­во снаб­

де­ва­ње упр­кос евен­т у­ал­ном пре­ки­ду уво­за у пе­ри­о­ду до сто
да­на8. До­дат­но, Ки­на ин­тен­зив­но ула­же у на­ла­зи­шта енер­ге­
на­та ши­ром пла­не­те, као и у ка­па­ци­те­те за њи­хов пре­нос, док
у исто вре­ме на­сто­ји да ин­тен­зи­ви­ра отва­ра­ње или мо­дер­ни­
зо­ва­ње до­ма­ћих на­ла­зи­шта, као и да ре­а­ли­зу­је стра­те­ги­ју из­
град­ње пре­но­сних ка­па­ци­те­та са за­па­да на ис­ток зе­мље, ко­ји
је нај­на­се­ље­ни­ји и у ко­ме је кон­цен­три­са­на ин­ду­стри­ја и око
60% про­из­вод­не ба­зе за из­воз9. Са дру­ге стра­не, Ки­на по­ку­
ша­ва да обез­бе­ди по­ве­ћа­ни увоз, али та­ко да ди­вер­си­фи­ку­је
од­ре­ди­шта са ко­јих уво­зи наф­т у и гас и на­ро­чи­то да се пре­о­
ри­јен­ти­ше на она ге­о­граф­ски бли­жа и си­гур­ни­ја, са ци­љем да
пре­вла­да за­о­штре­ну си­т у­а­ци­ју у кључ­ном ре­ги­о­ну Сред­њег
ис­то­ка, са ко­га у том мо­мен­т у уво­зи пре­ко 60% све си­ро­ве
наф­те.
У дру­гој по­ло­ви­ни 1990-их го­ди­на, ки­не­ска вла­да је из­вр­
ши­ла ре­ор­га­ни­за­ци­ју др­жав­них ор­га­на ко­ји су за­ду­же­ни за
овај сек­тор ка­ко би ефи­ка­сно спро­во­ди­ла сво­ју енер­гет­ску
стра­те­ги­ју. Па­ра­лел­но са овим про­це­сом и не ма­ње ва­жно,
Ки­на на­сто­ји да про­ме­ни струк­т у­ру сво­је енер­гет­ске по­тро­
шње и по­ве­ћа енер­гет­ску ефи­ка­сност, по­ста­ју­ћи је­дан од гло­
бал­них ли­де­ра у про­из­вод­њи и при­ме­ни ин­ста­ла­ци­ја за об­
но­вљи­ву енер­ги­ју ве­тра и сун­ца, али и ну­кле­ар­ну енер­ги­ју10.
До­дат­но, у два по­след­ња пе­то­го­ди­шња пла­на раз­во­ја Ки­на је
угра­ди­ла ве­о­ма ви­со­ке стан­дар­де уште­де енер­ги­ји по је­ди­ни­
ци но­во­ство­ре­не вред­но­сти про­из­во­да11. Њен из­бор, ло­ги­чан
8 Пре­ма из­ве­шта­ју Chi­na Pe­troc­he­mi­cal Corp., пр­ва фа­за је за­вр­ше­на 2008. го­
ди­не из­град­њом пла­ни­ра­на че­ти­ри скла­дишт­на ка­па­ци­те­та, ко­ја су 2009. и
2010. го­ди­не ис­пу­ње­на ре­зер­ва­ма од 103 ми­ли­о­на ба­ре­ла си­ро­ве наф­те, 2013.
ће би­ти ис­пу­ње­на дру­га фа­за до­да­ва­њем још 245 ми­ли­о­на ба­ре­ла, а до 2020.
и кра­ја по­след­ње, тре­ће фа­зе, ре­зер­ва­ма ће би­ти при­до­да­то и по­след­њих 152
ми­ли­о­на, чи­ме би се ис­пу­нио план од го­то­во 500 ми­ли­о­на ба­ре­ла стра­те­
шких ре­зер­ви.
9 Dragana Mi­tro­vić: The Stra­te­gic-Se­cu­rity Po­si­tion of Chi­na Af­ter Sep­tem­ber 11,
2001“, Cen­tre for Ci­vil-Mi­li­tary Re­la­ti­ons, Bel­gra­de, (03. Ju­ne 2005 - Oc­ca­si­o­nal
pa­per No. 12), http://www.ccmr-bg.org/cms/vi­ew.php?id=1849.
10 „Non-fos­sil fu­els to ta­ke up 11.4% of Chi­na’s energy use”, 2011-03-04, Xin­hua
http://www.chi­na­daily.com.cn/bizchi­na/2011-03/04/con­tent_12117490.htm
11 У усво­је­ном 12. пе­то­го­ди­шњем пла­ну дру­штве­ног и еко­ном­ског раз­во­ја за
пе­ри­од 2011-2015., усво­је­ни су ци­ље­ви по­ве­ћа­ње уде­ла не­фо­сил­них го­ри­ва

180
Дра­га­на Ми­тро­вић, Дра­ган Тра­и­ло­вић ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ...

и те­шко за­мен­љив је да на­по­ре­до фор­си­ра по­тро­шњу и про­

из­вод­њу и тра­ди­ци­о­нал­них и но­вих вр­ста енер­ге­на­та.
По­зор­ност гло­бал­них кон­ку­ре­на­та ме­ђу куп­ци­ма наф­те и
га­са при­ву­кла је на­ро­чи­то по­сле 1993. го­ди­не ка­да по­ста­је не­
то уво­зник наф­те, да би у по­след­ње три го­ди­не (2011-2013.)
ње­на тра­жња за наф­том чи­ни­ла пре­ко 60% ра­ста укуп­не свет­
ске тра­жње за наф­том. Ки­не­ска по­тро­шња наф­те од око 10,9
ми­ли­о­на ба­ре­ла на дан, под­стак­ну­та ви­со­ким еко­ном­ским
ра­стом и вр­то­гла­вим по­ра­стом ку­по­ви­не ауто­мо­би­ла у 2013.
го­ди­ни пре­ма­шу­је до­ма­ћу про­из­вод­њу за 6,3 ми­ли­о­на ба­ре­ла
днев­но12. Сеп­тем­бра 2013. Ки­на пре­сти­же САД и по­ста­је нај­
ве­ћи свет­ски уво­зник наф­те13 и то упр­кос то­ме што та­да наф­
та чи­ни са­мо око 23,1% ње­не укуп­не по­тро­шње енер­ги­је14.
Све ово до­дат­но оп­те­ре­ћу­је ње­но на­сто­ја­ње да по­ве­ћа сво­ју
енер­гет­ску без­бед­ност. Иако су ки­не­ски ли­де­ри на­сто­ја­ли да
из­бег­ну си­т у­а­ци­ју из 60-их го­ди­на XX ве­ка у ко­ју Ки­на за­па­
да по­сле ки­не­ско-со­вјет­ског су­ко­ба и по­вла­че­ња со­вјет­ских
струч­ња­ка и по­сле­дич­не об­у­ста­ве свих про­је­ка­та и ис­по­ру­ка
енер­ги­је из СССР-а, од ка­да је за ки­не­ске ли­де­ре енер­гет­ска
без­бед­ност го­то­во из­јед­на­че­на са енер­гет­ском са­мо­до­вољ­но­
шћу, ре­корд­но ви­со­ки и кон­ти­ну­ир ­ а­ни раст ње­не еко­но­ми­је
ово чи­ни не­мо­гу­ћим.
Ге­о­по­ли­тич­ке и без­бед­но­сне по­сле­ди­це ки­не­ског на­сто­
ја­ња да обез­бе­ди или по­ве­ћа енер­гет­ску без­бед­ност су има­
ле тек­тон­ску ја­чи­ну у ре­ги­о­ну Ис­точ­не Ази­је, а при­мет­ну у
ре­ги­о­ну Цен­трал­не и Ју­жне Ази­је, бу­ду­ћи да су се ки­не­ска
на­сто­ја­ња су­да­ра­ла са слич­ним или исто­вет­ним на­сто­ја­њи­ма
гло­бал­не су­пер си­ле, САД, као и ре­ги­о­нал­них си­ла, по­пут Ја­
па­на, Ин­ди­је или су­се­да у Ју­жном ки­не­ском мо­ру. Ја­ча­ње ки­
на 11,4% у укуп­ној по­тро­шњи енер­ги­је; сма­ње­не по­тро­шње во­де по је­ди­ни­ци
но­во­до­да­те вред­но­сти ин­ду­стриј­ског про­из­во­да за 30%; сма­ње­ње по­тро­шње
енер­ги­је по је­ди­ни­ци вред­но­сти БДП за 16%; сма­ње­ње еми­си­је CO2 по је­ди­
ни­ци ГДП за 17%; по­ве­ћа­ње по­шу­мље­них по­вр­ши­на на 21,66% те­ри­то­ри­је.
12 На­ве­де­но пре­ма U.S. Energy In­for­ma­tion Ad­mi­ni­stra­tion: www.eia.gov.
13 До­ступ­но на: http://www.fox­news.com/world/2013/10/10/da­ta-show-chi­na-
pas­sing-us-as-big­gest-oil-im­por­ter-as-eco­no­mic-growth-car-sa­les/
14 О тре­нут­ном ста­њу и трен­до­ви­ма ки­не­ске енер­гент­ске по­зи­ци­је ви­де­ти ин­
тер­вју са г. Фан Би­јем, на http://cor­ner­sto­ne­mag.net/chi­nas-chan­ging-energy-
mix-an-in­ter­vi­ew-with-fan-bi/ (при­сту­пље­но 12. ок­то­бра 2013.)

181
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

не­ске по­мор­ске мо­ћи са ци­љем да се оспо­со­би да кон­тро­ли­ше

ко­му­ни­ка­циј­ске ли­ни­је и ру­те за тран­спорт наф­те од Пер­
сиј­ског за­ли­ва, пре­ко Ин­диј­ског оке­а­на, све до сво­јих лу­ка
и на­ро­чи­то у свом ши­рем при­о­ба­љу (ви­де­ти гра­фич­ки при­
каз бр., иза­зва­ло је оче­ки­ва­ну и мул­ти­пли­ко­ва­ну ре­ак­ци­ју и
при­лич­но по­до­зре­ње Ја­па­на и дру­гих аме­рич­ких са­ве­зни­ка
у ре­ги­о­ну, те да­ло спољ­ни под­сти­цај или оправ­да­ње за но­ви
та­лас тр­ке у на­о­ру­жа­њу у овом де­лу све­та.

ЦЕН­ТРАЛ­НО­А­ЗИЈ­СКЕ РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ
(НЕ)ВОЉ­НИ УЧЕ­СНИ­ЦИ НО­ВЕ ИГРЕ СЕН­КИ

Од по­чет­ка де­ве­де­се­тих го­ди­на ка­да сти­чу сво­ју не­за­ви­

сност рас­па­дом Со­вјет­ског Са­ве­за, зе­мље цен­трал­но­а­зиј­ског
ре­ги­о­на на­шле су се у но­вој кон­сте­ла­ци­ји од­но­са ве­ли­ких си­
ла на овом, са ста­но­ви­шта ге­о­по­ли­ти­ке и ге­о­е­ко­но­ми­је, бит­
ном ре­ги­о­ну. Ве­ћи­на ауто­ра ко­ји се ба­ве ге­о­по­ли­ти­ком ре­ги­
о­на Цен­трал­не Ази­је сма­тра­ју да у овом тре­нут­ку ов­де на­ста­је
не­ис­пу­њен ге­о­по­ли­тич­ки про­стор ко­ји је тре­ба­ло по­пу­ни­ти.
Ка­ко се Ру­си­ја због сво­јих уну­тра­шњих про­бле­ма при­вре­ме­
но по­ву­кла са овог про­сто­ра свој ин­тен­зив­ни ге­о­по­ли­тич­ки
ан­га­жман за­по­чи­њу САД, као је­ди­на си­ла ко­ја је ге­о­граф­ски
ло­ци­ра­на из­ван овог ре­ги­о­на. Ин­те­ре­со­ва­ње Ру­си­је за овај
про­стор, ме­ђу­тим, ни­је пре­ста­ло и ве­о­ма бр­зо по­сле кон­
со­ли­да­ци­је сво­је др­жа­ве она ре­ак­ти­ви­ра сво­је по­ли­тич­ко и
еко­ном­ско ан­га­жо­ва­ње у свом „бли­ском ино­стран­ству“ у пу­
ном оби­му. Од­но­се Ру­си­је и цен­трал­но­а­зиј­ских ре­пу­бли­ка на
по­чет­ку њи­хо­ве са­мо­стал­но­сти оп­те­ре­ћи­ва­ли су број­ни кон­
флик­ти из­ме­ђу са­да не­за­ви­сних цен­трал­но­а­зиј­ских на­ци­ја
и ве­ли­ког бро­ја Ру­са ко­ји су се то­ком ду­го­го­ди­шње исто­ри­је
Цар­ства и СССР-а на­ста­њи­ва­ли на овим про­сто­ри­ма. Цен­
трал­но­а­зиј­ске ре­пу­бли­ке су вр­ло бр­зо уви­де­ле да и по­ред
сво­је фор­мал­не не­за­ви­сно­сти у мно­гим по­љи­ма дру­штве­ног,
по­ли­тич­ког и еко­ном­ског раз­во­ја оне и да­ље за­ви­се од свог
се­вер­ног су­се­да са ко­јим има­ју уста­ље­не и пре­по­зна­тљи­ве
обра­сце од­но­са, што је вр­ло бр­зо до­ве­ло до ус­по­ста­вља­ња до­
брих би­ла­те­рал­них, а за­тим и мул­ти­ла­те­рал­них од­но­са кроз
ре­ги­о­нал­не ме­ха­ни­зме са­рад­ње на мно­гим по­љи­ма.

182
Дра­га­на Ми­тро­вић, Дра­ган Тра­и­ло­вић ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ...

Бо­гат­ство овог ре­ги­о­на наф­том и га­сом, те ње­гов зна­ча­јан

ге­о­граф­ски по­ло­жај као коп­не­не спо­не европ­ског и азиј­ског
кон­ти­нен­та при­ву­као је у ре­ги­он по­ред САД и Ру­си­је и дру­ге
др­жа­ве ко­је су ове по­год­но­сти ре­ги­о­на на­сто­ја­ле да ис­ко­ри­
сте за­рад оства­ри­ва­ња сво­јих ге­о­по­ли­тич­ких и ге­о­е­ко­ном­
ских ци­ље­ва. Ов­де је реч о ге­о­по­ли­тич­ким ак­те­ри­ма са ма­ње
ути­ца­ја као што су Тур­ска, Иран, Ин­ди­ја, Ја­пан, Па­ки­стан,
али и оним ко­ји оства­ру­ју ве­ћи ути­цај на овом про­сто­ру као
што су Европ­ска Уни­ја и у по­след­ње вре­ме све ви­ше На­род­на
Ре­пу­бли­ка Ки­на.15
На про­сто­ру Цен­трал­не Ази­је се у ова­квим усло­ви­ма по­
но­во од­и­гра­ва оно што је ра­ни­је на­зи­ва­но Ве­ли­ком игром,
са тим што је са­да мно­го ви­ше игра­ча и што су мно­го ве­ћи и
уло­зи.16 Цен­трал­но­а­зиј­ске ре­пу­бли­ке во­де­ћи бри­гу о сво­јим
по­је­ди­нач­ним др­жав­ним и на­ци­о­нал­ним ин­те­ре­си­ма раз­
ви­ја­ју сво­је стра­те­ги­је са ко­ји­ма на­сту­па­ју у усло­ви­ма но­ве
Ве­ли­ке игре. Јед­на од стра­те­ги­ја ко­ја до­ми­ни­ра и ко­ја је ка­
рак­те­ри­сти­ка го­то­во свих цен­трал­но­а­зиј­ских ре­пу­бли­ка, а
ко­ја је би­ла и глав­на од­ли­ка ло­кал­них кла­но­ва у вре­ме ста­
ре Ве­ли­ке игре, је­сте по­ли­ти­ка ба­лан­си­ра­ња из­ме­ђу глав­них
ге­о­по­ли­тич­ких ак­те­ра са ци­љем мак­си­ми­за­ци­је до­би­ти из
ова­квог спољ­но­по­ли­тич­ког де­ла­ња. Пред спољ­но­по­ли­тич­ки
курс цен­трал­но­а­зиј­ских ре­пу­бли­ка се нај­пре по­ста­вља­ла ди­
ле­ма да ли се на­кло­ни­ти Ру­си­ји или За­па­ду или, са по­ја­вом
но­вог игра­ча, НР Ки­ни. Др­жа­ве Цен­трал­не Ази­је се тре­нут­
но не свр­ста­ва­ју ни на јед­ну стра­ну и до­след­но на­ста­вља­ју
са по­ли­ти­ком са­рад­ње са сви­ма. Ово у ко­нач­ном отва­ра пи­
та­ње одр­жи­во­сти ова­квог при­сту­па уко­ли­ко се узму у об­зир
зна­чај­не вред­но­сне, кул­т у­ро­ло­шке и по­ли­тич­ке раз­ли­ке, а
по­сле­дич­но то­ме и раз­ли­ке у спољ­но­по­ли­тич­ким ци­ље­ви­ма
ко­је по­сто­је ка­ко из­ме­ђу ве­ли­ких ге­о­по­ли­тич­ких ак­те­ра на
овом про­сто­ру, та­ко и из­ме­ђу тих ак­те­ра и са­мих цен­трал­но­
а­зиј­ских ре­пу­бли­ка, са дру­ге стра­не.
15 Де­таљ­ни­је о то­ме ви­де­ти: Svan­te E. Cor­nell, „Re­gi­o­nal Po­li­tics in Cen­tral
Asia:the Chan­ging Ro­les of Iran,Tur­key, Pa­ki­stan and Chi­na“, SA­PRA Fo­un­da­tion,
New Del­hi, 2003, pp.1-20.
16 Дра­ган Тра­и­ло­вић, „Цен­трал­на Ази­ја и но­ва Ве­ли­ка игра - глав­ни ге­о­по­ли­
тич­ки ак­те­ри“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­
град, бр. 1, 2011, стр. 363-386.

183
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Цен­трал­но­а­зиј­ске ре­пу­бли­ке су у про­це­с у тран­зи­ци­је иза­

бра­ле, као и по­је­ди­не дру­ге зе­мље Ази­је, да се по­треб­не ре­
фор­ме нај­пре оства­ре у обла­сти еко­но­ми­је, а за­тим у обла­сти
по­ли­тич­ког си­сте­ма. Раз­вој и про­ме­не у еко­ном­ској сфе­ри у
овим др­жа­ва­ма би­ле су основ­ни циљ вла­да­ју­ћих ели­та, ма­хом
ста­рих со­вјет­ских ка­дро­ва. Ове зе­мље ни­с у сле­ди­ле обра­зац
ре­фор­ми ко­ји је при­ме­њен у пост­ко­му­ни­стич­ким др­жа­ва­ма
у Евро­пи, у сми­слу де­мо­крат­ске тран­зи­ци­је ка кон­со­ли­да­ци­
ји де­мо­кра­ти­је, већ онај ко­ји су прак­ти­ко­ва­ле по­је­ди­не зе­мље
Ази­је, а ко­ји је под­ра­зу­ме­вао жр­тво­ва­ње де­о­мо­крат­ских про­
ме­на за­рад еко­ном­ског раз­во­ја. Спољ­но­по­ли­тич­ко по­на­ша­ње
ових др­жа­ва је у са­гла­сно­сти са ова­квим опре­де­ље­њем у во­
ђе­њу уну­тра­шње по­ли­ти­ке те се ја­сно ви­ди да у про­це­с у ба­
лан­си­ра­не спољ­но­по­ли­тич­ке са­рад­ње са За­па­дом, Ру­си­јом и
Ки­ном, ипак, при­мат да­ју Ру­си­ји и Ки­ни.17 То по­ка­зу­је ак­тив­
но члан­ство ових др­жа­ва у ре­ги­о­нал­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма као
што су Шан­гај­ска ор­га­ни­за­ци­ја за са­рад­њу или Евро­а­зиј­ска
уни­ја, чи­је је осни­ва­ње пр­ви пред­ло­жио упра­во пред­сед­ник
Ка­зах­ста­на Нур­с ул­тан На­зар­ба­јев.
Јед­на од нај­зна­чај­ни­јих про­ме­на у од­но­си­ма ге­о­по­ли­тич­
ких ак­те­ра на овом про­сто­ру иза­зва­на је ве­ћим еко­ном­ским,
по­ли­тич­ким и без­бед­но­сним ан­га­жма­ном НР Ки­не. Ки­не­ска
спољ­на по­ли­ти­ка је, исто­риј­ски по­сма­тра­но, ду­го би­ла ја­сно
про­фи­ли­са­на ка­да је реч о Цен­трал­ној Ази­ји. Она је по­чи­ва­
ла на не­ко­ли­ко сту­бо­ва. Је­дан је био ак­т у­е­лан по­чет­ком де­ве­
де­се­тих и под­ра­зу­ме­вао је про­цес раз­гра­ни­че­ња са др­жа­ва­ма
овог ре­ги­о­на са ко­ји­ма Ки­на има за­јед­нич­ке гра­ни­це. Дру­
га два су ак­т у­ел­на и да­нас – обез­бе­ђе­ње при­сту­па енер­гет­
ским ре­с ур­си­ма и пре­ки­да­ње ве­за уј­гур­ских се­па­ра­ти­ста са
му­сли­ман­ским екс­тре­ми­сти­ма у Цен­трал­ној Ази­ји.18 Дру­го,
ки­не­ска спољ­на по­ли­ти­ка се чвр­сто осла­ња на прин­ци­пе не­
ме­ша­ња у уну­тра­шње ства­ри јед­не др­жа­ве и по­што­ва­ње су­
ве­ре­ни­те­та и те­ри­то­ри­јал­ног ин­те­гри­те­та свих ме­ђу­на­род­но
при­зна­тих др­жа­ва. У скла­ду са тим Ки­на не­ма за циљ на­ме­

17 Emi­lian Ka­val­ski, “Whom to Fol­low? Cen­tral Asia bet­we­en the EU and Chi­na”,
Chi­na Re­port, Institutе of Chi­ne­se Stu­di­es, SA­GE pu­bli­ca­ti­ons, 43:1, 2007, p.52.
18 Emi­lian Ka­val­ski, “Whom to Fol­low? Cen­tral Asia bet­we­en the EU and Chi­na”,
op.cit.p.48.

184
Дра­га­на Ми­тро­вић, Дра­ган Тра­и­ло­вић ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ...

та­ње свог дру­штве­ног и по­ли­тич­ког си­сте­ма дру­ги­ма, а њен

мо­дел по­ка­зу­је да је мо­гу­ће оства­ри­ти ви­сок сте­пен мо­дер­ни­
за­ци­је и еко­ном­ског раз­во­ја без пра­те­ћих по­ли­тич­ких про­ме­
на у сми­слу по­ли­тич­ке ли­бе­ра­ли­за­ци­је ка­ко то ви­ди За­пад.19
Са­рад­ња Ки­не са др­жа­ва­ма Цен­трал­не Ази­је, иако је све­
стра­на, нај­зна­чај­ни­ја је у обла­сти енер­ги­је. Ге­о­по­ли­тич­ке по­
сле­ди­це ки­не­ске енер­гет­ске, од­но­сно укуп­не ки­не­ске спољ­не
по­ли­ти­ке у Цен­трал­ној Ази­ји су по­зи­тив­не за зе­мље ре­ги­о­на
по не­ко­ли­ко осно­ва. При­с у­ство НР Ки­не у ре­ги­о­ну пред­ста­
вља за др­жа­ве Цен­трал­не Ази­је по­сто­ја­ње ал­тер­на­тив­ног мо­
де­ла ка­ко уну­тра­шње ор­га­ни­за­ци­је др­жа­ве и дру­штва, та­ко и
ал­тер­на­тив­ног мо­де­ла во­ђе­ња спољ­не по­ли­ти­ке у од­но­с у на
онај ко­ји ну­ди За­пад. Са­рад­ња и по­моћ За­па­да ка­да је реч о
др­жа­ва­ма Цен­трал­не Ази­је углав­ном је усло­вље­на ре­ша­ва­
њем пи­та­ња по­што­ва­ња људ­ских пра­ва, де­мо­крат­ске тран­
зи­ци­је и тр­жи­шне при­вре­де, док са дру­ге стра­не Ки­на во­ди
по­ли­ти­ку са­рад­ње без усло­вља­ва­ња ових др­жа­ва по пи­та­њу
ка­рак­те­ра по­ли­тич­ког ре­жи­ма. Про­мо­ви­са­ње де­мо­крат­ских
ин­сти­т у­ци­ја од стра­не За­па­да до­жи­вља­ва се че­сто као по­ку­
шај де­мон­ти­ра­ња ових ре­жи­ма ка­ко по­ка­зу­ју при­ме­ри дру­гих
зе­ма­ља где су се ова­кве про­ме­не до­го­ди­ле. Мно­ге сту­ди­је ко­је
се ба­ве ана­ли­за­ма „обо­је­них ре­во­лу­ци­ја“ у ко­је се убра­ја и
она у Кир­ги­ста­ну по­ла­зе од то­га да је је­дан од глав­них раз­ло­га
за њи­хов успех у по­је­ди­ним др­жа­ва­ма упра­во ор­га­ни­за­ци­о­на,
фи­нан­сиј­ска и тех­нич­ка по­моћ За­па­да.20 Ова­ква пер­цеп­ци­ја
спољ­но­по­ли­тич­ких фак­то­ра и њи­хо­ве уло­ге у ре­ги­о­ну од­ре­
ђу­је и ка­рак­тер спољ­не по­ли­ти­ке зе­ма­ља Цен­трал­не Ази­је ко­
ја по­ка­зу­је ви­сок сте­пен праг­ма­ти­зма.
По­ве­ћа­ње бро­ја ге­о­ек­ о­ном­ских игра­ча на про­сто­ру Цен­
трал­не Ази­је, по­себ­но ка­да је реч о Ки­ни, бит­но је за ове др­
жа­ве и са аспек­та њи­хо­ве (не)за­ви­сно­сти од са­мо јед­ног игра­
ча ка­да је реч о прав­ци­ма ис­по­ру­ке енер­ге­на­та, а след­стве­но
то­ме и укуп­не еко­ном­ске и по­ли­тич­ке не­за­ви­сно­сти. Њи­ма
се у ова­квим усло­ви­ма отва­ра мо­гућ­ност ак­ти­ви­ра­ња но­вих

19 Исто, стр.52.
20 Де­таљ­ни­је о то­ме ви­де­ти: Lu­can Way, „The Real Ca­u­ses of the Co­lor Re­vo­lu­ti­
ons“, Jo­ur­nal of De­moc­racy, Na­ti­o­nal En­dow­ment for De­moc­racy and The Johns
Hop­kins Uni­ver­sity Press, Vo­lu­me 19, Num­ber 3, 2008, pp. 55-69.

185
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ру­та за до­пре­ма­ње наф­те и га­са, а не са­мо оних ко­је во­де пре­

ко Ру­си­је. Упра­во је ту бит­ну уло­гу на овом про­сто­ру од­иг­ ра­
ла На­род­на Ре­пу­бли­ка Ки­на. Има­ју­ћи ова­кве ал­тер­на­ти­ве на
уму др­жа­ве Цен­трал­не Ази­је ко­је су из­во­зни­це наф­те и га­са
има­ју ве­ћи „уце­њи­вач­ки ка­па­ци­тет“ ка­да се пре­го­ва­ра око
це­на енер­ге­на­та. Праг­ма­тич­на еко­ном­ска и спољ­на по­ли­ти­
ка зе­ма­ља Цен­трал­не Ази­је под­ра­зу­ме­ва, као што је и ра­ни­је
ре­че­но, на­сто­ја­ње да се спре­чи мо­гу­ћа до­ми­на­ци­ја са­мо јед­не
ве­ли­ке си­ле на овом про­сто­ру, и ова­кво по­на­ша­ње је усме­
ре­но пре­ма сви­ма, па и пре­ма Ки­ни. Турк­ме­ни­стан, на при­
мер, по­ред већ до­бре и про­фи­та­бил­не енер­гет­ске са­рад­ње са
Ру­си­јом и Ки­ном, из­град­њом га­со­во­да и пут­не ин­фра­струк­
ту­ре раз­ви­ја са­рад­њу и са Ира­ном. Ка­зах­стан има раз­ви­је­ну
са­рад­њу са Ки­ном ка­да је реч о енер­ге­ти­ци са јед­не стра­не,
али је и чла­ни­ца Евро­а­зиј­ске уни­је са Ру­си­јом и Бе­ло­ру­си­
јом. Све др­жа­ве Цен­трал­не Ази­је, осим Турк­ме­ни­ста­на ко­ји
је про­гла­сио трај­ну не­у ­трал­ност, су чла­ни­це Шан­гај­ске ор­га­
ни­за­ци­је за са­рад­њу21 и Ор­га­ни­за­ци­је до­го­во­ра о ко­лек­тив­ној
без­бед­но­сти (Ка­зах­стан, Та­џи­ки­стан, Кир­ги­стан), али су и у
про­гра­му Парт­нер­ство за мир (Кир­ги­стан, Ка­зах­стан, Уз­бе­
ки­стан, Тур­ке­ми­стан, Та­џи­ки­стан).
Др­жа­ве Цен­трал­не Ази­је, иако, ве­о­ма по­зи­тив­но гле­да­
ју на ки­не­ски све­стра­ни ан­га­жман у овом ре­ги­о­ну и на­сто­
је да из то­га оства­ре ко­рист, исто­вре­ме­но по­сто­ји и од­ре­ђен
сте­пен по­до­зре­ња ка­да је реч о ја­ча­њу Ки­не и ње­ног ути­ца­
ја ка­ко у ре­ги­о­ну та­ко и гло­бал­но. Страх цен­трал­но­а­зиј­ских
ре­пу­бли­ка од ја­ча­ња ки­не­ског ути­ца­ја по­чи­ва на то­ме да ове
др­жа­ве не по­се­ду­ју, по­је­ди­нач­но по­сма­тра­но, ствар­ну сна­гу
да ус­по­ста­ве кон­тра­те­жу Ки­ни.22 Дру­го, са­рад­ња ових др­жа­
21 Ши­ре о Шан­гај­ској ор­га­ни­за­ци­ји за са­рад­њу ви­де­ти: Дра­га­на Ми­тро­вић,
„Шан­гај­ска ор­га­ни­за­ци­ја за са­рад­њу-на­ста­нак ци­ље­ви и до­ме­ти но­ве без­
бед­но­сно-еко­ном­ске струк­т у­ре (цен­трал­не) Ази­је (I)“, Срп­ска по­ли­тич­ка
ми­сао, бр. 1-2/2007, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, стр. 219-241. и
Дра­га­на Ми­тро­вић, „Шан­гај­ска ор­га­ни­за­ци­ја за са­рад­њу-на­ста­нак ци­ље­ви и
до­ме­ти но­ве без­бед­но­сно-еко­ном­ске струк­т у­ре (цен­трал­не) Ази­је (II)“, Срп­
ска по­ли­тич­ка ми­сао, бр. 3-4/2007,Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град,
стр. 113-130.
22 Ve­ne­ra Galyamo­va, “Cen­tral Asian Co­un­tri­es and Chi­na: Ma­na­ging the Tran­si­
tion”, in Zhang Yun­ling (Ed.), Chi­na - Cen­tral Asian Co­un­tri­es: Ma­king New Part­
ner­ship, So­cial Sci­en­ce Aca­de­mic Press, Chi­na, 2010, pp.296-303.

186
Дра­га­на Ми­тро­вић, Дра­ган Тра­и­ло­вић ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ...

ва са НР Ки­ном, по не­ким схва­та­њи­ма, мо­же да угро­зи до­

бре од­но­се ових др­жа­ва са Ру­си­јом. Са дру­ге стра­не по­сто­ји
и ар­гу­мен­та­ци­ја по ко­јој ова тврдњa не сто­ји, бар ка­да је реч
о Та­џи­ки­ста­ну, с об­зи­ром да Ки­на ов­де ула­же у оне обла­сти
еко­но­ми­је за ко­је Ру­си­ја ни­је за­ин­те­ре­со­ва­на.23 Цен­трал­но­а­
зиј­ске ре­пу­бли­ке у ова­квим окол­но­сти­ма стра­ху­ју од мо­гућ­
но­сти да сво­ју за­ви­сност од јед­не стра­не, на при­мер Ру­ске,
за­ме­не за­ви­сно­шћу од дру­ге – ки­не­ске, има­ју­ћи на уму већ
ус­по­ста­вљен дис­па­ри­тет у еко­ном­ској раз­ме­ни из­ме­ђу ових
зе­ма­ља и Ки­не у ње­ну ко­рист.24

ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ И ГЕ­О­ЕК
­ О­НОМ­СКИ ДО­МЕ­ТИ
И ОГРА­НИ­ЧЕ­ЊА КИ­НЕ­СКОГ ПРО­ДО­РА
У РЕ­ГИ­ОН ЦЕН­ТРАЛ­НЕ АЗИ­ЈЕ

Др­жа­ве Цен­трал­не Ази­је су пре­бо­га­те ре­с ур­си­ма и ве­о­ма

су за­ин­те­ре­со­ва­не за из­воз сво­јих си­ро­ви­на на ки­не­ско тр­
жи­ште и пре­ко ње­га да­ље на ис­ток до Па­ци­фи­ка. До­дат­но,
оне у Ки­ни ви­де ду­го­роч­ног, по­у­зда­ног и на мно­го на­чи­на по­
жељ­ног еко­ном­ског и по­ли­тич­ког парт­не­ра. Ки­не­ски фи­нан­
сиј­ски ви­шко­ви и рас­по­ло­жи­вост ин­ве­сти­ци­о­них сред­ста­ва
чи­не је ве­о­ма по­жељ­ним парт­не­ром јер су њи­ма нео­пх­ од­не
стра­не ин­ве­сти­ци­је и на­ро­чи­то тех­но­ло­ги­ја ка­ко би уна­пре­
ди­ли сво­је еко­но­ми­је у це­ли­ни, укљу­чу­ју­ћи и енер­гет­ски сек­
тор.
Ге­о­по­ли­тич­ка атрак­тив­ност ре­ги­о­на Цен­трал­не Ази­је чи­
ни га при­влач­ним за све гло­бал­не евро­а­зиј­ске ак­те­ре, укљу­
чу­ју­ћи Ру­си­ју, чи­ји је ути­цај тра­ди­ци­о­нал­но нај­сна­жни­ји и
нај­ви­дљи­ви­ји, али по­ред Ки­не и за не­из­бе­жне Сје­ди­ње­не
Аме­рич­ке Др­жа­ве, Европ­ску уни­ју, Тур­ску, Ин­ди­ју, Иран и Ја­
пан. Све ове др­жа­ве и Уни­ја, као и њи­хо­ве мул­ти­на­ци­о­нал­не
кор­по­ра­ци­је на­сто­је да мак­си­мал­но раз­ви­ја­ју сво­ју еко­ном­
ску при­с ут­ност у ре­ги­о­ну, а на­ро­чи­то у ње­го­вом енер­гет­ском
сек­то­ру, ка­ко би оја­ча­ли вла­сти­те ге­о­по­ли­тич­ке по­зи­ци­је и

23 Ve­ne­ra Galyamo­va, “Cen­tral Asian Co­un­tri­es and Chi­na: Ma­na­ging the Tran­si­
tion”, op.cit., p.298.
24 Исто, стр. 302.

187
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ре­а­ли­зо­ва­ли сво­је ге­о­е­ко­ном­ске ци­ље­ве кроз ја­ча­ње ути­ца­ја

на по­је­ди­не зе­мље ре­ги­о­на или на чи­тав ре­ги­он.
По­се­та ки­не­ског пред­сед­ни­ка Ши Ђи­пин­га зе­мља­ма ре­ги­
о­на сеп­тем­бра 2013., ко­ја је ње­го­ва тре­ћа по­се­та ино­стран­ству
от­кад је у мар­т у те го­ди­не до­шао на че­ло др­жа­ве, и са­др­жај
ње­го­вих раз­го­во­ра са до­ма­ћи­ни­ма и по­стиг­ну­тих до­го­во­ра
и спо­ра­зу­ма, по­ка­зу­је да је Ки­на из­у­зет­но за­ин­те­ре­со­ва­на
за са­рад­њу са њи­ма. Раз­лог ле­жи не са­мо у на­сто­ја­њу да по­
ве­ћа сво­ју енер­гет­ску без­бед­ност, већ и због ста­рог раз­ло­га
обез­бе­ђе­ња без­бед­но­сти у нај­ши­рем сми­слу ње­них за­пад­них
те­ри­то­ри­ја кроз раз­ви­ја­ње без­бед­но­сне са­рад­ње са овим др­
жа­ва­ма.
Че­сто се као огра­ни­че­ња и озбиљ­на пре­пре­ка успе­шној ре­
а­ли­за­ци­ји ки­не­ске док­три­не о са­рад­њи ко­ја до­но­си обо­стра­
ну ко­ри­сти и омо­гу­ћа­ва оства­ре­ње пу­ног по­тен­ци­ја­ла ШОС
из­но­се при­мед­бе да су Ру­си­ја и Ки­на не­по­мир­љи­ви кон­ку­
рен­ти у на­сто­ја­њу да пре­у­зму кон­то­лу над ре­зер­ва­ма наф­те
и га­са из Цен­трал­не Ази­је. Ме­ђу­тим, по­на­ша­ње обе др­жа­ве
- из­ра­зи­та стр­пљи­вост, праг­ма­тич­ност и ра­чу­на­ње на ду­ге
ста­зе, што је би­ло очи­глед­но и у ме­ђу­соб­ном „ди­лу“ у окви­
ру Ис­точ­но-си­бир­ског – па­ци­фич­ког наф­то­во­да, као и па­ра­
лел­них би­ла­те­рал­них аран­жма­на са Ка­зах­ста­ном – ука­зу­ју
на по­сто­ја­ње раз­у­ме­ва­ња обе стра­не да су им из­гле­ди да­ле­ко
бо­љи уко­ли­ко са­ра­ђу­ју, уме­сто да се над­ме­ћу. Са сво­је ста­не,
Ка­зах­ста­ну ве­о­ма од­го­ва­ра да у овој са­рад­њи по­сто­ји и тре­
ћи, ки­не­ски, парт­нер јер ти­ме од­но­си по­ста­ју урав­но­те­же­ни­
ји, а за­ви­сност ма­ња. Не­ки ана­ли­ти­ча­ри из­но­се те­зу да је мо­
гућ­ност бо­љег ма­не­ври­са­ња у од­но­си­ма са Ру­си­јом, уз по­моћ
ки­не­ског кон­тра­ба­ла­ста, но што би то би­ло у би­ла­те­рал­ном
су­че­ља­ва­њу, је­дан од бит­ни­јих па­ра­ме­та­ра по ко­ме др­жа­ве
Цен­трал­не Ази­је вред­ну­ју сво­је члан­ство у ШОС.
Мо­жда не са­мо сти­ца­јем окол­но­сти, по­сле обо­стра­ног не­
за­до­вољ­ства усло­ви­ма пот­пи­са­ног спо­ра­зу­ма о ис­по­ру­ка­ма
турк­мен­ског га­са Га­спро­му (Га­спро­мек­спор­т у) и на­ро­чи­то
екс­пло­зи­је га­са у Аш­га­ба­т у апри­ла 2009. го­ди­не25 и ви­ше­ме­
сеч­ног пре­ки­да ис­по­ру­ка га­са од стра­не Турк­ме­ни­ста­на на­
25 Bru­ce Pan­ni­er, Ra­dio Free Euro­pe, Pi­pe­li­ne Ex­plo­si­on Ra­i­ses Ten­si­ons Bet­we­en
Turk­me­ni­stan, Rus­sia April 14, 2009. До­ступ­но на: http://www.rferl.org/con­tent/

188
Дра­га­на Ми­тро­вић, Дра­ган Тра­и­ло­вић ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ...

кон то­га, Тур­кем­ни­стан се ви­ше окре­ће са­рад­њи са Ки­ном,

а по­ред то­га на­сто­ји и да се по­ка­же као би­тан и не­за­ви­стан
пре­го­ва­рач у свим ком­би­на­ци­ја­ма ве­за­но за На­бу­ко и ње­го­
ве идеј­не спон­зо­ре. Ово је на­ро­чи­то по­слу­жи­ло као под­ло­га
за чи­тав низ спе­ку­ла­ци­ја на те­му из­и­гра­ва­ња Га­спро­ма, од­
но­сно Ру­си­је од стра­не Ки­не и дру­гих цен­трал­но­а­зиј­ских зе­
ма­ља и на­ро­чи­то Турк­ме­ни­ста­на, а по­во­дом ки­не­ско-ру­ског
сед­мо­го­ди­шњег пре­го­ва­ра­ња о ис­по­ру­ка­ма ру­ског га­са Ки­ни,
по це­на­ма око ко­јих је би­ло нај­ви­ше про­бле­ма да их обе стра­
не при­хва­те као по­вољ­не.26 На­и­ме, чи­та­ва ла­ви­на спе­ку­ла­
ци­ја, ко­мен­та­ра и дру­гих тек­сто­ва се по­ја­ви­ла на те­му ки­не­
ско-ру­ског не­спо­ра­зу­ма и ру­ског га­са ко­ји је на­вод­но по­стао
не­по­тре­бан усред обез­бе­ђе­ног ки­не­ског ду­го­роч­ног снаб­де­
ва­ња из дру­гих из­во­ра. Ме­ђу­тим, Ки­на ни­ка­да ни­је од­у­ста­ла
од ку­по­ви­не ру­ског га­са и по­сти­за­ња до­го­во­ра са Мо­сквом.
На­чел­ни до­го­вор је по­стиг­нут о то­ме да Га­со­пром ис­по­ру­чу­је
Ки­ни 38 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са27, по­чев од 2018. го­ди­
не, док се пот­пи­си­ва­ње уго­во­ра са ута­на­че­ном це­ном оче­ку­је
кра­јем 2013.
Не­ки ауто­ри прак­ти­ку­ју да ци­ти­ра­ју ан­ти­ки­не­ске ста­во­ве
или стра­хо­ва­ња због сна­же­ња ки­не­ског при­с у­ства на про­сто­
ру Цен­трал­не Ази­је из ру­ске штам­пе, да се по­зи­ва­ју на ста­во­
ве од­ре­ђе­них лич­но­сти у ки­не­ском еста­бли­шмен­т у ко­је ни­с у
има­ле до­вољ­но стр­пље­ња ни­ти раз­у­ме­ва­ња за број­на ру­ска
пре­ра­чу­на­ва­ња и пре­ми­шља­ња ка­да су у пи­та­њу од­ре­ђе­ни
не­ре­а­ли­зо­ва­ни или од­ла­га­ни про­јек­ти, као пот­по­ру сво­јих
тврд­њи да од­но­си из­ме­ђу два азиј­ска џи­на ни­с у за­сно­ва­ни на
искре­но­сти и по­ду­дар­но­сти ин­те­ре­са, већ су пу­ни по­до­зре­ња
и при­кри­ве­ног ри­вал­ства. Но, то што од­ре­ђе­не лич­но­сти из
по­ли­тич­ке, ака­дем­ске, ме­диј­ске и дру­гих сфе­ра у обе зе­мље
има­ју ова­ква и слич­на ми­шље­ња још је да­ле­ко од да­ва­ња до­
вољ­но про­сто­ра за за­кљу­чак да су то и ста­во­ви ли­де­ра ових
зе­ма­ља и да има­ју би­ло ка­кав по­ли­тич­ки зна­чај и ути­цај на
Pi­pe­li­ne_Ex­plo­si­on_Sto­kes_Ten­si­ons_Bet­we­en_Turk­me­ni­stan_Rus­sia/1608633.
html
26 Tom Bal­mforth, “Turk­me­ni­stan: Chi­na Ex­port Deal Un­der­cuts Ga­zprom’s Le­ve­
ra­ge“, No­vem­ber 30, 2011. До­ступ­но на: http://www.eura­si­a­net.org/no­de/64609.
27 До­го­вор из­ме­ђу два пред­сед­ни­ка је пот­пи­сан 5. сеп­тем­бра 2013. го­ди­не на
мар­ги­на­ма ску­па Г-20 у Санкт Пе­терс­бур­гу.

189
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

до­но­ше­ње стра­те­шких од­лу­ка. Иако је ШОС пр­ва ме­ђу­на­род­

на ор­га­ни­за­ци­ја, са се­ди­штем у Пе­кин­гу, осно­ва­на на ки­не­ску
ини­ци­ја­ти­ву, са на мно­го ме­ста пре­по­зна­тљи­вим ки­не­ским
пе­ча­том, не­с ум­њив је ин­те­рес Ру­си­је да гра­ди и ко­ри­сти све
мо­гућ­но­сти ко­је она ну­ди за ре­а­ли­за­ци­ју очи­тих ру­ских ге­о­
по­ли­тич­ких и ге­о­е­ко­ном­ских ин­те­ре­са у ре­ги­о­ну, али и гло­
бал­но. Као и Ки­ни, мир­но и сти­му­ла­тив­но окру­же­ње мо­жда је
и нај­зна­чај­ни­ји до­при­нос ко­ји сва­ка др­жа­ва у фа­зи опо­рав­ка
и бур­ног еко­ном­ског раз­во­ја мо­же да до­би­је од не­по­сред­них
су­се­да, ка­ко би сво­је ре­с ур­се ало­ци­ра­ла до­ми­нант­но у скла­ду
са по­тре­ба­ма сво­је ви­зи­је еко­ном­ског и со­ци­јал­ног раз­во­ја,
а што ма­ње у одр­жа­ва­ње ми­ра и без­бед­но­сти, те ово ва­жи
јед­на­ко и за Ру­си­ју, Ка­зах­стан, Кир­ги­стан и Уз­бе­ки­стан. Ово
по­го­то­во ва­жи за др­жа­ву са нај­ду­жом гра­ни­цом на све­т у. У
по­ре­ђе­њу са овим основ­ним стра­те­шким ци­љем и на ње­му
из­гра­ђе­ном со­ли­дар­но­шћу, сви ри­ва­ли­те­ти и кон­ку­рент­ски
иза­зо­ви ме­ђу са­ве­зни­ци­ма и са­рад­ни­ци­ма има­ју не­у­по­ре­ди­
во ма­њи зна­чај. Ме­ђу­тим, ШОС је свим сво­јим чла­ни­ца­ма
пру­жи­ла мно­го ви­ше – мо­гућ­ност да ко­нач­но ре­а­ли­зу­ју свој
исто­риј­ски ге­о­по­ли­тич­ки по­тен­ци­јал, и на то­ме је из­гра­ђе­на
со­ли­дар­ност ме­ђу њи­ма. Са дру­ге стра­не, са­рад­ња Ки­не и по­
ме­ну­тих др­жа­ва из са­ста­ва ШОС, укљу­чу­ју­ћи и са­рад­њу са
они­ма из ка­спиј­ског ре­ги­о­на, је та­ко­ђе до­при­не­ла до­дат­ном
ди­на­ми­зму ге­о­по­ли­тич­ких од­но­са у овом де­лу све­та, али и
ге­о­по­ли­тич­ке ста­би­ли­за­ци­је. У оче­ки­ва­ном на­пу­шта­њу Ав­
га­ни­ста­на 2014. го­ди­не од ста­не аме­рич­ких и дру­гих тру­па,
но­ви без­бед­но­сни иза­зо­ви сто­је пред Ки­ном, Ру­си­јом и цен­
трал­но-азиј­ских др­жа­ва­ма ка­ко би спре­чи­ли пре­ли­ва­ње и
ши­ре­ње ути­ца­ја те­ро­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја на сво­јим те­ри­
то­ри­ја­ма. До­са­да­шња, али и пла­ни­ра­на еко­ном­ска и у окви­ру
ње, енер­гет­ска са­рад­ња, да­је до­дат­ни сти­му­ланс и си­гур­ност у
вла­сти­те ге­о­по­ли­тич­ке и ге­о­е­ко­ном­ске ка­па­ци­те­те.

190
Дра­га­на Ми­тро­вић, Дра­ган Тра­и­ло­вић ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ...

Dra­ga­na Mi­tro­vic, Dra­gan Tra­i­lo­vic

GE­O­PO­LI­TI­CAL CON­SE­QU­EN­CES OF THE CHI­NE­SE
ENERGY STRA­TEGY IN CEN­TRAL ASIA

Re­su­me

Enor­mo­us sur­ge in Chi­ne­se energy de­mand that was re­sult

of her ra­pid and high eco­no­mic growth for the lasts thirty fo­
ur years has ma­de tre­men­do­us im­pact on world energy mar­
ket as well as on the ge­o­po­li­tics of energy. When trying to im­
pro­ve her energy se­cu­rity with an at­tempt to ge­o­grap­hi­cally
di­ver­sify its re­gi­ons of supply of oil and gas Chi­na tur­ned
to­wards Rus­sia and Cen­tral Asia – sta­tes that are her part­
ners from Shang­hai Co­o­pe­ra­tion Or­ga­ni­za­tion - the re­gion
over which an in­ten­se ge­o­po­li­ti­cal po­wer ga­me was go­ing on
sin­ce 1991. Chi­ne­se “win-win” stra­tegy for eco­no­mic co­o­pe­
ra­tion with no po­li­ti­cal pre­con­di­ti­o­ning, enor­mo­us fi­nan­cial
sur­plu­ses and abi­lity to do bu­si­ness even in the most dif ­fi­cult
sur­ro­un­dings ha­ve ro­bustly bu­ilt up Chi­ne­se ge­o­po­li­ti­cal in­
flu­en­ce in the re­gion.
Key words: Chi­na, Cen­tral Asia, energy se­cu­rity, “win-win
co­o­pe­ra­tion”, ge­o­po­li­ti­cal in­fluen­ce

Дра­га­на Ми­тро­вич, Дра­ган Тра­и­ло­вич

ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКИЕ ПО­СЛЕД­С ТВИЯ КИ­ТА­Й­СКОЙ
ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКОЙ СТРА­ТЕ­ГИИ В ЦЕН­ТРА­ЛЬ­НОЙ
АЗИИ

Ре­зю­ме

Огром­ный рост ки­та­й­ско­го спро­са на энер­гию в ре­зу­ль­

та­те бы­стро­го и вы­со­ко­го эко­но­ми­че­ско­го ро­ста Ки­
тая за по­след­ние 34 го­да ока­зал вне­о­че­ред­ное вли­я­ние
на ми­ро­вой энер­ге­ти­че­ский ры­нок,а так­же на ге­о­по­ли­
ти­ку энер­гии.В по­пыт­ке улуч­ши­ть свою энер­ге­ти­че­
скую без­о­па­сно­сть за счет уве­ли­че­ния ге­о­гра­фи­че­ско­го
раз­но­о­бра­зия ре­ги­о­на из ко­то­ро­го при­ни­ма­ет по­став­

191
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ки неф­ти и га­за, Ки­тай обер­нул­ся в бо­ль­шей сте­пе­ни

к Рос­сии и Цен­тра­ль­ной Азии – го­су­дар­ствам парт­
не­рам из Шан­ха­й­ской ор­га­ни­за­ции со­труд­ни­че­ства
- ре­ги­о­нам про­ве­де­ния ин­тен­сив­ной игры ге­о­по­ли­ти­
че­ско­го со­пер­ни­че­ства с 1991 го­да.Ки­та­й­ская стра­
те­гия эко­но­ми­че­ско­го со­труд­ни­че­ства ''на прин­ци­пах
вза­им­ной вы­го­ды» без по­ли­ти­че­ских усло­вий, огром­ные
фи­нан­со­вые ре­сур­сы и спо­соб­но­сть ра­бо­та­ть в са­мых
сло­жных усло­ви­ях, чре­звы­ча­й­но укре­пи­ли ки­та­й­ское
ге­о­по­ли­ти­че­ское вли­я­ние в ре­ги­о­не.
Клю­че­вые сло­ва: Ки­тай, Цен­тра­ль­ная Азия, энер­ге­
ти­че­ская без­о­па­сно­сть, со­труд­ни­че­ство «на прин­ци­
пах вза­им­ной вы­го­ды», ге­о­по­ли­ти­че­ское вли­я­ние

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Bal­mforth, Tom, “Turk­me­ni­stan: Chi­na Ex­port Deal Un­der­cuts Ga­

zprom’s Le­ve­ra­ge“, No­vem­ber 30, 2011. http://www.eura­si­a­
net.org/no­de/64609.
Berg­sa­ger, Hen­rik, FNI Re­port 16 /20 12, “Chi­na, Rus­sia and Cen­tral
Asia: The energy di­lem­ma”, http://www.fni.no/doc&pdf/FNI-
R1612.pdf
Galyamo­va, Ve­ne­ra, “Cen­tral Asian Co­un­tri­es and Chi­na: Ma­na­ging
the Tran­si­tion” (Zhang Yun­ling, Ed.), Chi­na - Cen­tral Asian
Co­un­tri­es: Ma­king New Part­ner­ship, So­cial Sci­en­ce Aca­de­mic
Press, Chi­na, 2010.
Ka­val­ski, Emi­lian, “Whom to Fol­low? Cen­tral Asia bet­we­en the EU and
Chi­na”, Chi­na Re­port, Institutе of Chi­ne­se Stu­di­es, SA­GE pu­
bli­ca­ti­ons, 43:1, 2007
Lu, Ning, “‘Cen­tral Asian eco­no­mic belt’ be­fits the ti­mes“, Chi­na­Org.
Cn. http://www.chi­na.org.cn/opi­nion/2013-09/21/con­
tent_30085060.htm
Mat­thew Brum­mer, „The Shang­hai Co­o­pe­ra­tion Or­ga­ni­za­tion and Iran:
A Po­wer-Full Union“, Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Af­fa­irs; Spring
2007, vol.60. no.2.
Mi­tro­vić, Dra­ga­na, „The Stra­te­gic-Se­cu­rity Po­si­tion of Chi­na Af­ter Sep­
tem­ber 11, 2001“, Cen­tre for Ci­vil-Mi­li­tary Re­la­ti­ons, Bel­gra­
de, (03. Ju­ne 2005 - Oc­ca­si­o­nal pa­per No. 12), http://www.
ccmr-bg.org/cms/vi­ew.php?id=1849.

192
Дра­га­на Ми­тро­вић, Дра­ган Тра­и­ло­вић ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ...

Ми­тро­вић, Дра­га­на, „Шан­гај­ска ор­га­ни­за­ци­ја за са­рад­њу – на­ста­

нак ци­ље­ви и до­ме­ти но­ве без­бед­но­сно-еко­ном­ске струк­
ту­ре (цен­трал­не) Ази­је (I)“, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, бр.
1-2/2007, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2007.
Ми­тро­вић, Дра­га­на, „Шан­гај­ска ор­га­ни­за­ци­ја за са­рад­њу – на­ста­
нак ци­ље­ви и до­ме­ти но­ве без­бед­но­сно-еко­ном­ске струк­
ту­ре (цен­трал­не) Ази­је (II)“, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, бр.
3-4/2007, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2007.
Ми­тро­вић, Дра­га­на, „Из­во­ри и гра­ни­це ки­не­ске мо­ћи“, По­ли­тич­
ки жи­вот, бр. 1, ФПН, Бе­о­град, 2011.
Pan­ni­er, Bru­ce, “Pi­pe­li­ne Ex­plo­si­on Ra­i­ses Ten­si­ons Bet­we­en Turk­
me­ni­stan, Rus­sia”, Ra­dio Free Euro­pe, Rus­sia April 14, 2009.
http://www.rferl.org/con­tent/Pi­p e­li­ne_Ex­plo­si­on_Sto­kes_
Ten­si­ons_Bet­we­en_Turk­me­ni­stan_Rus­sia/1608633.html
Svan­te E. Cor­nell, „Re­gi­o­nal Po­li­tics in Cen­tral Asia:the Chan­ging Ro­les
of Iran,Tur­key, Pa­ki­stan and Chi­na“, SA­PRA Fo­un­da­tion, New
Del­hi, 2003.
Твер­берг, Га­ил, „Is it re­ally pos­si­ble to de­co­u­ple GDP Growth from En­
ergy Growth?“, http://our­fi­ni­te­world.com/2011/11/15/is-it-re­
ally-pos­si­ble-to-de­co­u­ple-gdp-growth-from-energy-growth/
(при­сту­пље­но 12. ок­то­бра 2013.)
Тра­и­ло­вић, Дра­ган, „Цен­трал­на Ази­ја и но­ва Ве­ли­ка игра – глав­ни
ге­о­по­ли­тич­ки ак­те­ри“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, бр. 1/2011,
Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2011.
Way, Lu­can, „The Real Ca­u­ses of the Co­lor Re­vo­lu­ti­ons“, Jo­ur­nal of De­
moc­racy, Na­ti­o­nal En­dow­ment for De­moc­racy and The Johns
Hop­kins Uni­ver­sity Press, Vo­lu­me 19, Num­ber 3, 2008.
Cor­nell, Svan­te E., „Re­gi­o­nal Po­li­tics in Cen­tral Asia:the Chan­ging Ro­
les of Iran,Tur­key, Pa­ki­stan and Chi­na“, SA­PRA Fo­un­da­tion,
New Del­hi, 2003.
Azer News, „Ga­zprom clin­ches deal to buy Uz­bek gas“, De­cem­ber 25,
2012. http://www.azer­news.az/oil_and_gas/47922.html.
»Non-fos­sil fu­els to ta­ke up 11.4% of Chi­na’s energy use«, 2011-03-04,
Xin­hua http://www.chi­na­daily.com.cn/bizchi­na/2011-03/04/
con­tent_12117490.htm
www.eia.gov.
http://www.wor­ldbank.org/en/co­un­try/chi­na
http://www.iea.org/pu­bli­ca­ti­ons/fre­ep ­ u­bli­ca­ti­ons/pu­bli­ca­tion/kwes.pdf

193
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

http://www.bp.com/con­t ent/dam/bp/pdf/sta­t i­s ti­c al-re­v i­e w/Co­u n­

try%20re­ports/BP-Sta­ti­sti­cal-Re­vi­ew-Chi­na.pdf
http://www.fox­news.com/world/2013/10/10/da­ta-show-chi­na-pas­sing-
us-as-big­gest-oil-im­por­ter-as-eco­no­mic-growth-car-sa­les/
http://cor­ner­sto­ne­mag.net/chi­nas-chan­ging-energy-mix-an-in­ter­vi­ew-
with-fan-bi/

194
Иван М. Зарић* УДК 327::911.3(510)

ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА
И ГЕОСТРАТЕГИЈСКА ПЕРСПЕКТИВА
НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КИНЕ**

Сажетак

Ге­о­по­ли­тич­ке про­ме­не у са­вре­ме­ном све­ту до­ве­ле су до

дру­га­чи­јих уло­га по­је­ди­них су­бје­ка­та у од­но­су на њи­
хо­ву хлад­но­ра­тов­ску по­зи­ци­ју. Нај­и­зра­же­ни­ја про­ме­на
за­бе­ле­же­на је у по­зи­ци­ји НР Ки­не, ко­ја је, за­хва­љу­ју­ћи
еко­ном­ском ра­сту, у по­тра­зи за ре­де­фи­ни­са­њем свог
при­сту­па ме­ђу­на­род­ним пи­та­њи­ма. Сна­жан еко­ном­
ски раст про­из­вео је и раст вој­не мо­ћи, а ге­о­граф­ска
кон­цен­тра­ци­ја при­вре­де у при­о­бал­ним под­руч­ји­ма
до­ве­ла је до пре­ба­ци­ва­ња те­жи­шта ге­о­по­ли­тич­ких
ин­те­ре­са са исто­риј­ски до­ми­нант­не коп­не­не ка по­
мор­ској стра­те­шкој оп­ци­ји, до­во­де­ћи је у по­зи­ци­ју си­
ле ко­ја мо­же да оства­ри ин­те­гри­са­ну ге­о­по­ли­тич­ку,
коп­не­но-по­мор­ску ори­јен­та­ци­ју. Ак­тив­но де­ло­ва­ње
на два стра­те­шка прав­ца у на­ред­ном пе­ри­о­ду, би­ће
бли­ско по­ве­за­но, узи­ма­ју­ћи у об­зир да да­ље ја­ча­ње при­
мар­ног та­ла­со­крат­ског прав­ца у ве­ли­кој ме­ри за­ви­си
од одр­жа­ња си­ту­а­ци­је сма­ње­ног при­ти­ска на евро­а­зиј­
ском кри­лу. Ка­ко би се за­др­жа­ла си­ту­а­ци­ја сма­ње­ног
при­ти­ска на те­лу­ро­крат­ском прав­цу, осно­ву ки­не­ског
де­ло­ва­ња ка Евро­а­зи­ји пред­ста­вља­ће еко­ном­ске ини­
ци­ја­ти­ве, ко­је ће за циљ има­ти ства­ра­ње по­вољ­них
од­но­са са евро­а­зиј­ским др­жа­ва­ма, уз по­се­бан трет­ман
Ру­си­је, узи­ма­ју­ћи у об­зир исто­ри­ју од­но­са две зе­мље.
Та­ла­со­крат­ски пра­вац пред­ста­вља­ће при­мар­ну ки­
не­ску ге­о­по­ли­тич­ку пер­спек­ти­ву, са основ­ним ци­љем
су­прот­ста­вља­ња аме­рич­ком „об­у­зда­ва­њу“ у азиј­ско-
па­ци­фич­ком ре­ги­о­ну и ства­ра­ња по­вољ­них ге­о­стра­
*
Министарство одбране Републике Србије
**
Мишљења и ставови наведени у чланку представљају личне ставове аутора

195
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

те­гиј­ских усло­ва за за­до­во­ље­ње на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са

у оба оке­а­на ви­тал­на за НР Ки­ну, Ти­хом и Ин­диј­ском.
Кључ­не ре­чи: ге­о­по­ли­ти­ка, ге­о­стра­те­ги­ја, ге­о­ек­ о­но­
ми­ја, енер­гет­ска без­бед­ност, Ки­на, Евро­а­зи­ја,

УВОД

На­род­на Ре­пу­бли­ка Ки­на фор­ми­ра­на је 1. ок­то­бра 1949.

го­ди­не и од тог пе­ри­о­да, до да­на­шњих да­на, пре­шла је ду­га­
чак пут до по­зи­ци­је ко­ју за­у­зи­ма у са­вре­ме­ном све­т у. Про­ме­
не ко­је су се де­ша­ва­ле, ка­ко на ре­ги­о­нал­ном, та­ко и на гло­
бал­ном ни­воу, ве­о­ма су ути­ца­ле и на ки­не­ске ге­о­по­ли­тич­ке
пер­спек­ти­ве, од­но­сно на ње­но схва­та­ње соп­стве­не по­зи­ци­је
и уло­ге у ре­ги­о­нал­ним и гло­бал­ним окви­ри­ма. Исто­риј­ски
пре­о­вла­ђу­ју­ћа коп­не­на ори­јен­та­ци­ја би­ла је ве­ћим де­лом до­
ми­нант­на у ки­не­ском при­сту­пу ге­о­по­ли­тич­ким пи­та­њи­ма
све до по­чет­ка 21. ве­ка, ка­да зна­чај та­ла­со­крат­ске ди­мен­зи­
је на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са, пре све­га во­ђе­не (гео)еко­ном­ским
по­тре­ба­ма, по­чи­ње сна­жни­је да де­лу­је и на ге­о­по­ли­тич­ке по­
зи­ци­је и пер­спек­ти­ве. Од­но­си са евро­а­зиј­ским др­жа­ва­ма, пре
свих са СССР, у ве­ли­кој ме­ри су од­ре­ди­ли ра­ни­је до­ми­нант­но
те­лу­ро­крат­ску по­зи­ци­ју. Ти од­но­си кре­та­ли су се од бли­ског
са­ве­зни­штва, до су­ко­ба, што је тра­ја­ло све до рас­па­да СССР
и ути­ца­ло на по­зи­ци­ју НР Ки­не пре­ма евро­а­зиј­ском ге­о­по­ли­
тич­ком про­сто­ру. Он је, пре све­га, био пер­ци­пи­ран као из­вор
мо­гу­ћих прет­њи и угро­жа­ва­ња ки­не­ске др­жа­ве. Исто­вре­ме­
но, од­но­си са те­лу­ро­крат­ским СССР до­ве­ли су и до про­ме­на у
од­но­си­ма са по­мор­ском су­пер­си­лом САД – од отво­ре­ног су­
ко­ба то­ком Ко­реј­ског ра­та до ус­по­ста­вља­ња бли­же ки­не­ско-
аме­рич­ке са­рад­ње, пре све­га усме­ре­не ка ба­лан­си­ра­њу за­јед­
нич­ке со­вјет­ске прет­ње. До­дат­ни еле­мент у ана­ли­зи ки­не­ске
ге­о­по­ли­тич­ке по­зи­ци­је то­ком хлад­но­ра­тов­ског пе­ри­о­да би­
ла је и чи­ње­ни­ца да је НР Ки­на има­ла ве­о­ма ак­тив­ну уло­гу
у ре­ги­о­нал­ним пи­та­њи­ма, по­себ­но по­сле по­вла­че­ња САД из
Ви­јет­на­ма. Ки­на је, то­ком тог пе­ри­о­да, би­ла кључ­ни фак­тор
у до­но­ше­њу ре­зо­лу­ци­ја о ло­кал­ним кон­флик­ти­ма, укљу­чу­ју­
ћи и ре­зо­лу­ци­је о ра­т у у Ин­до­ки­ни (1954), спо­ра­зум из­ме­ђу

196
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

САД и Ви­јет­на­ма (1973), а пред­ста­вља­ла је и нај­у ­ти­цај­ни­ју

спољ­ну си­лу при­ли­ком ује­ди­ње­ња Ви­јет­на­ма (1973). Та­ко­ђе,
не ма­ње зна­ча­јан ути­цај оства­ри­ло је и исто­риј­ско на­сле­ђе,
пре све­га услед чи­ње­ни­це да је Ки­на, кра­јем 19. и по­чет­ком
20. ве­ка би­ла из­ло­же­на ве­о­ма не­га­тив­ним ути­ца­ји­ма, гу­бље­
њем те­ри­то­ри­јал­ног су­ве­ре­ни­те­та и ин­те­гри­те­та, у нај­ве­ћој
ме­ри за­хва­љу­ју­ћи пре­ко­мор­ским екс­пан­зи­ја­ма та­да­шњих за­
пад­них си­ла и цар­ског Ја­па­на.
Ве­ли­ке ге­о­по­ли­тич­ке про­ме­не на­ста­ле у Евро­а­зи­ји по­чет­
ком де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка ре­флек­то­ва­ле су се и на мо­
гућ­но­сти НР Ки­не. Пре­вас­ход­но, рас­пад СССР до­вео је до
сма­ње­ња мо­гућ­но­сти ди­рект­ног су­ко­ба две др­жа­ве. Исто­вре­
ме­но, оса­мо­ста­љи­ва­ње бив­ших со­вјет­ских ре­пу­бли­ка до­ве­
ло је до мо­гућ­но­сти ши­ре­ња ки­не­ског ути­ца­ја (пре све­га на
сред­њо­а­зиј­ске др­жа­ве), олак­ша­ног ствopеним сво­је­вр­сним
ге­о­по­ли­тич­ким ва­ку­у­мом у том про­сто­ру. До­дат­ни фак­тор
ко­ји је ути­цао ка­ко на ки­не­ску ге­о­по­ли­тич­ку по­зи­ци­ју, та­ко и
на ње­ну ге­о­стра­те­гиј­ску пер­спек­ти­ву био је сна­жан еко­ном­
ски раст, оства­рен еко­ном­ском ре­фор­мом, од­но­сно при­ме­
ном по­ли­ти­ке ре­фор­ми и отво­ре­них вра­та. Та­ква еко­ном­ска
ре­фор­ма зна­чај­но је до­при­не­ла да Ки­на поч­не да ре­де­фи­ни­ше
сво­је стра­те­гиј­ске по­тре­бе у од­но­си­ма пре­ма дру­гим ве­ли­ким
игра­чи­ма на Евро­а­зиј­ској ша­хов­ској та­бли.
Уз већ на­ве­де­не исто­риј­ске и (гео)еко­ном­ске чи­ни­о­це, на
де­фи­ни­са­ње ки­не­ске ге­о­по­ли­тич­ке по­зи­ци­је и пер­спек­ти­ве
ути­чу и фи­зич­ко-ге­о­граф­ске ка­рак­те­ри­сти­ке ње­не те­ри­то­ри­
је. На­и­ме, НР Ки­на, ко­ја је нај­мно­го­људ­ни­ја др­жа­ва да­на­шњи­
це са пре­ко 1,3 ми­ли­јар­де ста­нов­ни­ка, за­у­зи­ма по­вр­ши­ну од
9.561.000 км2, има коп­не­ну гра­ни­цу од 22.117 км1 и гра­ни­чи
се са 14 др­жа­ва. Исто­вре­ме­но, Ки­на има и ду­гач­ку обал­ну ли­
ни­ју, ду­жи­не од пре­ко 14.500 км, ко­јом зе­мља из­ла­зи на Жу­то
мо­ре, Ис­точ­но и Ју­жно ки­не­ско мо­ре.2 На за­па­ду, про­сти­ре

1 У пи­та­њу је нај­ду­жа по­је­ди­нач­на коп­не­на гра­ни­ца ко­ју не­ка др­жа­ва има на

све­т у.
2 По­себ­но ва­жна чи­ње­ни­ца у ана­ли­зи мо­гу­ћих ге­о­по­ли­тич­ких про­бле­ма ко­је
НР Ки­на мо­же да има са дру­гим евро­а­зиј­ским др­жа­ва­ма су и отво­ре­на гра­
нич­на пи­та­ња са су­сед­ним др­жа­ва­ма. За­вр­ша­ва­ју­ћи де­мар­ка­ци­ју гра­ни­це са
Ви­јет­на­мом, 31. де­цем­бра 2008. го­ди­не, НР Ки­на је прак­тич­но ре­ши­ла спо­
ро­ве око коп­не­не гра­ни­це са 12 од укуп­но 14 су­се­да. Као отво­ре­на пи­та­ња,

197
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

се до ви­со­ких пла­нин­ских ма­си­ва Хи­ма­ла­ја, од ко­јих се се­

вер­но на­ла­зе Ти­бет­ска ви­со­ра­ван и пу­сти­ња Го­би. Ове ге­о­
граф­ске це­ли­не пред­ста­вља­ју пра­ву фи­зич­ко-ге­о­граф­ску ба­
ри­је­ру, ка­ко за лак­шу са­рад­њу са дру­гим др­жа­ва­ма, та­ко и за
евен­т у­ал­но осва­ја­ње ки­не­ских те­ри­то­ри­ја. Ис­точ­но од ових
Карта 1: Кинески Хартленд

Извор: Michael D. Swaine, Ashley J. Tellis, Interpreting China’s Grand Strategy:

Past, Present and the Future, RAND, Santa Monica, 2000., p. 23.

пла­нин­ских ма­си­ва, ви­со­рав­ни и пу­сти­ње про­сти­ре се, све до

Жу­тог мо­ра, Ис­точ­ног и Ју­жног ки­не­ског мо­ра, део Ки­не ко­ји
је нај­гу­шће на­се­љен, у ко­јем је скон­цен­три­сан и нај­ва­жни­ји
део ки­не­ске ин­ду­стри­је и про­из­вод­них ка­па­ци­те­та, а ко­ји се
по­ред не­ре­ше­них те­ри­то­ри­јал­них спо­ро­ва у Ис­точ­ном и Ју­жном ки­не­ском
мо­ру, пре­о­ста­ли су још спо­ро­ви са Бу­та­ном, са ко­јим НР Ки­на не­ма ди­пло­
мат­ске од­но­се, и са Ин­ди­јом.

198
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

че­сто на­зи­ва ки­не­ским ср­цем зе­мље или Хар­тлен­дом (кар­та

1), иако се су­штин­ски на­ла­зи у гло­бал­ном Ри­млен­ду.3
Узи­ма­ју­ћи у об­зир ова­кве фи­зич­ко-ге­о­граф­ске ка­рак­те­ри­
сти­ке, ду­гач­ку коп­не­ну гра­ни­цу и ду­гу обал­ну ли­ни­ју, би­ло је
оче­ки­ва­но да ки­не­ска ци­ви­ли­за­ци­ја, то­ком исто­ри­је, раз­ви­
ја упо­ре­до и сво­ју коп­не­ну и сво­ју по­мор­ску оп­ци­ју. Ипак, у
раз­ли­чи­тим вре­мен­ским епо­ха­ма, ки­не­ски ли­де­ри су, у скла­
ду са по­си­би­ли­стич­ким те­о­риј­ским схва­та­њи­ма ге­о­по­ли­ти­
ке, за­не­ма­ри­ва­ли или по­себ­но на­гла­ша­ва­ли јед­ну од те две
ори­јен­та­ци­је.4 Ме­ђу­тим, са­вре­ме­на ки­не­ска по­зи­ци­ја у од­но­
су на дру­ге ге­о­по­ли­тич­ке цен­тре са­вре­ме­ног све­та, ува­жа­ва­
ју­ћи већ на­ве­де­не фи­зич­ко-ге­о­граф­ске ка­рак­те­ри­сти­ке, зна­
чај­но исто­риј­ско ис­ку­ство и (гео)еко­ном­ске чи­ни­о­це, до­ве­ла
је до си­т у­а­ци­је у ко­јој мо­гу да се из­дво­је два прав­ца са­да­шњег
и бу­ду­ћег де­ло­ва­ња НР Ки­не у ге­о­по­ли­тич­ком сми­слу:
3 Узи­ма­ју­ћи у об­зир ова­кве фи­зич­ко-ге­о­граф­ске ка­рак­те­ри­сти­ке, ин­те­ре­сант­
но је уочи­ти да се у по­је­ди­ним стра­те­шким ана­ли­за­ма Ки­на по­сма­тра као
„остр­во“, где се под „коп­ном“ под­ра­зу­ме­ва упра­во ки­не­ски Хар­тленд, као
стра­те­шки нај­ва­жни­ји део Ки­не. Циљ та­квих ана­ли­за је упра­во на­гла­ша­ва­
ње стра­те­шке ва­жно­сти тог де­ла ње­не те­ри­то­ри­је. За де­таљ­ни­је ин­фор­ма­ци­
је по­гле­да­ти ана­ли­зе аме­рич­ке аген­ци­је Strat­for, под на­сло­ви­ма „Chi­na as an
Island“ и „Island of Chi­na”, до­ступ­не на www.strat­for.com. Та­ко­ђе, по­гле­да­ти и
John Ma­ul­din, The Ge­o­po­li­tics Of Chi­na, http://www.in­ve­stor­sin­sight.com/blogs/
john_ma­ul­dins_out­si­de_the_box/ar­chi­ve/2008/06/12/the-ge­o­po­li­tics-of-chi­na.
aspx, 12/07/2010.
4 За­и­ста, у ду­гој исто­ри­ји ки­не­ске ци­ви­ли­за­ци­је, основ­не без­бед­но­сне прет­
ње до­ла­зи­ле су са коп­на, са се­ве­ра и из уну­тра­шњо­сти Ази­је, због ко­јих је и
са­гра­ђен Ки­не­ски зид, као сво­је­вр­сна за­шти­та од на­па­да мо­гу­ћих осва­ја­ча.
Узи­ма­ју­ћи та­кве окол­но­сти у об­зир, ни­је чуд­но да је у исто­ри­ји ки­не­ске ци­
ви­ли­за­ци­је до­ми­ни­ра­ла коп­не­на ори­јен­та­ци­ја у ге­о­по­ли­тич­ким раз­ма­тра­
њи­ма. Исто­вре­ме­но, зна­чај­но је за­не­ма­ри­ван раз­вој по­мор­ске ком­по­нен­те,
из­у­зи­ма­ју­ћи пе­ри­од ди­на­сти­је Минг и ис­тра­жи­ва­ња ки­не­ског по­мор­ца Џенг
Х’а (Zheng He) од 1405. до 1433. го­ди­не. Ипак, ма­ри­тим­на оп­ци­ја до­жи­ве­ла је
уна­пре­ђе­ње, а ка­сни­је и пре­по­род у НР Ки­ни. За де­таљ­ни­је по­гле­да­ти у Alan
Jen­kins, „De­fi­ning and de­fen­ding the Chi­ne­se sta­te: ge­o­po­li­ti­cal per­spec­ti­ves“ у
збор­ни­ку: The Ge­o­graphy of con­tem­po­rary Chi­na - The im­pact of Deng Xi­a­o­ping’s
de­ca­de (edi­tors Te­rry Can­non, Alan Jen­kins), Ro­u­tled­ge, Lon­don and New York,
2003, p. 266. Де­таљ­ни­је о по­мор­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма то­ком пе­ри­о­да вла­да­
ви­не ди­на­сти­је Минг по­гле­да­ти у: Lo­u­i­se Le­van­tes, When Chi­na Ru­led the Se­as:
The Tre­a­su­re Fle­et of the Dra­gon Thro­ne, 1405-1433, Ox­ford Uni­ver­sity Press, New
York and Ox­ford, 1994. За по­нов­ни успон ге­о­стра­те­гиј­ског по­и­ма­ња зна­ча­ја
по­мор­ске ори­јен­та­ци­је по­гле­да­ти и у: Ber­nard D.Co­le, The Gre­at Wall at Sea,
Chi­na’s Navy in the Twenty-First Cen­tury, Na­val In­sti­tu­te Press, Maryland, An­na­
po­lis, 2010.

199
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

1. те­лу­ро­крат­ски (за­пад­ни, евро­а­зиј­ски), ко­ји за циљ има

де­ло­ва­ње усме­ре­но дуж два уза­јам­но по­ве­за­на век­то­ра
– ка за­пад­ним про­вин­ци­ја­ма Син­ђанг и Ти­бет – што је
мо­ти­ви­са­но по­тре­бом сна­жни­јег упли­ва у цен­трал­ни
део Евро­а­зи­је, ве­о­ма бо­гат ре­с ур­си­ма нео­пх­ од­ним за
да­љи раз­вој ки­не­ске еко­но­ми­је;
2. та­ла­со­крат­ски (па­ци­фич­ки и ин­диј­ски), про­у­зро­ко­
ван на­ра­слом по­тре­бом стра­те­шког при­с у­ства у евро­а­
зиј­ском Ри­млен­ду и обез­бе­ђе­њем ви­тал­них по­мор­ских
ли­ни­ја ко­му­ни­ка­ци­ја ко­ји­ма Ки­на уво­зи ве­ли­ки део си­
ро­ви­на нео­пх­ од­них за ње­ну при­вре­ду и из­во­зи до­бра ка
стра­ним тр­жи­шти­ма.
Та­ква два прав­ца ге­о­по­ли­тич­ког де­ло­ва­ња Ки­не у пр­ви
план из­но­си још јед­но ва­жно пи­та­ње: да ли Ки­на мо­же да бу­
де пр­ва у исто­ри­ји ве­ли­ких си­ла ко­ја ће ус­пе­ти да ускла­ди
свој та­ла­со­крат­ски и те­лу­ро­крат­ски по­тен­ци­јал, да на­пра­ви
кон­цепт ин­те­гри­са­не ге­о­по­ли­тич­ке мо­ћи, од­но­сно да уса­гла­
си свог Бе­хе­мо­та и Ле­ви­ја­та­на?5

ГЕОЕКОНОМСКА И ГЕОСТРАТЕГИЈСКА ПОЗИЦИЈА

НР КИНЕ НА ПОЧЕТКУ 21. ВЕКА

Еко­ном­ски раз­вој Ки­не има ве­о­ма зна­чај­ну уло­гу на ње­ну

ге­о­по­ли­тич­ку и ге­о­стра­те­гиј­ску по­зи­ци­ју и пер­спек­ти­ву. Су­
штин­ски, ки­не­ски еко­ном­ски раз­вој за­по­чео је ње­ним отва­
ра­њем пре­ма све­т у и ори­јен­та­ци­јом на стра­те­ги­ју еко­ном­ских
ре­фор­ми. Де­фи­ни­сан као по­ли­ти­ка ре­фор­ми и отво­ре­них
вра­та, еко­ном­ски пре­о­бра­жај у Ки­ни до­вео је до, у прак­си
незабележeног, при­вред­ног раз­во­ја, кон­ти­ну­и­ра­ног и по вре­
ме­ну тра­ја­ња и по сто­пи ра­ста, а ре­а­ли­зо­ва­ног у нај­мно­го­
људ­ни­јој зе­мљи све­та.6 На тај на­чин, ак­тив­ним спро­во­ђе­њем
5 Исто­риј­ски по­сма­тра­но, све ве­ли­ке си­ле има­ле су или из­ра­зи­то коп­не­ну
(Ру­си­ја, Не­мач­ка) или из­ра­зи­то по­мор­ску ори­јен­та­ци­ју (Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја,
САД). Упра­во би због то­га ин­те­гри­са­ње исто­риј­ски до­ми­нан­те, и да­ље нео­
п­ход­не те­лу­ро­крат­ске ори­јен­та­ци­је Ки­не, те стра­те­гиј­ски све зна­чај­ни­је та­
ла­со­крат­ске ори­јен­та­ци­је, пред­ста­вљао мо­жда и је­дин­стве­ни при­мер ве­ли­ке
си­ле ко­ја би ус­пе­ла да „по­ми­ри“ ова два кон­цеп­та.
6 За де­таљ­ни­је о ки­не­ској еко­ном­ској ре­фор­ми по­гле­да­ти у Дра­га­на Ми­тро­
вић, Ки­не­ска ре­фор­ма и свет, Ин­сти­т ут за еко­но­ми­ку и фи­нан­си­је, Бе­о­град,
1995.

200
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

еко­ном­ских ре­фор­ми, ки­не­ска при­вре­да је не­пре­ста­но ја­ча­ла,

оства­ру­ју­ћи кон­ти­ну­и­ра­ни раст БДП (гра­фи­кон 1)7, бе­ле­же­ћи
при то­ме зна­ча­јан спољ­но­тр­го­вин­ски су­фи­цит. Исто­вре­ме­но,
не­пре­ста­ни тро­де­це­ниј­ски раст ки­не­ске еко­но­ми­је ре­зул­ти­
рао је за­у­зи­ма­њем ме­ста дру­ге еко­но­ми­је све­та (сме­ном Ја­па­
на ав­гу­ста 2010. го­ди­не).
Графикон 1: Економски раст НР Кине
у периоду од 1980. до 2012. године

Са ге­о­по­ли­тич­ке тач­ке гле­ди­шта, кључ­ни аспект ки­не­ске

по­ли­ти­ке отва­ра­ња и еко­ном­ске ре­фор­ме био је ства­ра­ње по­
себ­них ад­ми­ни­стра­тив­них зо­на, у ко­ји­ма је би­ло „екс­пе­ри­
мен­ти­са­но“ са дру­га­чи­јим мо­де­ли­ма ор­га­ни­за­ци­је при­вре­де
и еко­ном­ског си­сте­ма. Те по­себ­не зо­не, „спе­ци­јал­не еко­ном­ске
7 Гра­фи­ко­ном су при­ка­за­на два ва­жна по­да­тка ко­ја ма­ни­фе­сту­ју раст ки­не­ске
еко­но­ми­је у пе­ри­о­ду од по­чет­ка спро­во­ђе­ња еко­ном­ских ре­фор­ми. Пр­ви је
при­каз ра­ста БДП по гла­ви ста­нов­ни­ка (РРР), а дру­ги је раст БДП у про­цен­
ти­ма. Раст БДП по гла­ви ста­нов­ни­ка ука­зу­је да се НР Ки­на кре­ће ка сред­ње
раз­ви­је­ним зе­мља­ма све­та, што и је­сте био циљ еко­ном­ских ре­фор­ми, док
при­каз БДП у про­цен­ти­ма ука­зу­је да НР Ки­на већ ви­ше од три де­це­ни­је кон­
стант­но бе­ле­жи успе­шан раст, ко­ји на том ни­воу из­но­си про­сеч­но 9-10%.
Из­во­ри по­да­та­ка: за пе­ри­од од 1980. до 2010. го­ди­не су из „Chi­na Sta­ti­sti­cal
Da­ta­ba­se“, за 2011. го­ди­ну из „Bul­le­tin on the Fi­nal re­vi­si­o­nal Da­ta of GDP in
2011“ и за 2012. го­ди­ну из „Bul­le­tin on the Pre­li­mi­nary Ve­ri­fi­ca­tion Da­ta of GDP
in 2012“.

201
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

зо­не“, „обал­ски отво­ре­ни гра­до­ви“, „обал­ске еко­ном­ске сло­бод­

не зо­не“ и „дел­те ве­ли­ких ре­ка“, на­ла­зи­ле су се у ис­точ­ном,
при­о­бал­ном де­лу Ки­не, од­но­сно, Спајк­ма­но­вим во­ка­бу­ла­ром
ис­ка­за­но, у Ри­млен­ду.8 Упра­во је раз­вој при­вре­де и кон­цен­
тра­ци­ја ин­ду­стри­је у при­мор­ским де­ло­ви­ма др­жа­ве про­из­вео
ге­о­по­ли­тич­ку по­тре­бу да се, исто­риј­ски до­ми­нант­но коп­не­но
ори­јен­ти­са­на, ки­не­ска ци­ви­ли­за­ци­ја зна­чај­ни­је ори­јен­ти­ше
ка по­мор­ским ин­те­ре­си­ма и де­фи­ни­са­њу сво­јих та­ла­со­крат­
ских по­тре­ба. На­и­ме, НР Ки­на је раз­ви­ла пре­те­жно из­во­зно
ори­јен­ти­са­ну при­вре­ду, ко­ја је до­но­си­ла су­фи­цит у раз­ме­ни
са го­то­во свим др­жа­ва­ма све­та9 и чи­јем је ди­на­мич­ном раз­
во­ју, про­те­ком вре­ме­на и да­љим уна­пре­ђи­ва­њем, по­тре­ба за
при­сту­пом стра­ним тр­жи­шти­ма и си­ро­ви­на­ма по­ста­ја­ла све
из­ра­же­ни­ја и све нео­п­ход­ни­ја.
Упра­во су по­тре­бе за си­ро­ви­на­ма, од­но­сно ре­с ур­си­ма у
це­ли­ни, је­дан од кључ­них чи­ни­ла­ца ки­не­ске ге­о­е­ко­ном­ске
по­зи­ци­је. Та­ко је још сер Хел­форд Ме­кин­дер, из­но­се­ћи сво­
ју чу­ве­ну стра­те­шку ви­зи­ју и пер­цеп­ци­ју Евро­а­зи­је у члан­
ку „Ге­о­граф­ска оса исто­ри­је“, на са­мом кра­ју ра­да из­ра­зио

8 Де­таљ­ни­је о Спајк­ма­но­вом ге­о­по­ли­тич­ком дис­кур­с у по­гле­да­ти у: Ву­ко­вић

Не­бој­ша, Ло­ги­ка им­пе­ри­је, Ни­ко­лас Спајк­ман и са­вре­ме­на аме­рич­ка ге­о­по­
ли­ти­ка, Кон­рас Бе­о­град, 2007. Нео­п­ход­но је уочи­ти да раз­ли­чи­ти ана­ли­ти­
ча­ри исту област у Ки­ни на­зи­ва­ју и Ри­млен­дом и Хар­тлен­дом. Су­штин­ски
се ра­ди о истом де­лу Ки­не ко­ји је нај­гу­шће на­се­љен и ко­ји пред­ста­вља еко­
ном­ски нај­ва­жни­ју и нај­ди­на­мич­ни­ју област др­жа­ве. У вој­но-стра­те­гиј­ским
ана­ли­за­ма ова област Ки­не мо­же се по­и­сто­ве­ти­ти са цен­тром гра­ви­та­ци­је
це­ло­куп­не др­жа­ве (Цен­тар гра­ви­та­ци­је пред­ста­вља основ­ни из­вор мо­ћи по­
мо­ћу ко­је се по­сти­же циљ, или сам пред­ста­вља моћ. Су­штин­ски, од­ре­ђи­ва­ње
цен­тра гра­ви­та­ци­је до­би­ја се од­го­во­ром на пи­та­ње шта је основ­ни еле­мент
мо­ћи од ко­јег су­бје­кат за­ви­си да би оства­рио од­ре­ђе­ни циљ). За по­дроб­ни­ја
са­зна­ња о цен­тру гра­ви­та­ци­је по­гле­да­ти у: Дра­го­мир Ђу­рић, Сре­тен Еге­рић,
„Пој­мов­но од­ре­ђи­ва­ње цен­тра гра­ви­та­ци­је“, Вој­но де­ло, 2012, vol. 64, бр. 1,
стр. 228-252.
9 Ако за при­мер узме­мо тр­го­вин­ску раз­ме­ну НР Ки­не са Ин­ди­јом, ко­ја се у
нај­ве­ћој ме­ри од­ви­ја по­мор­ским ко­му­ни­ка­ци­ја­ма, мо­же­мо ви­де­ти да је са­мо
у пе­ри­о­ду од 2006. до 2010. го­ди­не из­воз НР Ки­не у Ин­ди­ју уве­ћан са 14 на 41
ми­ли­јар­ду УСД, док је ин­диј­ски из­воз у НР Ки­ну уве­ћан са се­дам на 10 ми­
ли­јар­ди УСД. Исто­вре­ме­но, уку­пан из­воз НР Ки­не у 2010. го­ди­ни из­но­сио је
око 1.578 ми­ли­јар­ди УСД. На­ве­де­ни при­мер ука­зу­је на зна­чај ко­ји по­мор­ске
ли­ни­је ко­му­ни­ка­ци­ја има­ју у све­у­куп­ном по­гле­ду НР Ки­не на ге­о­по­ли­ти­ку и
ге­о­стра­те­ги­ју. За де­та­ље о тр­го­вин­ској раз­ме­ни по­гле­да­ти на http://com­tra­de.
un.org/db/de­fa­ult.aspx.

202
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

сво­је­вр­сну бо­ја­зан од по­ја­ве ки­не­ске прет­ње уко­ли­ко би се

евро­а­зиј­ским ре­с ур­си­ма до­дао по­мор­ски ка­па­ци­тет.10 Ова­
ква ви­зи­ја укљу­чи­ва­ла је мо­гућ­ност оства­ре­ња кон­стант­них
про­јек­ци­ја по­мор­ских си­ла ан­гло-аме­рич­ког све­та, пре­ма
ко­јој би ста­вља­ње евро­а­зиј­ских ре­с ур­са под кон­тро­лу јед­ног
игра­ча или ко­а­ли­ци­је дру­гих си­ла (по­зна­та син­таг­ма о „удру­
жи­ва­њу вар­ва­ра“) мо­гла у зна­чај­ној ме­ри да по­ре­ме­ти од­нос
сна­га на гло­бал­ном ни­воу и до­ве­де у пи­та­ње над­моћ по­мор­
ских си­ла. Исти сце­на­рио, од­но­сно ко­ри­шће­ње евро­а­зиј­ских
при­род­них бо­гат­ста­ва за из­град­њу сна­жних по­мор­ских ка­
па­ци­те­та, и да­нас пред­ста­вља јед­ну од нај­ва­жни­јих стра­те­
гиј­ских кон­цеп­ци­ја, би­ло оних си­ла ко­је по­ку­ша­ва­ју да ис­ко­
ри­сте сво­је ге­о­по­ли­тич­ке по­зи­ци­је у ци­љу ства­ра­ња та­квих
ка­па­ци­те­та, би­ло оних ко­је по­ку­ша­ва­ју да исто оне­мо­гу­ће.
Нео­п­ход­но је да се и у овом кон­тек­сту са­гле­да­ју по­зи­ци­ја и
мо­гу­ће пер­спек­ти­ве НР Ки­не.
Већ је ре­че­но да је Ки­на оства­ри­ла сна­жан еко­ном­ски раст
ко­ји ју је до­вео на ме­сто дру­ге по ве­ли­чи­ни свет­ске еко­но­
ми­је. Та­кав еко­ном­ски раст про­из­вео је по­ве­ћа­ну по­тре­бу за
ре­с ур­си­ма, пре све­га за енер­ген­ти­ма. Си­т у­а­ци­ја на пла­ну ки­
не­ске енер­гет­ске без­бед­но­сти ме­ња­ла се то­ком пе­ри­о­да спро­
во­ђе­ња еко­ном­ских ре­фор­ми, та­ко да је НР Ки­на 1993. го­ди­не
по­ста­ла не­то уво­зник тог енер­ген­та. Од тог пе­ри­о­да до да­нас,
раст за­ви­сно­сти од уво­за наф­те не­пре­кид­но се по­ве­ћа­ва, што
ге­о­по­ли­тич­ку си­т у­а­ци­ју у ко­јој се Ки­на на­ла­зи чи­ни још ком­
плек­сни­јом.11 Ка­да се ове чи­ње­ни­це увр­сте у ге­о­по­ли­тич­ке

10 Hal­ford J. Mac­kin­der, „The Ge­o­grap­hic Pi­vot of Hi­story”, The Ge­og­ rap­hi­cal Jo­ur­
nal, The Royal Ge­o­grap­hi­cal So­ci­ety, Lon­don, Vol. 23, No. 4, 1904, p. 437. По­треб­
но је ипак на­по­ме­ну­ти да је Ме­кин­дер ис­ти­цао сце­на­рио у ко­јем би Ки­на, уз
евен­т у­ал­ну по­моћ Ја­па­на, мо­гла од Ру­си­је да оду­зме део те­ри­то­ри­је и ти­ме,
фак­тич­ки, под сво­ју кон­тро­лу ста­ви зна­чај­не ре­с ур­се Евро­а­зи­је. И у са­вре­
ме­ном све­т у ка­рак­те­ри­сти­ке ко­је НР Ки­на има све­до­че у при­лог чи­ње­ни­ци
да се ра­ди о др­жа­ви са ка­па­ци­те­ти­ма ко­ји би мо­гли да се ис­ко­ри­сте у прав­цу
ства­ра­ња хе­ге­мо­на: ве­ли­ка по­вр­ши­на и број ста­нов­ни­ка, при­ступ оке­а­ну, ра­
сту­ћа еко­ном­ска моћ и ја­ча­ње вој­них ка­па­ци­те­та.
11 Удео по­тро­шње наф­те у Ки­ни у 2009. го­ди­ни, у скло­пу укуп­не по­тро­шње
енер­ги­је, из­но­сио је 17,9%, при­род­ног га­са 3,9%, док је угаљ и да­ље до­ми­
нан­тан из­вор енер­ги­је са 70,4% уче­шћа у по­тро­шњи. Исто­вре­ме­но, Ки­на је
у 2010. го­ди­ни, пре­ма раз­ли­чи­тим из­во­ри­ма, уво­зи­ла, из­ме­ђу 4,7 и 5 ми­ли­
о­на ба­ре­ла си­ро­ве наф­те днев­но, што пред­ста­вља око 53,8% ње­них укуп­них

203
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ана­ли­зе, нај­ва­жни­ји за­кључ­ци мо­гу се да се из­ве­ду за­хва­љу­

ју­ћи од­го­во­ри­ма на два кључ­на пи­та­ња: пр­во, где се на­ла­зе
основ­на на­ла­зи­шта наф­те (и га­са) из ко­јих се Ки­на снаб­де­ва
и дру­го, ко­јим ру­та­ма се енер­ген­ти до­пре­ма­ју у Ки­ну? Од­го­
вор на ова два пи­та­ња, у ве­ли­кој ме­ри од­ре­ђу­је ка­ко са­да­шњу
ге­о­по­ли­тич­ку по­зи­ци­ју НР Ки­не у Евро­а­зи­ји, та­ко и ње­ну ге­
о­стра­те­гиј­ску пер­спек­ти­ву.
У том кон­тек­сту, као нај­ва­жни­ји снаб­де­ва­чи Ки­не наф­том
из­два­ја­ју се Са­у­диј­ска Ара­би­ја, Ан­го­ла, Иран и Ру­си­ја. Увоз
наф­те из ових др­жа­ва чи­ни ви­ше од по­ло­ви­не укуп­ног ки­
не­ског уво­за.12 Да­кле, кључ­ни из­вор снаб­де­ва­ња наф­том за
Ки­ну на­ла­зе се на Бли­ском ис­то­ку и у Афри­ци, уз Ру­си­ју као
до­дат­ни крак снаб­де­ва­ња. Са­ми из­во­ри снаб­де­ва­ња, у овом
слу­ча­ју, до­ве­ли су и до то­га да се основ­ни на­чин снаб­де­ва­ња
наф­том Ки­не ре­а­ли­зу­је по­мор­ским пу­тем, од­но­сно ко­ри­шће­
њем не­ких од нај­ва­жни­јих по­мор­ских ли­ни­ја ко­му­ни­ка­ци­ја.
Упра­во је ова­ква ге­о­по­ли­тич­ка си­т у­а­ци­ја до­ве­ла до про­це­са
ко­ји и да­ље тра­је, од­но­сно тран­зи­ци­је Ки­не од коп­не­но ори­
јен­ти­са­не др­жа­ве ка др­жа­ви у ко­јој ће при­мар­ну уло­гу има­ти
та­ла­со­крат­ски ин­те­ре­си.
Нај­ва­жни­је по­мор­ске ру­те ко­ји­ма се Ки­на снаб­де­ва наф­
том али и дру­гим си­ро­ви­на­ма, а на ко­ји­ма до­ми­нан­т у по­зи­
ци­ју има­ју САД, про­ла­зе кроз је­дан од стра­те­шки нај­зна­чај­
ни­јих мо­ре­у­за у са­вре­ме­ном све­т у – Ма­лај­ски мо­ре­уз. Овим

по­тре­ба. Ка­да је при­род­ни гас у пи­та­њу, Ки­на је по­ста­ла не­то уво­зник 2007.
го­ди­не, уз кон­стант­но по­ве­ћа­ње ко­ли­чи­не уве­зе­ног га­са (2010. го­ди­не око
17 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра што је чи­ни­ло 16% укуп­не по­тро­шње тог енер­
ген­та, али са тен­ден­ци­јом да­љег ра­ста уво­за, по­себ­но узи­ма­ју­ћи у об­зир из­
град­њу но­вих га­со­во­да). За де­таљ­ни­је ин­фор­ма­ци­је по­гле­да­ти у: „Oil & Gas
Se­cu­rity – Emer­gency Re­spon­se of IEA Co­un­tri­es: Pe­o­ple’s Re­pu­blic of Chi­na“,
In­ter­na­ti­o­nal Energy Agency, 2012. Та­ко­ђе, за по­дат­ке о ки­не­ској енер­гет­ској
без­бед­но­сти и по­ли­ти­ци по­гле­да­ти у: Fan He, Dong­hai Qin, „Chi­na’s Energy
Stra­tegy in the Twenty-first Cen­tury“, Chi­na & World Eco­nomy, In­sti­tu­te of World
Eco­no­mics and Po­li­tics, Chi­ne­se Aca­demy of So­cial Sci­en­ces, Vol. 14, No. 2, 2006.
12 Chen Sha­o­feng, „Chi­na’s Self-Ex­tri­ca­ti­on from the “Ma­lac­ca Di­lem­ma” and Im­pli­
ca­ti­ons“, In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Chi­na Stu­di­es, In­sti­tu­te of Chi­na Stu­di­es, Uni­ver­
sity of Ma­laya, Vol. 1, No. 1, Ja­nu­ary 2010, p.7. На при­мер, са­мо у 2007. го­ди­ни,
Са­у­диј­ска Ара­би­ја из­ве­зла је у НР Ки­ну 26,3 ми­ли­о­на то­на наф­те, Ан­го­ла 25,
Иран 20,5, док је Ру­си­ја из­ве­зла 14,5 ми­ли­о­на то­на, што је укуп­но чи­ни­ло
52,9% уво­за си­ро­ве наф­те у Ки­ну.

204
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

„уским гр­лом“13 на по­мор­ским ко­му­ни­ка­ци­ја­ма про­ла­зи око

80 про­це­на­та укуп­ног уво­за наф­те у Ки­ну, што Ма­лај­ски
мо­ре­уз чи­ни ви­тал­ном спо­ном два прав­ца ки­не­ског та­ла­со­
крат­ског де­ло­ва­ња – пре­ма Ти­хом и Ин­диј­ском оке­а­ну. Због
то­га је у ки­не­ском стра­те­шком ми­шље­њу овај ва­жни мо­ре­уз
до­био по­себ­но ме­сто, чак до те ме­ре да се, по узо­ру на без­
бед­но­сну ди­ле­му, рас­пра­вља о „ма­лај­ској ди­ле­ми“.14 Ње­гов
зна­чај мо­жда нај­бо­ље ка­рак­те­ри­ше сле­де­ће схва­та­ње: „ко год
да кон­тро­ли­ше Ма­лај­ски мо­ре­уз, ефек­тив­но др­жи у за­хва­т у
ки­не­ски стра­те­шки енер­гет­ски про­лаз и мо­же да за­пре­ти ки­
не­ској енер­гет­ској без­бед­но­сти у би­ло ком тре­нут­ку.“15
Ка­ко би се бар до­не­кле сма­њи­ла стра­те­шка за­ви­сност од
тран­спор­та кроз Ма­лај­ски мо­ре­уз, Ки­на је по­кре­ну­ла не­ко­
ли­ко про­је­ка­та, од­но­сно наф­то­во­да (и га­со­во­да) ко­ји­ма по­ку­

13 Зна­чај ова­квих стра­те­шких та­ча­ка на по­мор­ским ли­ни­ја­ма ко­му­ни­ка­ци­ја

ис­ти­цао је још аме­рич­ки ад­ми­рал Ал­фред Ме­хен (1840-1914) у сво­јим де­
ли­ма о по­мор­ској мо­ћи. По­гле­да­ти у: Иван За­рић, „Моћ мо­ра у ге­о­по­ли­
ти­ци и ге­о­стра­те­ги­ји САД – ути­цај иде­ја Ал­фре­да Ме­хе­на“, На­ци­о­нал­ни
ин­те­рес, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, бр. 3/2009, стр. 131-149.
Та­ко­ђе, пре­ма ана­ли­зи Жан Пол Ро­дри­га, на све­т у по­сто­ји шест ме­ста за­гу­
ше­ња (cho­ke po­ints), од­но­сно мо­ре­у­за кроз ко­је се, на днев­ном ни­воу, укуп­
но тран­спор­т у­је пре­ко 35 ми­ли­о­на ба­ре­ла наф­те. Тих шест ме­ста за­гу­ше­ња
су Ор­му­шки и Ма­лај­ски мо­ре­уз, Су­ец­ки ка­нал, Баб ел-Ман­деб, Бос­фор и
Па­нам­ски ка­нал. Ге­о­стра­те­гиј­ска ло­ка­ци­ја ових ме­ста за­гу­ше­ња на по­мор­
ским ли­ни­ја­ма ко­му­ни­ка­ци­ја је та­ква да сва­ко њи­хо­во за­о­би­ла­же­ње до­во­ди
до зна­чај­ног скре­та­ња са основ­них ру­та, што ди­рект­но до­во­ди до по­ве­ћа­ња
фи­нан­сиј­ских тро­шко­ва тран­спор­та. Ро­дри­го је по­себ­но на­гла­ша­вао зна­чај
ко­ји раст по­тро­шње наф­те у НР Ки­ни има на ге­о­по­ли­тич­ке про­ме­не, узи­
ма­ју­ћи у об­зир да САД у нај­ве­ћој ме­ри кон­тро­ли­шу по­мор­ске прав­це ко­ји
од Бли­ског ис­то­ка, кроз Ма­лај­ски мо­ре­уз, во­де ка Ју­жном ки­не­ском мо­ру. О
то­ме де­таљ­ни­је по­гле­да­ти у: Jean-Paul Ro­dri­gue, „Stra­its, Pas­sa­ges and Cho­ke­
po­ints: A Ma­ri­ti­me Ge­o­stra­tegy of Pe­tro­le­um Di­stri­bu­tion“, Ca­hi­ers de géograp­hie
du Québec, vol. 48, No 135, 2004.
14 О зна­ча­ју „ма­лај­ске ди­ле­ме“ у ки­не­ском стра­те­шком ми­шље­њу по­гле­да­ти у:
Chen Sha­o­feng, „Chi­na’s Self-Ex­tri­ca­ti­on from the ,Ma­lac­ca Di­lem­ma‘ and Im­
pli­ca­ti­ons“, op.cit., pp. 1-24. У ге­о­по­ли­тич­ким ана­ли­за­ма до­да­так „ма­лај­ској
ди­ле­ми“ пред­ста­вља­ју и те­ри­то­ри­јал­ни спо­ро­ви ко­је Ки­на има у Ју­жном и
Ис­точ­ном ки­не­ском мо­ру, као и укуп­не ге­о­по­ли­тич­ке при­ли­ке у Тај­ван­ском
мо­ре­у­зу, ко­је це­ло­куп­ну си­т у­а­ци­ју чи­не ком­плек­сни­јом.
15 Li Xi­a­o­jun, „On the In­flu­en­ce of Sea Po­wer upon Chi­na’s Oil Se­cu­rity“, на­ве­де­но
пре­ма An­drew S. Eric­kson, Ga­briel B. Col­lins, „Chi­na’s Oil Se­cu­rity Pi­pe Dre­am –
The Re­a­lity, and Stra­te­gic Con­se­qu­en­ces, of Se­a­bor­ne Im­ports“, Na­val War Col­le­ge
Re­vi­ew, Spring 2010, Vol. 63, No. 2, p. 90.

205
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ша­ва да за­до­во­љи сво­је по­тре­бе за енер­ги­јом.16 На тај на­чин

се, у од­ре­ђе­ној ме­ри, ње­на коп­не­на, евро­а­зиј­ска ори­јен­та­
ци­ја на­ла­зи у ди­рект­ној ве­зи са по­ја­ча­ним та­ла­со­крат­ским
ин­те­ре­си­ма. Ме­ђу про­јек­те ко­ји су већ ре­а­ли­зо­ва­ни или се
још увек на­ла­зе у пла­но­ви­ма и из­град­њи спа­да­ју наф­то­вод
Ско­во­ро­ди­но-Да­ђинг17, ко­јим се до­пре­ма ру­ска наф­та, за­тим
наф­то­вод Ка­зах­стан-Ки­на18, га­со­вод Сред­ња Ази­ја-Ки­на19,
за­тим га­со­вод и наф­то­вод Ми­јан­мар-Ки­на20 и наф­то­вод Па­
ки­стан-Ки­на21 (кар­та 2).
16 Исто­вре­ме­но, ки­не­ски пла­но­ви су да, у то­ку 12. пе­то­го­ди­шњег пла­на (2011-
2015), го­то­во удво­стру­чи ду­жи­ну сво­јих це­во­во­да са 50.000 км на ско­ро
90.000 км. По­гле­да­ти у: An­drew S. Eric­kson, Ga­briel B. Col­lins, „Chi­na’s Oil Se­
cu­rity Pi­pe Dre­am“, op.cit., p. 90
17 Наф­то­вод Ско­во­ро­ди­но-Да­ђинг пред­ста­вља крак ру­ског наф­то­во­да Ис­точ­
ни Си­бир-Па­ци­фик (East Si­be­ria-Pa­ci­fic Ocean), пу­штен је у рад 2010. го­ди­не,
а укуп­не је ду­жи­не 64 км на ру­ској и 992 км на ки­не­ској стра­ни.
18 Про­је­кат наф­то­во­да Ка­зах­стан-Ки­на пред­ста­вљен је 1997. го­ди­не, ка­да су
две Вла­де пот­пи­са­ле оп­шти спо­ра­зум о из­град­њи наф­то­во­да. Из­град­ња је
за­вр­ше­на 2009. го­ди­не, та­ко да наф­то­вод по­ве­зу­је нафт­на по­ља Кум­ко­ил и
Ка­ша­ган са ра­фи­не­ри­јом у Ду­шан­зи­ју, у за­пад­ној ки­не­ској про­вин­ци­ји Син­
ђанг, ода­кле се ве­зу­је на уну­тра­шњу ки­не­ску мре­жу це­во­во­да. Наф­то­вод, ко­
ји је ду­га­чак 2.558 км има мо­гућ­ност и тран­спор­та ру­ске наф­те из на­ла­зи­шта
у за­пад­ном Си­би­ру.
19 Га­со­во­дом Сред­ња Ази­ја-Ки­на тран­спор­т у­је се гас дуж два прав­ца: пр­ви во­
ди из Турк­ме­ни­ста­на, пре­ко Уз­бе­ки­ста­на и Ка­зах­ста­на ка Ки­ни, а дру­ги је
пра­вац ко­ји во­ди из ка­зах­стан­ских га­сних по­ља Ка­ра­ча­га­нак, Тен­гиз и Ка­
ша­ган. Уку­пан ка­па­ци­тет га­со­во­да је 40 ми­ли­јар­ди м3 на го­ди­шњем ни­воу
(30 ми­ли­јар­ди м3 из Турк­ме­ни­ста­на и 10 ми­ли­јар­ди м3 из Ка­зах­ста­на). На­кон
ула­ска у Ки­ну, где за­вр­ша­ва у Хор­гор­шу (про­вин­ци­ја Син­ђанг), гас се да­ље у
НР Ки­ни ди­стри­бу­и­ра кроз га­со­вод За­пад-Ис­ток.
20 Це­во­во­ди Ми­јан­мар-Ки­на пред­ста­вља­ју об­је­ди­ње­ни про­је­кат па­ра­лел­них
га­со­во­да и наф­то­во­да ко­ји во­де ка Кун­мин­гу, у про­вин­ци­ји Ју­нан у ју­го­за­
пад­ној Ки­ни. План из­град­ње це­во­во­да одо­брен је 2007. го­ди­не, а уго­во­ри
о из­град­њи пот­пи­са­ни су 2009. го­ди­не. Це­во­во­ди­ма ће се тран­спор­то­ва­ти
наф­та и гас са за­пад­не оба­ле Ми­јан­ма­ра ка НР Ки­ни. Мак­си­мал­ни ка­па­ци­
тет наф­то­во­да пред­ви­ђен је на 440.000 ми­ли­о­на ба­ре­ла наф­те, а га­со­во­да 12
ми­ли­јар­ди м3 га­са. Га­со­вод је пу­штен у рад 2013. го­ди­не.
21 Наф­то­вод Па­ки­стан-Ки­на пред­ста­вља иде­ју ко­јом би се тран­спор­то­ва­ла
наф­та ка НР Ки­ни из па­ки­стан­ске лу­ке Гва­дар. Ме­ђу­тим, овај про­је­кат има
не­ко­ли­ко озбиљ­них по­те­шко­ћа ко­је у ве­ли­кој ме­ри ути­чу на ње­го­ву ре­а­ли­
за­ци­ју. Пре све­га, то су фи­зич­ко-ге­о­граф­ске ка­рак­те­ри­сти­ке те­ре­на ко­јим би
тре­ба­ло да бу­де тра­си­ран, као и из­у­зет­но ви­со­ка це­ну тран­спор­та у од­но­с у
на по­мор­ску оп­ци­ју. Де­таљ­ни­је о наф­то­во­ду и про­бле­ми­ма ње­го­ве из­град­ње
по­гле­да­ти у: An­drew S. Eric­kson, Ga­briel B. Col­lins, „Chi­na’s Oil Se­cu­rity Pi­pe
Dre­am“, op.cit., pp. 101-103.

206
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

Карта 2: Цевоводи као алтернатива „малајској дилеми“

Из­град­ња и про­јек­ти но­вих це­во­во­да, иако до­при­но­се ди­

вер­си­фи­ка­ци­ји пра­ва­ца снаб­де­ва­ња, ипак ни­с у у пот­пу­но­сти
ре­ши­ли за­ви­сност ки­не­ске при­вре­де од уво­за енер­ге­на­та по­
мор­ским пу­тем. Исто­вре­ме­но, тро­шко­ви снаб­де­ва­ња це­во­во­
ди­ма су ви­ши у од­но­с у на тран­спорт по­мор­ским пу­тем, што
до­дат­но упу­ћу­је на по­тре­бу да НР Ки­на де­фи­ни­ше свој ге­о­
по­ли­тич­ки дис­курс у скла­ду са та­квим по­ла­зним осно­ва­ма.
По­ред им­пли­ка­ци­ја на енер­гет­ску без­бед­ност, еко­ном­ско
ја­ча­ње омо­гу­ћи­ло је и ја­ча­ње вој­них ка­па­ци­те­та НР Ки­не.
Узи­ма­ју­ћи у об­зир да су основ­ни по­ка­за­те­љи ста­т у­са ве­ли­ких
си­ла еко­ном­ска и вој­на моћ (еле­мен­ти тзв. твр­де мо­ћи, пре­
ма кла­си­фи­ка­ци­ји Џо­зе­фа На­ја), нео­п­ход­но је ана­ли­зи­ра­ти
ка­ко је раст еко­ном­ске мо­ћи ути­цао на ки­не­ску вој­ну моћ.
Иако за­сту­па­ју­ћи по­ли­ти­ку ми­ро­љу­би­вог раз­во­ја и на­во­де­ћи
да је ње­на од­брам­бе­на по­ли­ти­ка де­фан­зив­на у сво­јој осно­ви,
Ки­на је зна­чај­но по­ве­ћа­ла вој­ни бу­џет у прет­ход­ном пе­ри­о­ду
(гра­фи­кон 2)22. Пре све­га, раст вој­ног бу­џе­та за­бе­ле­жен је у
22 По­да­ци о вој­ном бу­џе­т у пред­ста­вља­ју зва­нич­не ки­не­ске број­ке за на­ве­де­ни
пе­ри­од, из­у­зи­ма­ју­ћи за 2013. го­ди­ну, ко­ји по­ти­че из из­ве­шта­ја са пр­ве се­си­је
12. На­ци­о­нал­ног на­род­ног кон­гре­са НР Ки­не, одр­жа­ног у мар­т у 2013. го­ди­
не. По­гле­да­ти из­ве­шта­је Вен Ђи­ја­ба­оа о ра­ду Вла­де (http://www.chi­na.org.cn/
chi­na/NPC_CPPCC_2013/2013-03/05/con­tent_28130104.htm, 06/03/2013).

207
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ве­ћој ме­ри тек по­чет­ком 21. ве­ка, док је у пр­вој де­це­ни­ји им­
пле­мен­та­ци­је еко­ном­ских ре­фор­ми за­бе­ле­жен чак и пад из­
два­ја­ња за вој­не по­тре­бе, од­но­сно, из­два­ја­ња за вој­ску ни­с у
пра­ти­ле раст еко­но­ми­је.
Графикон 2: Војни буџет НР Кине у периоду
од 1989. до 2013. године

За­хва­љу­ју­ћи по­ја­ча­ном ула­га­њу у вој­не ка­па­ци­те­те, НР

Ки­на је пр­ви пут пре­шла из­нос бу­џе­та за од­бра­ну од 100 ми­
ли­јар­ди УСД 2012. го­ди­не (из­нос бу­џе­та био је 650,6 ми­ли­
јар­ди ју­а­на, од­но­сно око 106,4 ми­ли­јар­де УСД). Исто­вре­ме­но,
на пр­вој се­си­ји 12. На­ци­о­нал­ног на­род­ног кон­гре­са НР Ки­не,
у мар­т у 2013. го­ди­не, на­ја­вљен је да­љи раст бу­џе­та за 2013.
го­ди­ну, та­ко да би бу­џет тре­ба­ло да из­но­си 114,3 ми­ли­јар­ди
УСД. Сход­но та­квим по­да­ци­ма и да­љим на­ја­ва­ма ра­ста вој­
ног бу­џе­та, а по­себ­но узи­ма­ју­ћи у об­зир про­це­не да ће је­ди­но
САД и НР Ки­на у на­ред­них пет го­ди­на би­ти у мо­гућ­но­сти
да има­ју го­ди­шње вој­не бу­џе­те ве­ће од 100 ми­ли­јар­ди УСД23,

23 Yan Xu­e­tong, „The we­a­ke­ning of the uni­po­lar con­fig­ u­ra­tion“, у збор­ни­ку: Chi­na
3.0, (ed. Mark Le­o­nard), Euro­pean Co­un­cil on Fo­re­ign Re­la­ti­ons, Lon­don, 2012,
p. 113.

208
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

ин­те­ре­сант­но је са­гле­да­ти и За­пад­не по­гле­де на раст ки­не­ског

вој­ног бу­џе­та (гра­фи­кон 3)24.
Графикон 3: Пројекција војног буџета НР Кине
за период 2013-2017 година (западне процене
и кинеске пројекције)

Про­јек­ци­ја ра­ста вој­ног бу­џе­та НР Ки­не у пе­ри­о­ду до

2017. го­ди­не, по­го­то­во пре­ма за­пад­ним про­це­на­ма, ука­зу­је
да ће се из­да­ци за од­бра­ну нај­ве­ро­ват­ни­је го­то­во удво­стру­
чи­ти у на­ред­них пет го­ди­на, та­ко да би Ки­на мо­гла да има
бу­џет од­бра­не ко­ји је го­то­во јед­нак зби­ру вој­них бу­џе­та свих
дру­гих др­жа­ва Азиј­ско-па­ци­фич­ког ре­ги­о­на за­јед­но25. Ова­
24 За про­це­ну ра­ста ки­не­ског вој­ног бу­џе­та, пре­ма за­пад­ним по­да­ци­ма, узет је
раст од 18,75% на го­ди­шњем ни­воу. Про­це­на је ура­ђе­на на осно­ву по­да­та­ка
ко­је су из­не­ли струч­ња­ци IHS Ja­ne’s. Ви­де­ти у: „Chi­na to Ex­ce­ed Com­bi­ned De­
fen­ce Bud­get of All Ot­her Key De­fen­ce Mar­kets in APAC by 2015“, (http://press.
ihs.com/press-re­le­a­se/de­fen­se-risk-se­cu­rity/chi­na-ex­ce­ed-com­bi­ned-de­fen­ce-
bud­get-all-ot­her-key-de­fen­ce-mar­ke, Ин­тер­нет, 05/03/2012). Исто­вре­ме­но, за
дру­гу про­це­ну ра­ста ки­не­ског бу­џе­та (аутор­ска из­ра­да), као по­ла­зна осно­ва
узе­та је на­ја­ва бу­џе­та од 114,3 ми­ли­јар­ди УСД за 2013. го­ди­ну. Раст је про­
јек­то­ван на осно­ву про­сеч­не сто­пе ра­ста бу­џе­та у пе­ри­о­ду од 1999. до 2013.
го­ди­не, ко­ја из­но­си 13,6%.
25 Ана­ли­за вој­них бу­џе­та др­жа­ва Азиј­ско-па­ци­фич­ког ре­ги­о­на, на осно­ву про­
јек­ци­ја IHS Ja­ne’s, об­у ­хва­та Ја­пан, Ин­ди­ју, Ју­жну Ко­ре­ју, Аустра­ли­ју, Тај­ван,
Син­га­пур, Ин­до­не­зи­ју, Па­ки­стан, Тај­ланд, Ма­ле­зи­ју, Ви­јет­нам и Но­ви Зе­
ланд. Ви­де­ти: „Chi­na to Ex­ce­ed Com­bi­ned De­fen­ce Bud­get of All Ot­her Key De­
fen­ce Mar­kets in APAC by 2015“, op.cit. У на­ве­де­ној ана­ли­зи Ки­на се ста­вља у
по­зи­ци­ју сво­је­вр­сног ре­ги­о­нал­ног хе­ге­мо­на, са бу­џе­том за од­бра­ну го­то­во

209
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

кав сце­на­рио сва­ка­ко би као по­сле­ди­цу имао ја­ча­ње ки­не­ске

ге­о­по­ли­тич­ке по­зи­ци­је у ре­ги­о­ну, од­но­сно на­гла­ше­ног ја­ча­
ња ње­не вој­не мо­ћи, по­пут од­но­са ко­ји САД има­ју у по­ре­ђе­
њу са остат­ком све­та.
Зна­чај­но по­ве­ћа­ње из­да­та­ка за од­бра­ну у скла­ду је са ки­не­
ском про­кла­мо­ва­ном без­бед­но­сном по­ли­ти­ком, пре­ма ко­јој
је је­дан од основ­них ци­ље­ва упра­во из­град­ња мо­дер­ни­зо­ва­
них ору­жа­них сна­га, ко­је би би­ле спо­соб­не да де­лу­ју у скла­ду
са на­ци­о­нал­ним ин­те­ре­си­ма, од­но­сно аде­кват­них ору­жа­них
сна­га за гло­ба­ли­зо­ва­ни свет у ко­јем ће пре­о­вла­да­ва­ти стра­
те­шко над­ме­та­ње ве­ли­ких си­ла.26 Ова­ко де­фи­ни­са­ни ге­о­е­ко­
ном­ски и ге­о­стра­те­гиј­ски чи­ни­о­ци у зна­чај­ној ме­ри од­ре­ђу­ју
по­зи­ци­ју да­на­шње Ки­не у гло­бал­ним и ре­ги­о­нал­ним окви­ри­
ма, од­но­сно ве­зу из­ме­ђу ње­не еко­ном­ске и без­бед­но­сне по­
ли­ти­ке.

ТАЛАСОКРАТСКА И ТЕЛУРОКРАТСКА
ГЕОПОЛИТИЧКА ПЕРСПЕКТИВА НР КИНЕ

Ка­ко би се пра­вил­но са­гле­да­ла ак­т у­ел­на по­зи­ци­ја Ки­не

нео­п­ход­но је ис­та­ћи ки­не­ску пер­цеп­ци­ју окру­же­ња у окви­ру
ко­јег би она тре­ба­ло да од­ре­ди сво­је стра­те­гиј­ске при­о­ри­те­
те и прав­це бу­ду­ћег де­ло­ва­ња. Та­ко је, у Бе­лој књи­зи од­бра­не
из 2010. го­ди­не, Ки­на пру­жи­ла про­це­ну без­бед­но­сне си­т у­а­
ци­је ко­ја се за­сни­ва­ла на ак­т у­ел­ним гло­бал­ним про­це­си­ма,
гло­ба­ли­за­ци­ји и пре­ла­ску на мул­ти­по­лар­ни свет­ски по­ре­дак.
Гло­бал­но окру­же­ње Ки­на ви­ди као не­по­врат­ни про­цес еко­
ном­ске гло­ба­ли­за­ци­је и ства­ра­ња мул­ти­по­лар­ног све­та у ко­
јем ће јед­на од кључ­них ка­рак­те­ри­сти­ка би­ти ин­тен­зи­ви­ра­ње
ме­ђу­на­род­ног стра­те­шког над­ме­та­ња, пре све­га усме­ре­ног на
про­ме­ну (или за­др­жа­ва­ње) sta­tu­sa quo ме­ђу­на­род­ног по­рет­
ка, ја­ча­ње на­ци­о­нал­них ка­па­ци­те­та и ге­о­по­ли­тич­ко над­ме­та­
ње. Иста про­це­на гло­бал­ног без­бед­но­сног окру­же­ња ис­та­кла
је и ја­ча­ње ин­те­гри­са­них, ком­плек­сних и на­сил­них без­бед­но­
сних прет­њи. У скла­ду са та­квим ста­во­ви­ма, НР Ки­на је про­
иден­тич­ним су­ми ко­ја пред­ста­вља збир из­но­са из­два­ја­ња за од­бра­ну свих
на­ве­де­них др­жа­ва.
26 По­гле­да­ти Бе­лу књи­гу од­бра­не НР Ки­не за 2010. го­ди­ну, „Chi­na’s Na­ti­o­nal De­
fen­se in 2010“, March 2011.

210
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

це­ни­ла да во­де­ће ве­ли­ке си­ле пред­у­зи­ма­ју ко­ра­ке на об­но­ви

сво­јих без­бед­но­сних и вој­них стра­те­ги­ја, убр­за­ва­њу вој­них
ре­фор­ми и енер­гич­ном раз­ви­ја­њу но­ве и со­фи­сти­ко­ва­не вој­
не тех­но­ло­ги­је, укљу­чу­ју­ћи и стра­те­ги­је ве­за­не за све­мир, сај­
бер про­стор и по­лар­не ре­ги­о­не.27
Слич­ну про­це­ну ме­ђу­на­род­ног окру­же­ња НР Ки­на је из­
не­ла и у на­ред­ној, Бе­лој књи­зи од­бра­не из 2012. го­ди­не.28 Као
основ­не ка­рак­те­ри­сти­ке ме­ђу­на­род­ног окру­же­ња у том до­
ку­мен­т у ис­ти­чу се ин­тен­зи­ви­ра­ње уло­ге еко­ном­ске гло­ба­
ли­за­ци­је, да­ље кре­та­ње ка мул­ти­по­лар­но­сти, све из­ра­же­ни­
је кул­т у­ро­ло­шке раз­ли­ке и раз­вој ин­фор­ма­ци­о­ног дру­штва.
Ана­ли­зи­ра­ју­ћи ова­ко ока­рак­те­ри­са­но гло­бал­но окру­же­ње,
иако кон­ста­т у­ју­ћи да је си­т у­а­ци­ја на гло­бал­ном ни­воу и да­ље
мир­на и ста­бил­на, у ки­не­ским ста­во­ви­ма се пре­по­зна­је да и
да­ље по­сто­је ја­сни зна­ци по­ја­ча­не хе­ге­мо­ни­је, по­ли­ти­ке мо­
ћи и нео­ин­тер­вен­ци­о­ни­зма. Као по­себ­но ва­жна област у еко­
ном­ском раз­во­ју све­та ис­ти­че се Азиј­ско-па­ци­фич­ки ре­ги­он,
у ко­ме је при­с ут­на из­ра­зи­та ин­тер­ак­ци­ја ве­ли­ких си­ла.29
Ва­жан аспект овог стра­те­шког до­ку­мен­та би­ла је оце­на
соп­стве­не по­зи­ци­је. Та­ко је ис­так­ну­то да је Ки­на нај­ве­ћи део
вре­ме­на, ко­је су дру­ге си­ле тро­ши­ле за спро­во­ђе­ње сво­јих хе­
ге­мо­ни­стич­ких по­ли­ти­ка и по­ли­ти­ка мо­ћи, утро­ши­ла на соп­
стве­ни раз­вој ко­ји је до­вео до дра­ма­тич­ног ра­ста ки­не­ске на­
ци­о­нал­не сна­ге и зна­чај­ног по­бољ­ша­ња усло­ва жи­во­та ње­них
гра­ђа­на. Исто­вре­ме­но, ова­кав раз­вој као по­сле­ди­цу имао је и
кон­стант­но по­ве­ћа­ња ути­ца­ја НР Ки­не на ме­ђу­на­род­ном ни­
воу. На осно­ву ова­кве ана­ли­зе ме­ђу­на­род­ног окру­же­ња из­ве­
де­на су и три основ­на за­дат­ка ки­не­ске без­бед­но­сне по­ли­ти­ке:
1) обез­бе­ђе­ње на­ци­о­нал­ног ује­ди­ње­ња, 2) од­бра­на те­ри­то­ри­
јал­ног ин­те­гри­те­та и 3) за­шти­та ин­те­ре­са у ве­зи раз­во­ја зе­
27 Бе­ла књи­га од­бра­не НР Ки­не из 2010. го­ди­не, „Chi­na’s Na­ti­o­nal De­fen­se in
2010“, March 2011.
28 До­ку­мент је из­дат у апри­лу 2013. го­ди­не под на­зи­вом „The Di­ver­si­fied Em­
ployment of Chi­na’s Ar­med For­ces“.
29 Узи­ма­ју­ћи у об­зир чи­ни­о­це ге­о­по­ли­тич­ког по­ло­жа­ја, еви­дент­но је да Бе­ла
књи­га од­бра­не НР Ки­не из 2012. го­ди­не пред­ста­вља сво­је­вр­сну ре­ак­ци­ју на
при­ла­го­ђа­ва­ње без­бед­но­сне по­ли­ти­ке САД пре­ма Азиј­ско-па­ци­фич­ком ре­
ги­о­ну, на осно­ву вој­не стра­те­ги­је САД из 2011. го­ди­не. Ви­де­ти „The Na­ti­o­nal
Mi­li­tary Stra­tegy of the Uni­ted Sta­tes of Ame­ri­ca: 2011 Re­de­fi­nig Ame­ri­ca’s Mi­li­
tary Le­a­der­ship“, Fe­bru­ary 2011.

211
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

мље.30 Исто­вре­ме­но, уоче­но је и ја­ча­ње вој­них са­ве­за „не­ких

др­жа­ва“ у Азиј­ско-па­ци­фич­ком ре­ги­о­ну31, ја­ча­ње њи­хо­вих
вој­них ка­па­ци­те­та, што стра­те­гиј­ску си­т у­а­ци­ју у ре­ги­о­ну чи­
ни сло­же­ни­јом. Та­ко­ђе, ис­ти­че се и да „не­ке др­жа­ве“, по­себ­но
у по­гле­ду те­ри­то­ри­јал­ног су­ве­ре­ни­те­та и ма­ри­тим­них ин­те­
ре­са, пред­у­зи­ма­ју ак­ци­је ко­је до­дат­но ком­пли­ку­ју си­т у­а­ци­ју,
на­во­де­ћи де­ло­ва­ње Ја­па­на у спо­ру око Ди­а­о­ју/Сен­ка­ку остр­
ва.
У скла­ду са про­це­ном ин­тен­зи­ви­ра­ња ге­о­по­ли­тич­ког над­
ме­та­ња у све­т у ко­ји се кре­ће ка мул­ти­по­лар­но­сти, већ ис­так­
ну­ти ге­о­е­ко­ном­ски и ге­о­стра­те­гиј­ски чи­ни­о­ци по­зи­ци­је НР
Ки­не пред­ста­вља­ју и је­дан од нај­ва­жни­јих по­ка­за­те­ља због
ко­јих се у тој зе­мљи, то­ком по­след­њих две де­це­ни­је, спро­во­ди
по­сте­пе­но ја­ча­ње по­мор­ске ори­јен­та­ци­је, сва­ка­ко уз за­др­жа­
ва­ње ње­них те­лу­ро­крат­ских по­тре­ба и аспи­ра­ци­ја. Про­ме­на
стра­те­шког ми­шље­ња и пре­лаз ка ис­ти­ца­њу та­ла­со­крат­ских
ам­би­ци­ја при­с ут­на је и код ве­ли­ког бро­ја ки­не­ских стра­те­га.
Та­ко ки­не­ски ге­не­рал Ми Жен­ју (Mi Zhenyu), ис­ти­че да Пе­
кинг ви­ди оке­ан као глав­ни стра­те­шки од­брам­бе­ни пра­вац,
на­во­де­ћи да ће стра­те­шки фо­кус би­ти усме­рен ка мо­ру до­кле
год по­ли­тич­ки и еко­ном­ски фо­кус Ки­не ле­жи на обал­ским
обла­сти­ма.32
Зна­чај сна­жни­јег окре­та­ња ка ма­ри­тим­ним ин­те­ре­си­ма, у
ге­о­по­ли­тич­ком сми­слу, ис­ти­цан је и у из­ја­ва­ма кључ­них ки­
не­ских ли­де­ра. Та­ко је Денг Сја­о­пинг 1979. го­ди­не по­звао на
кре­и­ра­ње „ја­ке мор­на­ри­це са мо­дер­ним бор­бе­ним спо­соб­но­
сти­ма“, а 1997. го­ди­не је Ђи­јанг Це­мин по­звао на „из­град­њу

30 „The Di­ver­si­fied Em­ployment of Chi­na’s Ar­med For­ces“, April 2013.

31 Еви­дент­но је да се ми­сли на САД и ја­ча­ње аме­рич­ког при­с у­ства у ре­ги­о­ну.
У вој­ној стра­те­ги­ји из 2011. го­ди­не, САД су ја­сно ис­та­кле да на­ме­ра­ва­ју да
по­ја­ча­ју вој­ну са­рад­њу са ве­ли­ким де­лом др­жа­ва ши­рег Азиј­ско-па­ци­фич­ког
ре­ги­о­на, укљу­чу­ју­ћи Ја­пан, Ју­жну Ко­ре­ју, Аустра­ли­ју, Фи­ли­пи­не, Тај­ланд,
Ви­јет­нам, Ма­ле­зи­ју, Па­ки­стан, Ин­до­не­зи­ју и Син­га­пур, уз екс­пли­цит­но ис­
ти­ца­ње „за­бри­ну­то­сти“ због по­ја­ча­ног и не­ја­сног стра­те­шког ци­ља вој­не мо­
дер­ни­за­ци­је у Ки­ни и по­ја­ча­ног ки­не­ског са­мо­по­у­зда­ња у све­ми­ру, сај­бер
про­сто­ру и у Жу­том мо­ру, Ис­точ­ном и Ју­жном ки­не­ском мо­ру. По­гле­да­ти
„The Na­ti­o­nal Mi­li­tary Stra­tegy of the Uni­ted Sta­tes of Ame­ri­ca: 2011 Re­de­fin
­ ig
Ame­ri­ca’s Mi­li­tary Le­a­der­ship“, рр. 12-13.
32 Ber­nard Co­le, The Gre­at Wall at Sea, op.cit, p. 28.

212
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

на­ци­о­нал­ног по­мор­ског Ве­ли­ког (ки­не­ског) зи­да“.33 Ме­ђу­тим,

у стра­те­гиј­ском сми­слу, кључ­не про­ме­не до­го­ди­ле су се до­ла­
ском на власт че­твр­те ге­не­ра­ци­је ки­не­ских ли­де­ра.34 Сме­ном
ге­не­ра­ци­ја у ки­не­ском ру­ко­вод­ству до­го­ди­ле су се и про­ме­не
у до­де­ли уло­ге сна­га­ма На­род­не Осло­бо­ди­лач­ке Ар­ми­је Ки­не
(НО­АК) за­ду­же­ним за про­јек­ци­ју мо­ћи, Рат­ној мор­на­ри­ци
(РМ НО­АК) пре све­га.35 Зна­чај по­мор­ских ин­те­ре­са у ге­о­по­
ли­тич­ким по­тре­ба­ма Ки­не ра­стао је то­ком по­след­ње де­це­ни­
је, та­ко да је и но­ви пред­сед­ник Си Ђин­пинг ис­ти­цао по­тре­бу
да се на­ста­ви са ки­не­ском ори­јен­та­ци­јом ка мо­ри­ма. На осно­
ву кључ­них из­ве­шта­ја са 18. На­ци­о­нал­ног кон­гре­са КП Ки­
не36, ко­ји на­во­де по­тре­бу за стра­те­ги­јом по­мор­ске мо­ћи, Си
је на­ста­вио са ис­ти­ца­њем стра­те­шке уло­ге ко­ју по­мор­ска моћ
33 Ber­nard Co­le, The Gre­at Wall at Sea, op.cit, pр. 10-11.
34 Че­твр­т у ге­не­ра­ци­ју ки­не­ских ли­де­ра пред­во­дио је Ху Ђин­тао, ко­ји је до­шао
на че­ло КП Ки­не 2002. го­ди­не и Цен­трал­не вој­не ко­ми­си­је (ЦВК) 2004. го­
ди­не. Пе­ри­од до­ла­ска Хуа на власт по­кло­пио се са ја­ча­њем за­ви­сно­сти Ки­не
од уво­за си­ро­ви­на, пре све­га наф­те. Исто­вре­ме­но, то је био пе­ри­од по­чет­ка
зна­чај­ни­јег по­ве­ћа­ња вој­ног бу­џе­та, што је, сва­ка­ко, пред­ста­вља­ло од­лич­ну
осно­ву за ре­де­фи­ни­са­ње стра­те­шких по­тре­ба Ки­не.
35 По­ли­тич­ко ру­ко­вод­ство НР Ки­не, пред­во­ђе­но Ђи­јан­гом, ни­је при­хва­ти­ло
иде­ју уво­ђе­ња но­са­ча ави­о­на у опе­ра­тив­ну упо­тре­бу (иде­је ко­ју је за­го­ва­рао
Лиу Ху­а­ђинг, ко­ман­дант РМ НО­АК 1982-1987. го­ди­не и члан ЦВК 1987-1997.
го­ди­не) и усво­ји­ло је „но­ви без­бед­но­сни кон­цепт“ ко­ји је на­гла­ша­вао „мек­
ши“ при­ступ Ки­не сво­јим су­се­ди­ма. Исто­вре­ме­но, НО­АК је као основ­ну уло­
гу има­ла од­бра­ну на­ци­о­нал­ног су­ве­ре­ни­те­та и ин­те­гри­те­та, као и од­вра­ћа­ње
Тај­ва­на од фор­мал­ног про­гла­ше­ња не­за­ви­сно­сти, од­но­сно за­дат­ке ли­ше­не
по­тре­ба за про­јек­ци­јом мо­ћи и ути­ца­ја у ши­рим окви­ри­ма. До­ла­ском Хуа
на власт, уло­га НО­АК је про­ши­ре­на и укљу­чи­ва­ла је и обез­бе­ђе­ње но­вих,
ра­сту­ћих по­мор­ских ин­те­ре­са Ки­не, као и ин­те­ре­са у све­ми­ру и сај­бер про­
сто­ру. Исто­вре­ме­но, усво­јен је и кон­цепт ре­а­ли­за­ци­је по­мор­ских опе­ра­ци­ја
у уда­ље­ним мо­ри­ма, ко­ји је, фак­тич­ки, им­пли­ци­рао но­ви ни­во ка­па­ци­те­та
за про­јек­то­ва­ње мо­ћи. По­гле­да­ти Li Nan, We­u­ve Chri­stop­her, „Chi­na’s Air­craft
Car­ri­er Am­bi­ti­ons: An Up­da­te“, Na­val War Col­le­ge Re­vi­ew, An­na­po­lis, Vol.63,
No.1, Win­ter 2010. Та­ко­ђе, раз­вој сна­га за про­јек­то­ва­ње мо­ћи у Ки­ни са­гле­
да­ва се и из пер­спек­ти­ве мо­гу­ћег иза­зо­ва ак­т у­ел­не „ге­о­по­ли­тич­ке ста­бил­
но­сти“ и тран­сфор­ма­ци­је си­сте­ма ус­по­ста­вље­не по­мор­ске и коп­не­не мо­ћи.
Де­таљ­ни­је по­гле­да­ти у: Evans Mic­hael, „Po­wer and Pa­ra­dox: Asian Ge­o­po­li­tics
and Si­no-Ame­ri­can Re­la­ti­ons in the 21st Cen­tury“, Or­bis , Fo­re­ign Po­licy Re­se­arch
In­sti­tu­te, Vol.55, Is­sue 1, 2011.
36 На 18. кон­гре­с у КП Ки­не, одр­жа­ном у но­вем­бру 2012. го­ди­не, из­вр­ше­на је
тран­зи­ци­ја вла­сти на пе­т у ге­не­ра­ци­ју ли­де­ра, ка­да је Си Ђин­пинг пре­у­зео
ме­сто ге­не­рал­ног се­кре­та­ра КП Ки­не и пред­сед­ни­ка ЦВК. Про­цес тран­зи­
ци­је вла­сти за­вр­шен је у мар­т у 2013. го­ди­не на 12. На­род­ном на­ци­о­нал­ном
кон­гре­с у НР Ки­не, пре­у­зи­ма­њем ме­ста пред­сед­ни­ка НР Ки­не (Си Ђин­пинг)

213
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

има узи­ма­ју­ћи у об­зир гло­бал­но над­ме­та­ње у сфе­ри по­ли­ти­

ке, еко­ном­ског раз­во­ја, вој­них пи­та­ња и тех­но­ло­ги­је, ујед­но
ис­ти­чу­ћи да би по­мор­ска ин­ду­стри­ја тре­ба­ла да бу­де стуб на­
ци­о­нал­не еко­но­ми­је.37
Бу­ду­ћи да је ки­не­ска та­ла­со­крат­ска про­јек­ци­ја ори­јен­ти­
са­на на два кључ­на кра­ка, ка Ти­хом и Ин­диј­ском оке­а­ну, по­
ла­зну тач­ку у овој оп­ци­ји ки­не­ске ге­о­по­ли­тич­ке пер­спек­ти­
ве за­у­зи­ма­ју од­но­си са САД. На­им ­ е, про­јек­то­ва­ње по­мор­ске
ком­по­нен­те Ки­ни омо­гу­ће­но је услед зна­чај­ног ге­о­стра­те­гиј­
ског сми­ри­ва­ња си­т у­а­ци­је на ње­ном коп­не­ном, евро­а­зиј­ском
кри­лу, што јој је пру­жи­ло мо­гућ­ност да сво­је ефек­ти­ве пре­
у­сме­ри ка ма­ри­тим­ним ин­те­ре­си­ма. Исто­вре­ме­но, аме­рич­ко
пре­ба­ци­ва­ње те­жи­шта на Азиј­ско-па­ци­фич­ки ре­ги­он пред­
ста­вља сна­жни­је ин­тен­зи­ви­ра­ње спро­во­ђе­ња мо­ди­фи­ко­ва­не
по­ли­ти­ке об­у­зда­ва­ња, овај пут усме­ре­не ка ра­сту­ћој ки­не­ској
мо­ћи. Аме­рич­ко „ре­ба­лан­си­ра­ње“ ка Азиј­ско-па­ци­фич­ком
ре­ги­о­ну, ис­ка­за­но кроз но­ву вој­ну стра­те­ги­ју из 2011. го­ди­не,
по­ја­ча­ло је стра­те­шки при­ти­сак на по­мор­ском стра­те­шком
фрон­ту НР Ки­не.
Па­ци­фич­ки пра­вац ки­не­ске ге­о­стра­те­гиј­ске оп­ци­је усме­
рен је, пре све­га, на су­прот­ста­вља­ње аме­рич­ком об­у­зда­ва­њу,
спре­ча­ва­ње оне­мо­гу­ћа­ва­ња стра­те­гиј­ског при­сту­па Ки­не Па­
ци­фи­ку и спре­ча­ва­ње оства­ри­ва­ња ге­о­по­ли­тич­ке над­мо­ћи
би­ло ко­је стра­не у Азиј­ско-па­ци­фич­ком ре­ги­о­ну. С об­зи­ром
да тај део све­та по­ста­је је­дан од при­о­ри­тет­них за по­мор­ско
стра­те­шко над­ме­та­ње, тј. је­дан од ре­ги­о­на ко­ји пред­ста­вља
кључ да­љег раз­во­ја свет­ске еко­но­ми­је, ки­не­ски ге­о­по­ли­тич­
ки фо­кус на та­ла­со­крат­ски пра­вац сва­ка­ко не пред­ста­вља из­
не­на­ђу­ју­ћу од­лу­ку. Про­ме­на ки­не­ске стра­те­гиј­ске по­мор­ске
па­ра­диг­ме у овом кон­тек­сту до­го­ди­ла се у два на­вра­та:
• Пр­ви је био на­пу­шта­ње стра­те­ги­је обал­ске од­бра­не (ne­
ar-co­ast de­fen­se) осам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, то­ком ко­
ман­до­ва­ња Лиу Ху­а­ђин­га РМ НО­АК
• Дру­ги се до­го­дио сре­ди­ном пр­ве де­це­ни­је 21. ве­ка ви­зи­
јом пре­ла­ска са ак­тив­не од­бра­не у „при­о­бал­ним мо­ри­
и пре­ми­је­ра (Ли Ке­ћи­онг). Из­ве­шта­ји са 18. кон­гре­са КП Ки­не до­ступ­ни су
на http://www.xin­hu­a­net.com/en­glish/spe­cial/18cpcnc/in­dex.htm, 25/11/2012.
37 По­гле­да­ти из­ве­штај „Ma­ri­ti­me po­wer key to Chi­na’s fu­tu­re“, http://en­glish.pe­o­
ple­daily.com.cn/90786/8351462.html, 10/08/2013.

214
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

ма“ (ne­ar-se­as ac­ti­ve de­fen­se) на „опе­ра­ци­је у уда­ље­ним

мо­ри­ма“ (far-se­as ope­ra­ti­ons)38.
Усво­јен је стра­те­гиј­ски кон­цепт дру­га­чи­је ви­зи­је, са на­ме­
ром да се те­жи­ште од­бра­не на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са из­ме­сти
да­ље од ки­не­ске те­ри­то­ри­је, ка­ко би се по­ве­ћа­ла стра­те­гиј­ска
ду­би­на од­бра­не. Та ви­зи­ја ак­тив­не од­бра­не у „при­о­бал­ним
мо­ри­ма“, кон­ци­пи­ра­на је са на­ме­ром да се, услед ге­о­по­ли­
тич­ке по­тре­бе, оства­ри ак­тив­ни­ја уло­га у аква­то­ри­ји у окви­
ру тзв. пр­вог и дру­гог лан­ца остр­ва. (кар­та 3) Су­штин­ски,
на­ме­ра је би­ла да се кре­и­ра­ју сна­ге до­вољ­но сна­жне да мо­
гу успе­шни­је да кон­тро­ли­шу ту аква­то­ри­ју, а ујед­но да се су­
прот­ста­ве аме­рич­ком об­у­зда­ва­њу ко­је се ре­а­ли­зу­је сна­жним
вој­ним при­с у­ством у том ре­ги­о­ну.
Карта 3: Стратешка визија Лиу Хуађинга – први и други
ланац острва

38 Де­таљ­ни­је про­стор­но и тер­ми­но­ло­шко од­ре­ђе­ње ових стра­те­ги­ја по­гле­да­ти

у: Nan Li, „The Evo­lu­tion of Chi­na’s Na­val Stra­tegy and Ca­pa­bi­li­ti­es: From “Ne­ar
Co­ast” and “Ne­ar Se­as” to “Far Se­as”“,у збор­ни­ку: The Chi­ne­se Navy: Ex­pan­ding
Ca­pa­bi­li­ti­es, Evol­ving Ro­les, (eds: P hil­lip C. Sa­un­ders, Chri­stop­her Yung, Mic­hael
Swa­i­ne and An­drew Nien-Dzu Yang), Cen­ter for the Study of Chi­ne­se Mi­li­tary
Af­fa­irs, In­sti­tu­te for Na­ti­o­nal Stra­te­gic Stu­di­es, Na­ti­o­nal De­fen­se Uni­ver­sity, Was­
hing­ton DC, pp. 109-140.

215
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Кре­а­тор ове стра­те­шке ви­зи­је био је ге­не­рал Лиу Ху­а­ђинг.

Су­штин­ски, ви­зи­ја је под­ра­зу­ме­ва­ла да РМ НО­АК бу­де оспо­
со­бље­на да пре­у­зме ак­тив­ни­ју уло­гу у аква­то­ри­ји до „пр­вог
лан­ца остр­ва“, ко­ји се про­сти­ре од Ку­рил­ских остр­ва, пре­ко
ја­пан­ских и Рју­кју остр­ва, Тај­ва­на, до фи­ли­пин­ских остр­ва
и ин­до­не­жан­ског ар­хи­пе­ла­га. Фак­тич­ки, стра­те­шки циљ ак­
тив­не уло­ге у овој аква­то­ри­ји под­ра­зу­ме­вао је за­шти­т у те­ри­
то­ри­јал­них ма­ри­тим­них ин­те­ре­са, по­мор­ских ре­с ур­са, обез­
бе­ђе­ње кључ­них по­мор­ских ли­ни­ја ко­му­ни­ка­ци­ја у рат­ном
пе­ри­о­ду, као и од­вра­ћа­ју­ћу уло­гу од евен­т у­ал­не агре­си­је са
мо­ра. На­ред­ну фа­зу у ре­а­ли­за­ци­ји стра­те­ги­је пред­ста­вљао је
ши­ре­ње зо­не опе­ра­тив­ног де­ло­ва­ња сна­га за про­јек­ци­ју мо­ћи
НР Ки­не и ути­цај на до­га­ђа­је у аква­то­ри­ји ко­ја се про­сти­ре на
1.000 ми­ља уда­ље­но­сти од ки­не­ске оба­ле, од­но­сно до дру­гог
лан­ца остр­ва. Овај по­јас про­сти­ре се од Ку­рил­ских остр­ва на
се­ве­ру, пре­ко ја­пан­ских до Бо­нин­ских остр­ва, и да­ље, ју­жно,
ка Ма­ри­јан­ским остр­ви­ма, остр­ву Па­лау и ин­до­не­жан­ском
ар­хи­пе­ла­гу. Крај­њи циљ ова­квог де­ло­ва­ња ки­не­ских стра­те­
шких сна­га био би, ка­ко на­во­ди Јанг Ји (Yang Yi), до­сти­за­ње
та­квих мо­гућ­но­сти да ни је­дан ла­нац остр­ва не мо­же да за­
тво­ри Ки­ни при­ступ мо­ри­ма, као и да ни­ти јед­на др­жа­ва или
ко­а­ли­ци­ја не мо­гу да спре­че Ки­ну да од­бра­ни сво­је на­ци­о­
нал­не ин­те­ре­се.39
Сна­жно при­с у­ство НО­АК у овој обла­сти сва­ка­ко би ути­
ца­ло на ге­о­стра­те­гиј­ску по­зи­ци­ју дру­гих су­бје­ка­та у ре­ги­о­ну,
пре­вас­ход­но САД.40 Основ­ни циљ ова­квог ки­не­ског ге­о­стра­
те­гиј­ског при­сту­па сва­ка­ко је во­ђен по­тре­бом да се обез­бе­де
ви­тал­ни на­ци­о­нал­ни ин­те­ре­си, пре свих за­шти­та при­сту­па

39 Yang Yi, „Na­vi­ga­ting Story Wa­ters: The Si­no-Ame­ri­can Di­lem­ma at Sea“, Chi­na
Se­cu­rity, World Se­cu­rity In­sti­tu­te, Vol. 6, No.3., 2010, p.8.
40 Ин­те­ре­сант­но је уочи­ти да су ки­не­ска сред­ства јав­ног ин­фор­ми­са­ња то­
ком 2013. го­ди­не би­ла ис­пу­ње­на на­сло­ви­ма ко­ји­ма је ис­ка­зи­ва­но да су сна­ге
РМ НА­ОК „про­би­ле“ пр­ви ла­нац остр­ва, од­но­сно да је ба­ри­је­ра фор­ми­ра­
на на овом лан­цу остр­ва фраг­мен­ти­ра­на. По­себ­но се ис­ти­цао зна­чај про­
ла­ска флот­них са­ста­ва кроз мо­ре­уз Ла пе­рус (Со­ја), мо­ре­уз Ми­ја­ко, Ба­ши
ка­нал, мо­ре­у­зе Осу­ми и Цу­га­ру. Ви­де­ти Li Xi­a­o­kun, „Chi­na sa­ils thro­ugh ‘first
island chain’“, Ин­тер­нет, http://www.chi­na­daily.com.cn/chi­na/2013-08/02/con­
tent_16863833.htm, 05/08/2013 и „Chi­ne­se na­val fle­et en­ters Pa­ci­fic Ocean thro­
ugh Osu­mi Stra­it“, http://eng.mod.gov.cn/Pho­tos/2013-08/23/con­tent_4463103.
htm, 25/08/2013.

216
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

нео­п­ход­ним ре­с ур­си­ма и стра­ним тр­жи­шти­ма. Ипак, кон­

цепт „опе­ра­ци­ја у уда­ље­ним мо­ри­ма“ под­ра­зу­ме­ва и опе­ра­
тив­не ка­па­ци­те­те за при­с у­ство и де­ло­ва­ње у аква­то­ри­ји ко­ја
пре­ва­зи­ла­зи „пр­ви и дру­ги ла­нац остр­ва“ и ко­је мо­же да се
ту­ма­чи и као по­ку­шај ства­ра­ња рат­не мор­на­ри­це гло­бал­ног
до­ме­та (тзв. blue wa­ter navy). Пре ства­ра­ња ова­ко ре­спек­
та­бил­не сна­ге, ин­те­ре­си ко­је Ки­на има у Ин­диј­ском оке­а­ну
пред­ста­вља­ју ње­ну бли­жу пер­спек­ти­ву та­ла­со­крат­ске ори­јен­
та­ци­је.
Већ при­ли­ком ана­ли­зе ге­о­е­ко­ном­ских ин­те­ре­са и по­зи­ци­
је Ки­не, мо­гло је да се ви­ди да чи­ни­лац енер­гет­ске без­бед­
но­сти има ве­о­ма ва­жну уло­гу у од­ре­ђи­ва­њу ге­о­по­ли­тич­ке
пер­спек­ти­ве. Бу­ду­ћи да се за­до­во­ље­ње нај­ве­ћег де­ла ки­не­
ских по­тре­ба за наф­том оства­ру­је тран­спор­том тог енер­ген­
та по­мор­ским пу­тем, ве­ћи­ном кроз Ин­диј­ски оке­ан, са­свим
је ло­гич­на ки­не­ска по­тре­ба да ак­тив­ни­је при­сту­пи за­шти­ти
сво­јих ин­те­ре­са у том прав­цу. Упра­во Ин­диј­ски оке­ан је­сте
област у ко­јој је РМ НО­АК оства­ри­ла сво­је пр­во зна­чај­ни­је
при­с у­ство у гло­бал­ним окви­ри­ма, ан­га­жо­ва­њем сво­јих флот­
них са­ста­ва у опе­ра­ци­ја­ма бор­бе про­тив пи­ра­та у Аден­ском
за­ли­ву. Та­ко је ки­не­ска по­мор­ска моћ по пр­ви пут ма­ни­фе­
сто­ва­на у во­да­ма Аден­ског за­ли­ва по­сле по­чет­ка 15. ве­ка и
вла­да­ви­не Минг ди­на­сти­је. При­с у­ство рат­них бро­до­ва у Ин­
диј­ском оке­а­ну до­ве­ло је до по­тре­ба да се обез­бе­ди њи­хо­во
си­гур­но снаб­де­ва­ње. Но­ва си­т у­а­ци­ја им­пли­ци­ра­ла је по­че­так
рас­пра­ва о по­тре­ба­ма ре­де­фи­ни­са­ња ки­не­ског вој­ног при­с у­
ства у том де­лу све­та.
Ге­о­по­ли­тич­ки нај­зна­чај­ни­ју пер­спек­ти­ву пред­ста­вља мо­
гућ­ност да Ки­на евен­т у­ал­но по­кре­не ини­ци­ја­ти­ву за ства­
ра­ње вој­них ин­ста­ла­ци­ја ван сво­је те­ри­то­ри­је.41 Рас­пра­ве о
ки­не­ским вој­ним ам­би­ци­ја­ма про­ис­те­кле су и због сна­жних
41 Ова­кву мо­гућ­ност раз­ма­тра­ју мно­го­број­ни ки­не­ски ин­те­лек­т у­ал­ци и стра­
те­зи. На при­мер, про­фе­сор ме­ђу­на­род­них од­но­са из Шан­га­ја Шен Дин­гли
(Shen Din­gli) сма­тра да Ки­на мо­ра, у скла­ду са сво­јим ин­те­ре­си­ма, да раз­
мо­три фор­ми­ра­ње вој­них ба­за у ино­стран­ству. Ова­кав став Шен фор­ми­ра
и на­во­де­ћи чи­ње­ни­цу да је Ки­на по­је­ди­нач­но нај­ве­ћи кон­три­бу­тор ми­си­ја­
ма УН, а на осно­ву при­ме­ра ан­га­жо­ва­ња ки­не­ских флот­них са­ста­ва у бор­би
про­тив пи­ра­та на ро­гу Афри­ке, ис­ти­че да је нео­п­ход­но да се тим сна­га­ма
на аде­ква­тан на­чин обез­бе­ди снаб­де­ва­ње, од­но­сно ло­ги­стич­ка по­др­шка.
Ви­де­ти Shen Din­gli, „Don’t shun the idea of set­ting up over­se­as mi­li­tary ba­se“,

217
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ула­га­ња у зе­мље азиј­ског Ри­млен­да, али и у Афри­ку. Пре све­

га, ин­ве­сти­ци­је ко­је је Ки­на оства­ри­ла у па­ки­стан­ској лу­ци
Гва­дар и у Ми­јан­ма­ру, да­ле су основ за дру­га­чи­ји по­глед на
мо­гућ­ност вој­ног при­с у­ства у тим др­жа­ва­ма. То је још увек
у до­ме­ну мо­гу­ћих оп­ци­ја, а ки­не­ски зва­нич­ни­ци, пре све­га
Ми­ни­стар­ства на­ци­о­нал­не од­бра­не, су их у не­ко­ли­ко на­вра­
та и де­ман­то­ва­ли. Ме­ђу­тим, узи­ма­ју­ћи у об­зир све по­ка­за­те­
ље ра­ста ки­не­ске вој­не и еко­ном­ске мо­ћи, ова­ква бу­дућ­ност
не би мо­гла у пот­пу­но­сти да се ис­кљу­чи. Ипак, нео­пх­ од­но је
ис­та­ћи чи­ње­ни­цу да, го­то­во си­гур­но, уко­ли­ко Ки­на бу­де иза­
бра­ла стра­те­шку оп­ци­ју до­дат­ног ја­ча­ња сво­је та­ла­со­крат­ске
ори­јен­та­ци­је, ње­не ин­ста­ла­ци­је не­ће има­ти ка­рак­тер ба­за
ко­је по­се­ду­ју за­пад­не си­ле, од­но­сно не­ће би­ти кон­ци­пи­ра­не
у скла­ду са Ме­хе­но­вим иде­ја­ма. Ве­ро­ват­ни­ја оп­ци­ја ће би­ти
ства­ра­ње од­ре­ђе­них стра­те­шких упо­ри­шта, ко­ја ће мо­ћи да
слу­же као еле­мент по­др­шке и вој­ним и тр­го­вач­ким бро­до­ви­
ма.42 У том кон­тек­сту пер­ци­пи­ра се чак 18 ло­ка­ци­ја у Афри­ци
и Ази­ји у ко­ји­ма би Ки­на мо­гла да раз­мо­три ства­ра­ње стра­те­
шких упо­ри­шта. (кар­та 4)43
Да­кле, ки­не­ска та­ла­со­крат­ска ге­о­по­ли­тич­ка ори­јен­та­ци­ја
и да­ље се раз­ви­ја. Ње­ни ге­о­е­ко­ном­ски и ге­о­стра­те­гиј­ски чи­
ни­о­ци тре­нут­но до­ми­ни­ра­ју, на­ро­чи­то ка­да се узме у об­зир
да се те­ри­то­ри­јал­ни спо­ро­ви ко­је Ки­на има, из­у­зев Бу­та­на и
Ин­ди­је, од­но­се на ње­на при­о­бал­на мо­ра. Ме­ђу­тим, као што
Ин­тер­нет, http://www.chi­na.org.cn/opi­nion/2010-01/28/con­tent_19324522.htm,
30/10/2011.
42 Слич­на оп­ци­ја из­не­та је и у ки­не­ским др­жав­ним гла­си­ли­ма у ја­ну­а­ру 2013.
го­ди­не. Про­це­ње­но је да би евен­т у­ал­не „ки­не­ске вој­не ба­зе“ у на­ред­ном пе­
ри­о­ду мо­гле да има­ју раз­ли­чит ка­рак­тер, од оних ко­је би ис­кљу­чи­во слу­жи­
ле као ло­ги­стич­ка упо­ри­шта у мир­но­доп­ском пе­ри­о­ду, пре­ко оних ко­је би
пру­жа­ле мо­гућ­ност од­мо­ра по­са­да бро­до­ва и из­ви­ђач­ке ави­ја­ци­је до оних
ко­је би има­ле ка­па­ци­тет за одр­жа­ва­ње ве­ли­ких рат­них бро­до­ва. По­гле­да­ти
„Chi­ne­se pa­per advi­ses PLA Navy to bu­ild over­se­as mi­li­tary ba­ses“, http://www.
chi­na-de­fen­se-mas­hup.com/chi­ne­se-pa­per-advi­ses-pla-navy-to-bu­ild-over­se­as-
mi­li­tary-ba­ses.html, 12/01/2013.
43 Као мо­гу­ће ло­ка­ци­је ис­так­ну­те су: Сеј­ше­ли, Мал­ди­ви, Гва­дар (Па­ки­стан),
Чи­та­гонг (Бан­гла­деш), Си­тве (Мјан­мар), Схи­ха­ну­кви­ле (Кам­бо­џа), Кох лан­
та (Тај­ланд), Хам­бан­то­та (Шри Лан­ка), Са­ла­лах (Оман), Аден (Је­мен), Лу­
ан­да (Ан­го­ла), Ла­гос (Ни­ге­ри­ја), Вал­вис беј (На­ми­би­ја), Мом­ба­са (Ке­ни­ја),
Џи­бу­ти (Џи­бу­ти), Мо­ре­зби (Па­пуа Но­ва Гви­не­ја), Чон­ђин (Де­мо­крат­ска На­
рон­да Ре­пу­бли­ка Ко­ре­ја) и Дар ес Са­лам (Тан­за­ни­ја).

218
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

је ре­че­но, Ки­на упо­ре­до раз­ви­ја и сво­ју те­лу­ро­крат­ску ге­о­по­

ли­тич­ку ори­јен­та­ци­ју, исто­риј­ски до­ми­нан­т у и да­нас ве­о­ма
при­с ут­ну. Ка­ко би се са­гле­да­ла це­ло­куп­на ге­о­по­ли­тич­ка пер­
спек­ти­ва, нео­п­ход­но је ана­ли­зи­ра­ти и ову оп­ци­ју.
Карта 4: Могуће локације кинеских стратешких упоришта

Са те­лу­ро­крат­ског, евро­а­зиј­ског ста­но­ви­шта ва­жно је ис­

та­ћи да осно­ву овог прав­ца ки­не­ског де­ло­ва­ња пред­ста­вља
еко­ном­ски ин­те­рес и да без­бед­но­сна ди­мен­зи­ја, иако бит­на,
ни­је у истом ни­воу при­ор ­ и­те­та. Нај­бит­ни­ји сег­мент ки­не­ске
ге­о­по­ли­тич­ке пер­спек­ти­ве у коп­не­ној ори­јен­та­ци­ји сва­ка­ко
пред­ста­вља­ју од­но­си са Ру­си­јом. Већ је на­гла­ше­но да су од­но­
си две зе­мље, у исто­риј­ском кон­тек­сту, има­ли сво­јих успо­на
и па­до­ва, од ве­о­ма бли­ске са­рад­ње две пар­ти­је и др­жа­ве, до
отво­ре­ног су­ко­ба. Али, упра­во је зна­чај­но по­бољ­ша­ње од­
но­са са Ру­си­јом од­и­гра­ло мо­жда и пре­с уд­ну уло­гу да Ки­на
мо­же да усме­ри сво­је по­тен­ци­ја­ле на по­мор­ски стра­те­шки
пра­вац. Ме­ђу­тим, од­но­си две си­ле и да­ље пред­ста­вља­ју би­
тан чи­ни­лац у ге­о­по­ли­тич­ким ана­ли­за­ма, пре све­га због зна­
чај­ног пре­кла­па­ња ин­те­ре­са у Сред­њој Ази­ји и за­јед­нич­ких

219
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ин­те­ре­са у до­ме­ну енер­гет­ске без­бед­но­сти.44 Да­кле, област

нај­ва­жни­јих пре­кла­па­ју­ћи аре­а­ла ин­те­ре­са Ру­си­је и Ки­не
је Сред­ња Ази­ја, као ве­о­ма ва­жан ре­ги­он у енер­гет­ским по­
ли­ти­ка­ма две зе­мље, али и дру­гих гло­бал­них ак­те­ра. За Ки­
ну, овај ре­ги­он омо­гу­ћа­ва ди­вер­си­фи­ка­ци­ју и из­во­ра и ру­та
снаб­де­ва­ња енер­ген­ти­ма. Ме­ђу­тим, Сред­ња Ази­ја ни­је са­мо
из­вор енер­ге­на­та за Ки­ну, она исто­вре­ме­но зна­чи и ком­плек­
сан скуп ин­те­ре­са, оли­че­них у си­ро­ви­на­ма, еко­но­ми­ји, по­ли­
ти­ци и без­бед­но­сним аспек­ти­ма.
Без­бед­но­сни аспект ки­не­ске по­ли­ти­ке пре­ма Сред­њој
Ази­ји ре­а­ли­зу­је се ка­ко на би­ла­те­рал­ном, та­ко и на мул­ти­ла­
те­рал­ном ни­воу, пре све­га у окви­ру Шан­гај­ске ор­га­ни­за­ци­
је за са­рад­њу (ШОС). Основ­ни ци­ље­ви ШОС пред­ста­вља­ју
за­јед­нич­ку бор­бу др­жа­ва ре­ги­о­на про­тив „три зла“: те­ро­
ри­зма, екс­тре­ми­зма и се­па­ра­ти­зма. Ме­ђу­тим, ова ор­га­ни­за­
ци­ја пред­ста­вља­ла је од­лич­ну при­ли­ку и за ја­ча­ње ки­не­ске
еко­ном­ске по­зи­ци­је, де­мон­стра­ци­ју сна­жне при­с ут­но­сти у
том сег­мен­т у, што је за по­сред­ни циљ има­ло и ус­по­ста­вља­
ње стра­те­шке ини­ци­ја­ти­ве за по­др­шку др­жа­ва ре­ги­о­на ње­
ном те­ри­то­ри­јал­ном су­ве­ре­ни­те­т у на Ти­бе­т у и Тај­ва­ну, као и
за су­зби­ја­ње уј­гур­ског се­це­си­о­ни­стич­ког по­кре­та у Син­ђан­
гу. Ме­ђу­тим, основ­ни ге­о­по­ли­тич­ки ин­те­рес Ки­не у окви­ру
ШОС пред­ста­вљао је су­зби­ја­ње ши­ре­ња ин­те­ре­са САД. Кроз
ова­кав циљ оства­ре­но је са­ве­зни­штво са Ру­си­јом, ко­ја је има­
ла иден­ти­чан ин­те­рес. Ме­ђу­тим, ШОС не пред­ста­вља ви­ше
са­мо ор­га­ни­за­ци­ју усме­ре­ну на „три зла“. Ње­ни ге­о­по­ли­тич­
ки ци­ље­ви зна­чај­но су по­ве­ћа­ни, што је по­ка­зао са­ста­нак ли­
де­ра ор­га­ни­за­ци­је у Би­шке­ку у сеп­тем­бру 2013. го­ди­не, ка­да
су као те­ме ис­так­ну­те ак­т у­ел­не си­т у­а­ци­је у Си­ри­ји, Ав­га­ни­
ста­ну и иран­ско ну­кле­ар­но пи­та­ње.
На­ја­вље­но аме­рич­ко сма­ње­ње при­с у­ства у Ав­га­ни­ста­ну за
2014. го­ди­ну, сва­ка­ко пред­ста­вља до­дат­ни ин­ди­ка­тор мо­гу­ће
44 Иако ни­с у пред­мет ове ана­ли­зе, на ки­не­ско-ру­ске од­но­се би­тан ути­цај ис­по­
ља­ва­ју и дру­ги чи­ни­о­ци, пре све­га про­бле­ми ве­за­ни са евен­т у­ал­ном про­ме­
ном де­мо­граф­ске си­т у­а­ци­је у да­ле­ко­и­сточ­ној обла­сти Ру­си­је. О са­вре­ме­ним
гле­ди­шти­ма мо­гу­ћих „су­ко­ба“ НР Ки­не и Ру­си­је на ру­ском Да­ле­ком Ис­то­ку
ви­де­ти у: Bo­bo Lo, Axis of Con­ve­ni­en­ce: Mo­scow, Be­i­jing, and the New Ge­o­po­li­tics,
Bro­o­kings In­sti­tu­tion Press, Chat­ham Ho­u­se, Was­hing­ton D.C. and Lon­don, 2008,
pp. 56-72.

220
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

про­ме­не „ба­лан­си­ра­ња“ у ре­ги­о­ну, али и од­но­са Ки­не и Ру­

си­је. Мо­же се оче­ки­ва­ти да ће сла­бље­ње аме­рич­ке по­зи­ци­је у
Сред­њој Ази­ји за по­сле­ди­цу има­ти пре­ба­ци­ва­ње те­жи­шта на
еко­ном­ска пи­та­ња, ко­ја пред­ста­вља­ју мо­гућ­ност за кон­фрон­
ти­ра­ње ин­те­ре­са Ру­си­је и Ки­не. На раз­ли­чи­тост ки­не­ских и
ру­ских ин­те­ре­са ука­за­ла је по­се­та ки­не­ског пред­сед­ни­ка Си
Ђин­пин­га Турк­ме­ни­ста­ну, Ка­зах­ста­ну, Уз­бе­ки­ста­ну и Кир­ги­
ста­ну у сеп­тем­бру 2013. го­ди­не. Цен­трал­на те­ма тих по­се­та
би­ла је сна­жни­је еко­ном­ско укљу­чи­ва­ње Ки­не у ре­ги­он. Том
при­ли­ком пот­пи­са­но је не­ко­ли­ко ве­о­ма ва­жних уго­во­ра45,
ко­ји пред­ста­вља­ју до­дат­ни по­ка­за­тељ мо­гућ­но­сти да до­ђе до
ре­де­фи­ни­са­ња од­но­са Ру­си­је и Ки­не, бу­ду­ћи да ки­не­ска еко­
ном­ска екс­пан­зи­ја у Сред­њој Ази­ји нај­ве­ћим де­лом до­но­си
су­зби­ја­ње при­с ут­но­сти дру­гих игра­ча у „но­вој ве­ли­кој игри“.
Ини­ци­ја­ти­ва ки­не­ског пред­сед­ни­ка Си Ђин­пин­га за кре­
и­ра­ње „Еко­ном­ског по­ја­са пу­та сви­ле“ (Silk Road Eco­no­mic
Belt)46 пред­ста­вља мо­жда нај­бо­љи по­ка­за­тељ стра­те­шких
смер­ни­ца ки­не­ске коп­не­не ге­о­по­ли­тич­ке ори­јен­та­ци­је. Исто­
вре­ме­но, ини­ци­ја­ти­ва сва­ка­ко ука­зу­је да су еко­ном­ске ин­те­
гра­ци­је кључ­ни ефе­кат ко­ји Ки­на же­ли да оства­ри у од­но­си­
ма са евро­а­зиј­ским др­жа­ва­ма, пре свих са др­жа­ва­ма Сред­ње
Ази­је. Ства­ра­ње еко­ном­ског по­ја­са пред­ста­вља­ло би ком­
би­но­ва­ње ге­о­е­ко­ном­ских чи­ни­ла­ца ки­не­ске те­лу­ро­крат­ске
пер­спек­ти­ве са еле­мен­ти­ма ме­ке мо­ћи и без­бед­но­сти. Пред­
ла­жу­ћи та­кву ге­о­е­ко­ном­ску ини­ци­ја­ти­ву Си је ис­та­као пет
еле­ме­на­та ко­ји би тре­ба­ло да се оства­ре ка­ко би се ре­ги­о­нал­
на са­рад­ња ре­а­ли­зо­ва­ла у пу­ном ка­па­ци­те­т у.
• Пр­во, ини­ци­ја­ти­ва под­ра­зу­ме­ва уна­пре­ђе­ње по­ли­тич­ке
ко­му­ни­ка­ци­је, ко­ја би за циљ има­ла уса­гла­ша­ва­ње раз­
45 У Турк­ме­ни­ста­ну је по­кре­нут рад дру­ге фа­зе га­сног по­ља „Гал­ки­ниш“, са ци­
љем по­ве­ћа­ња про­из­вод­ње га­са, ко­ји ће нај­ве­ћим де­лом би­ти тран­спор­то­ван
ка Ки­ни но­вим га­со­во­дом, тзв. ли­ни­јом „Д“ га­со­во­да Сред­ња Ази­ја-Ки­на,
чи­ја би из­град­ња тре­ба­ла да бу­де за­по­че­та 2016. го­ди­не. То­ком бо­ра­ва­ка у
Ка­зах­ста­ну, по­стиг­нут је спо­ра­зум да ки­не­ска на­ци­о­нал­на нафт­на ком­па­
ни­ја (CNPC) ку­пи 8,33% ве­ли­ког га­сног по­ља Ка­ша­ган, а пред­ста­вљен је и
про­је­кат но­вог га­со­во­да Бе­и­но-Бо­зои, чи­ји је циљ по­ве­зи­ва­ње ју­го­за­па­да и
ју­го­и­сто­ка Ка­зах­ста­на.
46 Си је из­нео ини­ци­ја­ти­ву о кре­и­ра­њу „Еко­ном­ског по­ја­са пу­та сви­ле“ то­ком
из­ла­га­ња на Уни­вер­зи­те­т у На­зар­ба­јев у Ка­зах­ста­ну. Ви­де­ти Си­јев го­вор на:
http://en­glish.pe­o­ple­daily.com.cn/90883/8392768.html, 08/09/2013.

221
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

вој­не стра­те­ги­је у за­јед­нич­ком ин­те­ре­с у свих др­жа­ва

ре­ги­о­на;
• Дру­го, ис­так­ну­та је по­тре­ба уна­пре­ђе­ња тран­спорт­не
ин­фра­струк­т у­ре, ко­ја би по­мо­гла да олак­ша мо­гућ­ност
да­љег еко­ном­ског раз­во­ја свих ак­те­ра;47
• Тре­ће, еко­ном­ски по­јас би се за­сни­вао на прин­ци­пи­
ма сло­бод­не тр­го­ви­не, ко­ји би за циљ има­ли уки­да­ње
пре­пре­ка тр­го­вин­ској раз­ме­ни, сма­ње­ње тро­шко­ва ин­
ве­сти­ра­ња и уна­пре­ђе­ње и убр­за­ње ква­ли­те­та еко­ном­
ских то­ко­ва на мо­гу­ћем тр­жи­шту од го­то­во три ми­ли­
јар­де ста­нов­ни­ка;
• Че­твр­то, ини­ци­ја­ти­ва под­ра­зу­ме­ва и уво­ђе­ње ло­кал­
них ва­лу­та као кон­вер­ти­бил­них за ре­а­ли­за­ци­ју тран­
сак­ци­ја ме­ђу чла­ни­ца­ма;
• Пе­ти еле­мент пред­ста­вља по­ве­ћа­ње кул­т у­ро­ло­шких
ин­те­гра­ци­ја кроз бо­ље пер­цеп­ци­је ин­те­гра­ци­ја на ни­
воу пред­став­ни­ка свих дру­шта­ва, са ци­љем обез­бе­ђи­ва­
ња ду­го­роч­не по­др­шке да­љим про­це­си­ма.48
Ова­ква ге­о­по­ли­тич­ка ини­ци­ја­ти­ва за цен­трал­но ме­сто
сва­ка­ко узи­ма од­но­се са Ру­си­јом. Ис­ти­чу­ћи по­тре­бу ја­ча­ња
са­рад­ње ШОС и Евро­а­зиј­ске еко­ном­ске за­јед­ни­це, као уво­ду
у ини­ци­ја­ти­ву за фор­ми­ра­ње „Еко­ном­ског по­ја­са пу­та сви­
ле“, из­во­ди се за­кљу­чак да би да­ље ја­ча­ње ки­не­ске еко­ном­ске
47 Из­ла­жу­ћи ову иде­ју, Си је ис­та­као нео­п­ход­ност тран­спорт­ног по­ве­зи­ва­ња
па­ци­фич­ке оба­ле са бал­тич­ком, ис­ти­чу­ћи и по­тре­бу за бо­љом ин­фра­струк­
ту­ром ко­ја би по­ве­за­ла ис­точ­ну, ју­жну и за­пад­ну Ази­ју.
48 Мо­же се за­кљу­чи­ти да је пе­ти еле­мент Си­је­ве ини­ци­ја­ти­ве за кре­и­ра­ње еко­
ном­ског по­ја­са по­ку­шај сна­же­ња ки­не­ске ме­ке мо­ћи у ре­ги­о­ну. Та­ко је Си,
обра­зла­жу­ћи овај еле­мент, пред­ста­вио план НР Ки­не да у на­ред­ном де­се­то­
го­ди­шњем пе­ри­о­ду обез­бе­ди 30.000 шко­ла­ри­на за сту­ден­те др­жа­ва чла­ни­
ца ШОС за сту­ди­је на ки­не­ским уни­вер­зи­те­ти­ма, ре­а­ли­за­ци­ју бес­плат­них
сту­диј­ских по­се­та Ки­ни за 10.000 сту­де­на­та и про­фе­со­ра пре­ко ло­кал­них
Ин­сти­т у­та Кон­фу­ци­је и, узи­ма­ју­ћи у об­зир да је ини­ци­ја­ти­ва из­не­та на Уни­
вер­зи­те­т у На­зар­ба­јев, по­звао је 200 про­фе­со­ра и сту­де­на­та те ин­сти­т у­ци­је
да по­се­те Ки­ну 2014. го­ди­не. Исто­вре­ме­но, обра­зла­жу­ћи иде­ју ре­а­ли­за­ци­је
ова­кве вр­сте еко­ном­ске ини­ци­ја­ти­ве, Си се по­звао и на Жанг Ћи­ја­на (Zhang
Qi­an), ки­не­ског ис­тра­жи­ва­ча ко­ји је пр­ви пу­то­вао „Пу­тем сви­ле“. Ов­де мо­
же­мо да по­ву­че­мо па­ра­ле­лу са ки­не­ским при­сту­пом ме­кој мо­ћи у та­ла­со­
крат­ској оп­ци­ји, где се по­себ­но на­гла­ша­ва ми­ро­љу­бо­вост ис­тра­жи­вач­ких
по­хо­да Џенг Х’а у 15. ве­ку, као раз­ли­чи­тог мо­де­ла од ис­тра­жи­вач­ких по­хо­да
за­пад­них си­ла то­га до­ба.

222
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

мо­ћи у Сред­њој Ази­ји мо­гло да на­ру­ши еко­ном­ске по­зи­ци­

је Ру­си­је у истом ре­ги­о­ну, што би сва­ка­ко има­ло не­га­тив­не
по­сле­ди­це по од­но­се две си­ле. Уко­ли­ко се као јед­на од кључ­
них ге­о­по­ли­тич­ких ини­ци­ја­ти­ва Ру­си­је узме ства­ра­ње Евро­
а­зиј­ског са­ве­за (ЕАС), мо­же се за­кљу­чи­ти да ки­не­ски пред­лог
ства­ра­ња „Еко­ном­ског по­ја­са пу­та сви­ле“ ни­је ком­пле­мен­та­
ран са ру­ском ини­ци­ја­ти­вом, те да би да­ље раз­ми­мо­и­ла­же­ње
по том пи­та­њу мо­гло да пред­ста­вља увод у озбиљ­ни­је ан­та­го­
ни­зме две стра­не. Ти­ме би се стра­те­шка по­зи­ци­ја Ки­не учи­
ни­ла ком­плек­сни­јом, јер би не­с у­гла­си­це са Ру­си­јом мо­гле да
про­из­ве­ду ства­ра­ње сна­жног при­ти­ска на ње­ном за­пад­ном
(коп­не­ном) стра­те­шком прав­цу. Исто­вре­ме­но, већ при­с у­тан
при­ти­сак ко­ји САД оства­ру­ју у Азиј­ско-па­ци­фич­ком ре­ги­о­
ну, до­вео би Ки­ну у по­зи­ци­ју да бу­де пред­мет „об­у­зда­ва­ња“
на два стра­те­шка прав­ца. Исто­вре­ме­но, Ки­на би мо­гла да бу­де
из­ло­же­на не­га­тив­ним ефек­ти­ма ства­ра­ња и ја­ча­ња ЕАС. Пр­
ви не­га­ти­ван ефе­кат мо­гао би да бу­де ма­ни­фе­сто­ван ја­ча­њем
еко­ном­ске по­зи­ци­је Ру­си­је у Сред­њој Ази­ји, ко­ји би, по­сма­
тра­но „игром нул­тог зби­ра“, сва­ка­ко ума­њио зна­чај ки­не­ске
еко­ном­ске по­зи­ци­је.49 Дру­ги ва­жан ефе­кат би­ло би зна­чај­но
ума­ње­ње ути­ца­ја ШОС ме­ђу др­жа­ва­ма ре­ги­о­на, јер би зе­мље
чла­ни­це те ор­га­ни­за­ци­је ујед­но би­ле и у ЕАС, ко­ји се мо­же
по­сма­тра­ти и као сво­је­вр­сна пре­вен­тив­на стра­те­ги­ја Ру­си­је
про­тив ра­сту­ћег ути­ца­ја Ки­не у Сред­њој Ази­ји.

ЗА­КЉУ­ЧАК

Еко­ном­ски раст НР Ки­не то­ком прет­ход­них 35 го­ди­на у

ве­ли­кој ме­ри је про­ме­нио од­но­се сна­га на гло­бал­ном ни­воу.
У кључ­ним гло­бал­ним ге­о­по­ли­тич­ким над­ме­та­њи­ма за Евро­
а­зиј­ску ша­хов­ску та­блу, по­ја­ви­ла су се три цен­тра мо­ћи, од
чи­јих ме­ђу­соб­них од­но­са ће за­ви­си­ти и да­љи раз­вој до­га­ђа­
49 Хи­по­те­тич­ки по­сма­тра­но, уко­ли­ко би Ру­си­ја зна­чај­но оја­ча­ла сво­ју по­зи­ци­
ју ме­ђу др­жа­ва­ма Сред­ње Ази­је, Ки­на би мо­гла да бу­де су­о­че­на и са по­сле­
ди­ца­ма по­ве­ћа­ња це­на наф­те и га­са ко­је до­би­ја из Турк­ме­ни­ста­на, Уз­бе­ки­
ста­на и Ка­зах­ста­на. На­и­ме, уко­ли­ко би Ру­си­ја ус­пе­ла да сна­жно ин­те­гри­ше
сред­њо­а­зиј­ске др­жа­ве кроз ЕАС и омо­гу­ћи за­јед­нич­ки на­ступ пре­ма Ки­ни,
ки­не­ска енер­гет­ска без­бед­ност сва­ка­ко би тр­пе­ла не­га­тив­не по­сле­ди­це са
по­ја­вом мо­гућ­но­сти по­ве­ћа­ња це­на га­са ко­ји јој се ис­по­ру­чу­је.

223
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ја у свет­ским окви­ри­ма. Спе­ци­фич­ност Ки­не у овом од­ме­

ра­ва­њу сна­га сва­ка­ко је чи­ње­ни­ца да је у пи­та­њу др­жа­ва са
„хи­брид­ним“ коп­не­но-по­мор­ским по­тен­ци­ја­лом, за раз­ли­ку
од САД, до­ми­нант­но по­мор­ске си­ле, и Ру­си­је, до­ми­нант­но
коп­не­не си­ле. У скла­ду са та­квом „двој­ном“ ори­јен­та­ци­јом,
НР Ки­на ће мо­ра­ти да ба­лан­си­ра из­ме­ђу сво­ја два стра­те­шка
прав­ца: евро­а­зиј­ског (те­лу­ро­крат­ског) и азиј­ско-па­ци­фич­ког
(та­ла­со­крат­ског).
Узи­ма­ју­ћи у об­зир све из­ра­же­ни­је по­тре­бе за ја­ча­њем ма­
ри­тим­не ори­јен­та­ци­је и по­ме­ра­ње ви­тал­них на­ци­о­нал­них
ин­те­ре­са ка свом Ри­млен­ду, мо­же се оче­ки­ва­ти да ће Ки­на,
у кра­ћем и сред­њем ро­ку, мо­ра­ти да на­пра­ви од­ре­ђе­ну вр­сту
ком­про­ми­са на свом евро­а­зиј­ском кри­лу, ка­ко би оства­ри­
ла по­вољ­ну си­т у­а­ци­ју за ин­тен­зи­ви­ра­ње де­ло­ва­ња на та­ла­
со­крат­ском прав­цу. Та­кав ком­про­мис зах­те­ва­ће, пре­вас­ход­
но, фор­му­ли­са­ње ду­ал­не стра­те­ги­је са ја­сни­јим од­ре­ђи­ва­њем
при­ор ­ и­те­та ко­ји во­де ка та­ла­со­крат­ској оп­ци­ји, узи­ма­ју­ћи у
об­зир да Ки­на у бли­жој бу­дућ­но­сти не­ће би­ти у мо­гућ­но­сти
да оства­ри ин­те­гри­са­ну коп­не­но-по­мор­ску моћ.50
Ком­про­мис мо­же да под­ра­зу­ме­ва ства­ра­ње не­фор­мал­ног
са­ве­за ни­жег ни­воа са Ру­си­јом, по мо­де­лу де­ло­ва­ња на су­зби­
ја­њу аме­рич­ког ути­ца­ја у Сред­њој Ази­ји. Ипак, стра­те­шко
парт­нер­ство Ру­си­је и Ки­не у овом мо­мен­т у из­гле­да ма­ло ве­
ро­ват­но. Два су основ­на раз­ло­га за та­кву про­це­ну: пр­ви је чи­
ње­ни­ца да би се Ру­си­ја те­шко при­хва­ти­ла уло­ге хи­је­рар­хиј­ски
50 По­сто­је раз­ли­чи­та ту­ма­че­ња стра­те­гиј­ских пер­спек­ти­ва у Ки­ни. Ме­ђу са­вре­
ме­ним ки­не­ским ауто­ри­ма по­сто­је они ко­ји сма­тра­ју да Ки­на мо­же и тре­ба
да ис­ко­ри­сти сво­ју по­зи­ци­ју по­мор­ско-коп­не­не зе­мље у ства­ра­њу мо­гућ­
но­сти пре­ба­ци­ва­ња те­жи­шта са јед­ног на дру­ги пра­вац за­ви­сно од си­т у­а­
ци­је. Та­ко ки­не­ски про­фе­сор Гао Баи пред­ла­же да зе­мљу тре­ба „пре­кри­ти“
мре­жом бр­зих пру­га ко­ји­ма би мо­гла да се ре­а­ли­зу­је про­ме­на стра­те­гиј­ске
ори­јен­та­ци­је уко­ли­ко до­ђе до би­ло ка­квих про­бле­ма. За де­таљ­ни­ја са­зна­ња
по­гле­да­ти у: Wu Zhengyu, „To­ward “Land” or to­ward “Sea”?: The High-Speed Ra­
il­way and Chi­na’s Grand Stra­tegy“, Na­val War Col­le­ge Re­vi­ew, An­na­po­lis, Sum­mer
2013, Vol.66, No.3. p.53. Та­ко­ђе, за­го­вор­ник по­врат­ка коп­не­ној ге­о­по­ли­тич­кој
ори­јен­та­ци­ји је и Ванг Ји­си (Wang Ji­si), ко­ји сма­тра да је то од ви­тал­ног стра­
те­шког ин­те­ре­са за Ки­ну, на­гла­ша­ва­ју­ћи по­себ­но од­но­се са сред­њо­а­зиј­ским
др­жа­ва­ма (ко­је на­зи­ва „за­пад­ним азиј­ским на­ци­ја­ма сме­ште­ним у цен­трал­
ном де­лу Евро­а­зи­је“). По­гле­да­ти Wang Ji­si, „’Mar­ching West­wards’:The Re­ba­
lan­cing of Chi­na’s Ge­o­stra­tegy“, In­ter­na­ti­o­nal and Stra­te­gic Stu­di­es Re­port, Cen­ter
for In­ter­na­ti­o­nal and Stra­te­gic Stu­di­es, Pe­king, No.73, Oc­to­ber 2012.

224
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

ни­жег у са­ве­зу са Ки­ном про­тив САД, уз исто­вре­ме­но сла­бу

мо­гућ­ност да Ки­на бу­де „мла­ђи брат“ у та­квом парт­нер­ству, и
дру­ги, без об­зи­ра на успо­ра­ва­ње ки­не­ског ра­ста, си­гур­но је да
Ру­си­ја не мо­же да до­зво­ли да се по­тен­ци­јал­ни хе­ге­мон по­ја­ви
у евро­а­зиј­ском Ри­млен­ду, по­го­то­во узи­ма­ју­ћи у об­зир да нај­
мно­го­људ­ни­јој зе­мљи све­та су­прот­ста­вља нај­сла­би­је на­се­ље­
ни део сво­је те­ри­то­ри­је (исто­вре­ме­но бо­гат пре­ко по­треб­ним
при­род­ним ре­с ур­си­ма). Ме­ђу­тим, оства­ри­ва­ње са­ве­за са Ру­
си­јом, иако он не­ће би­ти ду­го­тра­јан ни­ти стра­те­шког ка­рак­
те­ра, мо­же да се спро­ве­де у за­јед­нич­ком ин­те­ре­с у – лак­шем
пре­ла­ску са уни­по­лар­ног на мул­ти­по­лар­ни по­ре­дак.
На та­ла­со­крат­ском ге­о­по­ли­тич­ком прав­цу Ки­на ће на­
ста­ви­ти да ја­ча сво­је по­тен­ци­ја­ле. У ге­о­стра­те­гиј­ском сми­
слу, мо­же се оче­ки­ва­ти на­ста­вак ње­ног ак­тив­ног де­ло­ва­ња
у ју­жном де­лу Ри­млен­да и до­дат­но ин­тен­зи­ви­ра­ње на­сту­па
у Афри­ци. Као по­сле­ди­цу на­сту­па у овим про­сто­ри­ма у на­
ред­ном пе­ри­о­ду, мо­гу­ће је оче­ки­ва­ти фор­ми­ра­ње стра­те­шких
упо­ри­шта, слич­них ини­ци­ја­ти­ви ко­ју за­сту­па про­фе­сор Шен
Дин­гли. Та­ква стра­те­шка упо­ри­шта нај­ве­ро­ват­ни­је ће би­ти
раз­ли­чи­та од за­пад­них ба­за, од­но­сно пред­ста­вља­ће ци­вил­но-
вој­не „ба­зе са ки­не­ским ка­рак­те­ри­сти­ка­ма“. Исто­вре­ме­но, уз
ја­ча­ње вој­не ком­по­нен­те, је­дан од нај­ве­ро­ват­ни­јих пра­ва­ца
ки­не­ског де­ло­ва­ња би­ће спро­во­ђе­ње ак­тив­не спољ­не по­ли­ти­
ке, у ком­би­на­ци­ји са ме­ком мо­ћи.
На те­лу­ро­крат­ском прав­цу ки­не­ска пер­спек­ти­ва је дру­га­
чи­јег ка­рак­те­ра. Основ­ни циљ би­ће из­бе­га­ва­ње ја­ча­ња не­с у­
гла­си­ца са Ру­си­јом, ка­ко се не би до­зво­лио сце­на­рио „обр­
ну­те исто­ри­је“, у ко­јем би Ру­си­ја, по­пут Ки­не из ше­зде­се­тих
и се­дам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, „про­ме­ни­ла стра­ну“. Као
основ­ни ин­стру­мен­ти за ге­о­по­ли­тич­ко де­ло­ва­ње мо­гу се оче­
ки­ва­ти ин­тен­зи­ви­ра­ње функ­ци­о­ни­са­ња, али и фор­ми­ра­ње
но­вих, ре­ги­о­нал­них ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, ко­ји­ма би
се по­спе­ши­ла са­рад­ња у ин­те­ре­с у свих др­жа­ва на ки­не­ском
евро­а­зиј­ском прав­цу. У том кон­тек­сту, ини­ци­ја­ти­ва за фор­
ми­ра­ње „Еко­ном­ског по­ја­са пу­та сви­ле“ ука­зу­је на мо­гу­ће
прав­це бу­ду­ћег ин­тен­зив­ни­јег ан­га­жма­на НР Ки­не.

225
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ivan M. Za­ric
EURA­SIAN GE­O­PO­LI­TI­CAL AND GE­O­STRA­TE­GIC PER­
SPEC­TI­VES OF THE PE­O­PLE’S RE­PU­BLIC OF CHI­NA

Re­su­me

Ge­o­po­li­ti­cal chan­ges in the mo­dern world ha­ve led to a dif­fe­

rent ro­les of in­di­vi­dual in­ter­na­ti­o­nal su­bject re­la­ted to the­ir
Cold War po­si­tion. The most sig­ni­fi­cant chan­ge was ob­ser­
ved re­la­ted to the po­si­tion of PR Chi­na, which is, due to its
eco­no­mi­cal growth, se­ar­ching the way to re­de­fi­ne its ap­pro­
ach to in­ter­na­ti­o­nal af­fa­irs. Strong Chi­ne­se eco­no­mic growth
pro­du­ced the ri­se of its mi­li­tary po­wer, whi­le the ge­o­grap­
hic con­cen­tra­tion of in­du­stry in co­a­stal are­as has led to the
shif­ting of its ge­o­po­li­ti­cal pi­vot from con­ti­nen­tal to­ward sea
po­wer stra­te­gic op­tion, put­ting Chi­na in­to a po­si­tion of gre­
at po­wer that can ge­ne­ra­te in­te­gra­ted ge­o­po­li­ti­cal, land-sea
ori­en­ta­tion. Ac­ti­ve ap­pro­ach to two stra­te­gic di­rec­ti­ons in
the fu­tu­re will be clo­sely lin­ked, gi­ven that furt­her strengthe­
ning of the pri­mary tha­la­soc­ra­tic op­tion lar­gely de­pends on
ma­in­ta­i­ning a si­tu­a­tion of re­du­ced stra­te­gic pres­su­re at the
Eura­sian flank. In or­der to ma­in­tain a si­tu­a­tion of re­du­ced
stra­te­gic pres­su­re at the­lu­roc­ra­tic di­rec­tion, Chi­ne­se ba­sis ac­
tion to­ward Eura­sia will be eco­no­mic ini­ti­a­ti­ves. The goal
of the­se ini­ti­a­ti­ves will be ma­king fa­vo­ra­ble re­la­ti­ons with
Eura­sian co­un­tri­es, espe­ci­ally with Rus­sia, ha­ving in mind
the hi­story of re­la­ti­ons bet­we­en tho­se two co­un­tri­es. Tha­la­
soc­ra­tic di­rec­tion will be pri­mary Chi­ne­se ge­o­po­li­ti­cal ori­
en­ta­tion, with ob­jec­ti­ve to pre­vent the U.S. “con­ta­in­ment” in
the Asia- Pa­ci­fic re­gion and to cre­a­te fa­vo­ra­ble ge­o­stra­te­gic
con­di­ti­ons to me­et the na­ti­o­nal in­te­rests at both oce­ans, the
Pa­ci­fic and the In­dian, which are vi­tal for the Pe­o­ple’s Re­pu­
blic of Chi­na.
Key words: ge­o­po­li­tics, ge­o­stra­tegy, ge­o­e­co­no­mics, energy
se­cu­rity, Chi­na, Eura­sia.

226
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

Иван М. За­рич
ЕВРА­ЗИ­Й­СКАЯ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ И ГЕ­О­С ТРА­ТЕ­
ГИ­ЧЕ­СКАЯ ПЕР­СПЕК­ТИ­ВА КИ­ТА­Й­СКОЙ НА­РОД­НОЙ
РЕ­СПУ­БЛИ­КИ

Ре­зю­ме

Ге­о­по­ли­ти­че­ские из­ме­не­ния в со­вре­мен­ном ми­ре при­ве­

ли к дру­гой ро­ли от­де­ль­ных су­бъ­ек­тов в за­ви­си­мо­сти
в отли­чии от их по­зи­ции в хо­лод­ной во­й­не. На­и­бо­лее
вы­ра­жен­ное из­ме­не­ние бы­ло об­на­ру­же­но в по­зи­ции
КНР, ко­то­роя, бла­го­да­ря сво­е­му эко­но­ми­че­ско­му ро­
сту, на­хо­дит­ся в по­ис­ке пе­ре­смо­тра сво­е­го под­хо­да к
ме­жду­на­род­ным про­бле­мам. Си­ль­ный эко­но­ми­че­ский
рост спо­соб­ство­вал ро­сту во­ен­ной мо­щи и тер­ри­то­
ри­а­ль­ная кон­цен­тра­ция про­мы­шлен­но­сти в при­бре­
жных ра­й­о­нах при­ве­ла к пе­ре­ме­щ­е­нию цен­тра ге­о­по­
ли­ти­че­ских ин­те­ре­сов с исто­ри­че­ски до­ми­ни­ру­ю­щ­ей
су­хо­пут­ной к мор­ской стра­те­ги­че­ской ори­ен­та­ции,
по­ста­вив ее в по­зи­цию дер­жа­вы, го­то­вой осу­щ­е­стви­
ть ин­те­гри­ро­ван­ную су­хо­пут­но-мор­скую ори­ен­та­
цию. Ак­тив­ные де­й­ствия двух стра­те­ги­че­ских на­пра­
вле­ний в бу­ду­щ­ем бу­дут те­сно со­пря­же­ны, учи­ты­вая,
что да­ль­не­й­шее укре­пле­ние основ­но­го атлан­ти­че­
ско­го на­пра­вле­ния в зна­чи­те­ль­ной сте­пе­ни за­ви­сит
от за­ви­сит от под­дер­жа­ния си­ту­а­ции по­ни­жен­но­го
да­вле­ния на флан­ге Евра­зии. Для то­го, что­бы под­дер­
жи­ва­ть си­ту­а­цию по­ни­жен­но­го да­вле­ния в кон­ти­нен­
та­ль­ном на­пра­вле­нии, осно­вой ки­та­й­ских мер ста­
новлтс эко­но­ми­че­ские ини­ци­а­ти­вы, ко­то­рые бу­дут
на­пра­вле­ны на со­зда­ние бла­го­при­ят­ных от­но­ше­ний
со евра­зи­й­ски­ми стра­на­ми, с осо­бым ста­ту­сом для
Рос­сии, при­ни­мая во вни­ма­ние ис­то­рию от­но­ше­ний
ме­жду дву­мя стра­на­ми. Та­лас­со­кра­ти­че­ское на­пра­
вле­ние бу­дет пер­вич­ной ки­та­й­ской ге­о­по­ли­ти­че­ской
пер­спек­ти­вой, с основ­ной це­лью про­ти­во­де­й­ство­ва­ть
«сдер­жи­ва­нию» со сто­ро­ны США в Ази­ат­ско-Ти­хо­о­ке­
ан­ском ре­ги­о­не и со­зда­ва­ть бла­го­при­ят­ные ге­о­стра­
те­ги­че­ские усло­вия для удо­вле­тво­ре­ния на­ци­о­на­ль­ных

227
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ин­те­ре­сов в обо­их оке­а­нов жи­знен­но ва­жных для На­

род­ной Ре­спу­бли­ки Ки­тай - Ти­хом и Ин­ди­й­ском.
Клю­че­вые сло­ва: ге­о­по­ли­ти­ка, ге­о­стра­те­гия, ге­о­э­ко­
но­мия, энер­ге­ти­че­ская без­о­па­сно­сть, Ки­тай, Евра­зия

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Ву­ко­вић, Не­бој­ша, Ло­ги­ка им­пе­ри­је, Ни­ко­лас Спајк­ман и са­вре­ме­

на аме­рич­ка ге­о­по­ли­ти­ка, Кон­рас, Бе­о­град, 2007.
Ђу­рић, Дра­го­мир, Еге­рић, Сре­тен, „Пој­мов­но од­ре­ђи­ва­ње цен­тра
гра­ви­та­ци­је“, Вој­но де­ло, 2012, vol. 64, бр. 1.
Eric­kson, S. An­drew, Col­lins, B. Ga­briel, „Chi­na’s Oil Se­cu­rity Pi­pe Dre­
am - The Re­a­lity, and Stra­te­gic Con­se­qu­en­ces, of Se­a­bor­ne
Im­ports“, Na­val War Col­le­ge Re­vi­ew, Spring 2010, Vol. 63, No.
2.
За­рић, Иван, „Моћ мо­ра у ге­о­по­ли­ти­ци и ге­о­стра­те­ги­ји САД – ути­
цај иде­ја Ал­фре­да Ме­хе­на“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, Ин­сти­
тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, бр. 3/2009.
Zhengyu, Wu, „To­ward “Land” or to­ward “Sea”?: The High-Speed Ra­il­
way and Chi­na’s Grand Stra­tegy“, Na­val War Col­le­ge Re­vi­ew,
An­na­po­lis, Sum­mer 2013, Vol.66, No.3
Le­van­tes, Lo­ui­ ­se, When Chi­na Ru­led the Se­as: The Tre­a­su­re Fle­et of the
Dra­gon Thro­ne, 1405-1433, Ox­ford Uni­ver­sity Press, New
York and Ox­ford, 1994.
Li, Nan, We­u­ve, Chri­stop­her, „Chi­na’s Air­craft Car­ri­er Am­bi­ti­ons: An
Up­da­te“, Na­val War Col­le­ge Re­vi­ew, An­na­po­lis, Vol.63, No.1,
Win­ter 2010.
Li, Nan, „The Evo­lu­tion of Chi­na’s Na­val Stra­tegy and Ca­pa­bi­li­ti­es: From
“Ne­ar Co­ast” and “Ne­ar Se­as” to “Far Se­as”“, у збор­ни­ку: The
Chi­ne­se Navy: Ex­pan­ding Ca­pa­bi­li­ti­es, Evol­ving Ro­les, (edi­tors
Phil­lip C. Sa­un­ders, Chri­stop­her Yung, Mic­hael Swa­i­ne and
An­drew Nien-Dzu Yang), Cen­ter for the Study of Chi­ne­se Mi­
li­tary Af­fa­irs, In­sti­tu­te for Na­ti­o­nal Stra­te­gic Stu­di­es, Na­ti­o­nal
De­fen­se Uni­ver­sity, Was­hing­ton,DC, 2011.
Lo, Bo­bo, Axis of Con­ve­ni­en­ce: Mo­scow, Be­i­jing, and the New Ge­o­po­li­
tics, Bro­o­kings In­sti­tu­tion Press, Chat­ham Ho­u­se, Was­hing­
ton, D.C. and Lon­don, 2008.

228
Иван М. Зарић ЕВРОАЗИЈСКА ГЕОПОЛИТИЧКА И ...

Mac­kin­der, J. Hal­ford, „The Ge­og­ rap­hic Pi­vot of Hi­story”, The Ge­o­grap­

hi­cal Jo­ur­nal, The Royal Ge­og­ rap­hi­cal So­ci­ety, Lon­don, Vol.
23, No. 4, 1904.
Ми­тро­вић, Дра­га­на, Ки­не­ска ре­фор­ма и свет, Ин­сти­т ут за еко­но­
ми­ку и фи­нан­си­је, Бе­о­град, 1995.
Mic­hael, Evans, „Po­wer and Pa­ra­dox: Asian Ge­o­po­li­tics and Si­no-Ame­
ri­can Re­la­ti­ons in the 21st Cen­tury“, Or­bis , Fo­re­ign Po­licy
Re­se­arch In­sti­tu­te, Vol.55, Is­sue 1, 2011.
Ro­dri­gue, Jean-Paul, „Stra­its, Pas­sa­ges and Cho­ke­po­ints: A Ma­ri­ti­me
Ge­o­stra­tegy of Pe­tro­le­um Di­stri­bu­tion“, Ca­hi­ers de géograp­hie
du Québec, vol. 48, No 135, 2004.
Swa­i­ne, D. Mic­hael, Tel­lis, J. As­hley, In­ter­pre­ting Chi­na’s Grand Stra­tegy:
Past, Pre­sent and the Fu­tu­re, RAND, San­ta Mo­ni­ca, 2000.
Xu­e­tong, Yan, „The we­a­ke­ning of the uni­po­lar con­fi­gu­ra­tion“, у збор­ни­
ку: Chi­na 3.0, (edi­tor Mark Le­o­nard), Euro­pean Co­un­cil on
Fo­re­ign Re­la­ti­ons, Lon­don, 2012.
Jen­kins, Alan, „De­fi­ning and de­fen­ding the Chi­ne­se sta­te: ge­o­po­li­ti­cal
per­spec­ti­ves“, у збор­ни­ку: The Ge­og­ raphy of con­tem­po­rary
Chi­na - The im­pact of Deng Xi­a­o­ping’s de­ca­de (edi­tors Te­rry
Can­non, Alan Jen­kins), Ru­tled­ge, Lon­don and New York,
2003.
Ji­si, Wang, „’Mar­ching West­wards’:The Re­ba­lan­cing of Chi­na’s Ge­o­stra­
tegy“, In­ter­na­ti­o­nal and Stra­te­gic Stu­di­es Re­port, Cen­ter for
In­ter­na­ti­o­nal and Stra­te­gic Stu­di­es, Pe­king, No.73, Oc­to­ber
2012.
Sha­o­feng, Chen, „Chi­na’s Self-Ex­tri­ca­ti­on from the “Ma­lac­ca Di­lem­ma”
and Im­pli­ca­ti­ons“, In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Chi­na Stu­di­es, In­
sti­tu­te of Chi­na Stu­di­es, Uni­ver­sity of Ma­laya, Vol. 1, No. 1,
Ja­nu­ary 2010.
He, Fan, Qin, Dong­hai, „Chi­na’s Energy Stra­tegy in the Twenty-first
Cen­tury“, Chi­na & World Eco­nomy, In­sti­tu­te of World Eco­
no­mics and Po­li­tics, Chi­ne­se Aca­demy of So­cial Sci­en­ces, Vol.
14, No. 2, 2006.
Co­le, D. Ber­nard, The Gre­at Wall at Sea, Chi­na’s Navy in the Twenty-First
Cen­tury, Na­val In­sti­tu­te Press, Maryland, An­na­po­lis, 2010.
Yi, Yang, „Na­vi­ga­ting Story Wa­ters: The Si­no-Ame­ri­can Di­lem­ma at
Sea“, Chi­na Se­cu­rity, World Se­cu­rity In­sti­tu­te, Vol. 6, No.3.,
2010.
„Bul­le­tin on the Fi­nal re­vi­si­o­nal Da­ta of GDP in 2011“

229
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

„Bul­le­tin on the Pre­li­mi­nary Ve­ri­fi­ca­tion Da­ta of GDP in 2012“.

„Oil & Gas Se­cu­rity – Emer­gency Re­spon­se of IEA Co­un­tri­es: Pe­o­ple’s
Re­pu­blic of Chi­na“, In­ter­na­ti­o­nal Energy Agency, 2012.
„The Di­ver­si­fied Em­ployment of Chi­na’s Ar­med For­ces“, April 2013.
„The Na­ti­o­nal Mi­li­tary Stra­tegy of the Uni­ted Sta­tes of Ame­ri­ca: 2011
Re­de­fi­nig Ame­ri­ca’s Mi­li­tary Le­a­der­ship“, Fe­bru­ary 2011.
„Chi­na’s Na­ti­o­nal De­fen­se in 2010“, March 2011.
„Chi­na Sta­ti­sti­cal Da­ta­ba­se 2011“
http://com­tra­de.un.org/db/de­fa­ult.aspx.
Shen Din­gli, „Don’t shun the idea of set­ting up over­se­as mi­li­tary ba­
se“, http://www.chi­na.org.cn/opi­nion/2010-01/28/con­
tent_19324522.htm.
Li Xi­a­o­kun, „Chi­na sa­ils thro­ugh ‘first island chain’“, http://www.chi­na­
daily.com.cn/chi­na/2013-08/02/con­tent_16863833.htm,
John Ma­ul­din, „The Ge­o­po­li­tics Of Chi­na“, http://www.in­ve­stor­
sin­sight.com/blogs/john_ma­ul­dins_out­si­de_the_box/
ar­chi­ve/2008/06/12/the-ge­o­po­li­tics-of-chi­na.aspx.
http://www.chi­na.org.cn/chi­na/NPC_CPPCC_2013/2013-03/05/
con­tent_28130104.htm.
„Chi­na to Ex­ce­ed Com­bi­ned De­fen­ce Bud­get of All Ot­her Key De­
fen­ce Mar­kets in APAC by 2015“, http://press.ihs.com/
press-re­le­a­se/de­fen­se-risk-se­cu­rity/chi­na-ex­ce­ed-com­
bi­ned-de­fen­ce-bud­get-all-ot­her-key-de­fen­ce-mar­ke.
http://www.xin­hu­a­net.com/en­glish/spe­cial/18cpcnc/in­dex.htm.
„Ma­ri­ti­me po­wer key to Chi­na’s fu­tu­re“, http://en­glish.pe­o­ple­
daily.com.cn/90786/8351462.html, 10/08/2013.
„Chi­ne­se na­val fle­et en­ters Pa­ci­fic Ocean thro­ugh Osu­mi Stra­
it“, http://eng.mod.gov.cn/Pho­tos/2013-08/23/con­
tent_4463103.htm.
„Chi­ne­se pa­per advi­ses PLA Navy to bu­ild over­se­as mi­li­tary ba­
ses“, http://www.chi­na-de­fen­se-mas­hup.com/chi­ne­se-
pa­per-advi­ses-pla-navy-to-bu­ild-over­se­as-mi­li­tary-ba­
ses.html.

230
Зоран Петровић – Пироћанац* УДК 327::911.3(510)+ 327::911.3(497.11)

АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ САВЕЗ

УМЕСТО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ – ПРИМЕР КИНЕ**

Сажетак

Иде­ја хар­мо­ни­је ко­ја ми­ле­ни­ју­ми­ма про­ис­ти­че из ки­

не­ске кул­ту­ре, да­нас је обо­га­ће­на и прин­ци­пи­ма аутен­
тич­ног не­свр­ста­ва­ња и за­ла­га­ња за раз­вој свих зе­ма­
ља све­та, за сма­њи­ва­ње си­ро­ма­штва и шан­су свих за
одр­жи­ви раз­вој. Ки­на, као зна­чај­на по­лу­га БРИКС-а,
до­бар је при­мер за оправ­да­ност тврд­њи о пла­не­тар­ној
пер­спек­ти­ви удру­жи­ва­ња зе­ма­ља на прин­ци­пи­ма ква­
ли­та­тив­но дру­га­чи­јим од оних ко­је је на­мет­ну­ла све­
ту аме­рич­ко-НА­ТОв­ска еко­ном­ска, по­ли­тич­ка и вој­на
кон­цеп­ци­ја. БРИКС упра­во из­ра­ња не са­мо као моћ­на
ме­ђу­на­род­на ин­сти­ту­ци­ја, ор­га­ни­зо­ва­на са иде­јом
пра­вед­ни­јих еко­ном­ских од­но­са зна­чај­ног де­ла Пла­не­
те, већ и као про­стор ко­ји ја­сно же­ли и хар­мо­нич­ни­ји
жи­вот у бу­дућ­но­сти. Тим за­ла­же­њем у во­де не­свр­ста­
но­сти, БРИКС се су­сре­ће и са фи­ло­зоф­ским прин­ци­пи­
ма древ­не ки­не­ске кон­фу­ћи­јан­ске ге­о­по­ли­ти­ке.
Ср­би­ја, ко­ја се го­ди­на­ма му­чи са из­бо­ром ко­јим пу­тем
тре­ба кре­ну­ти (пр­вен­стве­но ње­на по­ли­тич­ка кла­са),
и у овом ча­су ни­је без ди­ле­ме где су јој са­ве­зни­ци. Аутор
ви­ди БРИКС као оп­ци­ју ко­ја ће нај­пре по­мо­ћи Ср­би­ји
да ре­ла­тив­но бр­зо „ста­не на но­ге“, да од­луч­ни­јим ве­за­
ма са зе­мља­ма БРИКС - а кре­не у раз­вој по­сле де­це­ни­ја
стаг­ни­ра­ња и на­за­до­ва­ња опа­сног по њен оп­ста­нак.
Осве­тља­ва­њем еко­ном­ских и по­ли­тич­ких прин­ци­па
НР Ки­не, аутор од­луч­но по­др­жа­ва и ре­а­ли­зо­ва­ње ве­
ли­ког срп­ског еко­ном­ског сна – град­њу тзв. Во­де­ног
мо­ста Бе­ог­ рад-Со­лун, тј. плов­ног пу­та Мо­ра­ва-Вар­
*
Институт за политичке студије, Београд
**
Овај рад настао је у оквиру пројекта бр. 179009, који финансира Министарс-
тво просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

231
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

дар. Ма­да мно­ги струч­ња­ци оспо­ра­ва­ју оправ­да­ност

ње­го­ве ре­а­ли­за­ци­је, аутор сто­ји на ста­но­ви­шту да је,
са аспек­та тзв. grand stra­tegy ре­ги­о­на, ова иде­ја вред­
на по­мног про­у­ча­ва­ња. То је, већ у овом ча­су, про­је­кат
ко­ји су у ста­њу да фи­нан­сиј­ски по­др­же Ки­на и Ру­си­ја,
а ко­ји ће од­лу­чу­ју­ће ути­ца­ти на раз­вој Ср­би­је, њен ге­
о­по­ли­тич­ки по­ло­жај и ње­но кре­та­ње ду­гим ко­ра­ци­ма
у срећ­ни­ју бу­дућ­ност.
Кључ­не ре­чи: БРИКС, не­свр­ста­ност, гло­бал­но вла­
да­ње, мул­ти­по­лар­ни свет, „шпен­гле­ров­ска про­паст“,
„оп­се­си­ја до­ми­ни­ра­ња чи­та­вим спек­тром“, Дру­ги
евро­а­зиј­ски коп­не­ни мост, Во­де­ни мост Бе­о­град-Со­лун

КИ­НЕ­СКИ ПРЕ­ПО­РОД У 21. ВЕ­КУ

У по­ли­тич­ком реч­ни­ку са­вре­ме­не Ки­не из­раз „хар­мо­нич­

но дру­штво“ сим­бо­лич­ки озна­ча­ва те­жњу ка сма­ње­њу ја­
за из­ме­ђу бо­га­тих и си­ро­ма­шних, те убла­жа­ва­њу ра­сту­ћих
со­ци­јал­них тен­зи­ја.1 „Иде­ја хар­мо­ни­је пред­ста­вља јед­ну од
основ­них ком­по­нен­ти ки­не­ске кул­т у­ре. Она је та ко­ја омо­
гу­ћа­ва хар­мо­нич­но са­ве­зни­штво љу­ди,“ твр­ди про­фе­сор
Џанг Ли­вен, са пе­кин­шког уни­вер­зи­те­та Жен­мин.2 Хар­мо­
ни­ја озна­ча­ва ко­ор­ди­на­ци­ју, ком­би­на­ци­ју, ин­те­гра­ци­ју и мир
ме­ђу раз­ли­чи­тим еле­мен­ти­ма. „То је од­раз етич­ких на­че­ла
ки­не­ског на­ро­да и исто­вре­ме­но основ­ни еле­мент са­вре­ме­не
ки­не­ске ди­пло­ма­ти­је“.3
По­кој­ни пре­ми­јер Џоу Ен­лај имао је кључ­ну уло­гу у фор­
му­ли­са­њу „Пет на­че­ла ми­ро­љу­би­ве ко­ег­зи­стен­ци­је још 1954.
го­ди­не. Та на­че­ла су и да­нас те­мељ­не смер­ни­це ме­ђу­на­род­
1 То је тер­мин ко­ји по­ти­че из древ­не фи­ло­зоф­ске тра­ди­ци­је Ки­не. Пре ви­ше
хи­ља­да го­ди­на на­стао је ки­не­ски иде­о­грам „Хе“, ко­ји озна­ча­ва хар­мо­ни­ју
и мир: из­ре­зба­рен је на кор­ња­чи­ној ко­ри. Кон­фу­чи­је (551.п.н.е.-479.п.н.е.)
ро­до­на­чел­ник је фи­ло­зоф­ског пој­ма „хар­мо­ни­ја без јед­но­о­бра­зно­сти“, што
озна­ча­ва свет ко­ји је и да­ље пун раз­ли­ка и про­тив­реч­ја, али чо­век ко­ји ис­
прав­но по­сту­па мо­же да урав­но­те­жи све те раз­ли­ке и про­тив­реч­ја и по­стиг­не
хар­мо­ни­ју.
2 Ви­де­ти у: Ли Ши­ђи­ја, „Хар­мо­ни­ја за сми­ри­ва­ње све­та“, По­ли­ти­ка, спе­ци­
јал­ни до­да­так, 1.10. 2007.
3 Исто.

232
Зоран Петровић – Пироћанац АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ ...

них од­но­са. Кра­јем осам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, Денг Сја­о­

пинг је пред­ло­жио кон­цепт „не­за­ви­сне ми­ров­не спољ­не по­
ли­ти­ке“, а на ми­ну­лом раз­ме­ђу ве­ко­ва ки­не­ско ру­ко­вод­ство
се оба­ве­за­ло да ће сле­ди­ти „пут ми­ро­љу­би­вог раз­во­ја“. Овај
кон­ти­ну­и­тет стра­те­ги­ја раз­ли­чи­тих ге­не­ра­ци­ја ки­не­ских ру­
ко­во­ди­ла­ца ја­сно по­ка­зу­је да је Ки­на, су­о­че­на са сло­же­ним
све­том ко­ји се не­пре­ста­но ме­ња, од­у­век сма­тра­ла да мир и
хар­мо­ни­ја пред­ста­вља­ју основ­ни при­о­ри­тет“, кон­ста­то­вао је
Ру­ан Цонг­це.4
По­зи­тив­на пер­цеп­ци­ја Ки­не да­нас не ис­цр­пљу­је се са­мо на
еко­ном­ској стра­ни и њи­хо­вом им­пре­сив­ном при­вред­ном ра­
сту, већ и на по­ли­тич­ком ни­воу. Уоч­љи­во је да Ки­не­зи ин­си­
сти­ра­ју на рав­но­прав­но­сти у све­т у, и то енер­гич­но и уве­ре­но,
баш као што су би­ли пи­о­ни­ри аутен­тич­ног не­свр­ста­ва­ња на
Кон­фе­рен­ци­ји 1961. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. За­пра­во, та­кво на­сту­
па­ња на свет­ским фо­ру­ми­ма (пр­вен­стве­но у УН) да­је нај­ве­ће
на­де за ма­ле зе­мље у су­ро­вом све­т у ли­бе­рал­ног ка­пи­та­ли­зма.
Ка­да се има на уму да и Ру­си­ја на­сту­па слич­ним дис­кур­сом,
пре све­га пре­ко раз­во­ја ме­ха­ни­зма БРИКС-а, он­да има на­де
да ма­ле зе­мље и на­ро­де у ка­кве спа­да­ју Ср­би­ја и Ср­би.
У сво­јим за­вр­шним раз­ма­тра­њи­ма на зна­чај­ном ме­ђу­на­
род­ном ску­пу у Пе­кин­гу под на­зи­вом „Са­вре­ме­ни свет­ски
мул­ти­ла­те­рал­ни ди­ја­лог“, др Ју Хонг­џун, за­ме­ник ми­ни­стра
Ме­ђу­на­род­ног оде­ље­ња КПК, је­згро­ви­то је по­твр­дио ки­не­ску
док­три­ну рав­но­прав­но­сти у све­т у: „Гло­бал­но вла­да­ње ни­
је упра­вља­ње са За­па­да или упра­вља­ње од стра­не си­ла. Оно
што га чи­ни гло­бал­ним је­сте уни­вер­зал­но уче­шће и ко­рист
свих стра­на ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це по­сред­ством кон­с ул­то­ва­
ња јед­на­ких и win-win са­рад­њом, на плат­фор­ми мул­ти­ла­те­
рал­них ме­ха­ни­за­ма ко­је пред­ста­вља­ју УН, у скла­ду са ме­ђу­
на­род­ним за­ко­ни­ма и оп­ште по­зна­тој прак­си и нор­ма­ма ко­је
упра­вља­ју ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма... Ме­ђу­тим, ми се, та­ко­

4 Исто. Пред­сед­ник Ху Ђин­тао се за овај кон­цепт за­ло­жио на 60. са­ми­ту УН:

„Тре­ба да ис­ти­че­мо мул­ти­ла­те­ра­ли­зам, уза­јам­но ко­ри­сну са­рад­њу и дух ин­
клу­зив­но­сти, ка­ко би­смо оства­ри­ли за­јед­нич­ку без­бед­ност, про­спе­ри­тет и
из­гра­ди­ли свет у ко­ме све ци­ви­ли­за­ци­је хар­мо­нич­но ко­ег­зи­сти­ра­ју и при­
ла­го­ђа­ва­ју се јед­на дру­гој.“ Ки­на је по­том пот­пи­са­ла уго­во­ре или спо­ра­зу­ме
о гра­ни­ца­ма са 12 од 14 су­се­да и из­вр­ши­ла де­мар­ка­ци­ју 90% сво­је коп­не­не
гра­ни­це ду­ге 22.000 ки­ло­ме­та­ра.

233
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ђе, су­о­ча­ва­мо са не­по­ре­ци­вом чи­ње­ни­цом да зе­мље у ус­по­ну

ужи­ва­ју ви­ши ста­т ус у гло­бал­ном упра­вља­њу, али се оне и
да­ље су­о­ча­ва­ју са озбиљ­ним са­да­шњим или бу­ду­ћим иза­зо­
ви­ма. На­ма је по­треб­но да рас­пра­вља­мо и од­го­во­ри­мо на пи­
та­ња као што су ка­ко да за­шти­ти­мо ин­те­ре­се на­ци­ја у раз­во­
ју, ка­ко да из­гра­ди­мо но­ви тип парт­нер­ства из­ме­ђу зе­ма­ља у
раз­во­ју и раз­ви­је­них зе­ма­ља, ка­ко да укљу­чи­мо од­го­вор­ност
у пра­ва и ин­те­ре­се у про­це­с у гло­ба­ли­за­ци­је.“5
Све ве­ли­ке си­ле Пла­не­те при­бо­ја­ва­ју се све моћ­ни­је Ки­
не. Ње­них 1,34 ми­ли­јар­де ста­нов­ни­ка (19% свет­ског ста­нов­
ни­штва, на 6,4% свет­ског коп­на), ма­да су и да­ље си­ро­ма­шни
(пре­ма БДП - у по ста­нов­ни­ку), ја­сно на­ја­вљу­ју, већ од вре­ме­
на Денг Сја­о­пин­га6, да 21. век при­па­да Ки­ни. Ки­не­ски ин­ду­
стриј­ски раст је већ два­де­сет го­ди­на 7-10% и је­дан је од нај­
ди­на­мич­ни­јих у све­т у.7 С дру­ге стра­не, еко­но­ми­сти до­ка­зу­ју
да би Ки­ни тре­ба­ло око 100 го­ди­на да пре­тек­не Аме­ри­ку у
БДП-у по ста­нов­ни­ку, али то за кон­фу­ћи­јан­ски дух ки­не­ске
др­жа­во­твор­не по­ли­ти­ке ни­је обес­хра­бру­ју­ћа, ни­ти ре­ле­вант­
на чи­ње­ни­ца. За ки­не­ску по­ли­тич­ку ели­т у ни­с у ва­жни­ја по­
је­ди­нач­на бо­гат­ства ки­не­ских гра­ђа­на, већ рас­по­ло­жи­ви ре­
сур­си ко­је Ки­на мо­же да ак­ти­ви­ра у на­ред­ном исто­риј­ском
пе­ри­о­ду. Исто та­ко, ки­не­ско еко­ном­ско до­сти­за­ње САД не
зна­чи и из­јед­на­ча­ва­ње Ки­не са аме­рич­ком тех­но­ло­шком и
вој­ном су­пер­и­ор­но­шћу у овом пе­ри­о­ду. Ипак, Ки­не­зи и на
том по­љу бр­зо гра­бе на­пред, о че­му све­до­чи и њи­хо­во до­се­
за­ње ко­смо­са то­ком 2003. го­ди­не, што ће кру­ни­са­ти по­чет­ком

5 Dr Yu Hon­gjun, “Sin­ce­re Di­a­lo­gue for Con­duc­ti­ve Co­o­pe­ra­tion”, in: The Chan­

ging Wold and Chi­na in De­ve­lop­ment. Pa­pers from “The Con­tem­po­ra­qry World
Mul­ti­la­te­ral Di­a­lo­gue”, Chi­na Cen­ter for Con­tem­po­rary World Stu­di­es, Chi­na Fo­
un­da­tion for Pe­a­ce and De­ve­lop­ment, Be­i­jing, 2013. рр. 9-10.
6 Реч је о „ве­ли­ком ско­ку на­пред“осам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, пре­лом­ној тач­
ки ки­не­ског успо­на у по­след­ње три де­це­ни­је, ре­во­лу­ци­о­нар­ној док­три­ни
раз­во­ја Ки­не.
7 Сво­је­вре­ме­но је Ки­не­ска ака­де­ми­ја на­у­ка из­ра­ди­ла Сту­ди­ју о на­ци­о­нал­ним
усло­ви­ма, у ко­јој је ре­че­но да су го­ди­не дру­ге де­це­ни­је 21. ве­ка циљ­но вре­ме
да Ки­на по­ста­не нај­ве­ћа свет­ска еко­но­ми­ја. Еко­но­ми­сти твр­де и да би не­пре­
ста­ни еко­ном­ски раст Ки­не овим рит­мом, на­спрам аме­рич­ког (ко­ји про­сеч­но
до­сти­же 2-3%) тре­ба­ло да из­јед­на­чи две еко­но­ми­је већ око 2010. го­ди­не (са
пре­ко 8. 000 ми­ли­јар­ди $ до­хот­ка сва­ка). То се, до­ду­ше, ни­је баш и оства­ри­
ло, али је из­ве­сно да ће циљ би­ти до­стиг­нут у на­ред­них де­се­так го­ди­на.

234
Зоран Петровић – Пироћанац АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ ...

град­ње ко­смич­ке ста­ни­це (по­пут ру­ског „Ми­ра“) већ 2015.

го­ди­не. (ски­ца 1)
Ски­ца 1: Во­де­ћа уло­га Ки­не у про­ме­ње­ној хи­је­рар­хи­ји
ве­ли­ких си­ла 2000 - 2050. го­ди­не

Из­вор: Pa­ne­u­ro­pe Fran­ce, Pa­ris, 2012.

Про­бле­ми ки­не­ског до­сти­за­ња САД вид­ни су и у до­ме­ну
вој­не тех­но­ло­ги­је, бу­ду­ћи да су знат­но сла­би­ји на по­љу си­сте­
ма во­ђе­ња ра­ке­та и тач­но­сти ба­ли­стич­ких ра­ке­та ко­је по­се­
ду­ју. Са­рад­ња са Ру­си­ма сва­ка­ко ће им по­мо­ћи да по­бољ­ша­ју
ар­се­нал вој­них ле­те­ли­ца, пре све­га бор­бе­них ави­о­на. Ки­не­
зи још ни­с у до­вољ­но ја­ки на по­љу елек­трон­ског ра­то­ва­ња и
ин­фор­ма­тич­ких тех­но­ло­ги­ја, али и ту по­ка­зу­ју зна­чај­но на­
пре­до­ва­ње. Уоче­но је по­след­њих го­ди­на да Ки­не­зи све ин­тен­

235
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

зив­ни­је об­на­вља­ју сво­је аеро­дро­ме и има­ју пла­но­ве за град­њу

број­них под­зем­них аеро­дро­ма. Све­у­куп­но, ки­не­ско убр­за­но
на­пре­до­ва­ње на еко­ном­ском и тех­но­ло­шком пла­ну свр­ста­ва
ову на­ци­ју ме­ђу свет­ске ли­де­ре. Рав­но­те­жа мо­ћи у Ис­точ­ној
Ази­ји већ да­нас је ква­ли­та­тив­но дру­га­чи­ја но про­те­клих де­
це­ни­ја. Ки­не се при­бо­ја­ва­ју и Ја­пан, и САД, али и Ин­ди­ја и
Па­ки­стан.
Јед­на од по­тен­ци­јал­них ге­о­по­ли­тич­ких оп­ци­ја Ки­не, ко­
ју „про­и­гра­ва­ју“ стра­те­гиј­ски ти­мо­ви ве­ли­ких зе­ма­ља, са­др­
жа­на је у ре­ал­ном тех­но­ло­шком ка­шње­њу Ки­не за За­па­дом.
Јед­но од бу­ду­ћих ру­ко­вод­ста­ва Ки­не мо­гло би да се од­лу­чи
да овај ве­ли­ки про­блем ре­ши пре­чи­цом – за­у­зи­ма­њем сло­
бод­ног про­сто­ра. Ње­га има пу­но на ру­ском Да­ле­ком ис­то­ку,
у Си­би­ру и Цен­трал­ној Ази­ји. Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти ни аква­
то­ри­ју, као што је Ју­жно ки­не­ско мо­ре. Да­кле, ов­де је реч и о
мо­гу­ћој ана­ло­ги­ји са ста­рим не­мач­ким ге­о­по­ли­тич­ким кон­
цеп­том осва­ја­ња le­ben­sra­um-а (жи­вот­ног про­сто­ра).
Ве­ли­ку ва­жност у ки­не­ском про­ми­шља­њу ге­о­по­ли­тич­ке
бу­дућ­но­сти има­ју огром­не енер­гет­ске по­тре­бе. Ки­не­зи из го­
ди­не у го­ди­ну тро­ше све ви­ше енер­ги­је и да­нас су је­дан од
нај­ве­ћих свет­ских по­тро­ша­ча (али и за­га­ђи­ва­ча око­ли­не са­
го­ре­ва­њем енер­ге­на­та, пре­те­жно угља). Ре­корд­но „на­ду­ва­ва­
ње“ це­не наф­те на свет­ском тр­жи­шту сре­ди­ном 2004. го­ди­не
по­сле­ди­ца је по­ве­ћа­не ки­не­ске по­тра­жње. Слич­но се 2004.
де­ша­ва­ло и са це­на­ма ба­кра и че­ли­ка јер су опет свет­ско тр­
жи­ште дик­ти­ра­ли Ки­не­зи сво­јом по­тра­жњом ових ме­та­ла.
Мно­ге за­пад­не ком­па­ни­је да­нас се утр­ку­ју ко­ја ће про­да­ти
ви­ше ма­ши­на за гра­ђе­ви­нар­ство, јер у Ки­ни ова област при­
вре­де до­жи­вља­ва не­ве­ро­ват­ни бум. Сли­ку упот­пу­њу­је по­да­
так да Ки­на тре­нут­но има у ре­а­ли­за­ци­ји пре­ко 15.000 про­
је­ка­та за град­њу ауто­пу­те­ва. Ка­да се овај ма­мут­ски по­сао
за­вр­ши, Ки­на ће до­би­ти но­вих 162.000 ки­ло­ме­та­ра мо­дер­них
пу­те­ва, што је че­ти­ри пу­та ви­ше од оби­ма Зе­мље на Еква­
то­ру. Струч­ња­ци пред­ви­ђа­ју да ће Ки­на 2020. го­ди­не има­ти
го­ди­шње по­тре­бе за наф­том од 350 ми­ли­о­на то­на, док да­нас
са­ма про­из­во­ди око 150 ми­ли­о­на то­на. Уз ова­кву енер­гет­ску
по­тре­бу ни­је те­шко прет­по­ста­ви­ти да ће она на­сто­ја­ти да под
сво­ју кон­тро­лу ста­ви ле­жи­шта у Ју­жном ки­не­ском мо­ру.

236
Зоран Петровић – Пироћанац АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ ...

Има­ју­ћи све ово у ви­ду, за­пад­ни стра­те­зи у по­тен­ци­јал­но

нај­ва­жни­је раз­ло­ге офан­зив­них ки­не­ских ге­о­по­ли­тич­ких по­
те­за бу­дућ­но­сти убра­ја­ју:
• Стра­те­гиј­ски циљ ства­ра­ња мул­ти­по­лар­ног све­та у ко­ме
се сма­њу­је аме­рич­ки ути­цај; у та­квом по­рет­ку „азиј­ске
вред­но­сти“ би­ле би пре­о­вла­ђу­ју­ће, или би ба­рем би­ле
на истом ни­воу као са­да до­ми­нант­не „за­пад­не вред­но­
сти“;
• Ла­тент­не те­ри­то­ри­јал­не кон­флик­те око хи­ља­да ма­лих
остр­ва са аме­рич­ким са­ве­зни­ци­ма Тај­ва­ном (ко­га сма­
тра­ју са­став­ним де­лом Ки­не), Ја­па­ном, Фи­ли­пи­ни­ма,
Ма­ле­зи­јом, Бру­не­јом;
• Се­це­си­о­ни­стич­ке прет­ње на Ти­бе­т у и Син­кјан­гу;
• По­др­шку Те­хе­ра­ну на вој­ном пла­ну и ства­ра­ње ја­чег са­
ве­за са Ру­си­јом, Ира­ном и Ин­ди­јом.
Ки­не­зи не за­не­ма­ру­ју зна­чај­не стра­те­гиј­ске ана­ли­зе КП с
кра­ја про­шлог сто­ле­ћа (1997.), у ко­ји­ма се у бу­дућ­но­сти не ис­
кљу­чу­је ни ди­рект­ни кон­фликт са САД. У јед­ном од тих до­ку­
ме­на­та је за­пи­са­но: „Ки­на и Сје­ди­ње­не др­жа­ве ће евен­т у­ал­но
би­ти у ра­т у... У на­ред­них 10 до 20 го­ди­на, ки­не­ско-аме­рич­ки
од­но­си би­ће у по­ме­ша­ном ста­њу за­тег­ну­то­сти, де­тан­та, ан­
та­го­ни­зма, са­рад­ње, иза­зо­ва, и ан­ти-иза­зо­ва, и сва­ки од њих
би­ће у јед­ном или дру­гом вре­ме­ну спек­та­ку­лар­ни... Сје­ди­ње­
не др­жа­ве ће на­ста­ви­ти да се ме­ша­ју у ки­не­ски су­ве­ре­ни­тет
и уну­тра­шње ства­ри, ка­ко би огра­ни­чи­ле или по­го­ди­ле ки­
не­ски еко­ном­ски раз­вој. Сје­ди­ње­не др­жа­ве ће, пре­ко За­па­
да или ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја под њи­хо­вом кон­тро­лом,
на­ста­ви­ти да во­де суб­вер­зи­ју, ин­фил­тра­ци­ју, по­бу­ну про­тив
ки­не­ског по­сто­је­ћег дру­штве­ног си­сте­ма, да би до­сти­гли свој
циљ мир­не ево­лу­ци­је. Сје­ди­ње­не др­жа­ве ће та­ко­ђе по­де­си­
ти за­пад­ну стра­те­ги­ју у све­тлу ме­ђу­на­род­не си­т у­а­ци­је и ки­
не­ске по­ли­тич­ке и дру­штве­не си­т у­а­ци­је... САД ће на­ста­ви­ти
да на­ме­ћу еко­ном­ске, тр­го­вин­ске, или хај-тек санк­ци­је, ре­
стрик­ци­је, или ем­бар­га на Ки­ну ка­ко би ко­ор­ди­ни­са­ле сво­
ју ан­ти-ки­не­ску по­ли­ти­ку и стра­те­ги­ју. Сје­ди­ње­не др­жа­ве ће
по­др­жа­ва­ти и ко­ри­сти­ти ја­пан­ску вој­ну моћ и мо­де­ли­ра­ти

237
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

та­ко­зва­ну ,ки­не­ску те­ор

­ и­ју прет­ње‘, ка­ко би осу­је­ти­ли и иза­
зи­ва­ли ки­не­ску без­бед­ност“.8
Од из­ра­де овог ин­ди­ка­тив­ног до­ку­мен­та ки­не­ске КП про­
шло је вре­ме чи­та­ве јед­не по­ли­тич­ке ге­не­ра­ци­је ко­ја је си­шла
са сце­не. Но, нај­мла­ђа по­ли­тич­ка кла­са Ки­не у ге­о­по­ли­тич­
ким ви­ђе­њи­ма се не раз­ли­ку­је мно­го од ге­не­ра­ци­је Ден­га. Ви­
ше­ми­ле­ни­јум­ска по­ли­тич­ка фи­ло­зо­фи­ја и ге­о­по­ли­ти­ка чвр­
сто је уте­ме­ље­на у про­ми­шља­њи­ма и но­ве ге­не­ра­ци­је ли­де­ра
Ки­не. Аме­ри­кан­ци до­бро зна­ју да, ма ко­ли­ко ка­пи­та­ли­зма
они уне­ли у ову древ­ну зе­мљу, Ки­не­зи оста­ју нај­твр­ђи стра­
те­гиј­ски орах за САД 21. ве­ку.

ЕВРО­А­ЗИЈ­СКЕ АН­ТИ­ЦИ­ПА­ЦИ­ЈЕ ГЕ­НЕ­РА­ЛА ГА­ЛОА

Ле­ген­дар­ни фран­цу­ски ге­не­рал Га­лоа, Де Го­лов са­бо­рац

и је­дан од по­след­њих европ­ских су­ве­ре­ни­ста, спа­дао је ме­ђу
пр­ве за­пад­не струч­ња­ке за ге­о­по­ли­ти­ку, ко­ји је знат­но пре
мно­гих зва­нич­ни­ка у пот­пу­но­сти пој­мио по­тен­ци­јал евро­а­
зиј­ског про­сто­ра. У сво­јим ана­ли­за­ма, ге­не­рал Га­лоа је ука­зи­
вао да су, на при­мер, све до ско­ра, САД из­гле­да­ле као зе­мља-
мо­дел де­мо­кра­ти­је, мо­ћи, на­уч­них, тех­нич­ких, тр­го­вин­ских,
фи­нан­сиј­ских сна­га.9 И мно­ги су са­ња­ли да у Евро­пи на­чи­не
Сје­ди­ње­не др­жа­ве Евро­пе, ана­лог­не Сје­ди­ње­ним аме­рич­ким
др­жа­ва­ма. А он­да, нај­ве­ћим де­лом због енер­гет­ских про­бле­
ма, је­ди­на су­пер-си­ла ко­ја је то по­ста­ла по­сле иш­че­зну­ћа Со­
вјет­ског Са­ве­за, схва­ти­ла је ка­ко енер­гет­ски не мо­же да за­
ви­си од спољ­ног све­та, те да је нео­пх­ од­но да се­би обез­бе­ди
си­гур­но снаб­де­ва­ње. Та­ко­ђе, схва­ти­ла је да мо­ра да кон­тро­
ли­ше свет­ске енер­гет­ске ре­с ур­се ка­ко би од­ло­жи­ла раз­вој
си­ла ко­је би мо­гле да по­ста­ну ри­вал­ске, као што су Ру­си­ја,
Ки­на, Ин­ди­ја. „Ода­тле и ан­га­жо­ва­ње САД у ра­то­ви­ма и њи­
8 Ви­де­ти у: Qi­ao Li­ang, Wang Xi­ang­sui, La gu­er­re hors li­mi­te, préfa­ce de Mic­hel
Jan, Ri­va­ges poc­he/Pe­ti­te Bi­bli­othèque, Pa­ris, 2006.; Зо­ран Пе­тро­вић Пи­ро­ћа­
нац, „Ки­не­ски пре­по­род у 21. ве­ку“, Ма­ли пој­мов­ник ге­о­по­ли­ти­ке, Цeнтар зa
ге­о­по­ли­тич­ке сту­ди­је „Ју­го­и­сток“, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град,
2004, стр. 217; Aaron L. Fri­ed­berg, “The Fu­tu­re of U.S.- Chi­na Re­la­ti­ons: Is Con­
flict Ine­vi­ta­ble?” In­ter­na­ti­o­nal Se­cu­rity, Vol. 30, № 2, Fall 2005.
9 Из ин­тер­вјуа ко­ји је аутор овог ра­да во­дио са генeралом Га­лоа у Па­ри­зу
2004. го­ди­не.

238
Зоран Петровић – Пироћанац АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ ...

хов имиџ гран­ди­о­зног на­ро­да, ре­ла­тив­ног до­бро­чи­ни­те­ља

ко­ји је по­мо­гао све­т у 1917, ко­ји га је спа­сао 1944. Та сли­ка је
по­там­не­ла и САД су по­при­ми­ле из­глед др­жа­ве-гра­бљи­ви­це
са њи­хо­вим зло­срет­ним ин­тер­вен­ци­ја­ма на Бал­ка­ну, са пр­
вим За­лив­ским ра­том ко­ји је зах­те­вао оку­па­ци­ју Са­у­диј­ске
Ара­би­је јед­ним зна­чај­ним екс­пе­ди­ци­о­ни­стич­ким кор­пу­сом.
Овај кор­пус је про­у­зро­ко­вао Хан­тинг­то­нов „су­дар ци­ви­ли­за­
ци­ја“.10 Ге­не­рал Га­лоа је уочио ка­ко је са­у­диј­ско ста­нов­ни­штво
ло­ше при­хва­ти­ло за­пад­не оби­ча­је, ко­је су у то вре­ме вој­ни­ци
САД че­сто де­мон­стри­ра­ли пре­ма ло­кал­ном ста­нов­ни­штву.
То не­за­до­вољ­ство нај­о­штри­је је пред­ста­вљао Са­у­ди­јац по ро­
ђе­њу, Уса­ма бен Ла­ден. Аме­ри­кан­ци су уви­де­ли ка­ко вер­ни
са­у­диј­ски са­ве­зник још од 1945. на кра­ју ни­је ви­ше био по­у­
здан. Ре­ше­ње је под­ра­зу­ме­ва­ло да са­ми екс­пло­а­ти­шу енер­гет­
ске из­во­ре ко­ји су им би­ли по­треб­ни. И Ирак, ко­ји су САД
ра­зо­ри­ле 1991. го­ди­не, ко­ји су из­глад­њи­ва­ле и уни­шти­ле дво­
го­ди­шњом бло­ка­дом, био је уна­пред озна­че­на жр­тва. То су
раз­ло­зи и за Дру­ги за­лив­ски рат. Усле­ди­ла је и оку­па­ци­ја Ав­
га­ни­ста­на, са ствар­ном на­ме­ром да се за­у­зме по­ло­жај у ср­цу
Ази­је, та­ко да се оп­ко­ли уда­ље­ни ри­вал – не са­мо Ру­си­ја, не­го
и Ки­на.
Све то учи­ни­ло је да се За­пад осра­мо­тио. Исто као што
се Евро­па са­мо­ра­зо­ри­ла сво­јим свет­ским ра­то­ви­ма, атлант­
ски свет у це­ли­ни упра­во се осра­мо­тио бли­ско­и­сточ­ним ра­
то­ви­ма. И та­ко је у ан­ти­за­пад­ни та­бор гур­ну­то пре­ко ми­ли­
јар­ду му­сли­ма­на ко­ји су не­ка­да би­ли на стра­ни За­па­да, као
„су­сре­тљи­ви ис­по­ру­чи­о­ци“ (наф­те и га­са, на­рав­но). Ре­зул­тат
те аме­рич­ке екс­пе­ди­ци­је учвр­шћи­ва­ња кон­тро­ле енер­гет­ских
ре­с ур­са на Бли­ском Ис­то­ку би­ло је по­то­ње во­ђе­ње по­зи­ци­о­
ног ра­та из­ме­ђу САД и За­па­да, с јед­не стра­не, те Ки­не и ње­
них но­вих са­ве­зни­ца, с дру­ге стра­не. „Ки­на ве­што по­сту­па,
што је тих го­ди­на би­ло фра­пант­но, а да­нас то већ ни­је. САД
во­де ра­то­ве по­ку­ша­ва­ју­ћи да са­чу­ва­ју сво­ју је­дин­стве­ну су­
пер­си­лу. И сво­је мо­гућ­но­сти, што се енер­ги­је ти­че, и исто­вре­
ме­но што се ти­че сред­ста­ва да спре­че да енер­ги­је од­ла­зе та­мо
где оне не би же­ле­ле да иду. САД да­нас во­де или под­стре­ка­
ва­ју ра­то­ве, док Ки­на са­вла­да­ва сте­пе­не ус­по­на до су­пер­си­ле,
10 Ви­де­ти у: Европa, бр. 41, 21. ја­ну­ар 2005. го­ди­не (Ге­не­рал Га­лоа умро је
2010. го­ди­не.)

239
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ми­ро­твор­но и ис­кљу­чи­во сво­јим ра­дом“11, оце­нио је ге­не­рал

Га­лоа по­че­так по­след­ње де­це­ни­је про­шлог сто­ле­ћа.
По­сто­ји, да­кле, пре­о­крет у све­т у, уз ду­бо­ко „смр­ка­ва­ње
за­пад­ног све­та“, ка­ко је твр­дио ге­не­рал Га­лоа.12 Тај ква­ли­та­
тив­ни скок и вра­ћа­ње Евро­а­зи­је на­у­ци и тех­но­ло­ги­ји он об­
ја­шња­ва ти­ме да су то­ком ве­ко­ва ови на­ро­ди, као уоста­лом и
му­сли­ман­ски на­ро­ди, сма­тра­ли да је на­у­ка би­ла за­ба­ва ду­ха
за јед­ну ма­лу ели­т у, али да она ни­је оба­ве­зно има­ла при­ме­не
у сва­ко­днев­ном жи­во­т у, док су За­пад­ња­ци тај прак­тич­ни зна­
чај на­у­ке от­кри­ли још од 16. ве­ка. И већ је од 16., а на­ро­чи­то
од 17. ве­ка, на­стао јаз. „Они су оти­шли ка бо­го­што­вљу, ре­ли­
ги­ји, по­е­зи­ји, умет­но­сти, сво­јој ре­чи, итд., а ми смо оти­шли
ка тех­нич­ким при­ме­на­ма на­у­ке и њи­хо­вим оства­ре­њи­ма.
Раз­вод је био то­та­лан. И мо­гао би и да по­тра­је да Дру­ги свет­
ски рат, ко­ји је иза­зва­ла Не­мач­ка, ни­је от­крио тим на­ро­ди­ма
сву сна­гу ме­ха­ни­за­ци­је и тех­ни­ке. Он­да су се они да­ли на по­
сао и са пу­но ку­ра­жи су на­док­на­ди­ли сво­је ка­шње­ње. Са­да су
га по­пу­ни­ли, па ће нас уско­ро пре­сти­ћи, об­зи­ром на ка­па­ци­
тет ма­се ко­ју пред­ста­вља­ју и ко­ју ми не­ће­мо пред­ста­вља­ти“.13
Да­нас се по­сма­тра­чи­ма свет­ске сце­не отва­ра и пи­та­ње: хо­
ће ли се др­жа­ве-гра­бљи­ви­це, по­пут САД, због свог на­чи­на
де­ла­ња при­ли­ком па­да раз­би­ти о Зе­мљу упра­во у су­да­ру са
Ки­не­зи­ма и Ин­диј­ци­ма то­ком овог сто­ле­ћа? Ге­не­рал Га­лоа је
сма­трао да ће са­ме САД, мо­жда ма­ње од Евро­пе, па­ти­ти због
ком­пе­ти­ци­је. Он пру­жа јед­но­став­не при­ме­ре, али ко­ји на­во­
де на раз­ми­шља­ње. На при­мер, да је моћ­на IBM, сма­тра­на ги­
гант­ском ком­па­ни­јом ви­со­ке на­уч­не тех­но­ло­ги­је, при­мо­ра­на
на од­у­ста­ја­ње де­ла про­из­вод­ње и да је пре­не­с у у Ки­ну. „Том­
сон“ у Фран­цу­ској је учи­нио исто пре­ба­цу­ју­ћи про­из­вод­њу у
Ки­ну.

11 Исто.
12 Атлант­ски свет под­ра­зу­ме­ва САД и Ка­на­ду, те Евро­пу као њи­хо­ву са­ве­зни­цу.
С дру­ге стра­не су мно­го­људ­ни ре­ги­о­ни ис­точ­не, ју­го­и­сточ­не и ју­жне Ази­је,
са ми­ли­јар­да­ма ста­нов­ни­ка. Де­мо­граф­ски од­нос Ки­не и Ин­ди­је уско­ро ће
би­ти 1:1. Те две зе­мље има­ће по ми­ли­јар­ду ак­тив­них рад­ни­ка. Те­о­риј­ски по­
сма­тра­но, оне ће са­ме мо­ћи да за­до­во­ља­ва­ју про­из­вод­не по­тре­бе све­та - и то
ма­сов­но, јеф­ти­но и ква­ли­тет­но.
13 Ви­де­ти у: Евро­па, бр. 41, 21. ја­ну­ар 2005. го­ди­не

240
Зоран Петровић – Пироћанац АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ ...

Од Ки­не и Ин­ди­је је ге­не­рал Га­лоа оче­ки­вао да ће би­ти ка­

дре до 2025. го­ди­не да про­из­во­де исто та­ко до­бро као и За­пад
(чак и бо­ље) – ауто­мо­би­ле, ави­о­не, елек­тро­ни­ку, про­из­во­де
из обла­сти би­о­тех­но­ло­ги­је, да оба­вља­ју ко­смич­ка пу­то­ва­ња
итд.14 Мо­ћи ће то да чи­не по вр­ло ни­ској це­ни, и то под усло­
ви­ма ко­ји ће Евро­пља­не учи­ни­ти не­кон­ку­рент­ним. Га­лоа ка­
же: „То је нај­пре због њи­хо­ве рад­не ма­се. Би­ће то по пр­ви пут
у исто­ри­ји све­та да го­то­во ми­ли­јар­да и по рад­ни­ка за­ви­си од
са­мо две вла­де. То ни­кад ни­је ви­ђе­но. Дру­го, ова два на­ро­да,
два ве­ли­ка на­ро­да, има­ју ги­гант­ску ре­зер­ву си­ро­ти­ње. Њих
мо­гу да пу­сте да уђу у гра­до­ве за бо­ље пла­те, и они омо­гу­ћу­ју
да се пла­те по­ви­ша­ва­ју и сни­жа­ва­ју. По­се­ду­ју ре­гу­ла­тор пла­
та ко­ји ми не­ма­мо, има­ју ка­па­ци­тет да про­из­во­де ква­ли­тет,
ма­сов­но и по до­број це­ни. Ква­ли­тет смо ми има­ли, а ма­с у
го­то­во ви­ше уоп­ште не­ма­мо. Што се це­на ти­че, ми ни­смо
кон­ку­рент­ни.“15
Ста­ри фран­цу­ски ге­не­рал био је си­гу­ран у европ­ско и
аме­рич­ко опа­да­ње – „шпенглеpовску про­паст“. То је по­ре­
дио са ета­па­ма жи­во­та јед­ног на­ро­да, нај­пре са њи­хо­вим ис­
тра­жи­вач­ким, ино­ва­тор­ским, кре­а­тив­ним ка­па­ци­те­том. То
је упра­во про­из­вод­ња, ко­ја про­ис­ти­че из ино­ва­ци­ја, по­том
ди­стри­бу­ци­ја те про­из­вод­ње, до по­тро­шње. Због по­мањ­ка­ња
ре­с ур­са у Евро­пи, али и Аме­ри­ци, За­пад је већ ду­го у про­
це­с у „сте­ри­ли­са­ња ис­тра­жи­ва­ња“, сма­трао је Га­лоа. По­том
би усле­ди­ло, због кон­ку­рен­ци­је це­на и отва­ра­ња тр­жи­шта, и
сте­ри­ли­са­ње про­из­вод­ње.
За­па­ду ће на кра­ју (што зна­чи већ кра­јем дру­ге де­це­ни­је
дру­гог ми­ле­ни­ју­ма), пре­о­ста­ти са­мо ди­стри­бу­ци­ја. „Ми ће­мо
ди­стри­бу­и­са­ти про­из­во­де ко­је су из­ра­ди­ли дру­ги, узи­ма­ју­
ћи ма­ли про­це­нат ус­пут, а он­да ће јед­ног ле­пог да­на ти дру­ги
са­ми ди­стри­бу­и­ра­ти. И ми ће­мо би­ти још са­мо по­тро­ша­чи,
али оси­ро­ма­ше­ни по­тро­ша­чи“, сма­трао је Га­лоа. Би­ће то, у
14 Ки­не­зи су 2013. го­ди­не већ ле­те­ли са тро­чла­ном по­са­дом у ко­смос, а за 2015.
го­ди­ну на­ја­вље­но је по­ста­вља­ње пр­ве све­мир­ске ста­ни­це на­лик на ру­ски
МИР. На тре­ну­так се при­се­ти­мо да је са­мо пре 40 го­ди­на бе­ле­же­на чак и
ма­сов­на глад у не­ким де­ло­ви­ма НР Ки­не, да би­смо у пот­пу­но­сти пој­ми­ли
огро­ман на­пре­дак ки­не­ског дру­штва, њи­хо­ве на­у­ке, еко­но­ми­је и свих дру­гих
дру­штве­них ак­тив­но­сти.
15 Исто.

241
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

по­ре­ђе­њу са зе­мља­ма Евро­а­зи­је, ма­ло­број­ни и оси­ро­ма­ше­ни

За­пад­ња­ци, по­што не­ће има­ти чи­ме да про­из­во­де да би мо­гли
да ку­пу­ју. „Чуд­но је и то што би, у окви­ру кон­та­ка­та Свет­ске
тр­го­вин­ске ор­га­ни­за­ци­је (СТО), и чуд­не игре ко­ју је играо
Бри­сел отва­ра­ју­ћи тр­жи­шта и има­ју­ћи у гла­ви да се ство­ри
ши­ро­ко атлант­ско тр­жи­ште од ко­га би ко­ри­сти има­ле САД,
тре­ба­ло да да­нас при­ме­ти­мо ка­ко то отва­ра­ње тр­жи­шта и од­
су­ство сва­ког про­тек­ци­о­ни­зма у Евро­пи, отва­ра­ју тр­жи­ште
Ки­ни и Ин­ди­ји, а не САД-у“.16
Хо­ће ли на­ци­о­нал­ни су­ве­ре­ни­тет, на­пад­нут са свих стра­на
већ две де­це­ни­је и ду­же, уоп­ште пре­жи­ве­ти у ова­квом раз­во­
ју свет­ског тр­жи­шта и пре­ра­спо­де­ле мо­ћи? По ге­не­ра­лу Га­
лоа, то за­ви­си од ре­ги­о­на. Ве­ро­ват­но ће пре­жи­ве­ти, сма­трао
је, у ве­ли­ким моћ­ним це­ли­на­ма, као што је слу­чај са Ки­ном,
Ин­ди­јом, Ру­си­јом и дру­ги­ма, али ће ве­ро­ват­но иш­че­зну­ти у
Евро­пи и на атлант­ском За­па­ду, због ра­то­ва. „На За­па­ду, тј. у
Атлант­ском све­т у у ње­го­вој це­ли­ни, та­квом ка­кав је ево­лу­и­
рао од пре сто­ле­ћа и по, не­ће­мо би­ти ком­пе­ти­тив­ни на­спрам
оно­га што се де­ша­ва у Па­ци­фич­кој Ази­ји. Ми не­ма­мо та­кву
рад­ну сна­гу од ми­ли­јар­де и по. Не­ма­мо ре­зер­ву си­ро­ма­шних
ко­ји ума­њу­ју пла­те. И на­ста­ви­ће­мо да про­из­во­ди­мо по та­
квим це­на­ма да ће нам би­ти не­мо­гу­ћи за про­да­ју. По­сле­ди­ца
ће би­ти, по мом ми­шље­њу, да ће­мо и ми ићи ка не­раз­ви­је­
но­сти. Ми у Евро­пи и Атлант­ском све­т у, у Аме­ри­ци ка­сни­је,
спо­ри­је, иде­мо ка не­раз­ви­је­но­сти. Кроз 15 - 20 го­ди­на би­ће­мо
прак­тич­но ко­ло­ни­зо­ва­ни про­из­вод­њом зе­ма­ља у ус­по­ну на
Да­ле­ком Ис­то­ку. Они ће нам про­да­ва­ти сво­је про­из­во­де ко­
је не­ће­мо мо­ћи да из­ра­ђу­је­мо, за­то што је на­ша рад­на сна­га
пре­ску­па.“17
Го­во­ре­ћи о Ки­ни и Ин­ди­ји, Га­лоа не за­бо­ра­вља да, су­прот­
но оно­ме што мо­же да се ве­ру­је, ар­би­тар си­т у­а­ци­је кроз 20
го­ди­на би мо­гла да бу­де и Ру­си­ја, бу­ду­ћи да Ки­не­зи и Ин­
диј­ци, по­ред на­бро­ја­них ква­ли­те­та, има­ју и сла­бо­сти. „Ки­на
има три сла­бо­сти. Ка­ко упра­вља­ти у све­т у су­тра­шњи­це, ко­ји
је ве­о­ма отво­рен ко­му­ни­ка­ци­ја­ма, ре­ла­тив­но де­мо­крат­ски,
са на­род­ним при­стан­ком, са на­ро­дом од ми­ли­јар­де и по, што
16 Исто.
17 Исто.

242
Зоран Петровић – Пироћанац АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ ...

ни­кад ни­је ви­ђе­но? То ни­је угод­но. Дру­го, ка­ко хра­ни­ти на­

род ко­ји чи­ни 20% свет­ског ста­нов­ни­штва, са са­мо 8% свет­
ских об­ра­ди­вих зе­мљи­шта? Тре­ће, ка­ко ис­по­ру­чи­ва­ти том
на­ро­ду енер­ги­ју нео­п­ход­ну за ње­гов раз­вој, док је овај ре­ги­он
ли­шен енер­ги­је? Енер­ги­ја се на­ла­зи на Бли­ском Ис­то­ку, али
се не на­ла­зи на Да­ле­ком Ис­то­ку. Елем, дру­го и тре­ће пи­та­ње,
а не пр­во, Ру­си­ја мо­же да раз­ре­ши. За­то што Ру­си­ја по­се­ду­
је про­стор са Си­би­ром, она има си­ро­ви­не са Си­би­ром, има
енер­ги­ју са Си­би­ром. И пре­ма то­ме да ли Ру­си­ја по­др­жа­ва
Ки­ну, до­го­во­ри се на ки­не­ској стра­ни, или се свр­ста на аме­
рич­ку стра­ну, раз­вој Ки­не и Ин­ди­је би­ће убр­зан, или за­ка­
снео. Да­кле, Ру­си­ја ће би­ти ар­би­тар си­т у­а­ци­је. Ми­слим да
ако схва­ти за­пад­но пр­ска­ње, она би ствар­но по­же­ле­ла да се
удру­жи са Ки­ном, под усло­вом да са­ма Ру­си­ја бу­де моћ­но
на­о­ру­жа­на. А то, ми­слим, Ру­си зна­ју. И због то­га већ из­ве­сно
вре­ме го­во­ре о но­вим оруж­ји­ма.“18
Га­лоа у свом ми­са­о­ном скло­пу као јед­ну од по­тки по­се­
ду­је и раз­ми­шља­ње „да су све ци­ви­ли­за­ци­је смрт­не“, ка­ко је
ре­као Пол Ва­ле­ри. И на­ци­је су то, као и на­ро­ди. Они има­ју
пе­ри­о­де про­цва­та, по­том пе­ри­о­де пу­не креп­ко­сти, а он­да по­
сто­ји ста­рост, оро­ну­лост и смрт. „Ве­ру­јем да смо ми у опа­
да­ју­ћој фа­зи, и да је то ире­вер­зи­бил­но. На­ше вре­ме је, ка­ко
се ка­же, про­шло, то је ју­че. Ми смо пре­ва­зи­шли све гра­ни­це
због фи­зич­ког ин­ди­ви­ду­ал­ног за­до­вољ­ства. Ум­но­го­стру­чи­ли
смо со­ци­јал­ну за­шти­т у, до­бро смо учи­ни­ли, али је то ску­по.
Раз­ви­ли смо за­до­вољ­ство, ра­зо­но­ду, по це­ну ра­да и ви­ше не
про­из­во­ди­мо. На­сто­ја­ли смо да за­до­би­је­мо па­ри­тет же­на, та­
ко да до­би­је­мо гла­со­ве же­на, у из­бор­ној бри­зи, а ре­зул­тат је
уру­ша­ва­ње на­та­ли­те­та. Ни­је мо­гло да се тра­жи од же­не да у
по­сло­ви­ма бу­де так­мац му­шкар­цу, и да јој се на то при­ле­пе и
те­шко­ће ма­те­рин­ства. То ни­је мо­гу­ће. И раз­у­мем што се од­
би­ја да се ра­ђа­ју де­ца.“19
Као при­мер Га­лоа на­во­ди Не­мач­ку, ко­ја ће, пре­ви­ђа он, из­
гу­би­ти 10 до 15 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка за 30 го­ди­на. Не­мач­ка
ће та­ко до­жи­ве­ти про­цес де­по­пу­ла­ци­је, са 80 на 60 ми­ли­о­на
ста­нов­ни­ка, јер да­нас има сто­пу ра­ђа­ња од 1,1, док би тре­ба­ло
18 Исто.
19 Исто.

243
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

да по­стиг­не 2,2 за ре­про­дук­ци­ју. Ло­гич­но је, он­да, да про­сек

ра­ђа­ња у за­пад­ној Евро­пи ма­њи од 2 де­те­та по же­ни не обез­
бе­ђу­је ра­ђа­ње сле­де­ће ге­не­ра­ци­је. Ге­не­рал у су­тон свог ду­гог
жи­во­та ни­је скри­вао ду­бо­ку де­при­ми­ра­ност пред спо­зна­јом
опа­да­ња Евро­пе. „Не мо­гу да бу­дем у про­тив­реч­ју са са­мим
со­бом. То јест, да при­зна­јем ире­вер­зи­бил­ни ка­рак­тер на­шег
опа­да­ња и исто­вре­ме­но да пре­тен­ду­јем ка­ко ће се ства­ри уре­
ди­ти... Не ви­дим ка­ко ће се ства­ри уре­ди­ти. Не ви­дим ни­ка­
кав из­лаз из си­т у­а­ци­је у ко­јој смо. Не­ма ни­ка­квог на­чи­на да
се из ње иза­ђе. По­чев­ши од де­мо­граф­ског опа­да­ња.“20
У Ки­ни је, ме­ђу­тим, ви­до­ви­ти стра­тег Мао Зе­донг, пре не­
ко­ли­ко де­це­ни­ја из­ре­као ан­ти­ци­па­циј­ску ми­сао, сва­ка­ко већ
та­да све­стан ве­ли­ких исто­риј­ских про­ме­на Пла­не­те, у ко­ји­ма
ће Евро­а­зи­ја, и Ки­на као пред­вод­ни­ца, игра­ти зна­чај­ну уло­гу:
„По­сто­ји ве­ли­ки не­ред под не­бе­ским сво­дом, и си­ту­а­ци­ја је
из­вр­сна.“ Не­ред свет­ске за­јед­ни­це је већ де­це­ни­ја­ма у не­пре­
ста­ном по­ра­сту. Из ње­га су из­ро­ни­ли Ки­не­зи и дру­ге зе­мље
Евро­а­зи­је, ин­те­гра­ци­ја под име­ном БРИКС, ве­сник но­вог
свет­ског при­вред­ног и по­ли­тич­ког устрој­ства, ве­ли­ка на­да
свет­ске ве­ћи­не, ма­лих и сред­њих зе­ма­ља, из­мо­жде­них су­ро­
вим уда­ри­ма ли­бе­рал­ног ка­пи­та­ли­зма.

ЖЕ­ЛЕ­ЗНИ­ЦОМ У ЕВРО­А­ЗИЈ­СКУ ОФАН­ЗИ­ВУ

КА ЕВРО­ПИ

Је­дан од зна­чај­ни­јих ана­ли­ти­ча­ра ге­о­ек­ о­ном­ских и ге­о­по­

ли­тич­ких трен­до­ва са­вре­ме­ног све­та, Ви­ли­јам Енг­дал, уоча­ва
до­бро по­тен­ци­јал Евро­а­зи­је. По ње­му је то при­ли­ка за „не­
ви­ђе­ни евро­а­зиј­ски еко­ном­ски бум, ко­ји ће тра­ја­ти у овом
ве­ку, а на­до­хват је ру­ке. Пр­ви ко­ра­ци ко­ји по­ве­зу­ју ши­ро­ки
еко­ном­ски про­стор чи­не се са ма­ло ре­кла­ми­ра­ним же­ле­знич­
ким ве­за­ма из­ме­ђу Ки­не, Ру­си­је, Ка­зах­ста­на и де­ло­ва За­пад­не
Евро­пе. По­ста­је ја­сно у Евро­пи, Афри­ци, на Бли­ском Ис­то­ку
и Евро­а­зи­ји, укљу­чу­ју­ћи Ки­ну и Ру­си­ју, да се њи­хо­ва при­род­
на тен­ден­ци­ја да гра­де ова тр­жи­шта су­о­ча­ва са са­мо јед­ном
ве­ли­ком пре­пре­ком: то је НА­ТО и Пен­та­го­но­ва оп­се­си­ја до­

20 Исто.

244
Зоран Петровић – Пироћанац АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ ...

ми­на­ци­је чи­та­вим спек­тром (Full Spec­trum Do­mi­nan­ce ob­ses­

sion).21 Енг­дал спа­да у ге­о­по­ли­ти­ко­ло­ге и ге­о­е­ко­но­ми­сте ко­ји
ви­де „же­ле­знич­ку ин­фра­струк­т у­ру као кључ за град­њу ве­ли­
ких но­вих при­вред­них тр­жи­шта ши­ром Евро­а­зи­је“.
У апри­лу 2012. го­ди­не тур­ски пре­ми­јер Ер­до­ган раз­го­ва­рао
је упра­во о овој те­ми са ки­не­ским ру­ко­вод­ством. До­го­ва­ра­ли
су се о град­њи но­ве бр­зе пру­ге пре­ко Тур­ске, за­пра­во нај­ве­
ћем же­ле­знич­ком про­јек­т у Тур­ске у ње­ној исто­ри­ји.22 Тра­са
ове бу­ду­ће же­ле­знич­ке ли­ни­је би­ла би: од Кар­са на крај­њој
ис­точ­ној тач­ки Јер­ме­ни­је, до Истам­бу­ла, а да­ље би се ве­за­ла
са ту­не­лом у из­град­њи Мар­ма­рај ис­под мо­ре­у­за Бос­фо­ра, те
се на­ста­ви­ла ка Едир­неу (Је­дре­ну) бли­зу гра­ни­це са Грч­ком и
Бу­гар­ском, и ту ушла у ЕУ. Та­ко би тај тур­ски део пру­ге до­
пу­нио ки­не­ски Транс-евро­а­зиј­ски же­ле­знич­ки мост. Про­је­кат
ће ста­ја­ти 35 ми­ли­јар­ди $.23 Тра­са Карс-Је­дре­не скра­ти­ла би
про­ла­зак во­зо­ва кроз Тур­ску са са­да­шњих 36, на са­мо 12
са­ти. Уз то се већ гра­ди и пру­га Ба­ку-Тби­ли­си-Карс. Та­ко ће
Евро­а­зи­ја уско­ро мо­ћи знат­но бр­же да при­сту­па тр­жи­шти­ма
у ЕУ и да­ље.24
Ки­на је 2011. го­ди­не окон­ча­ла и им­пре­си­ван же­ле­знич­ки
па­ци­фич­ко-атлант­ски Дру­ги евро­а­зиј­ски коп­не­ни мост, ко­
ји по­ве­зу­је ки­не­ску лу­ку Ли­ан­јун­ганг у Ис­точ­ном Ки­не­ском
мо­ру, пре­ко Ка­зах­стан­ске Дру­жбе, Цен­трал­не Ази­је, За­пад­не
Ази­је, до Евро­пе и на кра­ју до Ро­тер­да­ма на Атлант­ској оба­
ли.25 Ру­си се та­ко­ђе при­дру­жу­ју, што је и пред­сед­ник Вла­ди­
мир Пу­тин на­ја­вљи­вао. Са Ки­не­зи­ма се до­го­ва­ра фи­нан­си­

21 Ви­де­ти у: F. Wil­li­am Eng­dahl, „Eura­sian Eco­no­mic Bo­om And Ge­o­po­li­tics: Chi­

na’s Land Brid­ge to Euro­pe; The Chi­na-Tur­key High Speed Ra­il­way“, Glo­bal
Re­se­arch, Cen­tre for Re­se­arch on Glo­ba­li­za­tion (CRG), Mon­treal, April 27, 2012.
22 Овај же­ле­знич­ки про­је­кат би укљу­чи­вао и чу­ве­ну ста­ру ли­ни­ју Бер­лин-Баг­
дад.
23 F. W. Eng­dahl, „Eura­sian Eco­no­mic Bo­om And Ge­o­po­li­tics...“
24 Му­дра и ви­до­ви­та срп­ска ге­о­е­ко­ном­ска стра­те­ги­ја би под­ра­зу­ме­ва­ла по­ве­зи­
ва­ње са Евро­а­зи­јом и овом же­ле­зни­цом, те би мо­ра­ла да ин­ве­сти­ра у об­но­ву
ка­та­стро­фал­не же­ле­знич­ке ин­фра­струк­ту­ре, не би ли се укљу­чи­ла у ову пер­
спек­тив­ну пру­гу са огром­ним еко­ном­ским по­тен­ци­ја­лом у бу­дућ­но­сти чак и
за мно­го ве­ће др­жа­ве но што је Ср­би­ја.
25 Енг­дал је до­шао до ин­фор­ма­ци­је гра­ди­те­ља да је пру­га ду­гач­ка 10.900 км, те
да кроз Ки­ну про­ла­зи тек 4.000 км.

245
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ра­ње у из­но­с у од 20 ми­ли­јар­ди $ (по 10 ми­ли­јар­ди обе зе­мље)

за ру­ску „бр­зу пру­гу“ ду­гу 12.000 км, ко­ја би тре­ба­ло да се
пу­сти у са­о­бра­ћај до 2018. го­ди­не, у вре­ме по­чет­ка Свет­ског
пр­вен­ства у фуд­ба­лу у Ру­си­ји.26

GRAND STRA­TEGY У ЕВРО­А­ЗИ­ЈИ:

ТУ­МА­ЧЕ­ЊЕ БЖЕ­ЖИН­СКОГ И ВА­ШИНГ­ТО­НА

Аме­рич­ки ге­о­по­ли­ти­ко­лог Збиг­њев Бже­жин­ски из­ра­жа­

ва не­за­до­вољ­ство нај­ја­чег пла­не­тар­ног цен­тра мо­ћи (САД и
НА­ТО) ова­квом ди­на­ми­ком раз­во­ја ве­за зе­ма­ља пер­спек­тив­
ног евро­а­зиј­ског про­сто­ра. Оне све ви­ше отва­ра­ју еко­ном­ске
пер­спек­ти­ве и Евро­пе и Афри­ке. Ни­је на од­мет при­се­ти­ти се
ста­ва у ње­го­вој књи­зи Ве­ли­ка ша­хов­ска та­бла из 1997. го­ди­
не: „Украт­ко, за Сје­ди­ње­не др­жа­ве евро­а­зиј­ска ге­о­стра­те­ги­ја
об­у ­хва­та од­луч­но упра­вља­ње и це­ло­ви­то ан­га­жо­ва­ње ге­о­
стра­те­гиј­ски ди­на­мич­ких др­жа­ва и бри­жљи­во по­сту­па­ње са
ге­о­по­ли­тич­ки ка­та­лик­тич­ким др­жа­ва­ма, ка­ко би се са­чу­ва­ли
дво­стру­ки ин­те­ре­си Аме­ри­ке у крат­ко­роч­ном очу­ва­њу ње­не
је­дин­стве­не гло­бал­не си­ле и у ње­ном ду­го­роч­ном тран­сфор­
ми­са­њу у рас­т у­ће ин­сти­т у­ци­о­на­ли­зо­ва­ној гло­бал­ној са­рад­
њи. Да то из­ра­зи­мо тер­ми­но­ло­ги­јом ко­ја под­се­ћа на бру­тал­
ни­ја вре­ме­на ан­тич­ких им­пе­ри­ја – три ве­ли­ка им­пе­ра­ти­ва
им­пе­ри­јал­не ге­о­стра­те­ги­је су да се спре­че тај­ни зло­на­мер­ни
спо­ра­зу­ми и одр­жа­ва­ње без­бед­но­сне за­ви­сно­сти ме­ђу ва­за­
ли­ма, да се за­ви­сне те­ри­то­ри­је др­же по­кор­ним и за­шти­ће­
ним, и да се вар­ва­ри­ма не до­зво­ља­ва удру­жи­ва­ње.“27
Овај стра­тег аме­рич­ког пре­да­тор­ског кон­цеп­та на­бав­
ке енер­ге­на­та по све­т у, не скри­ва пу­но не­тр­пе­љи­вост пре­ма
све ја­чим евро­а­зиј­ским ве­за­ма, а нај­ви­ше не­тр­пе­љи­во­сти и
го­то­во отво­ре­ног не­при­ја­тељ­ства из­ра­жа­ва пре­ма Ру­си­ма и
Ки­не­зи­ма. Али, Ва­шинг­тон, ипак на­сто­ји да др­жи и ЕУ „на

26 Ви­де­ти у: Sun­day’s Za­man, “Tur­key mul­ti­bi­lion jo­int high/speed ra­il­way pro­

ject“, Is­tan­bul, April 14, 2012. На­ве­дед­но пре­ма: F. W. Engdahl, „Eurasian Eco-
nomic Boom And Geopolitics...“
27 Видети у: Zbigniew Brzezinski, The Grand Chessboard, Basic Books, New
York, 1997, p. 40.

246
Зоран Петровић – Пироћанац АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ ...

крат­ком лан­цу“. О то­ме све­до­че и пре­го­во­ри ЕУ-САД о ус­

по­ста­вља­њу бра­не Евро­а­зиј­ском са­ве­зу и зе­мља­ма ко­је ње­му
гра­ви­ти­ра­ју. Аме­ри­кан­ци има­ју чвр­сту на­ме­ру да за­јед­но са
Евро­пом по­ку­ша­ју да оне­мо­гу­ће све ак­тив­ни­ји ме­ђу­на­род­ни
ан­га­жман Ки­не и Ру­си­је, пре свих. САД на­ме­ра­ва­ју да ус­по­
ста­ве нај­ве­ћу свет­ску зо­ну за тр­го­вин­ску раз­ме­ну, под њи­
хо­вом ко­ман­дом. Чла­ни­це ЕУ ни­с у баш рас­по­ло­же­не за та­
кву по­ли­ти­ку, на­ро­чи­то због то­га што ће у Евро­а­зи­ји нај­пре
про­на­ћи то­ли­ко по­треб­не гас и наф­т у. Ве­ро­ват­но и САД ну­де
не­ке ула­зе у бли­ско­и­сточ­ни енер­гет­ски „атар“, али су ипак не­
из­ве­сне шан­се да у ра­зо­ре­ним зе­мља­ма са знат­ним нафт­ним
по­тен­ци­ја­лом (са Ли­би­јом, пре све­га) ус­по­ста­ве ду­го­роч­но
без­бед­не ка­на­ле снаб­де­ва­ња енер­ги­је за европ­ске парт­не­ре.
Аме­рич­ки план на­ме­ра­ва да уки­не, ка­ко је пи­са­ла бе­о­
град­ска По­ли­ти­ка, „све ба­ри­је­ре изе­ђу ЕУ и САД, гра­нич­не
и за­кон­ске, за раз­ме­ну про­из­во­да из­ме­ђу нај­ве­ће еко­ном­ске
си­ле и Европ­ске уни­је, ње­ног глав­ног еко­ном­ског парт­не­ра.
Овај евро­а­тлант­ски еко­ном­ски блок би по­кри­вао 50% свет­ске
еко­ном­ске про­из­вод­ње и сам од­лу­чи­вао о пра­ви­ли­ма ме­ђу­
на­род­не тр­го­ви­не. Ње­гов циљ је да изо­лу­је еко­но­ми­је Ки­не
и Ин­ди­је, на­во­ди се на сај­т у фран­цу­ског ли­ста за еко­но­ми­ју
и фи­нан­си­је Три­бин (Tri­bu­ne). За спо­ра­зум са САД жу­ри се
и ве­о­ма ли­бе­рал­ној Европ­ској ко­ми­си­ји ко­јој ис­ти­че ман­дат
2014. го­ди­не.“28
„У тр­го­вин­ским пре­го­во­ри­ма са САД не­ма за­јед­нич­ке
европ­ске по­зи­ци­је, сва­ка зе­мља бра­ни соп­стве­не ин­те­ре­се“,
ре­као је за По­ли­ти­ку фран­цу­ски ана­ли­ти­чар Ри­шар Ла­бе­ви­
јер. „Не по­сто­ји за­јед­нич­ка европ­ска спољ­на и од­брам­бе­на
по­ли­ти­ка“, ка­же он, под­се­ћа­ју­ћи на ре­чи бив­шег фран­цу­ског
ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва Ибе­ра Ве­дри­на, да је „мон­ди­ја­ли­
за­ци­ја еко­ном­ски рат сва­ког про­тив свих“.29

28 Видети у: Ана Оташевић, „Рат сваког против сваког“, Политика, 10.07.2013.

29 Исто.

247
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКИ ПРЕД­ЛОГ СРП­СКОЈ ПО­ЛИ­ТИЧ­КОЈ

КЛА­СИ ЗА СА­РАД­ЊУ СА ЕВРО­А­ЗИ­ЈОМ

Ак­т у­ел­на Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је про­мо­ви­са­ла (ак­т у­е­

ли­зо­ва­ла) је 2013. го­ди­не из­у­зе­тан про­је­кат – ви­ше од јед­ног
ве­ка нео­ства­ре­ну иде­ју Ни­ко­ле Ста­мен­ко­ви­ћа, не­ка­да­шњег
про­фе­со­ра бе­о­град­ског Тех­нич­ког фа­кул­те­та. Он је 1909. го­
ди­не за­вр­шио про­је­кат „Плов­ни пут Ду­нав-Со­лун“, а са­да­
шњем ми­ни­стру при­род­них ре­с ур­са, ру­дар­ства и про­стор­ног
пла­ни­ра­ња др Ми­ла­ну Ба­че­ви­ћу при­па­ла је част да Ср­би­ју
под­се­ти ка­ко је ко­нач­но до­шло вре­ме да се овај нај­ве­ћи срп­
ски еко­ном­ски по­ду­хват ко­нач­но при­пре­ми за ре­а­ли­зо­ва­ње.
Осим ти­му ми­ни­стру Ба­че­ви­ћу и Вла­ди Ср­би­је, за­слу­гу за
ожи­вља­ва­ње ове сто­го­ди­шње иде­је има пре све­га тим бли­зак
Ду­ша­ну Ми­ха­и­ло­ви­ћу, ли­де­ру стран­ке Но­ва де­мо­кра­ти­ја. То­
ком 1995. го­ди­не он и ње­го­ви пар­тиј­ски са­рад­ни­ци, пре све­га
еко­лог др Јор­дан Алек­сић и ар­хи­тек­та Сло­бо­дан Ми­тро­вић,
у Ва­ље­ву су ор­га­ни­зо­ва­ли рас­пра­ву на те­му „Во­де­ни мост
Бе­о­град-Со­лун. Плов­ни пут Мо­ра­ва-Вар­дар“.30 Мул­ти­ди­сци­
пли­нар­но раз­ма­тра­ње ове иде­је укљу­чи­ва­ло је хи­дро­ло­ге, ар­
хи­тек­те, струч­ња­ке за про­стор­но пла­ни­ра­ње, по­ли­ти­ча­ре и
зна­чај­не лич­но­сти из јав­ног жи­во­та Ср­би­је.31
Иде­је про­фе­со­ра Ста­мен­ко­ви­ћа по­че­ле су да до­би­ја­ју ре­
ал­не обри­се чим се об­зна­ни­ло да је про­је­кат фи­нан­си­ра­ло
Дру­штво аме­рич­ких ин­жи­ње­ра из Њу Џер­си­ја.32 По­да­так да
су аме­рич­ки струч­ња­ци има­ли то­ли­ко по­ве­ре­ња у про­фе­со­ра
Ста­мен­ко­ви­ћа, сва­ка­ко го­во­ри о ње­го­вом ква­ли­те­т у. Ори­ги­
нал про­јек­та је из­го­рео то­ком Пр­вог свет­ског ра­та, али је део
про­јек­та об­ја­вљен у књи­зи из 1932. го­ди­не.33 По са­чу­ва­ним
спи­си­ма Ла­за­ре­ви­ћа-Хре­бе­ља­но­ви­ћа (ко­је је са­чу­ва­ла кћи)
30 Видети у: Александар Величковић, Слободан Митровић, Миодраг Дедић,
Љубомир Јанковић, Александар Скриљак, Водени мост Београд-Солун:
пловни пут Морава-Вардар, Нова Демократија, Еcolibri, Београд, 1995.
31 Главни учесници овог скупа били су стручњаци: др Александар Величковић,
инг. арх. Слободан Митровић, инг. грађ. Миодраг Дедић, инг. грађ. Љубомир
Јанковић, инг. грађ. Александар Скриљак.
32 The Danube-Aegean Waterway Project, 1932. Наведено према: Водени мост
Београд-Солун: пловни пут Морава-Вардар.
33 Исто.

248
Зоран Петровић – Пироћанац АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ ...

ја­сно је да је аме­рич­ко удру­же­ње озбиљ­но на­ме­ра­ва­ло да

кре­не у ре­а­ли­за­ци­ју. До­каз за то је и кон­це­си­ја Срп­ске вла­де
аме­рич­ком дру­штву „за оба­вља­ње свих ра­до­ва на те­ри­то­ри­
ји Ср­би­је, об­у ­хва­ће­не про­јек­том про­фе­со­ра Ста­мен­ко­ви­ћа“.34
Он је, ме­ђу­тим, умро 1910. го­ди­не и про­је­кат је стао. По­том
Ср­би­ја про­ла­зи кроз Бал­кан­ске ра­то­ве 1912. и 1913. го­ди­не, а
по­том и Ве­ли­ки рат 1914-1918. го­ди­не. (кар­та 1)
Кар­та 1: Тран­се­вроп­ска плов­на „ди­ја­го­на­ла“ – зна­чај мо­рав­
ско-вар­дар­ског сек­то­ра

Из­вор: Алек­сан­дар Ве­лич­ко­вић, Сло­бо­дан Ми­тро­вић, Ми­о­драг Де­дић,

Љу­бо­мир Јан­ко­вић, Алек­сан­дар Скри­љак, Во­де­ни мост Бе­о­град-Со­лун:
плов­ни пут Мо­ра­ва-Вар­дар, Но­ва Де­мо­кра­ти­ја, Еcolibri, Бе­о­град, 1995,
стр. 71
За­хва­љу­ју­ћи ини­ци­ја­ти­ви „Но­ве де­мо­кра­ти­је,“ 1995. го­ди­
не об­ја­вљен је са­чу­ва­ни део Ста­мен­ко­ви­ће­вог про­јек­та. При­
ре­ђи­ва­чи пу­бли­ка­ци­је Во­де­ни мост Бе­о­град-Со­лун: плов­ни
пут Мо­ра­ва-Вар­дар ука­за­ли су на ва­жност упо­ре­ђе­ња слич­
них пло­вид­бе­них си­сте­ма у де­лу Евро­пе по­ве­зи­ва­них са ре­
ком Ду­нав. Про­фе­сор Ста­мен­ко­вић пре­ци­зно је из­ра­чу­нао да
би град­ња плов­ног си­сте­ма по ње­го­вом про­јек­т у та­да ста­ја­ла
34 Исто.

249
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

тач­но 66.380.000 $. То би да­нас би­ло рав­но су­ми од не­ко­ли­ко

ми­ли­јар­ди до­ла­ра.
Овим се­ћа­њем на иде­ју про­фе­со­ра Ста­ме­но­ви­ћа по­ка­зу­је
се ка­ко је „до­че­ки­ва­ње на нож“ ми­ни­стра Ба­че­ви­ћа у де­лу на­
уч­не јав­но­сти, по­што је на­ја­вио по­нов­но раз­ма­тра­ње оправ­
да­но­сти ре­а­ли­зо­ва­ња овог про­јек­та, у нај­ве­ћој ме­ри део ру­
жне тра­ди­ци­је срп­ске јав­но­сти. Чим је обе­ло­да­ње­на на­ме­ра
да ки­не­ски струч­ња­ци про­у­че ову иде­ју и про­це­не мо­гућ­ност
ње­не да­на­шње ре­а­ли­за­ци­је, као опа­ре­ни су ре­а­го­ва­ли ра­зни
струч­ња­ци и „струч­ња­ци“, твр­де­ћи да је иде­ја про­ма­шај и да
је ње­но оства­ре­ње не­мо­гу­ће. Ме­ђу­тим, са­мо не­ко­ли­ко ме­се­ци
ка­сни­је, зва­нич­ни­ци су по­твр­ди­ли пре­ли­ми­нар­не ре­зул­та­те
сту­ди­је за ка­нал Ду­нав-Мо­ра­ва-Вар­дар.35 Те пр­ве ре­зул­та­те
пру­жи­ла је је сту­ди­ја ко­ју из­ра­ђу­је ки­не­ска фир­ма „Чај­на ге­
зу­ба кор­по­рејшн“. „Тај про­је­кат има ви­ше функ­ци­ја и осим
пло­вид­бе­ног си­сте­ма са­др­жао би из­град­њу од пет до се­дам
хи­дро­е­лек­тра­на, за­шти­тио би оба­ле Мо­ра­ве од по­пла­ва и
еро­зи­ја, омо­гу­ћио на­вод­ња­ва­ње по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта
и ква­ли­тет­но во­до­снаб­де­ва­ње ста­нов­ни­штва, као и раз­вој ту­
ри­зма у том под­руч­ју... Све ка­на­ле у све­т у гра­ди­ле су ве­ли­ке
си­ле. Ако Евро­па ни­је за­ин­те­ре­со­ва­на за овај ка­нал, мо­жда
је­сте Ази­ја. Оче­ку­је се про­ти­вље­ње Не­мач­ке, јер је та зе­мља у
пот­пу­но­сти овла­да­ла Ду­на­вом“36, са­оп­штио је јав­но­сти Дра­
ган Дун­чић, в.д. ди­рек­то­ра Ре­пу­блич­ке аген­ци­је за про­стор­
но пла­ни­ра­ње. Пре­ма ра­ни­јим по­да­ци­ма, про­це­ње­на ду­жи­на
плов­ног ка­на­ла Ду­нав-Мо­ра­ва-Вар­дар из­но­си­ла би око 650
ки­ло­ме­та­ра, а пред­ви­ђе­на је из­град­ња 58 пре­вод­ни­ца и пет
лиф­то­ва за бро­до­ве.
Из­ве­сно је, да­кле, да би и Ср­би­ја, и Грч­ка, и Ма­ке­до­ни­ја,
као и мно­ге окол­не зе­мље, има­ле огром­не ко­ри­сти у бу­дућ­
но­сти, ако би се овај про­је­кат ре­а­ли­зо­вао. Ко­рист за Ср­би­ју
је ду­го­роч­но огром­на, јер би за­јед­нич­ко из­на­ла­же­ње мо­ду­са
фи­нан­си­ра­ња из­град­ње и екс­пло­а­та­ци­је плов­ног пу­та од Ду­
на­ва до Егеј­ског мо­ра (са Ки­ном и нај­ве­ро­ват­ни­је Ру­си­јом)
35 У тренутку предаје овог рада (1. октобар 2013. године) познате су прве про-
цене Републичке агенције за просторно планирање, кредибилне стручне ин-
ституције у чији домен спада и овакав пројекат.
36 Видети детаљније у: „Србија може да изађе на море“, Политика, 27. 09.
2013.

250
Зоран Петровић – Пироћанац АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ ...

би­ло по­твр­да да смо са­рад­њи са БРИКС-ом ши­ром отво­ри­ли

вра­та, да смо ко­нач­но на­у­чи­ли да во­ди­мо ра­чу­на о на­ци­о­нал­
ном ин­те­ре­с у, и да смо про­на­шли ис­кре­не са­ве­зни­ке, као и
без­бед­но­сни и енер­гет­ски ки­шо­бран.

Zo­ran Pe­tro­vic Pi­ro­ca­nac

AR­GU­MENTS WHY THE EURO­A­SIAN UNION IN­STEAD
OF EURO­PEAN UNION – EXEM­PLE OF CHI­NA

Re­su­me

The idea of har­mony, which emer­ges from the Chi­ne­se cul­

tu­re sin­ce mil­le­ni­ums, is en­ric­hed to­day by the prin­ci­ples of
the aut­hen­tic non al­lig­ne­ment too, and by the ef­forts for the
de­ve­lop­ment of all co­un­tri­es of the world, for the di­mi­nis­hing
of the po­werty, and a chan­ce for all to ha­ve a su­sta­i­na­ble
de­ve­lop­ment. Chi­na, as an im­por­tant le­ver of the BRICS, is
a good exam­ple for the ju­sti­fi­a­ble­ness of all as­ser­ti­ons on a
pla­ne­tary pro­spec­ti­ve of gra­dual uni­ting of co­un­tri­es on the
prin­ci­ples qu­a­li­ta­ti­vely dif­fe­rent from tho­se­im­po­sed to the
world by the Ame­ri­can/NA­TO - eco­no­mic - po­li­ti­cal - mi­
li­tary con­cep­tion. BRICS emer­ges not only as a po­wer­full
in­ter­na­ti­o­nal in­sti­tu­tion, uni­ted in the prin­ci­ple of the mo­re
just or­ga­ni­zing of the eco­no­mic li­fe of the im­por­tant part of
the pla­net, but al­so as a spa­ce which cle­arly wants mo­re har­
mony in re­la­ti­on­ships and a li­fe for a fu­tu­re too. With this
de­ep en­te­ring in­to the wa­ters of the no­na­lig­nment BRICS
me­ets, as a mat­ter of fact, the phi­lo­sop­hi­cal prin­ci­ples of the
an­ci­ent Chi­ne­se Con­fu­cian ge­o­po­li­tics. Ser­bia, for a long ti­
me tor­tu­red by the cho­i­ce of which way to go, its po­li­ti­cal
class first of all, at this ho­ur too, do­es not know whe­re are the
al­li­es. The aut­hor se­es BRICS as an op­tion that will help to
our co­un­try to re­la­ti­vely qu­ickly stra­ig­hten it­self, to mo­ve to­
wards de­ve­lop­ment hel­ped by the mo­re de­ci­ded re­la­ti­on­ships
with BRICS, af­ter de­ca­des of stag­na­tion and dec­li­ne, dan­ge­
ro­us for its sur­vi­val. Thro­wing light upon eco­no­mic and po­li­
ti­cal prin­ci­ples of Chi­na, the aut­hor fi­nally al­so sup­ports re­
so­lu­tely the re­a­li­za­tion of the cen­tury long Ser­bian eco­no­mic

251
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

dre­am, the con­struc­tion of the Wa­ter brid­ge Bel­gra­de-The­

sa­lo­ni­ki, In­land na­vi­ga­tion li­ne Mo­ra­va - Var­dar. This is a
pro­ject that Chi­na and Rus­sia are able to sup­port fi­nan­ci­ally
and it will in­flu­en­ce de­ci­si­velly the de­ve­lop­ment of Ser­bia, its
ge­o­po­li­ti­cal po­si­tion and its strong start for a hap­pi­er fu­tu­re.
Key words: BRICS, no­na­lig­nment, glo­bal go­ver­nan­ce, mul­
ti­po­lar world, “Spen­gle­rian ruin”, “Full Spec­trum Do­mi­nan­
ce ob­ses­sion”, Se­cond Eura­sian land brid­ge, Wa­ter brid­ge
Bel­gra­de-The­sa­lo­ni­ki

Зо­ран Пе­тро­вич Пи­ро­ча­нац

АР­ГУ­МЕН­ТЫ ПО­ЧЕ­МУ ЕВРА­ЗИ­Й­СКИЙ СО­ЮЗ
ВМЕ­С ТО ЕВРО­ПЕ­Й­СКО­ГО СО­Ю­ЗА - ПРИ­МЕР КИ­ТАЯ

Ре­зю­ме

Идея гар­мо­нии, во­зник­шая из ки­та­й­ской кул­ту­ры не­

ско­ль­ко ты­ся­чи­ле­тий то­му на­зад,обо­га­щ­ен­на се­год­ня
прин­ци­па­ми на­сто­я­щ­ег­ о не­при­со­е­ди­не­ния, уси­ли­я­ми
раз­ви­тия всех стран ми­ра, уме­нь­ше­ни­ем бед­но­сти и
шан­са­ми для всех име­ть ус­то­й­чи­вое раз­ви­тие. Ки­тай,
как ва­жный игрок в груп­пи­ров­ке БРИКС, хо­ро­ший при­
мер оправ­ды­ва­ния всех утвер­жде­ний что в пла­не­тар­
ном мас­шта­бе су­щ­е­ству­ет гра­ду­а­ль­ное объ­е­ди­не­ние
стран на прин­ци­пах ка­че­ствен­но отли­ча­ю­щ­их­ся от
тех на­вя­зан­ных ми­ру со сто­ро­ны США-НА­ТО-эко­но­
ми­че­ской-по­ли­ти­че­ской-во­ен­ной кон­цеп­ции. БРИКС
во­зни­ка­ет не то­ль­ко как си­ль­ное ме­жду­на­род­ное уч­ре­
жде­ние, объ­е­ди­нен­ное прин­ци­па­ми бо­лее спра­ве­дли­вой
ор­га­ни­за­ции эко­но­ми­че­кой жи­зни, но и как про­стор
от­кро­вен­но же­ла­ю­щ­ий бо­лее гар­мо­нии в от­но­ше­ни­ях,
а так­же и жи­знь для луч­ше­го бу­ду­щ­е­го.С этим глу­бо­
ким ша­гом в во­ду не­при­со­е­ди­не­ния БРИКС встре­ча­ет­
ся с фи­ло­соф­ски­ми прин­ци­па­ми ки­та­ской кон­фу­ци­ан­
ской ге­о­по­ли­ти­ки. Сер­бия дол­го му­чил­ся вы­бо­ром ку­да
на­до по­й­ти и ее по­ли­ти­че­ский класс, в этот мо­мент,
не зна­ет ку­да на­хо­дят­ся со­ю­зни­ки. Ав­тор ви­дит
БРИКС как оп­цию, ко­то­роя по­мо­жет на­шей стра­не

252
Зоран Петровић – Пироћанац АРГУМЕНТИ: ЗАШТО ЕВРОАЗИЈСКИ ...

от­но­си­те­ль­но бы­стро укре­пи­ть се­бя, раз­ви­ва­ть­ся с

по­мо­щю ре­ши­тел­ных от­но­ше­ний с груп­пой БРИКС,
по­сле де­ся­ти­ле­тия стаг­на­ции и упа­да опа­сных для ее
су­щ­е­ство­ва­ния. Бро­сая свет на эко­но­ми­че­ские и по­ли­
ти­че­ски прин­ци­пы Ки­тая, ав­тор в ко­неч­ном ито­ге ре­
ши­те­ль­но под­дер­жи­ва­ет ре­а­ли­за­цию один век ста­ро­
го, серб­ско­го эко­но­ми­че­ско­го сна о по­стро­е­нии реч­но­го
пу­ти Бел­град – Са­ло­ни­ки (ка­нал Мо­ра­ва – Вар­дар).
Этот про­ект Ки­тай и Рос­сия в во­змо­жно­сти фи­нан­
си­ро­ва­ть и это бу­дет вли­я­ть ре­ши­те­ль­но на раз­ви­
тие Сер­бии, ее ге­о­по­ли­ти­че­скую по­зи­цию и ее на­ча­ло
бо­лее сча­стли­во­го бу­ду­щ­е­го.
Клю­че­вые сло­ва: БРИКС, не­при­со­е­ди­не­ние, гло­ба­ль­ное
пра­ви­тел­ство, му­ль­ти­по­ляр­ный мир, шпен­гле­ров­ская
ру­и­на, Full Spec­trum Dominanceодержимость, Вто­рой
Евра­зи­й­ский су­хо­пут­ный мост, во­дя­ной мост Бел­град
– Са­ло­ни­ки.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Barthélémy, Co­ur­mont, Chi­ne, La gran­de séduc­tion. Es­sai sur le soft po­

wer chi­no­is, Pa­ris, Édi­ti­ons Cho­i­seul, 2009.
Br­ze­zin­ski, Zbig­ni­ew, The Grand Ches­sbo­ard, Ba­sic Bo­oks, New York,
1997.
Ве­лич­ко­вић, Алек­сан­дар; Ми­тро­вић, Сло­бо­дан; Де­дић, Ми­о­драг;
Јан­ко­вић, Љу­бо­мир; Скри­љак, Алек­сан­дар, Во­де­ни мост
Бе­о­град-Со­лун: плов­ни пут Мо­ра­ва-Вар­дар, Но­ва Де­мо­
кра­ти­ја, Еcolibri, Бе­о­град, 1995.
Engdahl, William F., „Eurasian Economic Boom And Geopolitics: Chi­
na’s Land Bridge to Europe; The China-Turkey High Speed
Railway“, Global Research, Centre for Research on Globaliza­
tion (CRG), Montreal, April 27, 2012.
Liang, Qiao; Xiangsui, Wang, La guerre hors limite, préface de Michel
Jan, Rivages poche/Petite Bibliothèque, Paris, 2006.
Петровић, Зоран Пироћанац, „Кинески препород у 21. веку“, Мали
појмовник геополитике, Цeнтар зa геополитичке студије
„Југоисток“, Институт за политичке студије, Београд,
2004.

253
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Friedberg, Aaron L., “The Future of U.S.-China Relations: Is Conflict

Inevitable?” International Security, Vol. 30, № 2, Fall 2005.
Hongjun, Yu, “Sincere Dialogue for onductive Cooperation”, in: The
Changing Wold and China in Development. Papers from “The
Contemporary World Multilateral Dialogue”, China Cen­
ter for Contemporary World Studies, China Foundation for
Peace and Development, Beijing, 2013.
Шиђија, Ли, „Хармонија за смиривање света“, Политика, специјал­
ни додатак, 1.10. 2007.
Оташевић, Ана, „Рат сваког против сваког“, Политика, 10.07.2013.
Европa, бр. 41, 21. јануар 2005. године
„Србија може да изађе на море“, Политика, 27. 09. 2013.

254
Марко Пејковић* УДК 327::911.3(540)

ГЕОПОЛИТИКА ИНДИЈЕ
У ЕВРОАЗИЈСКОМ КОНТЕКСТУ**

Сажетак

Овај рад ана­ли­зи­ра ге­о­по­ли­ти­ку Ин­ди­је. Раз­у­ме­ва­ње

са­вре­ме­них ге­о­по­ли­тич­ких про­це­са на евро­а­зиј­ском
про­сто­ру ни­је мо­гу­ће без про­у­ча­ва­ња ге­о­по­ли­ти­ке
Ин­ди­је. Та­ко­ђе, про­у­ча­ва­ње са­вре­ме­них ге­о­по­ли­тич­
ких кре­та­ња ни­је мо­гу­ће без узи­ма­ња у об­зир основ­них
исто­риј­ско-ге­о­граф­ских ко­ор­ди­на­та. За­то је на по­
чет­ку ра­да дат пре­глед ге­о­по­ли­тич­ких тен­ден­ци­ја у
ин­диј­ској исто­ри­ји до сти­ца­ња не­за­ви­сно­сти 1947, а
раз­мо­трен је и по­ло­жај ко­ји ре­ги­он ју­жне Ази­је за­у­зи­
ма у кла­сич­ним ге­о­по­ли­тич­ким кон­цеп­ти­ма. За­тим
су у три на­ред­на де­ла ана­ли­зи­ра­ни са­вре­ме­ни од­но­си
Ин­ди­је са три кључ­на ге­о­по­ли­тич­ка „игра­ча“ на евро­
а­зиј­ском про­сто­ру – Ру­си­јом, Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким
Др­жа­ва­ма и Ки­ном.
Кључ­не ре­чи: ге­о­по­ли­ти­ка Ин­ди­је, не­свр­ста­ност, ју­
жна Ази­ја, Евро­а­зи­ја

अरिविजिगीषुमध्यमानाम् बहिः प्रकृतिभ्यो बलवत्तरः सं

हतासंहतानामरिविजिगीषुमध्यमानामनुग्रहे समर्थो निग्रहे
चासंहतानामुदासीनः

कौटलीयम् – अर्थशास्त्रं (षष्ठमधिकरणम् - मण्डलयोनिः ,

प्रक शमव्यायामिकम्)

Моћ­на др­жа­ва ко­ја се на­ла­зи ван не­по­сред­ног до­ди­ра

не­при­ја­тељ­ских др­жа­ва и њи­хо­вих гра­нич­них по­сред­
*
Институт за политичке студије, Београд
**
Овај рад настао је у оквиру пројекта бр. 179009, који финансира Министарс-
тво просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

255
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ни­ка, спо­соб­на да по­ма­же би­ло ко­ме од њих груп­но или

по­је­ди­нач­но, а у ста­њу да се сва­ком ин­ди­ви­ду­ал­но од­у ­
пре је не­у­трал­на – уда­а­си­на
Ка­у ­ти­ља – Арт­ха­ша­стра
(ше­сти део „Осно­ве ме­ђу­на­род­ног си­сте­ма“,
оде­љак „О ми­ру и при­ме­ни си­ле“)1
Ако ову ре­че­ни­цу из књи­ге Арт­ха­ша­стра, чу­ве­ног ре­ал­
по­ли­тич­ког ми­сли­о­ца древ­не Ин­ди­је – Ча­на­кје, са из­у­зет­ком
де­ла ко­ји се од­но­си на спо­соб­ност др­жа­ве да се сва­ком ин­ди­
ви­ду­ал­но од­у­пре, од­лу­чи­мо да по­ста­ви­мо у са­вре­ме­ни ге­о­по­
ли­тич­ки кон­текст, он­да би Ин­ди­ја би­ла од­ли­чан при­мер моћ­
не и не­у ­трал­не – уда­си­на (उदासीनः) др­жа­ве. Она се не гра­ни­чи
ни са јед­ном од две др­жа­ве ко­је се по­след­њих де­це­ни­ја сма­
тра­ју ли­де­ри­ма по­мор­ске (та­ла­со­крат­ске) и кон­ти­нен­тал­не
ге­о­по­ли­ти­ке – САД-ом или Ру­си­јом.2 Не­ма ни би­ла­те­рал­них
не­с у­гла­си­ца са тим др­жа­ва­ма у сфе­ри ви­тал­них на­ци­о­нал­них
ин­те­ре­са као што то има­ју, на при­мер, Ва­шинг­тон и Мо­сква у
сфе­ри ра­кет­ног шти­та у Ис­точ­ној Евро­пи.
По­ред ових ре­ал­по­ли­тич­ких осно­ва ин­диј­ске не­у ­трал­но­
сти, уоча­ва­мо ге­о­граф­ске или ге­о­по­ли­тич­ке, али и исто­риј­ске
прет­по­став­ке. Ин­ди­ја се ге­о­граф­ски на­ла­зи у обод­ној зо­ни
Евро­а­зи­је, на са­мом ју­гу „Свет­ског остр­ва“ ко­је је окру­же­но
са не­ко­ли­ко ма­њих остр­ва „са­те­ли­та“. Она, као и цео ин­диј­
ски суб­кон­ти­нент, не ула­зе у са­став Хар­тлен­да – из­ра­зи­то
кон­ти­нен­тал­ног и за по­мор­ске ко­му­ни­ка­ци­је те­шко при­сту­
пач­ног, ужег де­ла „Свет­ског остр­ва“.3 Сто­га Ин­ди­ја, због свог
ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја, ни­је др­жа­ва ко­ја сле­ди до­ми­нант­но
или ду­го­трај­но ни те­лу­ро­крат­ске ни та­ла­со­крат­ске ге­о­по­ли­
тич­ке им­пул­се. Са­ул Бер­нард Ко­ен, чак сма­тра да је Ин­ди­ја
1 कौटलीयम्, अर्थशास्त्रं, महामहोपाध्यायेन गणपतिशास्त्रिणा विरचितया
श्रिमूलाख्यया व्याख्यया समुपेतम् तेनैवं संशोधितं, तच्च अत्यन्तशयने
महामहिमश्रीमूलकरामवर्मकुलशेखरमहाराजशासनेन राजकीयमुद्रणयन्त्रालये
तदध्यक्षेण मुद्रयित्वा प्रकाशितम् , क्रैस्ताब्दः १९२४ , стр. 233.
2 Алек­сан­дар Ду­гин, Осно­вы ге­о­по­ли­ти­ки, АРК­ТО­ГЕЯ, Мо­сква, 2000, стр.
209-210.
3 H.J. Mac­kin­der, De­moc­ra­tic ide­als and re­a­lity, Con­sta­ble and com­pany LTD,
Lon­don, 1919, pp. 90, 94.

256
Марко Пејковић ГЕОПОЛИТИКА ИНДИЈЕ У ЕВРОАЗИЈСКОМ ...

(под усло­вом да је до­ми­нант­на или је­ди­на др­жа­ва у ју­жној

Ази­ји) за­себ­на ге­о­по­ли­тич­ка це­ли­на.4 По­ла­зе­ћи од Ме­кин­
де­ро­ве ге­о­по­ли­тич­ке сли­ке све­та, раз­ли­ку­ју се два ге­о­стра­
те­шка ре­ги­о­на: „По­мор­ски свет“, што је Ме­кин­де­ров скуп
„остр­ва са­те­ли­та“, и „Евро­а­зиј­ски кон­ти­нен­тал­ни свет“, што
је Ма­кин­де­ров Хар­тленд+Ки­на. Из­ме­ђу њих су зо­не на­пе­то­
сти – shat­ter­belts Бли­ског ис­то­ка и ју­го­и­сточ­не Ази­је у ко­ји­ма
је бор­ба за пре­власт два ге­о­по­ли­тич­ка бло­ка нај­ин­тен­зив­ни­
ја. Ин­ди­ја је уни­ка­тан ге­о­по­ли­тич­ки ре­ги­он ко­ји ни­је део два
ге­о­стра­те­шка ре­ги­о­на, а ни по­ље њи­хо­ве бор­бе за до­ми­на­ци­
ју.
На­ли­ни Кант Џха ис­ти­че да ин­диј­ска спољ­на по­ли­ти­ка
има и сво­ју фи­ло­зоф­ску ди­мен­зи­ју ко­ја за­го­ва­ра уме­ре­ност и
ко­ја се на­до­ве­зу­је на Ко­е­но­ву ге­о­по­ли­тич­ку ана­ли­зу: „Скло­
ност ка сред­њем пу­т у је уга­о­ни ка­мен ин­диј­ске тра­ди­ци­је и
кул­т у­ре што се нај­бо­ље ви­ди у сан­скрит­ској из­ре­ци, ati sar­va­
tra var­jayet (अति सर्वत्र वर्जयेत् ): тре­ба­ло би из­бе­ћи пре­те­
ри­ва­ња у сва­ко вре­ме.5 Ова из­ре­ка ак­цен­ти­ра ин­диј­ско фи­ло­
зоф­ско ужа­са­ва­ње од ап­со­лу­ти­за­ци­је, екс­тре­ма, тен­ден­ци­је
да се ства­ри по­сма­тра­ју у цр­но-бе­лим ка­те­го­ри­ја­ма“.6 Шјам
Са­ран, бив­ши ин­диј­ски шеф ди­пло­ма­ти­је, пи­ше да је Ин­ди­
ја за­др­жа­ла за­ви­дан кон­ти­ну­и­тет у сво­јој спољ­ној по­ли­ти­ци
ко­ји се огле­да у на­сто­ја­њу да Ин­ди­ја са­чу­ва ауто­но­ми­ју од­лу­
чи­ва­ња, од­но­сно не­за­ви­сност пла­ни­ра­ња и ак­ци­је. По ње­му,
то је би­ло и оста­је мо­гу­ће (mu­ta­tis mu­tan­dis) са­мо ако по­сто­ји
4 На­ве­де­но пре­ма: Gra­ham Р. Chap­man, The Ge­o­po­li­tics of So­uth Asia – From
Early Em­pi­res to the Ncle­ar Age, Far­nham, As­hga­te, 2009, p. 285, 287-288.
5 Пра­вил­ни­ји пре­вод би био: Сву­да (у сва­кој си­ту­а­ци­ји) чо­век би тре­ба­ло
да из­бе­га­ва пре­те­ри­ва­ње (оно што је пре­ви­ше). Реч sar­va­tra (सर्वत्र) зна­
чи до­слов­но: сву­да, а var­jayet (वर्जयेत)् : тре­ба­ло би (он) да од­ба­ци - је оп­
та­тив од гла­го­ла var­jayati (वर्जयति): од­ба­ци­ти. Ова из­ре­ка је у ства­ри део
јед­не ин­диј­ске суб­ха­ши­те (по­сло­ви­це у сти­ху) на сан­скри­ту ко­ја го­во­ри о
то­ме ка­ко су три вла­да­ра про­па­ла у сво­јим жи­во­ти­ма због ра­зних пре­те­ри­
ва­ња и ко­ја у ори­ги­на­лу гла­си: „अति दानात् बलिर्वधो ह्यति मानात् सुयोधनः
अति लौल्यात् रावणो हन्तः अति सर्वत्र वर्जयेत“् - „Од пре­те­ра­ног да­ри­ва­ња
Ба­ли­хи је уби­јен, од пре­те­ра­ног по­но­са Су­јод­ха­на­ха, Ра­ва­на­ха од пре­те­ра­не
по­жу­де, сву­да (у сва­кој си­ту­а­ци­ји) чо­век би тре­ба­ло да из­бе­га­ва пре­те­ри­ва­
ње.“
6 На­ве­де­но пре­ма: Da­vid M. Ma­lo­ne, Do­es the Elep­hant Dan­ce – Con­tem­po­rary
In­dian Fo­re­ign Po­licy, Ox­ford Uni­ver­sity Press, New York, 2011, p. 233.

257
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

коп­ча са прин­ци­пом не­свр­ста­но­сти.7 Са овим те­за­ма и прет­

ход­ном Ко­е­но­вом, на­ша па­ра­ле­ла са Ка­у ­ти­љи­ним ви­ђе­њем
не­у ­трал­не др­жа­ве та­ко још ви­ше до­би­ја на ква­ли­те­т у.
Пре не­за­ви­сно­сти Ин­ди­је 1947. го­ди­не, на под­руч­ју Ин­ди­
је и ју­жне Ази­је по­сто­ја­ле су две ве­ли­ке ци­ви­ли­за­ци­је (Ха­ра­
па и вед­ска), од ко­јих је ста­ри­ја би­ла окре­ну­та лу­ка­ма и по­
мор­ској тр­го­ви­ни, а дру­га (са ко­ре­ни­ма у цен­трал­ној Ази­ји)
је би­ла из­ра­зи­то кон­ти­не­тал­на. Ци­ви­ли­за­ци­ја до­ли­не Ин­да
у ста­ром ве­ку је има­ла раз­ви­је­ну по­мор­ску тр­го­ви­ну са под­
руч­јем да­на­шњег Ома­на и др­жа­вом Су­ме­ра у Ме­со­по­та­ми­ји.8
По­том до­ла­зи до ин­ва­зи­је ари­јев­ских пле­ме­на9 из цен­трал­не
Ази­је и са Па­ми­ра у гор­њи део до­ли­не Ин­да и Ган­га.10 Ова
пле­ме­на ни­с у зна­ла за мо­ре у пра­вом сми­слу те ре­чи, већ са­
мо за ве­ли­ка је­зе­ра по­пут Ка­спиј­ског или Арал­ског и пре­ма
то­ме ни­с у мо­гла да има­ју би­ло ко­ји пред­у­слов за по­мор­ску
тр­го­ви­ну и екс­пан­зи­ју. На­кон што су се на­се­ли­ли углав­ном уз
ре­ку Ганг, ова пле­ме­на су фор­ми­ра­ла низ одво­је­них др­жа­ва
ко­је су по­сто­ја­ле све до 4. ве­ка п.н.е. Та­да је це­ла ју­жна Ази­ја
(осим крај­њег ју­га Ин­ди­је, Шри Лан­ке и кра­њег ис­то­ка да­
на­шње Ин­ди­је) би­ла ује­ди­ње­на у јед­ну им­пе­ри­ју Ма­ур­ја са
се­ди­штем у Па­та­ли­пу­три (Пат­ни). Пе­ри­од на­из­ме­нич­не дез­
ин­те­гра­ци­је и амал­га­ми­ра­ња у но­ве им­пе­ри­је, прем­да ско­ро
увек у ма­њем оби­му од Ма­ур­ја пе­ри­о­да, ни­је до­нео зна­чај­ни­ју
ори­јен­та­ци­ју ка по­мор­ској екс­пан­зи­ји. Из­у­зе­так су мо­нар­хи­
је на ју­гу Ин­ди­је (на­ро­чи­то та­мил­ска Чо­ла им­пе­ри­ја), али оне
ни­ка­да ни­с у има­ле онај те­ри­то­ри­јал­ни по­тен­ци­јал као оне на
се­ве­ру, ко­ји би мо­гао да оста­ви ду­бљи стра­те­гиј­ски пе­чат на
7 Syam Sa­ran, „Pre­sent di­men­si­ons of the In­dian fo­re­ign po­licy“, у: In­dian Fo­re­ign
Po­licy – Chal­len­ges and Op­por­tu­ni­ti­es (ed: Atish Sin­ha, Mad­hup Moh­ta), Fo­re­
ign Ser­vi­ce In­sti­tu­te, New Del­hi, 2007, p. 113.
8 Ja­ne R. McIn­tosh, The An­ci­ent In­dus Val­ley – New Per­spec­ti­ves, ABC-CLIO,
Inc., San­ta Bar­ba­ra, 2008, рp. 12, 389; Her­mann Kul­ke and Di­et­mar Rot­her­mund,
A Hi­story of In­dia, Ro­u­tled­ge, Lon­don and New York, 2004, pp. 2, 4.
9 Из­вор­но, при­дев ари­јев­ски је ду­хов­не, а не ет­нич­ке или ра­сне ко­но­та­ци­је.
Са­вре­ме­ни тер­мин по­ти­че од сан­скрит­ске ре­чи ар­ја – आर्यः, ко­ја озна­ча­ва
пле­ме­ни­ту осо­бу, тј. ону ко­ја ис­пу­ња­ва вер­ске ду­жно­сти и др­жи се ети­ке. Ро­
ђе­ње са­мо по се­би не да­је ста­тус по­је­дин­цу, ако он ни­је до­сле­дан у ду­хов­ном
жи­во­ту.
10 Bur­ton Stein, A Hi­story of In­dia, Wi­ley-Blac­kwell, Chic­he­ster, 2010, p. 47; Her­
mann Kul­ke and Di­et­mar Rot­her­mund, op. cit,, pp. 32, 34.

258
Марко Пејковић ГЕОПОЛИТИКА ИНДИЈЕ У ЕВРОАЗИЈСКОМ ...

суб­кон­ти­нент.11 Кон­ти­нен­тал­на нит је на­ста­вље­на са ин­ва­

зи­јом Мо­гу­ла у 16. ве­ку, ко­ји го­то­во да уоп­ште ни­с у има­ли
бро­до­ве, али је пре­ки­ну­та до­ла­ском Бри­та­на­ца.12 Пре Мо­гу­ла
се де­си­ла још јед­на кон­ти­нен­тал­на му­сли­ман­ска ин­ва­зи­ја из
Ав­га­ни­ста­на, на­кон ко­је је ус­по­ста­вљен Дел­хиј­ски сул­та­нат и
не­што ра­ни­је јед­на арап­ска, по­мор­ског ка­рак­те­ра, али је она
има­ла мно­го ма­њи оп­сег од ка­сни­је кон­ти­нен­тал­не.
Мо­дер­на Ин­ди­ја је по­зна­та по сво­јој по­ли­ти­ци не­свр­ста­ва­
ња до кра­ја Хлад­ног ра­та и „стра­те­шкој ауто­но­ми­ји“ и по­ли­
ти­ци ба­лан­си­ра­ња на­кон ње­га. Ју­жном Ази­јом су у про­шло­сти
до­ми­ни­ра­ле си­ле ко­је су при­па­да­ле две­ма раз­ли­чи­тим ге­о­по­
ли­тич­ким кул­т у­ра­ма, док је са­мо­стал­на Ин­ди­ја иза­бра­ла да
сле­ди „сред­њи пут“ ко­ји у се­би ин­кор­по­ри­ра еле­мен­те и јед­не
и дру­ге ге­о­по­ли­тич­ке тра­ди­ци­је. На­кон Хлад­ног ра­та, спољ­
но­по­ли­тич­ки ци­ље­ви Ин­ди­је се мо­гу са­же­ти у го­во­ру та­да­
шњег ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва Шив­шан­кар Ме­но­на, ко­јег
је из­ло­жио на пре­да­ва­њу у Ob­ser­ver Re­se­arch Fo­un­da­tion у Њу
Дел­хи­ју у апри­лу 2007. го­ди­не.13 Пр­ви циљ об­у ­хва­та до­бро­с у­
сед­ске од­но­се и по­ли­тич­ку ста­бил­ност у су­сед­ним зе­мља­ма,
а што је основ­ни пред­у­слов за све­о­бу­хват­ни раз­вој ин­диј­ске
др­жа­ве. Да­кле, при­о­ри­тет Ин­ди­је је про­спе­ри­те­тан ре­ги­он
Ју­жне Ази­је, у ко­ме је она, без сум­ње, до­ми­нант­на др­жа­ва и
по те­ри­то­ри­ји, и по по­пу­ла­ци­ји, и по еко­ном­ској сна­зи. Овај
при­ор­ и­тет је пот­пу­но у скла­ду са Ко­е­но­вим ге­о­по­ли­тич­ким
схва­та­њем Ин­ди­је као спе­ци­фич­ног ге­о­по­ли­тич­ког ре­ги­о­на.
Дру­ги циљ, по Ме­но­ну, об­у ­хва­та од­но­се са ве­ли­ким си­ла­ма, а
тре­ћи бор­бу са гло­бал­ним иза­зо­ви­ма као што су енер­гет­ска,
пре­храм­бе­на и еко­ло­шка си­гур­ност. Ме­нон ис­ти­че да у од­но­
си­ма са САД, ЕУ, Ру­си­јом и Ки­ном, Ин­ди­ја оче­ку­је по­зи­ти­ван
раз­вој од­но­са са свим тим ак­те­ри­ма у раз­ли­чи­тим обла­сти­ма.
Ипак, док је у од­но­си­ма са Ру­си­јом и САД оче­ки­ва­ни на­гла­
сак на са­рад­њи у обла­сти од­бра­не, ви­со­ке и ну­кле­ар­не тех­
но­ло­ги­је по­ред под­ра­зу­ме­ва­не тр­го­ви­не, у од­но­си­ма са ЕУ и
Ки­ном се ви­ше оче­ку­је углав­ном од еко­ном­ске са­рад­ње.
11 Her­mann Kul­ke and Di­et­mar Rot­her­mund, op. cit., p. 159.
12 Ibid, p. 214.
13 Shiv­shan­kar Me­non, In­dia’s Fo­re­ign Po­licy: The Chal­len­ges Ahead, (Talk de­li­ve­
red on April 10, 2007 at ORF, New Del­hi), Ob­ser­ver Re­se­arch Fo­un­da­tion, New
Del­hi, Vol.2, No.4, Ju­ne 2007, pp. 1, 3.

259
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ИНДИЈА И РУСИЈА – ТРАДИЦИОНАЛНО ДОБРИ

ОДНОСИ И НОВИ ИЗАЗОВИ

У пе­ри­о­ду Хлад­ног ра­та Мо­сква је увек екс­пли­цит­но пру­

жа­ла еко­ном­ску, вој­ну, по­ли­тич­ку и ди­пло­мат­ску по­др­шку
Њу Дел­хи­ју (са из­у­зет­ком ки­не­ско-ин­диј­ског ра­та из 1962.
го­ди­не око не­ре­ше­не гра­ни­це ка­да је би­ла за­о­ку­пље­на Ку­бан­
ском кри­зом), док су САД на исти на­чин по­др­жа­ва­ле Па­ки­
стан. И ту је опет је­ди­ни из­у­зе­так био рат са Ки­ном, ка­да је
аме­рич­ки но­сач ави­о­на Ен­тер­прајз упло­вио на Не­хру­ов по­
зив у Бен­гла­ски за­лив, прем­да је по­зи­ти­ван ефе­кат овог ге­
ста за Ин­ди­ју ану­ли­ран, ка­да су на­кон ра­та, Бри­та­ни­ја и САД
тра­жи­ле од Ин­ди­је да по­пу­сти Па­ки­ста­ну у ка­шмир­ском пи­
та­њу.14 На­кон не­за­ви­сно­сти од Бри­та­на­ца, Па­ки­стан је био у
стра­ху да је оста­вљен на ми­лост и не­ми­лост Ин­ди­ји, па је сто­
га очај­нич­ки тра­жио моћ­ног са­ве­зни­ка у Ва­шинг­то­ну. Бе­ла
ку­ћа је би­ла вољ­на да уву­че Па­ки­стан у СЕ­А­ТО ор­га­ни­за­ци­ју
(иста је тре­ба­ло да слу­жи као бра­на со­вјет­ском екс­пан­зи­о­ни­
зму), те су сто­га Ста­љи­но­ви на­след­ни­ци од­лу­чи­ли да по­др­же
Ин­ди­ју про­тив Па­ки­ста­на.15 Ка­ко ис­ти­че Харш В. Пант, рет­ки
су при­ме­ри од­но­са из­ме­ђу др­жа­ва ко­ји су та­ко ста­бил­ни као
што су то они из­ме­ђу Ин­ди­је и Ру­си­је.16 На­кон што су се и Ру­
си­ја и Ин­ди­ја при­ла­го­ди­ле но­вим окол­но­сти­ма пост­хлад­но­
ра­тов­ског пе­ри­о­да, ме­ђу њи­ма су се отво­ри­ле но­ве пер­спек­
ти­ве у би­ла­те­рал­ним сфе­ра­ма и мул­ти­ла­те­рал­ним аре­на­ма.
Ако се по­гле­да ак­т у­ел­на са­рад­ња из­ме­ђу ове две зе­мље у
сфе­ри без­бед­но­сти и од­бра­не, он­да је ту реч са­мо о кон­ти­ну­
и­те­т у од­но­са ко­ји су се раз­ви­ли још у Хлад­ном ра­т у. Про­ин­
диј­ски став Ру­си­је у ве­зи Ка­шми­ра и те­ро­ри­стич­ких упа­да из
Па­ки­ста­на је не­из­ме­њен. Ру­си­ја је нај­ве­ћи снаб­де­вач Ин­ди­је
вој­ним про­из­во­ди­ма и са њом у тој сфе­ри по­кри­ва још не­ко­
ли­ко обла­сти као што су за­јед­нич­ко ис­тра­жи­ва­ње, ди­зај­ни­ра­
ње, раз­вој и за­јед­нич­ка про­из­вод­ња. Ин­ди­ја је до­би­ла ру­ску
ли­цен­цу за соп­стве­ну про­из­вод­њу не­ко­ли­ко ру­ских вој­них

14 Da­vid M. Ma­lo­ne, op. cit., p. 158.

15 Her­mann Kul­ke and Di­et­mar Rot­her­mund, op.cit., pp. 352-353.
16 Harsh V. Pant, Con­tem­po­rary De­ba­tes in In­dian Fo­re­ign and Se­cu­rIty Po­licy, Pal­
gra­ve Mac­mil­lan, New York, 2008, p. 46.

260
Марко Пејковић ГЕОПОЛИТИКА ИНДИЈЕ У ЕВРОАЗИЈСКОМ ...

брен­до­ва, као што су тен­ко­ви Т-90 и Су­хој ави­о­ни. Ин­ди­ја

и Ру­си­ја су за­јед­но раз­ви­ле нај­бр­жу су­пе­р­со­нич­ну ра­ке­т у на
све­т у Брах­мос ко­ју Ин­ди­ја та­ко­ђе про­из­во­ди. Пот­пи­сан је и
спо­ра­зум о ис­по­ру­ци ра­кет­ног си­сте­ма Смерч, а ар­ми­је обе
др­жа­ве пра­ве за­јед­нич­ке вој­не ве­жбе и рат­не си­му­ла­ци­је у
Ин­диј­ском оке­а­ну јед­ном го­ди­шње.17 Кра­јем ове 2013. го­ди­не
Ру­си­ја ће Ин­ди­ји ис­по­ру­чи­ти но­сач ави­о­на Ад­ми­рал Гор­шков,
ко­ји ће би­ти пре­им ­ е­но­ван у Ви­кра­ма­ди­тја - विक्रमादित्य (по
ле­ген­дар­ном ин­диј­ском кра­љу ко­ји се ве­зу­је за збир­ку при­ча
Ве­та­ла Пањ­ча­вим­ша­ти).18
Ипак, еко­ном­ска са­рад­ња зна­чај­но за­о­ста­је за вој­ном. У
пе­ри­о­ду 2004-2009. го­ди­на од укуп­не ин­диј­ске спољ­не тр­
го­ви­не, ин­диј­ско-ру­ска при­вред­на са­рад­ња је из­но­си­ла тек
1%(!).19 Ни у 2013. го­ди­ни Ру­си­ја ни­је ме­ђу пр­вих 10 тр­го­вин­
ских парт­не­ра Ин­ди­је.20 По­чет­ни за­ма­јац за по­бољ­ша­ње са­
рад­ње у овој обла­сти би мо­гао да да енер­гет­ски сек­тор. Ин­ди­
ја је ин­ве­сти­ра­ла 1,77 ми­ли­јар­ди до­ла­ра у нафт­на по­стро­је­ња
Са­ха­лин 1 и из­ра­зи­ла же­љу да ин­ве­сти­ра у Са­ха­лин 3, као и у
за­јед­нич­ка ис­тра­жи­ва­ња наф­те са Га­спро­мом у за­ме­ну за ру­
ску га­ран­ци­ју ис­по­ру­ке наф­те од 50 ми­ли­о­на то­на го­ди­шње.21
Ин­ди­ја и Ру­си­ја хар­мо­нич­но са­ра­ђу­ју у мул­ти­ла­те­рал­ним
фо­ру­ми­ма и има­ју вр­ло слич­не по­гле­де на ме­ђу­на­род­не кри­
зе, на­ро­чи­то на оне на Бли­ском Ис­то­ку. Ру­си­ја је 2011. го­ди­не
по­др­жа­ла Ин­ди­ју у ње­ном зах­те­ву да по­ста­не стал­ни члан СБ
УН.22 Ру­си­ја, та­ко­ђе, же­ли да ви­ди Ин­ди­ју у Шан­гај­ској Ор­га­
ни­за­ци­ји за Са­рад­њу, по­ред Па­ки­ста­на.23 Ове две зе­мље тре­
нут­но има­ју ста­т ус по­сма­тра­ча у овој ор­га­ни­за­ци­ји. У по­гле­
17 Ibid, pp. 47, 48.
18 आइएनएस विक्रमादित्य के अंतिम परीक्षण शुरू“ http://www.ja­gran.com/news/
na­ti­o­nal-air­craft-car­ri­er-gor­shkov-to-be­gin-fi­nal-ac­cep­tan­ce-tri­als-10534578.
html (1.9.2013)
19 Da­vid M. Ma­lo­ne, op.cit., p. 236.
20 http://in­di­a­in­bu­si­ness.nic.in/tra­de/tra­de_com­mer­cial_re­la­tion.html (1.9.2013)
21 Harsh V. Pant, ibid, p. 48; Da­vid M. Ma­lo­ne, op.cit., p. 239-240.
22 „ संयुक्त राष्ट्र सुरक्षा परिषद के स्थायी सदस्य बनने की भारत की दावेदारी
का रूस समर्थन करता है“ http://hin­di.ru­vr.ru/2011/12/17/62402143/
(1.9.2013)
23 „एससीओ में जल्द शामिल हो भारत-पाक“ http://www.ja­gran.com/news/world-
rus­sia-wants-in­dia-pa­ki­stan-in-sco-9243853.html (1.9.2013)

261
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ду си­риј­ске кри­зе и иран­ског пи­та­ња ин­диј­ски став је мно­го

бли­жи ру­ском не­го аме­рич­ком ста­ву.
Ин­ди­ја за­јед­но са дру­гим чла­ни­ца­ма БРИКС-а за­го­ва­
ра став да ре­ше­ње си­риј­ске кри­зе ис­кљу­чу­је при­ме­ну си­ле и
да не­за­ви­сност, су­ве­ре­ност, је­дин­ство и те­ри­то­ри­јал­ни ин­
те­гри­тет сва­ке зе­мље мо­ра би­ти по­што­ван, док се у по­гле­ду
Ира­на ис­ти­че да ни­ка­кав кон­фликт не до­ла­зи у об­зир, јер
би он имао стра­шне по­сле­ди­це ко­је ни­с у у ин­те­ре­с у зе­ма­ља
БРИКС.24 Став Ин­ди­је пре­ма Си­ри­ји се нај­бо­ље мо­же ви­де­ти
у об­ја­шње­њу ин­диј­ског гла­са у ве­зи Ре­зо­лу­ци­је Скуп­шти­не
УН ко­ју је ини­ци­рао Ка­тар од стра­не ин­диј­ског ам­ба­са­до­ра
Ашо­ка Ку­ма­ра Му­кер­џи­ја. На­им ­ е, та ре­зо­лу­ци­ја је осу­ди­ла
Аса­да и при­зна­ла си­риј­ску опо­зи­ци­ју као је­ди­ног ле­ги­тим­ног
по­ли­тич­ког пред­став­ни­ка Си­ри­је. Ам­ба­са­дор је од­го­во­рио да
је је­ди­но на си­риј­ском на­ро­ду да од­лу­чи ко је си­риј­ски ле­ги­
ти­ман пред­став­ник и све су­прот­но би био опа­сан пре­се­дан
на ко­ји Ин­ди­ја не мо­же да при­ста­не. Уни­ла­те­рал­не ак­ци­је би
са­мо по­гор­ша­ле ства­ри и до­при­не­ле ши­ре­њу кон­флик­та ван
гра­ни­ца Си­ри­је. По­др­жа­ва­ње са­мо опо­зи­ци­је и изо­ла­ци­ја
Аса­да не до­при­но­се ре­ше­њу.25 Иако је Ин­ди­ја оста­ла уз­др­жа­
на, ово ре­зо­но­ва­ње не од­сту­па од ста­ва Ру­си­је и Ки­не ко­је су
гла­са­ле про­тив ре­зо­лу­ци­је.
Тач­но је да је Ин­ди­ја гла­са­ла 2006. го­ди­не у Ме­ђу­на­род­
ној аген­ци­ји за ну­кле­ар­ну енер­ги­ју (ИАЕА) за то да се по­на­
ша­ње Ира­на пре­и­спи­та на Са­ве­т у без­бед­но­сти. Aли на­кон
што је СБ из­гла­сао санк­ци­је Ира­ну кра­јем те го­ди­не, Ин­ди­ја
(чак за раз­ли­ку од Ру­си­је и Ки­не) ни­је тра­жи­ла од Ира­на да
се екс­пли­цит­но оба­ве­же да ће по­што­ва­ти од­ред­бе Уго­во­ра о
не­ши­ре­њу ну­кле­ар­ног на­о­ру­жа­ња, већ је став по­во­дом тих
санк­ци­ја из­не­ла у та­ко уви­је­ној фор­ми да је сви­ма из­гле­да­ло
као да Ин­ди­ја у ства­ри бра­ни иран­ске по­ступ­ке.26 Без об­зи­ра
што је ова­ко гла­са­ла у ИАЕА на под­сти­цај САД-а, ра­ди се о

24 Rup Na­rayan Das, „The BRICS New Del­hi Sum­mit: The Way For­ward“, In­dian
Fo­re­ign Af­fa­irs Jo­ur­nal, Vol. 7, No. 2, April–Ju­ne 2012, p. 201.
25 „In­dia’s ex­pla­na­ti­on of vo­te de­li­ve­red by Am­bas­sa­dor Aso­ke Ku­mar Mu­ker­ji,
Per­ma­nent Re­pre­sen­ta­ti­ve at the Uni­ted Na­ti­ons Ge­ne­ral As­sembly - Re­so­lu­tion
on Syria on May 15, 2013“ http://www.un.int/in­dia/2013/pmi36.pdf (2.9.2013)
26 Harsh V. Pant, op. cit, p. 126.

262
Марко Пејковић ГЕОПОЛИТИКА ИНДИЈЕ У ЕВРОАЗИЈСКОМ ...

чи­стом qu­id pro quo ма­не­вру ко­јим је Дел­хи же­лео да убр­за

усва­ја­ње уго­во­ра о ну­кле­ар­ној са­рад­њи са САД у Кон­гре­с у.
То је део на­по­ра да се ре­ша­ва­ње про­бле­ма са Ки­ном де­ли­мич­
но од­ви­ја и игра­њем на аме­рич­ку кар­т у.
Иако је Ин­ди­ја за по­след­ње две го­ди­не до­не­кле сма­њи­ла
увоз наф­те из Ира­на, а што је на­док­на­ди­ла уво­зом из Ла­тин­
ске Аме­ри­ке та­ко­ђе на на­го­вор Ва­шинг­то­на, она је са Ира­
ном раз­ви­ла низ про­је­ка­та ко­ји ће зна­чи­ти још чвр­шћу ве­зу
не­го што то сим­бо­ли­ше пу­ки увоз си­ро­ве наф­те. Је­дан та­кав
про­је­кат је из­град­ња лу­ке Ча­ба­хар у ју­го­и­сточ­ном Ира­ну ко­
ју фи­нан­си­ра Ин­ди­ја. Ода­тле је до Ав­га­ни­ста­на и цен­трал­не
Ази­је пред­ви­ђе­на из­град­ња же­ле­зни­це ко­ја ће Ин­ди­ји омо­гу­
ћи­ти при­лаз тим ре­ги­о­ни­ма без па­ки­стан­ског тран­зи­та. Иако
Иран и Ин­ди­ја то ни­с у ис­та­кли у офи­ци­јел­ном са­оп­ште­њу,
не­ма сум­ње да про­је­кат пред­ви­ђа ве­зу лу­ке Ча­ба­хар са Се­ми­
па­ла­тин­ском у Ру­си­ји.27 На тај на­чин ће Ин­ди­ја „без по­сред­
ни­ка“ има­ти до­дир са про­сто­ром Хар­тлен­да. У сред­њој Ази­ји
би на тај на­чин мо­гло до­ћи до „су­во­зем­ног“ кон­так­та Ин­ди­је
и Ру­си­је. Тан­ви Ма­дан ис­ти­че да Ин­ди­ја же­ли да бу­де део „но­
ве ве­ли­ке игре“ у цен­трал­ној Ази­ји, али и да је све­сна чи­ње­
ни­це да јој за та­ко не­што тре­ба са­рад­ња са Ру­си­јом или ба­рем
пре­ћут­ни ру­ски при­ста­нак.28 Дру­ги про­је­кат је наф­то­вод из
Ира­на ко­ји је већ сти­гао до гра­ни­це Па­ки­ста­на. Ин­ди­ја је на­
ја­ви­ла укљу­чи­ва­ње у овај про­је­кат и ми­ни­стар спољ­них по­
сло­ва Сал­ман Кхур­шид је из­ја­вио да је то пи­та­њу у вр­ху ли­сте
при­ор ­ и­те­та Дел­хи­ја .29 САД су пред­ло­жи­ле Ин­ди­ји да од­ба­
ци ову са­рад­њу са Ира­ном у ко­рист ТА­ПИ наф­то­во­да ко­ји
би ишао из Турк­ме­ни­ста­на пре­ко Ав­га­ни­ста­на за Па­ки­стан
и Ин­ди­ју, а што би за до­дат­ни циљ има­ло скре­та­ње де­ла га­со­
вод­них мре­жа ка ју­гу ка­ко би се сма­њио ути­цај ру­ског тран­
зи­та.30 Ин­ди­ја је при­хва­ти­ла ову иде­ју, али је у ме­ђу­вре­ме­ну

27 „How In­dia de­alt with Iran wit­ho­ut tre­a­ding on U.S. to­es“ http://www.the­hin­du.
com/news/na­ti­o­nal/how-in­dia-de­alt-with-iran-wit­ho­ut-tre­a­ding-on-us-to­es/ar­tic­
le4715350.ece (2.9.2013)
28 На­ве­де­но пре­ма: Da­vid M. Ma­lo­ne, op. cit., pp. 240-241.
29 „विदेश नीति पर जनता की भागीदारी बढ़ाने की जरूरत: खुर्शीद“ http://www.
des­hband­hu.co.in/new­sde­ta­il/185740/1/20 (2.9.2013)
30 Da­vid M. Ma­lo­ne, op. cit., p. 241.

263
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

у раз­го­во­ри­ма са Ка­зах­ста­ном из­ра­зи­ла же­љу да се наф­то­вод

про­ши­ри у нај­ско­ри­јем пе­ри­о­ду на Ка­зах­стан (члан ОДКБ-а
и Евро­а­зиј­ског са­ве­за), а ка­сни­је и на Ру­си­ју.31

ИНДИЈСКО-АМЕРИЧКИ ОДНОСИ:
РЕАЛПОЛИТИЧКА САРАДЊА И ГЕОПОЛИТИЧКИ ЈАЗ

Иако је би­ло не­ко­ли­ко ал­тер­на­тив­них по­ку­ша­ја ко­ји­ма би

се мо­гло об­ја­сни­ти ин­диј­ско-аме­рич­ко збли­жа­ва­ње у по­след­
њој де­це­ни­ји, ве­ли­ка ве­ћи­на ана­ли­ти­ча­ра сма­тра да је оки­дач
за овај фе­но­мен би­ла Ки­на.32 Вр­то­гла­ви раст ове зе­мље у по­
след­ње три де­це­ни­је и прог­но­зе да ће у на­ред­ним де­це­ни­ја­ма
ова зе­мља пре­сти­ћи САД, на­ве­ли су Ва­шинг­тон да по­ку­ша да
са (ју­го)ис­точ­ним зе­мља­ма Ази­је ко­је се гра­ни­че или су бли­
зу Ки­не скло­пи са­вез ко­ји би об­у­здао ки­не­ску моћ.33 У том
све­тлу је 2005. го­ди­не при­ли­ком по­се­те То­ки­ју, та­да­шња аме­
рич­ка др­жав­на се­кре­тар­ка Кон­до­ли­за Рајс, из­ја­ви­ла да Ки­на у
ис­точ­но­а­зиј­ском ре­ги­о­ну мо­же да игра по­зи­тив­ну уло­гу са­мо
у кон­тек­сту „де­мо­крат­ског са­ве­за“ САД, Ја­па­на, Ју­жне Ко­ре­је
и Ин­ди­је.34 Ве­ћи­на зе­ма­ља у том ре­ги­о­ну ко­је са не­ла­го­дом
пра­те раст Ки­не има гра­нич­не спо­ро­ве на мо­ру са Пе­кин­гом
и/или те­шку исто­ри­ју ме­ђу­соб­них ин­ва­зи­ја и кр­ва­вих ра­то­ва
(Ви­јет­нам, Ја­пан, Ју­жна Ко­ре­ја). Та чи­ње­ни­ца од­лич­но слу­жи
Аме­ри­ци да спро­во­ди је­дан од основ­них ге­о­по­ли­тич­ких ци­
ље­ва ко­је она има као по­мор­ска си­ла број је­дан, а то је спре­
ча­ва­ње да се це­ла Евро­а­зи­ја или је­дан њен зна­ча­јан део ста­ви
под до­ми­на­ци­ју јед­не од др­жа­ва ко­је се на­ла­зе на евро­а­зиј­
ском про­сто­ру.35 Не­ак­тив­ност у том сме­ру би зна­чи­ла си­гу­
ран пад САД са свет­ске по­зор­ни­це ве­ли­ких си­ла.

31 „In­dia-Ka­zakh pi­pe­li­ne can ex­tend to Rus­sia“ http://www.the­hin­du.com/news/na­

ti­o­nal/in­di­a­ka­zakh-pi­pe­li­ne-can-ex­tend-to-rus­sia/ar­tic­le4479632.ece (3.9.2013)
32 Anja­li Ghosh, „The New In­dia-US Re­la­ti­on­ship“, in: In­dia’s Fo­re­ign Po­licy (ed:
Anja­li Ghosh et al.), Pe­ar­son Edu­ca­tion, New Del­hi, 2007, p.138.
33 Rup Na­rayan Das, In­dia-Chi­na Re­la­ti­ons – A New Pa­ra­digm, In­sti­tu­te for De­fen­
ce Stu­di­es and analyses, New Del­hi, 2013 , pp. 93-94.
34 Ibid, p. 94.
35 H.J. Mac­kin­der, op. cit., p. 92.

264
Марко Пејковић ГЕОПОЛИТИКА ИНДИЈЕ У ЕВРОАЗИЈСКОМ ...

Ме­ђу­тим, Ин­ди­ја има дру­га­чи­ји кал­ку­лус и од САД и од

оста­лих ис­точ­но­а­зиј­ских др­жа­ва. Она не­ма ге­о­по­ли­тич­ких
аспи­ра­ци­ја да по­мор­ски об­у­зда­ва Ки­ну као САД, ни­ти има
тра­у­ма­тич­на рат­на ис­ку­ства из про­шло­сти. Пре гра­нич­ног
су­ко­ба из 1962. го­ди­не. Ин­ди­ја и Ки­на ни­ка­да ни­с у ра­то­ва­ле
из­ме­ђу се­бе. Ти­бет­ска ви­со­ра­ван и ви­со­ки хи­ма­лај­ски вр­хо­
ви су спре­чи­ли мо­гућ­ност тран­спор­та ве­ли­ких ар­ми­ја, тј. ин­
ва­зи­је из прав­ца Ин­ди­је или Ки­не, за раз­ли­ку од про­ход­ни­
јих кла­на­ца Хин­ду­ку­ша. Да­кле, је­ди­ни спор Ин­ди­је и Ки­не је
спор у ве­зи гра­ни­це ко­ји је на­сле­ђен из ко­ло­ни­јал­ног пе­ри­о­да
„не­спрет­но­шћу“ Бри­та­на­ца да са ки­не­ским цар­ством ре­гу­ли­
шу раз­гра­ни­че­ње. Док се пи­та­ње гра­ни­це не ре­ши, из­ве­сно је
да ће обе зе­мље, по­ред ди­пло­мат­ских пре­го­во­ра, ко­ри­сти­ти
и ре­ал­по­ли­тич­ке кар­те. Од­но­си са САД су си­гур­но у том по­
гле­ду нај­ја­чи адут Ин­ди­је, на­ро­чи­то на­кон што је до­шло до
ото­пља­ва­ња од­но­са Мо­скве и Пе­кин­га.
Чак је и је­ди­на све­тла стра­ни­ца у од­но­си­ма Ин­ди­је и САД
у Хлад­ном ра­т у ве­за­на за ки­не­ско-ин­диј­ски су­коб 1962. го­ди­
не, ка­да је САД ста­ла на стра­ну Ин­ди­је, по­што су та­да аме­
рич­ко-ки­не­ски од­но­си би­ли нај­сла­би­ји. На­кон Хлад­ног ра­
та, због сла­бе Ру­си­је ко­ја је по­кле­кла пред при­ти­ском САД
да пре­ки­не ра­ни­је до­го­во­ре­не ис­по­ру­ке оруж­ја Њу Дел­хи­ју и
због про­ти­вље­ња Мо­скве ну­кле­ар­ном ста­т у­с у Ин­ди­је, као и
но­вих ру­ско-ки­не­ских од­но­са и мла­ког ру­ског др­жа­ња пре­ма
му­џа­хе­ди­ни­ма у Ав­га­ни­ста­ну чи­ја је моћ бри­ну­ла Њу Дел­хи,
Ин­ди­ја се отва­ра ка САД и са њом др­жи пр­ве вој­не ве­жбе
1992. го­ди­не.36 Ипак, ну­кле­ар­не ам­би­ци­је Ин­ди­је су бр­зо вра­
ти­ле од­но­се на ста­ру ста­зу и не­по­ве­ре­ње је до­сти­гло вр­ху­
нац 1998. го­ди­не, на­кон успе­шног ну­кле­ар­ног те­ста Пок­хран
II, ка­да је Ва­шинг­тон, за раз­ли­ку од Мо­скве, увео еко­ном­ске
санк­ци­је Ин­ди­ји, а сли­чан гест је би­ла и аме­рич­ка осу­да успе­
шног те­ста IRBM Аг­ни II ра­ке­те са ну­кле­ар­ним бо­је­вим гла­
ва­ма ко­ју је Ин­ди­ја лан­си­ра­ла 1999. го­ди­не.37

36 Ab­hi­jit Ghosh, „In­dia and Rus­sia: To­wards New Stra­te­gic Re­la­ti­ons“, in: In­dia’s
Fo­re­ign Po­licy (ed: Anja­li Ghosh et al.), Pe­ar­son Edu­ca­tion, New Del­hi, 2007, p.
160.
37 Ibid, pp. 172, 174.

265
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ото­пља­ва­ње од­но­са је по­че­ло на­кон те­ро­ри­стич­ких на­па­

да на Њу Јорк и ин­диј­ски пар­ла­мент 2001. го­ди­не. На­кон тих
до­га­ђа­ја, аме­рич­ка ад­ми­ни­стра­ци­ја је по­ста­ла осе­тљи­ви­ја за
пи­та­ња те­ро­ри­зма. Сто­га је ста­ви­ла на ли­сту те­ро­ри­стич­
ких две глав­не ор­га­ни­за­ци­је ко­је су де­ло­ва­ле из Па­ки­ста­на
као што су Ла­шкар-е-Та­и­ба и Џа­иш-e-Му­ха­мед, на­кон што
је тра­жи­ла од Исла­ма­ба­да да пре­ста­не са то­ле­ри­са­њем пре­
ко­гра­нич­них упа­да ми­ли­тант­них гру­па пре­ма ин­диј­ској те­
ри­то­ри­ји.38 Уза­јам­ни опрез иза­зван те­ро­ри­змом је био од­ли­
чан по­вод да се от­поч­не са са­рад­њом у обла­сти без­бед­но­сти.
Ин­ди­ја је са Аме­ри­ком, Аустра­ли­јом, Ја­па­ном и Син­га­пу­ром
2007. го­ди­не одр­жа­ла вој­не ве­жбе у Ин­диј­ском оке­а­ну и исте
го­ди­не са САД пот­пи­са­ла спо­ра­зум о са­рад­њи у обла­сти ци­
вил­не ну­кле­ар­не енер­ги­је. Али, иако су ово зна­ци ко­ји све­до­
че о бо­љит­ку у од­но­си­ма са др­жа­ва­ма ко­је би да ба­лан­си­ра­ју
Ки­ну, тврд­ња да је Ин­ди­ја пре­шла у „ан­ти-ки­не­ски камп“ не
сто­ји, јер је Ин­ди­ја је те исте 2007. го­ди­не одр­жа­ла и вој­ну
ве­жбу са Ки­ном.39 Ипак, нај­ве­ћи до­мет ин­диј­ско-аме­рич­ки
од­но­си су по­сти­гли у сфе­ри тр­го­ви­не. САД су дру­ги уво­зник
ин­диј­ске ро­бе и пе­ти по ре­ду из­во­зник соп­стве­не ро­бе за Ин­
ди­ју то­ком 2012. го­ди­не.40
Ра­зи­ла­же­ња ле­же у ви­зи­ја­ма ко­је САД и Ин­ди­ја има­ју у по­
гле­ду струк­т у­ре ме­ђу­на­род­ног си­сте­ма. Док се Ин­ди­ја за­ла­же
за мул­ти­по­лар­ни свет,41 САД же­ле уни­по­ла­ран свет. Раз­ли­
ка је и у ви­ђе­њу ху­ма­ни­тар­них ин­тер­вен­ци­ја без одо­бре­ња
СБ УН. Ин­ди­ја не по­др­жа­ва ин­тер­вен­ци­је САД-а у Ју­го­сла­
ви­ји, Ира­ку, Ли­би­ји.42 Већ је на­ве­де­но ин­диј­ско про­ти­вље­ње
ин­тер­вен­ци­ји у Си­ри­ји. Ин­те­ре­сант­но је да у Ин­ди­ји по­сто­
ји оп­шти по­ли­тич­ки кон­сен­зус око спољ­не по­ли­ти­ке. Је­дан
38 Da­vid M. Ma­lo­ne, op. cit., p. 168.
39 Ibid, pp. 139, 169, 170.
40 http://in­di­a­in­bu­si­ness.nic.in/tra­de/tra­de_com­mer­cial_re­la­tion.html (5.9.2013)
41 http://mea.gov.in/bi­l a­t e­r al-do­c u­m ents.htm?dtl/19158/Fo­u rth+BRICS+Sum­
mit++Del­hi+Dec­la­ra­tion (5.9.2013)
42 Ab­hi­jit Ghosh, op. cit., p. 174; Da­vid M. Ma­lo­ne, op. cit., p. 188; „लीबिया के
संबंध में संयुक्त राष्ट्र सुरक्षा परिषद का संकल्प - मतदान के संबंध में
भारत का स्पष्टीकरण“ http://www.mea.gov.in/press-re­le­a­ses-hi.htm?dtl/639/
UNSC+re­so­lu­tion+on+Libya++In­di­as+Ex­pla­na­ti­on+of+Vo­te (5.9.2013);

266
Марко Пејковић ГЕОПОЛИТИКА ИНДИЈЕ У ЕВРОАЗИЈСКОМ ...

од во­ђа во­де­ће опо­зи­ци­о­не Бха­ра­ти­ја Џан­та Пар­ти­је Џа­

швант Син­ха и бив­ши ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва, го­во­ре­ћи
у кон­тек­сту мо­гу­ћег аме­рич­ког на­па­да на Си­ри­ју, ре­као је у
до­њем до­му ин­диј­ског пар­ла­мен­та - Лок Саб­хи, да ни­ко не­ма
пра­во да из­и­гра­ва свет­ског по­ли­цај­ца и да би ин­диј­ска вла­да
тре­ба­ло да се ус­про­ти­ви за­пад­ном дик­та­т у.43 Не­с ум­њи­во да
Ин­ди­ју бри­не мо­гућ­ност да се вој­ном ин­тер­вен­ци­јом САД у
Си­ри­ји си­т у­а­ци­ја де­ста­би­ли­зу­је и су­коб пре­ли­је на Бли­ски
Ис­ток, што би иза­зва­ло раст це­на наф­те, а мо­жда и до­ла­зак
исла­ми­стич­ких гру­па на власт у ре­ги­о­ну. Та­кав сце­на­рио би
мно­го те­же по­го­дио Ин­ди­ју не­го САД из про­стог раз­ло­га
што је Аме­ри­ка за­шти­ће­на оке­а­ни­ма од свих не­ста­бил­но­сти
у Евро­а­зи­ји, док је Бли­ски Ис­ток у су­сед­ству Ин­ди­је.

ИНДИЈА И КИНА: ДВА МИЛЕНИЈУМА ДОБРИХ

ОДНОСА, ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ЛОШИХ ОДНОСА И ДВЕ
ДЕЦЕНИЈЕ ПОНОВНОГ УПОЗНАВАЊА

Од­но­си Ин­ди­је и Ки­не се­жу да­ле­ко у про­шлост. Џа­ва­хар­

лал Не­хру пи­ше о до­ла­ску у Ки­ну ин­диј­ског уче­ња­ка Каш­ја­па
Ма­тан­ге на по­зив ки­не­ског ца­ра Минг Ти­ја 67 г.н.е, а што је
био за­ма­јац да се ка­сни­је у про­вин­ци­ји Ло Јанг на­се­ли пре­ко
3.000 ин­диј­ских бу­ди­стич­ких мо­на­ха чи­ме је от­по­че­ла исто­
ри­ја ин­диј­ско-ки­не­ских кул­т ур­них и ди­пло­мат­ских од­но­са.44
У сед­мом ве­ку на­кон по­врат­ка из Ин­ди­је ки­не­ског ми­сли­о­ца
Хсу­ан Чан­га у Ки­ну, из­ме­ђу ин­диј­ског вла­да­ра Хар­ша­вард­
ха­не из Ка­но­у­џа и ди­на­сти­је Танг раз­ме­ње­на су пр­ва ди­пло­
мат­ска по­слан­ства да би се пе­ри­о­дич­ни кон­так­ти за­др­жа­ли
и у мо­гул­ско вре­ме. На­кон ин­диј­ске не­за­ви­сно­сти од­но­си су
би­ли крај­ње ср­дач­ни. Та фа­за у од­но­си­ма Њу Дел­хи­ја и Пе­
кин­га је озна­че­на кри­ла­ти­цом „Ин­диј­ци и Ки­не­зи су бра­ћа“
(hin­di chi­ni bhai – bhai /हिंदी चीनी भाई – भाई/). Не­хру је од­мах
при­знао ко­му­ни­стич­ку Ки­ну 1949. го­ди­не и чак од­био по­ну­
43 „भाजपा ने सीरिया में सैन्य-हस्तक्षेप के ख़िलाफ़ भारत सरकार से कड़ी नीति
अपनाने को कहा“ http://hin­di.ru­vr.ru/2013_09_04/240698381/?bot­tom=news
(5.9.2013)
44 Ja­wa­har­lal Ne­hru, The Di­sco­very of In­dia, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­ford-New
York, 1985, pp. 192-200.

267
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ду Ва­шинг­то­на и Мо­скве да се уме­сто Ки­ни, стал­но ме­сто у

СБ УН усту­пи Ин­ди­ји, што је не­за­пам­ћен гест у ме­ђу­на­род­
ним од­но­си­ма.45 На­кон из­бе­гли­штва Да­лај Ла­ме у Ин­ди­ју, ки­
не­ског при­па­ја­ња Ти­бе­та и гра­нич­ног ра­та са Ин­ди­јом 1962.
го­ди­не, сле­де две де­це­ни­је вр­ло на­пе­тих од­но­са ко­ји по­чи­њу
да се по­пра­вља­ју по­нов­ним ус­по­ста­вља­њем ди­пло­мат­ских
од­но­са 1976. го­ди­не и по­се­том ин­диј­ског ше­фа ди­пло­ма­ти­је
Ата­ла Би­ха­ри Ваџ­па­и­ја Пе­кин­гу 1979. го­ди­не.
Пра­ви за­о­крет је до­шао тек ка­да је Ра­џив Ган­ди по­се­тио
Ки­ну 1988. го­ди­не. Тек та­да је Ин­ди­ја про­ме­ни­ла ра­ни­ји став
да не­ма са­рад­ње у дру­гим обла­сти­ма док се не ре­ши пи­та­ње
гра­ни­це и две зе­мље су то­ком те по­се­те ин­диј­ског пре­ми­је­
ра пот­пи­са­ле пр­ве спо­ра­зу­ме о са­рад­њи у обла­сти тр­го­ви­не,
раз­ме­не тех­но­ло­ги­је, кул­т у­ре и обра­зо­ва­ња.46 Иако је та­да­
шњи пре­ми­јер Ваџ­па­ји 1998. го­ди­не ис­та­као да је ки­не­ска
прет­ња глав­ни раз­лог што се Ин­ди­ја од­лу­чи­ла на ула­зак у
ну­кле­ар­ни клуб, ки­не­ска аутор­ка Ли Ли (ра­ди на Ки­не­ском
ин­сти­т у­т у за са­вре­ме­не ме­ђу­на­род­не од­но­се и док­то­ри­ра­ла
у Ин­ди­ји), твр­ди да је ан­ти­ки­не­ска ре­то­ри­ка у то вре­ме би­ла
са­мо пу­ки ма­не­вар да се убла­жи мо­мен­тал­на ре­ак­ци­ја САД-а
и дру­гих за­пад­них зе­ма­ља, те за­ма­ски­ра­ју пра­ве на­ме­ре Њу
Дел­хи­ја. То се ви­ди и по то­ме што је убр­зо на­кон то­га Ин­ди­ја
јав­но и ви­ше пу­та по­но­ви­ла да не ви­ди Ки­ну као прет­њу и
да се на­да да­љем раз­во­ју при­ја­тељ­ских од­но­са.47 Две зе­мље
су већ пре то­га пот­пи­са­ле спо­ра­зу­ме ко­ји­ма су ус­по­ста­вље­
ни ме­ха­ни­зми за одр­жа­ва­ње ми­ра и гра­ђе­ња по­ве­ре­ња дуж
спор­них под­руч­ја, 2003. го­ди­не су две мор­на­ри­це из­во­ди­ле
пр­ве за­јед­нич­ке ве­жбе, а 2006. го­ди­не је до­го­во­ре­на раз­ме­на
вој­ног пер­со­на­ла и струч­ња­ка.48 Еко­ном­ска раз­ме­на је у пу­
ном за­ма­ху. Ки­на је пр­ва зе­мља у све­т у по ко­ли­чи­ни уво­за
у Ин­ди­ју и тре­ћа по ре­ду др­жа­ва ко­ја је из­во­зно тр­жи­ште за
ин­диј­ске про­из­во­де.49
45 Da­vid M. Ma­lo­ne, op. cit., p. 155.
46 Li Li, „In­dia’s Se­cu­rity Con­cept and Its Chi­na Po­licy in the Post-Cold War Era“,
Chi­ne­se Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Po­li­tics, Vol. 2, 2008, p. 246.
47 Ibid, p. 244.
48 Ibid, p. 250.
49 http://in­di­a­in­bu­si­ness.nic.in/tra­de/tra­de_com­mer­cial_re­la­tion.html (7.9.2013)

268
Марко Пејковић ГЕОПОЛИТИКА ИНДИЈЕ У ЕВРОАЗИЈСКОМ ...

Ме­ђу­тим, без об­зи­ра што је рад на ста­би­ли­зо­ва­њу гра­ни­це

стал­но у то­ку, с вре­ме­на на вре­ме до­ла­зи до ин­ци­де­на­та ка­
да на по­је­ди­ним сек­то­ри­ма ма­њи ки­не­ски вој­ни од­ре­ди, по
ту­ма­че­њу ин­диј­ске стра­не, пре­ђу ли­ни­ју ак­т у­ел­ног раз­гра­ни­
че­ња (sta­tus quo гра­ни­цу) да би се по­сле по­чет­них тен­зи­ја по­
ву­кли. Ки­на је Ин­диј­ци­ма из Ка­шми­ра из­да­ва­ла, а они­ма из
Ару­на­хал Пра­де­ша (хи­ма­лај­ске ин­диј­ске др­жа­ве уз гра­ни­цу
са Ки­ном на ис­то­ку Ин­ди­је) још из­да­је за­себ­не ви­зе ко­је се
раз­ли­ку­ју од оних ко­је се из­да­ју оста­лим Ин­диј­ци­ма. Ки­на
Ару­на­хал Пра­деш још увек др­жи за спор­ну те­ри­то­ри­ју, ма­да
је то у ства­ри убла­жен став, јер је још од ра­та из 1962. го­ди­не
Ки­на твр­ди­ла да је та ин­диј­ска фе­де­рал­на др­жа­ва нео­дво­ји­
ви део Ки­не и од­би­ја­ла да љу­ди­ма ода­тле из­да­је би­ло ка­кве
ви­зе. Ин­ди­ју још увек бри­ну ки­не­ски од­но­си са Па­ки­ста­ном,
ма­да је Ки­на од­лу­чи­ла још од Кар­гил­ског ра­та Ин­ди­је и Па­
ки­ста­на 1999. го­ди­не да за­у­зме не­у ­тра­лан став у ве­зи Ка­шми­
ра.50 Али, ки­не­ско-па­ки­стан­ски са­вез ва­ља по­сма­тра­ти са­мо
у кон­тек­сту ин­диј­ско-ки­не­ског гра­нич­ног спо­ра. Са­вез Исла­
ма­бад-Пе­кинг је на­стао на­кон гра­нич­ног ра­та 1962. го­ди­не.
Ки­на ван тог кон­тек­ста не­ма ин­те­рес да ко­чи при­мат Ин­ди­је
у ју­жној Ази­ји. Бо­љим од­но­си­ма не по­ма­же ни чи­ње­ни­ца да
Ки­на, за раз­ли­ку од Ру­си­је и САД, не да­је екс­пли­цит­ну по­др­
шку Њу Дел­хи­ју за стал­но ме­сто у СБ УН.
Ин­диј­ски струч­ња­ци већ го­во­ре о „ме­ком ба­лан­си­ра­њу“
Ки­не од стра­не Ин­ди­је уз по­моћ САД-а. Ра­ди се о се­лек­тив­
ном ни­ве­ли­са­њу од­но­са у том тро­у­глу уз за­др­жа­ва­ње стра­
те­шке ауто­но­ми­је у од­лу­чи­ва­њу, без би­ло ка­квог сту­па­ња у
са­вез са јед­ном од др­жа­ва у тро­у­глу про­тив тре­ће.51 Не тре­ба
за­бо­ра­ви­ти ни чи­ње­ни­цу да је Ки­на по­ред то­га што је ве­ли­ка
си­ла са ко­јом Ин­ди­ја, по Ме­но­ну, же­ли да има до­бре од­но­се,
исто­вре­ме­но и њен су­сед. Да­кле, до­бри од­но­си са Ки­ном су
con­di­tio si­ne qua non оп­стан­ка и раз­во­ја Ин­ди­је. Од­но­си Ин­
ди­је и Ки­не мо­гу се нај­бо­ље об­ја­сни­ти као „игра уве­ра­ва­ња“
те­о­ри­је ра­ци­о­нал­ног из­бо­ра. По­сто­је две до­ми­нант­не стра­те­
50 Da­vid M. Ma­lo­ne, op. cit., p. 146.
51 Vi­nod Khan­na, „In­dia’s Soft Ba­lan­cing with Chi­na and the US in the Twenty-first
Cen­tury“, In­dian Fo­re­ign Af­fa­irs Jo­ur­nal, Vol. 6, No. 3, July-Sep­tem­ber 2011, p.
295; Rup Na­rayan Das, op. cit., pp. 104-105.

269
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ги­је за обе зе­мље – са­рад­ња и су­коб. Ве­ће су ко­ри­сти за обо­

је ако по­сто­ји ко­о­пе­ра­ци­ја, али фак­тор ко­ји ути­че на из­бор
стра­те­ги­је је уве­ре­ње пр­вог игра­ча у на­ме­ре дру­гог. Ако пр­ви
ми­сли да је дру­ги спре­ман на ул­ти­ма­тив­ни су­коб, он ће од­мах
по­че­ти да из­бе­га­ва са­рад­њу, јер ће из­гу­би­ти мно­го ви­ше, ако
се са­мо дру­га стра­на спре­ма на су­коб. А ако има уве­ре­ње да
су ње­не на­ме­ре до­бре, он­да ће и он по­сту­па­ти са­рад­нич­ки.
Ронг Јинг са пе­кин­шког Ки­не­ског ин­сти­т у­та за ме­ђу­на­род­не
сту­ди­је сма­тра да ће од­но­си ових зе­ма­ља пре све­га за­ви­си­ти
од ме­ха­ни­за­ма ко­ји ја­ча­ју по­ве­ре­ње, би­ло да је реч о при­вре­
ди, вој­ној или кул­т ур­ној са­рад­њи.52

Mar­ko Pej­ko­vic
THE GE­O­PO­LI­TICS OF IN­DIA
IN THE EURA­SIAN CON­TEXT

Re­su­me

This pa­per will analyze the ge­o­po­li­tics of In­dia. The un­der­

stan­ding of con­tem­po­rary ge­o­po­li­ti­cal pro­ces­ses of the eura­
sian soil is not pos­si­ble wit­ho­ut con­si­de­ring the ge­o­po­li­tics
of In­dia. Al­so, con­tem­po­rary ge­o­po­li­ti­cal re­se­arch is in­com­
pre­hen­si­ve wit­ho­ut ta­king in­to ac­co­unt so­me hi­sto­ri­cal and
ge­o­grap­hi­cal co­or­di­na­tes. The­re­fo­re, the pa­per be­gins with
an over­vi­ew of a ge­o­po­li­ti­cal ten­den­ci­es in the In­dia’s hi­
story un­til In­dia’s in­de­pen­den­ce in 1947, and the po­si­tion
which So­uth Asia oc­cu­pi­es in the clas­si­cal ge­o­po­li­ti­cal con­
cepts. Three suc­ces­si­ve parts of the pa­per are de­di­ca­ted to the
In­dia’s re­la­ti­ons with three ot­her key ge­o­po­li­ti­cal players in
Eura­sia – Rus­sia, USA and Chi­na.
Key words: ge­o­po­li­tics of In­dia, In­dia, So­uth Asia, Eura­sia,
non-alig­nment

52 Rong Ying, „Chi­na-In­dia Re­la­ti­ons: New Star­ting Po­int and New Fra­me­work“
http://www.ci­is.org.cn/en­glish/2011-08/10/con­tent_4395790.htm (7.9.2013)

270
Марко Пејковић ГЕОПОЛИТИКА ИНДИЈЕ У ЕВРОАЗИЈСКОМ ...

Мар­ко Пе­й­ко­вич
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ИН­ДИИ В КОН­ТЕК­С ТЕ ЕВРА­ЗИИ

Ре­зю­ме

В этой ста­тье рас­сма­три­ва­ет­ся ге­о­по­ли­ти­ка Ин­дии.

По­ни­ма­ние ак­ту­а­ль­ных ге­о­по­ли­ти­че­ских про­цес­сов на
евра­зи­й­ской по­чве не­во­змо­жно без ана­ли­за ге­о­по­ли­ти­
ки Ин­дии. Так­же, со­вре­мен­ное ге­о­по­ли­ти­че­ское ис­сле­
до­ва­ние не­пол­но­цен­но без учи­ты­ва­ния исто­ри­че­ских
и ге­о­гра­фи­че­ских па­ра­ме­тров. Сле­до­ва­те­ль­но, ста­
тья на­чи­на­ет с об­зо­ром ге­о­по­ли­ти­че­ских тен­ден­ций
в ис­то­рии Ин­дии до ин­ди­й­ской не­за­ви­си­мо­сти в 1947-
ом го­ду, и по­зи­ции ко­то­рую за­ни­ма­ет ре­ги­он Южной
Азии в клас­си­че­ских ге­о­по­ли­ти­че­ских кон­цеп­тах. Три
по­сле­до­ва­те­ль­ных ча­сте­й­ста­тьи по­свя­щ­е­ны от­но­
ше­ни­я­ми Ин­дии с тре­мя клю­че­вы­ми игро­ка­ми в Евра­
зии – Рос­сие, США и Ки­та­ем.
Клю­че­вые сло­ва: ге­о­по­ли­ти­ка Ин­дии, Ин­дия, Южная
Азия, Евра­зия, не­при­со­е­ди­не­ние

Ли­те­ра­т у­ра

Ghosh, Anja­li, „The New In­dia-US Re­la­ti­on­ship“, in: In­dia’s Fo­re­ign Po­
licy (ed: Anja­li Ghosh et al.), Pe­ar­son Edu­ca­tion, New Del­hi,
2007.
Ghosh, Ab­hi­jit, „In­dia and Rus­sia: To­wards New Stra­te­gic Re­la­ti­ons“, in:
In­dia’s Fo­re­ign Po­licy (ed: Anja­li Ghosh et al.), Pe­ar­son Edu­
ca­tion, New Del­hi, 2007.
Ду­гин, Алек­сан­дар, Осно­вы ге­о­по­ли­ти­ки, АРК­ТО­ГЕЯ, Мо­сква,
2000.
Stein, Bur­ton, A Hi­story of In­dia, Wi­ley-Blac­kwell, Chic­he­ster, 2010.
Khan­na, Vi­nod, „In­dia’s Soft Ba­lan­cing with Chi­na and the US in the
Twenty-first Cen­tury“, In­dian Fo­re­ign Af­fa­irs Jo­ur­nal, Vol. 6,
No. 3, July-Sep­tem­ber 2011.
Chap­man, Gra­ham p., The Ge­o­po­li­tics of So­uth Asia – From Early Em­pi­
res to the Nuc­le­ar Age, As­hga­te, 2009.

271
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ma­lo­ne, Da­vid M., Do­es the Elep­hant Dan­ce – Con­tem­po­rary In­dian Fo­
re­ign Po­licy, Ox­ford Uni­ver­sity Press, New York, 2011..
कौटलीयम्, अर्थशास्त्रं, महामहोपाध्यायेन गणपतिशास्त्रिणा
विरचितया श्रिमूलाख्यया व्याख्यया समुपेतम् तेनैवं संशोधितं,
तच्च अत्यन्तशयने महामहिमश्रीमूलकरामवर्मकुलशेख
रमहाराजशासनेन राजकीयमुद्रणयन्त्रालये तदध्यक्षेण
मुद्रयित्वा प्रकाशितम् , क्रैस्ताब्दः १९२४.
Li, Li, „In­dia’s Se­cu­rity Con­cept and Its Chi­na Po­licy in the Post-Cold
War Era“, Chi­ne­se Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Po­li­tics, Vol. 2, 2008.
Rup Na­rayan Das, ’’The BRICS New Del­hi Sum­mit: The Way For­ward’’,
In­dian Fo­re­ign Af­fa­irs Jo­ur­nal, Vol. 7, No. 2, April–Ju­ne 2012.
Rup Na­rayan Das, In­dia-Chi­na Re­la­ti­ons – A New Pa­ra­digm, In­sti­tu­te
for De­fen­ce Stu­di­es and analyses, New Del­hi, 2013.
Sa­ran, Syam, „Pre­sent di­men­si­ons of the In­dian fo­re­ign po­licy“, у: In­
dian Fo­re­ign Po­licy – Chal­len­ges and Op­por­tu­ni­ti­es (ed: Atish
Sin­ha, Mad­hup Moh­ta), Fo­re­ign Ser­vi­ce In­sti­tu­te, New Del­hi,
2007.
Mac­kin­der, H. J., De­moc­ra­tic ide­als and re­a­lity, Con­sta­ble and com­pany
LTD, Lon­don, 1919.
Kul­ke, Her­mann; Rot­her­mund, Di­et­mar, A Hi­story of In­dia, Ro­u­tled­ge,
Lon­don and New York, 2004.
Ne­hru, Ja­wa­har­lal, The Di­sco­very of In­dia, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­
ford-New York, 1985.
McIn­tosh, Ja­ne R., The An­ci­ent In­dus Val­ley – New Per­spec­ti­ves, ABC-
CLIO, Inc., San­ta Bar­ba­ra, 2008.
Pant, Harsh V., Con­tem­po­rary De­ba­tes in In­dian Fo­re­ign and Se­cu­rity
Po­licy, Pal­gra­ve Mac­mil­lan, New York, 2008.
Me­non, Shiv­shan­kar, In­dia’s Fo­re­ign Po­licy: The Chal­len­ges Ahead (Talk
de­li­ve­red on April 10, 2007 at ORF, N. Del­hi), Ob­ser­ver Re­se­
arch Fo­un­da­tion, New Del­hi, Vol.2, No.4, 2007.
„आइएनएस विक्रमादित्य के अंतिम परीक्षण शुरू“ http://www.ja­gran.
com/news/na­ti­o­nal-air­craft-car­ri­er-gor­shkov-to-be­gin-fi­nal-
ac­cep­tan­ce-tri­als-10534578.html
„संयुक्त राष्ट्र सुरक्षा परिषद के स्थायी सदस्य बनने की भारत
की दावेदारी का रूस समर्थन करता है“ http://hin­di.ru­vr.
ru/2011/12/17/62402143/

272
Марко Пејковић ГЕОПОЛИТИКА ИНДИЈЕ У ЕВРОАЗИЈСКОМ ...

„एससीओ में जल्द शामिल हो भारत-पाक“ http://www.ja­gran.com/

news/world-rus­sia-wants-in­dia-pa­k i­stan-in-sco-9243853.
html
„How In­dia de­alt with Iran wit­ho­ut tre­ad ­ ing on U.S. to­es“ http://www.
the­hin­du.com/news/na­ti­o­nal/how-in­dia-de­alt-with-iran-wit­
ho­ut-tre­a­ding-on-us-to­es/ar­tic­le4715350.ece
„विदेश नीति पर जनता की भागीदारी बढ़ाने की जरूरत: खुर्शीद“ http://
www.des­hband­hu.co.in/new­sde­ta­il/185740/1/20
„In­dia-Ka­zakh pi­pe­li­ne can ex­tend to Rus­sia“ http://www.the­hin­du.
com/news/na­ti­o­nal/in­di­a­ka­zakh-pi­pe­li­ne-can-ex­tend-to-rus­
sia/ar­tic­le4479632.ece
„भाजपा ने सीरिया में सैन्य-हस्तक्षेप के ख़िलाफ़ भारत सरकार
से कड़ी नीति अपनाने को कहा“ http://hin­di.ru­vr.
ru/2013_09_04/240698381/?bot­tom=news
Rong Ying, „Chi­na-In­dia Re­la­ti­ons: New Star­ting Po­int and New Fra­
me­work“ http://www.ci­is.org.cn/en­glish/2011-08/10/con­
tent_4395790.htm
http://in­di­a­in­bu­si­ness.nic.in/tra­de/tra­de_com­mer­cial_re­la­tion.html
„In­dia’s ex­pla­na­ti­on of vo­te de­li­ve­red by Am­bas­sa­dor Aso­ke Ku­mar
Mu­ker­ji, Per­ma­nent Re­pre­sen­ta­ti­ve at the Uni­ted Na­ti­ons Ge­
ne­ral As­sembly - Re­so­lu­tion on Syria on May 15, 2013“ http://
www.un.int/in­dia/2013/pmi36.pdf

273
 III
ЕВРОАЗИЈСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ:
СРПСКО ГЕОПОЛИТИЧКО
И ГЕОЕКОНОМСКО
СТАНОВИШТЕ
Миломир Степић* УДК 327::911.3(497.11)

ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ
ОСНОВЕ ЕВРОАЗИЈСКОГ ГЕОПОЛИТИЧКОГ
ИНТЕГРИСАЊА СРБИЈЕ**

Сажетак

Су­о­че­на са ул­ти­ма­тив­ним зах­те­ви­ма, по­ли­тич­ка но­

мен­кла­ту­ра Ср­би­је сво­је про-за­пад­но опре­де­ље­ње про­
гла­си­ла је „бе­зал­тер­на­тив­ним“. У овом ра­ду су по­ну­ђе­
ни ге­о­граф­ски, ет­но-ци­ви­ли­за­циј­ски и ге­о­по­ли­тич­ки
ар­гу­мен­ти ко­ји ука­зу­ју на су­штин­ску не­ком­па­ти­бил­
ност срп­ског чи­ни­о­ца са тран­са­тлан­ти­змом. Ти ар­гу­
мен­ти упо­зо­ра­ва­ју да би евен­ту­ал­но при­сту­па­ње еко­
ном­ско-по­ли­тич­ко-вој­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма За­па­да (ЕУ
и НА­ТО) има­ло ду­го­роч­но не­га­тив­не ефек­те. Бу­ду­ћи
да се, са дру­ге стра­не, као ин­те­гра­ци­о­на ва­ри­јан­та по­
ја­вљу­је (нео)евро­а­зиј­ство, ана­лог­но при­ме­ње­но вред­но­
ва­ње ука­зу­је на знат­но ве­ћи сте­пен са­гла­с­ја свој­ста­
ва срп­ског на­ро­да и про­сто­ра са том кон­цеп­ци­јом. У
кон­тек­сту бу­ду­ће мул­ти­по­лар­не струк­ту­ре све­та и
ви­ше­ди­мен­зи­о­нал­не хе­те­ро­ге­но­сти евро­а­зиј­ског про­
сто­ра, апо­стро­фи­ра­на је де­ли­кат­ност про­јек­то­ва­не
срп­ске по­зи­ци­је у „ге­о­по­ли­тич­ком ра­се­ду“ ко­јим је (по­
но­во) по­де­љен Бал­кан.
Кључ­не ре­чи: ге­о­граф­ска и ци­ви­ли­за­циј­ска хе­те­ро­ге­
ност, ге­о­по­ли­тич­ки трен­до­ви, ин­те­гра­ци­ја, Ср­би­ја,
Евро­а­зи­ја

*
Институт за политичке студије, Београд
**
Овај рад настао је у оквиру пројекта бр. 179009, који финансира Министарс-
тво просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

277
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

„БИТИ ИНТЕГРИСАН“: ГЛОБАЛИСТИЧКИ

МЕГАТРЕНД ИЛИ ГЕОПОЛИТИЧКА
РАЦИОНАЛНОСТ?

Основ­но зна­че­ње пој­ма ите­гра­ци­ја (лат. in­te­gra­tio) је­сте

„спа­ја­ње де­ло­ва у це­ли­ну, по­ве­зи­ва­ње, об­је­ди­ња­ва­ње, сје­ди­
ња­ва­ње“1. Са­вре­ме­но схва­та­ње то­га пој­ма, ме­ђу­тим, до­би­ја
ви­ше (гео)по­ли­тич­ки, (гео)стра­те­гиј­ски и (гео)еко­ном­ски
сми­сао, те под­ра­зу­ме­ва „про­цес ор­га­ни­зо­ва­ња не­ке це­ли­не
та­ко да она до­би­је на чвр­сти­ни и трај­но­сти“2, тј. „упот­пу­ња­
ва­ње не­че­га оним што му не­до­ста­је да би би­ло за­о­кру­же­на
це­ли­на ко­ја мо­же да ефи­ка­сно функ­ци­о­ни­ше и та­ко оп­ста­
не у про­ме­ње­ним окол­но­сти­ма“3. За раз­ли­ку од оку­па­ци­о­ног
„упот­пу­ња­ва­ња не­че­га оним што му не­до­ста­је“ та­ко што се
из­вр­ши „за­у­зи­ма­ње те­ри­то­ри­је ору­жа­ном си­лом“4, ин­те­гри­
са­ње про­сто­ра под­ра­зу­ме­ва ми­ран, истин­ски же­љен, сло­бо­
дан, ви­ше­стру­ко и ви­ше­стра­но ути­ли­та­ран чин не са­мо по­ве­
ћа­ња уну­тра­шње те­ри­то­ри­јал­не ко­хе­зи­је, већ и те­ри­то­ри­јал­не
екс­пан­зи­је. Шта­ви­ше, гла­гол ин­те­гри­са­ти ма­ње асо­ци­ра на
до­бро­вољ­ност не­го ње­гов по­врат­ни об­лик ин­те­гри­са­ти се.
Пост­мо­дер­но рас­појм­љи­ва­ње, пој­мов­на ми­ми­кри­ја5 и по­
ли­тич­ки-про­па­ганд­но пла­не­тар­но на­мет­ну­ти на­ра­ти­ви, ко­ји
се пла­си­ра­ју ра­ди лак­шег уса­ђи­ва­ња „но­вих вред­но­сти“, „но­
вих ре­ал­но­сти“ и „но­вог свет­ског по­рет­ка“ у гла­ве жи­те­ља
„гло­бал­ног се­ла“, ре­ла­ти­ви­зо­ва­ли су ка­ко сâм по­јам ин­те­гра­
ци­је, та­ко и на­чин ње­не опе­ра­ци­о­на­ли­за­ци­је. Иако се о не­по­
сред­ној при­си­ли, у скла­ду са „по­ли­тич­ком ко­рект­но­шћу“, не
1 Иван Клајн, Ми­лан Шип­ка, Ве­ли­ки реч­ник стра­них ре­чи и из­ра­за, Про­ме­теј,
Но­ви Сад, 2006, стр. 521.
2 Гру­па ауто­ра, Школ­ско све­зна­ње, За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град, 2007, стр. 356
3 Исто.
4 И. Клајн, М. Шип­ка, Ве­ли­ки реч­ник стра­них ре­чи и из­ра­за, стр. 844.
5 Пост­мо­дер­но тран­зи­ци­о­но раз­до­бље ка­рак­те­ри­стич­но је по ма­сов­ном пој­
мов­ном ре­ла­ти­ви­зо­ва­њу, кон­фу­зи­ји, му­ти­ра­њу и тен­ден­ци­о­зном пла­си­ра­њу
не­пре­ци­зних нео­ло­ги­за­ма. Ту по­ја­ву фи­ло­соф Све­то­зар Сто­ја­но­вић на­звао
је рас­појм­љи­ва­ње, а прав­ник Мир­ја­на Сте­фа­нов­ски – тер­ми­но­ло­шка ми­ми­
кри­ја. Ви­де­ти у: Ми­ло­мир Сте­пић, „Ср­би­ја као ре­ги­о­нал­на др­жа­ва: ре­ин­те­
гра­ци­о­ни ге­о­по­ли­тич­ки при­ступ“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, го­ди­на VI­II, vol. 14,
број 2/2012, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012, ст. 10.

278
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

го­во­ри, „ин­те­гра­то­ри“ (спро­во­ди­о­ци, су­бјек­ти про­це­са ин­те­

гра­ци­је) при­ме­њу­ју на „ин­те­гри­са­ни­ма“ (пред­ме­ти, објек­ти
ин­те­гра­ци­је) раз­не екс­пли­цит­не на­чи­не при­ну­де, не ис­кљу­
чу­ју­ћи и вој­не. „Би­ти ин­те­гри­сан“ по­ста­ло је ета­лон мо­дер­
но­сти и по­ви­но­ва­ња ре­ал­но­сти. Ако се фе­но­мен ин­те­гра­ци­је,
или пак ва­ри­јан­те ње­не при­ме­не, на би­ло ко­ји на­чин до­ве­ду у
пи­та­ње, по­сто­ји ри­зик да се до­би­је ети­ке­та је­ре­ти­ка. Не­моћ­
не зе­мље ко­је окле­ва­ју да се пре­пу­сте на­вод­ним бла­го­де­ти­ма
кон­крет­не, по­жељ­не, сер­ти­фи­ко­ва­но про­гре­сив­не ин­те­гра­
ци­је, про­гла­ша­ва­ју се аути­стич­ним от­пад­ни­ци­ма и при­пад­
ни­ци­ма „осо­ви­не зла“ пре­ма ко­ји­ма је до­зво­ље­но при­ме­ни­ти
ин­кви­зи­тор­ске ме­ре убе­ђи­ва­ња и ка­жња­ва­ња.
Ди­ле­ма шта су мо­ти­ви за (вољ­но-не­вољ­но) укљу­чи­ва­ње у
ин­те­гра­ци­је, по пра­ви­лу, оста­је не­раз­ја­шње­на: да ли се ра­ди
о истин­ској на­ци­о­нал­ној ег­зи­стен­ци­јал­ној ну­жно­сти или чи­
ну оту­ђе­них, иде­о­ло­шки за­сле­пље­них и уце­ње­но-ко­рум­пи­ра­
них ели­та ко­је спро­во­де по­ли­тич­ку на­руџ­би­ну? Те ели­те мо­гу
да бу­ду ствар­но или са­мо де­кла­ра­тив­но фа­сци­ни­ра­не про­па­
ганд­но ве­ли­ча­ном по­зи­тив­но­шћу ин­те­гра­ци­о­них трен­до­ва, а
да сво­је опре­де­ље­ње оправ­да­ва­ју упра­во не­кон­вен­ци­о­нал­но,
пост­мо­дер­но, рас­појм­ље­но ту­ма­че­ним „на­ци­о­нал­ним ин­те­
ре­сом“. У слу­жби крај­њег ци­ља –ин­те­гра­ци­је свих и све­га на
Пла­не­ти – про­мо­ви­шу се гло­ба­ли­стич­ки ар­ти­ку­ли­са­на ма­
кро­ре­ги­о­нал­на, пан­кон­ти­нен­тал­на и тран­со­ке­ан­ска по­ве­зи­
ва­ња. Она су за­ми­шље­на као фа­зе, де­ло­ви фи­ли­гран­ског про­
стор­ног мо­за­и­ка, ви­ше­стру­ко по­ве­за­ни еле­мен­ти сло­же­ног и
умре­же­ног си­сте­ма, а у функ­ци­ји су за­др­жа­ва­ња ако не „гло­
бал­не до­ми­на­ци­је“, он­да „гло­бал­ног вођ­ства“6 јед­ног цен­тра
– За­па­да оли­че­ног у САД.
Ако ге­о­по­ли­тич­ко ин­те­гри­са­ње мо­же да бу­де, а за не­моћ­не
обич­но и је­сте, из­раз ге­о­по­ли­тич­ке при­ну­де, да ли је мо­гу­
ће (и по ко­ју крат­ко­роч­ну и ду­го­роч­ну це­ну) о(п)ста­ти из­
ван „бе­зал­тер­на­тив­них“ ин­те­гра­ци­ја? Ово пи­та­ње се по­себ­
но дра­ма­тич­но по­ста­вља у слу­ча­ју ка­да про­стор­ни об­у ­хват

6 Мо­гућ­ност да САД хлад­но­ра­тов­ску „гло­бал­ну до­ми­на­ци­ју“ тран­сфор­ми­шу

у пост­хлад­но­ра­тов­ско „гло­бал­но вођ­ство“ ис­так­ну­та је и у под­на­сло­ву јед­не
од књи­га З. Бже­жин­ског. Ви­де­ти у: Zbig­ni­ew Br­ze­zin­ski, The Cho­i­ce: Glo­bal Do­
mi­na­tion or Glo­bal Le­a­der­ship, Ba­sic Bo­oks, New York, 2004.

279
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ге­о­по­ли­тич­ке и ге­о­е­ко­ном­ске ин­те­гра­ци­је ни­је у скла­ду са

про­стор­ном и ет­но-ци­ви­ли­за­циј­ском ло­ги­ком. Пре­ци­зни­је
ре­че­но, шта да учи­не на­ро­ди и зе­мље у ши­зо­фре­ној из­ну­ди­
ци – ка­да би­ва­ју ул­ти­ма­тив­но „уси­са­ва­ни“ у сло­же­не по­ли­
тич­ко-еко­ном­ске це­ли­не ко­ји­ма ге­о­граф­ски, ет­но-на­ци­о­нал­
но и кул­т ур­но-ци­ви­ли­за­циј­ски не при­па­да­ју? Да ли мо­гу (и
по ко­ју крат­ко­роч­ну и ду­го­роч­ну це­ну) да из­бег­ну тај, на­ме­
та­ни, ин­те­гра­ци­о­ни „цу­на­ми“ у ко­ме ће, из­ве­сно је, не са­мо
да из­гу­бе иден­ти­тет, већ не­ће да оства­ре ни сво­је ин­те­ре­се?
По­сто­ји ли шан­са да оста­ну не­у ­трал­ни, али не и изо­ло­ва­ни?
Ако се, на дру­гој стра­ни, по­ја­вљу­је још не­до­вољ­но моћ­на, али
ви­ше­знач­но ком­па­ти­бил­на ин­те­гра­ци­о­на ал­тер­на­ти­ва, да ли
се опре­де­ли­ти за укљу­чи­ва­ње у њу? И ка­ко се, у том слу­ча­ју,
по­зи­ци­о­ни­ра­ти док се че­ка ње­но ја­ча­ње, по­ди­за­ње ни­воа пи­
је­монт­ског ка­па­ци­те­та и ин­те­гра­ци­о­на екс­пан­зи­ја до оства­
ре­ња про­стор­ног кон­так­та?

ТРАН­СА­ТЛАН­ТИ­ЗАМ vs. (НЕО)ЕВРО­А­ЗИЈ­С ТВО:

ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ОСНО­ВЕ И ПОСТ­МО­ДЕР­НИ
ТРЕН­ДО­ВИ

Нај­зна­чај­ни­је, про­стор­но нај­круп­ни­је и вој­но-по­ли­тич­

ко-еко­ном­ски нај­сна­жни­је ин­те­гра­ци­је су са­крал­но-ге­о­граф­
ски ду­бо­ко уко­ре­ње­не. У то­ме би тре­ба­ло тра­жи­ти не са­мо
те­мељ њи­хо­вог ге­о­по­ли­тич­ког иден­ти­те­та и ин­те­ре­са, већ и
основ­ни им­пулс ри­ва­ли­те­та са „дру­гим“, „дру­га­чи­јим“ и „су­
прот­ним“. Та­ко је и да­нас, ка­да фе­но­мен мо­ћи од­ли­ку­је ви­ше­
ди­мен­зи­о­нал­ност и ра­зно­вр­сност чи­ни­ла­ца7, а ефи­ка­сност
по­сти­за­ња и тра­ја­ња мо­ћи ве­ли­ких си­ла и ге­о­по­ли­тич­ких ин­
те­гра­ци­ја ко­је пред­во­де про­ис­ти­че из дав­на­шње сим­бо­ли­ке
7 Џ. Голд­штајн (Jos­hua Gold­stein) чи­ни­о­це мо­ћи де­ли на „опи­пљи­ве“ (tan­gi­ble)
и „нео­пи­пљи­ве“ (in­tan­gi­ble). Ана­лог­но, Џ. Нај Мла­ђи (Jo­seph S. Nye Jr.) моћ
де­ли на на „твр­ду моћ“ (hard po­wer) и „ме­ку моћ“ (soft po­wer). У са­вре­ме­ној
срп­ској по­ли­ти­ко­ло­шкој ми­сли фе­но­ме­ном мо­ћи у кон­тек­сту пре­о­бли­ко­ва­
ња свет­ског по­рет­ка ба­ви се Д. Си­мић, ко­ји на­гла­ша­ва да је „ме­ка моћ“ (на­
ро­чи­то при­влач­ност од­ре­ђе­ног по­гле­да на свет) „мо­жда и ви­ше од њи­хо­ве
ко­ло­сал­не при­вред­не и вој­не мо­ћи, учи­ни­ла САД во­де­ћом зе­мљом све­та и
ду­го вре­ме­на све­ти­о­ни­ком сло­бо­де за дру­ге на­ро­де“. Ви­де­ти у: Dra­gan Si­mić,
Ras­pra­va o po­ret­ku, Za­vod za udž­be­ni­ke, Be­o­grad, 2012, str. 293.

280
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

„мо­ћи мо­ра“ или „мо­ћи коп­на“. Ан­та­го­ни­зам та­ла­со­кра­ти­је и

те­лу­ро­кра­ти­је, ко­ји се обич­но сма­тра „пр­вим за­ко­ном ге­о­по­
ли­ти­ке“8, усло­вио је екс­пан­зи­о­ни­стич­ке ам­би­ци­је и по­тре­бу
ства­ра­ња ве­ли­ких стра­те­шких бло­ко­ва, про­из­во­де­ћи, та­ко,
функ­ци­о­ни­са­ње „дру­гог за­ко­на ге­о­по­ли­ти­ке“9.
Тран­са­тлан­ти­зам (евро­а­тлан­ти­зам), нај­моћ­ни­ја са­вре­ме­на
ге­о­по­ли­тич­ка ин­те­гра­ци­ја, кру­на је ви­ше од по­ла ми­ле­ни­ју­
ма ду­ге до­ми­на­ци­је пост­ко­лум­бов­ске, тр­го­вач­ке, та­ла­со­крат­
ске ци­ви­ли­за­ци­је За­па­да. Она да­нас на­сто­ји да ма­ни­фе­сту­је
не са­мо мак­си­мал­ну, не­при­ко­сно­ве­ну и об­је­ди­ње­ну моћ, већ
и ин­те­грал­ни ге­о­по­ли­тич­ки иден­ти­тет као са­став­ни део ма­
те­ри­ја­ли­за­ци­је гло­ба­ли­стич­ке иде­о­ло­ги­је. Упр­кос то­ме, „по­
мор­ска моћ“ оста­ла је њен нео­спор­ни те­мељ и „злат­на нит“
ко­ја се про­вла­чи кроз све дру­штве­не сфе­ре. Бу­ду­ћи да је
исто­риј­ски тран­сли­ра­на са за­пад­ног обо­да евро­а­зиј­ског на
се­вер­но­ам­ е­рич­ко коп­но, у ње­ном сре­ди­шту, као ме­ди­јум и
пи­је­монт­ски чи­ни­лац, на­шао се се­вер­ни део Атлант­ског оке­
а­на. Ње­гов зна­чај за та­ла­со­крат­ску ин­те­гра­ци­ју не­дво­сми­сле­
но по­твр­ђу­је и на­зив вој­ног са­ве­за – Се­вер­но­а­тлант­ски пакт
(North Atlan­tic Tre­aty Or­ga­ni­sa­tion /NA­TO/).
Коп­но ко­је ге­о­по­ли­тич­ки (ге­о­стра­те­гиј­ски, ге­о­е­ко­ном­ски,
ге­о­ци­ви­ли­за­циј­ски...) ин­те­гри­ше тран­са­тлан­ти­зам, и чи­ји су
„аверс“ и „ре­верс“ НА­ТО и ЕУ, има по­вр­ши­ну пре­ко 26 ми­
ли­о­на км2 (ви­ше од 17% свет­ског коп­на) и го­то­во 900 ми­ли­
о­на ста­нов­ни­ка (12% свет­ског ста­нов­ни­штва). Тај про­стор
да­је го­то­во 1/2 свет­ског БДП-а, у свет­ским вој­ним рас­хо­ди­ма
уче­ству­је са 54% (НА­ТО) и ну­кле­ар­ном вој­ном ар­се­на­лу са
при­бли­жно 60%. Ње­го­во те­жи­ште и цен­тар из ко­га се упра­
вља на­ла­зи се на за­пад­ној стра­ни Атлан­ти­ка, у Ан­гло­а­ме­ри­ци
(САД, Ка­на­да и Грен­ланд има­ју за­јед­но 21,8 ми­ли­о­на км2 и
350 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка). Ње­гов европ­ски део (ЕУ и европ­
ске чла­ни­це НА­ТО10) у тој по­де­ли пред­ста­вља под­ре­ђе­ног

8 Але­ка­сан­дар Ду­гин, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке, књи­га 2, Еко­прес, Зре­ња­нин, 2004,

стр. 139.
9 Исто, стр. 143.
10 Тре­нут­но, ЕУ има 28 др­жа­ва-чла­ни­ца, а НА­ТО 26 европ­ских др­жа­ва у свом
са­ста­ву. Са­мо 6 зе­ма­ља ЕУ ни­је у НА­ТО (Ир­ска, Аустри­ја, Фин­ска, Швед­ска,

281
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

„мла­ђег бра­та“. САД га пот­це­њи­вач­ки тре­ти­ра­ју ни­шта бо­

ље од „нај­бит­ни­јег аме­рич­ког ге­о­по­ли­тич­ког мо­сто­бра­на на
евро­а­зиј­ском кон­ти­нен­т у“11, иако је од ан­гло­а­ме­рич­ког „кри­
ла“ мно­го­људ­ни­ји (има ви­ше од по­ла ми­ли­јар­де ста­нов­ни­ка)
и оства­ру­је слич­но уче­шће у свет­ском БДП-у (2012. го­ди­не
ЕУ је да­ва­ла 23%, а САД не­пу­них 22% и Ка­на­да 2,5%).12 Еви­
дент­но је да је аме­рич­ко упра­вља­ње „европ­ским парт­не­ри­ма“
за­сно­ва­но на ге­о­стра­те­гиј­ским по­зи­ци­ја­ма сте­че­ним то­ком
и по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, а на­ро­чи­то услед из­ра­зи­те вој­
не над­мо­ћи (у свет­ским вој­ним рас­хо­ди­ма САД уче­ству­ју са
37%, Ка­на­да са не­знат­но ви­ше од 1%, а све оста­ле европ­ске
чла­ни­це са 16%).13
Из­у­зи­ма­ју­ћи те­ри­то­ри­јал­ну екс­пан­зи­ју пре­ма ис­то­ку и
ју­го­и­сто­ку Евро­пе, оста­ли ре­ле­вант­ни по­ка­за­те­љи упу­ћу­
ју на ре­ла­тив­но опа­да­ње мо­ћи тран­са­тлант­ске ин­те­гра­ци­је,
а успон ве­ли­ких си­ла и ци­ви­ли­за­ци­ја Евро­а­зи­је. Мо­но­цен­
трич­ни пост­хлад­но­ра­тов­ски тран­зи­ци­о­ни по­ре­дак та­ла­со­
крат­ске до­ми­на­ци­је САД ипак усту­па ме­сто по­ли­цен­трич­но
устро­је­ном све­т у, упр­кос аме­рич­ком от­по­ру и на­сто­ја­њу да се
за­др­жи sta­tus quo. Нај­пер­спек­тив­ни­ји аме­рич­ки иза­зи­вач по­
ста­ла је Ки­на, ко­ја је 2010. го­ди­не пре­сти­гла Ја­пан и по­ста­ла
дру­га свет­ска еко­но­ми­ја, са трен­дом да­љег ра­ста, али и из­ра­
же­ном ра­њи­во­шћу (на­ро­чи­то енер­гет­ском). Упо­ре­до, све­сна
да без вој­ног чи­ни­о­ца „твр­де мо­ћи“ не­ће би­ти у ста­њу да па­
ри­ра САД, Ки­на убр­за­но ја­ча сво­је ору­жа­не сна­ге, на­ро­чи­то
ва­зду­хо­плов­ство и мор­на­ри­цу, по­мо­ћу ко­јих би мо­гла да от­

Мал­та и Ки­пар) и са­мо 4 европ­ске чла­ни­це НА­ТО ни­с у у ЕУ (Нор­ве­шка,

Исланд, Ал­ба­ни­ја и Тур­ска).
11 Zbig­njev Bže­žin­ski, Ve­li­ka ša­hov­ska ta­bla, CID, Pod­go­ri­ca; Ro­ma­nov, Ba­nja Lu­ka,
2001, str. 57.
12 www.imf.org (пре­гле­да­но 24.08.2013.)
13 Пре­ма по­да­ци­ма SI­PRI mi­li­tary ex­pen­di­tu­re da­ta­ba­se Сток­холм­ског ме­ђу­на­
род­ног ин­сти­т у­та за про­у­ча­ва­ње ми­ра (Stoc­kholm In­ter­na­ti­o­nal Pe­a­ce Re­
se­arch In­sti­tu­te /SI­PRI/) свет­ски вој­ни рас­хо­ди за 2012. го­ди­ну из­но­си­ли су
при­бли­жно 1,8 би­ли­о­на $. (Ра­ди се о про­це­ни јер за не­ко­ли­ко ве­ли­ких си­ла,
као што су Ки­на и Ру­си­ја, те за мно­ге ма­ње зе­мље, ни­с у по­сто­ја­ли зва­нич­ни
по­да­ци.) Уче­шће САД у свет­ским вој­ним рас­хо­ди­ма, ко­је је го­ди­на­ма до­се­за­
ло го­то­во до 50%, пр­ви пут је 2012. го­ди­не опа­ло на ма­ње од 40%. www.si­pri.
org (пре­гле­да­но 26.08.2013.)

282
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

кло­ни на­сле­ђе­ни стра­те­гиј­ски хен­ди­кеп – „при­ко­ва­ност“ за

ис­точ­но­а­зиј­ску оба­лу Па­ци­фи­ка.14 Сто­га САД из­бе­га­ва­ју да
од све сна­жни­је Ки­не на­пра­ве про­тив­ни­ка, ма­да је то не­из­бе­
жно ка­ко њи­хо­во све­ко­ли­ко ри­вал­ство бу­де ра­сло. Ме­ђу­тим,
аме­рич­ко за­зи­ра­ње је мно­го ве­ће од „удру­жи­ва­ња вар­ва­ра“
– Ки­не, Ин­ди­је и Ру­си­је – што би за по­сле­ди­цу има­ло де­фи­
ни­тив­но по­ти­ски­ва­ње Им­пе­ри­је из Евро­а­зи­је.15 Ува­жа­ва­ју­ћи
успон оста­ле две чла­ни­це „три­ја­де“ (па и зна­чај ислам­ског чи­
ни­о­ца, тј. Ира­на као че­твр­те „тач­ке ослон­ца“), ипак се Ру­си­ја
и да­ље пер­це­пи­ра као аме­рич­ки „ге­о­по­ли­тич­ки не­при­ја­тељ
број је­дан“16. За­што? За­то што Ру­си­ја пред­ста­вља „осо­вин­ску
област“ свет­ске исто­ри­је („ге­о­граф­ска осо­ви­на исто­ри­је“)17,
ма­те­ри­ја­ли­за­ци­ју са­крал­но-ге­о­граф­ске „мо­ћи коп­на“, оте­ло­
тво­ре­ње от­по­ра та­ла­со­кра­ти­ји, при­род­но пре­ди­спо­ни­ра­но
је­згро ин­те­гри­са­ња Евро­а­зи­је и те­ор­ иј­ско-прак­тич­но упо­ри­
ште (нео)евро­а­зиј­ства као ан­ти­а­ме­рич­ке (ан­ти­за­пад­не) ге­о­
по­ли­тич­ке иде­је пре­о­бли­ко­ва­ња устрој­ства све­та из уни­по­
лар­ног у мул­ти­по­лар­ни.

14 Пре­ма по­да­ци­ма SI­PRI, од­нос вој­них рас­хо­да САД и Ки­не био је 2003. го­ди­не
7:1, а 2012. го­ди­не 4:1. SI­PRI про­це­њу­је да ће 2025. го­ди­не вој­ни рас­хо­ди Ки­не
пре­ва­зи­ћи САД и по­ста­ти нај­ве­ћи на све­т у.
15 З. Бже­жин­ски сма­тра мо­гу­ћим „да ће у не­ком мо­мен­т у на­ста­ти ан­ти­ам ­ е­рич­
ка ко­а­ли­ци­ја“ Ки­не, Ин­ди­је и Ру­си­је, са ослон­цем на Иран. Упо­зо­ра­ва­ју­ћи
да се не ра­ди са­мо о „при­ви­ђе­њу“, он под­се­ћа да се и „Ле­њин јед­ном за­ла­гао
за ан­ти­за­пад­ну али­јан­с у ове три др­жа­ве“, о че­му су по­сле пр­вог ки­не­ско-ин­
диј­ско-ру­ског са­ми­та одр­жа­ног 2006. го­ди­не, пи­са­ли не­ки ки­не­ски спољ­но­
по­ли­тич­ки струч­ња­ци. „Они су с пра­вом при­ме­ти­ли да би та али­јан­са укљу­
чи­ла 40% свет­ске по­пу­ла­ци­је, об­у ­хва­ти­ла 44% по­вр­ши­не Зе­мље и 22% ње­ног
укуп­ног дру­штве­ног про­из­во­да“ (у то вре­ме, прим. М.С.). Ви­де­ти у: Zbig­njev
Bže­žin­ski, Dru­ga šan­sa Ame­ri­ke: tri pred­sed­ni­ka i kri­za ame­rič­ke su­per­si­le, Slu­žbe­
ni gla­snik; Fa­kul­tet bez­bed­no­sti, Be­o­grad, 2009, str. 120.
16 Ова­ко је од­нос САД и Ру­си­је ока­рак­те­ри­сао Мит Ром­ни, ре­пу­бли­кан­ски
пред­сед­нич­ки кан­ди­дат 2012. го­ди­не. (По­ли­ти­ка, 14.08.2013. го­ди­не, стр. 3)
Ње­гов став се не раз­ли­ку­је не са­мо од ста­ва аме­рич­ких зва­нич­ни­ка, већ и од
кре­а­то­ра спољ­не по­ли­ти­ке, ге­о­по­ли­тич­ких екс­пе­ра­та, фи­нан­сиј­ско-еко­ном­
ских и ме­диј­ских цен­та­ра мо­ћи, ути­цај­них на­уч­ни­ка, јав­но­сти...
17 Hal­ford John Mac­kin­der, „The Ge­o­grap­hi­cal Pi­vot of Hi­story“, Ge­o­grap­hi­cal Jo­ur­
nal, 23(1904), The Royal Ge­o­grap­hi­cal So­ci­ety, Lon­don, 1904, р. 427-437.

283
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­О­НО ВРЕД­НО­ВА­ЊЕ ГЕ­О­ГРАФ­СКИХ

СВОЈ­С ТА­ВА ЕВРО­А­ЗИ­ЈЕ: СРП­СКО ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КО
СТА­НО­ВИ­ШТЕ

Да ли је кон­цеп­ци­ја (нео)евро­а­зиј­ства иде­ал, фик­ци­ја и ре­

ак­ти­ви­ра­на уто­пи­ја у но­стал­гич­ном ру­ском тра­га­њу за им­пе­
ри­јал­ном ре­не­сан­сом, или, пак, у бу­дућ­но­сти ре­ал­но оства­
ри­ва ге­о­по­ли­тич­ка ал­тер­на­ти­ва евро­а­тлан­ти­зму? Од­го­вор на
ово пи­та­ње жи­вот­но је ва­жан за оне на­ро­де и др­жа­ве (ме­ђу
ко­је спа­да и Ср­би­ја) ко­је се на­ла­зе у кон­такт­ној зо­ни две пла­
не­тар­не ге­о­по­ли­тич­ке „тек­тон­ске пло­че“, у чи­јем су­да­ра­њу
или раз­ми­ца­њу мо­гу да до­жи­ве ка­та­стро­фу. Нео­пх­ од­но по­
ла­зи­ште за тај од­го­вор је­сте објек­тив­на ге­о­граф­ска ана­ли­за
„по­доб­но­сти“ за уну­тра­шње ин­те­гри­са­ње огром­ног коп­на
Евро­а­зи­је као пред­у­слов су­прот­ста­вља­ња аме­рич­кој до­ми­на­
ци­ји. И јед­ну и дру­гу оп­ци­ју, тј. и оства­ре­ње и нео­ства­ре­ње
евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је, срп­ски чи­ни­лац на Бал­ка­ну тре­ба­ло
би да ме­ри са ста­но­ви­шта соп­стве­ног ге­о­по­ли­тич­ког по­зи­
ци­о­ни­ра­ња, не за­бо­ра­вља­ју­ћи у фор­му­ли и ка­пи­тал­но ва­жну
ва­ри­ја­блу – оп­ко­ље­ност тран­са­тлан­ти­змом са ко­јим у пост­ју­
го­сло­вен­ском пе­ри­о­ду има бол­на ис­ку­ства.
Нај­ве­ће кон­ти­ну­и­ра­но коп­но на Зе­мљи има по­вр­ши­ну го­
то­во 85 ми­ли­о­на км2 (57% свет­ског коп­на) и са­мо услов­но је
по­де­ље­но на три кон­ти­нен­та – Евро­пу, Ази­ју и Афри­ку. (Ње­
гов ге­о­граф­ски нај­а­де­кват­ни­ји на­зив био би Афро-евро­а­зи­ја.)
У исто­риј­ско-ци­ви­ли­за­циј­ском сми­слу, тај про­стор је по­знат
као Ста­ри свет, а у по­ли­тич­ко-ге­о­граф­ском, ге­о­по­ли­тич­ком
и ге­о­стра­те­гиј­ском, као Свет­ско остр­во. Афри­ка је фи­зич­ки
одво­је­на тек про­ко­па­ва­њем Су­ец­ког ка­на­ла, а ши­рок коп­не­
ни спој од Евро­пе и Ази­је чи­ни је­дин­стве­ну кон­ти­нен­тал­ну
ма­с у – Евро­а­зи­ју (го­то­во 55 ми­ли­о­на км2 или 37% свет­ског
коп­на; 5 ми­ли­јар­ди ста­нов­ни­ка или 70% свет­ске по­пу­ла­ци­
је; 94 др­жа­ве или го­то­во 1/2 ме­ђу­на­род­но при­зна­тих др­жа­ва
све­та). По­де­ла Евро­а­зи­је на Евро­пу (10,4 ми­ли­о­на км2 или 7%
свет­ског коп­на) и Ази­ју (44,3 ми­ли­о­на км2 или 30% свет­ског
коп­на) као по­себ­не кон­ти­нен­те је ге­о­граф­ски тра­ди­ци­о­нал­на
и одр­жа­ва се због њи­хо­вог раз­ли­чи­тог по­ли­тич­ко-исто­риј­
ског и кул­т ур­но-ци­ви­ли­за­циј­ског раз­во­ја. Евро­а­зи­ја је по­јам

284
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

ко­ји се по­чет­ком 21. ве­ка вра­ћа у упо­тре­бу због еко­ном­ског,

по­ли­тич­ког, де­мо­граф­ског и ци­ви­ли­за­циј­ског успо­на Ки­не,
Ин­ди­је, Ру­си­је, Ин­до­не­зи­је, Тур­ске...
Про­стор­на гран­ди­о­зност Евро­а­зи­је упу­ћу­је на огро­ман
по­тен­ци­јал мо­ћи. Али, да ли ће та моћ би­ти оства­ре­на или
не­ће – за­ви­си­ће од то­га да ли ће се Евро­а­зи­ја (у це­ли­ни или
ве­ћим де­лом) офор­ми­ти као ин­те­грал­на ге­о­по­ли­тич­ка це­ли­
на. Тран­са­тлан­ти­зам је у то­ме ус­пео, пре­тво­рив­ши се­вер­ни
део Атлант­ског оке­а­на од објек­тив­ног фраг­мен­та­ци­о­ног хен­
ди­ке­па у ко­хе­зи­о­ни чи­ни­лац. Се­вер­но­а­тлант­ска аква­то­ри­ја
„Сре­ди­шњег оке­а­на“ (Mi­dland Ocean)18 по­ста­ла је ге­о­по­ли­
тич­ки ан­ти­под евро­а­зиј­ском „Ср­цу коп­на“ (He­ar­tland)19, тј.
она је до­би­ла „сре­до­зем­ну“ уло­гу та­ла­со­крат­ског је­згра ко­је
два раз­ли­чи­та и уда­ље­на кон­ти­нен­та (ве­ћи до Се­вер­не Аме­
ри­ке и Евро­пу) ин­те­гри­ше у ге­о­по­ли­тич­ку це­ли­ну про­стра­
ни­ју од је­дин­стве­ног евро­а­зиј­ског коп­на (без атлан­ти­стич­ког
де­ла Евро­пе). Да­кле, са­ма про­стра­ност ни­је смет­ња ге­о­по­ли­
тич­кој ин­те­гра­ци­ји. При­мер тран­са­тлан­ти­зма до­ка­зу­је да то
не мо­ра да бу­де ни ге­о­граф­ска ра­зно­вр­сност (ге­о­ди­вер­зи­тет).
А упра­во то се ду­го, све до ре­во­лу­ци­о­нар­ног по­ду­хва­та из­
град­ње Тран­сси­бир­ске же­ле­зни­це, сма­тра­ло не­на­док­на­ди­
вим ком­па­ра­тив­ним не­до­стат­ком у од­но­с у на мо­гућ­но­сти
по­ве­зи­ва­ња при­о­бал­них зе­ма­ља по­сред­ством мо­ра и оке­а­на.
Евро­а­зи­ја је­сте ге­о­граф­ски хе­те­ро­ге­на, али не и не­по­ве­зи­
ва ка­ко ко­му­ни­ка­циј­ским, та­ко и ге­о­по­ли­тич­ким век­то­ри­ма.
Тра­ди­ци­о­нал­но ге­о­граф­ско-де­тер­ми­ни­стич­ки по­сма­тра­на и
у ан­гло-аме­рич­кој ге­о­по­ли­тич­кој ми­сли фор­си­ра­на по­де­ла
на пла­нин­ским вен­ци­ма, ви­со­рав­ни­ма и Се­вер­ним Ле­де­ним
оке­а­ном изо­ло­ва­ну уну­тра­шњост ко­ја је те­шко до­ступ­на са
„то­плих мо­ра“ (Ме­кин­де­ров He­ar­tland20), те ши­рок, про­хо­
дан, ма­ри­тим­ни по­јас дуж за­пад­ног, ју­жног и ис­точ­ног обо­да
18 Hal­ford John Mac­kin­der, „The Ro­und World and the Win­ning of the Pe­ac­ e“, De­
moc­ra­tic Ide­als and Re­lity, Na­ti­o­nal De­fen­se Uni­ver­sity Press, Was­hing­ton, DC.
1996. /елек­трон­ско из­да­ње/ (ори­ги­нал­но из­да­ње: Fo­re­ign Af­fa­irs, July 1943,
Co­un­cil on Fo­re­ign Re­la­ti­ons, Inc., New York)
19 Hal­ford John Mac­kin­der, De­moc­ra­tic Ide­als and Re­a­lity, Na­ti­o­nal De­fen­se Uni­ver­
sity Press, Was­hing­ton, DC, 1942. (р. 59) /елек­трон­ско из­да­ње/ (ори­ги­нал­но
из­да­ње: H. J. Mac­kin­der, De­moc­ra­tic Ide­als and Re­a­lity – A Study in the Po­li­tics of
Re­con­struc­tion, Con­sta­ble and Com­pany Ltd, Lon­don, 1919.)
20 Исто.

285
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

(Спајк­ме­нов Ri­mland21), у са­вре­ме­ним усло­ви­ма по­ста­је пре­

ва­зи­ђе­на.
• Азиј­ска (ру­ска) оба­ла Се­вер­ног Ле­де­ног оке­а­на ле­ди
се све кра­ћи пе­ри­од го­ди­не, а са­о­бра­ћај и стра­те­гиј­ски
прав­ци „Се­вер­ним плов­ним пу­тем“, за­јед­но са при­род­
ним ре­с ур­си­ма се­вер­ног Си­би­ра и Арк­ти­ка, по­ја­ча­ва­ју
ге­о­по­ли­тич­ку и ге­о­е­ко­ном­ску ди­на­мич­ност то­га про­
сто­ра.
• Мо­дер­не друм­ске и же­ле­знич­ке са­о­бра­ћај­ни­це про­ди­
ру све ду­бље у евро­а­зиј­ску уну­тра­шњост. У пла­ну су
гран­ди­о­зни про­јек­ти тран­скон­ти­нен­тал­ног ко­му­ни­ка­
циј­ског по­ве­зи­ва­ња и са­вла­да­ва­ња ве­ли­ких раз­да­љи­на
и фи­зич­ко-ге­о­граф­ских ба­ри­је­ра (на при­мер: око 700
км ду­га­чак ка­нал „Евро­а­зи­ја“ кроз ју­жну Ру­си­ју ко­ји би
спо­јио Цр­но мо­ре и Ка­спиј­ско је­зе­ро; мо­дер­на же­ле­зни­
ца од ки­не­ске оба­ле Па­ци­фи­ка до при­а­тлант­ске Евро­пе,
кроз цен­трал­ну Ази­ју, Тур­ску, Ср­би­ју22...).
• Га­со­во­ди и наф­то­во­ди из бо­га­тих на­ла­зи­шта у ду­бо­кој
уну­тра­шњо­сти Евро­а­зи­је већ су до­спе­ли до оба­ла ивич­
них мо­ра Атлан­ти­ка и Па­ци­фи­ка23, и по­ста­ју је­дан од
21 Nic­ho­las Spykman, The Ge­o­graphy of the Pe­a­ce, Har­co­urt, Bra­ce & Co., New
York, 1944. (p. 52)
22 Ф. В. Енг­дал на­гла­ша­ва ге­о­по­ли­тич­ку ди­мен­зи­ју бу­ду­ћег тран­се­вро­а­зиј­ског
же­ле­знич­ког по­ве­зи­ва­ња ко­је ће фор­си­ра­ти Ки­на. Он сма­тра да ће то до­при­
не­ти оства­ре­њу при­бо­ја­ва­ња З. Бже­жин­ског о ин­те­гра­ци­ји „вар­ва­ра“ и по­
ти­ски­ва­њу „им­пе­ри­је“ из Евро­а­зи­је. Ви­де­ти: Fre­de­rick Wil­li­am Eng­dahl, „Chi­
na’s Land Brid­ge to Tur­key cre­a­tes new Eura­sian Ge­o­po­li­ti­cal Po­ten­ti­als“, www.
vol­ta­ir­ e­net.org/ar­tic­le173827.html (пре­гле­да­но 29.08.2013. го­ди­не)
23 Ра­ни­јим „коп­не­ним сно­по­ви­ма“ (Дру­жба 1 и 2) енер­гет­ских це­во­вод­них ве­
за Ру­си­је и Евро­пе (Европ­ске уни­је) убр­за­но се при­дру­жу­ју „суб­ма­рин­ски
сно­по­ви“. Пр­ви је стра­те­гиј­ски ва­жан га­со­вод Се­вер­ни ток, из­гра­ђен дном
Бал­тич­ког мо­ра (од ру­ске лу­ке Ви­борг до не­мач­ког гра­да Грај­фсвалд), пу­
штен у рад кра­јем 2011. го­ди­не. Код ру­ског гра­да Ана­па на се­вер­ној оба­ли
Цр­ног мо­ра по­че­ла је кра­јем 2012. го­ди­не град­ња дру­гог ге­о­е­ко­ном­ски и ге­о­
по­ли­тич­ки ва­жног га­со­во­да – Ју­жног то­ка (дном Цр­ног мо­ра, а по­том тран­
сбал­кан­ски, са два кра­ка, пре­ма ју­жној Ита­ли­ји и Сло­ве­ни­ји). На Да­ле­ком
Ис­то­ку 2010. го­ди­не до­вр­ше­но је ви­ше­фа­зно наф­то­вод­но по­ве­зи­ва­ње Ру­си­је
и Ки­не, а кра­јем 2012. го­ди­не за­вр­шен је ру­ски наф­то­вод до лу­ке Ко­зми­но
на Па­ци­фи­ку, ко­јим ће наф­та да­ље да се из­во­зи у Ки­ну, Ју­жну Ко­ре­ју, Ја­пан,
Фи­ли­пи­не, Син­га­пур... О ге­о­по­ли­тич­ком зна­ча­ју ру­ских га­со­во­да и наф­то­
во­да де­таљ­ни­је ви­де­ти у: Ми­ло­мир Сте­пић, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­ев­ ро­а­зиј­ства:
по­зи­ци­ја срп­ских зе­ма­ља, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2013, стр.
144-155. Ви­ше­ди­мен­зи­о­нал­ни (и ге­о­по­ли­тич­ки) зна­чај из­во­за наф­те из Ру­

286
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

кључ­них ин­стру­ме­на­та у ели­ми­ни­са­њу ба­ра­жне ан­ти­

ру­ске уло­ге са­вре­ме­них „са­ни­тар­них кор­до­на“24 и „ме­
ха­ни­за­ма спро­во­ђе­ња ге­о­по­ли­ти­ке нео­ев­ ро­а­зиј­ства“25.
• Са­вре­ме­ни аеро­дро­ми по­сто­је не са­мо у ми­ли­он­ским
гра­до­ви­ма, већ се мно­же и у ма­лим, изо­ло­ва­ним на­се­
љи­ма, из­ни­клим уз руд­ни­ке и нафт­но-га­сна по­ља. За
ва­зду­шни са­о­бра­ћај ни­с у пре­пре­ка ни ви­со­ки вен­ци
Хи­ма­ла­ја, ни хлад­не ви­со­рав­ни Ти­бе­та, ни не­пре­глед­
на пу­сти­ња Го­би, ни зи­ми за­ле­ђе­на, а ле­ти за­мо­чва­ре­на
про­стран­ства За­пад­но­си­бир­ске ни­зи­је...
• Раз­да­љи­не и про­стор­не пре­пре­ке још ма­ње пред­ста­
вља­ју смет­њу за мо­дер­не, бе­жич­не, елек­трон­ске, са­те­
лит­ске си­сте­ме ко­му­ни­ци­ра­ња (ин­тер­нет, мо­бил­на те­
ле­фо­ни­ја).
Свим тим про­ход­ни­ца­ма већ се ин­тен­зив­но ус­по­ста­вља­
ју све­ко­ли­ке ве­зе уну­тар огром­не те­ри­то­ри­је, дуж ко­јих не­ће
би­ти ком­пли­ко­ва­но тра­си­ра­ти про­дор не са­мо ја­сно ар­ти­
ку­ли­са­ног ду­ха евро­а­зиј­ског за­јед­ни­штва, већ и фор­ми­ра­ти
мре­жу ин­сти­т у­ци­о­на­ли­зо­ва­ног ге­о­по­ли­тич­ког си­сте­ма за­
сно­ва­ног на кон­цеп­ци­ји (нео)евро­а­зиј­ства.
Кри­ти­чан ни­во евро­а­зиј­ског скла­да (цви­ји­ћев­ски ре­че­
но) „ге­о­граф­ских осо­би­на спа­ја­ња и про­жи­ма­ња“, и упо­ре­до,
„ка­рак­те­ра изо­ло­ва­ња и одва­ја­ња“26, ни­је не­мо­гу­ће по­сти­ћи
си­је у Ки­ну по­твр­ђу­је спо­ра­зум ко­ји су у ју­ну 2013. го­ди­не пот­пи­са­ле две
ги­гант­ске ком­па­ни­је – Ро­снеф­ть и CNPC (Chi­na Na­ti­o­nal Pe­tro­le­um Cor­po­ra­
tion). На осно­ву тог спо­ра­зу­ма, у на­ред­них 25 го­ди­на из Ру­си­је ће у Ки­ну (по­
сред­ством про­вин­ци­је Хе­и­лонг­џанг /Мо­хе/ на крај­њем се­ве­ро­и­сто­ку Ки­не)
сти­ћи 360 ми­ли­о­на то­на наф­те. „Пре­ма ак­т у­ел­ним тр­жи­шним па­ра­ме­три­ма,
про­це­ње­на вред­ност уго­во­ра је ап­со­лут­но без пре­се­да­на, од­но­сно 270 ми­
ли­јар­ди до­ла­ра“, оба­ве­стио је уче­сни­ке го­ди­шњег Ме­ђу­на­род­ног еко­ном­ског
фо­ру­ма у Санкт Пе­тер­бур­гу ру­ски пред­сед­ник В. Пу­тин. Ви­де­ти у: „Ру­си­ја и
Ки­на пот­пи­са­ле уго­вор о снаб­де­ва­њу наф­том вре­дан 270 ми­ли­јар­ди до­ла­ра“,
www.nspm.rs (пре­гле­да­но 22. ју­на 2013. го­ди­не; пре­не­та вест ТАН­ЈУГ-а)
24 Алек­сан­дар Ду­гин, Ге­о­по­ли­ти­ка пост­мо­дер­не, Пре­во­ди­лач­ка ра­ди­о­ни­ца
„Ро­сић“; ИКП „Ни­ко­ла Па­шић“, Бе­о­град, 2009, стр.206.
25 Ви­де­ти по­гла­вље „Ме­ха­ни­зми спро­во­ђе­ња и спре­ча­ва­ња ге­о­по­ли­ти­ке нео­е­
вро­а­зиј­ства“ у: М. Сте­пић, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­ев­ ро­а­зиј­ства: по­зи­ци­ја срп­ских
зе­ма­ља, стр. 143-158.
26 Јо­ван Цви­јић, Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во, дру­го из­да­ње, Са­бра­на де­ла, књи­га 2,
СА­НУ; За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства; НИ­РО Књи­жев­не но­ви­не;
Бе­о­град, 1991, стр. 25-37.

287
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

та­ко да он бу­де по­зи­ти­ван чи­ни­лац у фор­ми­ра­њу ге­о­по­ли­

тич­ке ин­те­гра­ци­је. Основ­но пи­та­ње ко­ји би тре­ба­ло ре­ши­ти
је­сте раз­ли­чи­тост, чак и ан­та­го­ни­зам, две евро­а­зиј­ске ма­кро-
це­ли­не – кон­ти­нен­тал­не и ма­ри­тим­не – тј. по­ла­ри­за­ци­ја тзв.
уну­тра­шње Евро­а­зи­је и тзв. спо­ља­шње Евро­а­зи­је. Тај про­
блем је­сте фи­зич­ко-ге­о­граф­ски пре­ди­спо­ни­ран, али је до­
дат­но на­гла­шен ви­ше­ве­ков­ном ко­ло­ни­јал­ном вла­шћу ве­ли­
ких европ­ских (по­мор­ских) си­ла. Њи­хов при­мар­ни ин­те­рес
био је кон­тро­ла по­мор­ских пу­те­ва, мо­ре­у­за, лу­ка и оба­ле, те
екс­пло­а­та­ци­ја бо­гат­ста­ва у ма­ње или ви­ше ши­ро­кој обод­ној
зо­ни, рав­ној и ис­пре­се­ца­ној реч­ним до­ли­на­ма, дуж ко­јих је
би­ло мо­гу­ће про­ди­ра­ти (не та­ко да­ле­ко) у уну­тра­шњост. То
не­га­тив­но на­сле­ђе убр­за­но се пре­ва­зи­ла­зи не са­мо убр­за­ним
са­о­бра­ћај­ним по­ве­зи­ва­њем, већ и ак­ти­ви­ра­њем до са­да ма­
ло по­зна­тих, а пре­бо­га­тих ре­зер­ви при­род­них ре­с ур­са. Упра­
во њи­хо­ва екс­пла­та­ци­ја мо­же да по­ста­не ва­жна стра­те­гиј­ска
пред­ност евро­а­зиј­ске у од­но­с у на енер­гет­ски све де­фи­ци­тар­
ни­ју тран­са­тлант­ску ин­те­гра­ци­ју – ка­ко у ге­о­е­ко­ном­ском, та­
ко и у ге­о­по­ли­тич­ком сми­слу. „Ре­с урс­на без­бед­ност“ је нео­
п­ход­на за еко­ном­ску са­мо­до­вољ­ност (аутар­кич­ност) ве­ли­ких
про­сто­ра27, што нео­е­вро­а­зиј­ци сма­тра­ју са­став­ним де­лом це­
ло­куп­не стра­те­ги­је ели­ми­ни­са­ња атлан­ти­стич­ке (аме­рич­ке)
до­ми­на­ци­је у Евро­а­зи­ји. Тек са ис­пу­ња­ва­њем то­га усло­ва би­
ло би мо­гу­ће де­ло­твор­но еко­ном­ско отва­ра­ње пре­ма оста­лим
де­ло­ви­ма све­та из­ван Евро­а­зи­је, кон­стру­и­са­ње ге­о­по­ли­тич­
ких ко­нек­ци­ја са њи­ма и ре­а­ли­за­ци­ја нео­е­вро­а­зиј­ске кон­тра­
стра­те­ги­је ко­ја би тре­ба­ло да ре­а­зул­ти­ра де­ми­си­о­ни­ра­њем
или де­тро­ни­зо­ва­њем САД са гло­бал­ног пре­сто­ла.
Где је ме­сто Бал­ка­на, Ср­би­је и оста­лих срп­ских зе­ма­ља са
ста­но­ви­шта ге­о­граф­ске ло­ги­ке и ком­па­ти­бил­но­сти: у окви­
ри­ма тран­са­тлант­ске или евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је?28 Срп­
27 Иде­ју „еко­но­ми­је тре­ћег пу­та“ А. Ду­гин и нео­е­вро­а­зиј­ци из­во­де из
„еко­но­ми­је ве­ли­ких про­сто­ра“ Фри­дри­ха Ли­ста. Ви­де­ти у: Евра­зи­й­
ский взгляд – основ­ные прин­ци­пы док­три­на­ль­ной евра­зи­й­ской плат­
фо­мы, Арк­то­гея цен­тр, Мо­сква, 2001, Сс. 29-31 и Алек­сан­дар Ду­гин,
Геoпoлитика пoстмoдерне. стр. 164-166.
28 Ар­гу­мен­те за ре­ша­ва­ње ове ди­ле­ме аутор је по­ну­дио у: Mi­lo­mir Ste­pić, (2005),
„Ge­o­po­li­ti­cal ori­en­ta­tion of Ser­bia: Euro-atlan­tism and/or Euro-asi­a­nism“, Me­ga­
trend re­vi­ew, Vol 2 (2) 2005, Me­ga­trend Uni­ver­sity of Ap­plied Sci­en­ces, Bel­gra­de,
2005, p. 7-22.

288
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

ски ге­о­про­стор на­ла­зи се на кон­так­т у бал­кан­ске и па­нон­ске

це­ли­не и ње­го­ва уоч­љи­ва осо­би­на је цен­трал­ност. Сто­га, у
кла­сич­ном ге­о­по­ли­тич­ком сми­слу, он по­ка­зу­је осо­би­не ре­ги­
о­нал­ног, се­кун­дар­ног He­ar­tlan­da29. Па­нон­ска ни­зи­ја, у чи­јем
сре­ди­шњем и ју­жном де­лу пар­ти­ци­пи­ра­ју Ср­би­ја и оста­ле
срп­ске зе­мље, је ре­ла­тив­но су­ва, степ­ска де­пре­си­ја, окру­же­на
вен­ци­ма Ал­па, Кар­па­та и Ди­на­ри­да ко­ји спре­ча­ва­ју про­до­ре
ма­ри­тим­них ути­ца­ја, те она по­ка­зу­је не­ке ти­пич­не осо­би­не
евро­а­зиј­ске кон­ти­нен­тал­но­сти. На Бал­кан­ском по­у­о­стр­ву, у
чи­јем цен­трал­ном и за­пад­ном де­лу се та­ко­ђе ве­ћи­ном про­
сти­ру Ср­би­ја и оста­ле срп­ске зе­мље, због пла­нин­ских ве­на­ца
па­ра­лел­них са оба­лом, мор­ски ути­ца­ји са Ме­ди­те­ра­на про­
ди­ру са­мо у уски при­мор­ски по­јас и дуж не­ко­ли­ко реч­них
до­ли­на. На дру­гој стра­ни, ши­рок спој и отво­ре­ност пре­ма
Па­нон­ској ни­зи­ји, због че­га је ге­о­граф­ски спо­ран и сам по­лу­
о­стрв­ски ка­рак­тер це­ли­не бал­кан­ског про­сто­ра30, та­ко­ђе су
усло­ви­ли по­сто­ја­ње до­ми­нант­ни­јих евро­а­зиј­ских кон­ти­нен­
тал­них осо­би­на. Уз то, Бал­кан пред­ста­вља ге­о­граф­ску ве­зу
Евро­пе и Ази­је, што га свр­ста­ва у ред ге­о­по­ли­тич­ки нај­ва­
жни­јих ре­ги­о­на све­та („ве­ри­ге све­та“ – „ca­te­na mun­di“). Ва­
жност бал­кан­ског „мо­ста“ Ј. Цви­јић чак сма­тра и ве­ћом од
ши­ро­ког су­во­зем­ног спо­ја ко­ји пред­ста­вља­ју ру­ска рав­ни­ца
и Урал, те „евро­а­зиј­ске осо­би­не“31 Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва (уз
„спа­ја­ње и про­жи­ма­ње, те „изо­ло­ва­ње и одва­ја­ње“) апо­стро­
фи­ра као ње­го­во нај­ва­жни­је обе­леж­је. (кар­та 1)

29 О ана­ло­ги­ји срп­ских зе­ма­ља као бал­кан­ског He­ar­tland-а са пра­вим, ру­ским

He­ar­tland-ом у Евро­а­зи­ји, ви­де­ти по­гла­вље „Срп­ске зе­мље у бал­кан­ској He­
ar­tland-Ri­mland кон­цеп­ци­ји“ у: Ми­ло­мир Сте­пић, У вр­тло­гу бал­ка­ни­за­ци­
је, ЈП Слу­жбе­ни лист СРЈ; Ин­сти­т ут за ге­о­по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2001,
стр. 102-108.
30 Ми­ло­мир Сте­пић, „За­пад­ни Бал­кан: при­мер ге­о­граф­ског рас­појм­љи­ва­ња и
ге­о­по­ли­тич­ког ма­ни­пу­ли­са­ња“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, год. VI­II, vol. 15, бр.
3/2012., Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012, стр. 13-17.
31 „Евро­а­зиј­ским осо­би­на­ма“ зна­ме­ни­ти срп­ски ге­о­граф Ј. Цви­јић је по­све­тио
пр­ву гла­ву свог ка­пи­тал­ног де­ла Бал­кан­ско по­лу­ос­ тр­во. Ви­де­ти у: Јо­ван Цви­
јић, Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во, стр. 22-24.

289
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Кар­та 1: Фи­зич­ко-ге­о­граф­ски по­ло­жај Бал­ка­на и Ср­би­је у

Евро­а­зи­ји

Ср­би­ја и оста­ле срп­ске зе­мље, да­кле, не са­мо да се ге­о­граф­

ски на­ла­зе у Евро­а­зи­ји и да су ве­о­ма уда­ље­не од Атлан­ти­
ка чи­ји се ути­ца­ји го­то­во не осе­ћа­ју, већ има­ју и мно­го ви­ше
из­ра­же­ну кон­ти­нен­тал­ност не­го ма­ри­тим­ност. Са те тач­ке
гле­ди­шта, те­лу­ро­крат­ско евро­а­зиј­ство је при­род­ни­је, ло­гич­
ни­је срп­ско ин­те­гра­циј­ско од­ре­ди­ште не­го тран­са­тлан­ти­зам,
чи­ји се „цен­тар“ на­ла­зи у са дру­ге стра­не Атлан­ти­ка, у САД.
Али, срп­ском „ка­мен­чи­ћу“ по­треб­но је од­ре­ди­ти пра­во ме­
сто у ша­ро­ли­ком ге­о­граф­ском „мо­за­и­ку“ Евро­а­зи­је. Ср­би­ја
је про­стор­но, де­мо­граф­ски и еко­ном­ски ма­ла, ра­зо­ре­на, ре­
зи­ду­ал­на зе­мља, ко­ја се још су­о­ча­ва са ге­о­по­ли­тич­ком тран­
зи­ци­јом раз­би-рас­па­да СФР Ју­го­сла­ви­је. Те­ри­то­ри­јал­но и де­
мо­граф­ски, она спа­да у ма­ње ме­ђу 94 др­жа­ве на евро­а­зиј­ској
по­ли­тич­ко-ге­о­граф­ској кар­ти. (кар­та 2) Ње­на по­вр­ши­на
чи­ни са­мо 0,16% по­вр­ши­не и по­пу­ла­ци­ја 0,18% по­пу­ла­ци­је

290
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

Евро­а­зи­је. Еко­но­ми­ја Ср­би­је у еко­но­ми­ји Евро­а­зи­је уче­ству­

је та­ко­ђе са­мо са 0,18% (ме­ре­но БДП-ом за 2012. го­ди­ну). Ру­
си­ја, нај­про­стра­ни­ја евро­а­зиј­ска др­жа­ва, ве­ћа је од Ср­би­је
193 пу­та, а Ки­на, нај­мно­го­људ­ни­ја и еко­ном­ски нај­сна­жни­ја
зе­мља у Евро­а­зи­ји, од Ср­би­је је де­мо­граф­ски ве­ћа 150 пу­та, а
еко­ном­ски моћ­ни­ја ви­ше од 130 пу­та.
Карта 2: Положај Балкана и Србије на политичко-
географској карти Евроазије

Пре­ма овим по­ка­за­те­љи­ма, Ср­би­ја не мо­же да пре­тен­ду­је

на би­ло ка­кву зна­чај­ни­ју уло­гу у ин­те­гра­ци­ји нај­ве­ћег коп­на
на Зе­мљи, тј. у нео­е­вро­а­зиј­ском про­јек­т у. Је­ди­ни „адут“ ко­ји
ви­ше­стру­ко над­ма­шу­је срп­ску те­ри­то­ри­јал­ну, де­мо­граф­ску
и еко­ном­ску ми­нор­ност је­сте ге­о­граф­ски по­ло­жај на из­у­
зет­но „ге­о­по­ли­тич­ки маг­не­тич­ном“ Бал­ка­ну. Бал­кан при­па­
да раз­у­ђе­ном обод­ном по­ја­с у Евро­а­зи­је, у чи­јем са­ста­ву су
на­из­ме­нич­но рас­по­ре­ђе­на број­на ве­ли­ка по­лу­о­стр­ва и мо­ра
(оке­ан­ски за­ли­ви). Ту зо­ну, укљу­чу­ју­ћи по­је­ди­нач­не зе­мље и
на­ро­де у њој, тран­са­тлан­ти­зам и да­ље тре­ти­ра на ri­mlend-ис­
тич­ки на­чин, на­сто­је­ћи да ту за­др­жи кон­тро­лу и на­ста­ви да
упра­вља Евро­а­зи­јом и све­том у скла­ду са Спајк­ме­но­вим си­

291
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ло­ги­змом32. Су­прот­но то­ме, нео­е­вро­а­зиј­ство га до­жи­вља­ва

као за­пад­ну „ана­кон­ду“33 ко­ја ће „да­ви­ти“ Евро­а­зи­ју све док
не бу­де по­бе­ђе­на и од­стра­ње­на из ње­ног при­о­бал­ног по­ја­
са. Сход­но та­ко су­прот­ста­вље­ним по­зи­ци­ја­ма, раз­ли­чи­то ће
се фо­ку­си­ра­ти зна­чај и од­ре­ђи­ва­ти ме­сто Бал­ка­на, Ср­би­је и
оста­лих срп­ских зе­ма­ља.

ЕВРОАЗИЈСКА ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКА
РАЗНОЛИКОСТ У ГЕОПОЛИТИЧКОЈ МАТРИЦИ:
ПОЗИЦИЈА СРПСКОГ ЧИНИОЦА

Евро­а­зи­ја је де­мо­граф­ски из­ра­зи­то ра­зно­вр­сна це­ли­на.

Она пред­ста­вља мно­го­љу­дан и гу­сто на­се­љен (про­сеч­но око
90 ст./км2), али не и пре­на­се­љен про­стор. Укуп­но по­сма­тра­на,
ње­на по­пу­ла­ци­ја по­ка­зу­је тренд да­љег убр­за­ног ра­ста. Ме­ђу­
тим, де­мо­граф­ска кре­та­ња су про­стор­но ве­о­ма по­ла­ри­зо­ва­
на:
• Се­вер­ни део Евро­а­зи­је (Ру­си­ја и Евро­па) већ де­це­ни­ја­ма
има ни­зак или не­га­ти­ван при­род­ни при­ра­штај и ста­ре­
ње ста­нов­ни­штва, а да не­ма про­це­са ими­гра­ци­је из су­
сед­них ре­ги­о­на, стаг­на­ци­ја и опа­да­ње бро­ја ста­нов­ни­ка
би­ли би још из­ра­же­ни­ји. Иако су не­ке не­ве­ли­ке обла­
сти При­а­тлант­ске ни­зи­је и ин­ду­стриј­ске обла­сти за­пад­
не Евро­пе гу­сто на­се­ље­не (Хо­лан­ди­ја има 410 ст./км2),
32 „Ко кон­тро­ли­ше Ri­mland, вла­да Евро­а­зи­јом. Ко вла­да Евро­а­зи­јом, кон­тро­
ли­ше суд­би­не све­та“. Ви­де­ти у: N. Spykman, The Ge­o­graphy of the Pe­a­ce. p. 43.
33 „Ана­кон­да план“ по­ти­че с’ по­чет­ка аме­рич­ког гра­ђан­ског ра­та. Се­вер­њач­
ки ко­ман­дант ге­не­рал В. Скот (Win­fi­eld Scott) пред­ло­жио је план („Scott’s
Gre­at Sna­ke“) ко­ји је под­ра­зу­ме­вао спре­ча­ва­ње снаб­де­ва­ња и ис­цр­пљи­ва­
ње ју­жних, кон­фе­де­ра­ли­стич­ких др­жа­ва ус­по­ста­вља­њем по­мор­ске бло­ка­де.
Ана­лог­но на­сто­ја­ње за­пад­ног, та­ла­со­крат­ског, тран­са­тлант­ског по­ла мо­ћи да
кон­тро­ли­ше евро­а­зиј­ски обод­ни по­јас, окру­жи Ру­си­ју, ли­ши је ква­ли­тет­не
ма­ри­тим­не пар­ти­ци­па­ци­је и по­ти­сне је у коп­не­ну уну­тра­шњост Евро­а­зи­
је, ка­сни­је су, по­чев­ши од од ад­ми­ра­ла Ме­хе­на, раз­ви­ја­ли го­то­во сви ан­гло-
аме­рич­ки ге­о­по­ли­тич­ки те­ор
­ е­ти­ча­ри и прак­ти­ча­ри. Сто­га се она у ру­ској
ге­о­по­ли­тич­кој ми­сли и пер­це­пи­ра као „Стра­те­ги­ја ана­кон­де“. О ње­ним са­
вре­ме­ним аспек­ти­ма ви­де­ти у: Вя­че­слав Ал­т у­хов, „Ге­о­стра­те­гия ,Ана­кон­да‘
и Евра­зия“, Ге­о­по­ли­ти­ка и ме­жду­на­род­ные от­но­ше­ния, (Ду­гин А. Г., ред.),
Ка­фе­дра Со­ци­о­ло­гии Ме­жду­на­род­ных От­но­ше­ний Со­ци­о­ло­ги­че­ско­го фа­
ку­лъ­те­та МГУ им. М. В. Ло­мо­но­со­ва; Евра­зи­й­ское Дви­же­ние, Мо­сква, 2012,
Сс. 380-399.

292
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

пре­о­вла­ђу­ју огром­на про­стран­ства цен­трал­но­а­зиј­ских

пла­ни­на, Ти­бе­та и Си­би­ра са ма­ње од 1 ст./км2 (огром­на
Сред­њо­си­бир­ска ви­со­ра­ван има 0,003 ст./км2).
• Ју­го­за­пад­на, ју­жна и ју­го­и­сточ­на, те не­што ма­ње ис­точ­
на Ази­ја, по­ка­зу­ју ди­ја­ме­трал­но су­прот­не де­мо­граф­ске
осо­би­не. При­род­ни при­ра­штај, број ста­нов­ни­ка и гу­
сти­на на­се­ље­но­сти ра­сту ве­о­ма бр­зим тем­пом. Ту се на­
ла­зе две нај­мно­го­људ­ни­је др­жа­ве све­та – Ки­на и Ин­ди­ја
– чла­ни­це тзв. клу­ба ми­ли­јар­да (ста­нов­ни­ка). И док је у
Ја­па­ну и Ки­ни по­пу­ла­ци­о­ни по­раст на раз­ли­чи­те на­чи­
не об­у­здан, де­мо­граф­ска екс­пло­зи­ја у ве­ћи­ни оста­лих
зе­ма­ља те­че не­кон­тро­ли­са­но, са не­на­слу­ти­вим еко­ном­
ским, со­ци­јал­ним и (гео)по­ли­тич­ким по­сле­ди­ца­ма у бу­
дућ­но­сти.34
Број­не ра­сне, на­ци­о­нал­не и ет­нич­ке за­јед­ни­це, је­зи­ци ко­
ји­ма го­во­ре и пи­сма ко­ји­ма пи­шу, исто­риј­ско на­сле­ђе ко­је
пам­те и пре­но­се на по­том­ке, кул­т ур­ни обра­сци и мо­рал­на
пра­ви­ла ко­јих се при­др­жа­ва­ју, ве­ро­ва­ња и ре­ли­ги­је ко­је ис­
по­ве­да­ју, те ци­ви­ли­за­циј­ски аре­а­ли ко­је су фор­ми­ра­ли – чи­
не Евро­а­зи­ју на­гла­ше­но мо­за­ич­ним про­сто­ром. Упр­кос тој
хе­те­ро­ге­но­сти, а че­сто и уну­тра­шњој кон­фрон­ти­ра­но­сти,
срод­не по­пу­ла­ци­о­но-иден­ти­тет­ске гру­па­ци­је фор­ми­ра­ју ма­
кро-це­ли­не – ве­ли­ке ци­ви­ли­за­ци­је. Њи­хо­во кључ­но свој­ство
је­сте да се од су­сед­них ци­ви­ли­за­ци­ја раз­ли­ку­ју, иако се са њи­
ма у до­дир­ним зо­на­ма не­ми­нов­но про­жи­ма­ју. Пре­ма све при­
хва­ће­ни­јој кон­цеп­ци­ји С. Хан­тинг­то­на, од укуп­но осам-де­вет
ве­ли­ких свет­ских ци­ви­ли­за­ци­ја, са­мо две (Ла­ти­но­а­ме­рич­ка
и Африч­ка) ни­с у за­сту­пље­не у Евро­а­зи­ји.35 Да ли је мо­гу­ће
34 У не­ким при­о­бал­ним зо­на­ма и до­ли­на­ма Хо­анг­хоа, Јанг­цеа, Ме­кон­га, Ган­га,
Бра­ма­пу­тре, Ти­гра и Еуфра­та кон­цен­тра­ци­ја ста­нов­ни­штва пре­ла­зи 1.000
ст./км2. Град-др­жа­ва Син­га­пур има го­то­во 7.500 ст./км2. Бан­гла­деш, ко­ји се
на­ла­зи у во­до­плав­ној дел­ти Ган­га и Бра­ма­пу­тре, од Ру­си­је је ма­њи 116 пу­та,
али од ње има 10 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка ви­ше и гу­сти­ну на­се­ље­но­сти ве­ћу го­
то­во 130 пу­та.
35 У члан­ку „Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја?“, об­ја­вље­ном 1993. го­ди­не Хан­тинг­тон из­
два­ја се­дам или осам ве­ли­ких ци­ви­ли­за­ци­ја: За­пад­ну, Кон­фу­чи­јан­ску, Ја­пан­
ску, Ислам­ску, Хин­ду­и­стич­ку, Сло­вен­ско-пра­во­слав­ну, Ла­ти­но­а­ме­рич­ку и
(мо­гу­ће) Африч­ку. Ви­де­ти: Sa­muel P. Hun­ting­ton, „The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons?“,
Fo­re­ign Af­fa­irs, vol. 72, № 3, sum­mer 1993, Co­un­cil on Fo­re­ign Re­la­ti­ons, Inc.,
New York, 1993, p. 25. Ме­ђу­тим, у књи­зи Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја и пре­о­бли­ко­ва­ње

293
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

да се, сход­но кон­цеп­ци­ји нео­е­вро­а­зиј­ства, ге­о­по­ли­тич­ки ин­

те­гри­ше шест-се­дам Хан­тинг­то­но­вих ци­ви­ли­за­ци­ја – Пра­
во­слав­на, За­пад­на, Ислам­ска, Хин­ду, Си­нич­ка (Ки­не­ска), Ја­
пан­ска (и Бу­ди­стич­ка) – ка­да су оне ве­о­ма раз­ли­чи­те, че­сто
ду­бо­ко по­де­ље­не и не­ка­да оштро су­прот­ста­вље­не, не са­мо
ме­ђу­соб­но, већ и уну­тар соп­стве­ног аре­а­ла (на при­мер: су­ни­
ти и ши­и­ти у Ислам­ској ци­ви­ли­за­ци­ји)?
Тран­са­тлант­ску ин­те­гра­ци­ју знат­но је олак­ша­ла ка­то­лич­
ко-про­те­стант­ска ци­ви­ли­за­циј­ска слич­ност про­сто­ра Ан­
гло­а­ме­ри­ке са за­пад­ном и цен­трал­ном Евро­пом . Али, при­
пад­ност За­пад­ној ци­ви­ли­за­ци­ји ни­је био пре­с уд­но ва­жан
чи­ни­лац ка­да су се у го­ди­на­ма по­сле Дру­гог свет­ског ра­та
кон­кре­ти­зо­ва­ле иде­је еко­ном­ског, по­ли­тич­ког и вој­ног по­
ве­зи­ва­ња, фор­ми­рао НА­ТО 1949. го­ди­не и на­ста­ла Европ­ска
за­јед­ни­ца за угаљ и че­лик 1951. го­ди­не као пре­те­ча да­на­шње
ЕУ. Кључ­ни раз­лог био је ге­о­по­ли­тич­ки ин­те­рес САД, као
глав­ног (је­ди­ног!?) истин­ског рат­ног по­бед­ни­ка, да на за­пад­
ној „фа­са­ди“ Евро­а­зи­је (и ис­точ­ној) фор­ми­ра­ју „мо­сто­бран“
по­мо­ћу ко­га ће да кон­тро­ли­шу нај­ве­ће коп­но на Пла­не­ти и
спре­че да то учи­ни СССР/Ру­си­ја. Да­кле, ан­ти­ру­ски, ан­ти­
те­лу­ро­крат­ски и ан­ти­е­вро­а­зиј­ски мо­тив по­ка­зао се као по­
тре­бан и са­свим до­во­љан „нај­ма­њи за­јед­нич­ки са­др­жа­лац“
за ин­те­гри­са­ње, исти­на, ци­ви­ли­за­циј­ски ком­па­ти­бил­ног,
али ге­о­граф­ски раз­ли­чи­тог, Атлант­ским оке­ном раз­дво­је­ног
и про­стор­но ве­о­ма уда­ље­ног аме­рич­ког и европ­ског коп­на.
Ана­лог­но, ан­ти­а­ме­ри­ка­ни­зам, ан­ти­та­ла­со­кра­ти­ја и ан­
ти­за­пад­ња­штво мо­гао би да бу­де до­вољ­но јак мо­тив за ге­о­
по­ли­тич­ку ин­те­гра­ци­ју, исти­на, ци­ви­ли­за­циј­ски ша­ро­ли­ког,
али ге­о­граф­ски це­ло­ви­тог евро­а­зиј­ског коп­на. Ако се прин­
цип „ПРО­ТИВ“, а не „ЗА“, по­ка­зао успе­шним у фор­ми­ра­
свет­ског по­рет­ка, об­ја­вље­ној три го­ди­не ка­сни­је, не­ким ци­ви­ли­за­ци­ја­ма је
ко­ри­го­вао на­зи­ве, а њи­хов број по­ве­ћао на осам или де­вет – Пра­во­слав­на,
За­пад­на, Ислам­ска, Хин­ду, Си­нич­ка (Ки­не­ска), Ја­пан­ска, (мо­гу­ће) Африч­
ка и Бу­ди­стич­ка. Иако је Бу­ди­стич­ку ци­ви­ли­за­ци­ју на­зна­чио на кар­ти, Хан­
тинг­тон је оста­вио ди­ле­му да ли она по­сто­ји (због ми­гри­ра­ња и тран­сфор­
ми­са­ња). Та­ко­ђе, Је­вреј­ство, упр­кос зна­чај­ном исто­риј­ском ути­ца­ју, због
ма­лог бро­ја при­пад­ни­ка не сма­тра ци­ви­ли­за­ци­јом и ни­је га на­зна­чио на кар­
ти. Ви­де­ти Мар 1.3 „The World of Ci­vi­li­za­ti­ons: Post-1990“ у: Sa­muel P. Hun­ting­
ton, The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­der, Si­mon & Schu­ster,
New York, 1996, pp. 26-27

294
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

њу тран­са­тлант­ског бло­ка, и до­вео до гло­бал­не су­пре­ма­ци­је

САД и уни­по­лар­ног свет­ског по­рет­ка, за­што исти прин­цип
не би мо­гао да бу­де аде­ква­тан и за ре­а­ли­за­ци­ју евро­а­зиј­ске
ин­те­гра­ци­је, ко­нач­но осло­ба­ђа­ње ме­га­кон­ти­нен­та Евро­а­зи­је
од хлад­но­ра­тов­ске до­ми­на­ци­је САД и пре­о­бли­ко­ва­ње уни­по­
лар­ног у мул­ти­по­лар­ни свет­ски по­ре­дак?
Нео­е­вро­а­зиј­ска кон­цеп­ци­ја упра­во по­тен­ци­ра ан­ти­а­ме­ри­
ка­ни­зам, не са­мо као ин­те­гра­ци­о­ни им­пулс, већ и као ду­го­
роч­ни­ју ори­јен­та­ци­ју Евро­а­зи­је и све­та у ме­ња­њу по­сто­је­ћег
свет­ског по­рет­ка. Чи­ње­ни­ца да јед­на не­е­вро­а­зиј­ска си­ла пр­
ви пут у исто­ри­ји, али већ ду­го упра­вља Евро­а­зи­јом, под­сти­
че не­ко­ли­ко већ до­вољ­но оја­ча­лих си­ла на за­кљу­чак да је то
не­при­род­но и нео­др­жи­во, те да је „за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља“,
ко­ји ни­је ви­ше та­ко не­при­ко­сно­вен, мо­гу­ће по­бе­ди­ти. Кон­
ста­то­ва­ње гло­бал­не ге­о­по­ли­тич­ке ствар­но­сти у том ду­го­
трај­ном и ви­ше­фа­зном про­це­с у36 пред­ста­вља пр­ви ко­рак. Он
је нео­п­хо­дан да би се пре­шло у дру­гу, ре­ак­тив­ну фа­зу – за­
че­так евро­а­зиј­ске кон­тра­стра­те­ги­је, тј. ус­по­ста­вља­ње ге­
о­по­ли­тич­ких век­то­ра и осо­ви­на од Ру­си­је (ло­гич­ног ге­о­по­
ли­тич­ког ну­кле­у­са) ка не­ко­ли­ци­ни ве­ли­ких си­ла и кључ­ним
ре­ги­о­ни­ма Евро­а­зи­је. Та­ко умре­же­не, на­сто­ја­ће да, за­јед­нич­
ким сна­га­ма, по­ти­сну САД и све­ду њи­хов ути­цај на аме­рич­ки
фраг­мент Но­вог све­та, те да у тре­ћој, мул­ти­по­лар­ној фа­зи,
фор­ми­ра­ју че­ти­ри зо­нал­не пан-обла­сти. Оне ће би­ти ме­ри­
ди­јан­ски из­ду­же­не, а у сва­кој од њих до­ми­ни­ра­ће јед­на те­лу­
ро­крат­ска си­ла.
Та­да мо­же да усле­ди пр­ви су­штин­ски ва­жан, кри­ти­чан
мо­ме­нат евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је и мул­ти­по­лар­ног по­рет­ка
јер ће ан­ти­а­ме­ри­ка­ни­зам, као до­та­да­шњи њи­хов сна­жан ко­
хе­зи­о­ни чи­ни­лац, по­ста­ти не­би­тан. Шта ће та­да (за)др­жа­ти
евро­а­зиј­ске си­ле ге­о­по­ли­тич­ки ин­те­гри­са­не ка­да не бу­де би­
ло „за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља“? Уоста­лом, да ли ће евро­а­зиј­ска
ин­те­гра­ци­ја оста­ти уоп­ште по­треб­на? Хо­ће ли, у тим усло­ви­

36 Ви­ше фа­за (че­ти­ри) про­це­са ус­по­ста­вља­ња мул­ти­по­лар­ног по­рет­ка ни­с у

екс­пли­цит­но де­фи­ни­са­ли нео­е­вро­а­зиј­ски те­о­ре­ти­ча­ри (пр­вен­стве­но А. Ду­
гин), већ их из­два­ја М. Сте­пић. Ви­де­ти у: М. Сте­пић, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­ев­ ро­а­
зиј­ства: по­зи­ци­ја срп­ских зе­ма­ља, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град,
2013, стр. 101-142.

295
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ма, до из­ра­жа­ја по­но­во да до­ђу по­ти­сну­те ре­ли­гиј­ске раз­ли­

ке и ани­мо­зи­те­ти, ет­но-ци­ви­ли­за­циј­ска хе­те­ро­ге­ност, бор­ба
за при­род­не ре­с ур­се, над­ме­та­ње за еко­ном­ски при­мат и су­
прот­ста­вље­ни ге­о­по­ли­тич­ки ин­те­ре­си? Ни­је ли не­ми­но­ван
су­коб евро­а­зиј­ских си­ла и ка­ко би он мо­гао да се спре­чи? Ре­
ше­ње (по­сред­но) про­ис­ти­че из че­твр­те фа­зе нео­ев­ ро­а­зиј­ске
кон­цеп­ци­је – струк­т у­ри­са­ња че­ти­ри зо­нал­не пан-обла­сти, тј.
ства­ра­ња ве­ли­ких про­сто­ра уну­тар њих. У ства­ри, „кон­цепт
ве­ли­ког про­сто­ра у те­о­ри­ји мул­ти­по­лар­но­сти игра(ће) глав­ну
уло­гу“37. Са два­на­ест-три­на­ест38 ве­ли­ких про­сто­ра учи­њен је
по­ку­шај не са­мо да се за­до­во­ље „апе­ти­ти“ ста­рих и но­вих си­
ла да има­ју сво­је не­по­сред­не ин­те­ре­сне сфе­ре, већ и отво­ре­на
мо­гућ­ност да се ме­ђу њи­ма ус­по­ста­вља­ју ин­те­гра­ци­је ми­мо
уста­но­вље­не и раз­гра­ни­че­не че­ти­ри пан-обла­сти. Ис­хо­ди­ште
те флек­си­бил­но­сти мо­гло би опет да бу­де фор­ми­ра­ње исто­
риј­ски до­ка­за­но рав­но­те­жног ду­а­ли­стич­ког свет­ског ге­о­по­
ли­тич­ког по­рет­ка у об­ли­ку „но­вог мо­де­ла би­по­лар­но­сти“39.
Су­штин­ско пи­та­ње је ка­ко се, са ет­но-ци­ви­ли­за­циј­ског
ста­но­ви­шта, у ге­о­по­ли­тич­ке ин­те­гра­ци­је укла­па Бал­кан, те
Ср­би и срп­ске зе­мље као ње­гов сре­ди­шњи по­пу­ла­ци­о­но-про­
стор­ни и по­ли­тич­ко-ге­о­граф­ски чи­ни­лац. Го­то­во да у све­
ту не по­сто­ји та­ко ге­о­по­ли­тич­ки зна­ча­јан ре­ги­он као што је
Бал­кан, а да се, исто­вре­ме­но, уну­тар ње­го­вог про­сто­ра сти­
чу три од осам-де­вет свет­ских или шест-се­дам евро­а­зиј­ских
ци­ви­ли­за­ци­ја – Пра­во­слав­на, За­пад­на и Ислам­ска. Упра­во
на Бал­ка­ну на­ла­зе се њи­хо­ве кон­фликт­не пе­ри­фе­ри­је и зо­не
ма­хом на­сил­ног пре­ве­ра­ва­ња, ко­је се пре­кла­па­ју са „ге­о­по­
ли­тич­ким чво­ром“ ра­зно­стра­них век­то­ра ин­те­ре­са ве­ли­ких
37 Алек­сан­др Ге­ль­е­вич Ду­гин, Ге­о­по­ли­ти­ка, Ака­де­ми­че­ский Про­ект; Га­у­де­а­
мус, Мо­сква, 2011, с. 451.
38 У нео­е­вро­а­зиј­ској ва­ри­јан­ти из 2001. го­ди­не кар­то­граф­ски је пред­ста­вље­но
13 ве­ли­ких про­сто­ра. (Ви­де­ти у: Евра­зи­й­ский взгляд – основ­ные прин­ци­пы
док­три­на­ль­ной евра­зи­й­ской плат­фо­мы. С. 46.). Али, у ва­ри­јан­ти из 2002. го­
ди­не, ве­ро­ват­но пре­ви­дом, Аустра­ли­ја и Но­ви Зе­ланд ни­с у из­дво­је­ни као
по­се­бан ве­ли­ки про­стор (ни­ти су при­кљу­че­ни не­ком од по­сто­је­ћих), иако
су у са­ста­ву Ан­гло-аме­рич­ке пан-обла­сти. Ви­де­ти у: Евра­зи­й­ская те­о­рия в
кар­тах, http://ge­o­po­li­ti­ca.ru/Maps/4/
39 Алек­сан­др Ду­гин, Про­ект „Евра­зия“, ЭК­СМО, Яуза, 2004. (до­ступ­но и у
елек­трон­ској фор­ми: www.evra­zia.org). Ви­де­ти: део „Евра­зи­й­ская ге­о­по­ли­ти­
ка“, по­гла­вље „Ге­о­по­ли­ти­ка и струк­т у­ра ми­ра в но­вом ты­ся­че­ле­тии“, оде­љак:
„Мно­го­по­лар­ный мир“.

296
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

си­ла, ства­ра­ју­ћи од Бал­ка­на ти­пи­чан shat­ter­belt40. Ко­јем ци­

ви­ли­за­циј­ском кру­гу при­па­да­ју Ср­би и срп­ске зе­мље? Иако
су бал­кан­ски исто­риј­ски то­ко­ви од­ве­ли део Ср­ба и њи­хо­вог
аутох­то­ног про­сто­ра у окви­ре за­пад­ног (ри­мо­ка­то­лич­ког) и
ислам­ског ци­ви­ли­за­циј­ског кру­га (уз про­цес ра­ср­бљи­ва­ња),
из­ра­зи­то ве­ћи део срп­ског на­ро­да и те­ри­то­ри­ја ко­је на­ста­њу­
је сва­ка­ко не при­па­да За­пад­ној и Ислам­ској ци­ви­ли­за­ци­ји,
већ Пра­во­слав­ној. (кар­та 3) Бу­ду­ћи да је тран­са­тлант­ска ге­
о­по­ли­тич­ка ине­гра­ци­ја не­с ум­њи­ви про­дукт и „вла­сни­штво“
За­па­да41, евен­т у­ал­но (до­бро­вољ­но или при­нуд­но) укљу­чи­ва­
ње срп­ског чи­ни­о­ца у њу ду­го­роч­но би во­ди­ло у ве­штач­ко
по­за­пад­ња­че­ње и „кул­т ур­ну ши­зо­фре­ни­ју“42, тј. ка пре­тва­ра­
њу Ср­би­је у рас­тр­за­ну зе­мљу43. Ма­да тај про­цес, ка­ко твр­ди
Хан­тинг­тон, „до да­нас ниг­де ни­је ус­пео“44, он до­но­си ка­та­
стро­фал­не по­сле­ди­це – иза­зи­ва сна­жне дру­штве­не тен­зи­је,
др­жи др­жа­ву у ста­њу ла­тент­не кри­зе и анар­хи­је, не­га­тив­но
ути­че на ње­ну ста­бил­ност и ко­чи све­ко­ли­ки раз­вој.

40 Тер­мин chat­ter­belt ко­ри­сти С. Ко­ен за не­ста­бил­не, кон­фликт­не ре­ги­о­не. У

пр­вој пост­хлад­но­ра­тов­ској ва­ри­јан­ти сво­је ви­ше пу­та ко­ри­го­ва­не кон­цеп­
ци­је ге­о­стра­те­гиј­ских сфе­ра и ге­о­по­ли­тич­ких ре­ги­о­на, он је Бал­ка­ну, цен­
трал­ној и ис­точ­ној Евро­пи на­ме­нио уло­гу кон­такт­не зо­не или зо­не-ка­пи­је
(The Eastern Euro­pe Ga­te­way), да би у по­то­њим ва­ри­јан­та­ма, за по­че­так и
сре­ди­ну 21. ве­ка, оста­вио мо­гућ­ност да тај по­јас по­ста­не chat­ter­belt. Ви­де­ти
у: Saul B. Co­hen, Ge­o­po­li­tics of the World System, Row­man & Lit­tle­fi­eld Pu­blis­hers,
Inc., Lan­ham /Maryland/, 2003, p. 41; 398.
41 С. Хан­тинг­тон не­дво­сми­сле­но твр­ди да је у Евро­пи (Европ­ска) „Уни­ја по­
ду­дар­на са За­пад­ном ци­ви­ли­за­ци­јом“, те да је „НА­ТО без­бед­но­сна ор­га­ни­
за­ци­ја За­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је“. Ви­де­ти у: Sa­muel P. Hun­ting­ton, The Clash of
Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­der, р. 161
42 S. Hun­ting­ton, The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­der, р. 154.
43 Рас­тр­за­ном зе­мљом (torn co­un­try) Хан­тинг­тон на­зи­ва ону ко­ју ње­на по­ли­
тич­ка но­мен­кла­т у­ра, упр­кос про­ти­вље­њу ве­ћи­не на­ро­да и ин­те­лек­т у­ал­не
ели­те, на­сто­ји да пре­ме­сти (кон­вер­т у­је, тран­сфе­ри­ше) из јед­ног ци­ви­ли­
за­циј­ског кру­га у дру­ги (углав­ном да по­за­пад­ња­чи, тј. уне­се „за­пад­ни ви­
рус“). Та­кву зе­мљу не би тре­ба­ло по­и­сто­ве­ти­ти са по­це­па­ном зе­мљом (cleft
co­un­try), уну­тар ко­је по­сто­ји из­ра­же­на, че­сто и кон­фликт­на, ра­сна, вер­ска,
ет­нич­ка и иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ка по­де­ље­ност. Ви­де­ти у: S. Hun­ting­ton, The
Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­der, рр. 137-138. Нај­не­ста­
бил­ни­је су зе­мље ко­је су исто­вре­ме­но и по­це­па­не и рас­тр­за­не, ка­ква је, на
при­мер, Ср­би­ја.
44 S. Hun­ting­ton, The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­der, р. 139.

297
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Карта 3: Положај Балкана и Србије у просторној структури

великих светских цивилизација (према С. Хантингтону)

Картографска основа према: Семјуел П. Хантингтон, Сукоб

цивилизација и преобликовање светског поретка, ЦИД, Подгорица, 1998.
(Мапа 1.3. „Свет цивилизација после 1990“, стр. 26-27)
Бу­ду­ћи да Ср­би­ја и ве­ћи­на оста­лих срп­ских зе­ма­ља, пре­
ма Хан­тинг­то­ну, при­па­да­ју Пра­во­слав­ној ци­ви­ли­за­ци­ји, по­
сту­лат ге­о­по­ли­тич­ке и ци­ви­ли­за­циј­ске ком­па­ти­бил­но­сти не
на­ла­же до­бро­вољ­но укљу­чи­ва­ње у ЕУ и НА­ТО као еко­ном­
ско-по­ли­тич­ко-без­бед­но­сне ор­га­ни­за­ци­је тран­са­тлант­ске,
та­ла­со­крат­ске За­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је. Ло­гич­но је упра­во су­
прот­но: опре­де­ље­ње, пре­ма прин­ци­пу ци­ви­ли­за­циј­ске исто­
род­но­сти, за ге­о­по­ли­тич­ку ин­те­гра­ци­ју ко­јој при­па­да Ру­си­ја
као сто­жер Пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је – за те­лу­ро­крат­ско
евро­а­зиј­ство. По­сти­за­ње ге­о­по­ли­тич­ког и ци­ви­ли­за­циј­ског
скла­да ни­је мо­гу­ће без уте­ме­ље­но­сти у срп­ском ге­о­по­ли­тич­
ком иден­ти­те­т у као са­став­ном де­лу на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та.
Ге­о­по­ли­тич­ки иден­ти­тет ма­хом фор­ми­ра­ју број­ни дру­штве­
ни чи­ни­о­ци (исто­риј­ски, ан­тро­по­ло­шки, ре­ли­гиј­ски...), ко­ји
су не­рас­ки­ди­во по­ве­за­ни са фи­зич­ко-ге­о­граф­ским свој­стви­
ма про­сто­ра где на­ста­ју и об­ли­ку­ју се. Је­дан од ро­до­на­чел­

298
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

ни­ка ру­ске ге­о­по­ли­тич­ке ми­сли Пе­тар Са­виц­ки пој­мов­но је

то од­ре­дио као ме­сто-раз­вој (ме­сто­ра­зви­тие) – је­дин­стве­ну
це­ли­ну со­ци­јал­но-по­ли­тич­ке сре­ди­не и те­ри­то­ри­је ко­ју она
за­у­зи­ма45. Сход­но то­ме, срп­ски ге­о­по­ли­тич­ки иден­ти­тет те­
ме­љи се на „искон­ској, до­ми­цил­ној, аутен­тич­ној при­пад­но­
сти са­крал­но-ге­о­граф­ски ком­плек­сној при­мор­ско-пла­нин­
ско-ни­зиј­ској при­род­ној сре­ди­ни, тј. ло­гич­но про­ис­ти­че из
са­мо­и­ден­ти­фи­ка­ци­је са це­ли­ном ја­дран­ско-ди­нар­ско-па­нон­
ског про­сто­ра“46. Али, услед исто­риј­ски кон­ти­ну­ир ­ а­ног по­
ти­ски­ва­ња од мо­ра и на­ме­та­ња lan­dloc­ked co­un­try хен­ди­ке­па,
са­вре­ме­ни ге­о­по­ли­тич­ки иден­ти­тет срп­ских зе­ма­ља по­стао
је до­ми­нант­но те­лу­ро­крат­ски.47 И са тог ста­но­ви­шта, ако би
срп­ски из­бор за при­сту­па­ње ге­о­по­ли­тич­кој ин­те­гра­ци­ји био
до­бро­вљан и сло­бо­дан, а не ре­зул­тат из­ну­де и при­си­ле, он не
би тре­ба­ло да бу­де тран­са­тлан­ти­зам, већ евро­а­зиј­ство.
Срп­ски ет­но-исто­риј­ски и др­жав­ни про­стор на­ла­зи се
на крај­њој ју­го­за­пад­ној, бал­кан­ској, и ге­о­по­ли­тич­ки ве­о­ма
осе­тљи­вој пе­ри­фе­ри­ји Пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је. Тај про­
стор из­ло­жен је екс­пан­зи­о­ни­стич­ким на­ср­та­ји­ма и За­пад­не
и Ислам­ске ци­ви­ли­за­ци­је и ге­о­по­ли­ти­ке, али и мо­гу­ћим те­
ри­то­ри­јал­ним на­год­ба­ма. Исто­ри­ја тран­сгре­си­о­них ам­би­ци­
ја ве­ли­ких си­ла, фор­ми­ра­ња ин­те­ре­сних сфе­ра, др­жа­во­твор­
них про­це­са и раз­гра­ни­че­ња то по­твр­ђу­је. Тран­са­тлант­ске
ин­те­гра­ци­је по­ка­зу­ју не­у­пит­ну екс­пан­зи­о­ни­стич­ку на­ме­ру
да бал­кан­ски део Пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је, ми­лом или си­
лом, има­ју уну­тар сво­јих гра­ни­ца. Грч­ка од ра­ни­је, а Ру­му­ни­
ја и Бу­гар­ска од не­дав­но, већ су при­кљу­че­ни. У ислам­ским,

45 Пе­тр Ни­ко­ла­е­вич Са­виц­кий, „Ге­о­гра­фи­че­ский об­зор Ро­сии-Евра­зии“, у

збор­ни­ку: Рос­сия – осо­бый ге­о­гра­фи­че­ский мир, Пра­га, 1927, Сс. 219-232.
На­ве­де­но пре­ма: Пе­тр Ни­ко­ла­е­вич Са­виц­кий, Кон­ти­нент Евра­зия, Аграф,
Мо­сква, 1997.
46 Ми­ло­мир Сте­пић, „О срп­ском ге­о­по­ли­тич­ком иден­ти­те­т у“, Срп­ска по­ли­
тич­ка ми­сао, број 2/2012, го­ди­на XIX, vol. 36, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­
је, Бе­о­град, 2012, стр. 20.
47 У антагонизму „моћи мора“ и „моћи копна“ положај српских земаља
није једнозначно одређен, те не може да се аутоматски позиционира у
телурократском ареалу. Српске земље налазе се управо у зони надметања
две глобално супротстављене геополитичке опције које се боре за примат и
настоје да истисну једна другу.

299
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

по­себ­но нео­о­сма­ни­стич­ким, ге­о­по­ли­тич­ким пре­тен­зи­ја­ма

Бал­кан, та­ко­ђе, има ве­о­ма зна­чај­но ме­сто, а глав­на упо­ри­шта
су обла­сти на­ста­ње­не ал­бан­ском и исла­ми­зо­ва­ном сло­вен­
ском по­пу­ла­ци­јом. Ме­ђу­тим, у по­чет­ним ва­ри­јан­та­ма нео­
е­вро­а­зиј­ских про­је­ка­та мул­ти­по­лар­ног све­та, по­де­љен је не
са­мо Бал­кан, већ и ње­гов пра­во­слав­ни про­стор. Ли­ни­ја по­
де­ле тра­си­ра­на је ме­ри­ди­јан­ским прав­цем и она пред­ста­вља
„ра­сед“ из­ме­ђу две од че­ти­ри гло­бал­не пан-обла­сти (Евро-
Африч­ке и Пан-Евро­а­зиј­ске), тј. из­ме­ђу два њи­хо­ва ве­ли­ка
про­сто­ра (Европ­ског и Ру­ско-Евро­а­зиј­ског48). (кар­та 4)
Карта 4: Положај Балкана и Србије у неоевроазијској
мултиполарној подели света на пан-области (а) и велике
просторе (б)
(а)

Картографска основа: Евразийская теория в картах

(http://geopolitica.ru/Maps/3/)

48 Штавише, обухватајући европски део Турске, на крајњем југоистоку Балкана

партиципира и трећи велики простор – Исламско-континентални (из
састава Пан-Евроазијске пан-области).

300
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

(б)

Картографска основа: Евразийская теория в картах

(http://geopolitica.ru/Maps/4/)
По­зи­ци­о­ни­ра­ње Ср­би­је, срп­ских зе­ма­ља и Бал­ка­на сход­но
нео­е­вро­а­зиј­ској кон­цеп­ци­ји49 зах­те­ва од­го­во­ре на не­ко­ли­ко
кључ­них пи­та­ња:
• За­што су ру­ски нео­е­вро­а­зиј­ци по­де­ли­ли та­ко ге­о­по­ли­
тич­ки ва­жан про­стор ка­кав је Бал­кан, а ни­с у га у це­ли­
ни укљу­чи­ли у Пан-Евро­а­зи­ју (Ру­си­ју-Евро­а­зи­ју), ка­да
јој он по ге­о­граф­ским, ет­но-ци­ви­ли­за­циј­ским и дру­гим
свој­стви­ма не­из­о­став­но при­па­да?
• За­што ка ње­му ни­с у ори­јен­ти­са­ли је­дан о ин­те­ре­сних
ге­о­по­ли­тич­ких век­то­ра ка­да он у кон­тра­стра­те­ги­ји
осми­шље­ној про­тив до­ми­на­ци­је САД (дру­га нео­е­вро­а­
зиј­ска фа­за) очи­глед­но не­до­ста­је у стра­те­шкој про­стор­
ној пра­зни­ни из­ме­ђу про­јек­то­ва­не „осо­ви­не при­ја­тељ­
ства“ Ру­си­ја-Не­мач­ка и век­то­ра Ру­си­ја-Бли­ски Ис­ток?50
49 Компаративну анализу позиције српског простора у евроазијској концепцији
(између два светска рата) и неоевроазијској концепцији (после Хладног
рата) видети у: Миломир Степић, „Србија у евроазијској и неоевроазијској
концепцији“, Русија и Балкан – питања безбедности и сарадње (Зоран
Милошевић, ур.), Институт за политичке студије, Београд, 2008, стр. 23-50.
50 О узроцима и последицама непостојеће „конекције“ Русије и Балкана (према
неоевроазијској концепцији) у: Миломир Степић, „Балкан – недостајуће
исходиште неоевроазијског вектора“, пленарно саопштење по позиву на
Међународном научном скупу Евроазијски савез, који је одржан 24-25. маја

301
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

• За­што су пра­во­слав­не Ру­му­ни­ју и Бу­гар­ску укљу­чи­ли у

бу­ду­ћу евро­а­зиј­ску ин­те­гра­ци­ју, а ни­с у Грч­ку и пра­во­
слав­не зе­мље из са­ста­ва бив­ше Ју­го­сла­ви­је, ко­је, та­ко­ђе,
при­па­да­ју бал­кан­ском де­лу Пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­
је?
• За­што су срп­ске зе­мље и Ср­бе, ко­је За­пад исто­риј­ски
кон­стант­но пер­це­пи­ра као „бал­кан­ске Ру­се“, „ру­ску
пред­стра­жу на Бал­ка­ну“ и „ко­њо­во­це ру­ских ко­за­ка до
то­плих мо­ра“, по­зи­ци­о­ни­ра­ли са дру­ге, за­пад­не стра­не
„ге­о­по­ли­тич­ког ра­се­да“ – у Евро-Африч­кој пан-обла­
сти и Европ­ском ве­ли­ком про­сто­ру?
• Да ли то зна­чи да ру­ски нео­е­вро­а­зиј­ци сма­тра­ју да срп­
ски чи­ни­лац не при­па­да Пан-Евро­а­зиј­ској пан-обла­сти
и Ру­ско-Евро­а­зиј­ском ве­ли­ком про­сто­ру, иако је срп­ски
ге­о­по­ли­тич­ки иден­ти­тет те­лу­ро­крат­ски, а по­ло­жај на
бал­кан­ском „под­кон­ти­нен­т у“ ана­ло­ган по­ло­жа­ју Ру­си­је
у на евро­а­зиј­ском „ме­га­кон­ти­нен­т у“ (he­ar­tland-олик)?
• Ко­ји је ру­ски ин­те­рес да (не)све­сног срп­ског са­ве­зни­ка
пре­пу­сти европ­ском фраг­мен­т у За­па­да не са­мо у ге­о­
е­ко­ном­ском и ге­о­по­ли­тич­ком, већ не­из­бе­жно и у ци­
ви­ли­за­циј­ском сми­слу, ка­да му је он сво­јим от­по­ром у
вре­ме ју­го­сло­вен­ског раз­би-рас­па­да „ку­пио вре­ме“ од
два­де­се­так пост­хлад­но­ра­тов­ских го­ди­на, за­др­жао та­ла­
со­крат­ску екс­пан­зи­ју пре­ма ис­то­ку и ру­ским гра­ни­ца­
ма за­гла­вље­ну у „бал­кан­ском бла­т у“, те био пр­ва жр­тва
нео­б­у­зда­ног, три­јум­фа­ли­стич­ког уни­по­ла­ри­зма?
• Зар срп­ски ЕУ-скеп­ти­ци­зам, ан­ти­за­пад­ња­штво и на­ро­
чи­то ан­ти­а­ме­ри­ка­ни­зам, ко­ји су иза­зва­ни већ че­тврт
ве­ка при­стра­сним по­ли­тич­ким, еко­ном­ским, вој­ним и
про­па­ганд­ним ан­ти­срп­ским ан­га­жма­ном За­па­да, ни­
су до­вољ­но сна­жно из­ра­же­ни и не­с ум­њи­ви, иако то
пред­ста­вља је­дан од нај­ва­жни­јих ко­хе­зи­о­них чи­ни­ла­ца
евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је и мул­ти­по­ла­ри­зма?
• Или су се од вре­ме­на те­о­риј­ско-кон­цеп­циј­ског осми­
шља­ва­ња нео­ев­ ро­а­зиј­ског пре­о­бли­ко­ва­ња уни­по­лар­
2013. године у етно-селу Станишићи код Бијељине (Република Српска), у
организацији Удружења Српско-руски мост из Бање Луке. (Зборник радова
је у штампи)

302
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

ног свет­ског по­рет­ка у мул­ти­по­лар­ни до са­вре­ме­них

гло­бал­них и ре­ги­о­нал­них од­но­са, ре­ал­но­сти то­ли­ко
про­ме­ни­ле да је срп­ском чи­ни­о­цу ре­зер­ви­са­но не са­мо
пре­ци­зно ме­сто, већ и јед­на од кључ­них уло­га у евро­а­
зиј­ској ин­те­гра­ци­ји?
Нео­е­вро­а­зиј­ска кон­цеп­ци­ја у пр­вом пла­ну има пре­о­
бли­ко­ва­ње гло­бал­ног по­рет­ка, свр­га­ва­ње САД са по­зи­ци­је
свет­ског хе­ге­мо­на и њи­хо­во по­ти­ски­ва­ње из Евро­а­зи­је. Та­
ко круп­на, стра­те­гиј­ска за­ми­сао под­ра­зу­ме­ва ве­ли­ке ком­
про­ми­се и уступ­ке са­ве­зни­ци­ма – на­ро­чи­то они­ма ко­је би
тре­ба­ло „пре­о­те­ти“ из чвр­стог аме­рич­ког за­гр­ља­ја. Је­дан од
нај­ва­жни­јих је Не­мач­ка јер би ру­ско ус­по­ста­вља­ње „осо­ви­не
при­ја­тељ­ства“ са њом исто­вре­ме­но зна­чи­ло и де­мон­ти­ра­ње
мо­сто­бра­на САД у Евро­пи. Сто­га је мо­гу­ће да су нео­ев­ ро­а­зиј­
ци по­де­лом Бал­ка­на на­ме­ра­ва­ли да њен пост­ју­го­сло­вен­ски
део пре­пу­сте не­мач­кој ин­те­ре­сној сфе­ри, а да за­др­жа­ва­њем
Ру­му­ни­је и Бу­гар­ске у свом ге­о­по­ли­тич­ком аре­а­лу са­чу­ва­ју
кон­тро­лу за­пад­не „фа­са­де“ цр­но­мор­ског ба­се­на. Због зна­ча­
ја мо­рав­ско-вар­дар­ске про­ход­ни­це за не­про­ла­зни Drang nach
Südo­sten, то је под­ра­зу­ме­ва­ло ру­ско пре­пу­шта­ње Ср­би­је (и
оста­лих срп­ских зе­ма­ља) не­мач­ком ути­ца­ју.51

51 Нео­е­вро­а­зиј­ци, а на­ро­чи­то њи­хо­ва чел­на лич­ност А. Ду­гин, че­сто те­о­риј­

ско-кон­цеп­циј­ски ме­ан­дри­ра­ју и при­ла­го­ђа­ва­ју сво­ја те­ри­то­ри­јал­но-кар­
то­граф­ска ви­ђе­ња про­ме­на­ма у ре­ал­ном вре­ме­ну. Та­ко, на при­мер, у јед­ној
ва­ри­јан­ти се пред­ви­ђа про­ши­ре­ње Евро­а­зиј­ског са­ве­за (за­ме­на за пре­ва­зи­
ђе­ну ЗНД) и фор­ми­ра­ње За­јед­нич­ког евро­а­зиј­ског до­ма (Евра­зи­й­скии общ­
ий дом), у чи­ји са­став би ушла још три ре­ги­о­на: 1) ис­точ­но­е­вроп­ске зе­мље, 2)
не­ко­ли­ко ти­пич­них азиј­ских зе­ма­ља (Мон­го­ли­ја, Иран, Ав­га­ни­стан, Ин­ди­ја)
и 3) пра­во­слав­не бал­кан­ске зе­мље (Грч­ка, Бу­гар­ска, Ру­му­ни­ја и Ју­го­сла­ви­ја).
(Ви­де­ти у: Евра­зи­й­ский взгляд – основ­ные прин­ци­пы док­три­на­ль­ной евра­зи­
й­ской плат­фо­мы. Сс. 70-71.) Та­ко­ђе, по­сто­је оп­ци­је где се пред­ла­же ја­сна,
ли­ниј­ска по­де­ла Евро­пе на ру­ску и не­мач­ку ин­те­ре­сну сфе­ру. На­ве­де­но је да
би се у ру­ској сфе­ри на­ла­зи­ле бал­кан­ске зе­мље Ру­му­ни­ја, Бу­гар­ска, Грч­ка,
Ал­ба­ни­ја, Ср­би­ја и Ре­пу­бли­ка Срп­ска, ма­да при­ло­же­на кар­та ни­је пре­ци­зна.
(Ви­де­ти у: Алек­сан­дар Ду­гин, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке, књ. 1, Еко­прес, Зре­ња­
нин, 2004, стр.200.) У сле­де­ћој ва­ри­јан­ти, свр­сис­ход­ни­јом иде­јом сма­тра се
фор­ми­ра­ње Ве­ли­ке Ис­точ­не Евро­пе од Бал­тич­ког ба­се­на на се­ве­ру, до Ја­
дран­ског, Егеј­ског и Цр­ног мо­ра на ју­гу. Она је за­ми­шље­на као „ме­ка“, ком­
про­ми­сна, по­сред­нич­ка зо­на, са ста­т у­сом и уло­гом ге­о­по­ли­тич­ког кон­до­ми­
ни­ју­ма где ће се про­жи­ма­ти ру­ски и не­мач­ки ин­те­ре­си. (Ви­де­ти у: А. Ду­гин,
Ге­о­по­ли­ти­ка, с. 478.)

303
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ре­ал­ни ге­о­по­ли­тич­ки про­це­си упу­ћу­ју на за­кљу­чак да

ова­ко те­о­риј­ско-кон­цеп­циј­ски од­ре­ђе­ни од­но­си по­чи­њу да
се ме­ња­ју. То је ини­ци­ра­но ан­ти­срп­ским (и ан­ти­ру­ским) по­
зи­ци­о­ни­ра­њем Ру­му­ни­је и Бу­гар­ске то­ком и по­сле агре­си­је
НА­ТО 1999. го­ди­не, а „пре­ла­зак Ру­би­ко­на“ би­ло је њи­хо­во
при­сту­па­ње НА­ТО 2004. и ЕУ 2007. го­ди­не. Та­ко су ове ор­га­
ни­за­ци­је За­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је не са­мо пре­шле нео­е­вро­а­зиј­
ски про­јек­то­ва­ну ли­ни­ју по­де­ле Бал­ка­на и про­би­ле за­пад­ну
гра­ни­цу Пан-Евро­а­зиј­ске пан-обла­сти и Ру­ско-Евро­а­зиј­ског
ве­ли­ког про­сто­ра, већ и из­би­ле на за­пад­ну цр­но­мор­ску оба­
лу, чи­ме су дра­ма­тич­но по­ја­ча­ле „сти­сак ана­кон­де“ око Ру­
си­је. Од та­да је пре­по­зна­тљи­ви­ји ру­ски ан­га­жман на ја­ча­њу
ин­те­ре­са у Ср­би­ји и Ре­пу­бли­ци Срп­ској као про­сто­ру иза
„пр­ве ли­ни­је фрон­та“ За­па­да. Ма­да уплив ру­ског ути­ца­ја не
мо­же да се ме­ри са оним ко­ји су по­сти­гле НА­ТО и ЕУ, и за са­
да се, углав­ном, за­др­жао у ге­о­е­ко­ном­ском (ге­о­е­нер­гет­ском)
до­ме­ну. То је у за­пад­ним цен­три­ма мо­ћи по­че­ло да се ту­ма­чи
као алар­ман­тан „по­вра­так Ру­си­је на Бал­кан“, на­ро­чи­то по­сле
про­па­сти њи­хо­ве иде­је га­со­во­да На­бу­ко, а по­чет­ка ре­а­ли­за­
ци­је ру­ског про­јек­та Ју­жни ток. Шта­ви­ше, у не­ким кон­цеп­ци­
ја­ма пред­ви­ђа се да упра­во Бе­о­град по­ста­не је­дан од цен­та­ра
евро­а­зиј­ског52 или нео­ви­зан­тиј­ског са­ве­за53.
52 Игор Па­на­рин пред­ви­ђа да ће Бе­о­град по­ста­ти че­твр­ти цен­тар Евро­а­зиј­ског
са­ве­за (за­јед­но са Санкт Пе­тер­бур­гом, Ал­ма Атом и Ки­је­вом). Ал­го­ри­там
ства­ра­ња и фа­зног ши­ре­ња Евро­а­зиј­ског са­ве­за овај аутор про­мо­ви­ше већ
го­ди­на­ма, а срп­ској јав­но­сти пред­ста­вио га је 9. ју­на 2011. го­ди­не, уче­ству­
ју­ћи на „Сед­мој бренд-кон­фе­рен­ци­ји“ одр­жа­ној на Фа­кул­те­т у за ди­пло­ма­
ти­ју и без­бед­ност у Бе­о­гра­ду. Де­таљ­ни­је о овом кон­цеп­т у ви­де­ти у: Игор Н.
Па­на­рин, СМИ, про­па­ган­да и ин­фор­ма­ци­он­ные во­й­ны, По­ко­ле­ние, Мо­сква,
2012. (по­гла­вље 7. „Вто­рая ми­ро­вая ин­фор­ма­ци­он­ная во­й­на“; оде­љак 7.5.
„Вто­рая ми­ро­вая ин­фор­ма­ци­он­ная во­й­на и ин­те­гра­ция Евра­зии“); до­ступ­
но и у елек­трон­ском об­ли­ку на www.pro­pa­gan­da­hi­story.ru/bo­oks/Igor-Pa­na­
rin_SMI--pro­pa­gan­da-i-in­for­mat­si­onnye-voyny/45 (пре­гле­да­но 17. сеп­тем­бра
2013. го­ди­не)
53 Ар­ка­диј Ма­лер у сво­јој нео­ви­зан­тиј­ској кон­цеп­ци­ји Мо­скву сма­тра „Тре­ћим
Ри­мом“ и за­ла­же се за фа­зну ин­те­гра­ци­ју пр­во свих пост­со­вјет­ских ру­ско-
пра­во­слав­них про­сто­ра (у Ру­си­ји, Бе­ло­ру­си­ји, Укра­ји­ни и Ка­зах­ста­ну), ко­ји­
ма би се, по­том, при­кљу­чи­ла и оста­ла три пра­во­слав­на ре­ги­о­на – Бал­кан­ски,
са Бе­о­гра­дом као цен­тром, Ис­точ­но­ме­ди­те­ран­ски (Ати­на) и Кав­ка­ски (Ере­
ван). Ви­де­ти у: Ар­ка­дий Ма­лер, Ду­хов­ная мис­сия Тре­ть­ег­ о Ри­ма, Ве­че, Мо­
сква, 2005, Сс. 166-168 (на­ве­де­но пре­ма: Не­бој­ша Ву­ко­вић, Ци­ви­ли­за­циј­ске
осно­ве са­вре­ме­не ру­ске ге­о­по­ли­тич­ке ми­сли, док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја, Ге­о­граф­
ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, 2011.)

304
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА: ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ

СРПСКЕ ИНТЕГРАЦИОНЕ „МАПЕ ПУТА“

У са­вре­ме­ним гло­бал­ним од­но­си­ма, Ср­би­ма, као про­стор­

но ра­с у­том и ма­ло­број­ном на­ро­ду, тек де­ли­мич­но оку­пље­
ном у те­ри­то­ри­јал­но ма­лој и еко­ном­ски оне­мо­ћа­лој др­жа­ви
на ге­о­по­ли­тич­ки тру­сном Бал­ка­ну, оп­ста­нак је по­стао упи­
тан пред сти­хи­јом су­пра­на­ци­о­нал­них ин­те­гра­ци­ја. Тај ге­о­по­
ли­тич­ки иза­зов је још из­ра­же­ни­ји у усло­ви­ма да­ле­ко ве­ћег
„от­кло­на клат­на“ мо­ћи и екс­пан­зи­о­ни­стич­ких ам­би­ци­ја на
стра­ни јед­не ин­те­гра­ци­о­не оп­ци­је (тран­са­тлант­ске), а стра­те­
шког за­о­ста­ја­ња дру­ге (евро­а­зиј­ске). Ег­зи­стен­ци­јал­но срп­ско
на­ци­о­нал­но пи­та­ње је­сте: ко­ме се при­во­ле­ти (под усло­вом да
је то ствар из­бо­ра, а не при­ну­де)? На пр­ви по­глед, ЕУ и НА­
ТО „не­ма­ју ал­тер­на­ти­ву“ јер је Ср­би­ја „у њи­хо­вом пот­пу­ном
окру­же­њу“, ка­ко обич­но твр­ди ве­ћи део срп­ске по­ли­тич­ке
кла­се и про­за­пад­но ори­јен­ти­са­них ин­те­лек­т у­а­ла­ца. На дру­
гој стра­ни, не мо­же се по­ре­ћи да је Ру­си­ја да­ле­ко и још не­до­
вољ­но моћ­на, а ин­те­гра­ци­је ко­је пер­со­ни­фи­ку­је, Евро­а­зиј­ски
са­вез (ЕАС) и Ор­га­ни­за­ци­ја до­го­во­ра о ко­лек­тив­ној без­бед­
но­сти (ОДКБ), тек у за­чет­ку. Али, то је још јед­ном по­твр­ди­
ло кон­ти­ну­и­тет бал­кан­ских исто­риј­ских па­ра­док­са. Срп­ски
чи­ни­лац је пред ре­ша­ва­њем но­ве ге­о­по­ли­тич­ке „ква­дра­т у­ре
кру­га“: су­о­чен је са го­то­во ул­ти­ма­тив­ним зах­те­вом За­па­да да
се при­кљу­чи ње­го­вим по­ли­тич­ко-еко­ном­ско-вој­ним ин­те­
гра­ци­ја­ма, ко­је, пак, већ че­тврт ве­ка не од­у­ста­ју од ра­ди­кал­но
ан­ти­срп­ског кур­са на свим по­љи­ма!? Ис­ко­рак из те ши­зо­фре­
не по­зи­ци­је не под­ра­зу­ме­ва пре­не­бре­га­ва­ње так­тич­ких, тј.
крат­ко­роч­них и сред­њо­роч­них по­те­за, али би у пр­вом пла­ну
тре­ба­ло да се на­ђу стра­те­гиј­ске, ду­го­роч­не, трај­ни­је и са ста­
но­ви­шта на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са ва­жни­је ак­тив­но­сти.
У вре­ме­ну ко­је до­ла­зи, ге­о­по­ли­тич­ко при­кла­ња­ње не­ком
од „гро­здо­ва мо­ћи“ би­ће не­из­бе­жно, а нео­ти­то­и­стич­ко, псе­
у­до­не­свр­ста­но, не­кро­фил­но-ју­го­но­стал­ги­чар­ско по­зи­ци­о­ни­
ра­ње као не­у ­трал­не зе­мље из­ван тран­са­тлант­ских или евро­
а­зиј­ских ин­те­гра­ци­ја – не са­мо нео­ства­ри­во, не­го и по­губ­но.
По­ста­је све ја­сни­је да срп­ско при­бли­жа­ва­ње тран­са­тлан­ти­зму
асо­ци­ра на, ма­те­ма­тич­ки ре­че­но, асимп­тот­ско, тј. да су зах­те­

305
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ви ко­ји се по­ста­вља­ју без­гра­нич­ни и не­ис­пу­њи­ви за јед­ну ме­

ђу­на­род­но при­зна­т у и ка­ко-та­ко (чак и огра­ни­че­но) су­ве­ре­
ну др­жа­ву. При­хва­та­ње не­за­ви­сно­сти на­сил­но ам­пу­ти­ра­ног
де­ла др­жав­не те­ри­то­ри­је пред­ста­вља ин­ди­ка­ти­ван „лак­мус“
– услов ко­ји ни­је по­ста­вљан ни­ка­да и ни јед­ном од кан­ди­да­та.
На­про­тив. Али, по­кро­ви­тељ­ство За­па­да пре­ма ар­ба­на­шком
се­па­ра­ти­зму у ко­сов­ско-ме­то­хиј­ској обла­сти Ср­би­је са­мо је
„врх ле­де­ног бре­га“. Чак ни та­ко ва­жно пи­та­ње ни­је пре­с уд­но
за пре­и­спи­ти­ва­ње срп­ске про-за­пад­не ин­те­гра­ци­о­не оп­ци­је.
Са­мо три су­штин­ски ва­жна ге­о­по­ли­тич­ка по­сту­ла­та тре­ба­
ло би да пре­с у­де у стра­те­гиј­ском срп­ском опре­де­ље­њу да ли
да се при­кљу­че тран­са­тлант­ским или евро­а­зиј­ским ин­те­гра­
ци­ја­ма: 1) да ли се ра­ди о ге­о­по­ли­тич­ки ло­гич­ном или пре­ко­
ред­ном ре­до­сле­ду ин­те­гра­ци­ја, 2) да ли се ра­ди о ци­ви­ли­за­циј­
ски ком­па­ти­бил­ним или не­ком­па­ти­бил­ним ин­те­гра­ци­ја­ма и
3) да ли се ра­ди о ду­го­роч­но пер­спек­тив­ним или не­пер­спек­
тив­ним ин­те­гра­ци­ја­ма.

Mi­lo­mir Ste­pic
GE­O­GRAP­HIC AND ET­HNO-CI­VI­LI­ZA­TION
FO­UN­DA­TI­ONS OF THE EURA­SIAN GE­O­PO­LI­TI­CAL
IN­TE­GRA­TION OF SER­BIA

Re­su­me

In­te­gra­tion pro­ces­ses ha­ve be­co­me a syno­nim of the post-

mo­dern pe­riod. Glo­ba­li­za­tion, as the cre­a­tion of the ove­rall
pla­ne­tary system, is pro­jec­ted as the ul­ti­ma­te out­co­me, and
the We­stern, tran­sa­tlan­tic in­te­gra­ti­ons are fun­cti­o­ning in
that di­rec­tion. The­ir ex­pan­si­on is in un­com­pro­mi­sing con­
flict aga­inst any kind of re­si­stan­ce. The po­li­ti­cal no­men­cla­
tu­re of Ser­bia has proc­la­i­med its pro-We­stern ori­en­ta­tion as
“wit­ho­ut al­ter­na­ti­ve” un­der the en­dless ul­ti­ma­ti­ve re­qu­ests.
That co­ur­se is be­ing ju­sti­fied by the still out­stan­ding su­per­
i­o­rity of trans-Atlan­ti­cism, per­so­ni­fied in EU and NA­TO,
and al­so by the fact that the­ir ex­pan­si­on has al­ready in­clu­
ded most of Ser­bian ne­ig­hbo­urs. Ho­we­ver, the analysis of the
long-term, stra­te­gic wold ge­o­po­li­ti­cal trends puts in qu­e­sti­on

306
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

the use­ful­ness of the Ser­bian in­clu­sion in­to the Euro-Atlan­tic

in­te­gra­tion.
Ge­o­grap­hic, et­hno-ci­vi­li­za­tion and ge­o­po­li­ti­cal ar­gu­ments
po­int to the es­sen­tial in­com­pa­ti­bi­lity of the Ser­bian fac­tor
with trans-Atlan­ti­cism. Ac­cor­ding to that, jo­i­ning the EU
and NA­TO as eco­no­mic-po­li­ti­cal-mi­li­tary or­ga­ni­za­ti­ons
of the West – wo­uld ha­ve ne­ga­ti­ve ef­fects for the long-term
Ser­bian na­ti­o­nal in­te­rests. On the ot­her hand, (neo)Eura­
si­a­nism ap­pe­ars as an in­te­gra­tion ver­sion. The ana­lo­go­us
ap­pli­ca­tion of the ge­o­grap­hic, et­hno-ci­vi­li­za­tion and ge­o­po­
li­ti­cal esti­ma­tion po­ints to the far gre­a­ter de­gree of con­sent
bet­we­en the fe­a­tu­res of Ser­bian na­tion and spa­ce and that
con­cep­tion. In the con­text of fu­tu­re (neo)Eura­sian mul­ti­po­
lar struc­tu­re of the world, the pro­jec­ted Ser­bian po­si­tion in
the “ge­o­po­li­ti­cal rift” which (again) di­vi­des Bal­kan will be
very de­li­ca­te.
Key words: ge­o­grap­hic and ci­vi­li­za­tion he­te­ro­ge­ne­ity, ge­o­
po­li­ti­cal trends, in­te­gra­tion, Ser­bia, Eura­sia.

Ми­ло­мир Сте­пич
ГЕ­О­ГРА­ФИ­ЧЕ­СКИЕ И ЭТ­НО-ЦИ­ВИ­ЛИ­ЗА­ЦИ­ОН­НЫЕ
ОСНО­ВЫ ЕВРА­ЗИ­Й­СКОЙ ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКОЙ
ИН­ТЕ­ГРА­ЦИИ СЕР­БИИ

Ре­зю­ме

Ин­те­гра­ци­он­ные про­цес­сы ста­но­ви­ли­сь си­но­ни­мом

эпо­хи пост­мо­дер­на. Гло­ба­ли­за­ция, как со­зда­ние все­
о­бъ­е­млю­щ­ей пла­не­тар­ной си­сте­мы, явля­ет­ся ко­
неч­ным ито­гом, и это­му спо­соб­ству­ют за­пад­ные,
тран­са­тлан­ти­че­ские ин­те­гра­ции. Их эк­спан­си­яб­ е­
ском­про­мис­сно­де­ла­ет удар на ка­ждую по­пыт­ку со­
про­ти­вле­ния. Пе­ред бес­ко­неч­ны­ми уль­ти­ма­тив­ны­
ми тре­бо­ва­ни­я­ми и по­ли­ти­че­ский класс Сер­бии свое
про­за­пад­но­е­о­пре­де­ле­ние про­во­згла­сил ''бе­за­ль­тер­на­
тив­ным''. Этот курс оправ­ды­ва­ет­ся все ещесу­гу­бым
пре­и­му­щ­е­ством тран­са­тлан­ти­зма, оли­цо­тво­ре­ни­
ем ко­то­ро­го явля­ют­ся ЕС и НА­ТО, но и фак­том что

307
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

они за­хва­ти­ли уже бо­ль­шин­ство серб­ских со­се­дей. Но,

ана­лиз дол­го­сроч­ных, стра­те­ги­че­ских ми­ро­вых ге­о­по­
ли­ти­че­ских трен­дов ста­вит под сом­не­ние це­ле­на­пра­
влен­но­сть серб­ско­го при­со­е­ди­не­ния к евро-атлан­ти­че­
ским ин­те­гра­ци­ям.
Ге­о­гра­фи­че­ские, эт­но-ци­ви­ли­за­ци­он­ные и ге­о­по­ли­ти­
че­ские ар­гу­мен­ты ука­зы­ва­ют на есте­ствен­ное не­со­
гла­сие серб­ско­го фак­то­ра с тран­са­тлан­ти­змом. По­
доб­но то­му, по­тен­ци­ал­ное всту­пле­ние в ЕС и НА­ТО
(ко­то­рые явля­ют­ся эко­но­ми­че­ско-по­ли­ти­че­ско-во­ен­
ным ор­га­ни­за­ци­я­ми За­па­да) – име­ло бы отри­ца­те­ль­
ные эф­фек­ты для дол­го­сроч­ных серб­ских на­ци­о­на­льнх
ин­те­ре­сов. С дру­гой сто­ро­ны, как ва­ри­ант ин­те­гра­
ции су­щ­е­ству­ет (нео)евра­зи­й­ство. Ана­ло­гич­но, ге­о­
гра­фи­че­ская, эт­но-по­ли­ти­че­ская и ге­о­по­ли­ти­че­ская
оцен­ка ука­зы­ва­ет на го­ра­здо бо­лее вы­со­кую сте­пе­
нь сов­па­де­ния ка­честв серб­ско­го на­ро­да и про­сто­ра с
этой кон­цеп­ци­ей. В кон­тек­сте бу­ду­щ­ей (нео)евра­зи­
ской му­ль­ти­по­лар­ной струк­тры ми­ра, серб­ская по­зи­
ция в ''ге­о­по­ли­ти­че­ской тре­щ­и­не'', ко­то­рой раз­де­ле­ны
Бал­ка­ны, бу­дет ве­сь­ма чув­стви­те­ль­ной.
Клю­че­вые сло­ва: ге­о­гра­фи­че­ская и ци­ви­ли­за­ци­он­ная
ге­те­ро­ген­но­сть, ге­о­по­ли­ти­че­ские трен­ды, ин­те­гра­
ция, Сер­бия, Евра­зия

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Ал­т у­хов, Вя­че­слав, „Ге­о­стра­те­гия ,Ана­кон­да‘ и Евра­зия“, Ге­о­по­ли­

ти­ка и ме­жду­на­род­ные от­но­ше­ния, (Ду­гин А. Г., ред.),
Ка­фе­дра Со­ци­о­ло­гии Ме­жду­на­род­ных От­но­ше­ний Со­
ци­о­ло­ги­че­ско­го фа­ку­лъ­те­та МГУ им. М. В. Ло­мо­но­со­ва;
Евра­зи­й­ское Дви­же­ние, Мо­сква, 2012.
Bže­žin­ski, Zbig­njev, Ve­li­ka ša­hov­ska ta­bla, CID, Pod­go­ri­ca; Ro­ma­nov,
Ba­nja Lu­ka, 2001.
Br­ze­zin­ski, Zbig­ni­ew, The Cho­i­ce: Glo­bal Do­mi­na­tion or Glo­bal Le­a­der­
ship, Ba­sic Bo­oks, New York, 2004.
Bže­žin­ski, Zbig­njev, Dru­ga šan­sa Ame­ri­ke: tri pred­sed­ni­ka i kri­za ame­
rič­ke su­per­si­le, Slu­žbe­ni gla­snik; Fa­kul­tet bez­bed­no­sti, Be­o­
grad, 2009.

308
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

Ду­гин, Алек­сан­др, Про­ект „Евра­зия“, ЭК­СМО, Яуза, 2004.

Ву­ко­вић, Не­бој­ша, Ци­ви­ли­за­циј­ске осно­ве са­вре­ме­не ру­ске ге­о­по­ли­
тич­ке ми­сли, док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја, Ге­о­граф­ски фа­кул­
тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, 2011.
Ду­гин, Але­ка­сан­дар, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке, књи­га 1, Еко­прес, Зре­
ња­нин, 2004.
Ду­гин, Але­ка­сан­дар, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке, књи­га 2, Еко­прес, Зре­
ња­нин, 2004.
Ду­гин, Алек­сан­дар, Ге­о­по­ли­ти­ка пост­мо­дер­не, Пре­во­ди­лач­ка ра­
ди­о­ни­ца „Ро­сић“; ИКП „Ни­ко­ла Па­шић“, Бе­о­град, 2009.
Ду­гин, Алек­сан­др Ге­ль­е­вич, Ге­о­по­ли­ти­ка, Ака­де­ми­че­ский Про­ект;
Га­у­де­а­мус, Мо­сква, 2011.
Eng­dahl, Fre­de­rick Wil­li­am, „Chi­na’s Land Brid­ge to Tur­key cre­a­tes
new Eura­sian Ge­o­po­li­ti­cal Po­ten­ti­als“, www.vol­ta­i­re­net.org/
ar­tic­le173827.html (пре­гле­да­но 29.08.2013. го­ди­не)
Клајн, Иван; Шип­ка, Ми­лан, Ве­ли­ки реч­ник стра­них ре­чи и из­ра­за,
Про­ме­теј, Но­ви Сад, 2006.
Mac­kin­der, Hal­ford John, „The Ge­og­ rap­hi­cal Pi­vot of Hi­story“, Ge­o­
grap­hi­cal Jo­ur­nal, 23(1904), The Royal Ge­o­grap­hi­cal So­ci­ety,
Lon­don, 1904.
Mac­kin­der, Hal­ford John, „The Ro­und World and the Win­ning of the
Pe­a­ce“, De­moc­ra­tic Ide­als and Re­lity, Na­ti­o­nal De­fen­se Uni­
ver­sity Press, Was­hing­ton, DC., 1996. /елек­трон­ско из­да­ње/
(ори­ги­нал­но из­да­ње: H. J. Mac­kin­der, „The Ro­und World
and the Win­ning of the Pe­ac­ e“, Fo­re­ign Af­fa­irs, July 1943, Co­
un­cil on Fo­re­ign Re­la­ti­ons, Inc., New York, 1943.)
Mac­kin­der, Hal­ford John, De­moc­ra­tic Ide­als and Re­a­lity, Na­ti­o­nal De­
fen­se Uni­ver­sity Press, Was­hing­ton, DC., 1996. /елек­трон­ско
из­да­ње/ (ори­ги­нал­но из­да­ње: H. J. Mac­kin­der, De­moc­ra­tic
Ide­als and Re­a­lity – A Study in the Po­li­tics of Re­con­struc­tion,
Con­sta­ble and Com­pany Ltd, Lon­don, 1919.)
Па­на­рин, Игор Н., СМИ, про­па­ган­да и ин­фор­ма­ци­он­ные во­й­ны,
По­ко­ле­ние, Мо­сква, 2012.
Са­виц­кий, Пе­тр Ни­ко­ла­е­вич, Кон­ти­нент Евра­зия, Аграф, Мо­
сква, 1997.
Si­mić, Dra­gan, Ras­pra­va o po­ret­ku, Za­vod za udž­be­ni­ke, Be­o­grad, 2012.
Spykman, Nic­ho­las, The Ge­o­graphy of the Pe­a­ce, Har­co­urt, Bra­ce & Co.,
New York, 1944.

309
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Сте­пић, Ми­ло­мир, У вр­тло­гу бал­ка­ни­за­ци­је, ЈП Слу­жбе­ни лист

СРЈ; Ин­сти­т ут за ге­о­по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2001.
Ste­pić, Mi­lo­mir, „Ge­o­po­li­ti­cal ori­en­ta­tion of Ser­bia: Euro-atlan­tism
and/or Euro-asi­a­nism“, Me­ga­trend re­vi­ew, Vol 2 (2) 2005, Me­
ga­trend Uni­ver­sity of Ap­plied Sci­en­ces, Bel­gra­de, 2005.
Сте­пић, Ми­ло­мир, „Ср­би­ја у евро­а­зиј­ској и нео­е­вро­а­зиј­ској кон­
цеп­ци­ји“, Ру­си­ја и Бал­кан – пи­та­ња без­бед­но­сти и са­рад­
ње (Зо­ран Ми­ло­ше­вић, ур.), Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­
ди­је, Бе­о­град, 2008.
Сте­пић, Ми­ло­мир, „О срп­ском ге­о­по­ли­тич­ком иден­ти­те­т у“, Срп­
ска по­ли­тич­ка ми­сао, број 2/2012, го­ди­на XIX, vol. 36, Ин­
сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
Сте­пић, Ми­ло­мир, „Ср­би­ја као ре­ги­о­нал­на др­жа­ва: ре­ин­те­гра­ци­о­
ни ге­о­по­ли­тич­ки при­ступ“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, го­ди­на
VI­II, vol. 14, број 2/2012, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је,
Бе­о­град, 2012.
Сте­пић, Ми­ло­мир, „За­пад­ни Бал­кан: при­мер ге­о­граф­ског рас­појм­
љи­ва­ња и ге­о­по­ли­тич­ког ма­ни­пу­ли­са­ња“, На­ци­о­нал­ни
ин­те­рес, год. VI­II, vol. 15, бр. 3/2012., Ин­сти­т ут за по­ли­
тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
Сте­пић, Ми­ло­мир, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­е­вро­а­зиј­ства: по­зи­ци­ја срп­ских
зе­ма­ља, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2013.
Сте­пић, Ми­ло­мир, „Бал­кан – не­до­ста­ју­ће ис­хо­ди­ште нео­е­вро­а­зиј­
ског век­то­ра“, пле­нар­но са­оп­ште­ње по по­зи­ву на Ме­ђу­
на­род­ном на­уч­ном ску­пу Евро­а­зиј­ски са­вез, ко­ји је одр­
жан 24-25. ма­ја 2013. го­ди­не у ет­но-се­лу Ста­ни­ши­ћи код
Би­је­љи­не (Ре­пу­бли­ка Срп­ска), у ор­га­ни­за­ци­ји Удру­же­ња
Срп­ско-ру­ски мост из Ба­ње Лу­ке, 2013. (Збор­ник ра­до­ва
је у штам­пи)
Hun­ting­ton, Sa­muel P., „The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons?“, Fo­re­ign Af­fa­irs, vol.
72, № 3, sum­mer 1993, Co­un­cil on Fo­re­ign Re­la­ti­ons, Inc.,
New York, 1993.
Hun­ting­ton, Sa­muel P., The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of
World Or­der, Si­mon & Schu­ster, New York, 1996.
Цви­јић, Јо­ван, Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во, дру­го из­да­ње, Са­бра­на де­ла,
књи­га 2, СА­НУ; За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства;
НИ­РО Књи­жев­не но­ви­не; Бе­о­град, 1991.

310
Миломир Степић ГЕОГРАФСКЕ И ЕТНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ...

Co­hen, Saul B., Ge­o­po­li­tics of the World System, Row­man & Lit­tle­fi­eld
Pu­blis­hers, Inc., Lan­ham /Maryland/, 2003.
* * * Евра­зи­й­ский взгляд – основ­ные прин­ци­пы док­три­на­ль­ной евра­
зи­й­ской плат­фо­мы, Арк­то­гея цен­тр, Мо­сква, 2001.
* * * Школ­ско све­зна­ње, За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град, 2007.
www.ge­o­po­li­ti­ca.ru/Maps/3/ (пре­гле­да­но 25.08.2013.)
www.ge­o­po­li­ti­ca.ru/Maps/4/ (пре­гле­да­но 25.08.2013.)
www.imf.org (пре­гле­да­но 24.08.2013.)
www.nspm.rs (пре­гле­да­но 22. ју­на 2013.)
www.si­pri.org (пре­гле­да­но 26.08.2013.)
По­ли­ти­ка, 14.08.2013. го­ди­не

311
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва* 327+620.9(470+571:497.11)

ЕНЕР­ГЕТ­СКА ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈА РУ­СИ­ЈЕ

КАО ФАК­ТОР ЕВРО­А­ЗИЈ­СКИХ ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈА
(НА ПРИ­МЕ­РУ СР­БИ­ЈЕ)

Са­же­так

Енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја је у са­вре­ме­ним усло­ви­ма је­

дан од нај­ја­чих ме­ха­ни­за­ма оства­ри­ва­ња др­жав­них
ин­те­ре­са у свет­ској еко­но­ми­ји и по­ли­ти­ци. Овај ре­ла­
тив­но но­ви вид спољ­но­по­ли­тич­ке де­лат­но­сти је­сте
за­ко­но­мер­на по­сле­ди­ца раз­во­ја дру­штва у пост-ин­ду­
стриј­ској епо­хи, ка­да еко­ном­ски по­ка­за­те­љи од­ре­ђу­ју
моћ, те­жи­ну и уло­гу др­жа­ве у свет­ској еко­но­ми­ји. И
упра­во за­то је енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја јед­на од при­
о­ри­тет­них ак­тив­но­сти Ру­си­је. По­себ­но ме­сто у по­
гле­ду про­сто­ра ко­ји је по­ве­зан са енер­гет­ским ин­те­
ре­си­ма Ру­ске Фе­де­ра­ци­је не­сум­њи­во за­у­зи­ма Бал­кан,
а на­ро­чи­то Ср­би­ја. То ни­је са­мо по­ве­за­но са град­њом
„Ју­жног то­ка“, ак­тив­ним при­су­ством „За­ру­бе­жњеф­
та“ и дру­гих ру­ских ком­па­ни­ја, не­го и по­ли­тич­ким и
ге­о­стра­те­шким „вра­ћа­њем“ Ру­си­је у тај исто­риј­ски
и кул­тур­но бли­зак и зна­ча­јан ре­ги­он, од­но­сно ње­го­вим
укљу­чи­ва­њем и евро­а­зиј­ски ин­те­гра­ци­о­ни про­је­кат.
Кључ­не ре­чи: енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја, ге­о­по­ли­ти­ка,
„Ју­жни ток“, евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је, Ср­би­ја, Ру­си­ја
По­след­њих го­ди­на уло­га енер­гет­ског фак­то­ра у раз­во­ју
свет­ског си­сте­ма, не са­мо да се при­мет­но уве­ћа­ла, не­го је у
це­лом ни­зу слу­ча­је­ва по­ста­ла при­о­ри­тет­на за ре­ша­ва­ње про­
бле­ма гло­бал­не аген­де. Да­нас се при­ме­ћу­је не са­мо по­ја­ча­
ва­ње кон­ку­рен­ци­је или чак кон­фрон­та­ци­ја на енер­гет­ским
тр­жи­шти­ма, не­го че­сто упра­во пи­та­ња енер­ге­ти­ке по­ста­ју
*
Мо­сков­ски др­жав­ни ин­сти­тут за ме­ђу­на­род­не од­но­се (Уни­вер­зи­тет) Ми­ни­
стар­ства спољ­них по­сло­ва Ру­ске Фе­де­ра­ци­је (МГИ­МО /У/ МСП РФ)

313
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

осно­ва по­ли­тич­ких кри­за и вој­них ин­тер­вен­ци­ја. Као што

оце­њу­је ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва Ру­ске Фе­де­ра­ци­је
Сер­геј Ла­вров, обез­бе­ђи­ва­ње по­у­зда­ног при­сту­па енер­гет­
ским ре­с ур­си­ма је­сте „крај­ње осе­тљив и ду­бок фак­тор ме­ђу­
на­род­них од­но­са, иако не увек јав­но из­ра­жен мо­тив мно­гих
кон­фли­ка­та... Енер­гет­ска снаб­де­ве­ност у мно­го­ме од­ре­ђу­је
ста­би­лан раз­вој на­ше ци­ви­ли­за­ци­је, со­цио-еко­ном­ски про­
грес и по­ста­је нео­дво­ји­ви део ме­ђу­на­род­не и по­себ­но еко­
ном­ске без­бед­но­сти“1.
У та­квим окол­но­сти­ма ре­чи Хен­ри­ја Ки­син­џе­ра: „Ви ни­ка­
да не мо­же­те спро­во­ди­ти енер­гет­ску по­ли­ти­ку као пу­ку еко­
но­ми­ју. Она је од­у­век пред­мет спољ­не по­ли­ти­ке“2, са­оп­ште­не
1974. го­ди­не, не са­мо да су се про­сто ак­т у­е­ли­зо­ва­ле, не­го су
до­би­ле и но­ви раз­вој у окви­ри­ма кон­цеп­ци­је енер­гет­ске ди­
пло­ма­ти­је. Гло­ба­ли­за­ци­ја је на озби­љан на­чин по­ли­ти­зо­ва­ла
енер­гет­ско тр­жи­ште: у да­на­шње вре­ме ути­цај и ста­т ус зе­мље
у свет­ској по­ли­ти­ци су у зна­чај­ној ме­ри од­ре­ђе­ни ње­ним ре­
сур­си­ма и ин­фра­струк­т у­ром њи­хо­ве ис­по­ру­ке.
Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја, ко­ја по­се­ду­је круп­не за­ли­хе енер­гет­ских
ре­с ур­са, со­лид­ну ин­ду­стриј­ску ба­зу и ин­фра­струк­т у­ру, је­сте
свет­ски ли­дер у про­из­вод­њи наф­те и га­са. По­след­њих го­ди­
на Ру­си­ја кон­тро­ли­ше 12% свет­ске тр­го­ви­не наф­том и 25%
свет­ске тр­го­ви­не га­сом, а та­ко­ђе за­до­во­ља­ва око 30% по­тре­ба
европ­ских др­жа­ва за енер­ги­јом.3 По­се­ду­ју­ћи уни­ка­тан га­сно-
тран­спорт­ни си­стем, Ру­си­ја игра ва­жну уло­гу у оси­гу­ра­ва­њу
ис­по­ру­ка цен­трал­но­а­зиј­ског га­са у Евро­пу и зе­мље ЗНД, а
град­ња „Ју­жног то­ка“ као до­пу­на већ по­кре­ну­том „Се­вер­ном
то­ку“, на­пра­ви­ће од Ру­ске Фе­де­ра­ци­је не­спор­ног ли­де­ра на
европ­ском тр­жи­шту енер­гет­ских ре­с ур­са.
1 С. В. Ла­вров, „Энер­ге­ти­че­ские про­бле­мы – гло­ба­ль­ный вы­зов ХХI ве­ка“,
Ме­жду­на­род­ная жи­знь. Неф­ть в ХХI ве­ке, Спе­цвы­пуск, 2010, С. 4.
2 H. Kis­sin­ger, In­ter­vi­ew in Bu­si­ness We­ek. 23 De­cem­ber 1974. (Re­pro­du­ced in
De­part­ment of Sta­te Bul­le­tin), 27. Ja­nu­ary 1975. р. 106.
3 Ру­си­ја по­се­ду­је нај­ве­ће ре­зер­ве при­род­ног га­са у све­ту (23% или 47,5 три­ли­
о­на ме­та­ра куб­них); 6,3% свет­ских ре­зер­ви наф­те (14,7 ми­ли­јар­ди то­на) /По
по­да­ци­ма Ми­ни­стар­ства при­род­них ре­сур­са Ру­ске Фе­де­ра­ци­је/ www.mnr.
gov.ru/old_si­te/part/?act=print&id=622&pid=122; В. П. Мак­са­ков­ский, Эко­но­
ми­че­ская и со­ци­а­ль­ная ге­о­гра­фия ми­ра, Про­све­щ­е­ние, Мо­сква, 1993. С. 383;
дан­ные BP // Sta­ti­sti­cal Re­vi­ew of World Energy 2009.

314
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЕНЕР­ГЕТ­СКА ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈА РУ­СИ­ЈЕ ...

Осим то­га, Ру­си­ја обез­бе­ђу­је око 12% свет­ске тр­го­ви­не

угљем. Ру­ска атом­ска енер­ги­ја чи­ни 5% свет­ског тр­жи­шта
атом­ске енер­ги­је, 15% свет­ског тр­жи­шта град­ње ре­ак­то­ра,
45% свет­ског тр­жи­шта обо­га­ћи­ва­ња ура­ни­ју­ма, 15% свет­ског
тр­жи­шта кон­вер­зи­је ис­ко­ри­шће­ног го­ри­ва и Ру­си­ја обез­бе­
ђу­је 8% свет­ске про­из­вод­ње при­род­ног ура­ни­ју­ма.4 На тај на­
чин, Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја је ва­жна ка­ри­ка у гло­бал­ној еко­но­ми­
ји. Од ру­ских енер­гет­ских ре­с ур­са и ру­ског тран­зи­та истих, у
мно­го­ме за­ви­се та­кви ге­о­по­ли­тич­ки ги­ган­ти као што су ЕУ
и Ки­на.
Исто­вре­ме­но, си­т у­а­ци­ја на енер­гет­ском тр­жи­шту уоп­ште,
а по­себ­но у ве­зи Ру­си­је и ње­них парт­не­ра, има дво­ја­ку при­
ро­ду. С јед­не стра­не, до­ла­зи до по­ја­ча­ва­ња ме­ђу­др­жав­них
од­но­са и са­рад­ње у енер­гет­ској сфе­ри. То зах­те­ва уса­вр­ша­
ва­ње кон­цеп­т у­ал­них, ор­га­ни­за­ци­о­но-прав­них осно­ва и ме­
ха­ни­за­ма ре­а­ли­за­ци­је спољ­не енер­гет­ске по­ли­ти­ке ка­ко др­
жа­ва по­тро­ша­ча, та­ко и др­жа­ва про­из­во­ђа­ча енер­ге­на­та. С
дру­ге стра­не, Ру­си­ја, бу­ду­ћи да је је­дан од во­де­ћих игра­ча на
свет­ском енер­гет­ском тр­жи­шту, би­ва не­по­сред­но укљу­че­на у
кон­ку­рен­ци­ју и чак кон­флик­те у сфе­ри енер­ге­ти­ке. И у овом,
али и у дру­гим слу­ча­је­ви­ма, нај­бо­љи ре­с урс пред­ста­вља­ња и
оства­ри­ва­ња на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са у ме­ђу­на­род­ној аре­ни је
енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја.
У ру­ски по­ли­тич­ки дис­курс по­јам „енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­
ја“ (ЕД) ушао је ре­ла­тив­но ско­ро. Ако је на За­па­ду про­бле­ма­
ти­ка ме­ђу­на­род­не еко­ном­ске по­ли­ти­ке и ди­пло­ма­ти­је по­че­ла
да се ак­тив­но из­у­ча­ва и под­сти­че на­кон енер­гет­ске кри­зе из
1973. го­ди­не, у Ру­си­ји је ак­т у­е­ли­за­ци­ја тих пи­та­ња по­че­ла од
кра­ја 1990-их го­ди­на. Ра­ди се о то­ме да, иако се у со­вјет­ском
пе­ри­о­ду ак­тив­но раз­ви­ја­ла енер­гет­ска са­рад­ња (пре све­га,
са зе­мља­ма со­ци­ја­ли­стич­ке ори­јен­та­ци­је), ни­је би­ло го­во­ра
о раз­ви­је­ној енер­гет­ској ди­пло­ма­ти­ји. Тек се у по­след­њој де­
це­ни­ји, енер­гет­ској ди­пло­ма­ти­ји у Ру­си­ји по­све­ћу­је ве­ћа па­
жња.
На зва­нич­ном сај­т у Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Ру­
ске Фе­де­ра­ци­је сто­ји да „енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја под­ра­зу­
4 Энер­ге­ти­че­ская стра­те­гия Рос­сии на пе­ри­од до 2030. го­да (Утвер­жде­на
рас­по­ря­же­ни­ем Пра­ви­те­ль­ства Рос­си­й­ской Фе­де­ра­ции от 13 но­я­бря 2009 г.
№1715-р.) www.mi­ne­ner­go.gov.ru/ac­ti­vity/ener­go­stra­tegy

315
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ме­ва прак­тич­ну де­лат­ност спољ­но­по­ли­тич­ких, спољ­но­е­ко­

ном­ских и при­вред­но-енер­гет­ских ин­сти­т у­ци­ја, за­јед­но са
на­ци­о­нал­ним ком­па­ни­ја­ма, са ци­љем оства­ри­ва­ња спољ­но-
енер­гет­ске по­ли­ти­ке, ко­ја је усме­ре­на на за­шти­т у и од­бра­ну
на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са у обла­сти про­из­вод­ње, тран­спор­та
и при­ба­вља­ња енер­го­ре­с ур­са“5. То се кон­крет­но из­ра­жа­ва у
оси­гу­ра­ва­њу по­зи­тив­не (за Ру­си­ју) кон­јунк­т у­ре на свет­ском
тр­жи­шту наф­те и га­са и у учвр­шћи­ва­њу по­зи­ци­је др­жа­ве у
свет­ској енер­гет­ској за­јед­ни­ци. Са­мим тим, енер­гет­ску ди­
пло­ма­ти­ју ва­ља раз­ма­тра­ти као је­дан од зна­чај­них фак­то­ра
ин­те­гра­ци­о­них про­це­са.
За раз­у­ме­ва­ње уло­ге и зна­че­ња енер­гет­ске ди­пло­ма­ти­је у
ру­ским ин­те­гра­ци­о­ним про­јек­ти­ма нео­п­ход­но је на­пра­ви­ти
не­ка раз­ја­шње­ња:
Пр­во, у раз­у­ме­ва­њу енер­гет­ске ди­пло­ма­ти­је на­ла­зе се сва
по­сто­је­ћа обе­леж­ја ди­пло­ма­ти­је као ро­дов­ског пој­ма. Ди­пло­
ма­ти­ја, као „спе­ци­јал­на, тех­нич­ки под­у­пр­та ин­фор­ма­ци­о­на
де­лат­ност“6, ни­је са­мо са­др­жин­ски и ин­сти­т у­ци­о­нал­но по­ве­
за­на са спољ­ном по­ли­ти­ком др­жа­ве. Она је јед­но од основ­них
сред­ста­ва ре­а­ли­за­ци­је ци­ље­ва и за­да­та­ка спољ­не по­ли­ти­ке
др­жа­ве.
Дру­го, енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја има спе­ци­фич­не, за­себ­не
ка­рак­те­ри­сти­ке. Ве­ћи­на ис­тра­жи­ва­ча ви­ди те ка­рак­те­ри­сти­
ке у те­сној спре­зи спољ­но­по­ли­тич­ких ин­сти­т у­ци­ја и енер­гет­
ских ком­па­ни­ја, а та­ко­ђе, и у ак­тив­ној уло­зи са­мих ком­па­ни­ја
у ме­ђу­на­род­ној аре­ни у свој­ству са­мо­стал­них игра­ча. Осим
то­га, енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја ни­је са­мо ин­стру­мент спро­во­
ђе­ња спољ­не по­ли­ти­ке, не­го је и сред­ство ре­гу­ли­са­ња ме­ђу­
на­род­них од­но­са у енер­гет­ској сфе­ри.
Тре­ће, осно­ва еко­ном­ске ди­пло­ма­ти­је су еко­ном­ски ин­те­
ре­си. С јед­не стра­не, то су ин­те­ре­си др­жав­них ком­па­ни­ја ко­је
ис­тра­жу­ју, а у Ру­си­ји и тран­спор­т у­ју енер­гет­ске ре­с ур­се, а с
дру­ге стра­не, ин­те­ре­си ТНК (тран­сна­ци­о­нал­них кор­по­ра­ци­
5 Энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия Рос­сии. www.mid.ru/bdomp/ns-di­pe­con.nsf/466
c59993f439bf843256a0c003fb8c4/8bc9fec539eaca72c32570bd002c1684!Open­
Do­cu­ment
6 Э. Б. Ур­та­е­ва, „По­ня­тие эко­но­ми­че­ской ди­пло­ма­тии и ин­те­ре­сы Рос­сии“,
По­ли­ти­ка и общ­е­ство. № 4., 2011.

316
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЕНЕР­ГЕТ­СКА ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈА РУ­СИ­ЈЕ ...

ја) ко­је по­се­ду­ју ка­па­ци­те­те за пре­ра­ду и тран­спорт­не мре­же,

и са тре­ће стра­не – са­мих др­жа­ва ко­је су пред­ста­вље­не пре­ко
ове или оне ком­па­ни­је.
Та­ко енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја пред­ста­вља сло­же­ну, ви­ше­
слој­ну, си­стем­ски ор­га­ни­зо­ва­ну и ин­сти­т у­ци­о­нал­но оформ­
ље­ну де­лат­ност то­ком ко­је се ре­а­ли­зу­ју не са­мо ци­ље­ви и за­
да­ци ме­ђу­на­род­не еко­ном­ске по­ли­ти­ке др­жа­ва, не­го и ње­ни
спољ­но­по­ли­тич­ки ин­те­ре­си уоп­ште. Енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја
на осно­ву сво­је спе­ци­фич­но­сти (уче­сни­ци, ци­ље­ви, ме­ха­ни­
зми ре­а­ли­за­ци­је), с јед­не стра­не, из­ла­зи ван окви­ра кла­сич­не
др­жав­не ди­пло­ма­ти­је. Али, с дру­ге стра­не, она је са­мо ре­ла­
тив­но ин­сти­т у­ци­о­нал­но одво­је­на од др­жав­не по­ли­ти­ке, јер
у ње­ној ре­а­ли­за­ци­ји уче­ству­ју не са­мо др­жав­ни чи­нов­ни­ци,
пре све­га ди­пло­ма­те, не­го и дру­ги су­бјек­ти – ру­ко­во­ди­о­ци и
пред­став­ни­ци др­жав­них и тран­сна­ци­о­нал­них кор­по­ра­ци­ја,
ме­ди­ји и раз­не уста­но­ве гра­ђан­ског дру­штва.
У са­вре­ме­ној енер­гет­ској ди­пло­ма­ти­ји мо­же се из­дво­ји­
ти нај­ма­ње пет ком­плек­са уза­јам­них од­но­са из­ме­ђу уче­сни­ка
енер­гет­ског ди­ја­ло­га. То су од­но­си:
• из­ме­ђу др­жа­ва-по­то­ша­ча енер­ге­на­та,
• из­ме­ђу др­жа­ва ко­је енер­ген­те про­из­во­де,
• из­ме­ђу тих гру­па др­жа­ва у окви­ри­ма ме­ђу­на­род­них
енер­гет­ских ор­га­ни­за­ци­ја,
• из­ме­ђу др­жа­ва-про­из­во­ђа­ча и др­жа­ва-по­тро­ша­ча енер­
го­ре­сур­са,
• из­ме­ђу др­жа­ва-уво­зни­ка, др­жа­ва-из­во­зни­ка и др­жа­ва-
по­сред­ни­ка.7
У за­ви­сно­сти од ре­ги­о­на у ко­ме де­лу­је енер­гет­ска ди­пло­
ма­ти­ја, на сло­жен на­чин се пре­пли­ћу и на­до­ве­зу­ју је­дан на
дру­гог од­но­си из­ме­ђу др­жа­ва-по­тро­ша­ча и др­жа­ва-про­из­во­
ђа­ча, а та­ко­ђе из­ме­ђу др­жа­ва-уво­зни­ка, др­жа­ва-из­во­зни­ка и
др­жа­ва-по­сред­ни­ка. На при­мер, са ста­но­ви­шта енер­гет­ске
ди­пло­ма­ти­је Ру­си­ја на­сту­па као про­из­во­ђач и из­во­зник. У
исто вре­ме, европ­ске др­жа­ве не сту­па­ју у ме­ђу­соб­не од­но­се
7 И. С. Жу­ко­ва, „Энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия и ге­о­по­ли­ти­ка как со­став­ной
эле­мент ме­жду­на­род­но­го энер­ге­ти­че­ско­го пра­ва“, Вест­ник ОГУ, № 3, 2010.
С. 52

317
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

са­мо као по­тро­ша­чи ре­с ур­са, не­го су исто­вре­ме­но и њи­хо­ви

уво­зни­ци и у за­ви­сно­сти од ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја – тран­зит­
не зе­мље. Све то озбиљ­но усло­жа­ва енер­гет­ски ди­ја­лог.
Што се ти­че ни­воа фор­ми­ра­ња ру­ске енер­гет­ске ди­пло­
ма­ти­је, раз­ли­ку­ју се два основ­на: стра­те­шки (гло­бал­ни) и
так­тич­ки (опе­ра­ци­о­нал­ни). На стра­те­шком ни­воу, основ­
ни за­да­так енер­гет­ске ди­пло­ма­ти­је је­сте ко­ри­шће­ње фак­то­ра
енер­гет­ских ре­с ур­са ра­ди ре­а­ли­за­ци­је спољ­не по­ли­ти­ке зе­
мље и спро­во­ђе­ња ње­них на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са. Пре све­га,
ра­ди се о обез­бе­ђи­ва­њу еко­ном­ског и по­ли­тич­ког при­с у­ства
Ру­си­је у раз­ли­чи­тим ре­ги­о­ни­ма све­та, о по­врат­ку ње­ног ге­о­
по­ли­тич­ког зна­ча­ја у зе­мља­ма да­тог ре­ги­о­на. Да­нас је на гло­
бал­ном ни­воу моћ Ру­си­је у зна­чај­ном сте­пе­ну од­ре­ђе­на упра­
во ње­ним енер­гет­ским по­тен­ци­ја­лом.
Так­тич­ки ни­во енер­гет­ске ди­пло­ма­ти­је са­сто­ји се од од­
бра­не ин­те­ре­са ру­ских енер­гет­ских ком­па­ни­ја, за­ин­те­ре­
со­ва­них за ши­ре­ње тр­жи­шта, оби­ма ис­по­ру­ке наф­те, га­са и
дру­гих енер­ге­на­та, а та­ко­ђе и за фор­ми­ра­ње це­на на ни­воу
ко­ји под­ра­зу­ме­ва про­фит, и то, пре све­га, за Ру­си­ју, а не за
по­сред­ни­ке или кон­ку­рен­те. Очи­глед­но је да ови ин­те­ре­си не
мо­гу, а да не до­ла­зе у су­коб са ци­ље­ви­ма и за­да­ци­ма оста­
лих ве­ли­ких уво­зни­ка енер­гет­ских си­ро­ви­на. Ва­жно је дру­го
– кон­ку­рен­ци­ја на енер­гет­ском тр­жи­шту све ви­ше за­ви­си, не
од тр­жи­шних ме­ха­ни­за­ма, већ од по­ли­тич­ких и ад­ми­ни­стра­
тив­них по­лу­га ути­ца­ја. Из­бор тран­зит­не др­жа­ве ове или оне
мар­шру­те ис­по­ру­ке енер­ге­на­та нај­че­шће је по­ве­зан са при­ти­
ском на ту др­жа­ву од стра­не за­пад­них кор­по­ра­ци­ја и над­на­
ци­о­нал­них струк­т у­ра као што су ЕУ и НА­ТО. Осим то­га, „ра­
ди при­ти­ска на Ру­си­ју, во­де­ћи уво­зни­ци ра­де не по­је­ди­нач­но,
већ ор­га­ни­зо­ва­но: њи­хо­ве ин­те­ре­се бра­не ме­ђу­на­род­не ло­би
ор­га­ни­за­ци­је као што су Ме­ђу­на­род­на аген­ци­ја за енер­ги­ју“8.
Су­прот­ста­вља­ње та­квом при­ти­ску из­и­ску­је кон­крет­не, од­
луч­не ко­ра­ке и при­ме­њи­ва­ње раз­ли­чи­тих ме­то­да и тех­но­ло­
ги­ја де­ло­ва­ња.
Је­дан од та­квих ме­то­да је пре­у­зи­ма­ње стра­них ком­па­ни­
ја ко­је се ба­ве тран­зи­том од стра­не ру­ских кор­по­ра­ци­ја („Га­

8 С. А. Кон­да­ков, Энер­ге­ти­че­ские аспек­ты вне­шней по­ли­ти­ки Рос­сии, Ав­то­

реф. к.п.н. Мо­сква, 2012. С. 18.

318
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЕНЕР­ГЕТ­СКА ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈА РУ­СИ­ЈЕ ...

спром“, „Лу­ко­ил“, „Тран­сњефт“). Та­ко се ре­а­ли­зу­је ва­жан

прин­цип ди­рект­них ис­по­ру­ка енер­ге­на­та по­тро­ша­чи­ма, уз
за­о­би­ла­же­ње по­сред­ни­ка и из­бе­га­ва­ње за­ви­сно­сти од њи­хо­
вих тран­зит­них мо­гућ­но­сти. Те тран­зит­не др­жа­ве че­сто ко­
ри­сте свој по­ло­жај из чи­сто по­ли­тич­ких или кон­јунк­т ур­них
(спе­ку­ла­тив­них) по­бу­да. Као што је по­зна­то, ова по­ли­ти­ка
ру­ских нафт­них и га­сних ком­па­ни­ја на­и­ла­зи на ви­ше­зна­чан
од­го­вор др­жа­ва-уво­зни­ца, пре све­га зе­ма­ља ЕУ. Дру­ги ва­жни
ин­стру­мент енер­гет­ске ди­пло­ма­ти­је је­сте ди­вер­си­фи­ка­ци­ја
тран­спор­та за­о­би­ла­же­њем сум­њи­вих парт­не­ра и зо­на по­ли­
тич­ке не­ста­бил­но­сти (на при­мер Укра­ји­не).
Ме­ђу стра­те­шки зна­чај­ним про­јек­ти­ма ко­је Ру­си­ја већ ре­
а­ли­зу­је на Бал­ка­ну, кључ­ни зна­чај има „Ју­жни ток“, ко­ји се
про­те­же у ду­жи­ни од 900 км и чи­ји ће про­пу­сни ка­па­ци­тет
би­ти 63 ми­ли­јар­де м3 у јед­ној го­ди­ни. Ње­го­ва ре­а­ли­за­ци­ја
озна­ча­ва не са­мо успе­шан еко­ном­ски раз­вој тран­зит­них др­
жа­ва и по­тро­ша­ча ру­ског га­са, не­го ће и до­при­не­ти озбиљ­ним
ге­о­по­ли­тич­ким про­ме­на­ма – ус­по­ста­вља­њу те­шњих, а мо­жда
и ин­те­гра­ци­о­них ве­за бал­кан­ских др­жа­ва са Ру­си­јом. Све то,
очи­глед­но, ни­је у скла­ду са пла­но­ви­ма исто­риј­ског За­па­да.
Од мо­мен­та пот­пи­си­ва­ња 25. ја­ну­а­ра 2008. го­ди­не спо­ра­зу­
ма из­ме­ђу вла­де Ру­ске Фе­де­ра­ци­је и Ср­би­је о град­њи „Ју­жног
то­ка“ по­че­ла је пра­ва бор­ба за Ср­би­ју. Иако Ру­си­ја по­ку­ша­
ва да ис­ко­ри­сти енер­гет­ске и ши­ре еко­ном­ске фак­то­ре ра­ди
фор­си­ра­ња сво­јих ин­те­ре­са, ме­то­ди ре­ак­ци­је за­пад­них так­
ма­ца су да­ле­ко со­фи­сти­ко­ва­ни­ји.
У да­том слу­ча­ју се не ра­ди са­мо о пре­о­бли­ко­ва­њу по­ли­
тич­ке ели­те Ср­би­је у ду­ху евро­а­тлант­ских ин­те­гра­ци­ја, не­
го и о пра­вом пси­хо­ло­шко-исто­риј­ском ра­т у про­тив це­лог
срп­ског на­ро­да. Нај­бо­љи при­мер за то је ак­ти­ви­ра­ње про­це­са
при­зна­ња „не­за­ви­сне“ Ре­пу­бли­ке Ко­со­во под не­по­сред­ним
при­ти­ском Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на. Та­ко, Бри­сел­ска из­да­ја
(по ана­ло­ги­ји са фра­зом Мин­хен­ска из­да­ја из 1938. го­ди­не) –
дру­га­чи­је ја не мо­гу да на­зо­вем спо­ра­зум ко­ји је пот­пи­сан 19.
апри­ла 2013. го­ди­не у то­ку пре­го­во­ра Да­чић-Та­чи – ре­ша­ва у
јед­ном ма­ху не­ко­ли­ко за­да­та­ка.
Пр­во, овај до­ку­мент из ко­ре­на ме­ња не са­мо по­ли­тич­ку
кар­т у ре­ги­о­на, не­го има нај­ши­ре ге­о­по­ли­тич­ке по­сле­ди­це.
Од тог мо­мен­та би­ло ко­је те­ри­то­ри­је ко­је кон­тро­ли­шу ма­

319
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

фи­ја­шке и те­ро­ри­стич­ке гру­пе или кла­но­ви мо­гу, фак­тич­ки,

у би­ло ко­јем мо­мен­т у да по­ста­ну су­бје­кат свет­ске по­ли­ти­ке,
ако је то у ин­те­ре­с у ових или оних за­пад­них струк­т у­ра.
Дру­го, још јед­ном смо по­ста­ли све­до­ци гру­бе при­ме­не
двој­них стан­дар­да, ка­да се не­ким на­ро­ди­ма до­зво­ља­ва да
има­ју пра­во на са­мо­о­пре­де­ље­ње, а дру­ги­ма не; ка­да суд­би­ну
др­жа­ва и на­ро­да не ре­ша­ва­ју пра­во и прав­да, не­го но­вац и си­
ла. С тим у ве­зи, при­се­ћа­мо се ре­чи ве­ли­ког ру­ског ба­сно­пи­
сца Ива­на Кри­ло­ва: „Моћ­ни има­ју свој устав. Ко се од­бра­ни
од њих, тај је у пра­ву.“
Тре­ће, ми при­ме­ћу­је­мо прак­с у „сла­ма­ња“ по­ли­тич­ког ру­
ко­вод­ства др­жа­ве, у да­том слу­ча­ју Ср­би­је, ка­да оно ни­је ре­а­
ли­за­тор на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са, не­го ин­те­ре­са дру­гих др­жа­
ва. Одво­је­но је пи­та­ње због че­га се то де­ша­ва.
Че­твр­то, тај спо­ра­зум не са­мо да по­ни­шта­ва мно­го­ве­
ков­ну бор­бу срп­ског на­ро­да за сво­ју др­жав­ност и ли­ша­ва
га ње­го­вих исто­риј­ских ре­ли­кви­ја, не­го осу­ђу­је на пот­пу­ну
про­паст и из­гнан­ство Ср­бе ко­ји су на Ко­со­ву оста­ли. Њи­хо­
во ми­шље­ње, као и сво­је­вре­ме­но ми­шље­ње бо­сан­ских Ср­ба
(Деј­тон 1995. го­ди­не) и су­дет­ских Че­ха (Мин­хен 1938. го­ди­
не), пот­пи­сни­ци ни­с у узи­ма­ли у об­зир.
И на кра­ју, пе­то, фак­тич­ко при­зна­ње „Ре­пу­бли­ке Ко­со­во“
је по­бе­да у пси­хо­ло­шко-исто­риј­ском ра­т у, чи­ји је глав­ни циљ
сло­ми­ти про­тив­ни­ко­ву во­љу за от­по­ром. По­ред то­га, пот­
пи­си­ва­ње спо­ра­зу­ма са При­шти­ном де­ле­ги­ти­ми­ше у очи­ма
срп­ске јав­но­сти Да­чи­ћа. Ње­га, у слу­ча­ју по­ли­тич­ке кри­зе, За­
пад ла­ко мо­же да „пу­сти низ во­ду“ и да по­др­жи по­ли­ти­ча­ра
„не­у­мр­ља­ног“ из­да­јом на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са.
При­лич­но ин­тен­зив­на па­жња је у окви­ри­ма овог члан­ка
по­све­ће­на ко­сов­ском пи­та­њу у кон­тек­сту енер­гет­ске ди­пло­
ма­ти­је. Са­ма чи­ње­ни­ца да се про­гла­ше­ње „не­за­ви­сно­сти“ од
стра­не ал­бан­ског ста­нов­ни­штва срп­ске по­кра­ји­не Ко­со­во и
Ме­то­хи­ја до­го­ди­ло 17. фе­бру­а­ра 2008. го­ди­не, све­до­чи о на­
ме­ри За­па­да да из­гра­ди мак­си­мал­но не­га­тив­не усло­ве у ре­ги­
о­ну за град­њу га­со­во­да. То, да је „Ре­пу­бли­ка Ко­со­во“ аси­ме­
три­чан од­го­вор За­па­да на „Ју­жни ток“, за ме­не је не­с ум­њи­ва
чи­ње­ни­ца.
У на­став­ку ана­ли­зе уло­ге енер­гет­ског фак­то­ра у си­сте­му
ме­ђу­на­род­них од­но­са ва­ља ис­та­ћи да је је­дан од при­о­ри­те­

320
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЕНЕР­ГЕТ­СКА ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈА РУ­СИ­ЈЕ ...

та ру­ске спољ­не по­ли­ти­ке по­след­њих го­ди­на ин­тен­зи­ви­ра­ње

ин­те­гра­ци­о­них про­це­са на про­сто­ру За­јед­ни­це Не­за­ви­сних
Др­жа­ва (ЗНД). Ни­је од ма­њег зна­ча­ја и то, да Ру­си­ја раз­ви­ја
од­но­се стра­те­шког парт­нер­ства и са­ве­зни­штва са др­жа­ва­ма
ко­је ис­ка­жу ин­те­рес за та­ко не­што. На­ро­чи­то ћу под­ву­ћи да
је упра­во та­ква зе­мља, ко­ја је спрем­на на са­рад­њу са Ру­си­
јом, баш Ср­би­ја. Као што је по­зна­то, 24. ма­ја 2013. го­ди­не у
Мо­скви је пот­пи­са­на Де­кла­ра­ци­ја о стра­те­шком парт­нер­ству
из­ме­ђу Ру­ске Фе­де­ра­ци­је и Ср­би­је. По­ред нај­ши­рег спек­тра
пи­та­ња стра­те­шког парт­нер­ства ме­ђу на­шим зе­мља­ма у до­
ку­мен­т у је ис­так­ну­то „уза­јам­но ин­фор­ми­са­ње о де­лат­но­сти­
ма и ини­ци­ја­ти­ва­ма, ко­ји се оства­ру­ју или су пла­ни­ра­ни у
окви­ри­ма евро­а­зиј­ског про­јек­та“, а та­ко­ђе „да­ље раз­ви­ја­ње
са­рад­ње у обла­сти енер­ге­ти­ке у ин­те­ре­с у учвр­шћи­ва­ња енер­
гет­ске без­бед­но­сти са ак­цен­том на ре­а­ли­за­ци­ју за­јед­нич­ких
про­је­ка­та у сфе­ри наф­те и га­са, обез­бе­ђи­ва­ње ста­бил­них ис­
по­ру­ка при­род­ног га­са, наф­те и дру­гих енер­ге­на­та, по­ве­ћа­ње
енер­гет­ске ефи­ка­сно­сти и ко­ри­шће­ња об­но­вљи­вих из­во­ра
енер­ги­је“9.
Да­т у де­кла­ра­ци­ју тре­ба­ло би раз­ма­тра­ти у кон­тек­сту ре­
а­ли­за­ци­је Кон­цеп­ци­је спољ­не по­ли­ти­ке Ру­ске Фе­де­ра­ци­је,
ко­ју је фор­му­ли­сао пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин 12.
фе­бру­а­ра 2013. го­ди­не. У свој­ству стра­те­шког за­дат­ка у Кон­
цеп­ци­ји је пред­ви­ђе­но фор­ми­ра­ње Евро­а­зиј­ског еко­ном­ског
са­ве­за, „по­зва­ног не са­мо да мак­си­мал­но до­при­не­се ме­ђу­соб­
ним при­вред­ним ве­за­ма на про­сто­ру ЗНД, не­го и да по­ста­
не мо­дел ин­те­гра­ци­је отво­рен и за дру­ге др­жа­ве. Но­ви са­вез
ко­ји се фор­ми­ра на уни­вер­зал­ним ин­те­гра­ци­о­ним прин­ци­
пи­ма је пред­о­дре­ђен да по­ста­не по­ве­зу­ју­ћа ка­ри­ка Евро­пе и
Азиј­ско-ти­хо­о­ке­ан­ског ре­ги­о­на“.10 Обез­бе­ђи­ва­ње уза­јам­но
ко­ри­сних ин­те­гра­ци­о­них про­је­ка­та, о че­му све­до­чи ис­ку­ство
ру­ско-срп­ских од­но­са, ни­је мо­гу­ће ка­ко без тра­ди­ци­о­нал­не
ди­пло­мат­ске прак­се, та­ко ни без ре­ла­тив­но но­вог прав­ца у
спољ­но­по­ли­тич­кој де­лат­но­сти – енер­гет­ске ди­пло­ма­ти­је.

9 Де­кла­ра­ция о стра­те­ги­че­ском парт­нер­стве ме­жду Рос­си­й­ской Фе­де­ра­ци­ей

и Ре­спу­бли­кой Сер­би­ей, 24. мая 2013. www.news.kre­mlin.ru/ref_no­tes/1461
10 Кон­цеп­ция вне­шней по­ли­ти­ки РФ, Утвер­жде­на Пре­зи­ден­том Рос­сии В. В.
Пу­ти­ным 12. фе­вра­ля 2013. www.mid.ru/brp_4.nsf/0/6D84DDE­DEDBF7DA
644257B160051BF7F

321
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ме­ђу­тим, без об­зи­ра на то што су од­но­си Ру­ске Фе­де­ра­

ци­је и Ср­би­је до­сти­гли ни­во стра­те­шког парт­нер­ства и што
по­сто­је ре­ал­не осно­ве за озбиљ­не про­јек­те у окви­ру евро­а­
зиј­ске ин­те­гра­ци­је, Ср­би­ја се по­ка­за­ла, по све­му су­де­ћи, као
нај­про­бле­ма­тич­ни­ји уче­сник енер­гет­ске са­рад­ње. То је по­ве­
за­но са по­себ­ним исто­риј­ским, кул­т ур­но-ду­хов­ним и по­ли­
тич­ким од­но­си­ма из­ме­ђу на­ше две зе­мље, ко­ји че­сто пра­ве
нео­прав­да­на оче­ки­ва­ња и Ру­си­је и Ср­би­је. Упра­во, на­ро­чи­то
бли­ске ве­зе ко­је су се кре­ир ­ а­ле у то­ку бор­бе Ср­ба за на­ци­
о­нал­ну др­жав­ност, бол­них вој­них ис­ку­ста­ва из два свет­ска
ра­та и вој­не ин­тер­вен­ци­је НА­ТО 1999. го­ди­не, усло­ви­ле су
чи­ње­ни­цу да су Ср­би­ја и ши­ре – те­ри­то­ри­је, на ко­ји­ма жи­ве
Ср­би – по­ста­ли по­себ­на зо­на ру­ске спољ­не по­ли­ти­ке, зо­на
ње­них на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са.
С јед­не стра­не, Ср­би, исто­риј­ском суд­би­ном по­де­ље­ни др­
жав­ним гра­ни­ца­ма и да­нас на­ста­ње­ни не са­мо у Ср­би­ји не­го
и у Цр­ној Го­ри, Ре­пу­бли­ци Срп­ској и у Хр­ват­ској – тра­ди­ци­
о­нал­но су ру­со­фил­ски на­род. Ка­ко во­ле да ка­жу са­ми Ср­би:
„на­ша осе­ћа­ња су, чак и ка­да гле­да­мо ка Евро­пи, увек уз Ру­си­
ју“. Зна­ча­јан фак­тор за Ср­бе и њи­хо­ве од­но­се са Ру­си­јом је­с у:
спољ­но­по­ли­тич­ка по­зи­ци­ја Мо­скве ко­ја је­ди­на од свет­ских
пре­сто­ни­ца ак­тив­но на­сту­па у ци­љу по­др­шке срп­ским на­ци­
о­нал­ним ин­те­ре­си­ма у по­гле­ду те­ри­то­ри­јал­не це­ло­ви­то­сти
Ср­би­је (не­при­зна­ва­ње „не­за­ви­сно­сти“ Ко­со­ва), за­шти­те др­
жав­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске у окви­ру Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и
од ре­ви­зи­је Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма, а да се не го­во­ри о осу­ди
ан­ти­срп­ске де­лат­но­сти Ха­шког три­бу­на­ла.
С дру­ге стра­не, срп­ско ру­ко­вод­ство, на­ро­чи­то по­сле фор­
ми­ра­ња вла­де Иви­це Да­чи­ћа у ле­то 2012. го­ди­не, иза­бра­ло је
у су­шти­ни за при­ор ­ и­тет евро­а­тлант­ски век­тор раз­во­ја. Учла­
ње­ње у ЕУ је ре­гу­ли­са­но це­лим ни­зом усло­ва Бри­се­ла. Нај­те­
же на том спи­ску усло­ва је, ка­ко се већ при­ме­ћи­ва­ло, ре­гу­ли­
са­ње од­но­са са При­шти­ном.
Очи­глед­но убр­за­ва­ње про­це­са евро­а­тлант­ске ин­те­гра­ци­
је Ср­би­је мо­же на озби­љан на­чин ис­ком­пли­ко­ва­ти, ако не и
успо­ри­ти и чак за­у­ста­ви­ти град­њу „Ју­жног то­ка“. Сва­ка­ко,
Бе­о­град је еко­ном­ски и по­ли­тич­ки (ово дру­го је већ до­вољ­но
ре­ла­тив­на ка­те­го­ри­ја) сло­бо­дан у из­бо­ру стра­те­шких парт­не­
ра. Ако Ср­би­ја по­ста­не чла­ни­ца ЕУ, би­ће при­ну­ђе­на да тран­

322
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЕНЕР­ГЕТ­СКА ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈА РУ­СИ­ЈЕ ...

сфор­ми­ше це­ло­куп­но за­ко­но­дав­ство и сво­је прет­ход­не до­го­

во­ре у скла­ду са стан­дар­ди­ма ЕУ. На тај на­чин, над Бе­о­гра­дом
ће се по­ја­ви­ти кон­трол­ни и ко­ор­ди­ни­ра­ју­ћи ор­га­ни у ви­ду
европ­ске ко­ми­си­је, су­до­ва, итд. Осим то­га, Ру­си­ја, ко­ја се по­
сма­тра од стра­не срп­ске јав­но­сти и по­ли­тич­ког ру­ко­вод­ства
зе­мље као га­рант не­при­зна­ва­ња „Ре­пу­бли­ке Ко­со­во“, у слу­ча­
ју мо­гу­ћег ње­ног de iure при­зна­ња од стра­не Бе­о­гра­да, из­гу­
би­ла би на том свом зна­ча­ју. Та­кав „ко­сов­ски фак­тор“ мо­же
до­ве­сти и до от­ка­за (од стра­не Бе­о­гра­да) ру­ских еко­ном­ских
ини­ци­ја­ти­ва. Мно­ги бе­о­град­ски по­ли­ти­ча­ри су уве­ре­ни у то
да укљу­чи­ва­ње у Ве­ли­ку Евро­пу кон­крет­но зна­чи раз­ли­чи­те
кре­ди­те, про­гра­ме раз­во­ја, итд. Ипак, ма­ло је ве­ро­ват­но да су
Евро­па и за­пад­не ТНК спрем­не да ин­ве­сти­ра­ју у еко­но­ми­ју
Ср­би­је сред­ства ана­лог­на ру­ским ула­га­њи­ма. Ис­ку­ство су­
сед­не Бу­гар­ске, ко­ја је про­шла по­чет­ком 2013. го­ди­не кроз те­
шку енер­гет­ску и по­ли­тич­ку кри­зу и ко­ја до дан да­нас тра­је,
све­до­чи о уско мер­кан­ти­ли­стич­ким ин­те­ре­си­ма, ка­ко по­ли­
тич­ког вр­ха зе­мље, та­ко и пред­став­ни­ка за­пад­них струк­т у­ра.
Ако го­во­ри­мо о мо­гу­ћем сту­па­њу Ср­би­је у ЕУ, не сме­мо
за­бо­ра­ви­ти на прак­с у евро­а­тлант­ских ин­те­гра­ци­ја у то­ку по­
след­њих 20 го­ди­на. Ра­ди се о то­ме да ни­јед­на од зе­ма­ља из
бив­ше зо­не со­вјет­ског ути­ца­ја ни­је по­ста­ла чла­ни­ца ЕУ, пре
не­го што је сту­пи­ла у НА­ТО. (та­бе­ла 1)
Та­бе­ла 1: Пр­во у НА­ТО, по­том у ЕУ:
но­ве чла­ни­це из ис­точ­не и ју­го­и­сточ­не Евро­пе
НА­ТО ЕУ
под­но­ше­ње кан­ди­да­т у­ре
Ал­ба­ни­ја 1. април 2009. 28. април 2009.
Бу­гар­ска 29. март 2004. 1. ја­ну­ар 2007.
Ма­ђар­ска 12. март 1999. 1. мај 2004.
Ле­то­ни­ја 29. март 2004. 1. мај 2004.
Ли­тва­ни­ја 29. март 2004. 1. мај 2004.
Пољ­ска 12. март 1999. 1. мај 2004.
Ру­му­ни­ја 29. март 2004. 1. ја­ну­ар 2007.
Сло­вач­ка 29. март 2004. 1. мај 2004.
Сло­ве­ни­ја 29. март 2004. 1. мај 2004.
Хр­ват­ска 1. април 2009. 1. јул 2013.
Че­шка 12. март 1999. 1. мај 2004.
Есто­ни­ја 29. март 2004. 1. мај 2004.

323
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ана­ли­за трен­да европ­ске ин­те­гра­ци­је лич­но за ме­не не

оста­вља ни­ка­кве сум­ње у то да су сви раз­го­во­ри и обе­ћа­ња о
Ве­ли­кој Евро­пи за Бе­о­град са­мо сред­ство при­ти­ска на по­ли­
тич­ко ру­ко­вод­ство зе­мље.
За­бри­ну­тост, у сми­слу ути­ца­ја на про­цес град­ње „Ју­жног
то­ка“ иза­зи­ва и спрем­ност ви­це-пре­ми­је­ра Алек­сан­дра Ву­чи­
ћа (при­ме­ти­ћу: на­кон кон­с ул­та­ци­ја у Лон­до­ну) да по­зо­ве на
рад у Вла­ду ино­стра­не екс­пер­те. Већ су би­ле кон­с ул­та­ци­је са
бив­шим ди­рек­то­ром ММФ-а Штрос-Ка­ном, Бри­тан­ци­ма Ст.
Ба­јер­сом (бив­шим чла­ном ка­би­не­та Т. Бле­ра) и П. Ли­ли (био
у ка­би­не­ти­ма М. Та­чер и Џ. Меј­џо­ра). За ме­сто ми­ни­стра фи­
нан­си­ја и еко­но­ми­је је пред­ло­жен три­де­се­то­го­ди­шњи Ср­бин
Л. Кр­стић, ди­пло­мац уни­вер­зи­те­та Јејл, са­рад­ник аме­рич­ки
кон­с ул­тант­ске ком­па­ни­је „McKin­sey & Com­pany“. Мо­гу­ће је
да ће, ка­да овај чла­нак бу­де пу­бли­ко­ван, ови чи­нов­ни­ци већ
се­де­ти у сво­јим бе­о­град­ским ка­би­не­ти­ма. Све то ули­ва не­по­
ве­ре­ње у то да Ву­чић у од­но­си­ма са Мо­сквом во­ди не­ка­кву
па­жљи­во скри­ва­ну игру. Ја не ис­кљу­чу­јем да ре­кон­стру­и­са­на
Вла­да мо­же ис­та­ћи но­ве усло­ве у ве­зи „Ју­жног то­ка“ и, у том
сми­слу, по­што­ва­ња усло­ва Тре­ћег енер­гет­ског па­ке­та при­ли­
ком ре­а­ли­за­ци­је га­со­вод­ног про­јек­та. По оце­ни ни­за срп­ских
ана­ли­ти­ча­ра, у Ср­би­ји се до по­чет­ка град­ње „Ју­жног то­ка“
мо­гу ство­ри­ти ве­о­ма не­при­јат­не по­ли­тич­ке окол­но­сти за Ру­
си­ју, ако у зе­мљи бу­де вла­да ко­јом ће, de faсto, упра­вља­ти за­
пад­не струк­т у­ре.
На тај на­чин, по­твр­ђу­је се ми­шље­ње мно­гих ру­ских екс­
пе­ра­та да је „глав­на пре­пре­ка на пу­т у раз­во­ја нафт­но-га­сног
ком­плек­са Ср­би­је и оства­ри­ва­ња про­је­ка­та тран­зи­та енер­
ге­на­та кроз ње­ну те­ри­то­ри­ју, стре­мље­ње САД да не до­пу­сти
ја­ча­ње еко­ном­ских и по­ли­тич­ких ве­за Ру­си­је са сво­јим исто­
риј­ским са­ве­зни­ци­ма на Бал­ка­ну. Та­кво парт­нер­ство би мо­
гло (услед до­би­ја­ња ди­рект­ног ула­за у Ју­го­и­сточ­ну Евро­пу, а
кроз њу на Сре­до­зем­но мо­ре уз за­о­би­ла­же­ње Бос­фо­ра и Дар­
да­не­ла) кар­ди­нал­но да ра­ши­ри ути­цај на­ше зе­мље не са­мо у
од­но­с у на европ­ско тр­жи­ште, не­го и на гло­бал­но енер­гет­ско
тр­жи­ште, а са­мим тим на свет­ску еко­но­ми­ју и ме­ђу­на­род­ну
по­ли­ти­ку“.11
11 Д. Ки­рил­лов, „Сла­вян­ский неф­те­га­зо­вый со­юз“, Ме­жду­на­род­ная жи­знь.
Неф­ть в 21. ве­ке, Спе­цвы­пуск. 2010. С. 83.

324
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЕНЕР­ГЕТ­СКА ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈА РУ­СИ­ЈЕ ...

Фор­ми­ра­ње гру­па љу­ди ко­ји до­но­се од­лу­ке и ко­је би по­

ста­ле за­штит­ник ин­те­ре­са за­пад­них ком­па­ни­ја, исто­вре­ме­но
са ак­тив­ним ло­би­ра­њем кре­ир ­ а­ња но­вих, ал­тер­на­тив­них ру­
ским, пу­те­ва ис­по­ру­ка енер­го­ре­с ур­са у Евро­пу, у са­да­шњем
мо­мен­т у, је­сте је­дан од нај­ва­жни­јих пра­ва­ца спољ­не по­ли­ти­ке
САД и ЕУ. У том по­гле­ду, ва­жно је при­ме­ти­ти да се бал­кан­ске
др­жа­ве, а не са­мо Ср­би­ја, у до­но­ше­њу ових или оних ре­ше­
ња у ве­зи енер­гет­ских пи­та­ња, су­прот­но еко­ном­ској ло­ги­ци
и соп­стве­ним кри­те­ри­ју­ми­ма енер­гет­ске без­бед­но­сти, че­сто
ру­ко­во­де не то­ли­ко вла­сти­тим ин­те­ре­си­ма, ко­ли­ко чвр­стим
пре­по­ру­ка­ма САД.
Без об­зи­ра на све на­по­ре у прав­цу оп­струк­ци­је ру­ске енер­
гет­ске ди­пло­ма­ти­је, на­ши кон­ку­рен­ти ни­с у ус­пе­ли да по­стиг­
ну не­дво­сми­сле­не ре­зул­та­те. Ру­си­ја и Ср­би­ја не са­мо да су
се до­го­во­ри­ле о са­рад­њи у нафт­ној и га­сној сфе­ри, не­го су
и пот­пи­са­ле де­кла­ра­ци­ју о стра­те­шком парт­нер­ству. Са­да је
глав­но да се све што је до­го­во­ре­но при­ме­ни, а то ни­је мо­гу­ће
по­сти­ћи без ак­ти­ви­ра­ња нај­ши­рих ху­ма­ни­тар­них аспе­ка­та
са­рад­ње. У том прав­цу ак­тив­но ра­де Ру­ски са­вет за ме­ђу­на­
род­не од­но­се, Ру­ско исто­риј­ско и Ру­ско ге­о­граф­ско дру­штво,
Рос­со­труд­ни­че­ство, Фонд по­др­шке јав­не ди­пло­ма­ти­је А. М.
Гор­ча­ко­ва, Фонд „Рус­ский мир“ и дру­ге не­вла­ди­не ор­га­ни­за­
ци­је. Све оне за­јед­но фор­ми­ра­ју но­ву кли­му ко­ја об­је­ди­њу­је
срп­ско дру­штво око Ру­си­је и ње­них ин­те­гра­ци­о­них про­је­ка­
та, од ко­јих је је­дан од нај­зна­чај­ни­јих и нај­пер­спек­тив­ни­јих
Евро­а­зиј­ски са­вез (ЕАС).
Ка­ко при­ме­ћу­је пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин,
Евро­а­зиј­ски са­вез – то је „пут, ко­ји ће до­зво­ли­ти ње­го­вим
уче­сни­ци­ма да за­у­зму до­стој­но ме­сто у сло­же­ном све­т у 21.
ве­ка. Са­мо за­јед­но су на­ше зе­мље спо­соб­не да уђу у круг ли­
де­ра гло­бал­ног ра­ста и ци­ви­ли­за­циј­ског про­гре­са, по­стиг­ну
успех и све­о­бу­хват­ни раз­вој“12. Евро­а­зиј­ски са­вез је са­вез су­
ве­ре­них др­жа­ва са је­дин­стве­ним еко­ном­ским, по­ли­тич­ким,
вој­ним и ца­рин­ским про­сто­ром, на ба­зи са­ве­за Ру­си­је, Бе­
ло­ру­си­је и Ка­зах­ста­на, отво­рен за др­жа­ве и на­ро­де ко­ји де­ле
ње­го­ве вред­но­сти, спо­со­бан да по­ста­не и – ја сам уве­ре­на,
по­ста­ће – је­дан од по­ло­ва са­вре­ме­ног све­та.
12 „Но­вый ин­те­гра­ци­он­ный про­ект для Евра­зии – бу­ду­щ­ее, ко­то­рое ро­жда­ет­ся
се­год­ня“, Из­ве­стия, 3. окт. 2011.

325
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Укљу­че­ње Ср­би­је у Евро­а­зиј­ски са­вез – у по­чет­ку на ни­воу

енер­гет­ске и ху­ма­ни­тар­не са­рад­ње, а за­тим, на­уч­но-тех­нич­
ке, обра­зов­не и др. – без ика­кве сум­ње, до­зво­ли­ће јој, не са­мо
да ре­ши мно­ге со­ци­јал­но-еко­ном­ске про­бле­ме, не­го и да по­
ста­не јед­на од во­де­ћих ре­ги­о­нал­них си­ла.

* * *
У усло­ви­ма вој­но-по­ли­тич­ког при­ти­ска НА­ТО и ЕУ на зе­
мље ре­ги­о­на, Ру­си­ји оста­је са­мо јед­на шан­са да са­чу­ва свој
ути­цај на Бал­ка­ну – енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја. „Ју­жни ток“, као
озби­љан и по­во­љан еко­ном­ски про­је­кат, по­сле­дич­но иза­зи­
ва раз­дра­жљи­вост код за­пад­них парт­не­ра. Ње­го­ва успе­шна
ре­а­ли­за­ци­ја озна­ча­ва не са­мо еко­ном­ски по­вра­так Ру­си­је у
Евро­пу, већ ће до­при­но­си­ти озбиљ­ним ге­о­по­ли­тич­ким про­
ме­на­ма у ре­ги­о­ну.
Још је 1990. го­ди­не Јо­сиф Брод­ски, чо­век да­ле­ко и од ви­со­
ке по­ли­ти­ке и ви­со­ке еко­но­ми­је, али суп­тил­но осе­ћа­ју­ћи на­
сту­па­ју­ће бит­ке за власт и ре­с ур­се, про­ро­чан­ски пи­сао: „ду­
го­трај­ни­ји екви­ва­лент тре­ћег свет­ског ра­та је­сте пер­спек­ти­ва
еко­ном­ског ра­та (...), у ко­ме су сва сред­ства до­пу­ште­на и где
је сми­сао по­бе­де – до­ми­нант­на по­зи­ци­ја. Бит­ке тог ра­та ће
има­ти су­пра­на­ци­о­нал­ни ка­рак­тер, али ће три­јумф увек би­ти
на­ци­о­нал­ни, у за­ви­сно­сти од ме­ста бо­ра­ви­шта по­бед­ни­ка“.13
Ру­си­ја, као нај­моћ­ни­ја енер­гет­ска си­ла, ни­је тек про­сто
укљу­че­на у то су­пар­ни­штво, не­го има и уни­кал­не мо­гућ­
но­сти да пред­ла­же и ре­а­ли­зу­је ин­те­гра­ци­о­не про­јек­те ко­
ји од­го­ва­ра­ју ње­ним ин­те­ре­си­ма. Ра­сту­ћа кон­ку­рен­ци­ја на
ре­ги­о­нал­ним и свет­ским енер­гет­ским тр­жи­шти­ма, зах­те­ва
од на­ше зе­мље озбиљ­не на­по­ре у тра­же­њу ефек­тив­них ме­
то­да енер­гет­ске ди­пло­ма­ти­је, ди­вер­си­фи­ка­ци­ји тран­спорт­
них ко­му­ни­ка­ци­ја, кре­и­ра­њу по­у­зда­них парт­нер­ских ве­за
са про­из­во­ђа­чи­ма и по­тро­ша­чи­ма енер­ге­на­та. Оства­ри­ва­ње
на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са Ру­си­је да­нас у мно­го­ме за­ви­си од ре­а­
ли­за­ци­је про­јек­та „Ју­жни ток“, ко­ји је не­мо­гућ без те­сних ин­
те­гра­ци­о­них ве­за и стра­те­шког парт­нер­ства са Ср­би­јом.

13 И. Брод­ский, „Взгляд с ка­ру­се­ли“, www.ka­zez.net/bo­ok_52092_gla­va_13_

VZGLJAD_S_KA­RU­SE­LI.html

326
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЕНЕР­ГЕТ­СКА ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈА РУ­СИ­ЈЕ ...

На кра­ју, тре­ба­ло би под­ву­ћи да еко­ном­ски про­јек­ти ко­

је пред­ла­же Ру­си­ја је­с у шан­са да се са­чу­ва са­мо­до­вољ­ност
и не­за­ви­сност срп­ског на­ро­да, из­бег­не рас­тва­ра­ње у евро­а­
тлант­ском ко­смо­по­ли­ти­зму, очу­ва сво­ја са­мо­бит­ност, кул­т у­
ра, исто­ри­ја без пре­тва­ра­ња у ду­бо­ку пе­ри­фе­ри­ју гло­бал­ног
ка­пи­та­ли­зма. Јед­но­став­но ре­че­но, то је шан­са да се оси­гу­ра
соп­стве­на бу­дућ­ност. Да­нас су од­но­си из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је
ушли у ква­ли­та­тив­но но­ву епо­ху – епо­ху ши­ре­ња ин­те­гра­ци­
о­них хо­ри­зо­на­та. Ипак, успех на том пу­т у зах­те­ва не са­мо ве­
ли­ке на­по­ре или по­ли­тич­ку во­љу, већ и зна­ње нај­сло­же­ни­јих
пе­ри­пе­ти­ја еко­ном­ских и по­ли­тич­ких ра­то­ва.

Ele­na Georgievna Po­no­ma­re­va

RUS­SIAN ENERGY DI­PLO­MACY AS A FAC­TOR
OF EURA­SIAN IN­TE­GRA­TION (SER­BIAN EXAM­PLE)

Sum­mary

Energy di­plo­macy is in mo­dern con­di­ti­on­so­ne of the most

ef­fec­ti­ve mec­ha­nisms to pro­mo­te sta­te in­te­rests in glo­bal eco­
nomy and po­li­tics. This re­la­ti­vely new type of fo­re­ign po­licy
is a lo­gi­cal con­se­qu­en­ce of the de­ve­lop­ment of so­ci­ety in post-
in­du­strial era, when the energy com­po­nent de­ter­mi­nes the
strength, we­ight and ro­le of a sta­te in the world eco­nomy.
That is pre­ci­sely why energy di­plo­macy is one of Rus­sian
pri­o­ri­ti­es. A spe­cial pla­ce among spa­ces as­so­ci­a­ted with the
energy in­te­rests of the Rus­sian Fe­de­ra­tion is un­do­ub­tedly oc­
cu­pied by the Bal­kans, na­mely, Ser­bia. It is not only con­
nec­ted with the con­struc­tion of the „So­uth Stre­am“ and the
ac­ti­vity of „Za­ru­bez­hneft“ and ot­her Rus­sian com­pa­ni­es in
the re­gion, but al­so de­ter­mi­ned by po­li­ti­cal and ge­o­stra­te­gic
„re­turn“ of Rus­sia in this hi­sto­ri­cally and cul­tu­rally clo­se and
im­por­tant re­gion and by in­clu­ding it in­to the Eura­sian in­te­
gra­tion pro­ject.
Key words: energy di­plo­macy, ge­o­po­li­tics, „So­uth Stre­am“,
Eura­sian in­te­gra­tion, Ser­bia,Rus­sia

327
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Еле­на Георгиевна По­но­ма­ре­ва

ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ РОС­СИИ КАК
ФАК­ТОР ЕВРА­ЗИ­Й­СКОЙ ИН­ТЕ­ГРА­ЦИИ
(НА ПРИ­МЕ­РЕ СЕР­БИИ)

Ре­зю­ме

Энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия в со­вре­мен­ных усло­ви­ях

явля­ет­ся од­ним из са­мых де­й­ствен­ных ме­ха­ни­змов
про­дви­же­ния го­су­дар­ствен­ных ин­те­ре­сов в ми­ро­вой
эко­но­ми­ке и по­ли­ти­ке. Этот от­но­си­те­ль­но но­вый
вид вне­шне­по­ли­ти­че­ской де­я­те­ль­но­сти явля­ет­ся за­
ко­но­мер­ным след­стви­ем раз­ви­тия общ­е­ства в по­
стин­ду­стри­а­ль­ную эпо­ху, ког­да энер­ге­ти­че­ская со­
ста­вля­ю­щ­ая опре­де­ля­ет мо­щь, вес и ро­ль го­су­дар­ства
в ми­ро­вой эко­но­ми­ке. Имен­но по­э­то­му энер­ге­ти­че­ская
ди­пло­ма­тия явля­ет­ся од­ним из при­о­ри­тет­ных на­
пра­вле­ний де­я­те­ль­но­сти Рос­сии. Осо­бое ме­сто сре­ди
про­странств, свя­зан­ных с энер­ге­ти­че­ски­ми ин­те­ре­
са­ми РФ, не­сом­нен­но, за­ни­ма­ют Бал­ка­ны, а имен­но
– Сер­бия. При­чем это не то­ль­ко свя­за­но со стро­и­те­
ль­ством „Южно­го по­то­ка“, ак­тив­ной де­ят ­ е­ль­но­стью
в ре­ги­о­не „За­ру­бе­жнеф­ти“ и дру­гих рос­си­й­ских ком­па­
ний, но и опре­де­ле­но по­ли­ти­че­ским и ге­о­стра­те­ги­че­
ским „во­звра­щ­е­ни­ем“ Рос­сии в этот исто­ри­че­ски и ку­
ль­тур­но близ­кий и зна­чи­мый ре­ги­он, вклю­че­ни­ем его в
евра­зи­й­ский ин­те­гра­ци­он­ный про­ект.
Клю­че­вые сло­ва: энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия, ге­о­
по­ли­ти­ка, „Южный по­ток“, евра­зи­й­ская ин­те­гра­ция,
Сер­бия, Рос­сия

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Жу­ко­ва, И.С., „Энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия и ге­о­по­ли­ти­ка как со­

став­ной эле­мент ме­жду­на­род­но­го энер­ге­ти­че­ско­го пра­
ва“, Вест­ник ОГУ, № 3, 2010.
Ки­рил­лов, Д., „Сла­вян­ский неф­те­га­зо­вый со­юз“, Ме­жду­на­род­ная
жи­знь. Неф­ть в 21. ве­ке, Спе­цвы­пуск. 2010.

328
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЕНЕР­ГЕТ­СКА ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈА РУ­СИ­ЈЕ ...

Kis­sin­ger, H., In­ter­vi­ew in Bu­si­ness We­ek. 23 De­cem­ber 1974. (Re­pro­

du­ced in De­part­ment of Sta­te Bul­le­tin), 27. Ja­nu­ary 1975.
Кон­да­ков, С.А., Энер­ге­ти­че­ские аспек­ты вне­шней по­ли­ти­ки Рос­
сии, Ав­то­реф. к.п.н. Мо­сква, 2012.
Ла­вров, С.В., „Энер­ге­ти­че­ские про­бле­мы – гло­ба­ль­ный вы­зов ХХI
ве­ка“, Ме­жду­на­род­ная жи­знь. Неф­ть в ХХI ве­ке, Спе­цвы­
пуск, 2010.
Мак­са­ков­ский, В.П., Эко­но­ми­че­ская и со­ци­а­ль­ная ге­ог­ ра­фия ми­ра,
Про­све­щ­е­ние, Мо­сква, 1993.
Ур­та­е­ва, Э.Б., „По­ня­тие эко­но­ми­че­ской ди­пло­ма­тии и ин­те­ре­сы
Рос­сии“, По­ли­ти­ка и общ­е­ство. № 4., 2011.
„Но­вый ин­те­гра­ци­он­ный про­ект для Евра­зии – бу­ду­щ­ее, ко­то­рое
ро­жда­ет­ся се­год­ня“, Из­ве­стия, 3. окт. 2011.
Sta­ti­sti­cal Re­vi­ew of World Energy 2009.
Брод­ский, И., „Взгляд с ка­ру­се­ли“, www.ka­zez.net/bo­ok_52092_gla­
va_13_VZGLJAD_S_KA­RU­SE­LI.html
Энер­ге­ти­че­ская стра­те­гия Рос­сии на пе­ри­од до 2030. го­да (Утвер­
жде­на рас­по­ря­же­ни­ем Пра­ви­те­ль­ства Рос­си­й­ской Фе­де­
ра­ции от 13 но­я­бря 2009 г. №1715-р.) www.mi­ne­ner­go.gov.
ru/ac­ti­vity/ener­go­stra­tegy
Энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия Рос­сии. www.mid.ru/bdomp/ns-di­pe­
con.nsf/466c59993f439bf843256a0c003fb8c4/8bc9fec539eaca
72c32570bd002c1684!Open­Do­cu­ment
Де­кла­ра­ция о стра­те­ги­че­ском парт­нер­стве ме­жду Рос­си­й­ской Фе­
де­ра­ци­ей и Ре­спу­бли­кой Сер­би­ей, 24. мая 2013. www.news.
kre­mlin.ru/ref_no­tes/1461
Кон­цеп­ция вне­шней по­ли­ти­ки РФ, Утвер­жде­на Пре­зи­ден­том Рос­
сии В.В. Пу­ти­ным 12. фе­вра­ля 2013. www.mid.ru/brp_4.
nsf/0/6D84DDE­DEDBF7DA644257B160051BF7F.
www.mnr.gov.ru/old_si­te/part/?act=print&id=622&pid=122

329
Еле­на Георгиевна По­но­ма­ре­ва* 327+620.9(470+571:497.11)

ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ РОС­СИИ

КАК ФАК­ТОР ЕВРА­ЗИ­Й­СКОЙ ИН­ТЕ­ГРА­ЦИИ
(НА ПРИ­МЕ­РЕ СЕР­БИИ)

Сжа­тие

Энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия в со­вре­мен­ных усло­ви­ях

явля­ет­ся од­ним из са­мых де­й­ствен­ных ме­ха­ни­змов
про­дви­же­ния го­су­дар­ствен­ных ин­те­ре­сов в ми­ро­вой
эко­но­ми­ке и по­ли­ти­ке. Этот от­но­си­те­ль­но но­вый
вид вне­шне­по­ли­ти­че­ской де­я­те­ль­но­сти явля­ет­ся за­
ко­но­мер­ным след­стви­ем раз­ви­тия общ­е­ства в по­
стин­ду­стри­а­ль­ную эпо­ху, ког­да энер­ге­ти­че­ская со­
ста­вля­ю­щ­ая опре­де­ля­ет мо­щь, вес и ро­ль го­су­дар­ства
в ми­ро­вой эко­но­ми­ке. Имен­но по­э­то­му энер­ге­ти­че­ская
ди­пло­ма­тия явля­ет­ся од­ним из при­о­ри­тет­ных на­
пра­вле­ний де­я­те­ль­но­сти Рос­сии. Осо­бое ме­сто сре­ди
про­странств, свя­зан­ных с энер­ге­ти­че­ски­ми ин­те­ре­
са­ми РФ, не­сом­нен­но, за­ни­ма­ют Бал­ка­ны, а имен­но
– Сер­бия. При­чем это не то­ль­ко свя­за­но со стро­и­те­
ль­ством „Южно­го по­то­ка“, ак­тив­ной де­ят ­ е­ль­но­стью
в ре­ги­о­не „За­ру­бе­жнеф­ти“ и дру­гих рос­си­й­ских ком­па­
ний, но и опре­де­ле­но по­ли­ти­че­ским и ге­о­стра­те­ги­че­
ским „во­звра­щ­е­ни­ем“ Рос­сии в этот исто­ри­че­ски и ку­
ль­тур­но близ­кий и зна­чи­мый ре­ги­он, вклю­че­ни­ем его в
евра­зи­й­ский ин­те­гра­ци­он­ный про­ект.
Клю­че­вые сло­ва: энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия, ге­о­
по­ли­ти­ка, „Южный по­ток“, евра­зи­й­ская ин­те­гра­ция,
Сер­бия, Рос­сия

*
Мо­сков­ский го­с у­дар­ствен­ный ин­сти­т ут ме­жду­на­род­ных от­но­ше­ний (Уни­
вер­си­тет) Ми­ни­стер­ства ино­стран­ных дел Рос­си­й­ской Фе­де­ра­ции (МГИ­МО
/У/ МИД РФ)

331
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

В по­след­ние го­ды ро­ль энер­ге­ти­че­ско­го фак­то­ра в раз­ви­

тии ми­ро­вой си­сте­мы не про­сто за­мет­но уве­ли­чи­ла­сь, но в
це­лом ря­де слу­ча­ев ста­ла при­ор ­ и­тет­ной при ре­ше­нии во­про­
сов гло­ба­ль­ной по­вест­ки дня. Се­год­ня на­блю­да­ет­ся не то­ль­
ко уси­ле­ние кон­ку­рен­ции и да­же кон­фрон­та­ции на энер­ге­
ти­че­ских рын­ках, но за­ча­стую имен­но во­про­сы энер­ге­ти­ки
ста­но­вят­ся осно­вой по­ли­ти­че­ских кри­зи­сов и во­ен­ных ин­
тер­вен­ций. Как от­ме­ча­ет ми­ни­стр ино­стран­ных дел РФ Сер­
гей Ла­вров, обес­пе­че­ние на­де­жно­го до­сту­па к энер­ге­ти­че­
ским ре­с ур­сам явля­ет­ся „кра­й­не чув­стви­те­ль­ным фак­то­ром
ме­жду­на­род­ных от­но­ше­ний, глу­бин­ным, хо­тя и не всег­да
яв­ным мо­ти­вом мно­гих кон­флик­тов…Энер­го­о­бе­спе­че­ние
во мно­гом опре­де­ля­ет ста­би­ль­ное раз­ви­тие на­шей ци­ви­ли­
за­ции, со­ци­а­ль­но-эко­но­ми­че­ский про­гресс, ста­но­вит­ся нео­
тъ­е­мле­мой со­ста­вля­ю­щ­ей ме­жду­на­род­ной, в том чи­сле эко­
но­ми­че­ской, без­о­па­сно­сти“1.
В та­ких усло­ви­ях сло­ва Ген­ри Кис­синд­же­ра: „Вы ни­ког­да
не мо­же­те про­во­ди­ть энер­ге­ти­че­скую по­ли­ти­ку как чи­сто
эко­но­ми­че­ское де­ло. С са­мо­го на­ча­ла она явля­ла­сь пред­ме­
том вне­шней по­ли­ти­ки“2, ска­зан­ные им в 1974 г., не про­сто
ак­т у­а­ли­зи­ро­ва­ли­сь, но при­о­бре­ли но­вое раз­ви­тие в рам­ках
кон­цеп­ции энер­ге­ти­че­ской ди­пло­ма­тии. Гло­ба­ли­за­ция се­рь­
е­зным обра­зом по­ли­ти­зи­ро­ва­ла энер­ге­ти­че­ский ры­нок: в на­
сто­я­щ­ее вре­мя вли­я­ние и ста­т ус стра­ны в ми­ро­вой по­ли­ти­ке
в зна­чи­те­ль­ной сте­пе­ни опре­де­лен име­ю­щ­им ­ и­ся у нее ре­с ур­
са­ми и ин­фра­струк­т у­рой их до­став­ки.
Рос­си­й­ская Фе­де­ра­ция, обла­дая круп­ны­ми за­па­са­ми энер­
го­ре­с ур­сов, со­лид­ной про­мы­шлен­ной ба­зой и ин­фра­струк­
ту­рой, явля­ет­ся ми­ро­вым ли­де­ром в до­бы­че неф­ти и га­за.
По­след­ние го­ды Рос­сия обес­пе­чи­ва­ет 12% ми­ро­вой тор­го­вли
неф­тью и 25% ми­ро­вой тор­го­вли га­зом, а так­же удо­вле­тво­
ря­ет око­ло 30% по­треб­но­стей в угле­во­до­ро­дах евро­пе­й­ских
стран3. Обла­дая уни­ка­ль­ной га­зо­тран­спорт­ной си­сте­мой,
1 С. В. Ла­вров, „Энер­ге­ти­че­ские про­бле­мы – гло­ба­ль­ный вы­зов ХХI ве­ка“,
Ме­жду­на­род­ная жи­знь. Неф­ть в ХХI ве­ке, Спе­цвы­пуск, 2010, С. 4.
2 H. Kis­sen­ger, In­ter­vi­ew in Bu­si­ness We­ek. 23 De­cem­ber 1974. (Re­pro­du­ced in
De­part­ment of Sta­te Bul­le­tin), 27. Ja­nu­ary 1975. р. 106.
3 Рос­сия обла­да­ет са­мы­ми бо­ль­ши­ми в ми­ре за­па­са­ми при­род­но­го га­за (23
% и 47,5 трлн м³); 6,3 % ми­ро­вых за­па­сов неф­ти (14,7 млрд т) /По дан­

332
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ ...

Рос­сия игра­ет ва­жную ро­ль в обес­пе­че­нии по­ста­вок цен­тра­

ль­но­а­зи­ат­ско­го га­за в Евро­пу и стра­ны СНГ, а стро­и­те­ль­ство
„Южно­го по­то­ка“ в до­пол­не­ние к уже за­пу­щ­ен­но­му „Се­вер­
но­му“ сде­ла­ет РФ бес­спор­ным ли­де­ром на евро­пе­й­ском рын­
ке энер­го­ре­с ур­сов.
Кро­ме то­го, Рос­сия обес­пе­чи­ва­ет око­ло 12% ми­ро­вой тор­
го­вли энер­ге­ти­че­ским углем. Рос­си­й­ская атом­ная энер­ге­ти­
ка со­ста­вля­ет 5% ми­ро­во­го рын­ка атом­ной элек­тро­ге­не­ра­
ции, 15% ми­ро­во­го рын­ка ре­ак­то­ро­стро­е­ния, 45% ми­ро­во­го
рын­ка обо­га­щ­е­ния ура­на, 15% ми­ро­во­го рын­ка кон­вер­сии
отра­бо­тан­но­го то­пли­ва и обес­пе­чи­ва­ет 8% ми­ро­вой до­бы­чи
при­род­но­го ура­на4. Та­ким обра­зом, РФ явля­ет­ся зна­чи­мым
зве­ном в гло­ба­ль­ной эко­но­ми­ке, от рос­си­й­ских и тран­зит­
ных энер­го­ре­с ур­сов во мно­гом за­ви­сят та­кие ге­о­по­ли­ти­че­
ские ги­ган­ты, как Евро­пе­й­ский со­юз и Ки­тай.
Од­на­ко си­т у­а­ция на энер­ге­ти­че­ском рын­ке в це­лом и, в
част­но­сти, во­круг Рос­сии и ее парт­не­ро­ви­ме­ет дво­я­кую
при­ро­ду. С од­ной сто­ро­ны, про­ис­хо­дит ак­ти­ви­за­ция ме­
жго­с у­дар­ствен­но­го вза­и­мо­де­й­ствия и со­труд­ни­че­ства в
энер­ге­ти­че­ской сфе­ре, что тре­бу­ет со­вер­шен­ство­ва­ния кон­
цеп­т у­а­ль­ных, ор­га­ни­за­ци­он­но-пра­во­вых основ и ме­ха­ни­
змов ре­а­ли­за­ции вне­шней энер­ге­ти­че­ской по­ли­ти­ки как
стран-по­тре­би­те­лей, так и стран-про­из­во­ди­те­лей энер­го­ре­
сур­сов. С дру­гой, Рос­сия, бу­ду­чи од­ним из ве­ду­щ­их игро­ков
на ми­ро­вом энер­ге­ти­че­ском рын­ке, ока­зы­ва­ет­ся не­по­сред­
ствен­ным обра­зом вклю­чен­ной в кон­ку­рен­цию и да­же в кон­
флик­ты, во­зни­ка­ю­щи ­ е в сфе­ре энер­ге­ти­ки и во­круг нее. И в
том, и в дру­гом слу­чае де­й­ствен­ным ре­с ур­сом пред­ста­ви­те­
ль­ства и про­дви­же­ния на­ци­о­на­ль­ных ин­те­ре­сов на ме­жду­
на­род­ной аре­не явля­ет­ся энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия.
В рос­си­й­ский по­ли­ти­че­ский дис­курс по­ня­тие „энер­ге­ти­
че­ская ди­пло­ма­тия“ (ЭД) во­шло от­но­си­те­ль­но не­дав­но. Если
ным Ми­ни­стер­ства при­род­ных ре­сур­сов РФ. www.mnr.gov.ru/old_si­te/
part/?act=print&id=622&pid=122; В. П. Мак­са­ков­ский, Эко­но­ми­че­ская и со­
ци­а­ль­ная ге­о­гра­фия ми­ра, Про­све­щ­ен
­ ие, Мо­сква, 1993. С. 383; дан­ные BP //
Sta­ti­sti­cal Re­vi­ew of World Energy 2009.
4 Энер­ге­ти­че­ская стра­те­гия Рос­сии на пе­ри­од до 2030. го­да (Утвер­жде­на
рас­по­ря­же­ни­ем Пра­ви­те­ль­ства Рос­си­й­ской Фе­де­ра­ции от 13 но­я­бря 2009 г.
№1715-р.) www.mi­ne­ner­go.gov.ru/ac­ti­vity/ener­go­stra­tegy

333
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

на За­па­де про­бле­ма­ти­ка ме­жду­на­род­ной энер­ге­ти­че­ской по­

ли­ти­ки и ди­пло­ма­тии ста­ла ак­тив­но изу­ча­ть­ся и про­дви­га­ть­
ся по­сле энер­ге­ти­че­ско­го кри­зи­са 1973 г., то в Рос­сии ак­т у­а­
ли­за­ция этих во­про­сов на­ча­ла­сь с кон­ца 1990-х го­дов. Де­ло
в том, что хо­тя еще в со­вет­ский пе­ри­од ак­тив­но раз­ви­ва­ло­
сь энер­ге­ти­че­ское со­труд­ни­че­ство, пре­жде все­го, со стра­
на­ми со­ци­а­ли­сти­че­ской ори­ен­та­ции, ре­чь не шла о пол­но­
мас­штаб­ной энер­ге­ти­че­ской ди­пло­ма­тии. Ли­шь в по­след­нее
де­ся­ти­ле­тие энер­ге­ти­че­ской ди­пло­ма­тии в Рос­сии уде­ля­ет­ся
по­вы­шен­ное вни­ма­ние.
На офи­ци­а­ль­ном са­й­те МИД РФ за­фик­си­ро­ва­но, что
„энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия под­ра­зу­ме­ва­ет прак­ти­че­скую
де­я­те­ль­но­сть вне­шне­по­ли­ти­че­ских, вне­шне­э­ко­но­ми­че­ских и
энер­ге­ти­че­ских ве­домств сов­мест­но с на­ци­о­на­ль­ны­ми ком­
па­ни­я­ми по осу­щ­ествле­нию вне­шней энер­ге­ти­че­ской по­ли­
ти­ки, на­пра­влен­ной на за­щи ­ ­т у и от­ста­и­ва­ние на­ци­о­на­ль­
ных ин­те­ре­сов в обла­сти про­из­вод­ства, тран­спор­ти­ров­ки и
по­тре­бле­нию энер­го­ре­с ур­сов“5. Кон­крет­но это вы­ра­жа­ет­ся
в обес­пе­че­нии бла­го­при­ят­ной для Рос­сии ко­нъ­юнк­т у­ры на
ми­ро­вых рын­ках неф­ти и га­за, в укре­пле­нии по­зи­ций стра­ны
вми­ро­вом энер­ге­ти­че­ском со­о­бщ­е­стве. В то же вре­мя энер­
ге­ти­че­скую ди­пло­ма­ти­ю­сле­ду­ет рас­сма­три­ва­ть как один из
зна­чи­мых фак­то­ров ин­те­гра­ци­он­ных про­цес­сов.
Для по­ни­ма­ния ро­ли и зна­че­ния ЭД в рос­си­й­ских ин­те­
гра­ци­он­ных про­ек­тах нео­б­хо­ди­мо сде­ла­ть не­ко­то­рые уточ­
не­ния.
Во-пер­вых, в по­ня­тии энер­ге­ти­че­ской ди­пло­ма­тии со­дер­
жат­ся все су­щ­е­ствен­ные при­зна­ки ди­пло­ма­тии как ро­до­во­
го по­ня­тия. Ди­пло­ма­тия как „спе­ци­а­ль­ная, тех­но­ло­ги­че­ски
осна­щ­ен­ная ин­фор­ма­ци­он­ная де­я­те­ль­но­сть“6 не то­ль­ко со­
дер­жа­те­ль­но и ин­сти­т у­ци­о­на­ль­но свя­за­на с вне­шней по­ли­
ти­кой стра­ны.Она­я­вля­ет­ся од­ним из основ­ных средств ре­а­
ли­за­ции це­лей и за­дач вне­шней по­ли­ти­ки го­с у­дар­ства.

5 Энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия Рос­сии. www.mid.ru/bdomp/ns-di­pe­con.nsf/466

c59993f439bf843256a0c003fb8c4/8bc9fec539eaca72c32570bd002c1684!Open­
Do­cu­ment
6 Э. Б. Ур­та­е­ва, „По­ня­тие эко­но­ми­че­ской ди­пло­ма­тии и ин­те­ре­сы Рос­сии“,
По­ли­ти­ка и общ­е­ство. № 4., 2011.

334
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ ...

Во-вто­рых, ЭД обла­да­ет спе­ци­фи­че­ски­ми, отли­чи­те­ль­

ны­ми при­зна­ка­ми. Бо­ль­шин­ство ис­сле­до­ва­те­лей ви­дят эти
при­зна­ки в те­сном вза­и­мо­де­й­ствии вне­шне­по­ли­ти­че­ских ве­
домств и энер­ге­ти­че­ских ком­па­ний, а так­же в ак­тив­ной ро­ли
са­мих ком­па­ний на ме­жду­на­род­ной аре­не в ка­че­стве са­мо­
сто­я­те­ль­ных игро­ков. Кро­ме то­го, ЭД выс­т у­па­ет не то­ль­ко
как ин­стру­мент про­ве­де­ния вне­шней по­ли­ти­ки, но и явля­ет­
ся сред­ством ре­гу­ли­ро­ва­ния ме­жду­на­род­ных от­но­ше­ний в
энер­ге­ти­че­ской сфе­ре.
В-тре­ть­их, осно­вой ЭД явля­ют­ся эко­но­ми­че­ские ин­
те­ре­сы. С од­ной сто­ро­ны, это ин­те­ре­сы го­ском­па­ний, за­
ни­ма­ю­щ­их­ся раз­ра­бот­кой, а в Рос­сии и тран­спор­ти­ров­кой
энер­ге­ти­че­ских ре­с ур­сов, с дру­гой сто­ро­ны, ин­те­ре­сы ТНК,
вла­де­ю­щ­их пе­ре­ра­ба­ты­ва­ю­щ­им­ и пред­при­я­ти­я­ми и рас­пре­
де­ли­те­ль­ны­ми се­тя­ми, и с тре­ть­ей – са­мих го­с у­дарств, пред­
ста­вля­е­мых те­ми и дру­ги­ми ком­па­ни­я­ми.
Та­ким обра­зом, энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия пред­ста­вля­ет
сло­жную, мно­го­у­ров­не­вую, си­стем­но ор­га­ни­зо­ван­ную и ин­
сти­т у­ци­о­на­ль­но оформ­лен­ную де­я­те­ль­но­сть, в хо­де ко­то­рой
ре­а­ли­зу­ют­ся не то­ль­ко це­ли и за­да­чи ме­жду­на­род­ной энер­
ге­ти­че­ской по­ли­ти­ки го­с у­дар­ства, но и его вне­шне­по­ли­ти­че­
ские ин­те­ре­сы в це­лом. ЭД в си­лу сво­ей спе­ци­фи­ки (участ­ни­
ки, це­ли, ме­ха­ни­змы ре­а­ли­за­ции), с од­ной сто­ро­ны, вы­хо­дит
за рам­ки клас­си­че­ской го­с у­дар­ствен­ной ди­пло­ма­тии. Но с
дру­гой – ока­зы­ва­ет­ся ли­шь от­но­си­те­ль­но ин­сти­т у­ци­о­на­ль­
но обо­со­блен­ной от го­с у­дар­ствен­ной по­ли­ти­ки де­я­те­ль­но­
стью, по­ско­ль­ку в ее ре­а­ли­за­ции уча­ству­ют не то­ль­ко го­с у­
дар­ствен­ные чи­нов­ни­ки, ди­пло­ма­ты в том чи­сле, но и дру­гие
су­бъ­ек­ты – ру­ко­во­ди­те­ли и пред­ста­ви­те­ли го­с у­дар­ствен­ных
и тран­сна­ци­о­на­ль­ных кор­по­ра­ций, СМИ и раз­лич­ные ин­
сти­т у­ты гра­ждан­ско­го общ­е­ства.
В со­вре­мен­но­й­ЭД мо­жно вы­де­ли­ть, как ми­ни­мум, пя­ть
ком­плек­сов вза­и­мо­от­но­ше­ний ме­жду участ­ни­ка­ми энер­ге­
ти­че­ско­го ди­а­ло­га. Это от­но­ше­ния:
• ме­жду по­тре­бля­ю­щи ­ ­ми энер­ге­ти­че­ские ре­сур­сы го­су­
дар­ства­ми;
• ме­жду ре­сур­со­про­из­ во­дя­щ­и­ми го­су­дар­ства­ми;

335
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

• ме­жду эти­ми груп­па­ми го­су­дарств в рам­ках ме­жду­на­

род­ных энер­ге­ти­че­ских ор­га­ни­за­ций;
• ме­жду го­су­дар­ства­ми – про­из­во­ди­те­ля­ми и по­тре­би­те­
ля­ми энер­го­ре­сур­сов;
• ме­жду го­су­дар­ства­ми – им­пор­те­ра­ми и эк­спор­те­ра­ми, а
так­же с стра­на­ми-тран­зи­те­ра­ми7.
В за­ви­си­мо­сти от ре­ги­о­на про­ве­де­ния ЭД сло­жным обра­
зом пе­ре­пле­та­ют­ся, на­кла­ды­ва­ют­ся друг на дру­га от­но­ше­ния
ме­жду по­тре­бля­ю­щ­и­ми ре­с ур­сы стра­на­ми, ме­жду го­с у­дар­
ства­ми – про­из­во­ди­те­ля­ми и по­тре­би­те­ля­ми, а так­же ме­
жду го­с у­дар­ства­ми – им­пор­те­ра­ми и эк­спор­те­ра­ми, а так­же
с стра­на­ми-тран­зи­те­ра­ми. На­при­мер, при­ме­ни­те­ль­но к ЕС
Рос­сия выс­т у­па­ет про­из­во­ди­те­лем и эк­спор­те­ром. В то вре­
мя как евро­пе­й­ские стра­ны не то­ль­ко всту­па­ют в от­но­ше­ния
ме­жду со­бой как по­тре­би­те­ли ре­с ур­сов, то од­но­вре­мен­но
явля­ют­ся и их им­пор­те­ра­ми и в за­ви­си­мо­сти от ге­о­гра­фи­че­
ско­го по­ло­же­ния – тран­зи­те­ра­ми. Все это в ком­плек­се се­рь­е­
зно осло­жня­ет энер­ге­ти­че­ский ди­а­лог.
Что же ка­са­ет­ся уров­ней фор­ми­ро­ва­ния рос­си­й­ской энер­
ге­ти­че­ской ди­пло­ма­тии, то сле­ду­ет вы­де­ли­ть два основ­ных
– стра­те­ги­че­ский (гло­ба­ль­ный) и так­ти­че­ский (опе­ра­ци­он­
ный). На стра­те­ги­че­ском уров­не основ­ной за­да­чей ЭД явля­
ет­ся ис­по­ль­зо­ва­ние фак­то­ра энер­ге­ти­че­ских ре­с ур­сов для
ре­а­ли­за­ции вне­шней по­ли­ти­ки стра­ны и про­дви­же­ния ее на­
ци­о­на­ль­ных ин­те­ре­сов. Пре­жде все­го, ре­чь идет об обес­пе­че­
нии эко­но­ми­че­ско­го и по­ли­ти­че­ско­го при­с ут­ствия Рос­сии в
раз­лич­ных ре­ги­о­нах ми­ра, о во­звра­щ­е­нии в ге­о­по­ли­ти­че­ски
зна­чи­мые для стра­ны ре­ги­о­ны. Се­год­ня на гло­ба­ль­ном уров­
не вес Рос­сии в зна­чи­те­ль­ной сте­пе­ни опре­де­ля­ет­ся имен­но
ее энер­ге­ти­че­ским по­тен­ци­а­лом.
Так­ти­че­ский уро­ве­нь ЭД – это от­ста­и­ва­ние ин­те­ре­сов
рос­си­й­ских энер­ге­ти­че­ских ком­па­ний, за­ин­те­ре­со­ван­ных в
рас­ши­ре­нии рын­ков сбы­та, объ­е­мов по­ста­вля­е­мых неф­ти,
га­за и дру­гих энер­го­ре­с ур­сов, а так­же в фор­ми­ро­ва­нии це­ны
на них на уров­не, при­но­ся­щ­ем при­бы­ль, пре­жде все­го, до­бы­
7 И. С. Жу­ко­ва, , „Энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия и ге­о­по­ли­ти­ка как со­став­ной
эле­мент ме­жду­на­род­но­го энер­ге­ти­че­ско­го пра­ва“, Вест­ник ОГУ, № 3, 2010.
С. 52.

336
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ ...

ва­ю­щ­ей отра­сли Рос­сии, а не по­сред­ни­кам или кон­ку­рен­там.

Оче­вид­но, что эти ин­те­ре­сы не мо­гут не вхо­ди­ть в про­ти­
во­ре­чие с це­ля­ми и за­да­ча­ми дру­гих круп­не­йш ­ их им­пор­те­
ров угле­во­до­род­но­го сы­рья. Ва­жно дру­гое – кон­ку­рен­ция на
энер­ге­ти­че­ском рын­ке все бо­лее за­ви­сит не от ры­ноч­ных ме­
ха­ни­змов, а от по­ли­ти­че­ских и ад­ми­ни­стра­тив­ных ры­ча­гов
вли­я­ния. Вы­бор стра­ной-тран­зи­те­ром то­го или ино­го мар­
шру­та по­став­ки угле­во­до­ро­дов за­ча­стую свя­зан с да­вле­ни­ем,
ока­зы­ва­е­мым на ее по­ли­ти­че­ское ру­ко­вод­ство со сто­ро­ны
за­пад­ных кор­по­ра­ций и над­на­ци­о­на­ль­ных струк­т ур, пре­
жде все­го, ЕС и НА­ТО. Кро­ме то­го, „для ока­за­ния да­вле­ния
на Рос­сию ве­ду­щ­ие им­пор­те­ры де­й­ству­ют не в оди­ноч­ку, а
ор­га­ни­зо­ван­но: их ин­те­ре­сы от­ста­и­ва­ют ме­жду­на­род­ные
лоб­бистские ор­га­ни­за­ции, та­кие как Ме­жду­на­род­ное энер­
ге­ти­че­ское агент­ство“8. Про­ти­во­де­й­ствие та­ко­му да­вле­нию
тре­бу­ет кон­крет­ных ре­ши­те­ль­ных ша­гов и при­ме­не­ния раз­
лич­ных ме­то­дов и тех­но­ло­гий во­зде­й­ствия.
Од­ним из та­ких ме­то­дов явля­ет­ся при­о­бре­те­ние круп­не­
й­ши­ми рос­си­й­ски­ми кор­по­ра­ци­я­ми („Га­зпром“, „Лу­ко­йл“,
„Тран­снеф­ть“ и др.) за­ру­бе­жных ком­па­ний, обес­пе­чи­ва­ю­щ­их
тран­зит. Тем са­мым ре­а­ли­зу­ет­ся ва­жный прин­цип пря­мых
по­ста­вок энер­го­ре­с ур­сов по­тре­би­те­лям, ми­нуя по­сред­ни­ков
и из­бе­гая за­ви­си­мо­сти от их тран­зит­ных во­змо­жно­стей, не­
ред­ко увя­зы­ва­е­мых по­след­ни­ми с пре­тен­зи­я­ми чи­сто по­ли­
ти­че­ско­го или ко­нъ­юнк­т ур­но­го (спе­ку­ля­тив­но­го) ха­рак­те­
ра. Как из­вест­но, та­кая по­ли­ти­ка рос­си­й­ских неф­те­га­зо­вых
ком­па­ний встре­ча­ет со сто­ро­ны им­пор­те­ров, пре­жде все­го
стран ЕС, мяг­ко го­во­ря, нео­д­но­знач­ное от­но­ше­ние. Дру­гим
ва­жным ин­стру­мен­том ЭД явля­ет­ся ди­вер­си­фи­ка­ция тран­
спор­ти­ров­ки энер­го­но­си­те­лей в об­ход сом­ни­те­ль­ных парт­
не­ров и зон по­ли­ти­че­ской не­ста­би­ль­но­сти (на­при­мер, Укра­
и­ны).
Сре­ди стра­те­ги­че­ски зна­чи­мых про­ек­тов, ко­то­рые Рос­
сия уже ре­а­ли­зу­ет в бал­кан­ском ре­ги­о­не, клю­че­вое зна­че­ние
име­ет „Южный по­ток“, про­тя­жен­но­стью 900 км и пла­ни­ру­
е­мой про­пуск­ной спо­соб­но­стью в 63 млрд м³ в год. Его ре­
а­ли­за­ция озна­ча­ет не то­ль­ко успе­шное эко­но­ми­че­ское раз­
8 С. А. Кон­да­ков, Энер­ге­ти­че­ские аспек­ты вне­шней по­ли­ти­ки Рос­сии, Ав­то­
реф. к.п.н. Мо­сква, 2012. С. 18.

337
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ви­тие стран-тран­зи­те­ров и по­тре­би­те­лей рос­си­й­ско­го га­за,

но и бу­дет спо­соб­ство­ва­ть се­рь­е­зным ге­о­по­ли­ти­че­ским из­
ме­не­ни­ям – уста­но­вле­нию бо­лее те­сных, во­змо­жно, ин­те­гра­
ци­он­ных свя­зей ре­ги­о­на­ль­ных го­с у­дарств с Рос­си­ей, что яв­
но про­ти­во­ре­чит пла­нам исто­ри­че­ско­го За­па­да. С мо­мен­та
под­пи­са­ния 25 ян­ва­ря 2008 г. Со­гла­ше­ния ме­жду пра­ви­те­ль­
ством РФ и Сер­бии о стро­и­те­ль­стве „Южно­го по­то­ка“ на­ча­
ла­сь на­сто­я­щ­ая схват­ка за Сер­бию. И если Рос­сия пы­та­ет­
ся ис­по­ль­зо­ва­ть для про­дви­же­ния сво­их ин­те­ре­сов, пре­жде
все­го, энер­ге­ти­че­ский и ши­ре – эко­но­ми­че­ский – фак­тор, то
ме­то­ды во­зде­й­ствия за­пад­ных кон­тра­ген­тов го­ра­здо изо­щ­
рё­нее.
В дан­ном слу­чае ре­чь идет не то­ль­ко об об­ра­бот­ке по­ли­
ти­че­ской эли­ты Сер­бии в ду­хе евро­а­тлан­ти­че­ской ин­те­гра­
ции, но о на­сто­я­щ­ей пси­хо­и­сто­ри­че­ской во­йн ­ е про­тив все­
го серб­ско­го на­ро­да. Са­мым яр­ким то­му при­ме­ром слу­жит
ак­ти­ви­за­ция под не­по­сред­ствен­ным на­жи­мом со сто­ро­ны
Брюс­се­ля и Ва­шинг­то­на про­цес­са при­зна­ния „не­за­ви­си­мой“
Ре­спу­бли­ки Ко­со­во. Так, Брюс­се­ль­ский сго­вор (по ана­ло­гии
с Мюн­хен­ским 1938 г.) – ина­че я не мо­гу на­зва­ть Со­гла­ше­ние,
под­пи­сан­ное 19 апре­ля 2013 г. в хо­де пе­ре­го­во­ров Да­чич-Та­
чи, – ре­ша­ет сра­зу не­ско­ль­ко за­дач.
Во-пер­вых, этот до­ку­мент в кор­не ме­ня­ет не то­ль­ко по­
ли­ти­че­скую кар­т у ре­ги­о­на, но име­ет ши­ро­ча­й­шие ге­о­по­ли­
ти­че­ские по­след­ствия. С это­го мо­мен­та лю­бые тер­ри­то­рии,
кон­тро­ли­ру­е­мые ма­фи­о­зны­ми и тер­ро­ри­сти­че­ски­ми груп­
пи­ров­ка­ми, кла­на­ми, те­й­па­ми, мо­гут, фак­ти­че­ски, в лю­бой
мо­мент ста­ть су­бъ­ек­том ми­ро­вой по­ли­ти­ки, если это в ин­те­
ре­сах тех или иных за­пад­ных струк­т ур.
Во-вто­рых, в оче­ред­ной раз мы ста­ли сви­де­те­ля­ми гру­
бо­го при­ме­не­ния дво­йн ­ ых стан­дар­тов, ког­да од­ним на­ро­дам
по­зво­ля­ет­ся име­ть пра­во на са­мо­о­пре­де­ле­ние, а дру­гим нет;
ког­да су­дь­бу стран и на­ро­дов ре­ша­ет не пра­во и спра­ве­дли­
во­сть, но де­нь­ги и си­ла. В этой свя­зи вспо­ми­на­ет­ся ве­ли­кий
рус­ский ба­сно­пи­сец Иван Кры­лов: „У си­ль­ных свой устав.
Кто одо­ле­ет, тот и прав“.
В-тре­ть­их, мы на­блю­да­ем прак­ти­ку „лом­ки“ по­ли­ти­че­
ско­го ру­ко­вод­ства стра­ны, в дан­ном слу­чае Сер­бии, ког­да

338
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ ...

оно ста­но­вит­ся про­вод­ни­ком не на­ци­о­на­ль­ных ин­те­ре­сов,

а ин­те­ре­сов тре­ть­их стран. От­де­ль­ный во­прос, по­че­му это
про­ис­хо­дит.
В-че­твер­тых, это Со­гла­ше­ние не то­ль­ко пе­ре­чер­ки­ва­
ет мно­го­ве­ко­вую бо­рь­бу серб­ско­го на­ро­да за свою го­с у­дар­
ствен­но­сть, ли­ша­ет его исто­ри­че­ских ре­ли­квий, но бро­са­ет
на фак­ти­че­ское унич­то­же­ние и из­гна­ние остав­ших­ся в Ко­со­
во сер­бов. Их мне­ние, как в свое вре­мя мне­ние бо­сни­й­ских
сер­бов (Де­й­тон – 1995) и су­дет­ских че­хов (Мюн­хен – 1938),
под­пи­сан­ты не учи­ты­ва­ли.
И на­ко­нец, в-пя­тых, фак­ти­че­ское при­зна­ние „Ре­спу­бли­ки
Ко­со­во“ явля­ет­ся по­бе­дой в пси­хо­и­сто­и­че­ской во­й­не, глав­
ная це­ль ко­то­рой сло­ми­ть у про­тив­ни­ка во­лю к со­про­ти­вле­
нию. Кро­ме то­го, под­пи­са­ние со­гла­ше­ний с При­шти­ной де­
ле­ги­ти­ми­зи­ру­ет в гла­зах серб­ской общ­е­ствен­но­сти фи­гу­ру
Да­чи­ча, ко­то­ро­го в слу­чае по­ли­ти­че­ско­го кри­зи­са За­пад мо­
жет лег­ко „сда­ть“ и под­дер­жа­ть по­ли­ти­ка, „не­за­пят­нан­но­го“
в пре­да­те­ль­стве на­ци­о­на­ль­ных ин­те­ре­сов.
Сто­ль при­ста­ль­ное вни­ма­ние в рам­ках дан­ной ста­тьи к
ко­сов­ско­му во­про­с у свя­за­но с тем, что в кон­тек­сте энер­ге­ти­
че­ской ди­пло­ма­тии он име­ет осо­бое зву­ча­ние. Сам факт то­
го, что про­цесс про­во­згла­ше­ния „не­за­ви­си­мо­сти“ ал­бан­ской
ча­стью на­се­ле­ния серб­ско­го края Ко­со­во и Ме­то­хия был
фор­си­ро­ван и про­и­зо­шел 17 фе­вра­ля 2008 г., сви­де­те­ль­ству­ет
о стре­мле­нии За­па­да со­зда­ть мак­си­ма­ль­но не­бла­го­при­ят­ную
об­ста­нов­ку в ре­ги­о­не для стро­и­те­ль­ства га­зо­про­во­да. В том,
что „Ре­спу­бли­ка Ко­со­во“ ста­ла асим­ме­трич­ным отве­том За­
па­да на „Южный по­ток“ у ме­ня нет ни­ка­ких сом­не­ний.
В про­дол­же­ние раз­го­во­ра о ро­ли энер­ге­ти­че­ско­го фак­то­
ра в си­сте­ме ме­жду­на­род­ных от­но­ше­ний сле­ду­ет от­ме­ти­ть,
что од­ним из при­о­ри­те­тов рос­си­й­ской вне­шней по­ли­ти­ки
по­след­них лет явля­ет­ся ин­тен­си­фи­ка­ция ин­те­гра­ци­он­ных
про­цес­сов на про­стран­стве СНГ. Не ме­нее зна­чи­мым явля­ет­
ся и то, что с го­с у­дар­ства­ми, ко­то­рые про­я­вля­ют го­тов­но­сть
к это­му, Рос­сия раз­ви­ва­ет от­но­ше­ния стра­те­ги­че­ско­го парт­
нер­ства и со­ю­зни­че­ства. Осо­бо под­черк­ну, что имен­но та­кой
стра­ной, ко­то­рая го­то­ва к стра­те­ги­че­ско­му парт­нер­ству и
со­ю­зни­че­ству с Рос­си­ей, явля­ет­ся Сер­бия. Как из­вест­но, 24

339
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

мая 2013 г. в Мо­скве бы­ла под­пи­са­на Де­кла­ра­ция о стра­те­ги­

че­ском парт­нер­стве ме­жду Рос­си­й­ской Фе­де­ра­ци­ей и Ре­спу­
бли­кой Сер­би­ей. По­ми­мо са­мо­го ши­ро­ко­го спек­тра во­про­
сов стра­те­ги­че­ско­го парт­нер­ства ме­жду на­ши­ми стра­на­ми
в до­ку­мен­те за­фик­си­ро­ва­но „вза­им­ное ин­фор­ми­ро­ва­ние о
де­я­те­ль­но­сти и ини­ци­а­ти­вах, ко­то­рые осу­щ­ествля­ют­ся или
за­пла­ни­ро­ва­ны в рам­ках евра­зи­й­ско­го про­ек­та“, а так­же „да­
ль­не­й­шее раз­ви­тие со­труд­ни­че­ства в обла­сти энер­ге­ти­ки в
ин­те­ре­сах укре­пле­ния энер­ге­ти­че­ской без­о­па­сно­сти с ак­цен­
том на ре­а­ли­за­цию сов­мест­ных мас­штаб­ных про­ек­тов в неф­
тя­ной и га­зо­вой отра­слях, обес­пе­че­ние ста­би­ль­ных по­ста­вок
при­род­но­го га­за, неф­ти и дру­гих энер­го­но­си­те­лей, по­вы­ше­
ние энер­го­эф­фек­тив­но­сти и ис­по­ль­зо­ва­ния во­зоб­но­вля­е­
мых ис­точ­ни­ков энер­гии“9.
Дан­ную Де­кла­ра­цию сле­ду­ет рас­сма­три­ва­ть в кон­тек­сте
ре­а­ли­за­ции Кон­цеп­ции вне­шней по­ли­ти­ки РФ, утвер­жден­
ной Пре­зи­ден­том Рос­сии Вла­ди­ми­ром Пу­ти­ным 12 фе­вра­ля
2013 го­да. В ка­че­стве стра­те­ги­че­ской за­да­чи в Кон­цеп­ции от­
ме­че­но фор­ми­ро­ва­ние Евра­зи­й­ско­го эко­но­ми­че­ско­го со­ю­
за, „при­зван­но­го не то­ль­ко мак­си­ма­ль­но за­де­й­ство­ва­ть вза­
и­мо­вы­год­ные хо­зя­й­ствен­ные свя­зи на про­стран­стве СНГ, но
и ста­ть опре­де­ля­ю­щ­ей бу­ду­щ­ее стран Со­дру­же­ства мо­де­лью
объ­е­ди­не­ния, от­кры­то­го для дру­гих го­с у­дарств. Стро­я­щи ­ ­й­
ся на уни­вер­са­ль­ных ин­те­гра­ци­он­ных прин­ци­пах но­вый со­
юз при­зван ста­ть эф­фек­тив­ным свя­зу­ю­щ­им зве­ном ме­жду
Евро­пой и Ази­ат­ско-Ти­хо­о­ке­ан­ским ре­ги­о­ном“10. В свою
оче­ре­дь, о чем убе­ди­те­ль­но сви­де­те­ль­ству­ет опыт рос­си­й­
ско-серб­ских от­но­ше­ний, обес­пе­че­ние вза­и­мо­вы­год­ных ин­
те­гра­ци­он­ных про­ек­тов не­во­змо­жно как без тра­ди­ци­он­ной
ди­пло­ма­ти­че­ской прак­ти­ки, так и без от­но­си­те­ль­но но­во­го
на­пра­вле­ния вне­шне­по­ли­ти­че­ской де­я­те­ль­но­сти – энер­ге­ти­
че­ской ди­пло­ма­тии.

9 Де­кла­ра­ция о стра­те­ги­че­ском парт­нер­стве ме­жду Рос­си­й­ской Фе­де­ра­ци­ей

и Ре­спу­бли­кой Сер­би­ей, 24. мая 2013. www.news.kre­mlin.ru/ref_no­tes/1461
10 Кон­цеп­ция вне­шней по­ли­ти­ки РФ, Утвер­жде­на Пре­зи­ден­том Рос­сии В. В.
Пу­ти­ным 12. фе­вра­ля 2013. www.mid.ru/brp_4.nsf/0/6D84DDE­DEDBF7DA
644257B160051BF7F

340
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ ...

Од­на­ко, не­смо­тря на то, что от­но­ше­ния ме­жду РФ и Сер­

би­ей вы­шли на уро­ве­нь стра­те­ги­че­ско­го парт­нер­ства, и есть
ре­а­ль­ные осно­ва­ния для се­рь­е­зных про­ек­тов в рам­ках евра­
зи­й­ской ин­те­гра­ции, Сер­бия ока­за­ла­сь, по­жа­луй, са­мым
про­блем­ным участ­ни­ком энер­ге­ти­че­ско­го со­труд­ни­че­ства.
Это свя­за­но с осо­бы­ми исто­ри­че­ски­ми, ку­ль­т ур­но-ду­хов­
ны­ми и по­ли­ти­че­ски­ми от­но­ше­ни­я­ми, ко­то­рые име­ют ме­сто
ме­жду на­ши­ми стра­на­ми, и те­ми за­ча­стую нео­прав­дан­ны­ми
ожи­да­ни­я­ми, ко­то­рые во­зла­га­ют друг на дру­га и Рос­сия, и
Сер­бия. Имен­но осо­бо близ­кие свя­зи, сфор­ми­ро­вав­ши­е­ся в
хо­де бо­рь­бы сер­бов за на­ци­о­на­ль­ную го­с у­дар­ствен­но­сть, тя­
же­ле­й­ших во­ен­ных испы­та­ний двух ми­ро­вых во­йн и во­ен­
ной ин­тер­вен­ции НА­ТО в 1999 г., обу­сло­ви­ли тот факт, что
Сер­бия и ши­ре – тер­ри­то­рии, на ко­то­рых про­жи­ва­ют сер­бы,
ста­ли осо­бой зо­ной рос­си­й­ской вне­шней по­ли­ти­ки, зо­ной ее
на­ци­о­на­ль­ных ин­те­ре­сов.
Де­ло в том, что, с од­ной сто­ро­ны, Сер­бы, ока­зав­ши­е­ся во­
лею ис­то­рии, раз­де­лен­ны­ми го­с у­дар­ствен­ны­ми гра­ни­ца­ми
и про­жи­ва­ю­щ­ие се­год­ня не то­ль­ко в Сер­бии, но в Чер­но­го­
рии, Ре­спу­бли­ке Серб­ской, в Ко­со­во и Хор­ва­тии – это тра­
ди­ци­он­но ру­со­фи­ль­ский на­род. Как лю­бят пов­то­ря­ть са­ми
сер­бы: „на­ши чув­ства, да­же ког­да мы по­гля­ды­ва­ем в сто­ро­ну
Евро­пы, всег­да с Рос­си­ей“. Зна­чи­мым фак­том для сер­бов в их
от­но­ше­ни­ях с на­шей стра­ной оста­ет­ся вне­шне­по­ли­ти­че­ская
по­зи­ция Мо­сквы, ко­то­рая един­ствен­ная из ми­ро­вых сто­лиц
выс­т у­па­ет в под­дер­жку серб­ских на­ци­о­на­ль­ных ин­те­ре­сов
по во­про­сам тер­ри­то­ри­а­ль­ной це­лост­но­сти Сер­бии (не­при­
зна­ние „не­за­ви­си­мо­сти“ Ко­со­ва), за­щ­и­ты го­с у­дар­ствен­но­сти
Ре­спу­бли­ки Серб­ской в со­ста­ве Бо­снии и Гер­це­го­ви­ны (БиГ)
и пе­ре­смо­тра Де­й­тон­ских со­гла­ше­ний, не го­во­ря уже об осу­
жде­нии ан­ти­серб­ской де­я­те­ль­но­сти Га­аг­ско­го три­бу­на­ла.
С дру­гой сто­ро­ны, серб­ское ру­ко­вод­ство, осо­бен­но по­сле
фор­ми­ро­ва­ния ле­том 2012 г. пра­ви­те­ль­ства Иви­цы­Да­чи­ча,
вы­бра­ло в ка­че­стве при­ор ­ и­те­та евро­а­тлан­ти­че­ский век­тор
раз­ви­тия. Всту­пле­ние в Евро­пе­й­ский со­юз ого­во­ре­но це­лым
ря­дом тре­бо­ва­ний Брюс­се­ля. Са­мым труд­ным в этом спи­ске
бы­ло и оста­ет­ся, как уже от­ме­ча­ло­сь, уре­гу­ли­ро­ва­ние от­но­
ше­ний с При­шти­ной.

341
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Яв­ное уско­ре­ние про­цес­сов евро­а­тлан­ти­че­ской ин­те­гра­

ции Сер­бии мо­жет се­рь­е­зным обра­зом усло­жни­ть, если не
за­тор­мо­зи­ть и да­же за­мо­ро­зи­ть, стро­и­те­ль­ство „Южно­го
по­то­ка“. По­ка Бел­град эко­но­ми­че­ски и по­ли­ти­че­ски (хо­тя
по­след­нее уже, до­во­ль­но, от­но­си­те­ль­но) сво­бо­ден в вы­бо­
ре стра­те­ги­че­ских парт­не­ров. Если же Сер­бия ста­нет стра­
ной-чле­ном ЕС, то она вы­ну­жде­на бу­дет тран­сфор­ми­ро­ва­ть
все свое за­ко­но­да­те­ль­ство и свои пре­жние до­го­во­рен­но­сти
в со­о­твет­ствии со стан­дар­та­ми Евро­пе­й­ско­го со­ю­за. Та­ким
обра­зом, над Бел­гра­дом по­я­вит­ся кон­тро­ли­ру­ю­щи ­ е и ко­ор­
ди­ни­ру­ю­щ­ие ор­га­ны в ви­де евро­пе­й­ских ко­мис­сий, су­дов и
т.п. Кро­ме то­го, Рос­сия, ко­то­рая рас­сма­три­ва­ет­ся как серб­
ской общ­е­ствен­но­стью, так и по­ли­ти­че­ским ру­ко­вод­ством
стра­ны,в ка­че­стве га­ран­та не­при­зна­ния „Ре­спу­бли­ки Ко­со­
ва“, в слу­чае во­змо­жно­го юри­ди­че­ско­го ее при­зна­ния, утра­
тит это свое зна­че­ние. В свою оче­ре­дь „фак­тор Ко­со­ва“ мо­
жет при­ве­сти и к во­змо­жно­сти от­ка­за со сто­ро­ны Бел­гра­да
от рос­си­й­ских эко­но­ми­че­ских ини­ци­а­тив. Мно­гие бел­град­
ские по­ли­ти­ки уве­ре­ны в том, что вклю­че­ние в Бо­ль­шую
Евро­пу­кон­крет­но бу­дет вы­ра­жа­ть­ся в раз­лич­ных кре­ди­
тах, про­грам­мах раз­ви­тия и т.п.Од­на­ко вряд ли Евро­па, да
и за­пад­ные ТНК го­то­вы ин­ве­сти­ро­ва­ть в эко­но­ми­ку Сер­бии
сред­ства, ана­ло­гич­ные рос­си­й­ским вло­же­ни­ям. Опыт со­
сед­ней Бол­га­рии, пе­ре­жив­шей в на­ча­ле 2013 г. тя­же­ле­йш ­ ий
энер­ге­ти­че­ский и по­ли­ти­че­ский кри­зи­сы, не за­кон­чив­ши­е­ся
до на­сто­я­щ­е­го вре­ме­ни, сви­де­те­ль­ству­ет об уз­ко мер­кан­ти­
ль­ных ин­те­ре­сах,как по­ли­ти­че­ско­го ру­ко­вод­ства стра­ны, так
и пред­ста­ви­те­лей за­пад­ных струк­т ур.
Го­во­ря о во­змо­жном всту­пле­нии Сер­бии в ЕС, не сто­ит за­
бы­ва­ть сло­жив­ше­й­ся за по­след­нее 20-ле­тие прак­ти­ки евро­а­
тлан­ти­че­ской ин­те­гра­ции. Де­ло в том, что ни од­на из стран
быв­шей зо­ны со­вет­ско­го вли­я­ния не ста­ла чле­ном ЕС ра­нь­
ше, чем она всту­пи­ла в НА­ТО. (та­бе­ла 1)

342
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ ...

Та­бе­ла 1: Пр­во у НА­ТО, по­том у ЕУ:

но­ве чла­ни­це из ис­точ­не и ју­го­и­сточ­не Евро­пе
НА­ТО ЕС
за­я­вле­ние на член­ство 28
Ал­ба­ния 1 апре­ля 2009 го­да
апре­ля 2009 го­да
Бол­га­рия 29 мар­та 2004 го­да 1 ян­ва­ря 2007 го­да
Вен­грия 12 мар­та 1999 го­да 1 мая 2004 го­да
Ла­твия 29 мар­та 2004 го­да 1 мая 2004 го­да
Ли­тва 29 мар­та 2004 го­да 1 мая 2004 го­да
По­ль­ша 12 мар­та 1999 го­да 1 мая 2004 го­да
Ру­мы­ния 29 мар­та 2004 го­да 1 ян­ва­ря 2007 го­да
Сло­ва­кия 29 мар­та 2004 го­да 1 мая 2004 го­да
Сло­ве­ния 29 мар­та 2004 го­да 1 мая 2004 го­да
Хор­ва­тия 1 апре­ля 2009 го­да 1 июля 2013 го­да
Че­хия 12 мар­та 1999 го­да 1 мая 2004 го­да
Эсто­ния 29 мар­та 2004 го­да 1 мая 2004 го­да
Ана­лиз трен­да евро­а­тлан­ти­че­ской ин­те­гра­ции лич­но у
ме­ня не вы­зы­ва­ет ни­ка­ких сом­не­ний в том, что все раз­го­во­
ры и по­с у­лы о Бо­ль­шой Евро­пе для Бел­гра­да явля­ют­ся ли­шь
спо­со­бом да­вле­ния на по­ли­ти­че­ское ру­ко­вод­ство стра­ны.
Не мо­жет не вы­зы­ва­ть оза­бо­чен­но­сти в смы­сле вли­я­ния
на про­цесс стро­и­те­ль­ства „Южно­го по­то­ка“ и го­тов­но­сть ви­
це-пре­мь­е­ра Алек­сан­дра­Ву­чи­ча (от­ме­чу: по­сле кон­с у­ль­та­ций
в Лон­до­не) при­вле­ка­ть к ра­бо­те пра­ви­те­ль­ства ино­стран­
ных эк­спер­тов. Уже со­сто­я­ли­сь кон­с у­ль­та­ции с быв­шим гла­
вой МВФ Д. Стросс-Ка­ном, бри­тан­ца­ми Ст. Ба­й­ер­сом (был
чле­ном ка­би­не­та Т.  Блэ­ра) и П. Ли­ли (вхо­дил в ка­би­не­ты
М. Тэт­чер и Дж. Ме­йд­жо­ра). На пост ми­ни­стра фи­нан­сов и
эко­но­ми­ки пред­ло­жен 30-лет­ний Серб Л. Кр­стич, вы­пуск­
ник Йель­ско­го уни­вер­си­те­та, со­труд­ник аме­ри­кан­ской кон­
сал­тин­го­вой ком­па­нии „McKin­sey&Com­pany“. Во­змо­жно,
ког­да ста­тья уви­дит свет, эти чи­нов­ни­ки уже бу­дут си­де­ть в
бел­град­ских ка­би­не­тах. Все это не мо­жет да­ва­ть уве­рен­но­сти
в том, что Ву­чич в от­но­ше­ни­ях с Мо­сквой не ве­дет ка­кой-то
тщ­а­те­ль­но скры­ва­е­мой игры. Я не ис­клю­чаю, что ре­фор­ми­

343
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ро­ван­ный со­став ка­би­не­та мо­жет вы­дви­га­ть но­вые тре­бо­ва­

ния по „Южно­му по­то­ку“, в том чи­сле о со­блю­де­нии по­ло­же­
ний Тре­ть­е­го энер­ге­ти­че­ско­го па­ке­та в ка­че­стве усло­вия при
ре­а­ли­за­ции га­зо­про­вод­но­го про­ек­та. По оцен­кам ря­да серб­
ских ана­ли­ти­ков, в Сер­бии к на­ча­лу стро­и­те­ль­ства „Южно­го
по­то­ка“ мо­гут сфор­ми­ро­ва­ть­ся ве­сь­ма не­бла­го­при­ят­ные для
Рос­сии по­ли­ти­че­ские усло­вия, ког­да в стра­не бу­дет пра­ви­те­
ль­ство, де-фак­то упра­вля­е­мое за­пад­ны­ми струк­т у­ра­ми.
Та­ким обра­зом, под­твер­жда­ет­ся мне­ние мно­гих рос­си­й­
ских эк­спер­тов о том, что „глав­ной по­ме­хой на пу­ти раз­ви­
тия неф­те­га­зо­во­го ком­плек­са Сер­бии и осу­щ­ествле­ния про­
ек­тов тран­зи­та энер­го­ре­с ур­сов че­рез ее тер­ри­то­рию ста­ло
стре­мле­ние США не до­пу­сти­ть укре­пле­ния эко­но­ми­че­ско­го
и по­ли­ти­че­ско­го вза­им­ о­де­й­ствия Рос­сии со сво­им ­ и исто­
ри­че­ски­ми со­ю­зни­ка­ми на Бал­ка­нах. Та­кое парт­нер­ство (за
счет по­лу­че­ния пря­мо­го вы­хо­да в Юго-Во­сточ­ную Евро­пу, а
че­рез нее – Сре­ди­зем­ное мо­ре в об­ход Бос­фо­ра и Дар­да­нелл)
спо­соб­но кар­ди­на­ль­но рас­ши­ри­ть вли­я­ние на­шей стра­ны не
то­ль­ко на евро­пе­й­ский ры­нок, но и гло­ба­ль­ный энер­ге­ти­че­
ский, а, сле­до­ва­те­ль­но, на ми­ро­вую эко­но­ми­ку и ме­жду­на­
род­ную по­ли­ти­ку“11.
Фор­ми­ро­ва­ние груп­пы лиц при­ни­ма­ю­щ­их ре­ше­ния, ко­
то­рая ста­ла бы про­вод­ни­ком ин­те­ре­сов за­пад­ных ком­па­ний,
на­ря­ду с ак­тив­ным лоб­би­ро­ва­ни­ем со­зда­ния но­вых, аль­тер­
на­тив­ных рос­си­й­ским, пу­тей по­ста­вок в Евро­пу энер­го­ре­
сур­сов, в на­сто­я­щи­ й мо­мент явля­ет­ся од­ним из ва­жне­йш ­ их
на­пра­вле­ний вне­шней по­ли­ти­ки США и ЕС. В этой свя­зи
ва­жно от­ме­ти­ть, что бал­кан­ские стра­ны, а не то­ль­ко Сер­
бия, в при­ня­тии тех или иных ре­ше­ний по энер­ге­ти­че­ским
во­про­сам во­пре­ки эко­но­ми­че­ской ло­ги­ке и соб­ствен­ным же
кри­те­ри­ям энер­ге­ти­че­ской без­о­па­сно­сти за­ча­стую ру­ко­вод­
ству­ют­ся не сто­ль­ко соб­ствен­ны­ми ин­те­ре­са­ми, ско­ль­ко на­
сто­я­те­ль­ны­ми ре­ко­мен­да­ци­я­ми Со­е­ди­нен­ных Шта­тов.
Тем не ме­нее, не­смо­тря на все уси­лия по про­ти­во­де­й­
ствию рос­си­й­ской энер­ге­ти­че­ской ди­пло­ма­тии на­шим кон­

11 Д. Ки­рил­лов, „Сла­вян­ский неф­те­га­зо­вый со­юз“, Ме­жду­на­род­ная жи­знь.

Неф­ть в 21. ве­ке, Спе­цвы­пуск. 2010. С. 83.

344
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ ...

ку­рен­там по­ка не уда­ло­сь до­сти­чь од­но­знач­ных ре­зу­ль­та­тов.

Рос­сия и Сер­бия не то­ль­ко до­го­во­ри­ли­сь о стра­те­ги­че­ском
со­труд­ни­че­стве в неф­те­га­зо­вом сек­то­ре, но и под­пи­са­ли Де­
кла­ра­цию о стра­те­ги­че­ском парт­нер­стве. Те­пе­рь глав­ное,
что­бы все име­ю­щ­и­е­ся до­го­во­рен­но­сти бы­ли во­пло­щ­е­ны в
жи­знь, а это­го в свою оче­ре­дь не­во­змо­жно до­би­ть­ся без за­де­
й­ство­ва­ния са­мых ши­ро­ких гу­ма­ни­тар­ных аспек­тов со­труд­
ни­че­ства. В этом на­пра­вле­нии ак­тив­но ра­бо­та­ют Рос­си­й­ский
со­вет по ме­жду­на­род­ным де­лам, Рос­си­й­ское исто­ри­че­ское и
Рос­си­й­ское ге­о­гра­фи­че­ское общ­е­ства, Рос­со­труд­ни­че­ство,
Фонд под­дер­жки пу­блич­ной ди­пло­ма­тии им. А.М. Гор­ча­ко­
ва, фонд „Рус­ский мир“ и дру­гие не­пра­ви­те­ль­ствен­ные ор­
га­ни­за­ции. Все вме­сте они фор­ми­ру­ют со­вер­шен­но но­вый
кли­мат, объ­е­ди­ня­ю­щ­и­й­серб­ское общ­е­ство во­круг Рос­сии и
ее ин­те­гра­ци­он­ных про­ек­тов, од­ним из са­мых зна­чи­мых и
пер­спек­тив­ных сре­ди ко­то­рых явля­ет­ся Евра­зи­й­ский со­юз
(ЕАС).
Как от­ме­ча­ет Пре­зи­дент РФ Вла­ди­мир Пу­тин, Евра­зи­
й­ский со­юз – это „пу­ть, ко­то­рый по­зво­лит его участ­ни­кам
за­ня­ть до­сто­й­ное ме­сто в сло­жном ми­ре XXI ве­ка. То­ль­ко
вме­сте на­ши стра­ны спо­соб­ны во­й­ти в чи­сло ли­де­ров гло­ба­
ль­но­го ро­ста и ци­ви­ли­за­ци­он­но­го про­грес­са, до­би­ть­ся успе­
ха и про­цве­та­ния“12. ЕАС – это со­юз су­ве­рен­ных го­с у­дарств
с еди­ным эко­но­ми­че­ским, по­ли­ти­че­ским, во­ен­ным и та­мо­
жен­ным про­стран­ством, на ба­зе со­ю­за Рос­сии, Бе­ло­рус­сии и
Ка­зах­ста­на, от­кры­тый для раз­де­ля­ю­щ­их его цен­но­сти стран
и на­ро­дов, спо­со­бен ста­ть и – я уве­ре­на – ста­нет од­ним из
по­лю­сов со­вре­мен­но­го ми­ра.
Вклю­че­ние в ЕАС Сер­бии, сна­ча­ла на уров­не энер­ге­ти­че­
ско­го и гу­ма­ни­тар­но­го со­труд­ни­че­ства, а за­тем – на­уч­но-тех­
ни­че­ско­го, обра­зо­ва­те­ль­но­го и др. – вне вся­ко­го сом­не­ния,
по­зво­лит этой пре­кра­сной стра­не не то­ль­ко ре­ши­ть мно­гие
со­ци­а­ль­но-эко­но­ми­че­ские про­бле­мы, но и пре­вра­ти­ть­ся в
од­ну из ве­ду­щи­ х ре­ги­о­на­ль­ных дер­жав.

12 „Но­вый ин­те­гра­ци­он­ный про­ект для Евра­зии – бу­ду­щ­ее, ко­то­рое ро­жда­ет­ся

се­год­ня“, Из­ве­стия, 3. окт. 2011.

345
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

* * *
В усло­ви­ях во­ен­но-по­ли­ти­че­ско­го прес­син­га НА­ТО-ЕС на
стра­ны ре­ги­о­на у Рос­сии оста­ет­ся то­ль­ко один шанс со­хра­
ни­ть свое вли­я­ние на Бал­ка­нах – это энер­ге­ти­че­ская ди­пло­
ма­тия. „Южный по­ток“, бу­ду­чи се­рь­е­зным и вы­год­ным эко­
но­ми­че­ским про­ек­том, за­ко­но­мер­но вы­зы­ва­ет раз­дра­же­ние
у за­пад­ных парт­не­ров. Его успе­шная ре­а­ли­за­ция озна­ча­ет не
то­ль­ко эко­но­ми­че­ское во­звра­щ­е­ние Рос­сии в Евро­пу, но и
бу­дет спо­соб­ство­ва­ть се­рь­е­зным ге­о­по­ли­ти­че­ским из­ме­не­
ни­ям в ре­ги­о­не.
Еще в 1990 г. Иосиф Брод­ский, че­ло­век да­ле­кий от бо­ль­
шой по­ли­ти­ки и бо­ль­шой эко­но­ми­ки, но тон­ко чув­ству­ю­щ­
ий гря­ду­щ­ие би­твы за вла­сть и ре­с ур­сы, про­вид­че­ски пи­сал:
„под­лин­ным экви­ва­лен­том тре­ть­ей ми­ро­вой во­йн ­ ы пред­ста­
вля­ет­ся пер­спек­ти­ва во­й­ны эко­но­ми­че­ской (…), где все сред­
ства хо­ро­ши сред­ства и где смысл по­бе­ды – до­ми­ни­ру­ю­щ­ее
по­ло­же­ние. Би­твы этой во­й­ны бу­дут но­си­ть су­пра-на­ци­о­на­
ль­ный ха­рак­тер, но тор­же­ство всег­да бу­дет на­ци­о­на­ль­ным,
то есть по ме­сту про­пи­ски по­бе­ди­те­ля“13.
Рос­сия, бу­ду­чи круп­не­й­шей энер­ге­ти­че­ской дер­жа­вой, не
то­ль­ко есте­ствен­ным обра­зом ока­зы­ва­ет­ся вклю­чен­ной в это
про­ти­во­сто­я­ние, но име­ет уни­ка­ль­ные во­змо­жно­сти пред­ла­
га­ть и ре­а­ли­зо­вы­ва­ть ин­те­гра­ци­он­ные про­ек­ты, отве­ча­ю­щ­ие
ее на­ци­о­на­ль­ным ин­те­ре­сам. Во­зра­ста­ю­щ­ая кон­ку­рен­ция,
как за ре­ги­о­на­ль­ные энер­ге­ти­че­ские рын­ки, так и за ми­ро­
вой энер­ге­ти­че­ский ры­нок, в це­лом, тре­бу­ет от на­шей стра­ны
се­рь­е­зных уси­лий, по­ис­ка эф­фек­тив­ных ме­то­дов энер­ге­ти­че­
ской ди­пло­ма­тии, ди­вер­си­фи­ка­ции тран­спорт­ных ком­му­ни­
ка­ций, уста­но­вле­ния на­де­жных парт­нер­ских свя­зей с про­из­
во­ди­те­ля­ми и по­тре­би­те­ля­ми энер­го­ре­с ур­сов. Про­дви­же­ние
на­ци­о­на­ль­ных ин­те­ре­сов Рос­сии се­год­ня во мно­гом за­ви­сит
от ре­а­ли­за­ции про­ек­та „Южный по­ток“, ко­то­рая в свою оче­
ре­дь не­во­змо­жна без те­сных ин­те­гра­ци­он­ных свя­зей и стра­
те­ги­че­ско­го парт­нер­ства с Сер­би­ей.
В за­клю­че­ние под­черк­ну, что эко­но­ми­че­ские про­ек­ты,
пред­ла­га­е­мые Рос­си­ей, есть шанс, со­хра­ни­ть са­мо­до­ста­точ­
13 И. Брод­ский, „Взгляд с ка­ру­се­ли“, www.ka­zez.net/bo­ok_52092_gla­va_13_
VZGLJAD_S_KA­RU­SE­LI.html

346
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ ...

но­сть и не­за­ви­си­мо­сть серб­ско­го на­ро­да, не рас­тво­ри­ть­ся

в евро­а­тлан­ти­че­ском ко­смо­по­ли­ти­зме, сбе­ре­чь свою са­мо­
быт­но­сть, ку­ль­т у­ру, ис­то­рию, не пре­вра­ти­ть­ся в глу­бо­кую
пе­ри­фе­рию гло­ба­ль­но­го ка­пи­та­ли­зма, а зна­чит, обес­пе­чи­ть
се­бе бу­ду­щ­ее. Се­год­ня от­но­ше­ния ме­жду Рос­си­ей и Сер­би­
ей всту­пи­ли в ка­че­ствен­но но­вую эпо­ху – эпо­ху рас­ши­ре­
ния ин­те­гра­ци­он­ных го­ри­зон­тов. Од­на­ко успех на этом пу­ти
тре­бу­ет не то­ль­ко огром­ных уси­лий и по­ли­ти­че­ской во­ли, но
зна­ний сло­жне­й­ших пе­ри­пе­тий эко­но­ми­че­ских и по­ли­ти­че­
ских во­йн.

Еле­на Георгиевна По­но­мар­e­ва

ЕНЕР­ГЕТ­СКА ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈА РУ­СИ­ЈЕ
КАО ФАК­ТОР ЕВРО­А­ЗИЈ­СКИХ ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈА
(НА ПРИ­МЕ­РУ СР­БИ­ЈЕ)

Ре­зи­ме

Енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја је у са­вре­ме­ним усло­ви­ма је­

дан од нај­ја­чих ме­ха­ни­за­ма оства­ри­ва­ња др­жав­них
ин­те­ре­са у свет­ској еко­но­ми­ји и по­ли­ти­ци. Овај ре­ла­
тив­но но­ви вид спољ­но­по­ли­тич­ке де­лат­но­сти је­сте
за­ко­но­мер­на по­сле­ди­ца раз­во­ја дру­штва у пост-ин­ду­
стриј­ској епо­хи, ка­да еко­ном­ски по­ка­за­те­љи од­ре­ђу­ју
моћ, те­жи­ну и уло­гу др­жа­ве у свет­ској еко­но­ми­ји. И
упра­во за­то је енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја јед­на од при­
о­ри­тет­них ак­тив­но­сти Ру­си­је. По­себ­но ме­сто у по­
гле­ду про­сто­ра ко­ји је по­ве­зан са енер­гет­ским ин­те­
ре­си­ма Ру­ске Фе­де­ра­ци­је не­сум­њи­во за­у­зи­ма Бал­кан,
а на­ро­чи­то Ср­би­ја. То ни­је са­мо по­ве­за­но са град­њом
„Ју­жног то­ка“, ак­тив­ним при­су­ством „За­ру­бе­жњеф­
та“ и дру­гих ру­ских ком­па­ни­ја, не­го и по­ли­тич­ким и
ге­о­стра­те­шким „вра­ћа­њем“ Ру­си­је у тај исто­риј­ски
и кул­тур­но бли­зак и зна­ча­јан ре­ги­он, од­но­сно ње­го­вим
укљу­чи­ва­њем и евро­а­зиј­ски ин­те­гра­ци­о­ни про­је­кат.
Кључ­не ре­чи: енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја, ге­о­по­ли­ти­ка,
„Ју­жни ток“, евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је, Ср­би­ја, Ру­си­ја

347
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ele­na Georgievna Po­no­ma­re­va

RUS­SIAN ENERGY DI­PLO­MACY AS A FAC­TOR
OF EURA­SIAN IN­TE­GRA­TION
(SER­BIAN EXAM­PLE)

Resume

Energy di­plo­macy is in mo­dern con­di­ti­on­so­ne of the most

ef­fec­ti­ve mec­ha­nisms to pro­mo­te sta­te in­te­rests in glo­bal eco­
nomy and po­li­tics. This re­la­ti­vely new type of fo­re­ign po­licy
is a lo­gi­cal con­se­qu­en­ce of the de­ve­lop­ment of so­ci­ety in post-
in­du­strial era, when the energy com­po­nent de­ter­mi­nes the
strength, we­ight and ro­le of a sta­te in the world eco­nomy.
That is pre­ci­sely why energy di­plo­macy is one of Rus­sian
pri­o­ri­ti­es. A spe­cial pla­ce among spa­ces as­so­ci­a­ted with the
energy in­te­rests of the Rus­sian Fe­de­ra­tion is un­do­ub­tedly oc­
cu­pied by the Bal­kans, na­mely, Ser­bia. It is not only con­
nec­ted with the con­struc­tion of the „So­uth Stre­am“ and the
ac­ti­vity of „Za­ru­bez­hneft“ and ot­her Rus­sian com­pa­ni­es in
the re­gion, but al­so de­ter­mi­ned by po­li­ti­cal and ge­o­stra­te­gic
„re­turn“ of Rus­sia in this hi­sto­ri­cally and cul­tu­rally clo­se and
im­por­tant re­gion and by in­clu­ding it in­to the Eura­sian in­te­
gra­tion pro­ject.
Key words: energy di­plo­macy, ge­o­po­li­tics, „So­uth Stre­am“,
Eura­sian in­te­gra­tion, Ser­bia,Rus­sia

БИ­БЛИ­О­ГРА­ФИЯ

Жу­ко­ва, И.С., „Энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия и ге­о­по­ли­ти­ка как со­

став­ной эле­мент ме­жду­на­род­но­го энер­ге­ти­че­ско­го пра­
ва“, Вест­ник ОГУ, № 3, 2010.
Ки­рил­лов, Д., „Сла­вян­ский неф­те­га­зо­вый со­юз“, Ме­жду­на­род­ная
жи­знь. Неф­ть в 21. ве­ке, Спе­цвы­пуск. 2010.
Kis­sen­ger, H., In­ter­vi­ew in Bu­si­ness We­ek. 23 De­cem­ber 1974. (Re­pro­
du­ced in De­part­ment of Sta­te Bul­le­tin), 27. Ja­nu­ary 1975.
Кон­да­ков, С.А., Энер­ге­ти­че­ские аспек­ты вне­шней по­ли­ти­ки Рос­
сии, Ав­то­реф. к.п.н. Мо­сква, 2012.

348
Еле­на Георгиевна По­но­марe­ва ЭНЕР­ГЕ­ТИ­ЧЕ­СКАЯ ДИ­ПЛО­МА­ТИЯ ...

Ла­вров, С.В., „Энер­ге­ти­че­ские про­бле­мы – гло­ба­ль­ный вы­зов ХХI

ве­ка“, Ме­жду­на­род­ная жи­знь. Неф­ть в ХХI ве­ке, Спе­цвы­
пуск, 2010.
Мак­са­ков­ский, В.П., Эко­но­ми­че­ская и со­ци­а­ль­ная ге­ог­ ра­фия ми­ра,
Про­све­щ­ен ­ ие, Мо­сква, 1993.
Ур­та­е­ва, Э.Б., „По­ня­тие эко­но­ми­че­ской ди­пло­ма­тии и ин­те­ре­сы
Рос­сии“, По­ли­ти­ка и общ­е­ство. № 4., 2011.
„Но­вый ин­те­гра­ци­он­ный про­ект для Евра­зии – бу­ду­щ­ее, ко­то­рое
ро­жда­ет­ся се­год­ня“, Из­ве­стия, 3. окт. 2011.
Sta­ti­sti­cal Re­vi­ew of World Energy 2009.
Брод­ский, И., „Взгляд с ка­ру­се­ли“, www.ka­zez.net/bo­ok_52092_gla­
va_13_VZGLJAD_S_KA­RU­SE­LI.html
Энер­ге­ти­че­ская стра­те­гия Рос­сии на пе­ри­од до 2030. го­да (Утвер­
жде­на рас­по­ря­же­ни­ем Пра­ви­те­ль­ства Рос­си­й­ской Фе­де­
ра­ции от 13 но­я­бря 2009 г. №1715-р.) www.mi­ne­ner­go.gov.
ru/ac­ti­vity/ener­go­stra­tegy
Энер­ге­ти­че­ская ди­пло­ма­тия Рос­сии. www.mid.ru/bdomp/ns-di­pe­
con.nsf/466c59993f439bf843256a0c003fb8c4/8bc9fec539eaca
72c32570bd002c1684!Open­Do­cu­ment
Де­кла­ра­ция о стра­те­ги­че­ском парт­нер­стве ме­жду Рос­си­й­ской Фе­
де­ра­ци­ей и Ре­спу­бли­кой Сер­би­ей, 24. мая 2013. www.news.
kre­mlin.ru/ref_no­tes/1461
Кон­цеп­ция вне­шней по­ли­ти­ки РФ, Утвер­жде­на Пре­зи­ден­том Рос­
сии В.В. Пу­ти­ным 12. фе­вра­ля 2013. www.mid.ru/brp_4.
nsf/0/6D84DDE­DEDBF7DA644257B160051BF7F.
www.mnr.gov.ru/old_si­te/part/?act=print&id=622&pid=122

349
Бра­ни­мир Ку­ља­нин* УДК 327:911.3(470+571:497.11)

СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА

РУ­СКОГ ЕВРО­А­ЗИЈ­С ТВА

Са­же­так

У то­ку је Че­твр­ти свет­ски рат, ко­ји су САД по­ве­ле за

ко­нач­но овла­да­ва­ње Евро­а­зи­јом на­кон сло­ма ис­точ­но­
е­вроп­ског со­ци­ја­ли­зма и не­стан­ка Со­вјет­ског Са­ве­за.
Он је по­чео на­па­дом на Ср­бе 1991. го­ди­не, а да­нас бе­сни
у Си­ри­ји. Са­вре­ме­на ру­ска евро­а­зиј­ска (гео)по­ли­ти­ка
у се­би, по­ред оста­лих, са­др­жи три прав­ца, ко­ји су по­
себ­но ин­те­ре­сант­ни и за Ср­бе: 1) ци­ви­ли­за­ци­о­ни – ис­
точ­но-хри­шћан­ски, од­но­сно пра­во­слав­ни, 2) ет­нич­ки
– сло­вен­ски и 3) сло­вен­ско-ту­ран­ски – хри­шћан­ско-
ислам­ски. Не сме се гу­би­ти из ви­да још је­дан пра­вац:
4) азиј­ско-ти­хо­о­ке­ан­ски – сре­ди­ште све­та пре­ме­шта
се из атлант­ског у ти­хо­о­ке­ан­ски ба­сен. Ка­кав је од­
нос срп­ске и ру­ске ге­о­по­ли­ти­ке и где се оне по­ду­да­ра­ју
и мо­жда ра­зи­ла­зе? Ср­би су да­нас по­де­ље­ни (као и Ру­си)
у ви­ше др­жа­ва и с пра­вом се по­ста­вља пи­та­ње из­ра­
де за­јед­нич­ке стра­те­ги­је за из­ла­зак из ста­ња у ком се
на­ла­зе. Пи­та­ње је дво­стру­ко: од­ре­ди­ти по­ло­жај ци­ви­
ли­за­ци­је ко­јој за­јед­но при­па­да­ју у скло­пу иде­је евро­а­
зиј­ског је­дин­ства и ка­ко је оства­ри­ва­ти? Сâмо од­ре­ђе­
ње ци­ље­ва је са­мо пр­ви за­да­так. На мно­ге те­шко­ће ће
се на­и­ћи у про­во­ђе­њу евро­а­зиј­ске ге­о­по­ли­ти­ке не са­мо
због су­прот­ста­вља­ња дру­гих, већ и од­ро­ђа­ва­ња по­ли­
тич­ких ели­та, па и са­мог на­ро­да, као по­сле­ди­це вла­
сти­те ла­ко­ми­сле­но­сти и са­вре­ме­ног ра­та ко­ји се про­
тив Ср­ба во­ди. Гло­бал­на де­пре­си­ја у ко­ју свет ула­зи ће
ве­ро­ват­но до­ве­сти до на­стан­ка ма­кро­ре­ги­о­на, сво­је­
вр­сне об­но­ве ста­рих им­пе­ри­ја. Ру­си­ја има мо­гућ­но­сти
да раз­во­јем ин­фра­струк­ту­ре ства­ра свој ма­кро­ре­ги­он
*
Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Ба­њој Лу­ци

351
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

осла­ња­ју­ћи се на исто­риј­ске и кул­тур­не ве­зе са бли­

ским зе­мља­ма.
Кључ­не ре­чи: Че­твр­ти свет­ски рат, Ви­зан­тиј­ска
ци­ви­ли­за­ци­ја, Сло­ве­ни, му­сли­ма­ни, ин­до­е­вроп­ска иде­
ја, по­ли­тич­ка иде­о­ло­ги­ја, ге­о­по­ли­тич­ка стра­те­ги­ја,
гло­бал­на де­пре­си­ја

ЧЕ­ТВР­ТИ СВЕТ­СКИ РАТ

Век ко­ји ис­ти­че – ле­то 1914-2014. го­ди­на – век је Ве­ли­

ког свет­ског ра­та1. Нај­но­ви­ји, Че­твр­ти је на­ста­вак три прет­
ход­на. У Пр­вом и Дру­гом свет­ском ра­т у је ре­ша­ван по­ло­жај
Не­мач­ке, а оба су за­вр­ше­на ње­ним по­ра­зом и укљу­че­њем у
атлант­ски свет у уло­зи ва­за­ла. Тре­ћи, Хлад­ни рат, за­вр­шио
се сло­мом ис­точ­но­е­вроп­ског со­ци­ја­ли­зма, не­стан­ком Со­вјет­
ског Са­ве­за и по­ти­ски­ва­њем Ру­си­је из Евро­пе. Овај, Че­твр­ти
рат, ко­ји је у то­ку, по­ве­ла је Аме­ри­ка за ко­нач­но по­ро­бља­ва­ње
Евро­а­зи­је и ус­по­ста­вља­ње сво­је не­фор­мал­не пла­не­тар­не им­
пе­ри­је Pax Ame­ri­ca­na. Он је по­чео на­па­дом на Ср­бе, а Ју­го­сла­
ви­ја је уни­ште­на да Ру­си­ја не би има­ла са­ве­зни­ка и при­ја­те­ља
на Бал­ка­ну. Срп­ску по­ли­ти­ку у скло­пу евро­а­зиј­ског ге­о­по­ли­
тич­ког про­сто­ра тре­ба­ло би раз­ма­тра­ти у све­тлу ових основ­
них чи­ње­ни­ца.
Аме­рич­ка и ме­сне ели­те за­јед­но про­во­де кла­сну ре­ко­ло­ни­
за­ци­ју све­та, што им је омо­гу­ћио не­ста­нак СССР. Им­пе­риј­ска
иде­о­ло­ги­ја и по­ли­ти­ка гло­ба­ли­за­ци­је ли­бе­рал­не де­мо­кра­ти­је
те­жи уни­ште­њу ве­ли­ких по­ли­ет­нич­ких и ства­ра­њу мно­штва
ма­лих и сла­бих ет­нич­ких др­жа­ва, ме­ђу­соб­но су­ко­бље­них за
на­кло­ност За­па­да. Ве­ли­ку уло­гу има и под­сти­ца­ње хе­до­ни­
стич­ког ин­ди­ви­ду­а­ли­зма, ко­ји ра­за­ра ме­сна дру­штва и др­
1 Алек­сан­др Сер­ге­е­вич Па­на­рин, Гло­ба­ль­ное по­ли­ти­че­ское прог­но­зи­ро­ва­ние
в усло­ви­ях стра­те­ги­че­ской не­ста­би­ль­но­сти, http://www.pa­tri­o­ti­ca.ru/bo­oks/
pa­nar_glob­prog/. Аутор Алек­сан­дар С. Па­на­рин (1940-2003) је из­у­зет­но зна­
ча­јан те­о­ре­ти­чар евро­а­зиј­ства. На жа­лост, код нас је ско­ро пот­пу­но не­по­знат.
О три ње­го­ве књи­ге: на­ве­де­ној, те Ис­ку­ше­ние гло­ба­ли­змом и Пра­во­слав­ная
ци­ви­ли­за­ция в гло­ба­ль­ном ми­ре, пи­са­но је у ра­ду: Бра­ни­мир Ку­ља­нин, „Иде­
о­ло­ги­ја гло­ба­ли­зма и ру­ска иде­ја“, Ру­си­ја и Бал­кан у са­вре­ме­ном сви­је­ту (Б.
Ку­ља­нин, ур.), Удру­же­ње „Срп­ско-ру­ски мост“, Ба­ња Лу­ка, 2012, стр. 367-
494.

352
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

жа­ве до ста­ња „лич­но­соп­стве­нич­ког“2 ин­те­ре­са ли­бе­рал­ног

по­је­дин­ца. Дру­штва се сла­бе и кроз уни­шта­ва­ње со­ци­јал­не
др­жа­ве. Атлант­ска тр­го­вач­ка цивилизацијa је не­при­ја­тељ­ска
и пре­ма кул­т у­ри. Со­ци­јал­ну и кул­т ур­ну иде­ју про­га­ња­ју на
За­па­ду под при­ти­ском Аме­ри­ке у име уско схва­ће­не крат­ко­
роч­не еко­ном­ске ра­ци­о­нал­но­сти. По­себ­но сна­жним при­ти­
сци­ма из­ло­же­на је Ру­си­ја као глав­ни су­пар­ник За­па­да. Ње­
го­ва стра­те­ги­ја је одва­ја­ње Ру­си­је од морâ и оке­анâ, по­де­ла и
ко­ло­ни­за­ци­ја зе­мље. Пре­пле­те­ност ин­те­ре­са ме­сних из­дај­ни­
ка са спољ­ним по­ро­бљи­ва­чи­ма ће осло­бо­ди­лач­ком по­кре­т у
Кон­ти­нен­та да­ти и кла­сни ка­рак­тер.
Глав­ни циљ за­чет­ни­ка Че­твр­тог свет­ског ра­та је овла­
да­ва­ње Евро­а­зи­јом, док су крај­њи Се­вер и Југ ма­ње ва­жни.
Моћ­не др­жа­ве „ср­ца све­та“ су до са­да оне­мо­гу­ћа­ва­ле не­по­
сред­ни на­пад САД на њу. За­то су САД пр­во овла­да­ла Ти­хим
оке­а­ном, остр­ви­ма и при­бре­жним др­жа­ва­ма Евро­а­зи­је. Још у
вре­ме ко­ло­ни­за­ци­је са­мог аме­рич­ког кон­ти­нен­та осва­ја­чи су
са европ­ских вред­но­сти пре­шли на со­ци­јал-дар­ви­ни­стич­ку
прак­с у „ди­вљег За­па­да“. Та­ко је про­те­као и нео­кон­зер­ва­тив­
ни та­лас по­бе­де тр­жи­шног „ли­бер­та­ри­зма“ над со­ци­јал-де­
мо­крат­ским вред­но­сти­ма „ве­ли­ког дру­штва“3.
На­кон ус­по­ста­вља­ња над­зо­ра над За­пад­ном Евро­пом, Ја­
па­ном и Ју­жном Ко­ре­јом, САД у Хлад­ном ра­т у пре­у­зи­ма­ју
и Сред­њу и Ис­точ­ну Евро­пу, те та­ко сте­жу обруч око Ру­си­је.
Циљ Че­твр­тог свет­ског ра­та је „за­тва­ра­ње хо­ри­зон­та­ле ко­
ја спа­ја пре све­га Атлант­ски и Ти­хи оке­ан кроз Кон­ти­нент,
кроз пост­со­вјет­ски про­стор“4. Пра­вац ра­се­ца­ња је: Укра­ји­на
– Гру­зи­ја – Азер­беј­џан - др­жа­ве Сред­ње Ази­је – Ки­на – Ти­хи
оке­ан. Раз­два­ја­њем се­ве­ра и ју­га од Цр­ног до Охот­ског мо­
ра, Кон­ти­нент би био оне­спо­со­бљен за од­бра­ну и са­мо­ста­лан
жи­вот. Сво­је са­у­че­сни­ке Аме­ри­кан­ци при­вла­че мо­гућ­но­шћу
ла­ке за­ра­де, пр­вен­стве­но на наф­ти из Ка­спиј­ског ба­се­на, што
је, кроз ква­ре­ње на­ра­ви, и со­ци­о­кул­т ур­ни, а не са­мо ге­о­по­ли­
тич­ки на­пад на Кон­ти­нент.
2 Алек­сан­др С. Па­на­рин, На­род без эли­ты, АЛ­ГО­РИТМ, Мо­сква, 2006, стр.
189
3 А. Па­на­рин, Гло­ба­ль­ное по­ли­ти­че­ское прог­но­зи­ро­ва­ние в усло­ви­ях стра­те­
ги­че­ской не­ста­би­ль­но­сти.
4 Б. Ку­ља­нин, Иде­о­ло­ги­ја гло­ба­ли­зма и ру­ска иде­ја. стр. 459

353
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Кључ­ни ослон­ци осва­ја­ча су Укра­ји­на и Азер­беј­џан. Без

Укра­ји­не ује­ди­ње­ње пост­со­вјет­ског про­сто­ра је не­мо­гу­ће, а
Азер­беј­џан се на­ла­зи на пу­т у из Сред­ње Ази­је за Тур­ску и За­
пад. Та­ко­ђе, по­ло­жај и ве­ли­чи­на да­ју осо­бит зна­чај и Ка­зах­
ста­ну. Ру­си­ја, ко­ја ни­је при­мље­на у „европ­ски дом“, упу­ће­на
је на об­но­ву је­дин­ства пост­со­вјет­ског про­сто­ра. Збли­жа­ва­ње
је мо­гу­ће по три осно­ва: по ци­ви­ли­за­ци­о­ном (иде­ја пра­во­
слав­ног, ис­точ­но-хри­шћан­ског је­дин­ства), по ет­нич­ком (иде­
ја сло­вен­ског је­дин­ства и про­стор­не бли­ско­сти) и по евро­а­зиј­
ском (иде­ја сло­вен­ско-ту­ран­ског, тј. хри­шћан­ско-ислам­ског
повезивањa). Ру­ска, а и срп­ска по­ли­ти­ка кроз ства­ра­ње две
Ју­го­сла­ви­је, у про­те­кла два ве­ка углав­ном су би­ле усме­ре­не
на ује­ди­ња­ва­ње Сло­ве­на. Тај циљ је и оства­рен 1945. го­ди­не,
од­но­сно 1949. го­ди­не ства­ра­њем Вар­шав­ског пак­та, на­ста­лог
по­бе­дом у Дру­гом свет­ском ра­т у и по­сле ње­га пред опа­са­
но­шћу од За­па­да. Ка­кво је да­нас ста­ње? Сло­ве­ни-ка­то­ли­ци
(Пољ­ска, Че­шка, Сло­вач­ка, Сло­ве­ни­ја, Хр­ват­ска) су се зду­
шно окре­ну­ли За­па­ду.
Чи­та­ва са­вре­ме­на друш­твенa ми­сао је скло­на ту­ма­че­њу
до­га­ђа­ја као из­ве­сном од­но­с у ци­ви­ли­за­ци­ја. Је­дан мо­гу­ћи
пра­вац срп­ске, а и ру­ске ге­о­по­ли­ти­ке је об­је­ди­ња­ва­ње ис­точ­
но-хри­шћан­ских на­ро­да. То је, ве­ро­ват­но, и основ­ни пра­вац,
за Ср­бе и за Ру­се нај­ва­жни­ји. Јер, чо­век, а и на­род, је­сте ду­
хов­но би­ће, ко­је пр­вен­стве­но же­ли да жи­ви у за­јед­ни­ци са
ду­хов­но бли­ским љу­ди­ма.5 Ру­си­ја, као сре­ди­шња зе­мља, тре­
5 Иви­ца Да­чић, пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је, ка­же да му је пред­сед­ник Ру­си­је
В. Пу­тин ре­као да Ср­би не мо­гу ући у Евро­а­зиј­ски Са­вез за­то што се на­
ла­зе да­ле­ко од тог про­сто­ра. Да­чић ка­же да смо за­то при­ну­ђе­ни да иде­мо у
Европ­ску уни­ју, ко­ја нам си­гур­но ни­је та­кав при­ја­тељ као Ру­си­ја. (ви­де­ти
еми­си­ју „Ути­сак не­де­ље“, Те­ле­ви­зи­ја Б92, 1. 09. 2013. го­ди­не, http://www.
b92.net/vi­deo/vi­deo.php?nav_ca­te­gory=907&nav_id=748836) То би мо­гло да
бу­де тач­но уто­ли­ко што су срп­ске зе­мље са­да у окру­же­њу НА­ТО и Европ­ске
уни­је. Исто­риј­ски по­сма­тра­но, Ви­зан­тиј­ска ци­ви­ли­за­ци­ја на­ста­ла је ши­ре­
њем углав­ном на се­ве­ро­и­сток, а и да­нас у том сми­слу по­сто­ји не­по­сред­на ве­
за Ру­си­је са Ср­би­ма пре­ко Ру­му­ни­је и Бу­гар­ске, ко­је су пра­во­слав­не зе­мље.
Упра­во овај, за Ру­си­ју ју­го­за­пад­ни, а за Ср­бе се­ве­ро­и­сточ­ни пра­вац, тре­ба­ло
би да бу­де у ци­ви­ли­за­циј­ском сми­слу глав­ни и за Ру­се и за Ср­бе. Ру­си­ја,
као ве­ли­ка зе­мља и евро­а­зиј­ска др­жа­ва, има ви­ше сво­јих при­о­ри­те­та, али са
са­вре­ме­ним са­о­бра­ћа­јем и ве­за­ма не мо­же се ре­ћи да Ср­би жи­ве да­ле­ко од
Ру­си­је. Ави­он­ски лет Бе­о­град-Мо­сква тра­је са­мо два и по са­та. Ина­че, Бал­
кан је у сво­јој исто­ри­ји већ пу­на три ве­ка, од Прут­ског по­хо­да Пе­тра Пр­вог
1711. го­ди­не, пред­мет ве­ли­ке па­жње Ру­си­је усме­ре­не на ње­го­во осло­бо­ђе­ње.

354
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

ба­ло би да „са­би­ра око се­бе ци­ви­ли­за­ци­о­но бли­ске на­ро­де

и стр­пљи­во об­на­вља но­ви ру­ски ’Ве­ли­ки про­стор’“6. Ста­ро
пра­ви­ло да вла­дар од­ре­ђу­је ре­ли­ги­ју („cu­i­us re­gio eius re­li­gio“,
тј. „чи­ја је зе­мља, оно­га је и ве­ра“ или „кне­же­ва зе­мља, кне­
же­ва ве­ра“) се у нај­ве­ћој ме­ри мо­же при­ме­ни­ти и на на­шу
ци­ви­ли­за­ци­ју. Стра­ни вла­да­ри су би­ли не­ми­ло­срд­ни у уни­
шта­ва­њу срп­ске пра­во­слав­не ве­ре и кул­т у­ре, ка­ко ка­то­ли­ци
и про­те­стан­ти, та­ко и му­сли­ма­ни. Из те исто­ри­је ту­ђин­ске
вла­сти уве­ли­ко по­ти­чу да­на­шњи про­бле­ми у на­шим зе­мља­
ма. Уни­ја­ти у Укра­ји­ни и по­т у­ри­це на Бал­ка­ну, уз по­др­шку
За­па­да и Тур­ске, по­ла­жу пра­во на во­де­ћу уло­гу у зе­мља­ма ко­
је су се уз ве­ли­ке бор­бе и стра­да­ња осло­бо­ди­ле вла­сти осва­
ја­ча.
Тре­ћи пра­вац (гео)по­ли­ти­ке зна­ча­јан и за Ср­бе и за Ру­се је
од­нос са му­сли­ман­ским све­том. Има­ју­ћи у ви­ду да Аме­ри­ка
игра на кар­т у по­де­ла и су­ко­ба у Евро­а­зи­ји, при че­му по­ку­ша­
ва да из ви­ше раз­ло­га су­ко­би пра­во­слав­не Сло­ве­не (по­себ­но
Ру­се и Ср­бе) са му­сли­ма­ни­ма, пр­вен­стве­но за­то што су но­
си­о­ци јед­не исте иде­је на евро­а­зиј­ском, од­но­сно бал­кан­ском
про­сто­ру, овом про­бле­му тре­ба по­све­ти­ти по­себ­ну па­жњу.
О ме­ђу­соб­ној на­кло­но­сти му­сли­ма­на и хри­шћа­на те­шко да
се мо­же го­во­ри­ти, бу­ду­ћи да је му­ха­ме­дан­ство на­ста­ло као
не­по­сред­на су­прот­ност хри­шћан­ској ве­ри и на­чи­ну жи­во­та.
Али, тре­ба­ло би тра­жи­ти mo­dus vi­ven­di. Сход­но то­ме, тре­
ба­ло би ко­ри­сти­ти све три мо­гућ­но­сти по­ве­зи­ва­ња на евро­
а­зиј­ском про­сто­ру, при че­му Ср­бе са Ру­си­јом ве­же нај­ма­ње
дво­стру­ка ве­за: ци­ви­ли­за­ци­о­на и ет­нич­ка, а и тре­ћи пра­вац
не би тре­ба­ло за­не­ма­ри­ти јер За­пад про­тив Ру­са и Ср­ба ин­
стру­мен­та­ли­зу­је упра­во му­сли­ман­ски чи­ни­лац.
За­пад је раз­ви­је­ни­је кра­је­ве при­до­био при­је­мом у „европ­
ски дом“, а не­раз­ви­је­ни­је ет­но-кон­фе­си­о­нал­ним до­би­ци­ма.
Нео­д­го­во­ран од­нос пре­ма пи­та­њу је­дин­ства Пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је мо­
же до­ве­сти и до ње­ног не­стан­ка у про­сто­ру Бал­ка­на. При­ти­сак ка­то­ли­ка и
про­те­ста­на­та са за­па­да и му­сли­ма­на са ју­га во­ди у том прав­цу: Гр­ци и Ср­би
су од 1974. го­ди­не (да се не вра­ћа­мо да­ље у исто­ри­ју) већ из­гу­би­ли ве­ли­ке
про­сто­ре (Ки­пар, Кра­ји­на, Ко­со­во и Ме­то­хи­ја). Да ли се тре­ба по­ми­ри­ти с
тим и при­хва­ти­ти та­кво ста­ње?
6 Ген­на­дий Зю­га­нов , Гло­ба­ль­ное по­ра­бо­щ­е­ние Рос­сии или гло­ба­ли­за­ция «по-
аме­ри­кан­ски», ЭК­СМО, Мо­сква 2011, стр. 102.

355
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ипак, осва­јач је из­гу­био уто­ли­ко што је огром­на ве­ћи­на гра­

ђа­на на пост­со­вјет­ском про­сто­ру пре­тр­пе­ла нај­те­жу про­паст
за три ве­ка за­пад­ња­штва (од Пе­тра Пр­вог до да­нас). По­ка­
за­ло се да је ли­бе­рал­на мо­дер­ни­за­ци­ја пре­ва­ра. По­ста­ло је
ја­сно да је аме­ри­ка­ни­зо­ва­ни ли­бе­ра­ли­зам иде­о­ло­ги­ја ко­ја је
рас­ки­ну­ла са ве­ли­ким ху­ма­ни­стич­ким на­сле­ђем и отво­ре­но
про­по­ве­да со­ци­јал­ни дар­ви­ни­зам, ко­ји се пре­тва­ра у уну­тра­
шњи и спо­ља­шњи ра­си­зам. Ка­ко је иде­о­ло­шки по­раз ко­му­
ни­зма до­вео до сло­ма Со­вјет­ског Са­ве­за у Хлад­ном ра­т у, та­ко
тре­ба про­це­ни­ти и гу­бит­ке За­па­да и ли­бе­рал­не иде­о­ло­ги­је на
осво­је­ним про­сто­ри­ма. Он при­до­би­ја још са­мо нај­го­ре љу­де
пот­ку­пљи­ва­њем и уце­на­ма, док код ча­сних и ум­них љу­ди ви­
ше не­ма „кре­ди­та“. Усло­ви за кон­ти­нен­тал­ни идеј­ни пре­врат
су са­зре­ли. Уну­тра­шња по­де­ла дру­штва је стра­те­шки зна­чај­на
за дру­го раз­до­бље ра­та ко­ји се во­ди на Кон­ти­нен­т у. Ру­си­ја,
као но­си­лац мо­гу­ћег пре­о­кре­та, по­но­во је ме­та на­па­да. И Не­
мач­ка је још у Пр­вом свет­ском ра­т у при­ме­ни­ла идеј­но-по­ли­
тич­ке тех­но­ло­ги­је по­мет­ње ели­та и ства­ра­ња „пе­те ко­ло­не“
од њих. Рат је иза­звао ре­во­лу­ци­ју, а не­мач­ки по­раз је омо­гу­
ћио по­вра­так из­гу­бље­них зе­ма­ља. Та­ко су и ру­ски ли­бе­ра­ли
су 1990-их пре­да­ли све што се мо­гло пре­да­ти. При­ва­ти­за­ци­ја
је кроз по­де­лу дру­штва на­не­ла не­по­пра­вљи­ву ште­т у ин­те­ре­
си­ма Ру­си­је. Аме­рич­ке фир­ме су чак и не­по­сред­но угро­зи­
ле ње­ну вој­ну ин­ду­стри­ју. Ком­пра­дор­ска ели­та је ство­ри­ла
вла­сти­т у вој­ну си­лу ко­ја је да­ле­ко пре­ва­зи­ла­зи­ла сна­гу ру­ске
вој­ске и у оче­ки­ва­њу гра­ђан­ског ра­та би­ла је спрем­на да и
оруж­јем бра­ни опљач­ка­но бо­гат­ство.
Од­бра­на под­ра­зу­ме­ва дво­стру­ки про­тив­на­пад: 1) су­прот­
ста­вља­ње ком­пра­дор­ској оли­гар­хи­ји у Ру­си­ји (ко­ју во­ди и
да­нас вр­ло ути­ца­јан ли­бе­рал­ни клан) као део пла­не­тар­ног
су­прот­ста­вља­ња хе­ге­мо­ни­зму и 2) об­но­ву сна­га со­ци­јал­не
де­мо­кра­ти­је. Стра­те­шки за­да­так је да се оне­мо­гу­ћи за­тва­ра­
ње обру­ча око Евро­а­зи­је и ра­се­ца­ње дуж ње­не ге­о­по­ли­тич­ке
хо­ри­зон­та­ле. Кон­ти­нент се по­де­лио на ма­ле ет­нич­ке др­жа­
ве, ко­је су са­у­че­сни­ци Аме­ри­ке у по­ро­бља­ва­њу Евро­а­зи­је, и
ве­ли­ке по­ли­ет­нич­ке др­жа­ве, ко­је бра­не ње­ну са­мо­стал­ност и
ма­сов­ну де­мо­кра­ти­ју као глав­ну те­ко­ви­ну про­све­ти­тељ­ства.
Раз­би­ја­ње „им­пе­ри­ја“, тј. по­ли­ет­нич­ких др­жа­ва, ко­је на­сто­

356
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

ји да на­сил­но оства­ри та­ко­зва­на де­мо­крат­ска иде­о­ло­ги­ја, био

би пре­да­ја Евро­а­зи­је Аме­ри­ци. Иде­о­ло­ги­ја тих ет­нич­ких су­
ве­ре­ни­те­та је на­ци­о­на­ли­зам, ко­ји вра­ћа да­ле­ко иза мо­дер­ни­
за­ци­је кроз ма­сов­но про­све­ћи­ва­ње ко­је је обез­бе­ђи­ва­ла „Им­
пе­ри­ја“.
Да­нас су Аме­ри­ци спрем­ни да се су­прот­ста­ве Ру­си­ја, Ки­на,
Ин­ди­ја и Иран, Не­мач­ка и Ја­пан су ње­ни ва­за­ли, а Фран­цу­ска
је при­хва­ти­ла ње­ну по­ли­ти­ку и иде­о­ло­ги­ју. САД под­сти­чу Не­
мач­ку про­тив Ру­си­је и Ис­то­ка, а ује­ди­ње­на ЕУ је њи­хов вој­ни
ва­зал за осва­ја­ње Евро­а­зи­је. Кон­ти­нент све ду­бље то­не у рат.
Ње­му би тре­ба­ло су­прот­ста­ви­ти осло­бо­ди­лач­ки по­крет, за­
јед­но са со­ци­јал­ном ре­во­лу­ци­јом, ко­ја мо­же да по­кре­не ма­се.
Но­си­лац ин­до­ев­ роп­ског по­кре­та и со­ци­јал­не ре­во­лу­ци­је Ју­га
мо­гу би­ти Ру­си­ја и Ин­ди­ја, за­јед­но са њи­ма скло­ним окол­
ним на­ро­ди­ма. Аме­ри­ка на­сто­ји да спре­чи об­но­ву Евро­а­зи­је
за­сно­ва­ну на за­јед­нич­кој иде­ји и от­по­ру хе­ге­мо­ни­ји. За­то је
про­стор ко­ји одва­ја Ру­си­ју од за­пад­ног де­ла Ин­диј­ског оке­а­на
у ве­ли­ком пре­ви­ра­њу. То је про­стор од ис­точ­ног де­ла Сре­
до­зем­ног мо­ра и Кри­ма пре­ко ју­га Ру­си­је до ки­не­ске обла­
сти Син­кјанг, а на ју­гу од Цр­ве­ног мо­ра до Ин­диј­ског оке­а­на,
са 400 ми­ли­о­на љу­ди у око 25 пле­мен­ски и вер­ски сло­же­них
зе­ма­ља. Да­на­шњи су­коб у Си­ри­ји (то­бо­жњи гра­ђан­ски рат)
имао је за циљ да до­ве­де на власт исла­ми­сте, ко­ји би, по­том,
као са­ве­зни­ци атлан­ти­ста, овла­да­ли Ира­ном и за­тим, по­сред­
ством Тур­ске, иза­зва­ли су­ко­бе у Ру­си­ји, на Кав­ка­зу и у По­
вол­жју, са ње­ном по­де­лом као крај­њим ефек­том.

ВИ­ЗАН­ТИЈ­СКИ СВЕТ
И БАЛ­КАН­СКИ ПРА­ВАЦ ЕВРО­А­ЗИЈ­С ТВА

Сред­ње­ве­ков­но ви­зан­тиј­ско на­сле­ђе ис­точ­но­е­вроп­ских

зе­ма­ља, упр­кос све­му, чи­ни од њих још увек „јед­ну је­дин­стве­
ну ме­ђу­на­род­ну за­јед­ни­цу“7. Про­стор европ­ских на­след­ни­ка
Ви­зан­ти­је се вре­ме­ном ме­њао, али ње­го­во сре­ди­ште је Бал­
кан, до­мо­ви­на Гр­ка, Ср­ба и Бу­га­ра. Бал­кан­ски пра­вац ру­ске
евро­а­зиј­ске по­ли­ти­ке тре­ба­ло би да бу­де при­о­ри­те­тан у ње­
ној евро­а­зиј­ској стра­те­ги­ји јер је ов­де њен исто­риј­ски ду­хов­
7 Ди­ми­три Обо­лен­ски, Ви­зан­тиј­ски ко­мон­велт, Про­све­та, Бе­о­град, 1996, стр. 5.

357
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ни осло­нац. Пра­во­слав­но хри­шћан­ство је има­ло од­лу­чу­ју­ћи

ути­цај на сје­ди­њу­ју­ће деј­ство ви­зан­тиј­ске кул­т у­ре на ис­точ­
но­е­вроп­ске на­ро­де. Ис­так­ну­ти ви­зан­то­ло­зи ука­зу­ју да је то
би­ло „ствар­но дру­штво“8 Цар­ства, ко­је је се­бе ви­де­ло као део
бо­жан­ског по­рет­ка и по­ла­га­ло пра­во на ва­се­љен­ску власт.
Ко­смо­по­лит­ски дух Ви­зан­ти­је је у ве­ћој или ма­њој ме­ри оба­
сја­вао и на­дах­њи­вао све зе­мље и на­ро­де овог де­ла све­та. Од
сре­ди­не 9. до сре­ди­не 15. ве­ка он је по­сто­јао као јед­на, пре
све­га, жи­ва кул­т ур­на це­ли­на, у ко­јој, упр­кос су­ко­би­ма на­ро­да
и др­жа­ва, ни­ко ни­је оспо­ра­вао во­де­ће ме­сто Ви­зан­ти­је.
Без по­ли­тич­ког је­дин­ства те­шко да ће­мо очу­ва­ти и на­шу
кул­т у­ру. У осно­ви ви­зан­тиј­ске по­ли­тич­ке ми­сли би­ло је „Уче­
ње о јед­ном ва­се­љен­ском ца­ру“9. Ма­да их тре­ба раз­ли­ко­ва­ти,
ду­хов­но и по­ли­тич­ко је­дин­ство се не мо­гу раз­два­ја­ти. Суд­би­
на пра­во­слав­них на­ро­да под тур­ском, ла­тин­ском и гер­ман­
ском вла­шћу то не­с ум­њи­во по­твр­ђу­је. Као што пра­во­слав­на
цр­ква има сво­је се­ди­ште у Кон­стан­ти­но­по­љу, та­ко пре­сто­ни­
ца Евро­а­зиј­ског са­ве­за пра­во­слав­них и дру­гих зе­ма­ља тре­
ба да бу­де Мо­сква. Власт на­ци­о­нал­них вла­да­ра тре­ба да бу­де
са­мо ме­сна, а по­треб­на нам је и ику­мен­ска. Храм Све­те Со­
фи­је, „та не­бе­са на зе­мљи“10, у ру­ка­ма је ино­ве­ра­ца, а да ли
ће исту суд­би­ну до­жи­ве­ти и Мо­сква, „но­ви Ца­ри­град“, не за­
ви­си са­мо од да­на­шњих осва­ја­ча већ и од свих Сло­ве­на-пра­
во­сла­ва­ца. Др­жа­ва тре­ба да бу­де лу­чо­но­ша Бож­јег цар­ства,
Бож­је прав­де на зе­мљи. Сто­га је по­треб­на двој­на по­ли­ти­ка:
и „Мо­сква - дру­ги Ки­јев“, тј. об­је­ди­ња­ва­ње зе­ма­ља исто­риј­ске
Ру­си­је („Ру­ског ми­ра“), али и „Мо­сква - Тре­ћи Рим“. То зна­чи
да је нео­п­ход­но ује­ди­ње­ње исто­риј­ске Ру­си­је са бал­кан­ским,
за­кав­ка­ским и дру­гим ис­точ­но­хри­шћан­ским на­ро­ди­ма у јед­
ну за­јед­ни­цу.
Ви­зан­тиј­ско-пра­во­слав­на ци­ви­ли­за­ци­ја у са­вре­ме­ној гло­
ба­ли­за­ци­ји мо­же да не­ста­не (уто­пи се као до­да­так За­пад­не),
или да до­стој­но од­го­во­ри на иза­зов ује­ди­ње­њем и об­но­вом
свог сре­ди­шњег ме­ста у све­т у, ко­је је сво­је­вре­ме­но има­ла Ви­
зан­ти­ја. „У че­му се са­сто­ји наш за­да­так, за­да­так Ру­си­је, у че­му
8 Исто, стр. 7
9 Исто, стр. 316
10 Исто, стр. 436

358
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

је наш дуг?“, пи­та ум­ни Ни­ко­лај Фјо­до­ров. И од­го­ва­ра да тре­

ба ићи „у за­ко­ну Го­спод­њем, ... тво­ри­ти де­ло Бо­жи­је, да би се
пу­те­ви људ­ски сла­га­ли с пу­те­ви­ма Бо­жи­јим“11. Мит о „кра­ју
исто­ри­је“ и ме­ђу­на­род­на бор­ба за „со­вјет­ско на­сле­ђе“ го­во­ре
о во­љи За­па­да да Ви­зан­тиј­ско-пра­во­слав­на ци­ви­ли­за­ци­ја не­
ста­не. И не са­мо она. У за­пад­ном „Но­вом свет­ском по­рет­ку“
су­сре­ће­мо се са „уто­пиј­ско-хе­до­ни­стич­ким ком­плек­сом – то
је су­шти­на ње­го­ве су­прот­ста­вље­но­сти ре­ли­ги­о­зној аске­зи“12,
са ко­јим се упли­ће еми­грант­ска свест о за­себ­ном спа­се­њу.
Др­жав­на по­ли­ти­ка Ру­си­је 1990-их би­ла је из­ла­зак из Евро­
а­зи­је и ула­зак у вр­ли „европ­ски дом“, ми­мо су­се­да и сво­јих
до­ју­че­ра­шњих при­ја­те­ља, по це­ну не­ве­ро­ват­них ге­о­по­ли­тич­
ких усту­па­ка За­па­ду. За­то су и рас­пу­сти­ли Со­вјет­ски Са­вез,
упр­кос то­ме што се три че­твр­ти­не гра­ђа­на на ре­фе­рен­ду­му
17. мар­та 1991. го­ди­не из­ја­сни­ло за ње­гов оп­ста­нак. Иде­о­
ло­ги­ја „ра­зум­ног его­и­зма“ је за­ме­ни­ла жр­тве­но-ме­си­јан­ски
дух Ру­си­је, та­ко пло­дан у 18. ве­ку. На­де у „европ­ске вред­но­
сти“ – тр­жи­ште, пра­во и пар­ла­мен­та­ри­зам – из­ја­ло­ви­ле су се.
По­ка­за­ло се да је евро­а­зиј­ски про­стор ор­ган­ска це­ли­на, ко­ја
се не мо­же про­из­вољ­но де­ли­ти, јер је у ње­го­вој осно­ви моћ­
на ци­ви­ли­за­ци­о­на иде­ја. Евро­а­зи­ја је рав­ни­ца пред­о­дре­ђе­на
за све или ни за ко­га. Уни­вер­за­ли­стич­ка иде­ја и стра­те­ги­ја је
„тра­ди­ци­о­нал­на за ру­ску по­ли­ти­ку у Евро­а­зи­ји“13. Про­стор и
вре­ме, исто­ри­ја ју је учи­ни­ла та­квом. За­пад ко­ри­сти му­сли­
ма­не за ру­ше­ње Ру­си­је и дру­гих пра­во­слав­них зе­ма­ља. За­то је
тим ви­ше по­треб­на та­ква, уни­вер­зал­на иде­ја. У про­тив­ном, и
Ру­си и Ср­би по­ста­ће ко­нач­но жр­тве исла­ми­за­ци­је или не­ког
дру­гог пре­о­бра­жа­ја ру­ског и срп­ског про­сто­ра.
Ства­ра­ње моћ­не за­јед­ни­це спо­соб­не за са­мо­ста­лан жи­
вот14 је нео­п­ход­но јер се Ви­зан­тиј­ско-пра­во­слав­на ци­ви­ли­за­
11 Ни­ко­лай Ф. Фе­до­ров, Во­прос о брат­стве..., у: Н. Ф. Фе­до­ров, Со­бра­ние со­
чи­не­ний в че­ты­рех то­мах, том пер­вый, Из­да­те­ль­ская груп­па «Про­грес», Мо­
сква, 1995, стр. 68
12 А. С. Па­на­рин, Рос­сия в ци­ви­ли­за­ци­он­ном про­цес­се, ме­жду ат­нан­ти­змом и
евра­зи­й­ством, Ин­сти­тут фи­ло­со­фии РАН, Мо­сква, 1995, стр. 241.
13 Исто, стр. 245.
14 Сма­тра се да кри­тич­ну ма­су по­тен­ци­ја­ла за сра­змер­но са­мо­ста­лан раз­вој
да­нас мо­гу има­ти са­мо за­јед­ни­це са не ма­ње од 250 ми­ли­о­на љу­ди. Ис­точ­но-
хри­шћан­ски про­стор има око 300 ми­ли­о­на жи­те­ља.

359
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ци­ја на­ла­зи пред тро­стру­ким иза­зо­вом по­ти­ски­ва­ња и уни­

ште­ња од стра­не За­па­да или исла­ми­за­ци­је (по­себ­но сна­жно
под­стак­ну­те нео­о­сман­ском по­ли­ти­ком Тур­ске), те мир­не ко­
ло­ни­за­ци­је ру­ског Да­ле­ког Ис­то­ка и Си­би­ра од стра­не на­ро­
да Ти­хо­о­ке­ан­ског ре­ги­о­на. Срп­ска ге­о­по­ли­тич­ка ми­сао тре­
ба­ло би да се кре­ће у ко­ор­ди­на­та­ма пој­мо­ва ци­ви­ли­за­ци­о­не и
над­ци­ви­ли­за­ци­о­не, уни­вер­зал­не те­о­ри­је. У про­тив­ном, Ср­би
су осу­ђе­ни на про­ма­ша­је и исто­риј­ски не­у­спех. У ви­до­кру­
гу отво­ре­не исто­ри­је15, у ко­јој ни­ка­кав ис­ход ни­је за­јам­чен,
пред Ср­би­ма је суд­бо­но­сан из­бор! При­хва­та­ње атлан­ти­зма је
крат­ко­ви­да, не­до­стој­на пре­да­ја.
Но­во пра­во­слав­но-сло­вен­ско евро­а­зиј­ство и са­вре­ме­
на ру­ска иде­ја тре­ба­ју да­ти од­го­во­ре на сва три ова иза­зо­ва.
Тре­ба ства­ра­ти је­дин­стве­ни ци­ви­ли­за­ци­о­ни про­стор, са ру­
ским је­зи­ком као за­јед­нич­ким, те од­го­ва­ра­ју­ћим дру­штве­ним
и др­жав­ним уста­но­ва­ма. Оне би тре­ба­ло да чу­ва­ју осо­бе­ност
на­ци­о­нал­них кул­т у­ра и по­је­ди­них обла­сти, и да раз­ви­ја­ју за­
јед­нич­ке вред­но­сти и нор­ме за­сно­ва­не на пра­ви­ма чо­ве­ка и
гра­ђа­ни­на. У ду­хов­ном ује­ди­ње­њу пра­во­слав­них на­ро­да и зе­
ма­ља не­за­мен­љи­ву уло­гу мо­же и тре­ба да има ожи­во­тво­ре­ње
са­бор­ног ду­ха на­ше кул­т у­ре у свим обла­сти­ма жи­во­та. Тре­
ба ства­ра­ти дру­штво у ком не­ма ме­ста по­ро­бља­ва­њу лич­но­
сти, али ни ра­за­ра­њу за­јед­ни­це. Ово је тим зна­чај­ни­је у све­т у
у ком ца­ру­је на­си­ље сва­ке вр­сте. То је иде­ја осо­бе­ног ти­па
де­мо­кра­ти­је, у чи­јој је осно­ви те­жња ка до­го­во­ру, са­гла­сју, а
не ка ства­ра­њу над­моћ­не ве­ћи­не, што је та­ко­ђе јед­на вр­ста
на­си­ља. Тај тип де­мо­кра­ти­је би се мо­гао на­зва­ти са­бор­на де­
мо­кра­ти­ја, на­с у­прот ли­бе­рал­ној, ко­ја је по свом по­ре­клу и
ка­рак­те­ру про­те­стант­ска. Са­вре­ме­ни ли­бе­ра­ли су одво­ји­ли
сло­бо­ду од јед­на­ко­сти и брат­ства. Кроз са­бор­ну де­мо­кра­ти­ју
се нај­бо­ље мо­гу осло­бо­ди­ти и ства­ра­лач­ке сна­ге гра­ђан­ског
дру­штва. То би био кључ­ни иде­о­ло­шки и по­ли­тич­ки од­го­вор
на да­на­шњи ли­бе­рал­но-де­мо­крат­ски иза­зов За­па­да. Ме­ђу­
тим, са сло­мом ли­бе­рал­не, За­пад све отво­ре­ни­је пре­ла­зи на
15 Не са­мо дру­штве­ни свет у ком људ­ска сло­бо­да има огром­ну уло­гу, и при­ро­да
се од­ли­ку­је раз­ли­чи­тим мо­гућ­но­сти­ма раз­во­ја; сто­ха­стич­ка сли­ка све­та је
још по­чет­ком 20. ве­ка за­ме­ни­ла де­тер­ми­ни­стич­ку у на­у­ци о при­ро­ди. Ме­тод
фи­ло­со­фи­је исто­ри­је се, тим ви­ше, гра­ди по „два ра­зна кри­те­ри­ја: по кри­
те­ри­ју ве­ро­ват­но­сти и по кри­те­ри­ју по­жељ­но­сти“ (Алек­сан­др С. Па­на­рин,
Фи­ло­со­фия ис­то­рии, Гар­да­ри­ки, Мо­сква, 2001, стр. 11).

360
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

фа­ши­стич­ку иде­о­ло­ги­ју.16 То је зло са ко­јим ће­мо мо­ра­ти да се

бо­ри­мо у вре­ме­ну ко­је је пред на­ма. Од фа­ши­зма ни­с у иму­на
ни на­ша дру­штва и од ње­га се тре­ба на вре­ме спа­са­ва­ти.
Ја­пан је из­вр­шио про­дор у по­стин­ду­стриј­ско дру­штво и
без опо­на­ша­ња ин­ди­ви­ду­а­ли­зма. Пло­до­твор­ни су­срет ве­
ли­ког ду­хов­ног на­сле­ђа Евро­а­зи­је – пра­во­слав­ног са дру­гим
ис­точ­ним кул­т у­ра­ма, а не по­за­пад­ња­че­ње – је­сте пут у но­
во дру­штво. Евро­а­зиј­ски са­вез тре­ба­ло би да бу­де са­вез са­
мо­стал­них др­жа­ва осло­ње­них на за­јед­нич­ке ху­ма­ни­стич­ке
вред­но­сти њи­хо­вих кул­т у­ра. На по­тра­гу за осно­ва­ма евро­
а­зиј­ског иден­ти­те­та и је­дин­ства нас упу­ћу­је на­ша за­јед­нич­ка
исто­риј­ска суд­би­на на овом ве­ли­ком, не­де­љи­вом про­сто­ру.
Глав­ни за­да­так је да се по­ве­жу ху­ма­ни­стич­ке уни­вер­за­ли­је
ци­ви­ли­за­ци­ја с осе­тљи­во­шћу за њи­хо­ве кул­т ур­не осо­бе­но­
сти. Истин­ски де­мо­крат­ско, гра­ђан­ско ства­ра­ла­штво кроз
ди­ја­лог тре­ба да из­не­дри но­ву евро­а­зиј­ску иде­ју на­с у­прот
про­вин­ци­јал­ној за­тво­ре­но­сти и дог­мат­ској са­мо­у­ве­ре­но­сти,
ко­ја је из­вор фа­на­ти­зма и не­тр­пе­љи­во­сти. Уме­сто скло­но­сти
кла­сич­ног про­све­ти­тељ­ства ка из­јед­на­ча­ва­њу, ин­фор­ма­ци­о­
но дру­штво се мо­же за­сно­ва­ти на на­че­лу плу­ра­ли­зма стра­
те­ги­ја ра­ста и мо­де­ла по­на­ша­ња кроз „хер­ме­не­у ­тич­ко ис­ку­
ство схва­та­ња и ле­ги­ти­ма­ци­је дру­гог“17. Ру­ски за­пад­ња­ци су
пра­ви­ли кључ­ну гре­шку ти­ме што су ми­сли­ли да се мо­дер­
ни­за­ци­ја дру­штва мо­же спро­ве­сти пре­но­сом на вла­сти­то тло
не­ког је­ди­но истин­ског и де­ло­твор­ног мо­де­ла. Она се оба­вља
кроз спре­гу мно­штва ти­по­ва кул­т ур­ног ис­ку­ства. Евро­а­зи­ји
је по­треб­на ци­ви­ли­за­ци­о­на сим­фо­ни­ја – иден­тич­ност из­ра­
сла из ње­них са­мо­бит­них кул­т у­ра.
Об­но­ва са­бор­не на­род­не са­мо­све­сти је истин­ски те­мељ
пре­по­ро­да Ру­си­је и чи­та­ве Пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је. Основ
16 Пу­ти­но­во упо­зо­ре­ње Оба­ми да је ве­о­ма опа­сно љу­де уве­ра­ва­ти у њи­хо­ву
из­у­зет­ност, као што то он ра­ди, је усме­ре­но упра­во у том прав­цу. И Нем­ци
су кре­ну­ли у свој осва­јач­ки по­ход уве­ре­ни у над­моћ ари­јев­ске ра­се и ње­ну
по­зва­ност да вла­да све­том. Аме­рич­ки им­пе­ри­ја­ли­зам има сво­је ко­ре­не и у
гра­ђан­ском дру­штву, а не са­мо у ин­те­ре­си­ма вла­да­ју­ће кла­се. Ви­ше о то­ме
ви­де­ти у: Алек­сан­др С. Па­на­рин, Ис­ку­ше­ние гло­ба­ли­змом, Рус­ский На­ци­
о­на­ль­ный фонд, Мо­сква 2000. (по­себ­но у: Гла­ва III. Аме­ри­кан­ский гло­ба­
лизм, стр. 90-145)
17 Алек­сан­др С. Па­на­рин, Рос­сия в ци­ви­ли­за­ци­он­ном про­цес­се, ме­жду атлан­
ти­змом и евра­зи­й­ством, стр. 255

361
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

пра­во­слав­ног по­гле­да на свет је за­јед­нич­ко слу­же­ње иде­а­ли­

ма до­бра, исти­не, ве­ли­ко­ду­шно­сти, са­о­се­ћа­ња и по­жр­тво­
ва­ња. За об­но­ву ру­ског дру­штва и на­чи­на жи­во­та по­треб­но
је об­но­ви­ти ру­ску др­жа­ву у ње­ним при­род­ним гра­ни­ца­ма,
вра­ти­ти вред­ност и при­зна­ње ра­ду и ства­ра­ла­штву и оне­мо­
гу­ћи­ти пот­пу­но пре­тва­ра­ње ру­ског дру­штва у по­тро­шач­ко
дру­штво за­пад­ног ти­па. Ру­ску ге­о­по­ли­тич­ку ми­сао од­ли­ку­је
упра­во то што је увек сма­тра­ла да је „нај­чвр­шћи об­лик кон­
тро­ле те­ри­то­ри­је ду­хов­но-мо­рал­на и иде­о­ло­шка кон­тро­ла“18.
Са­вре­ме­ни пре­по­род ста­рих на­род­них вред­но­сти и дру­штве­
них уста­но­ва пра­во­слав­не за­јед­ни­це је јам­ство успе­шног од­
го­во­ра на иза­зо­ве, ка­ко ка­то­лич­ко-про­те­стант­ског За­па­да,
та­ко кон­фу­чи­јан­ског Ис­то­ка и му­сли­ман­ског Ју­га.
У но­вој ге­о­по­ли­тич­кој ствар­но­сти Пра­во­слав­на ци­ви­
ли­за­ци­ја тре­ба­ло би да осми­сли свој по­ло­жај. На­кон сло­ма
со­ци­ја­ли­стич­ке за­јед­ни­це „За­пад од­би­ја и по­ми­сао да мо­же
по­сто­ја­ти не­ка дру­га свет­ска иде­ја, раз­ли­чи­та од ње­го­ве“19.
Не ра­ди се са­мо о праг­ма­тич­ном при­ла­зу, о од­но­си­ма са да­
нас моћ­ним др­жа­ва­ма и са­ве­зи­ма, већ о на­чел­ном ре­ша­ва­
њу пи­та­ња ме­ђу­соб­них од­но­са ци­ви­ли­за­ци­ја, ко­је се све ви­ше
по­ја­вљу­ју као кључ­ни су­бјек­ти свет­ске по­ли­ти­ке и исто­ри­је.
Ту су, зна­чи, да­ле­ко­и­сточ­не, ислам­ска, африч­ка и дру­ге ци­ви­
ли­за­ци­је. По­треб­но је ство­ри­ти но­ви дво­по­лар­ни или ви­ше­
по­лар­ни свет. Свет је мо­гу­ће де­мо­кра­ти­зо­ва­ти кроз ди­ја­лог
свих ци­ви­ли­за­ци­ја и кул­т у­ра.
Пра­во­слав­на ци­ви­ли­за­ци­ја тре­ба­ло би да об­но­ви свој пре­
ла­зни, сре­ди­шњи по­ло­жај из­ме­ђу свет­ског Ис­то­ка и За­па­да.
Об­је­ди­ња­ва­ње ис­точ­них и за­пад­них на­ро­да, ује­ди­ња­ва­ње
све­та при­род­но је да се оства­ру­је око „ду­хов­ног сре­ди­шта“20,
што је ве­ко­ви­ма би­ла Ви­зан­ти­ја. Да­нас оно тре­ба да бу­де ње­
на на­след­ни­ца, Ру­си­ја. Ви­зан­тиј­ско-сло­вен­ски свет ну­жно је
да об­но­ви сво­ју ви­ше­стра­ну стра­те­ги­ју ци­ви­ли­за­ци­је ко­ја ус­
по­ста­вља ге­о­по­ли­тич­ку и исто­риј­ску рав­но­те­жу из­ме­ђу Ис­
18 Ге­на­диј Зју­га­нов, Ру­ска ге­о­по­ли­ти­ка, Кул­ту­ра, Бе­о­град, 1999, стр. 183
19 Бра­ни­мир Ку­ља­нин, „Евро­а­зиј­ски са­вез“, Ар­гу­мен­ти, 19, Ба­ња Лу­ка, 2013,
стр. 93
20 Бра­ни­мир Ку­ља­нин, Ис­точ­но пи­та­ње у ру­ској ми­сли, том 2, Фи­ло­зоф­ски
фа­кул­тет, Ба­ња Лу­ка, 2008, стр. 199

362
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

то­ка и За­па­да, а да­нас све ви­ше и Се­ве­ра и Ју­га. Ста­ра дво­по­

лар­ност све­та се ме­ња у прав­цу све из­ра­же­ни­је су­прот­но­сти
из­ме­ђу бо­га­тог Се­ве­ра и си­ро­ма­шног Ју­га.

ЕВРО­А­ЗИЈ­СКА ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА
И СЛО­ВЕН­СКО ЈЕ­ДИН­С ТВО

Пи­та­ње сло­вен­ског је­дин­ства се да­нас по­ста­вља на нов на­

чин. Вар­шав­ски са­вез су углав­ном чи­ни­ли сло­вен­ски на­ро­ди,
у ње­му су би­ле све сло­вен­ске др­жа­ве осим Ју­го­сла­ви­је. Шест
их је пре­шло у за­пад­ни вој­ни са­вез, Ср­би су по­де­ље­ни у ви­ше
ма­лих др­жа­ва, а Ру­си­ја се на­шла оса­мље­на. Од три сло­вен­ске
др­жа­ве – Со­вјет­ског Са­ве­за, Ју­го­сла­ви­је и Че­хо­сло­вач­ке – на­
ста­ле су 23. Тзв. не­за­ви­сност Ко­со­ва при­зна­ло је ви­ше од сто
зе­ма­ља. Да ли се мо­же­мо по­ми­ри­ти с та­квим ста­њем?
Евро­а­зиј­ски са­вез тре­ба­ло би да об­је­ди­ни и Сло­ве­не. Они
чи­не јед­ну искон­ску за­јед­ни­цу, ко­ја се услед исто­риј­ских кре­
та­ња по­де­ли­ла, углав­ном вер­ски. Са­вре­ме­ни За­пад на­сто­ји да
усит­ни и за­ва­ди сло­вен­ске пра­во­слав­не зе­мље, по­себ­но ру­ске
и срп­ске. Од­нос Укра­ји­не пре­ма Ру­си­ји и Цр­не Го­ре пре­ма
Ср­би­ји је ско­ро исти. Оне одва­ја­ју сво­је ма­ти­це од мо­ра и ти­
ме чи­не не­про­це­њи­ву ште­т у чи­та­вом на­ро­ду. Да­нас и Ср­би­ја
има сво­ју Бе­ло­ру­си­ју – Ре­пу­бли­ку Срп­ску. Ка­то­ли­ци су углав­
ном од­и­гра­ли сво­ју уло­гу у ру­ше­њу Ју­го­сла­ви­је, али и Вар­
шав­ског пак­та и Со­вјет­ског Са­ве­за одва­ја­њем сво­јих де­ло­ва
од ових за­јед­ни­ца. За­пад да­нас ко­ри­сти му­сли­ма­не, пре­те­жно
као сво­ју прет­ход­ни­цу и пе­ша­ди­ју, за да­љу раз­град­њу ру­ске и
срп­ске др­жа­ве.
У ју­го­сло­вен­ском ра­т у од 1990-их За­пад је оства­рио два
круп­на ге­о­по­ли­тич­ка ци­ља: по­ти­ски­ва­ње Ср­ба од мо­ра и са
ва­жног са­о­бра­ћај­ног прав­ца до­ли­на­ма Не­ре­тве и Бо­сне. Кра­
ји­ну је од ис­точ­ног де­ла Срп­ске одво­јио ди­стрик­том Брч­ко
и она је на­ред­ни циљ хр­ват­ске осва­јач­ке по­ли­ти­ке. Му­сли­
ма­ни уве­зу­ју сво­је про­сто­ре, као прет­ход­ни­ца нео­о­сман­ске
Тур­ске. Из­лаз из овог опа­сног ста­ња, уз глав­ни, пра­во­слав­ни
пра­вац, је­сте и рад на об­но­ви сло­вен­ске све­сти и иде­је у пост­
ју­го­сло­вен­ском про­сто­ру. По­де­ле на на­шем тлу су углав­ном
вер­ске, а иде­ја ју­жно­сло­вен­ске со­ли­дар­но­сти мо­же да од­и­

363
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

гра сво­ју уло­гу у спре­ча­ва­њу но­вих су­ко­ба. Раз­ли­ке су и ци­

ви­ли­за­ци­о­не, услед ду­ге стра­не вла­да­ви­не. Аустри­ја је би­ла
го­спод­ство „гер­ман­ског пле­ме­на над сло­вен­ским“21, тим ви­
ше је осман­ска вла­да­ви­на уда­љи­ла исла­ми­зо­ва­но сло­вен­ско
ста­нов­ни­штво од ње­го­вих ко­ре­на. По­ли­тич­ки пан­сла­ви­зам
је ра­зу­мљив сам по се­би, јер је за Сло­ве­не без Ру­си­је не­мо­гу­
ћа „по­ли­тич­ка на­род­ност“22. Не­мац ни Тур­чин је не­ће до­зво­
ли­ти. Ује­ди­ње­ње Сло­ве­на оме­та Евро­па: она ства­ра ве­штач­ке
по­де­ле, из­ми­шља на­ци­је да би усит­ни­ла сло­вен­ске зе­мље и
та­ко оне­мо­гу­ћи­ла њи­хов за­јед­нич­ки жи­вот. Ка­ри­ка­т у­рал­ни
цр­но­гор­ски је­зик и опе­рет­ска др­жа­ва су ве­ро­ват­но вр­ху­нац
из­ру­ги­ва­ња са здра­вом па­ме­ти и људ­ском с(а)ве­шћу. Ако
му­сли­ма­ни и ка­то­ли­ци бра­не сво­је вер­ско пра­во, ни­је ја­сно
ко­ме и че­му тре­ба цр­но­гор­ска ла­кр­ди­ја. Одва­ја­ње Ср­би­је од
мо­ра је ва­жан ге­о­по­ли­тич­ки циљ За­па­да, али да ли се та­кав
су­но­врат „срп­ске Спар­те“ мо­гао и за­ми­сли­ти?
На­ма је по­треб­но да из­ву­че­мо по­у­ке из ми­ну­лог ве­ка жи­
во­та срп­ског на­ро­да и срп­ских зе­ма­ља у са­ста­ву „пр­ве“ и
„дру­ге“ Ју­го­сла­ви­је. Оне ни­с у не­ста­ле во­љом срп­ског на­ро­
да, али пи­та­ње је да ли је њи­хо­во ства­ра­ње срп­ска исто­риј­ска
гре­шка? Ка­кви су ге­о­по­ли­тич­ки и дру­ги ре­зул­та­ти ју­го­сла­
вен­ске исто­ри­је Ср­ба од 1918. го­ди­не до да­нас? Ово пи­та­ње
је из­у­зет­но зна­чај­но и са­да „јер су Ср­би и срп­ски про­стор
по­но­во у те­шком, го­то­во без­из­ла­зном по­ло­жа­ју“23. Не­во­ље са
ко­ји­ма смо су­о­че­ни су те­шке и број­не: на де­лу су по­де­ла, про­
гон и уни­шта­ва­ње срп­ског на­ро­да и срп­ске др­жа­ве. Без „ге­
о­по­ли­тич­ког би­лан­са“24 про­те­клог ве­ка не мо­же се пра­ви­ти
стра­те­ги­ја за 21. век, ка­да до­ла­зи до сме­не исто­риј­ских епо­ха
– за­пад­не мо­дер­не и но­вог, још не­у­о­бли­че­ног исто­риј­ског до­
ба. Ге­о­по­ли­тич­ко пре­у­ре­ђе­ње бал­кан­ског про­сто­ра су у овом,
нео­бја­вље­ном, Че­твр­том свет­ском ра­т у, ко­ји је по­чео на на­

21 Фе­дор И. Тют­чев, Пол­ное со­бра­ние со­чи­не­ний и пи­сь­ма в ше­сти то­мах, Том

тре­тий, Пу­бли­ци­сти­че­ские про­из­ве­де­ния, Из­да­те­ль­ский Цен­тр Клас­си­ка,
Мо­сква, 2003, стр. 192
22 Исто, стр. 195
23 Ми­ло­мир Сте­пић, Срп­ско пи­та­ње – ге­о­по­ли­тич­ко пи­та­ње, Јан­тар гру­па,
Бе­о­град, 2004, стр. 175
24 Исто, стр. 176

364
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

шем тлу, за­по­че­ли јед­ни, али да ли ће га, као и прет­ход­не, за­

вр­ша­ва­ти дру­ги?
Глав­ни пред­мет ге­о­по­ли­тич­ког „за­вр­шног ра­чу­на 20. ве­ка“
је­сте „по­ло­жај Ср­ба и срп­ских зе­ма­ља у ју­жно­сло­вен­ској др­жа­
ви“25. По­треб­на је об­но­ва срп­ског по­ли­тич­ког је­дин­ства и ује­
ди­ње­ње срп­ских зе­ма­ља, тј. ства­ра­ње срп­ске др­жа­ве спо­соб­
не за до­сто­јан жи­вот у са­ста­ву евро­а­зиј­ске за­јед­ни­це на­ро­да.
У Ју­го­сла­ви­ји су иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ки, на об­ла­сним и
вер­ским осно­ва­ма, из срп­ског ет­нич­ког би­ћа из­дво­је­ни де­ло­
ви од ко­јих су ство­ре­не три но­ве „на­ци­је“, ко­је са­да има­ју и
сво­је др­жа­ве. Све ду­бља по­де­ла и не­сло­га је ре­зул­тат жи­во­та
Ср­ба у Ју­го­сла­ви­ји. И при­вред­ни и по­ли­тич­ки пад, по­себ­но
од 1970-их го­ди­на, од­ли­ка је по­ло­жа­ја Ср­ба у њој. Три ра­та –
Пр­ви и Дру­ги свет­ски, а по­том и нај­но­ви­ји 1990-их – ја­сно
су по­ка­за­ли да жи­во­та и бу­дућ­но­сти у за­јед­нич­кој др­жа­ви са
Хр­ва­ти­ма не­ма. Хр­ва­ти су би­ли но­си­лац ан­ти­срп­ског по­кре­
та у Ју­го­сла­ви­ји, и „пр­вој“ и „дру­гој“, ис­ко­ри­сти­ли су за Ср­бе
не­по­во­љан од­нос сна­га у све­т у да их про­те­ра­ју из Хр­ват­ске.
За­јед­но са му­сли­ма­ни­ма, исто су учи­ни­ли и из ве­ћег де­ла Бо­
сне и Хер­це­го­ви­не, не од­у­ста­ју­ћи од свог пла­на о Хр­ват­ској са
гра­ни­цом на Дри­ни. Док су Ср­би гра­ди­ли Ју­го­сла­ви­ју, Хр­ва­
ти су за­о­кру­жи­ва­ли сво­ју др­жа­ву.
Стра­те­ги­ју из­ла­ска из овог ге­о­по­ли­тич­ког ста­ња тре­ба­ло
би тра­жи­ти у са­ве­зу са Ру­си­јом. Пред Евро­а­зиј­ским са­ве­зом
је да пр­вен­стве­но ре­ши пи­та­ње по­ло­жа­ја Пра­во­слав­не ци­
ви­ли­за­ци­је у са­вре­ме­ном све­т у. Њен ства­ра­лач­ки раз­вој је
„пут у бу­дућ­ност“26. Ула­зак у Европ­ску уни­ју, ко­ја да­је пред­
ност сви­ма дру­ги­ма на срп­ску ште­т у, би био исто­риј­ски про­
ма­шај. Иде­ја о европ­ској хри­шћан­ској ци­ви­ли­за­ци­ји27, ко­јој
је склон део срп­ске и ру­ске ели­те, спор­на је. Ср­би са Хр­ва­ти­
25 Исто, стр. 176
26 Бра­ни­мир Ку­ља­нин, „Ру­ска иде­ја у пост­мо­дер­ном све­ту“, Го­ди­шњак 2/2012,
Дру­штво чла­но­ва Ма­ти­це Срп­ске у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, Ба­ња Лу­ка, 2012,
стр. 87
27 Пре се мо­же го­во­ри­ти о хри­шћан­ском све­ту. Та­ко Хан­тинг­тон, из­гле­да с
пра­вом, у Су­ко­бу ци­ви­ли­за­ци­ја раз­ли­ку­је три хри­шћан­ске ци­ви­ли­за­ци­је: Ис­
точ­но-хри­шћан­ску, од­но­сно Пра­во­слав­ну, пред­во­ђе­ну Ру­си­јом, по­том За­пад­
ну (ка­то­лич­ко-про­те­стант­ску), пред­во­ђе­ну САД, и Ла­ти­но­а­ме­рич­ку, чи­ја је
глав­на зе­мља, без сум­ње, Бра­зил.

365
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ма, а и Ру­си кроз ис­ку­ство са Пољ­ском и да­нас са Укра­ји­ном,

има­ли су (не)при­ли­ку да се упо­зна­ју са ка­то­лич­ком охо­ло­
шћу и се­бич­но­шћу, ко­ја оне­мо­гу­ћа­ва тим на­ро­ди­ма да жи­ве у
за­јед­ни­ца­ма с пра­во­слав­ни­ма. Сра­змер­но ма­ли део уни­ја­та у
ста­нов­ни­штву Укра­ји­не је то­ли­ко за­тро­вао од­но­се са Ру­си­јом
да је до­ве­де­на у пи­та­ње об­но­ва њи­хо­ве по­ли­тич­ке за­јед­ни­це.
Уме­сто да се свом сна­гом окре­не Евро­а­зиј­ском са­ве­зу, Укра­
ји­на је скло­на Европ­ској уни­ји, у ко­јој (већ са­да је по­зна­то)
оче­ку­ју је ве­ли­ки при­вред­ни гу­би­ци. У Евро­а­зи­ји се раз­ли­ку­
ју три све­та: европ­ски (ро­ман­ско-гер­ман­ски), азиј­ски и сред­
њи (грч­ко-сло­вен­ски или сло­вен­ско-грч­ки)28. За Ру­си­ју, пр­ви
за­да­так је­сте ује­ди­ње­ње пра­во­слав­них зе­ма­ља у јед­ну без­бед­
ну и на­пред­ну ци­ви­ли­за­ци­ју, а дру­ги – са­рад­ња са оста­лим
сло­вен­ским на­ро­ди­ма.

МУ­СЛИ­МАН­СКИ СВЕТ
ИЗ­МЕ­ЂУ АТЛАН­ТИ­ЗМА И ЕВРО­А­ЗИЈ­С ТВА

Свој „уну­тра­шњи Ис­ток“, тј. му­сли­ман­ско ста­нов­ни­штво,

има­ју и срп­ске и ру­ске зе­мље. Са по­врат­ком крим­ских Та­та­
ра из Сред­ње Ази­је, не са­мо Ру­си­ја, већ и Укра­ји­на по­но­во
се су­о­чи­ла са овим пи­та­њем. Прет­по­став­ка о не­спо­ји­во­сти
хри­шћан­ства и му­ха­ме­дан­ства до­ве­ла би до рас­па­да ових др­
жа­ва. И у осно­ви му­сли­ман­ске кул­т у­ре је ци­ви­ли­за­ци­о­на ми­
сао спо­соб­на да об­је­ди­ња­ва раз­не на­ро­де у јед­ну за­јед­ни­цу.
„Ума“, оп­шти­на ве­ру­ју­ћих је упра­во та­ква за­јед­ни­ца. Тојн­би
је уочио да је је­лин­ска фи­ло­со­фи­ја је­дан од за­јед­нич­ких из­
во­ра хри­шћан­ске, а од де­ве­тог ве­ка и део „при­зна­тог и чак
оба­ве­зног апа­ра­та“29 му­ха­ме­дан­ске кул­т у­ре, у вре­ме ка­да је
она (као и хри­шћан­ска сво­је­вре­ме­но) раз­ви­ја­ла сво­је бо­го­
28 Вла­ди­мир Ла­ман­ский, Ге­о­по­ли­ти­ка пан­сла­ви­зма, Ин­сти­тут рус­ской ци­ви­
ли­за­ции, Мо­сква, 2010, стр. 237- 238. Ла­ман­ски пи­ше да је вер­ска по­де­ла
про­ду­бља­ва­ла јаз из­ме­ђу ме­ђу­соб­но бли­ских Ср­ба и Хр­ва­та, као и Ру­са и
По­ља­ка. Ови на­ро­ди су са­мо гра­не јед­ног сло­вен­ског пле­ме­на, по­треб­но је
њи­хо­во но­во збли­же­ње у ком Ру­си­ја има не­за­мен­љи­ву уло­гу. „Као на­ци­ја и
др­жа­ва сло­вен­ска (...) Ру­си­ја сво­јим би­ћем не­спор­но пру­жа уз­ви­ше­ну ко­рист
и ју­жном и за­пад­ном сло­вен­ству.“ (стр. 433).
29 А. С. Па­на­рин, Рос­сия в ци­ви­ли­за­ци­он­ном про­цес­се, ме­жду атлан­ти­змом и
евра­зи­й­ством, стр. 251

366
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

сло­вље. Евро­а­зиј­ски по­крет у пост­мо­дер­ном до­бу тре­ба да

тра­жи пу­те­ве мо­гу­ћег по­ве­зи­ва­ња ду­хов­ног на­сле­ђа пра­во­
слав­ног хри­шћан­ства и му­ха­ме­дан­ства по­ла­зе­ћи од на­че­ла
са­бор­но­сти као обра­сца све­у­куп­ног жи­во­та, као за­јед­нич­ког
од­го­во­ра на ра­зор­ни за­пад­ни ин­ди­ви­ду­а­ли­зам.
Му­сли­ма­ни би тре­ба­ло да схва­те да се без моћ­не Ру­си­је и
пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је већ уве­ли­ко по­ро­бље­на Евро­а­зи­
ја не­ће мо­ћи од­бра­ни­ти од ан­гло­сак­сон­ског ко­ло­ни­ја­ли­зма.
При­ву­че­ни ка­спиј­ском наф­том, атлан­ти­сти су ду­бо­ко про­др­
ли у Кон­ти­нент. Њи­хо­ва те­жња је да нафт­ним пу­те­ви­ма по­ве­
жу Атлант­ски и Ти­хи оке­ан, а ка­спиј­ски про­јект је усме­рен на
то да пре­се­че ин­до­е­вроп­ску вер­ти­ка­лу из­ме­ђу Ру­си­је и Ин­
ди­је. Му­сли­ма­ни­ма, пре­тво­ре­ним у па­ра­зит­ске нафт­не рен­
ти­је­ре, на­ме­ње­на је уло­га кли­на ко­ји ће је пре­се­ћи. Ти­ме би
се уга­си­ла глав­на на­да са­вре­ме­ног све­та, мо­гу­ћи са­вез Се­ве­ра
и Ју­га. Осва­ја­чи сво­је ге­о­по­ли­тич­ке ци­ље­ве при­кри­ва­ју по­
зи­ва­њем на „људ­ска пра­ва“ по­ро­бље­них на­ро­да, ко­ји­ма они
при­ска­чу у по­моћ у ча­с у без­на­ђа. Тех­но­ло­ги­ја по­ко­ља не­ду­
жних љу­ди, на­вод­но од стра­не вој­них сна­га вла­да ци­ља­них
зе­ма­ља, при­ме­њу­је се већ ви­ше од два­де­сет го­ди­на, од Ју­го­
сла­ви­је до Си­ри­је.
Ли­бе­рал­на „кул­т ур­на ре­во­лу­ци­ја“ дро­би евро­а­зиј­ски ар­
хе­тип на­стао у бор­би са но­ма­ди­ма сте­пе и мо­ра, и во­ди Кон­
ти­нент у вар­вар­ство. По­ли­тич­ки тех­но­ло­зи јед­но­по­лар­ног
све­та под­ба­да­ју тур­ско-му­сли­ман­ски свет про­тив пра­во­слав­
них Сло­ве­на, по­зи­ва­ју­ћи се на „су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја“. Тур­ско-
му­сли­ман­ски свет у то­ме ви­ди при­ли­ку да ус­по­ста­ви сво­ју
над­моћ над сло­вен­ско-пра­во­слав­ним, ма­да он тре­ба да од­и­
гра са­мо при­вре­ме­ну уло­гу ру­ши­о­ца евро­а­зиј­ског је­дин­ства.
По­де­ла Ира­ка и Си­ри­је и ства­ра­ње ма­ње-ви­ше са­мо­стал­них
курд­ских за­јед­ни­ца го­во­ри да За­пад не на­ме­ра­ва да Тур­ској
пре­пу­сти уло­гу го­спо­да­ра сре­ди­шњег про­сто­ра Ста­рог све­
та о ко­јој она ма­шта и по­ку­ша­ва да је оства­ри кроз сво­ју све
на­ср­тљи­ви­ју нео­о­сман­ску по­ли­ти­ку. Ства­ра­ње, у про­сто­ру
Тур­ске, Ира­ка, Си­ри­је и Ира­на, курд­ске др­жа­ве пот­чи­ње­не
Аме­ри­ци, оне­мо­гу­ћи­ло би у ко­ре­ну та­кве те­жње.
Осо­бе­на кон­ти­нен­тал­на иден­тич­ност је за­јед­нич­ка евро­а­
зиј­ским на­ро­ди­ма. Ве­зу је то­ком Но­вог ве­ка оства­ри­ва­ла Ру­

367
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

си­ја кре­ћу­ћи се од Евро­пе ка Ти­хом оке­а­ну, а са­да је ту уло­гу

пре­у­зео За­пад, успе­шни­ји у по­све­то­вље­њу и мо­дер­ни­за­ци­ји.
Да­нас је идеј­но-по­ли­тич­ко од­ре­ђе­ње иден­тич­но­сти Кон­ти­
нен­та по­треб­но тра­жи­ти у са­рад­њи ње­го­вих ве­ли­ких кул­т у­
ра, пр­вен­стве­но дуж осе Се­вер-Југ. Уло­га Ру­си­ја и Ин­ди­ја је
да вра­те му­сли­ман­ски свет у кон­ти­нен­тал­ни са­вез и одво­је га
од оке­ан­ских осва­ја­ча, ко­ји су их са­бла­зни­ли вар­љи­вим по­
ну­да­ма и ис­ку­ше­њи­ма. Уни­вер­за­ли­је ин­до­е­вроп­ске кул­т у­ре
ће се ис­кри­ста­ли­са­ти у су­сре­т у евро­а­зиј­ских ци­ви­ли­за­ци­ја и
ја­сном раз­гра­ни­че­њу од па­ган­ства пост­мо­дер­ни­стич­ког со­
ци­јал-дар­ви­ни­зма. Об­но­ва ху­ма­ни­стич­ког ду­ха и мо­ра­ла је
услов од­бра­не Евро­а­зи­је од пљач­ка­ша.

ВИ­ЗАН­ТИЈ­СКА ЦИ­ВИ­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА
И АЗИЈ­СКО-ТИ­ХО­О­КЕ­АН­СКИ РЕ­ГИ­ОН

Иза­зов Ти­хо­о­ке­ан­ског ре­ги­о­на је пр­вен­стве­но ста­нов­ни­

штво: на ру­ском Да­ле­ком ис­то­ку жи­ви све­га шест ми­ли­о­на
љу­ди у окру­же­њу ви­ше сто­ти­на ми­ли­о­на жи­те­ља Ја­па­на, Ко­
реј­ског по­лу­о­стр­ва и Ки­не. Ста­нов­ни­штво Ру­ске Им­пе­ри­је
уочи Пр­вог свет­ског ра­та чи­ни­ло је 10% свет­ског, а да­на­шње
Ру­ске Фе­де­ра­ци­је са­мо 2%. Ствар­ни раст по­сто­ји „са­мо на
се­вер­ном Кав­ка­зу“30. Ка­да се има у ви­ду и пре­ме­шта­ње сре­
ди­шта при­вред­ног жи­во­та Кон­ти­нен­та са европ­ског За­па­да
на азиј­ски Ис­ток, ја­сно је са ка­квим је опа­сно­сти­ма су­о­че­на
Ру­си­ја, а с њом и чи­та­ва Ви­зан­тиј­ска ци­ви­ли­за­ци­ја и сло­вен­
ски свет. Али, ту је и на­ша исто­риј­ска при­ли­ка. Тре­ба­ло би
про­на­ћи се­бе ори­јен­ти­са­њем на ти­хо­о­ке­ан­ски про­стор, и то
чи­ни­ти за­јед­но има­ју­ћи на уму бу­дућ­ност и исто­риј­ске ин­те­
ре­се. Ако се не про­на­ђу од­го­во­ри на исто­вре­ме­ни при­ти­сак
са За­па­да, Ју­га и Ис­то­ка, то ће до­ве­сти до сло­ма ви­зан­тиј­ско-
сло­вен­ског све­та – гу­бит­ка ве­ли­ког де­ла те­ри­то­ри­је и ко­ло­
ни­за­ци­је пре­о­ста­лог про­сто­ра. У САД пре­о­ри­јен­та­ци­ја са
атлант­ског на ти­хо­о­ке­ан­ски пра­вац раз­во­ја де­сио се 1980-их
го­ди­на и по­ду­да­рио се са нео­кон­зер­ва­тив­ним та­ла­сом. Ана­
лог­но, ми би тре­ба­ли да ство­ри­мо сво­ју нео­кон­зер­ва­тив­ну
иде­ју ко­ја ће нас из­ве­сти на ти­хо­о­ке­ан­ски про­стор – ре­ги­он
30 Атлас Рос­сии, АСТ-Астре­ль, Мо­сква, 2008, стр. 275

368
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

нај­бр­жег бу­ду­ћег раз­во­ја у све­т у. Чи­та­ву ге­о­по­ли­тич­ку стра­

те­ги­ју тре­ба­ло би пре­у­сме­ри­ти са Атлант­ског на Ти­хо­о­ке­ан­
ски ба­сен.
Tрудољубље, уз­др­жа­ност, мо­рал и по­кор­ност за­ко­ну су
од­ли­ке са­вре­ме­них па­ци­фич­ких ци­ви­ли­за­ци­ја, ко­је је раз­ли­
ку­ју од атлант­ске. Од­го­вор да­ле­ко­и­сточ­них зе­ма­ља на иза­зов
За­па­да, на за­пад­ни „про­те­стант­ски ка­пи­та­ли­зам“, је­сте „кон­
фу­чи­јан­ски ка­пи­та­ли­зам“31. И Ки­на је на­шла свој од­го­вор За­
па­ду за­сно­ван на кон­фу­чи­јан­ском мо­ра­лу. Услов пре­ме­шта­
ња те­жи­шта са За­па­да на Ис­ток је­сте об­но­ва хри­шћан­ског
мо­ра­ла сло­вен­ске оп­шти­не. У то­ме је из­у­зет­но ва­жно ду­хов­
но ста­ње мла­дих љу­ди. Евро­а­зиј­ски Са­вез тре­ба гра­ди­ти на
чвр­стим те­ме­љи­ма на­род­них иде­а­ла о пра­вед­но­сти и до­бро­
ти. Ру­ски етос је спој жр­тве­но­сти и ме­си­ја­ни­зма, те­рет ве­ли­
ке евро­а­зиј­ске др­жа­ве је спо­со­бан да но­си са­мо на­род ко­ме
су стра­ни се­бич­ност и охо­лост. Европ­ски праг­ма­тич­но-ин­
ди­ви­ду­а­ли­стич­ки етос се ис­по­љио у ко­ло­ни­за­тор­ској уобра­
же­но­сти и пљач­ки. Со­ци­јал­на ан­тро­по­ло­ги­ја је упо­ри­ште
евро­а­зиј­ске ге­о­по­ли­ти­ке: ру­ско-евро­а­зиј­ски со­ци­јал­ни тип је
нео­п­ход­но об­на­вља­ти. У про­тив­ном, „ра­зум­ни его­и­сти“ ће се
по­ка­за­ти и не­за­ин­те­ре­со­ва­ни и не­спо­соб­ни да очу­ва­ју огром­
ну ру­ску др­жа­ву. Они се на­ла­зе углав­ном у ње­ном европ­ском
де­лу. Али, ни у ком слу­ча­ју евро­а­зиј­ски и до­е­вроп­ски нео­
кон­зер­ва­ти­зам не сме да се по­и­сто­ве­ћу­је са де­сним ра­ди­ка­ли­
змом. За­пад­на нео­кон­зер­ва­тив­на иде­ја и еко­ном­ски ли­бе­ра­
ли­зам, као њен са­став­ни део, со­ци­о­кул­т ур­но и мо­рал­но ни­с у
би­ли ли­бе­рал­ни у сми­слу хе­до­ни­стич­ког осло­ба­ђа­ња на­го­на
и стра­сти, ка­ко су их ту­ма­чи­ли но­ви ру­ски за­пад­ња­ци, већ су,
на­про­тив, те­жи­ли за­шти­ти основ­них на­че­ла за­пад­не ци­ви­
ли­за­ци­је по­те­клих из про­те­стант­ске ети­ке – гра­ђан­ске пред­
у­зи­мљи­во­сти и са­мо­стал­но­сти од њи­хо­вих ле­во-ли­бе­рал­них
пре­и­спи­ти­ва­ња.
При­вред­на са­мо­стал­ност гра­ђа­на је за­сно­ва­на на осо­би­на­
ма ко­је су на­ста­ле у ста­ром вер­ском мо­ра­лу – њи­хо­вом из­ра­
же­ном са­мо­по­жр­тво­ва­њу, упор­но­сти и тру­до­љу­бљу. На­че­ло
при­вред­не са­мо­стал­но­сти ру­ски ли­бе­ра­ли су при­хва­ти­ли у
ду­ху хе­до­ни­стич­ког ин­ди­ви­ду­а­ли­зма. Но­мен­кла­т у­ра и ма­
31 Ге­на­диј Зју­га­нов, Ру­ска ге­о­по­ли­ти­ка, стр. 122.

369
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

фи­ја су у ме­ђу­соб­ној спре­зи кроз „при­ва­ти­за­ци­ју“ об­но­ви­ле

па­ра­зит­ску пси­хо­ло­ги­ју ко­ја не­ма ни­шта за­јед­нич­ко са ства­
ра­лач­ким ин­ди­ви­ду­а­ли­змом за­пад­ног ти­па. Об­но­ва ста­рих
хри­шћан­ских вред­но­сти је не­ми­нов­на да би се спре­чи­ла про­
паст дру­штва и др­жа­ве.
Овај од­го­вор има сво­ју по­ли­тич­ку, со­ци­о­кул­т ур­ну и ци­
ви­ли­за­ци­о­ну стра­ну. Он пр­вен­стве­но под­ра­зу­ме­ва за­о­крет
на Ис­ток, пре­у­сме­ре­ње с атлант­ског на ти­хо­о­ке­ан­ски мо­дел
и ди­ја­лог с да­ле­ко­и­сточ­ним су­се­ди­ма. Про­а­тлант­ско опре­де­
ље­ње је по­ли­ти­ка нај­ма­њег от­по­ра, а ста­ње у све­т у зах­те­ва
крај­ње на­по­ре за ко­је по­за­пад­ња­че­на по­ли­тич­ка ква­зи­е­ли­та
ни­је спо­соб­на. По­треб­на је дру­га, па­три­от­ска ели­та, ко­ја ће
зна­ти да ство­ри ци­ви­ли­за­ци­о­ну стра­те­ги­ју и по­кре­не чи­тав
на­род. Об­но­ва пра­во­слав­не ду­хов­но­сти је услов за ује­ди­ње­ње
на­ше ци­ви­ли­за­ци­је у је­дан мо­ћан са­вез и ства­ра­ње евро­а­зиј­
ског по­кре­та у ко­јем ће она за­у­зе­ти сво­је аде­кват­но, сре­ди­
шње ме­сто.
Евро­а­зиј­ски про­стор и са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је, укљу­чу­ју­ћи
дру­штве­не и по­ли­тич­ке, од­ре­ђу­ју евро­а­зиј­ску ге­о­по­ли­ти­ку.
Са раз­во­јем по­мор­ског са­о­бра­ћа­ја и бро­до­град­ње по­мор­ске
др­жа­ве су пре­у­зи­ма­ле пред­ност од коп­не­них, али су же­ле­зни­
ца и друм­ски мо­тор­ни са­о­бра­ћај вра­ти­ли мо­бил­ност и сна­гу
кон­ти­нен­тал­ним вој­ска­ма. Ка­рак­тер ге­о­по­ли­ти­ке у 20. ве­ку
су од­ре­ди­ли ва­зду­хо­плов­ство и ра­кет­на тех­ни­ка. По­след­ња
кар­та без­бед­но­сти Ру­си­је је спо­соб­ност за уни­шта­ва­ју­ћи уз­
врат­ни ра­кет­ни удар. Да­нас „чо­ве­чан­ство сту­па у ко­смич­ку
еру ге­о­по­ли­ти­ке“32. Упр­кос свим про­ме­на­ма, вој­на кон­тро­ла
про­сто­ра је не­за­ме­њи­ва. Сто­га је глав­на прет­ња Ру­си­ји при­
бли­жа­ва­ње НА­ТО ње­ним за­пад­ним гра­ни­ца­ма. Мо­гућ­но­
сти од­го­во­ра Ру­си­је су ја­ча­ње стра­те­шких ну­кле­ар­них сна­га,
мир­но, до­бро­вољ­но ује­ди­ња­ва­ње пост­со­вјет­ског про­сто­ра,
по­др­шка ја­ча­њу ути­ца­ја европ­ских зе­ма­ља у НА­ТО на­с у­прот
аме­рич­ком и тра­же­ње са­ве­зни­ка у Ки­ни, Ин­ди­ји, Ира­ну и
не­ким арап­ским зе­мља­ма. Схва­тив­ши „трај­но не­при­ја­тељ­ски
став За­па­да“33 за вре­ме Ли­вон­ског ра­та 1558-83. го­ди­не, Ру­
си­ја се окре­ну­ла Ис­то­ку и по­ста­ла ве­ли­ка азиј­ска др­жа­ва из­
32 Исто, стр. 127
33 Исто, стр. 153

370
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

бив­ши на Ти­хи оке­ан. У пе­тров­ском до­бу Ру­си­ја је не­про­ми­

шље­но осла­би­ла сво­ју ис­точ­ну по­ли­ти­ку, а по­сле Крим­ског
ра­та 1853-56. го­ди­не, у ко­јем је це­ла Евро­па би­ла про­тив ње,
по­но­во се окре­ну­ла Ази­ји. Азиј­ски на­ро­ди су би­ли са­ве­зни­ци
Со­вјет­ског Са­ве­за у су­прот­ста­вља­њу За­па­ду, а он их је по­ма­
гао у бор­би про­тив ко­ло­ни­ја­ли­зма.
На­ла­зе­ћи се у окру­же­њу да­ле­ко на­се­ље­ни­јих и све моћ­ни­
јих азиј­ских зе­ма­ља, Ру­си­ја се су­о­ча­ва и са иза­зо­вом Ис­то­ка.
Од 1987. го­ди­не и то­ком вла­да­ви­не ли­бе­ра­ла, Ру­си­ја је има­ла
нај­ве­ће мир­но­доп­ске људ­ске гу­бит­ке у сво­јој исто­ри­ји. У де­
се­тле­ћу 1992-2002. го­ди­на, ње­но ста­нов­ни­штво се сма­њи­ло
за осам ми­ли­о­на љу­ди34. У азиј­ском де­лу Ру­си­је жи­ви тек 2
ста­нов­ни­ка на км², а на Да­ле­ком Ис­то­ку то је још и ма­ње (са­
мо 1 ста­нов­ник на км²)35. И еко­но­ми­ја зе­ма­ља Ис­точ­не Ази­је
је у бр­зом успо­ну. Она је 1960. го­ди­не чи­ни­ла 4% вред­но­сти
свет­ске еко­но­ми­је, а да­нас из­но­си пре­ко јед­не тре­ћи­не. Про­
стор се при­вред­но осва­ја, али и гу­би. Ру­си­ја ће мо­ра­ти на­ћи
од­го­во­ре и на иза­зо­ве Ис­то­ка да би оста­ла ве­ли­ка евро­а­зиј­
ска др­жа­ва. Из­у­зет­но сла­бо на­се­ље­ни азиј­ски део зе­мље мо­гу
пре­у­зе­ти дру­ги, као, на при­мер, му­сли­ман­ски на­ро­ди са ју­га.
Срп­ска ге­о­по­ли­ти­ка тре­ба има­ти у ви­ду да би глав­ни пра­вац
са­вре­ме­не ге­о­по­ли­ти­ке Ру­си­је тре­бао би­ти пре­у­сме­рен на
Ис­ток, тач­ни­је на ти­хо­о­ке­ан­ски ба­сен и сво­је ме­сто тра­жи­ти
у скло­пу та­квог рас­по­ре­да сна­га.

ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КА СТРА­ТЕ­ГИ­ЈА

Ге­о­по­ли­тич­ка стра­те­ги­ја тре­ба­ло би да од­го­во­ри на пи­

та­ње ка­ко оства­ри­ти по­ста­вље­не ци­ље­ве. Она је „пре све­га
вид прак­тич­не де­лат­но­сти“36, ко­ја уз чи­сто вој­ни чи­ни­лац
укљу­чу­је и при­вре­ду, по­ли­ти­ку и кул­т у­ру. Из­ра­ду вла­сти­те,
34 Атлас Рос­сии, АСТ-Астре­ль, Мо­сква, 2008, стр. 275
35 Ру­си­ја мо­ра да пре­и­спи­та чи­тав свој дру­штве­ни и по­ли­тич­ки по­ре­дак. Са­
ма Мо­сква, ко­ја се и да­ље бр­зо ши­ри, по бро­ју ста­нов­ни­ка су­сти­же чи­тав
азиј­ски део зе­мље. Та­кав „раз­вој“, ако се на­ста­ви, мо­же да до­ве­де до сло­ма
др­жа­ве.
36 Ми­ро­слав Мла­де­но­вич, „Во­ен­ная стра­те­гия в ме­жду­на­род­ных от­но­ше­ни­
ях“, Сло­бод­ная мы­сль 3/4 (1632), Мо­сква, 2012, стр. 7

371
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

срп­ске стра­те­ги­је омо­гу­ћа­ва по­ја­ва Евро­а­зиј­ског Са­ве­за. За

на­шу ци­ви­ли­за­ци­ју нај­бо­ља по­ли­ти­ка је­сте да „по­др­жа­ва ди­
на­мич­ну рав­но­те­жу из­ме­ђу глав­них цен­та­ра свет­ске мо­ћи“37
и да не до­ђе у за­ви­сност или су­коб са би­ло ко­јом од свет­ских
си­ла, одр­жа­ва­ју­ћи од­но­се са­рад­ње ко­ли­ко је то мо­гу­ће. Ну­
жно је по­др­жа­ва­ти на­сто­ја­ња евро­а­зиј­ских зе­ма­ља, а по­себ­
но нај­моћ­ни­јих, да се осло­бо­де ста­ра­тељ­ства САД и по­ста­ну
са­мо­стал­не.
Ру­си­ји пред­сто­ји бор­ба за ква­ли­тет­не из­ла­зе на мо­ра и
без­бед­не гра­ни­це. Об­но­ва ње­ног ге­о­по­ли­тич­ког по­ло­жа­ја
сре­ди­шње зе­мље Евро­а­зи­је зах­те­ва, као пр­ви за­да­так, пре­ва­
зи­ла­же­ње уну­тра­шњих по­де­ла на па­три­от­ском про­гра­му. Јак
ли­бе­рал­ни клан у ру­ској вла­сти је прет­ња и са­мом оп­стан­ку
др­жа­ве. Дру­ги за­да­так је оку­пља­ње бли­ских на­ро­да и зе­ма­ља
у је­дан са­вез. Глав­на је Укра­ји­на, чи­је је при­кљу­че­ње Ру­ском
цар­ству 1654. го­ди­не већ јед­ном од­иг­ ра­ло кључ­ну уло­гу у
успо­ну ру­ског на­ро­да и др­жа­ве. Ру­си­ја, Укра­ји­на и Бе­ло­ру­си­ја
су три гра­не јед­не, ру­ске ци­ви­ли­за­ци­је. Њи­хо­вим ује­ди­ње­њем
би се об­но­ви­ло ру­ско „ср­це све­та“ и мо­гућ­ност кон­тро­ле Ру­
си­је над је­згром Евро­а­зи­је. Овим ује­ди­ње­њем би се спре­чи­ло
оства­ре­ње аме­рич­ког пла­на о ства­ра­њу бал­тич­ко-цр­но­мор­
ског по­ја­са зе­ма­ља ко­ји би одво­јио Ру­си­ју од Евро­пе. И тре­ћи
ге­о­по­ли­тич­ки за­да­так Ру­си­је је­сте да об­но­ви са­вез др­жа­ва у
остат­ку пост­со­вјет­ског про­сто­ра и та­ко оси­гу­ра сво­ју сло­бо­
ду и са­мо­стал­ност. Нај­ва­жни­ја је са­рад­ња на оси­гу­ра­њу ми­ра
и без­бед­но­сти за шта се да­нас ста­ра Ор­га­ни­за­ци­ја Уго­во­ра о
ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти (ОДКБ). Ор­га­ни­за­ци­ју да­нас чи­ни
шест др­жа­ва: Ру­си­ја, Бе­ло­ру­си­ја, Ар­ме­ни­ја, Ка­зах­стан, Кир­
ги­зи­ја и Та­џи­ки­стан. И Евро­а­зиј­ски еко­ном­ски са­вез (ЕЕС),
ко­ји на­ста­је кроз рад Ца­рин­ског са­ве­за (ТС) и Је­дин­стве­ног
еко­ном­ског про­сто­ра (ЈЕП) Ру­си­је, Бе­ло­ру­си­је и Ка­зах­ста­на
ће зна­чај­но до­при­не­ти об­но­ви евро­а­зиј­ског је­дин­ства. Ипак,
уз сав зна­чај вој­не, при­вред­не, по­ли­тич­ке и дру­ге са­рад­ње и
по­ве­зи­ва­ња, нај­ва­жни­ја је кул­т ур­на и ци­ви­ли­за­циј­ска бли­
скост на­ро­да ко­ји жи­ве у овом огром­ном про­сто­ру.
Шта је са Бал­ка­ном и срп­ским зе­мља­ма у том кон­тек­сту?

37 Ге­на­диј Зју­га­нов, Ру­ска ге­о­по­ли­ти­ка, стр. 219

372
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

Од срп­ско-ру­ске евро­а­зиј­ске по­ли­ти­ке ни­је мо­гу­ће оче­ки­

ва­ти бр­зе и ла­ке пло­до­ве. Евро­а­зиј­ски са­вез, Шан­гај­ска ор­
га­ни­за­ци­ја за са­рад­њу (ШОС) и гру­па БРИКС ства­ра­ју но­ви
склоп све­та у ко­ме не­ће вла­да­ти За­пад. Да би кључ­ни ге­о­по­
ли­тич­ки ци­ље­ви би­ли оства­ре­ни по­треб­но је об­је­ди­ни­ти све
рас­по­ло­жи­ве по­тен­ци­ја­ле. Са­мо у том слу­ча­ју има­ће­мо на­ци­
о­нал­ну стра­те­ги­ју, а не бес­крај­не сва­ђе и по­де­ле уз по­ни­жа­
ва­ју­ће до­дво­ра­ва­ње сил­ни­ци­ма чи­је вре­ме про­ла­зи. Све­о­бу­
хват­но пла­ни­ра­ње и ор­га­ни­за­ци­ја при­пре­ме срп­ских зе­ма­ља
за вре­ме ис­ку­ше­ња и по­тре­са ко­ји пред­сто­је у на­ред­ним го­
ди­на­ма тре­ба­ло би да узму у об­зир сва мо­гу­ћа ис­ку­ше­ња са
ко­ји­ма ће се су­о­чи­ти. Ста­ње је да­нас та­кво да по­ли­тич­ко пла­
ни­ра­ње за мно­ге, чак и љу­де ко­ји се про­фе­си­о­нал­но ба­ве по­
ли­ти­ком оста­је „тај­на са се­дам пе­ча­та“38. У спи­си­ма А. С. Па­
на­ри­на, В. Н. Рас­тор­гу­је­ва и дру­гих ис­тра­жи­ва­ча раз­ра­ђе­на
је фи­ло­со­фи­ја и ме­то­до­ло­ги­ја по­ли­тич­ког прог­но­зи­ра­ња и
пла­ни­ра­ња.
Ма­да је но­ви­ја стра­те­ги­ја За­па­да и ње­го­вих са­ве­зни­ка
ви­ше осло­ње­на на тзв. ме­ку моћ (soft po­wer), тј. на про­ме­
ну све­сти и иден­ти­те­та на­пад­ну­те стра­не39 не­го на кла­сич­ну
вој­ну си­лу, тре­ба­ло би има­ти у ви­ду да је у Стра­те­ги­ји на­ци­
о­нал­не без­бед­но­сти САД40 вој­на моћ озна­че­на као њен глав­
ни осло­нац. Аме­рич­ки стра­те­шки циљ је „очу­ва­ње гло­бал­
ног ли­дер­ства“41. У до­ку­мен­т у На­ци­о­нал­на вој­на стра­те­ги­ја
пред­ви­ђе­но је да ће „те­же­ћи да се при­др­жа­ва­ју ме­ђу­на­род­них
стан­дар­да ОУН, САД ко­ри­сти­ти вој­ну си­лу у са­рад­њи са са­
ве­зни­ци­ма и парт­не­ри­ма, ка­да је то мо­гу­ће, за­др­жа­ва­ју­ћи за
се­бе пра­во да де­лу­ју са­ме у слу­ча­ју нео­пх­ од­но­сти“42. Ли­дер­
ство, од­но­сно хе­ге­мо­ни­ја, чу­ва­ће се, да­кле, по сва­ку це­ну.
38 Ва­ле­рий Н. Рас­тор­гу­ев, Фи­ло­со­фия и ме­то­до­ло­гия по­ли­ти­че­ско­го пла­ни­ро­
ва­ния, Се­дь­мая бу­ква, Тве­рь, 2009, стр. 8
39 Та тзв. ме­ка моћ се пла­си­ра у ин­фор­ма­ци­о­ном про­сто­ру, у обра­зов­ном и со­
ци­о­кул­тур­ном си­сте­му у це­ли­ни, уз све­срд­ну по­др­шку „пе­те ко­ло­не“.
40 Na­ti­o­nal Se­cu­rity Stra­tegy of the Uni­ted Sta­tes of Ame­ri­ca, May 2010, http://
www.whi­te­ho­u­se.gov/si­tes/de­fa­ult/fi­les/rss_vi­e­wer/na­ti­o­nal_se­cu­rity_stra­tegy.
pdf
41 Na­ti­o­nal Mi­li­tary Stra­tegy of the Uni­ted Sta­tes of Ame­ri­ca, 2011, http://www.jcs.
mil/con­tent/fi­les/2011-02/020811084800_2011_NMS_-_08_FEB_2011.pdf, str. 4
42 Исто, стр. 8

373
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ру­ска стра­те­ги­ја без­бед­но­сти при­ме­ну вој­не си­ле пред­ви­

ђа у скла­ду са прин­ци­пи­ма и нор­ма­ма ме­ђу­на­род­ног пра­ва
и ме­ђу­на­род­ним уго­во­ри­ма Ру­си­је. Пре­ме­шта­ње вој­не ин­
фра­струк­т у­ре НА­ТО пре­ма ру­ским гра­ни­ца­ма и по­ку­ша­ји да
се том вој­ном са­ве­зу да гло­бал­на уло­га нај­ви­ше угро­жа­ва­ју
без­бед­ност Ру­си­је. За срп­ски на­род и ње­го­ве те­ри­то­ри­је нај­
ва­жни­ји ге­о­стра­те­гиј­ски за­да­так је­сте да се из­бег­не ула­зак
у НА­ТО. Ру­си­ја је спрем­на на са­рад­њу с НА­ТО на осно­ва­ма
рав­но­прав­но­сти и у ин­те­ре­с у „учвр­шће­ња све­оп­ште без­
бед­но­сти у Евро­а­тлант­ском ре­ги­о­ну“43. Вој­на док­три­на РФ
пред­ви­ђа ја­ча­ње ОДКБ и са­рад­њу у окви­ри­ма ЗНД, ОЕБС,
ЕУ и ШОС. Док аме­рич­ка вој­на стра­те­ги­ја ис­ти­че „на­ци­о­
нал­не ин­те­ре­се“ и при­о­ри­те­те у очу­ва­њу „ли­дер­ства“ у све­
ту, ру­ска из­ра­жа­ва спрем­ност на са­рад­њу у ја­ча­њу за­јед­нич­ке
без­бед­но­сти кроз ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је на ја­сно од­ре­
ђе­ним уго­вор­но-прав­ним осно­ва­ма. Уз вој­но-без­бед­но­сну, и
Кон­цеп­ци­ја вањ­ске по­ли­ти­ке Ру­си­је је за­сно­ва­на на „на­че­ли­
ма не­де­љи­во­сти без­бед­но­сти, за­бра­не при­ме­не си­ле и прет­
ње си­лом, при­вр­же­но­сти основ­ним на­че­ли­ма без­бед­но­сти
ме­ђу­на­род­них од­но­са“44. Још 2008. го­ди­не Ру­си­ја је пред­ло­
жи­ла но­ви Уго­вор о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти, ко­јим се вла­
сти­та без­бед­ност не би ства­ра­ла на ра­чун дру­гих. Упр­кос
ње­ним ми­ро­љу­би­вим пред­ло­зи­ма за про­те­клих пет го­ди­на,
на­прет­ка у ства­ра­њу си­сте­ма за­јед­нич­ке без­бед­но­сти ни­је
би­ло. Глав­ни иза­зи­ва­чи вој­них су­ко­ба у по­рат­ном до­бу, по­
себ­но на­кон окон­ча­ња Хлад­ног ра­та и не­стан­ка дво­по­лар­ног
свет­ског си­сте­ма, је­с у САД и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја са још не­ким
за­пад­ним зе­мља­ма. „Од Ту­ни­са пре­ко Бли­ског Ис­то­ка, па све
до Ки­не – плам­ти огро­ман по­јас ко­ји ће пр­жи­ти и Евро­пу, и
Ру­си­ју и Ки­ну“45. Ге­не­рал Ива­шов пред­ви­ђа да ће по­сле­ди­це
но­вог свет­ског ра­та, ко­ји он сма­тра не­ми­нов­ним због на­сто­
ја­ња За­па­да да по­мо­ћу ње­га иза­ђе из кри­зе, би­ти по­себ­но те­
шке за Ру­си­ју.
43 Стра­те­гия на­ци­о­на­ль­ной без­о­па­сно­сти Рос­си­й­ской Фе­де­ра­ции до 2020 го­
да, па­ра­граф 17, 13 мая 2009 го­да, http://news.kre­mlin.ru/ref_no­tes/424
44 М. Мла­де­но­вич, „Во­ен­ная стра­те­гия в ме­жду­на­род­ных от­но­ше­ни­ях“, стр. 12
45 Ле­о­нид Ива­шов, „Аме­ри­ка по­ста­је гло­бал­ни бан­дит, за­то од Оба­ме пра­ви
но­вог фи­ре­ра“, http://fak­ti.org/glo­bot­por/quo-va­dis-or­bi/iva­sov-ame­ri­ka-po­sta­
je-glo­bal­ni-ban­dit-za­to-od-oba­me-pra­vi-no­vog-fi­re­ra (9. 9. 2013.)

374
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

Ства­ра­ње „евро­а­зиј­ских ин­те­гра­ци­о­них мо­де­ла тра­жи

озбиљ­ну те­о­риј­ску про­ра­ду са ста­но­ви­шта сво­је­вр­сне сми­
са­о­не ге­о­стра­те­ги­је“46. Ду­го­роч­на ула­га­ња и ве­ли­ки ме­ђу­
на­род­ни ин­фра­струк­т ур­ни про­јек­ти су на­чин да се тај циљ
оства­ри. Га­со­вод „Ју­жни ток“ је про­је­кат ко­ји ће зна­чај­но до­
при­не­ти при­бли­жа­ва­њу срп­ских зе­ма­ља Евро­а­зиј­ском са­ве­
зу. При­вред­но по­ве­зи­ва­ње је ва­жан, али ни у ком слу­ча­ју не
је­ди­ни, ни­ти основ­ни чи­ни­лац евро­а­зиј­ског ује­ди­ња­ва­ња. Уз
ге­о­по­ли­тич­ке и ге­о­е­ко­ном­ске, из­у­зе­тан зна­чај има­ју и ге­о­
кул­т ур­ни чи­ни­о­ци овог кре­та­ња, та­ко да се ме­ђу­соб­но пре­
пли­ћу и пре­ла­зе је­дан у дру­ги. Из­град­ња евро­а­зиј­ских пу­те­ва
– по­мор­ских, друм­ских, же­ле­знич­ких и дру­гих47 – до­при­но­си
су­сре­та­њу раз­ли­чи­тих љу­ди ко­ји по­чи­њу да жи­ве за­јед­но.
Бал­кан је већ ве­ко­ви­ма ме­сто су­да­ра ра­зних ци­ви­ли­за­ци­
ја и ве­ли­ких си­ла, и та „суд­би­на бал­ка­ни­за­ци­је као стал­ног
ра­та свих про­тив свих“48 пра­ти Ср­бе и у 21. ве­ку. Он је део
про­сто­ра не­ста­би­ло­сти ко­ји се про­сти­ре све до ју­жних де­
ло­ва Ру­си­је и за­пад­них де­ло­ва Ки­не и Ин­ди­је. Укљу­чи­ва­ње
бал­кан­ских зе­ма­ља у евро­а­тлант­ске ин­те­гра­ци­је, по пра­ви­лу
пр­во у НА­ТО, а по­том и у ЕУ, вр­ши се по­сле ду­гих уса­гла­ша­
ва­ња стан­дар­да и про­це­ду­ра, као и су­штин­ских уну­тра­шње­
по­ли­тич­ких ре­фор­ми, ко­је ли­ша­ва­ју др­жа­ве на­ци­о­нал­ног
су­ве­ре­ни­те­та. Сви зах­те­ви, од вој­ног пла­ни­ра­ња и „де­мо­
крат­ског“ (за­пра­во вањ­ског) над­зо­ра над ору­жа­ним сна­га­ма
и спе­ци­јал­ним слу­жба­ма, усме­ре­ни су на пре­да­ју су­ве­ре­них
пра­ва зе­ма­ља за­пад­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма. У Ср­би­ји је огром­на
ве­ћи­на на­ро­да про­тив ула­ска у НА­ТО, а за ње­га су за­пра­во
са­мо ет­но-кон­фе­си­о­нал­не ма­њи­не. По­ли­тич­ка кар­та Бал­ка­на
се дра­ма­тич­но из­ме­ни­ла у је­сен 2000. го­ди­не са успе­хом пр­ве
„обо­је­не“ ре­во­лу­ци­је. Цр­на Го­ра се одво­ји­ла од Ср­би­је ју­на
46 Дми­трий А. Ан­дре­ев, „Смы­сло­вая ге­о­стра­те­гия“, Раз­ви­тие и еко­но­ми­ка, 5,
Мо­сква, 2013, стр. 4
47 Се­вер­ни мор­ски пут, углав­ном дуж ру­ске оба­ле, ко­ји по­ста­је мо­гућ са гло­
бал­ним ото­пља­ва­њем, те евро­а­зиј­ска же­ле­знич­ка и друм­ска ма­ги­стра­ла ко­је
би про­ла­зи­ле кроз Ру­си­ју, пре­о­кре­ну­ли би од­нос сна­га у све­ту јер ан­гло­сак­
сон­ски (оке­ан­ски) свет сво­ју до­ми­на­ци­ју за­сни­ва на вла­да­ви­ни са­да глав­ним
мор­ским пу­те­ви­ма, по­себ­но те­сна­ци­ма (Ги­брал­тар, Бос­фор и Дар­да­не­ли,
Су­ец, Баб ел Ман­деб, Ма­лај­ски про­лаз, Па­нам­ски ка­нал).
48 Еле­на Г. По­но­ма­ре­ва, „Бал­ка­ны как зо­на (дез)ин­те­гра­ции“, Раз­ви­тие и еко­
но­ми­ка 5, Мо­сква, 2013, стр. 82

375
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

2006. го­ди­не, а се­па­ра­ти­стич­ко Ко­со­во је про­гла­си­ло не­за­ви­

сност фе­бру­а­ра 2008. го­ди­не. На Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји се на­ла­
зе две ве­ли­ке аме­рич­ке вој­не ба­зе – Бонд­стил код Уро­шев­ца
и Филм Си­ти код При­шти­не. „Ко­сов­ски пре­се­дан“ је је­дин­
ствен у све­т у, пре све­га за­то што је то у Евро­пи пр­ви слу­чај
про­гла­ше­ња још јед­не, по­ред по­сто­је­ће, на­ци­о­нал­не др­жа­ве
Ал­ба­на­ца, уз по­др­шку Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на.
Енер­гет­ска ди­пло­ма­ти­ја је пре­о­ста­ла мо­гућ­ност Ру­си­је да
очу­ва свој ути­цај на Бал­ка­ну. „Ју­жни ток“, као зна­ча­јан при­
вред­ни по­ду­хват, мо­же да до­при­не­се ге­о­по­ли­тич­ким про­ме­
на­ма у овом про­сто­ру. Од цр­но­мор­ске оба­ле Бу­гар­ске тре­ба­
ло би да по­ђу две гра­не га­со­во­да пре­ко Бал­ка­на у цен­трал­ну
и ју­жну Евро­пу. То да­је мо­гућ­ност и за ши­ре по­ве­зи­ва­ње
срп­ских зе­ма­ља са Ру­си­јом. Онај ко бу­де кон­тро­ли­сао Бал­
кан, мо­ћи ће „не са­мо упра­вља­ти енер­гет­ским то­ко­ви­ма, већ
и од­ре­ђи­ва­ти по­ли­ти­ку зе­ма­ља за­ви­сних од енер­го­ре­с ур­са“49
због ње­го­вог сре­ди­шњег по­ло­жа­ја у Евро­пи. Пре­ко кон­тро­ле
над Бал­ка­ном мо­гу­ће је „не са­мо упра­вља­ти лу­ком За­пад­на
Евро­па – Ара­би­ја – Ин­до­ки­на, већ и ко­ман­до­ва­ти све­том“50
(ис­та­као Б. К.). Гу­би­так ути­ца­ја на Бал­ка­ну био би ко­нач­но
по­ти­ски­ва­ње Ру­си­је из Евро­пе и ли­ша­ва­ње мо­гу­ћих са­ве­зни­
ка у исто­риј­ском ра­т у са За­па­дом. Уз та­кав зна­чај Бал­ка­на,
„из­у­зет­ну уло­гу за ру­ску по­ли­ти­ку у том ре­ги­о­ну игра­ле су и
игра­ју те­ри­то­ри­је на ко­ји­ма жи­ви тра­ди­ци­о­нал­но ру­со­фил­
ски на­род – Ср­би“51. У сми­слу за­шти­те на­ци­о­нал­них ин­те­ре­
са „’Ју­жни ток’ и ши­ра еко­ном­ска са­рад­ња с Ру­си­јом по­ста­је
ско­ро је­ди­на мо­гућ­ност из­ла­за из кри­зе срп­ских те­ри­то­ри­
ја“52. Ру­ска ула­га­ња у при­вре­ду Ср­би­је су 2012. го­ди­не пре­
ма­ши­ла ми­ли­јар­ду до­ла­ра што је ви­ше не­го за прет­ход­них
де­вет го­ди­на. „Лу­ко­ил“ и дру­га ру­ска пред­у­зе­ћа упла­ћу­ју нај­
ве­ће по­ре­ске до­при­но­се у Ср­би­ји. „Ју­жни ток“ је омо­гу­ћио
да се учвр­сти и про­ши­ри ру­ски ути­цај у Ре­пу­бли­ци Срп­ској,
кроз ко­ју ће про­ла­зи­ти јед­на гра­на га­со­во­да. Ши­ри се и ху­ма­
ни­тар­на стра­на са­рад­ње Ру­си­је са зе­мља­ма Бал­ка­на кроз рад
49 Исто, стр. 95
50 Исто, стр. 95
51 Исто, стр. 95
52 Исто, стр. 95

376
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

фон­да „Ру­ски мир“, Фон­да Гор­ча­ко­ва и низ дру­гих ор­га­ни­за­

ци­ја.
Еко­ном­ски про­јек­ти ко­је ну­ди Ру­си­ја су при­ли­ка да се очу­
ва са­мо­стал­ност бал­кан­ских на­ро­да и осо­бе­ност њи­хо­ве кул­
ту­ре, да не по­ста­ну ду­бо­ко за­ле­ђе атлант­ског ка­пи­та­ли­зма.
Успех на том пу­т у тра­жи не са­мо по­ли­тич­ку во­љу већ и сва­
ко­днев­ни ства­ра­лач­ки рад гра­ђан­ског дру­штва, као и по­зна­
ва­ње сло­же­них пу­те­ва са­вре­ме­них при­вред­них и по­ли­тич­ких
бор­би. По­се­бан зна­чај за успе­шан срп­ски ула­зак у Евро­а­зиј­
ски са­вез и евро­а­зиј­ски ге­о­по­ли­тич­ки про­стор има­ју че­ти­ри
пра­во­слав­не зе­мље: Укра­ји­на, Ру­му­ни­ја, Мол­да­ви­ја и Бу­гар­
ска. По­сред­ством њих оства­ру­је се не са­мо коп­не­на ве­за са
Ру­си­јом, већ и при­ступ Цр­ном мо­ру. Раз­вој до­брих од­но­са
са тим др­жа­ва­ма је услов срп­ско-ру­ског по­ве­зи­ва­ња у јед­ну,
евро­а­зиј­ску за­јед­ни­цу на­ро­да.

ГЛО­БАЛ­НА ДЕ­ПРЕ­СИ­ЈА И НО­ВА ИДЕ­О­ЛО­ГИ­ЈА

Че­сто се го­во­ри о кра­ју ка­пи­та­ли­зма (уз оче­ки­ва­ње ка­та­

кли­зми) или о ства­ра­њу „свет­ске вла­де“. Свет­ски фи­нан­сиј­
ски си­стем се ру­ши и би­ће за­ме­њен не­ким дру­гим. Са­вре­ме­на
еко­ном­ска те­о­ри­ја, због сво­је ве­зе с дру­штве­ним упра­вља­
њем, ни­је на­у­ка, већ „слу­жи ин­те­ре­си­ма ове или оне зна­чај­не
гру­пе ути­ца­ја“53. Ли­бе­ра­ли­зам, као еко­ном­ска иде­о­ло­ги­ја, из­
у­зет­но је при­вла­чан за­то што је сред­ство оства­ре­ња ин­те­ре­са
гло­бал­не упра­вљач­ке кла­се. Ма­да се од­ла­же, про­паст гло­бал­
них мо­но­по­ла је не­у­мит­на, што ће ве­ро­ват­но до­ве­сти до гло­
бал­не де­пре­си­је и по­де­ле гло­бал­ног тр­жи­шта на су­пар­нич­ке
ма­кро­ре­ги­о­не. Са гло­бал­ним тр­жи­штем не­ста­ће и гло­бал­ни
би­знис, ко­ји да­нас од­ре­ђу­је раз­вој чо­ве­чан­ства. Де­лат­ност
ве­ли­ких кор­по­ра­ци­ја ће се су­зи­ти на ма­кро­ре­ги­о­не, а оне
ће се из гло­бал­них пре­тво­ри­ти у ре­ги­о­нал­не мо­но­по­ле, ко­ји
пот­па­да­ју под ути­цај од­го­ва­ра­ју­ћих вла­сти.

53 Ми­ха­ил Г. Де­ля­гин, „В жер­но­вах гло­ба­ль­ной де­пре­сии“, Сво­бод­ная Мы­сль,

1 (1637), Мо­сква, 2013, стр. 5. Еко­но­ми­ста, ака­де­мик М. Г. Де­ља­гин је ди­рек­
тор Ин­сти­ту­та за про­бле­ме гло­ба­ли­за­ци­је у Мо­скви. Ово је јед­на прог­но­за
ко­ја упу­ћу­је на ства­ра­ње ма­кро­ре­ги­о­на у ко­ме би тре­ба­ло да се на­ђу и срп­ске
зе­мље.

377
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

По­што је моћ­ни­ји од би­ло ко­је др­жа­ве, гло­бал­ни би­знис

је спо­со­бан да се, de fac­to, а че­сто и de ju­re, осло­бо­ди ње­не
кон­тро­ле. Су­же­ње раз­ме­ра де­лат­но­сти ће до­ве­сти до про­
ме­не од­но­са ме­ђу њи­ма та­ко што ће се об­но­ви­ти мо­гућ­ност
кон­тро­ле би­зни­са од стра­не вла­сти др­жа­ва или ма­кро­ре­ги­о­
на. По­сле­рат­ни би­знис је у свом успо­ну пот­чи­нио се­би САД
по­чет­ком се­дам­де­се­тих го­ди­на, а по­том уни­штио Со­вјет­ски
Са­вез као свог по­след­њег су­пар­ни­ка. По­след­њих пет­на­е­стак
го­ди­на про­па­да­ње гло­бал­не упра­вљач­ке кла­се је ушло у но­во
раз­до­бље услед про­па­да­ња гло­бал­них мо­но­по­ла. И њој са­мој
је по­ста­ло очи­глед­но да по­сто­је­ћа иде­о­ло­ги­ја ви­ше не од­го­
ва­ра, али ће се она очај­нич­ки бо­ри­ти за од­бра­ну сво­јих ин­
те­ре­са. То је по­себ­но опа­сно за зе­мље пе­ри­фе­ри­је ко­је су под
ње­ном упра­вом.
По­де­ла све­та на ма­кро­ре­ги­о­не већ је по­че­ла. Од свих зе­ма­
ља „ве­ли­ке два­де­се­то­ри­це“ је­ди­но Ру­си­ја по­сле 2008. го­ди­не
ни­је по­ја­ча­ла про­тек­ци­о­ни­стич­ку за­шти­т у сво­је при­вре­де. У
об­ри­си­ма на­до­ла­зе­ће гло­бал­не де­пре­си­је свет по сво­јој по­де­
ли на „сфе­ре ути­ца­ја“ и бор­би свих са сви­ма све ви­ше ли­чи
на ме­ђу­рат­ни. Из­гле­да да ће до­ћи до сво­је­вр­сне об­но­ве ста­
рих им­пе­ри­ја, а не на­ци­о­нал­них др­жа­ва пре­сла­бих за бор­бу у
све оштри­јој кон­ку­рен­ци­ји. Ма­кро­ре­ги­о­ни ће се раз­ли­ко­ва­ти
пр­вен­стве­но по ду­би­ни уну­тра­шњег по­ве­зи­ва­ња, а бор­ба ме­
ђу њи­ма ће се во­ди­ти упра­во ту ка­ко би се про­тив­ник оне­
мо­гу­ћио да пре­ви­ше оја­ча. Нај­по­ве­за­ни­ји ре­ги­о­ни ће има­ти
ви­ше уну­тра­шњих ни­воа (на при­мер, као знат­но ужа евро­зо­
на и ши­ра Европ­ска уни­ја). Бор­ба ме­ђу ма­кро­ре­ги­о­ни­ма ће
се во­ди­ти ва­лут­ним ра­то­ви­ма и на дру­ге на­чи­не. При­ти­сак
раз­ви­је­них, по­себ­но За­па­да, на сла­би­је ће се по­ја­ча­ти пре­ко
Свет­ске тр­го­вин­ске ор­га­ни­за­ци­је и слич­них уста­но­ва еко­
ном­ске вла­сти. Де­пре­си­ја ће до­ве­сти до па­да про­из­вод­ње и
су­жа­ва­ња де­мо­крат­ских пра­ва и сло­бо­да чак и у раз­ви­је­ним
зе­мља­ма. Де­ло­ве не­ких ре­ги­о­на ће пре­у­зе­ти дру­ги, а њи­хов
оста­так ће па­сти у ха­ос. Успе­шни ће из кри­зе иза­ћи раз­во­јем
но­вих тех­но­ло­ги­ја, ко­ји са­да ко­че мо­но­по­ли. То ће би­ти по­
че­так но­вог раз­до­бља на­уч­ног и тех­но­ло­шког раз­во­ја чо­ве­
чан­ства. Чи­ни­ће га пре­лаз са ана­ли­тич­ког зна­ња (из­де­ље­ног

378
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

на спе­ци­ја­ли­стич­ка) на син­те­тич­ко зна­ње. На­ста­ја­ће и но­ва

сли­ка све­та по­ве­за­на са ства­ра­њем но­вих тех­но­ло­ги­ја.
По­ло­жај Ру­си­је ће од­ре­ди­ти це­не наф­те, га­са и си­ро­ви­на,
ко­је ће зна­чај­но опа­сти у на­ред­них две до пет го­ди­на због
па­да свет­ске при­вре­де у де­пре­си­ју. По­сто­је­ћи мо­дел еко­но­
ми­је у Ру­си­ји ће ства­ра­ти све ве­ћу уну­тра­шњу на­пе­тост ко­ја
ће ра­зо­ри­ти крх­ку дру­штве­но-по­ли­тич­ку ста­бил­ност. Ру­ска
др­жа­ва пре­тва­ра со­вјет­ско на­сле­ђе у лич­на бо­гат­ства вла­
да­ју­ће „ели­те“, ко­ја она из­но­си у ино­стран­ство и ле­га­ли­зу­је
у за­пад­ним зе­мља­ма. Овај мо­дел је не­у­по­ре­ди­во по­губ­ни­ји
не­го ка­сна со­вјет­ска еко­но­ми­ја. Раз­вој и мо­дер­ни­за­ци­ја су у
ње­му не­мо­гу­ћи. За­то се и при по­вољ­ним вањ­ским усло­ви­ма
успо­ра­ва раст при­вре­де, па услед не­до­стат­ка сред­ста­ва за за­
до­во­ље­ње све ве­ћих апе­ти­та ра­зних „гру­па ути­ца­ја“ до­ла­зи
до бор­бе ме­ђу њи­ма. То ру­ши си­стем у це­ли­ни. Ру­си­ја је ушла
у то ста­ње 2011. го­ди­не, ка­да оштри раст це­на наф­те пр­ви пут
ни­је иза­звао убр­за­ње еко­ном­ског ра­ста, већ је до­шло чак и до
па­да стан­дар­да ве­ћег де­ла дру­штва. Ко­руп­ци­о­на­шки кла­но­ви
по­че­ли су да се бо­ре ме­ђу со­бом за све ма­њи „ко­лач“. Вла­да­
ју­ћа „ели­та“ се већ при­пре­ма за ка­та­стро­фу из­но­ше­њем сво­је
имо­ви­не у бо­га­те зе­мље.
У на­ред­них пет го­ди­на Ру­си­ја ће ве­ро­ват­но са оста­лим све­
том па­сти у ра­зор­ну гло­бал­ну де­пре­си­ју и „ду­бо­ку си­стем­ску
кри­зу“54. Ако се кључ­ни уче­сни­ци свет­ске еко­но­ми­је ипак
одр­же у сра­змер­ној ста­бил­но­сти, Ру­си­ја ће из уну­тра­шњих
раз­ло­га има­ти соп­стве­ну кри­зу. Не­по­сред­ни за­да­ци Ру­си­је у
гло­бал­ној де­пре­си­ји су „фор­ми­ра­ње и раз­вој свог ма­кро­ре­
ги­о­на с мак­си­мал­ним ко­ри­шће­њем ње­го­вих соп­стве­них ре­
сур­са“55. Уни­вер­зал­но пра­ви­ло пре­жи­вља­ва­ња у де­пре­си­ји је
раз­вој на ра­чун уну­тра­шњег тр­жи­шта. То је је­ди­ни на­чин
да се ску­пи сна­га за из­ла­зак на вањ­ска, услед кри­зе на­гло за­
тво­ре­на тр­жи­шта. Ру­си­ја ће тај за­да­так мо­ра­ти да ре­ша­ва у
из­у­зет­но не­по­вољ­ним усло­ви­ма. Она је ра­њи­ва на при­ти­сак
су­пар­ни­ка, али још ви­ше за­то што љу­ди ко­ји Ру­си­јом упра­
вља­ју ви­ше ми­сле о сво­јој имо­ви­ни пре­ба­че­ној у зе­мље ко­је
су јој стра­те­шки су­пар­ни­ци не­го о са­мој Ру­си­ји.
54 Исто, стр. 11
55 Исто, стр. 11

379
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Вла­да­ју­ћа кла­са ће ве­ро­ват­но из­гу­би­ти свој ути­цај на Ру­

си­ју. Ипак, то ће де­ло­ва­ти ра­зор­но због про­ти­вље­ња те кла­
се, али и због оства­ри­ва­ња ње­них ин­те­ре­са су­прот­ста­вље­них
ин­те­ре­си­ма Ру­си­је. Зе­мља и на­род ће се на­ла­зи­ти у знат­но
ло­ши­јем по­ло­жа­ју не­го са­да све док не до­би­ју сво­ју др­жав­
ну власт. По­треб­но је пре­ћи од по­ли­ти­ке пљач­ке на по­ли­
ти­ку раз­во­ја. Ака­де­ми­ји на­у­ка је дат за­да­так да из­ра­ди не-
ли­бе­рал­ни еко­ном­ски про­грам, али то да­је сла­бу на­ду да ће
се пре­ћи са уни­ште­ња зе­мље на њен раз­вој. У исто­риј­ским
пре­ло­ми­ма и нај­сла­би­је де­ло­ва­ње мо­же да се по­ка­же од­лу­
чу­ју­ћим и за­то ни­ко не­ма пра­во да се­ди скр­ште­них ру­ку. У
про­тив­ном, из­гле­ди су мрач­ни. Пред­сто­је­ће смут­но вре­ме
тре­ба­ло би да се спре­чи и што је мо­гу­ће ви­ше скра­ти да се
не би по­но­ви­ла чу­до­ви­шна зла прет­ход­них. Рас­пад свет­ског
тр­жи­шта на ма­кро­ре­ги­о­нал­на ће до­ве­сти до па­да по­тра­жње
и је­ди­ни из­лаз је раз­вој са ослон­цем на вла­сти­те мо­гућ­но­сти.
За раз­ли­ку од мно­гих дру­гих зе­ма­ља, Ру­си­ја се мо­же раз­ви­ја­
ти са­мо­стал­но за­хва­љу­ју­ћи мо­дер­ни­за­ци­ји ин­фра­струк­т у­ре.
По­јеф­ти­ње­ње си­ро­ви­на, до ког ће до­ћи са де­пре­си­јом, тра­
жи пре­лаз са фор­му­ле „енер­гет­ске су­пер­др­жа­ве“ на фор­му­лу
„ин­фра­струк­т ур­не др­жа­ве“. Ула­га­ње у ин­фра­струк­т у­ру је не­
по­вољ­но за по­је­ди­нач­на пред­у­зе­ћа за­то што су ис­пла­ти­ва тек
де­се­ти­на­ма го­ди­на ка­сни­је, али је мо­гу­ће са ста­но­ви­шта це­
лог дру­штва због ра­ста рад­не де­лат­но­сти. То зна­чи да глав­ни
су­бјект при­вред­ног раз­во­ја Ру­си­је у са­да­шње вре­ме мо­же би­
ти са­мо др­жа­ва, ду­жна да слу­жи ин­те­ре­си­ма свог на­ро­да, а не
ту­ђег гло­бал­ног би­зни­са ко­ји ср­ча­но бра­не ли­бе­ра­ли. Да би
мо­дер­ни­за­ци­ју ин­фра­струк­т у­ре раз­ви­ја­ла ру­ска, а не стра­на
пред­у­зе­ћа по­тре­бан је ра­зу­ман про­тек­ци­о­ни­зам.
Рад у том прав­цу ће пре­о­бра­зи­ти Ру­си­ју у нај­кра­ћем ро­ку,
чак и у усло­ви­ма нај­ве­ћих не­во­ља у ко­ји­ма ће се она на­ћи по­
сле па­да све­та у гло­бал­ну де­пре­си­ју. Нео­пх­ од­но је бла­го­вре­
ме­но раз­ра­ди­ти стра­те­ги­ју и при­пре­ми­ти по­ли­тич­ко-упра­
вљач­ки апа­рат, без ко­га ру­ска ци­ви­ли­за­ци­ја мо­же по­то­ну­ти у
ха­ос. Глав­на су­прот­ност на­ред­ног вре­ме­на би­ће из­ме­ђу да­нас
гло­бал­ног, а су­тра круп­ног би­зни­са, ко­ји ће по­ку­ша­ва­ти да
се из ма­кро­ре­ги­о­на вра­ти на гло­бал­не по­ло­жа­је, и дру­шта­ва
ве­за­них за сво­ју зе­мљу и кул­т у­ру. То ће би­ти су­коб из­ме­ђу

380
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

љу­ди ко­ји сма­тра­ју да би др­жа­ва тре­ба­ло да слу­жи гло­бал­

ном би­зни­с у и оних ко­ји ве­ру­ју да би она тре­ба­ло да слу­жи
свом на­ро­ду. Би­ће то су­коб из­ме­ђу ли­бе­ра­ла и свих дру­гих
ко­ји би тре­ба­ло да се об­је­ди­не упр­кос ме­ђу­соб­ним раз­ли­ка­
ма. Гло­бал­ни мо­но­по­ли и њи­хо­ва ли­бе­рал­на по­слу­га од­ба­
цу­ју сва­ко одва­ја­ње од гло­бал­ног тр­жи­шта, а по­себ­но оно
утвр­ђе­но др­жав­ним ин­сти­т у­ти­ма. За ве­ли­ки би­знис све је са­
мо по­лу­про­и­звод за из­вла­че­ње до­би­ти. На­ро­ди­ма пред­сто­ји
бор­ба за свој су­ве­ре­ни­тет про­тив „же­ле­зне пе­те“ гло­бал­них
мо­но­по­ла. За­јед­нич­ки ин­те­ре­си ства­ра­ју осно­ву за ује­ди­ње­ње
нај­ра­зли­чи­ти­јих зе­ма­ља. Уло­гу те ин­те­гра­ци­је мо­же да игра
БРИКС за­то што су у ову ор­га­ни­за­ци­ју ушле зе­мље спо­соб­
не за са­мо­ста­лан раз­вој, ко­је, сто­га, не при­хва­та­ју ли­бе­рал­ну
иде­о­ло­ги­ју гло­бал­ног мо­но­по­ли­зма.

ЗА­КЉУ­ЧАК

При­ти­ску За­па­да за ула­зак срп­ских зе­ма­ља у евро­а­тлант­

ске ин­те­гра­ци­је – НА­ТО и Европ­ску Уни­ју – тре­ба­ло би се
су­прот­ста­ви­ти окре­та­њем Ру­си­ји и Евро­а­зиј­ском Са­ве­зу.
Ус­по­ста­вља­ње ви­зан­тиј­ске, пра­во­слав­не ику­ме­не, као са­мо­
стал­ног су­бјек­та са­вре­ме­не исто­ри­је и сре­ди­шње ци­ви­ли­за­
ци­је све­та је пр­ви и нај­ва­жни­ји за­да­так на ко­ме би тре­ба­ло
да се ра­ди за­јед­но са дру­гим зе­мља­ма ко­је јој при­па­да­ју. Пред
Ру­си­јом је ур­ген­тан тро­стру­ки за­да­так: об­но­ва ње­ног дру­
штва, по­ли­тич­ко ује­ди­ње­ње исто­риј­ске Ру­си­је и об­но­ва је­
дин­ства пост­со­вјет­ског про­сто­ра. Бал­ка­ну, по­стој­би­ни и се­
ди­шту три пра­во­слав­на на­ро­да – Гр­ка, Ср­ба и Бу­га­ра – ме­сто
је у Евро­а­зиј­ском са­ве­зу. Срп­ски на­род тре­ба­ло би да ство­ри
је­дин­стве­ну срп­ску др­жа­ву на сво­јим исто­риј­ским про­сто­ри­
ма. Због ус­по­ста­вља­ња коп­не­не ве­зе Бал­ка­на са да­на­шњом
ма­ти­цом пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је и сло­вен­ског све­та –
„Ру­ским ми­ром“ – по­себ­но су ва­жни до­бри од­но­си из­ме­ђу
Ср­би­је и Ру­му­ни­је. Дру­ги за­да­так је об­но­ва сло­вен­ске све­сти
и за­јед­ни­штва сло­вен­ских на­ро­да. Mo­dus vi­ven­di са му­сли­
ман­ским све­том је оба­ве­зан тре­ћи са­став­ни део евро­а­зиј­ске
ге­о­по­ли­ти­ке ис­точ­но-хри­шћан­ске ци­ви­ли­за­ци­је у це­ли­ни.

381
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Че­твр­ти кључ­ни за­да­так срп­ске евро­а­зиј­ске ге­о­по­ли­ти­ке је

пре­у­сме­ра­ва­ње пре­ма Ис­то­ку, на ти­хо­о­ке­ан­ски ба­сен, ко­ји
по­ста­је при­вред­но и дру­штве­но сре­ди­ште све­та. Из­ра­да ге­
о­по­ли­тич­ке стра­те­ги­је, пла­на о оства­ре­њу по­ста­вље­них ци­
ље­ва под­ра­зу­ме­ва об­је­ди­ња­ва­ње свих ин­те­лек­т у­ал­них сна­га
дру­штва на том за­дат­ку. Гло­бал­на де­пре­си­ја и при­пре­ма за
мо­гу­ћи не­по­сред­ни су­коб ве­ли­ких си­ла и но­ви свет­ски рат,
ко­ји по­ста­је све из­ве­сни­ји, тра­же мо­би­ли­за­ци­ју чи­та­вог дру­
штва на нај­ви­шим ху­ма­ни­стич­ким и па­три­от­ским те­ко­ви­на­
ма срп­ског дру­штва.

Bra­ni­mir Ku­lja­nin
THE SERBS AND FO­UR DI­REC­TI­ONS
OF RUS­SIAN EURO­A­SI­A­NISM

Re­su­me

The Fo­urth World War that the Uni­ted Sta­tes star­ted in or­
der to fi­nally ma­ster the re­gion of Eura­sia (af­ter the col­lap­se
of east-euro­pean so­ci­a­lism and the end of the So­vi­et Union)
is on­go­ing. It be­gan with at­tack on Serbs in 1991, and it is
ra­ging in Syria no­wa­days.
Mo­dern Rus­sian Eura­sian (geo) po­li­tics con­ta­ins three are­as
of par­ti­cu­lar in­te­rest for the Serbs: 1) ci­vi­li­za­tion-Eastern-
Chri­stian or Ort­ho­dox, 2) et­hnic-Sla­vic and 3) Sla­vic-Tur­
kish or Chri­stian-Isla­mic. We must al­so ta­ke on ac­co­unt
fo­urth area- Asia-Pa­ci­fics be­a­ca­u­se the cen­ter of the world
mo­ves from the Atlan­tic to the Pa­ci­fic ba­sin. What is the
re­la­ti­on­ship bet­we­en Ser­bian and Rus­sian ge­o­po­li­tics and
whe­re do they con­ver­ge or per­haps di­ver­ge?
Serbs are now di­vi­ded in se­ve­ral sta­tes, and so are the Rus­si­
ans, this opens qu­e­sti­on of bu­il­ding the com­mon stra­tegy to
over­co­me the si­tu­a­tion in which we find our­sel­ves. The qu­e­
sti­on is two­fold: to de­ter­mi­ne the po­si­tion of our ci­vi­li­za­tion
in the idea of ​​Eura­sian unity and how to ac­hi­e­ve it. The de­fi­
ni­tion of go­als is only the first task. We may en­co­un­ter many
dif ­fi­cul­ti­es in im­ple­men­ting the Eura­sian ge­o­po­li­tics not only
be­ca­u­se of the op­po­si­tion of ot­hers, but al­so be­ca­u­se of the

382
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

ali­en
­ a­tion of po­li­ti­cal eli­tes, and even the pe­o­ple them­sel­ves,
as the re­sult of its own rec­kles­sness and mo­dern war wa­ged
aga­inst them.
The world en­ters in­to a glo­bal de­pres­sion which is li­kely to
lead to the emer­gen­ce of mac­ro-re­gion, a kind of re­sto­ra­tion
of the old em­pi­res. Rus­sia has the ca­pa­city to de­ve­lop in­fra­
struc­tu­re with which it cre­a­tes its mac­ro-re­gion relying on
the hi­sto­ri­cal and cul­tu­ral ti­es with fel­low co­un­tri­es.
Key words: The Fo­urth World War, the Byzan­ti­ne ci­vi­li­za­
tion, Slavs, Mu­slims, po­li­ti­cal ide­o­logy, In­do-Euro­pean ide­
as, ge­o­po­li­ti­cal stra­tegy, glo­bal de­pres­sion.

Бра­ни­мир Ку­ля­нин
СЕР­БЯ И ЧЕ­ТЫ­РЕ НА­ПРА­ВЛЕ­НИЯ
РУС­СКО­ГО ЕВРА­ЗИ­Й­С ТВА

Ре­зю­ме

Идет че­твер­тая ми­ро­вая во­й­на, ко­то­рую ве­дет США

для окон­ча­те­ль­но­го осво­е­ния Евра­зии, по­сле рас­па­да
во­сточ­но­е­вро­пе­й­ско­го со­ци­а­ли­зма и рас­па­да Со­вет­
ско­го Со­ю­за. Во­й­на на­ча­ла­сь с на­па­де­ния на сер­бов в
1991 го­ду., а в на­сто­я­щ­ее вре­мя бу­шу­ет в Си­рии.
Со­вре­мен­ная рус­ская ге­о­по­ли­ти­ка, сре­ди про­че­го, со­
дер­жит три фак­то­ра, ко­то­рые пред­ста­вля­ют осо­
бый ин­те­рес для сер­бов: 1) ци­ви­ли­за­ци­он­ный – во­сточ­
но­хри­сти­ан­ский или пра­во­слав­ный, 2) эт­ни­че­ский
или сла­вян­ский и 3) сла­вя­но-ту­ран­ский, т.е. хри­сти­
ан­ско-ислам­ский. Мы не долж­ны упу­ска­ть из ви­ду че­
твер­тый Ази­ат­ско-Ти­хо­о­ке­ан­ско­го ре­ги­он, как цен­тр
ми­ра пе­ре­ме­щ­а­ет­ся от Ти­хо­го оке­а­на до Атлан­ти­че­
ско­го бас­се­й­на. Ка­ко­ва вза­и­мо­свя­зь ме­жду серб­ской и
рус­ской ге­о­по­ли­ти­ки и где они во­змо­жно схо­дят­ся и
рас­хо­дят­ся?
Сер­бы те­пе­рь раз­де­ле­ны, как и рус­ские, в не­ско­ль­ких
шта­тах и это пра­ви­ль­но ста­вит во­прос о раз­ра­
бот­ке сов­мест­ной стра­те­гии вы­хо­да из си­ту­ац ­ ии, в

383
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ко­то­рой мы вме­сте на­хо­дим­ся. Во­прос дво­я­кий: как

опре­де­ли­ть по­ло­же­ние на­шей ци­ви­ли­за­ции в идее евра­
зи­й­ско­го един­ства и как это­го до­би­ть­ся? Опре­де­ле­
ние це­лей явля­ет­ся то­ль­ко пер­вой за­да­чей. С мно­ги­ми
труд­но­стя­ми мы мо­жем столк­ну­ть­ся в ре­а­ли­за­ции
евра­зи­й­ской ге­о­по­ли­ти­ки не то­ль­ко из-за про­ти­во­де­
й­ствия чу­же­зем­цев, но и от­чу­жде­ния на­шей по­ли­ти­
че­ской эли­ты, и да­же и са­мо­го на­ро­да, в ре­зу­ль­та­те
на­ше­го соб­ствен­но­го без­рас­суд­ства и со­вре­мен­ной во­
й­ны про­тив нас.
Гло­ба­ль­ная де­прес­сия, в ко­то­рой мир на­хо­дит­ся, ско­
рее все­го, при­ве­дет к по­я­вле­нию ма­кро­ре­ги­о­на и сво­е­го
ро­да вос­ста­но­вле­нию ста­рых им­пе­рий. Рос­сия име­ет
по­тен­ци­ал для раз­ви­тия ин­фра­струк­ту­ры, с по­мо­щю
ко­то­рой она мо­жет со­зда­ть свой ма­кро­ре­ги­он, опи­ра­
я­сь на исто­ри­че­ские и ку­ль­тур­ные свя­зи со ее дру­же­
ски­ми стра­на­ми.
Клю­че­вые сло­ва: Четвертaя ми­ро­вая во­й­на, ви­зан­
ти­й­ская ци­ви­ли­за­ция, сла­вя­не, му­су­ль­ма­не, по­ли­ти­
че­ская иде­о­ло­гия, ин­до-евро­пе­й­ская идея, ге­о­по­ли­ти­че­
ская стра­те­гия, гло­ба­ль­ная де­прес­сия

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Ан­дре­ев, Дми­трий А., „Смы­сло­вая ге­о­стра­те­гия“, Раз­ви­тие и еко­

но­ми­ка, 5, Мо­сква, 2013.
Де­ля­гин, Ми­ха­ил Г., „В жер­но­вах гло­ба­ль­ной де­пре­сии“, Сво­бод­ная
Мы­сль, 1 (1637), Мо­сква, 2013.
Зју­га­нов, Ге­на­диј, Ру­ска ге­о­по­ли­ти­ка, Кул­т у­ра, Бе­о­град, 1999.
Зю­га­нов, Ген­на­дий, Гло­ба­ль­ное по­ра­бо­щ­ен­ ие Рос­сии или гло­ба­ли­за­
ция „по-аме­ри­кан­ски“.: ЭКСMО, Mосква, 2011.
Ку­ља­нин, Бра­ни­мир, Ис­точ­но пи­та­ње у ру­ској ми­сли, том 1 и 2,
Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, Ба­ња Лу­ка, 2008.
Ку­ља­нин, Бра­ни­мир, „Иде­о­ло­ги­ја гло­ба­ли­зма и ру­ска иде­ја“, Ру­си­ја
и Бал­кан у са­вре­ме­ном сви­је­ту (Б. Ку­ља­нин, ур.), Удру­же­
ње „Срп­ско-ру­ски мост“, Ба­ња Лу­ка, 2012.

384
Бра­ни­мир Ку­ља­нин СР­БИ И ЧЕ­ТИ­РИ ПРАВ­ЦА РУ­СКОГ ...

Ку­ља­нин, Бра­ни­мир, „Ру­ска иде­ја у пост­мо­дер­ном све­т у“, Го­ди­

шњак, 2/2012, Дру­штво чла­но­ва Ма­ти­це Срп­ске у Ре­пу­
бли­ци Срп­ској, Ба­ња Лу­ка, 2012.
Ла­ман­ский, Вла­ди­мир, Ге­о­по­ли­ти­ка пан­сла­ви­зма, Ин­сти­т ут рус­
ской ци­ви­ли­за­ции, Мо­сква, 2010.
Мла­де­но­вич, Ми­ро­слав, „Во­ен­ная стра­те­гия в ме­жду­на­род­ных от­
но­ше­ни­ях“, Сло­бод­ная мы­сль 3/4 (1632), Мо­сква, 2012.
Обо­лен­ски, Ди­ми­три, Ви­зан­тиј­ски ко­мон­велт, Про­све­та, Бе­о­град,
1996.
Па­на­рин, Алек­сан­др С., Рос­сия в ци­ви­ли­за­ци­он­ном про­цес­се, ме­жду
атлан­ти­змом и евра­зи­й­ством, Ин­сти­т ут фи­ло­со­фии
РАН, Mосква, 1995.
Па­на­рин, Алек­сан­др С., Ис­ку­ше­ние гло­ба­ли­змом, Рус­ский На­ци­о­
на­ль­ный фонд, Мо­сква 2000.
Па­на­рин, Алек­сан­др С., Фи­ло­со­фия ис­то­рии, Гар­да­ри­ки, Мо­сква,
2001.
Па­на­рин, Алек­сан­др С., Гло­ба­ль­ное по­ли­ти­че­ское прог­но­зи­ро­ва­ние
в усло­ви­ях стра­те­ги­че­ской не­ста­би­ль­но­сти. http://www.
pa­tri­o­ti­ca.ru/bo­oks/pa­nar_glob­prog/
Па­на­рин, Алек­сан­др С., На­род без эли­ты, АЛ­ГО­РИТМ, Мо­сква,
2006.
По­но­ма­ре­ва, Еле­на Г., „Бал­ка­ны как зо­на (дез)ин­те­гра­ции“, Раз­ви­
тие и еко­но­ми­ка 5, Мо­сква, 2013.
Рас­тор­гу­ев, Ва­ле­рий Н., Фи­ло­со­фия и ме­то­до­ло­гия по­ли­ти­че­ско­го
пла­ни­ро­ва­ния, Се­дь­мая бу­ква, Тве­рь, 2009.
Сте­пић, Mиломир, Срп­ско пи­та­ње – ге­о­по­ли­тич­ко пи­та­ње, Јан­тар
гру­па, Бе­о­град, 2004.
Тют­чев, Фе­дор И., Пол­ное со­бра­ние со­чи­не­ний и пи­сь­ма в ше­сти
то­мах, Том тре­тий, Пу­бли­ци­сти­че­ские про­из­ве­де­ния,
Из­да­те­ль­ский Цен­тр Клас­си­ка, Мо­сква, 2003.
Фе­до­ров, Ни­ко­лай Ф., Со­бра­ние со­чи­не­ний в че­ты­рех то­мах, том
пер­вый, Из­да­те­ль­ская груп­па „Про­грес“, Мо­сква, 1995.
Ива­шов, Ле­о­нид, „Аме­ри­ка по­ста­је гло­бал­ни бан­дит, за­то од Оба­
ме пра­ви но­вог фи­ре­ра“, http://fak­ti.org/glo­bot­por/quo-va­
dis-or­bi/iva­s ov-ame­r i­ka-po­sta­j e-glo­b al­ni-ban­dit-za­to-od-
oba­me-pra­vi-no­vog-fi­re­ra (9. 9. 2013.)
Атлас Рос­сии, АСТ-Астре­ль, Mосква, 2008.

385
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Na­ti­o­nal Se­cu­rity Stra­tegy of the Uni­ted Sta­tes of Ame­ri­ca, May 2010,

http://www.whi­te­ho­u­se.gov/si­tes/de­fa­ult/fi­les/rss_vi­e­wer/na­
ti­o­nal_se­cu­rity_stra­tegy.pdf
Na­ti­o­nal Mi­li­tary Stra­tegy of the Uni­ted Sta­tes of Ame­ri­ca, 2011, http://
www.jcs.mil/con­tent/fi­l es/2011-02/020811084800_2011_
NMS_-_08_FEB_2011.pdf
Стра­те­гия на­ци­о­на­ль­ной без­о­па­сно­сти Рос­си­й­ской Фе­де­ра­ции до
2020 го­да, 13 мая 2009 го­да, http://news.kre­mlin.ru/ref_no­
tes/424
http://www.b92.net/vi­d eo/vi­d eo.php?nav_ca­t e­g ory=907&nav_
id=748836 (1. 09. 2013.)

386
Душан Пророковић* УДК 327::911.3(497)

ЕВРОАЗИЈСТВО, АТЛАНТИЗАМ И ТЕОРИЈА

„СУКОБА ЦИВИЛИЗАЦИЈА“ НА БАЛКАНУ

Сажетак

Хан­тинг­то­но­ва те­о­ри­ја о „су­ко­бу ци­ви­ли­за­ци­ја“ по­

ста­је ва­жно сред­ство спро­во­ђе­ња атлан­ти­стич­ких
ци­ље­ва. САД, ко­ри­сте­ћи ста­ру спољ­но­по­ли­тич­ку тех­
ни­ку „di­vi­de et im­pe­ra“, усме­ра­ва­ју му­сли­ма­не про­тив
оста­лих окол­них ци­ви­ли­за­ци­ја, чи­ме се де­ста­би­ли­зу­
је и ду­гач­ка гра­ни­ца до­ди­ра ислам­ских и пра­во­слав­них
на­ро­да. Крај­њи циљ атлан­ти­зма је да упра­вља­њем
овом кри­зом ус­по­ста­ви пу­ну кон­тро­лу над евро­а­зиј­
ским Ri­mland-oм и ре­сур­си­ма бо­га­том цен­трал­ном
Ази­јом. Бал­кан, као део Ri­mland-а и зо­на про­жи­ма­ња
три ци­ви­ли­за­ци­је, јед­но је од ге­о­по­ли­тич­ких жа­ри­
шта. Да­ље пе­не­три­ра­ње атлан­ти­стич­ког ути­ца­ја
кроз на­ме­та­ње по­ли­тич­ких ре­ше­ња и дру­штве­них
стан­дар­да во­ди ка об­на­вља­њу ста­рих и на­стан­ку но­
вих не­при­ја­тељ­ста­ва на Бал­ка­ну. На­су­прот то­ме,
ја­ча­ње ути­ца­ја евро­а­зиј­ства мо­же да до­при­не­се ста­
би­ли­за­ци­ји при­ли­ка и по­сте­пе­ном ус­по­ста­вља­њу по­
ве­ре­ња из­ме­ђу пра­во­слав­них и му­сли­ман­ских на­ро­да,
пре све­га кроз осла­ња­ње на тра­ди­ци­о­нал­не вред­но­сти
у ко­ји­ма мо­гу да се тра­же осно­ве за по­че­так раз­го­во­ра
о „са­рад­њи ци­ви­ли­за­ци­ја“.
Кључ­не ре­чи: атлан­ти­зам, евро­а­зиј­ство, су­коб ци­ви­
ли­за­ци­ја, ислам, пра­во­сла­вље, ге­о­стра­те­ги­ја, ге­о­по­ли­
ти­ка, Бал­кан.

*
Центар за стратешке алтернативе, Београд.

387
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

СУКОБ ЦИВИЛИЗАЦИЈА
И „КРВАВЕ ГРАНИЦЕ ИСЛАМА“

И две де­це­ни­је по­сле об­ја­вљи­ва­ња, те­за Се­мју­е­ла Хан­тинг­

то­на (Sa­muel Hun­ting­ton) о бу­ду­ћем „су­ко­бу ци­ви­ли­за­ци­ја“
иза­зи­ва огром­ну па­жњу. Мно­го пре аме­рич­ког те­о­ре­ти­ча­ра
о „све­т у ци­ви­ли­за­ци­ја“ пи­са­ли су Ни­ко­лај Ја­ко­вље­вич Да­ни­
лев­ски (Ни­ко­лай Яко­вле­вич Да­ни­лев­ский) и Ар­нолд Тојн­би
(Ar­nold Toynbee). Пре­ма Да­ни­лев­ском, на све­т у по­сто­ји де­сет
кул­т ур­но-исто­риј­ских ти­по­ва (са­мо­бит­них ци­ви­ли­за­ци­ја):
еги­пат­ска, ки­не­ска, асир­ско-ва­ви­лон­ско-фе­ни­киј­ска, ин­диј­
ска, иран­ска, је­вреј­ска, грч­ка, рим­ска, но­во­се­мит­ска (арап­
ска) и европ­ска (гер­ман­ско-ро­ман­ска). Још две ци­ви­ли­за­ци­је
су за­че­те, али ни­с у ус­пе­ле да за­вр­ше свој раз­вој – мек­си­кан­
ска и пе­ру­ан­ска – а три на­ро­да (кул­т ур­но-исто­риј­ска ти­па)
су сво­јом екс­пан­зи­јом за­у­ста­вља­ли раз­вој: Ху­ни, Мон­го­ли и
Тур­ци. У за­кључ­ку књи­ге „Ру­си­ја и Евро­па“ ру­ски на­уч­ник
на­во­ди ка­ко Ру­си­ја не мо­же да бу­де део европ­ског по­ли­тич­
ког си­сте­ма, већ са­мо про­тив­те­жа гер­ман­ско-ро­ман­ском бло­
ку, што во­ди ка нео­п­ход­но­сти ства­ра­ња све­сло­вен­ског са­ве­
за на осно­ву ци­ви­ли­за­циј­ских слич­но­сти ис­точ­но­е­вроп­ских
на­ро­да1.
Пре­ма Ар­нол­ду Тојн­би­ју, ко­ји је исто­ри­ју пред­ста­вљао као
успон и пад раз­ли­чи­тих ци­ви­ли­за­ци­ја, у свет­ској исто­ри­
ји је по­сто­ја­ла два­де­сет јед­на ци­ви­ли­за­ци­ја: еги­пат­ска, анд­
ска, древ­но­ки­не­ска, ми­ној­ска, су­мер­ска, ма­јан­ска, си­риј­ска,
ха­ра­пан­ска (ци­ви­ли­за­ци­ја до­ли­не Ин­да), хе­тит­ска, је­лин­ска,
за­пад­на, да­ле­ко­и­сточ­на ја­пан­ско-ко­реј­ска, да­ле­ко­и­сточ­на
основ­но-ки­не­ска, пра­во­слав­на ви­зан­тиј­ско-бал­кан­ска, пра­
во­слав­на ис­точ­но­сло­вен­ска, пер­сиј­ска, арап­ска, хин­ду­и­стич­
ка, мек­сич­ка, ју­ка­тан­ска и ва­ви­лон­ска. Он на­во­ди и та­ко­зва­не
за­др­жа­не ци­ви­ли­за­ци­је, ко­је су се ро­ди­ле, али се ни­с у раз­ви­
ле: еским­ску, осман­ску, степ­ско-но­мад­ску и по­ли­не­жан­ску2.
Раз­ли­чи­тост при­сту­па Се­мју­е­ла Хан­тинг­то­на се огле­да у
оп­се­жној ана­ли­зи ис­кљу­чи­во ак­т у­ел­них „жи­вих ци­ви­ли­за­
1 Ни­ко­лај Да­ни­лев­ски, Ру­си­ја и Евро­па. Слу­жбе­ни лист СРЈ, Бе­о­град, 1994,
стр. 104-105, 310-391.
2 О ово­ме ви­ше у: Аrnold Toynbee, A Study of Hi­story. Vol I: In­tro­duc­tion; The Ge­
ne­ses of Ci­vi­li­za­ti­ons. Vo­lu­mes I-IV. Ox­ford Uni­ver­sity Press, New York, 1974.

388
Душан Пророковић ЕВРОАЗИЈСТВО, АТЛАНТИЗАМ И ТЕОРИЈА ...

ци­ја“. Осла­ња­ју­ћи се на рад Ке­ро­ла Ки­гли­ја (Ca­rol Ke­gley), он

ми­ну­ле, дав­но уга­ше­не ци­ви­ли­за­ци­је, по­пут еги­пат­ске, су­
мер­ске или ми­ној­ске, ви­ди као ета­пе у раз­во­ју ко­је су има­ле
сво­ју уло­гу и ути­цај на фор­ми­ра­ње де­вет да­нас по­сто­је­ћих: за­
пад­не, ла­тин­ско­а­ме­рич­ке, африч­ке, ислам­ске, ки­не­ске, хин­ду,
пра­во­слав­не, бу­ди­стич­ке и ја­пан­ске. Ипак, не­што дру­го при­
вла­чи па­жњу у ње­го­вом ра­ду: нај­ве­ћи део је по­све­ћен опи­с у
са­мо јед­не ци­ви­ли­за­ци­је – ислам­ске – и ње­ном од­но­с у пре­ма
дру­гим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма. Због ово­га мо­же да се за­кљу­чи да,
ка­да пи­ше о „су­ко­бу ци­ви­ли­за­ци­ја“, Хан­тинг­тон за­пра­во ми­
сли на су­коб исла­ма са оста­лим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма. Са­гле­дав­ши
ка­ко је од укуп­ног бро­ја ет­но­по­ли­тич­ких су­ко­ба у пе­ри­о­ду
1993-1994. годинa чак три че­твр­ти­не от­па­да­ло на ме­ђу­ци­ви­
ли­за­циј­ски су­ко­бе ислам­ских на­ро­да са на­ро­ди­ма дру­гих ци­
ви­ли­за­ци­ја (15 од 20 су­ко­ба), Хан­тинг­тон уво­ди и по­јам „кр­
ва­ве гра­ни­це исла­ма“3. Уз де­мо­граф­ски раст ста­нов­ни­штва у
ислам­ским зе­мља­ма, као и не­ре­ше­но пи­та­ње раз­гра­ни­че­ња
са оста­лим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма, тзв. Му­сли­ман­ски свет по­ста­је
ге­не­ра­тор мо­гу­ћих су­ко­ба у бу­дућ­но­сти4.
На­рав­но, Хан­тинг­то­ну је по­зна­то да (још увек!?) не мо­же
да се го­во­ри о хо­мо­ге­ном Му­сли­ман­ском све­т у. Ислам­ске зе­
мље се раз­ли­ку­ју. Оне су ме­ђу­соб­но су­прот­ста­вље­не по мно­
гим пи­та­њи­ма, из­ме­ђу оста­лог и по вер­ској хо­ри­зон­та­ли – на
су­ни­те, ши­и­те и све агре­сив­ни­је ва­ха­би­те. Цен­тар ши­ит­ског
исла­ма је не­с ум­њи­во Иран, а ва­ха­бит­ског Са­у­диј­ска Ара­би­
ја. По­сле рас­па­да Ото­ман­ског цар­ства и га­ше­ња ин­сти­т у­ци­је
ка­ли­фа­та, оста­ло је отво­ре­но пи­та­ње где је се­ди­ште су­ни­та.
Да ли је то да­нас Тур­ска, Еги­пат, Па­ки­стан или мо­жда Ин­до­
не­зи­ја!? Ни­је за­не­мар­љи­во ни што уну­тар су­нит­ске гру­пе по­
сто­је че­ти­ри прав­не шко­ле (мез­хе­ба или мад­ха­ба): ха­не­фиј­
ска, хан­бе­лиј­ска, ма­ли­киј­ска и ша­фиј­ска5. (кар­та 1)

3 Се­мју­ел Хан­тинг­тон, Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја. CID, Под­го­ри­ца, 2000, стр. 52-54,

21-50, 282-286.
4 Појам Муслимански свет се често користи у научној литератури и новинским
текстовима, пре свега на енглеском језику (Muslim World). Под њим се, у
ствари, подразумева „исламска цивилизација“.
5 О ово­ме ви­ше у: Mo­ham­mad Sha­rif Khan, Mo­ham­mad An­war Sa­le­em, Mu­slim
Phi­lo­sophy And Phi­lo­sop­hers. As­hish Pu­blis­hing Ho­u­se, New Del­hi, 1994, p. 34.

389
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Карта 1: Подела по исламској верској хоризонтали

Извор: http://www.pewresearch.org
По­ред то­га, по­ли­тич­ке и кул­т ур­не раз­ли­ке из­ме­ђу му­сли­
ман­ских зе­ма­ља и на­ро­да су ве­ли­ке. По­је­ди­на по­ли­тич­ка (и
вој­на) ри­вал­ства има­ју исто­риј­ски ка­рак­тер: тур­ско-пер­сиј­
ско или пер­сиј­ско-арап­ско, на при­мер. Да је ре­ли­ги­ја игра­ла
пре­с уд­ну уло­гу, пи­та­ње ства­ра­ње курд­ске др­жа­ве би би­ло ре­
ше­но, а иде­ја еги­пат­ског пред­сед­ни­ка Џа­ма­ла Аб­де­ла На­се­ра
(Ga­mal Ab­del Nas­ser) о ства­ра­њу је­дин­стве­не арап­ске др­жа­ве
(на те­ри­то­ри­ји на ко­јој се го­во­ри је­дан је­зик), дав­но би би­ла
оства­ре­на6. Кул­т ур­ни обра­сци ме­ђу му­сли­ман­ским на­ро­ди­
ма су та­ко­ђе раз­ли­чи­ти: на му­сли­ма­не ин­диј­ског пот­кон­ти­
нен­та ве­ли­ки ути­цај је имао до­ми­нант­ни хин­ду­из­ ам, док су
суб­са­хар­ски, за­пад­но­а­фрич­ки му­сли­ма­ни за­др­жа­ли ве­ли­ки
број оби­ча­ја из тра­ди­ци­о­нал­ног спи­ри­т у­а­ли­зма и ани­ми­зма.
Што се од­но­са пре­ма исла­му ти­че, ве­ћи­на ислам­ских др­жа­ва
су зва­нич­но се­ку­лар­не. Све­га шест их је про­гла­си­ло ислам за
„иде­о­ло­шку осно­ву“ и ко­ри­сти ше­ри­јат за ба­зу прав­ног си­
сте­ма (Ав­га­ни­стан, Ма­у­ри­та­ни­ја, Са­у­диј­ска Ара­би­ја, Иран,
Па­ки­стан и Је­мен), а у још де­сет је ислам про­гла­шен „др­жав­
ном ре­ли­ги­јом“ (Ал­жир, Еги­пат, Ирак, Ку­вајт, Ли­би­ја, Ма­
ле­зи­ја, Ре­пу­бли­ка Мал­ди­ви, Ма­ро­ко, Со­ма­ли­ја и Ује­ди­ње­ни
арап­ски еми­ра­ти)7. Ка­да се све раз­ли­ке узму у об­зир, мо­же се
6 О ри­вал­стви­ма и су­ко­би­ма из­ме­ђу по­је­ди­них му­сли­ман­ских зе­ма­ља ви­ше у:
Ha­led Fu­am Alam, Glo­bal­ni islam. Slu­žbe­ni gla­snik, Be­o­grad, 2012, str. 17-55.
7 Као „др­жав­на ре­ли­ги­ја“ ислам је још при­знат и у мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ном Ли­
ба­ну, а че­сто се на­во­ди и у Па­ле­стин­ској ауто­но­ми­ји. Ипак, што се Па­ле­

390
Душан Пророковић ЕВРОАЗИЈСТВО, АТЛАНТИЗАМ И ТЕОРИЈА ...

за­кљу­чи­ти ка­ко ислам­ској ци­ви­ли­за­ци­ји јед­на­ко пре­те „уну­

тар­ци­ви­ли­за­циј­ски су­ко­би“, у ис­тој ме­ри, у ко­јој су прет­ња и
мо­гу­ћа су­ко­бља­ва­ња са оста­лим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма.
Че­му он­да по­ми­ња­ње (екс­тер­них!) „кр­ва­вих гра­ни­ца исла­
ма“? Да би се од­го­во­ри­ло на пи­та­ње где све ме­ђу­ци­ви­ли­за­
циј­ски су­ко­би из­ме­ђу Му­сли­ман­ског све­та и оста­лих ци­ви­
ли­за­ци­ја мо­гу из­би­ти, нео­п­ход­но је по­гле­да­ти где се ислам­ска
ци­ви­ли­за­ци­ја про­сти­ре и са ко­јим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма се гра­ни­
чи. Убе­дљи­ву ве­ћи­ну му­сли­ма­ни чи­не у др­жа­ва­ма Бли­ског
ис­то­ка, сред­ње Ази­је и се­вер­не Афри­ке, што пред­ста­вља ком­
пакт­ну ге­о­граф­ску це­ли­ну. (кар­та 2)
Карта 2: Проценат муслиманског становништва у
појединим земљама

Извор: http://www.pewresearch.org
Нај­мно­го­људ­ни­ја му­сли­ман­ска др­жа­ва, острв­ска Ин­до­не­
зи­ја, сме­ште­на је ју­го­и­сточ­но у од­но­с у на ве­ћи­ну Му­сли­ман­
ског све­та и де­ли­мич­но је пе­ри­фе­ри­зо­ва­на, али то уоп­ште не
ума­њу­је њен ге­о­стра­те­шки зна­чај у слу­ча­ју по­тен­ци­јал­ног
су­ко­ба ци­ви­ли­за­ци­ја. Му­сли­ман­ски свет, ко­ри­сте­ћи Хан­
тинг­то­но­ву кла­си­фи­ка­ци­ју, гра­ни­чи се са чак шест пре­о­ста­
лих ци­ви­ли­за­ци­ја: за­пад­ном, африч­ком, ки­не­ском, хин­ду, бу­
стин­ске ауто­но­ми­је ти­че, ово је са­мо де­ли­мич­но тач­но, јер је на па­ле­стин­ској
За­пад­ној оба­ли (West bank) на сна­зи „се­ку­лар­ни ре­жим“, док се о исла­му као
„др­жав­ној ре­ли­ги­ји“ мо­же го­во­ри­ти на дру­гом де­лу те­ри­то­ри­је – у Га­зи. Ви­
ше о то­ме у: Mark Gra­ham, How Islam Cre­a­ted the Mo­dern World. Ama­na Pu­bli­
ca­ti­ons, Bel­tsvil­le/Maryland, 2006.

391
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ди­стич­ком и пра­во­слав­ном8. У пр­вом тре­нут­ку, мо­же да се

учи­ни ка­ко је ово ма­на ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја Му­сли­ман­ског
све­та, јер га су­прот­ста­вља свим оста­лим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма ко­
је га окру­жу­ју. Ме­ђу­тим, са дру­ге стра­не, ова­кав ге­о­граф­ски
по­ло­жај по­зи­ци­о­ни­ра Му­сли­ман­ски свет као не­за­о­би­ла­зног
са­ве­зни­ка атлан­ти­стич­кој ге­о­по­ли­тич­кој кон­цеп­ци­ји и мо­же
да пред­ста­вља ра­зор­но оруж­је у ње­ним ру­ка­ма атлан­ти­зма.
Ве­ро­ват­но се због то­га ис­под Хан­тинг­то­но­вог на­сло­ва о „су­
ко­бу ци­ви­ли­за­ци­ја“ кри­је са­др­жи­на ко­ја го­во­ри о по­тен­ци­
јал­ном су­ко­бу ислам­ске про­тив за­пад­не, африч­ке, ки­не­ске,
хин­ду, бу­ди­стич­ке и пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је.

АТЛАНТИЗАМ И УСМЕРАВАЊЕ
МУСЛИМАНСКОГ ФАКТОРА

Ал­фред Ме­хен (Al­fred Ma­han) у ра­ду „Ути­цај по­мор­ске

си­ле на исто­ри­ју (1660-1783)“ по­и­сто­ве­ћу­је укуп­ну моћ јед­
не др­жа­ве са ње­ном по­мор­ском мо­ћи9. Је­дан од уте­ме­љи­ва­ча
та­ла­со­крат­ске те­ор
­ и­је ну­ди и кон­крет­ну фор­му­лу за из­ра­чу­
на­ва­ње по­мор­ске мо­ћи др­жа­ве: SP=N+MM+NB10. Це­ло­куп­ну
свет­ску исто­ри­ју он об­ја­шња­ва кроз пла­не­тар­ни ду­а­ли­зам
из­ме­ђу та­ла­со­кра­ти­је и те­лу­ро­кра­ти­је, од­но­сно из­ме­ђу по­
мор­ских и коп­не­них си­ла, при че­му је та­ла­со­кра­ти­ја над­ре­
ђе­на те­лу­ро­кра­ти­ји: „мор­ско цар­ство је без сум­ње свет­ско
цар­ство“11. САД, као кључ­на та­ла­со­крат­ска си­ла, по Ма­ха­ну
мо­ра­ју да при­ме­њу­ју „стра­те­ги­ју ана­кон­де“. Ову стра­те­ги­ју
ће на гло­бал­ном ни­воу не­што ка­сни­је уса­вр­ши­ти Ни­ко­лас
Спајк­мен (Ni­co­las Spykman), а пре­ма њој кон­ти­нен­тал­ну ма­с у
тре­ба „гу­ши­ти у пр­сте­но­ви­ма ана­кон­де“, сте­за­ти је на ра­чун
8 Ге­о­граф­ска огра­ни­че­ност и изо­ло­ва­ност ла­тин­ско­ам­ е­рич­ке и острв­ске ја­
пан­ске ци­ви­ли­за­ци­је, узро­ку­ју да гра­ни­че­ња, у пу­ном сми­слу те ре­чи, са
ислам­ским др­жа­ва­ма не­ма.
9 У ори­ги­нал­ном на­зи­ву на ен­гле­ском је­зи­ку: „The in­flu­en­ce of Sea Po­wer in hi­
story (1660-1783)“. Об­ја­вље­на је 1890. го­ди­не и по­том пре­ве­де­на на 32 је­зи­ка.
10 Sea Po­wer = Navy + Mer­chant Ma­ri­ne + Na­val Ba­ses; По­мор­ска моћ др­жа­ве =
рат­на мор­на­ри­ца + тр­го­вач­ка мор­на­ри­ца + по­мор­ске ба­зе).
11 Al­fred T. Ma­han, The Pro­blem of Asia and Its Ef­fects upon In­ter­na­ti­o­nal Po­li­ci­es.
Lit­tle, Brown, and Co, Bo­ston, 1900, pp. 63-65, 25.

392
Душан Пророковић ЕВРОАЗИЈСТВО, АТЛАНТИЗАМ И ТЕОРИЈА ...

при­о­бал­них зо­на из­ве­де­них из ње­не кон­тро­ле и оне­мо­гу­ћа­ва­

ти јој из­лаз на мор­ске про­сто­ре. Ова­кав при­ступ не­при­ја­те­
ља огра­ни­ча­ва, оне­мо­гу­ћа­ва му при­ступ свет­ској еко­но­ми­ји
и ду­го­роч­но изо­лу­је: вој­но, еко­ном­ски и по­ли­тич­ки12. Ге­о­по­
ли­тич­ка кон­цеп­ци­ја атлан­ти­зма та­ко на­ста­је на те­ме­љи­ма ус­
по­ста­вља­ња по­мор­ске мо­ћи САД (за­јед­но са Ве­ли­ком Бри­та­
ни­јом) у ци­љу одр­жа­ва­ња гло­бал­не до­ми­на­ци­је.
Хел­форд Ме­кин­дер, де­фи­ни­са­њем пој­ма Ср­це коп­на (He­
ar­tland), ука­зу­је ко­ја ге­о­граф­ска област је ге­о­по­ли­тич­ки нај­
бит­ни­ја у гло­бал­ним окви­ри­ма. По ње­му, ко вла­да ис­точ­ном
Евро­пом, вла­да Ср­цем коп­на, ко вла­да Ср­цем коп­на вла­да
Свет­ским остр­вом, а ко вла­да Свет­ским остр­вом, вла­да чи­
та­вим све­том. Гра­ни­це Ср­ца све­та су: Ис­точ­но­си­бир­ско мо­
ре и ре­ка Пе­чо­ра на се­ве­ру, a Ка­спиј­ско и Бај­кал­ско је­зе­ро на
ју­гу. „Ср­це кон­ти­нен­та, у сми­слу ре­ги­о­на ко­ји се од­вод­ња­ва
ка Арк­ти­ку или уну­тар Кон­ти­нен­та, об­у ­хва­та нај­ве­ћи део Ве­
ли­ке ни­зи­је и нај­ве­ћи део Иран­ске ви­си­је“, при че­му Ве­ли­ка
ни­зи­ја об­у ­хва­та „за­пад­ни Си­бир, Тур­ке­стан и ба­сен Вол­ге на
европ­ској стра­ни“13. Ову те­зу до­пу­ња­ва Сол Ко­ен (Saul Co­
hen), ко­ји раз­ли­ку­је два глав­на ге­о­стра­те­гиј­ска ре­ги­о­на: по­
мор­ски (са­сто­ји из три ге­о­по­ли­тич­ке обла­сти: а) ан­гло-аме­
рич­ке обла­сти, укљу­чу­ју­ћи и Ка­ри­бе; б) обал­ног про­сто­ра
Ази­је и Оке­а­ни­је; в) ју­жно­а­ме­рич­ке обла­сти.) и коп­не­ни (чи­
не га две ге­о­по­ли­тич­ке обла­сти: а) Ср­це све­та (He­ar­tland) под
пре­те­жном кон­тро­лом Ру­си­је и ис­точ­но­е­вроп­ски по­јас чи­не
пр­ву је­дин­стве­ну ге­о­по­ли­тич­ку кон­ти­нен­тал­ну област; б) ис­
точ­но­а­зиј­ско коп­но)14.
По­сле хлад­но­ра­тов­ске по­бе­де и рас­па­да Со­вјет­ског са­ве­за,
САД по­ста­ју гло­бал­ни ли­дер. Ко­ри­сте­ћи про­цес гло­ба­ли­за­
ци­је као сред­ство, оне по­ку­ша­ва­ју да на­мет­ну соп­стве­на пра­
ви­ла игре у ме­ђу­на­род­ној еко­но­ми­ји и про­мо­ви­шу соп­стве­не
вред­но­сти, што им у по­след­њој де­це­ни­ји 20. ве­ка у ве­ли­кој
12 Ni­co­las J. Spykman, The Ge­o­graphy of the Pe­a­ce. Har­co­urt, Bra­ce and Co, New
York, 1944, pp. 16, 17, 46, 446.
13 Hal­ford Dž. Ma­kin­der, De­mo­krat­ski ide­a­li i stvar­nost. Me­taphysi­ca, Be­o­grad, 2009,
str. 82-83.
14 Sаul Co­hen, Ge­o­graphy and Po­li­tics in a World Di­vi­ded. Ran­dom Ho­u­se, New
York, 1963, pp. 58-62.

393
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ме­ри и успе­ва. Ме­ђу­тим, ка­ко при­ме­ћу­је Збиг­њев Бже­жин­

ски (Zbig­ni­ew Br­ze­zin­ski), као по­сле­ди­ца гло­ба­ли­за­ци­је по­ја­
вљу­је се и гло­бал­но по­ли­тич­ко бу­ђе­ње. „Гло­бал­но по­ли­тич­
ко бу­ђе­ње је исто­риј­ски ан­ти­им­пе­ри­ја­ли­стич­ко, по­ли­тич­ки
ан­ти­за­пад­но и емо­ци­о­нал­но из­ра­зи­то ан­ти­а­ме­рич­ко. У том
про­це­с у, ста­вља­ју се у по­крет сна­ге ко­је бит­но мо­ди­фи­ку­ју и
по­ме­ра­ју гло­бал­ни гра­ви­та­ци­о­ни цен­тар. То, за уз­врат, ме­ња
гло­бал­ну рас­по­де­лу мо­ћи, што има ве­ли­ке им­пли­ка­ци­је по
ка­рак­тер аме­рич­ке уло­ге у све­т у“15. За­то се мо­же оче­ки­ва­ти
да у на­ред­ним де­це­ни­ја­ма аме­рич­ка до­ми­на­ци­ја не­ста­не „ве­
ро­ват­но ка­сни­је не­го што мно­ги же­ле, и ра­ни­је не­го што Аме­
ри­кан­ци ве­ру­ју“16. „Ве­ли­ка стра­те­ги­ја САД“ (US Grand Stra­
tegy) де­фи­ни­са­на у дру­гој по­ло­ви­ни по­след­ње де­це­ни­је 20.
ве­ка де­фи­ни­са­ла је пет ета­па у ге­о­по­ли­тич­ком на­сту­пу САД:
нео­и­зо­ла­ци­о­ни­зам, се­лек­тив­ни ан­га­жман, ли­бе­рал­ни ин­тер­
на­ци­о­на­ли­зам, гло­бал­на до­ми­на­ци­ја и им­пе­ри­ја­ли­зам17. „Све
ове ета­пе мо­гу пред­ста­вља­ти и за­себ­не спољ­но­по­ли­тич­ке
стра­те­ги­је. Mеђутим, њи­хо­вим упо­ре­ђи­ва­њем се мо­же до­ћи
и до за­кључ­ка да су оне гра­ди­циј­ски по­ре­ђа­не. Пут до им­
пе­ри­ја­ли­зма (је­дан свет – јед­на вла­да) во­ди пре­ко гло­бал­не
до­ми­на­ци­је; а опет до гло­бал­не до­ми­на­ци­је се сти­же пре­ко
гло­бал­ног ши­ре­ња вред­но­сти ли­бе­рал­ног ин­тер­на­ци­о­на­
ли­зма. У слу­ча­ју не­у­спе­ха, увек оста­ју две ре­зер­вне оп­ци­је,
се­лек­тив­ни ан­га­жман и нео­и­зо­ла­ци­о­ни­зам, ко­ји су опет ме­
ђу­соб­но по­ве­за­ни (не мо­же би­ти нео­и­зо­ла­ци­о­ни­зма без се­
лек­тив­них ан­га­жма­на)“18.
Да би одр­жа­ле гло­бал­ну до­ми­на­ци­ју и ус­по­ри­ле тран­
сфор­ма­ци­ју по­сто­је­ћег, јед­но­по­лар­ног, ка прет­по­ста­вље­ном,
мул­ти­по­лар­ном свет­ском по­ли­тич­ком си­сте­му, нео­пх­ од­но
је да САД нај­пре одр­же под пот­пу­ном кон­тро­лом по­мор­ски
15 Zbignjev Bžežinski, Druga šansa Amerike. Službeni glasnik: Fakultet bezbednosti,
Beograd, 2009, str. 117.
16 Збиг­њев Бже­жин­ски, Аме­рич­ки из­бор: гло­бал­на до­ми­на­ци­ја или гло­бал­но во­
ђе­ње. CID, Под­го­ри­ца, 2004, стр. 14.
17 Ле­о­нид Са­вин, „Ве­ли­кая стра­те­гия для Евро­а­зи­й­ско­го Со­ю­за“, Ге­о­по­ли­ти­ка,
№ 13, 1/2012, Мо­сква, 2012. До­ступ­но и на: www.ge­o­po­li­ti­ka.ru/Ar­tic­les/1361
18 Ду­шан Про­ро­ко­вић, Ге­о­по­ли­ти­ка Ср­би­је: по­ло­жај и пер­спек­ти­ве на по­чет­ку
21. ве­ка. Слу­жбе­ни гла­сник; Ге­о­по­ли­ти­ка, Бе­о­град, 2012, стр. 431.

394
Душан Пророковић ЕВРОАЗИЈСТВО, АТЛАНТИЗАМ И ТЕОРИЈА ...

ге­о­стра­те­шки ре­ги­он (у гра­ни­ца­ма ко­је је де­фи­ни­сао Ко­

ен), а за­тим и да у ци­љу ус­по­ста­вља­ња кон­тро­ле при­о­ба­ља
де­ста­би­ли­зу­ју обе ге­о­по­ли­тич­ке обла­сти коп­не­ног ге­о­стра­
те­гиј­ског ре­ги­о­на. То под­ра­зу­ме­ва ја­ча­ње вој­ног при­с у­ства и
по­ве­ћа­ва­ње бро­ја по­ли­тич­ких ини­ци­ја­ти­ва та­ла­со­крат­ског
цен­тра мо­ћи у про­сто­ру сред­ње и ис­точ­не Евро­пе, ис­точ­ног
Ме­ди­те­ра­на, Бли­ског Ис­то­ка, сред­ње Ази­је, Ин­диј­ског оке­
а­на, Ма­лај­ског ар­хи­пе­ла­га, Ко­реј­ског по­лу­о­стр­ва и Ја­па­на.
Пре­ве­де­но на је­зик спољ­но­по­ли­тич­ких и без­бед­но­сних стра­
те­ги­ја, ово би зна­чи­ло да је ви­тал­ни ин­те­рес САД на­ред­них
де­це­ни­ја нај­пре ге­о­стра­те­гиј­ско окру­жи­ва­ње, а за­тим и де­
ста­би­ли­за­ци­ја, у пр­вом ре­ду Ру­си­је и Ки­не! У том сми­слу, нај­
ве­ћег мо­гу­ћег са­ве­зни­ка мо­же пред­ста­вља­ти ра­ди­ка­ли­зо­ва­ни
гло­бал­ни ислам­ски по­крет, ко­ји би вр­шио при­ти­сак на Ру­си­ју
са ју­га, а на Ки­ну са за­па­да19.
Још 1989. го­ди­не САД су по­че­ле са спро­во­ђе­њем тзв. про­
гра­ма МННА (што је скра­ће­ни­ца од Ma­jor non-NA­TO ally) ко­
ји се ти­че пот­пи­си­ва­ња би­ла­те­рал­них вој­них спо­ра­зу­ма САД
са парт­нер­ским зе­мља­ма - стра­те­шким парт­не­ри­ма. Нај­пре
су 1989. го­ди­не у овај про­грам укљу­че­ни Аустра­ли­ја, Изра­
ел, Ју­жна Ко­ре­ја, Ја­пан и Еги­пат; а за­тим су ре­дом у стра­те­
шка парт­нер­ства са САД ула­зи­ли: Јор­дан (1996), Но­ви Зе­
ланд (1997), Ар­ген­ти­на (1998), Ба­хре­ин (2002), Фи­ли­пи­ни и
Тај­ланд (2003), Ку­вајт, Ма­ро­ко и Па­ки­стан (2004), те на кра­ју
Ав­га­ни­стан (2012). Од пет­на­ест др­жа­ва са ко­ји­ма су до 2012.
го­ди­не САД ус­по­ста­ви­ле стра­те­шко парт­нер­ство чак се­дам
је му­сли­ман­ских зе­ма­ља, а од до­ла­ска на ме­сто пред­сед­ни­ка
САД Џор­џа Бу­ша мла­ђег 2002. го­ди­не, при­мет­но је кон­цен­
три­са­ње аме­рич­ке па­жње баш на зе­мље из Му­сли­ман­ског
све­та (од се­дам но­во­при­мље­них др­жа­ва од 2002. го­ди­не чак
пет је му­сли­ман­ских). (кар­та 3)

19 У том кон­тек­сту, по­себ­на па­жња тре­ба­ло би да се обра­ти на по­ја­ву се­па­ра­ти­

стич­ких по­кре­та по­след­њих де­це­ни­ја у Че­че­ни­ји и Да­ге­ста­ну (Ру­си­ја), од­но­
сно Син­кјан­гу (Ки­на). У њи­хо­вом по­ли­тич­ком на­сту­пу је при­мет­но пре­те­ра­
но осла­ња­ње на ислам­ске вред­но­сти и за­го­ва­ра­ње ше­ри­ја­та.

395
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Карта 3: Стратешки партнери САД мимо НАТО-чланица

По­ред про­гра­ма МННА, тре­ба под­ву­ћи и да је Тур­ска чла­

ни­ца НА­ТО још од 1952. го­ди­не, а да од сре­ди­не се­дам­де­се­тих
го­ди­на 20. ве­ка и тзв. Пр­вог нафт­ног шо­ка, САД и Са­у­диј­
ска Ара­би­ја ус­по­ста­вља­ју бли­ску и ср­дач­ну са­рад­њу у обла­
сти енер­гет­ске по­ли­ти­ке и вој­них од­но­са. Пе­чат ду­го­роч­ном
аме­рич­ко-са­у­диј­ском парт­нер­ству да­је од­лу­ка кра­ља Фах­да
(Fahd bin Ab­du­la­ziz Al Saud) да то­ком Пр­вог за­лив­ског ра­та
1991. го­ди­не до­зво­ли ста­ци­о­ни­ра­ње аме­рич­ких вој­них сна­га
на те­ри­то­ри­ји Са­у­диј­ске Ара­би­је20. Ка­сни­је ће слич­ним при­
сту­пом САД про­ши­ри­ти са­рад­њу и на УАЕ, Ка­тар и Оман21.
Са јед­не стра­не, очи­глед­на је на­ме­ра да се у атлан­ти­стич­ку
ор­би­т у при­ву­ку су­нит­ске и ва­ха­бит­ске му­сли­ман­ске зе­мље са
ма­ри­тим­ним по­ло­жа­јем, ко­је су од ве­ли­ког ге­о­стра­те­гиј­ског
20 Abir Mor­dec­hai, The Suc­ce­sion od Sa­u­di King Ab­dal­lah, the Oil Mar­ket and Re­gi­o­
nal Po­li­tics. U: Je­ru­sa­lem Cen­ter for Pu­blic Af­fa­irs, Vol. 5, No. 2, Je­ru­sa­lem, 2005.
До­ступ­но на: http://jcpa.org/ar­tic­le/the-suc­ces­sion-of-sa­u­di-king-ab­dal­lah-the-
oil-mar­ket-and-re­gi­o­nal-po­li­tics
21 Нај­ве­ћи број аме­рич­ких вој­них бро­до­ва ми­мо лу­ка у САД укот­вљен је у
лу­ка­ма УАЕ, а 2009. го­ди­не је парт­нер­ство из­ме­ђу две зе­мље по­твр­ђе­но и
пот­пи­си­ва­њем стра­те­шког спо­ра­зу­ма о ши­ре­њу ну­кле­ар­них тех­но­ло­ги­ја у
мир­но­доп­ске свр­хе (о ово­ме ви­ше на ин­тер­нет стра­ни­ци: http://fo­re­ig­naf­fa­
irs.ho­u­se.gov/?id=631). САД ко­ри­сте ка­тар­ску ва­зду­хо­плов­ну вој­ну ба­зу Ал
Удејд за сво­је по­тре­бе (о ово­ме ви­ше на ин­тер­нет стра­ни­ци: http://mi­li­taryba­
ses.com/over­se­as/qa­tar/al-udeid), а са­рад­ња са Ома­ном је по­твр­ђе­на скла­па­
њем Спо­ра­зу­ма о сло­бод­ној тр­го­ви­ни 2006. го­ди­не.

396
Душан Пророковић ЕВРОАЗИЈСТВО, АТЛАНТИЗАМ И ТЕОРИЈА ...

зна­ча­ја за САД (арап­ске зе­мље омо­гу­ћа­ва­ју кон­тро­лу Пер­

сиј­ског за­ли­ва, Тур­ска ис­точ­ног Ме­ди­те­ра­на и Цр­ног мо­ра,
Еги­пат Су­ец­ког ка­на­ла, а Ма­ро­ко Ги­брал­тар­ског мо­ре­у­за и
ју­го­и­сточ­ног Атлан­ти­ка). Са дру­ге стра­не, при­мет­но је и да
де­ста­би­ли­за­ци­јом при­о­бал­ног по­ја­са, што је мо­гу­ће ду­бље
ка „сред­њо­а­зиј­ској уну­тра­шњо­сти“, ра­то­ви­ма у Ира­ку, Ав­га­
ни­ста­ну, Ли­ба­ну и Си­ри­ји, те стал­ним при­ти­сци­ма на Иран,
по­ку­ша­ва да се отво­ри евро­а­зиј­ски „ме­ки тр­бух“, ко­ји се на­
ла­зи на ју­жној гра­ни­ци те­ри­то­ри­је ко­ју Ме­кин­дер озна­ча­ва
као Ср­це коп­на. Аме­рич­ки ин­тер­вен­ци­о­ни­зам је узро­ко­вао
ства­ра­ње осе­ћа­ја „оча­ја и по­ни­же­ња“ у Му­сли­ман­ском све­
ту22. Ти­ме је (на­мер­но!) отво­рио про­цес „све­му­сли­ман­ског
бу­ђе­ња“. У по­ме­ну­том „по­ја­с у де­ста­би­ли­за­ци­је“ до­ла­зи до
ра­ди­ка­ли­за­ци­је ислам­ског фак­то­ра што у бу­дућ­но­сти мо­же
би­ти од ко­ри­сти атлан­ти­зму. По­треб­но је са­мо да се ра­ди­
кал­ни исла­ми­сти ге­о­граф­ски изо­лу­ју, а за­тим усме­ре пре­ма
но­вим, ге­о­граф­ски нај­бли­жим не­при­ја­те­љи­ма: пред­став­ни­
ци­ма дру­гих ци­ви­ли­за­ци­ја. Ти­ме би у евро­а­зиј­ском „по­ја­с у
де­ста­би­ли­за­ци­је“, а уз по­др­шку му­сли­ман­ских зе­ма­ља ко­је су
у парт­нер­ству са САД, до­шло до ве­ли­ког су­ко­ба ра­ди­кал­ног
исла­ма, са јед­не стра­не, и три пре­о­ста­ле ци­ви­ли­за­ци­је ко­је
се та­мо сре­ћу (пра­во­слав­не, бу­ди­стич­ке и ки­не­ске), са дру­ге
стра­не.
Усме­ра­ва­ње му­сли­ман­ских др­жа­ва и на­ро­да на су­сед­не ци­
ви­ли­за­ци­је мо­же да до­не­се и низ дру­гих по­год­но­сти атлан­ти­
зму. Ти­ме се: кон­тро­ли­шу зна­чај­ни при­род­ни ре­с ур­си у по­
ме­ну­тим обла­сти­ма, пре све­га енер­гет­ски; вр­ши при­ти­сак на
Ин­ди­ју и ЕУ, ко­је су под ди­рект­ним при­ти­ском Му­сли­ман­ског
све­та и има­ју број­ну му­сли­ман­ску ма­њи­ну, да те­сно са­ра­ђу­ју
са САД по мно­гим пи­та­њи­ма, ина­че им пре­ти уну­тра­шња де­
ста­би­ли­за­ци­ја; до­дат­но учвр­шћу­је по­зи­ци­ја САД у Оке­а­ни­ји;
омо­гу­ћа­ва ду­го­роч­ни на­ста­вак „аси­ме­трич­ног“ стра­те­шког
парт­нер­ства САД са Ја­па­ном... Услед све­га, про­ду­жа­ва се и
по­сто­ја­ње вој­ног са­ве­за НА­ТО, што за САД има ве­ли­ки вој­ни
и еко­ном­ски зна­чај.
Ва­жно је ис­та­ћи да би од­ред­ни­ца о „кр­ва­вим гра­ни­ца­ма
исла­ма“ мо­гла пре све­га да се од­но­си на ус­по­ста­вља­ње „кр­
22 О ово­ме ви­ше у: Аmin Ma­luf, Po­re­me­će­nost sve­ta, La­gu­na, Be­o­grad, 2009.

397
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ва­ве гра­ни­це из­ме­ђу ислам­ске и пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је“.

Те­шко је оче­ки­ва­ти да би се та­кав, ци­ви­ли­за­циј­ски су­коб,
од­и­грао са­мо у про­сто­ру ју­жне гра­ни­це Ср­ца коп­на, од ка­
спиј­ско-кав­ка­ског ре­ги­о­на на за­па­ду до Бај­кал­ског је­зе­ра на
ис­то­ку. Ве­ро­ват­ни­је је да би се про­ши­рио и на све оста­ле ре­
ги­о­не у ко­ји­ма до­ла­зи до су­сре­та­ња на­ро­да, пред­став­ни­ка две
су­прот­ста­вље­не ци­ви­ли­за­ци­је.

БАЛ­КАН И „СУ­КОБ ЦИ­ВИ­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА“

Про­стор ко­ји је Ме­кин­дер опи­си­вао као Уну­тра­шњи по­

лу­ме­сец (In­ner cre­scent), ко­ји окру­жу­је ге­о­стра­те­гиј­ски нај­
ва­жни­је Ср­це коп­на, а ко­ји Ко­ен на­зи­ва ва­жном коп­не­ном
ге­о­по­ли­тич­ком об­ла­шћу, Спајк­мен је озна­чио као Oбодни
про­стор: Ri­mland! Ri­mland окру­жу­је Евро­а­зи­ју, ме­сто је су­да­
ра ин­те­ре­са атлан­ти­зма и ге­о­стра­те­гиј­ских ци­ље­ва оста­лих
др­жа­ва (или са­ве­за др­жа­ва), па за Спајк­ме­на има и кључ­ну
ге­о­по­ли­тич­ку вред­ност као це­ли­на23. Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во
је не­из­о­ста­ван део Ri­mland-а, па сто­га и ва­жна те­ри­то­ри­ја
у ге­о­стра­те­гиј­ским пла­но­ви­ма атлан­ти­стич­ких цен­та­ра мо­
ћи. Атлан­ти­зам ће по­ку­ша­ва­ти да по сва­ку це­ну ду­го­роч­но
одр­жи ути­цај на Бал­ка­ну. Ме­ђу­тим, као кон­такт­на зо­на чак
три ци­ви­ли­за­ци­је, Бал­кан пред­ста­вља „тру­сно“ ге­о­по­ли­тич­
ко под­руч­је, а мо­гућ­ност ства­ра­ња „кр­ва­ве гра­ни­це из­ме­ђу
ислам­ске и пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је“ мо­же га учи­ни­ти и
про­сто­ром ве­ли­ког и ис­цр­пљу­ју­ћег ци­ви­ли­за­циј­ског су­ко­
ба24.
Одр­жа­ва­ње Бал­ка­на под атлан­ти­стич­ким ути­ца­јем не мо­
же дру­га­чи­је да се спро­во­ди не­го чи­ње­њем стал­них усту­па­ка
му­сли­ман­ском фак­то­ру. Овај „из­ла­зак у су­срет“ му­сли­ман­
ским ин­те­ре­си­ма ишао би из два прав­ца:

23 Ni­co­las J. Spykman, The Ge­o­graphy of the Pe­a­ce, Har­co­urt, Bra­ce and Co, New
York, 1944, p. 17.
24 Би­ло да се ко­ри­сте кла­си­фи­ка­ци­је Да­ни­лев­ског, Тојн­би­ја или Хан­тинг­то­на,
Бал­кан­ског по­лу­о­стр­во пред­ста­вља ме­сто „су­сре­та ци­ви­ли­за­ци­ја“. Пре­ма
Да­ни­лев­ском, Бал­кан је про­стор у ко­ме се су­сре­ћу но­во­се­мит­ска, европ­ска и
пра­во­слав­на; пре­ма Тојн­би­ју то су: за­пад­на, осман­ска и пра­во­слав­на ви­зан­
тиј­ско-бал­кан­ска; за Хан­тинг­то­на то су: за­пад­на, пра­во­слав­на и ислам­ска.

398
Душан Пророковић ЕВРОАЗИЈСТВО, АТЛАНТИЗАМ И ТЕОРИЈА ...

• Пр­ви пра­вац је те­мељ­но по­др­жа­ва­ње ин­те­ре­са бал­кан­

ских му­сли­ма­на од стра­не атлан­ти­зма; у том кон­тек­сту
мо­же да се са­гле­да за­пад­на по­др­шка одр­жа­ва­њу је­дин­
стве­не БиХ, ства­ра­њу тзв. Ре­пу­бли­ке Ко­со­во, кон­стант­
ном ја­ча­њу по­ли­тич­ке по­зи­ци­је ма­ке­дон­ских Ал­ба­на­ца
и му­сли­ма­на-Бо­шња­ка у Ра­шкој обла­сти, по­сте­пе­ном
отва­ра­њу „по­мач­ког пи­та­ња“ у Бу­гар­ској;
• Дру­ги пра­вац је по­др­шка атлан­ти­зма да­љој пе­не­тра­ци­
ји ути­ца­ја парт­нер­ских зе­ма­ља из Му­сли­ман­ског све­та,
пре све­га Тур­ске и Са­у­диј­ске Ара­би­је25.
И по­ред ула­ска у ЕУ де­ла бал­кан­ских зе­ма­ља (и ис­ка­за­ној
те­жњи дру­гог де­ла бал­кан­ских зе­ма­ља да по­ста­ну чла­ни­це
ЕУ), овај ре­ги­он је остао кон­ти­нен­тал­на ге­о­е­ко­ном­ска пе­ри­
фе­ри­ја, а за­о­ста­так (еко­ном­ски и тех­но­ло­шки), за раз­ви­је­
ним европ­ским др­жа­ва­ма се у ме­ђу­вре­ме­ну са­мо по­ве­ћао26.
Мно­го оче­ки­ва­ни ефек­ти од при­дру­жи­ва­ња ЕУ су из­о­ста­ли,
па се отва­ра и пи­та­ње да ли је уоп­ште у ин­те­ре­с у за­пад­но­е­
вроп­ских зе­ма­ља да ути­чу на ди­на­мич­ни­ји раз­вој бал­кан­ских
др­жа­ва? И ако је­сте, ка­ко то мо­гу учи­ни­ти у на­ред­ним де­це­
ни­ја­ма? Ве­ли­ка еко­ном­ска кри­за је иза­зва­ла и ве­ли­ке уну­тра­
шње по­тре­се у за­пад­но­е­вроп­ским, раз­ви­је­ним еко­но­ми­ја­ма,
и те­шко је оче­ки­ва­ти да ће се због то­га ови еко­ном­ско-по­
ли­тич­ки цен­три по­за­ба­ви­ти нео­др­жи­во­шћу бал­кан­ског еко­
ном­ског си­сте­ма. Узи­ма­ју­ћи све на­ве­де­но у об­зир, мо­же да
се оче­ку­је и да Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во од стра­не атлан­ти­зма
јед­но­став­но бу­де „пре­пу­ште­но“ ге­о­по­ли­тич­ком ши­ре­њу ути­
ца­ја му­сли­ман­ских др­жа­ва, пре све­га Тур­ске, али и по­је­ди­них
за­лив­ских, арап­ских др­жа­ва. До­не­кле, Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во
25 Још од по­чет­ка гра­ђан­ског ра­та у БиХ при­ме­тан је низ ак­тив­но­сти Тур­ске и
Са­у­диј­ске Ара­би­је у ци­љу ја­ча­ња њи­хо­вог при­с у­ства на Бал­ка­ну. Ипак, де­
ли­мич­но су њи­хо­ви ин­те­ре­си би­ли су­ко­бље­ни. Са­у­диј­ски ути­цај се ши­рио
пре­ко ва­ха­бит­ског исла­ма, на шта Тур­ска ни­је бла­го­на­кло­но гле­да­ла. Тур­ска
је по­себ­но би­ла ак­тив­на у Ал­ба­ни­ји и на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, где је, по­сле
јед­но­стра­но про­гла­ше­не не­за­ви­сно­сти ко­сов­ских Ал­ба­на­ца, и по­ред про­ти­
вље­ња ве­ли­ког бро­ја чла­ни­ца НА­ТО, пру­жа­ла сва­ку вр­сту по­мо­ћи про­јек­т у
ства­ра­ња вој­них сна­га тзв. Ре­пу­бли­ке Ко­со­во. Од 2012. го­ди­не при­мет­но је и
ин­тен­зив­но ус­по­ста­вља­ње еко­ном­ске са­рад­ње бал­кан­ских др­жа­ва, пре све­га
Ср­би­је, Цр­не Го­ре и Ма­ке­до­ни­је са УАЕ, што се од­ви­ја уз не­скри­ве­но по­сре­
до­ва­ње САД.
26 Ви­ше о то­ме ви­де­ти у: Ha­nes Hof­ba­ue­ r, Pro­ši­re­nje EU na is­tok: Od Drang nah
Osten do pe­ri­fe­ri­je EU in­te­gra­ci­je. Fi­lip Vi­šnjić, Be­o­grad, 2004, str. 109-272.

399
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

би пред­ста­вља­ло и „стра­те­шку ком­пен­за­ци­ју“ ислам­ској ци­

ви­ли­за­ци­ји, ме­сто где ће се „бри­са­ти“ осе­ћај „оча­ја и по­ни­
же­ња“ Му­сли­ман­ског све­та. Про­стор ње­го­вог но­вог успе­ха и
по­врат­ка на ста­зе ста­ре (осва­јач­ке) сла­ве.
На­рав­но, ова­кав сце­на­рио би те­шко мо­гао да се ре­а­ли­зу­је
мир­ним пу­тем, а ве­ро­ват­но је да до кра­ја уоп­ште и не би мо­
гао да бу­де спро­ве­ден. За­пад­но­е­вроп­ске др­жа­ве, за раз­ли­ку
од ге­о­граф­ски уда­ље­них САД, за­зи­ру од мо­гућ­но­сти ја­ча­ња
му­сли­ман­ског при­с у­ства на Бал­ка­ну. Због то­га би мо­гу­ћи ци­
ви­ли­за­циј­ски пра­во­слав­но-ислам­ски су­коб нај­ве­ро­ват­ни­је
по­слу­жио за ис­цр­пљи­ва­ње обе стра­не, а све у ин­те­ре­с у очу­ва­
ња за­пад­не кон­тро­ле над Бал­кан­ским по­лу­о­стр­вом. Ти­ме би
се (ко­нач­но!) ство­рио и од­ли­чан ам­би­јент за „уз­ди­за­ње но­вог
бал­кан­ског чо­ве­ка“ на пе­пе­лу рас­т у­ре­них, тра­ди­ци­о­нал­них
дру­шта­ва. Ис­цр­пљу­ју­ћим су­ко­бом ис­ти­ску­ју се и ком­про­
ми­т у­ју уче­ња тра­ди­ци­о­нал­них ре­ли­ги­ја, па се та­ко отва­ра
ши­рок про­стор за но­ве се­ку­лар­не „ре­ли­гиј­ске“ по­кре­те ко­
ји би по­пу­ни­ли на­ста­лу пра­зни­ну: New Age и Ci­vic Re­li­gion.
Ти­ме се по­спе­шу­је кон­цепт та­ко­зва­ног „пре­та­па­ња“ на­ци­ја
и ра­са (mel­ting pot) и ства­ра­ња је­дин­стве­не кул­т у­ре! Ли­бе­
рал­но дру­штво, за­сно­ва­но на прин­ци­пи­ма ли­бе­рал­не еко­но­
ми­је „зах­те­ва но­ви тип цен­трал­не кул­т у­ре, исто као и но­ви
тип цен­трал­не др­жа­ве“27. То је не­из­о­став­ни са­др­жај атлан­
ти­зма. Бес­по­го­вор­но уче­шће у атлан­ти­стич­ким про­јек­ти­ма,
не­кри­тич­ко усва­ја­ње ни­за ре­ше­ња (по­ли­тич­ких, еко­ном­
ских, ин­сти­т у­ци­о­нал­них) про­јек­то­ва­них у за­пад­ним (атлан­
ти­стич­ким) струк­т у­ра­ма и јед­но­стра­но при­хва­та­ње кул­т ур­
них обра­за­ца и вред­но­сти ли­бе­рал­ног пост­мо­дер­ни­стич­ког
не­хри­шћан­ског дру­штва, ис­по­ста­ви­ће се, мо­же до­при­не­ти
„укла­па­њу“ бал­кан­ских др­жа­ва у про­јек­то­ва­ни оквир „су­ко­
ба ци­ви­ли­за­ци­ја“.
Шта мо­же да пред­ста­вља ал­тер­на­ти­ву мо­гу­ћем не­по­вољ­
ном раз­во­ју си­т у­а­ци­је? Ал­тер­на­ти­ву тре­ба тра­жи­ти у про­ме­
ни „ге­о­по­ли­тич­ке па­ра­диг­ме“! У том кон­тек­сту, из­вла­че­ње из
чвр­стог „атлан­ти­стич­ког за­гр­ља­ја“ пред­ста­вља пр­ви ко­рак,
27 John Rex, “Se­cu­lar Sub­sti­tu­tes for Re­li­gion in the Mo­dern World”, По­ли­ти­ко­ло­
ги­ја ре­ли­ги­је, Цен­тар за про­у­ча­ва­ње ре­ли­ги­је и вер­ску то­ле­ран­ци­ју, Бе­о­град,
2007, стр. 4-5.

400
Душан Пророковић ЕВРОАЗИЈСТВО, АТЛАНТИЗАМ И ТЕОРИЈА ...

con­di­tio si­ne qua non за бал­кан­ске пра­во­слав­це и му­сли­ма­не,

ка­ко би се из­бе­гао штет­ни и ис­цр­пљу­ју­ћи су­коб ши­ро­ких
раз­ме­ра у бу­дућ­но­сти. По­тра­га за ре­ше­њи­ма у са­вре­ме­ној
евро­а­зиј­ској иде­ји (ге­о­по­ли­тич­кој па­ра­диг­ми) на­ме­ће се са­ма
по се­би. Са­вре­ме­на евро­а­зиј­ска иде­ја се те­ме­љи на су­прот­
ста­вља­њу ор­га­ни­ци­стич­ког, хо­ли­стич­ког, при­ла­за и дру­штву
и исто­ри­ји, и при­ла­за ме­ха­ни­ци­стич­ког, ато­ми­зо­ва­ног, ин­
ди­ви­ду­а­ли­стич­ког, уго­вор­ног. Ор­га­ни­ци­зам (хо­ли­зам) ви­ди
исто­риј­ске на­ро­де, др­жа­ве и дру­штва као ор­ган­ске су­шти­не,
као це­ло­ви­та при­род­на би­ћа ра­ђа­на за­јед­нич­ки из ду­ха и тла,
из ор­ган­ског спо­ја су­бјек­тив­них и објек­тив­них аспе­ка­та...
Ато­ми­зо­ва­ни при­лаз, на­с у­прот то­ме, све со­ци­јал­но-исто­риј­
ске тво­ре­ви­не-ет­но­се, др­жа­ве кла­се итд. сма­тра за по­сле­ди­це
про­из­вољ­ног об­је­ди­ња­ва­ња у гру­пе по­је­ди­нач­них ато­ми­зо­ва­
них лич­но­сти, ин­ди­ви­дуа ко­је та­кво об­је­ди­ња­ва­ње утвр­ђу­ју у
ра­зно­вр­сним об­ли­ци­ма уго­во­ра, до­го­во­ра“28.
По­зајм­љу­ју­ћи по­јам Gros­sra­um од не­мач­ких те­о­ре­ти­ча­ра,
Алек­сан­дар Ду­гин под­вла­чи ка­ко евро­а­зиј­ски кон­цепт ну­ди
су­ве­ре­ним др­жа­ва­ма да уђу у „ве­ли­ке про­сто­ре“ фор­ми­ра­
не на осно­ву исто­риј­ског, ци­ви­ли­за­циј­ског и стра­те­гиј­ског
ста­но­ви­шта. У та­квим над­др­жав­ним це­ли­на­ма на­ро­ди­ма ће
би­ти га­ран­то­ва­но очу­ва­ње на­ци­о­нал­них иден­ти­те­та кроз
си­стем мно­го­стру­ких ауто­но­ми­ја, па ће они, осла­ња­ју­ћи се
на тра­ди­ци­о­нал­не вред­но­сти, на­ста­ви­ти свој на­ро­до­твор­ни
про­цес. Уко­ли­ко је ова па­ра­диг­ма со­лид­на осно­ва за ус­по­ста­
вља­ње „са­рад­ње ци­ви­ли­за­ци­ја“ на пост­со­вјет­ском про­сто­ру
и до­при­но­си из­град­њи по­ве­ре­ња из­ме­ђу ру­ског-сло­вен­ско-
пра­во­слав­ног бло­ка, са ту­ран­ским на­ро­ди­ма (ту­ран­ско-та­
тар­ским и урал­ско-ал­тај­ским), он­да мо­же до­при­не­ти и ства­
ра­њу „бал­кан­ског под­руч­ја“ то­ле­ран­ци­је и су­жи­во­та29.

28 Алек­сан­дар Ду­гин, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке, књ. 2, Еко­прес, Зре­ња­нин, 2004, стр.

90.
29 По­ме­ну­ти опис пој­ма „Ту­ран“ као под­руч­ја ко­је на­се­ља­ва­ју ту­ран­ско-та­тар­
ски и урал­ско-ал­тај­ски на­ро­ди дао је ру­ски те­о­ре­ти­чар Пе­тар Са­виц­ки у ра­
ду: Pe­tr N. Sa­vic­kij, Še­sti­na svĕ­ta. Ru­sko ja­ko ze­mĕ­pisný a hi­sto­rický ce­lek. Me­lan­
trich, Pra­ha 1933, str. 147-148.

401
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ЗА­КЉУ­ЧАК

Слич­но Ру­си­ји, и на Бал­ка­ну је на­ро­до­твор­ни про­цес по­

је­ди­них на­ро­да пред­ста­вљао стр­пљи­во и ви­ше­ве­ков­но спа­ја­
ње са дру­ги­ма – ту ни­је би­ло (ни­ти је мо­гло би­ти) ни­ка­квог
„пре­та­па­ња“. Вре­мен­ски ду­го спа­ја­ње до­не­ло је ства­ра­ње ни­
за за­јед­нич­ких ка­рак­те­ри­сти­ка кул­т ур­но-вред­но­сног обра­
сца раз­ли­чи­тих на­ро­да ко­ји на­се­ља­ва­ју По­лу­о­стр­во, као и
по­се­бан ет­нич­ко-ре­ли­гиј­ски ба­ланс. Ове за­јед­нич­ке ка­рак­те­
ри­сти­ке мо­гу да бу­ду ис­ко­ри­шће­не за по­че­так вра­ћа­ња по­
ве­ре­ња и по­пра­вља­ње на­ру­ше­них од­но­са, пре све­га на пост­
ју­го­сло­вен­ском про­сто­ру, што би био увод у ре­а­ли­за­ци­ју
ду­го­роч­ног про­јек­та о „са­рад­њи ци­ви­ли­за­ци­ја“.
Са­рад­ња бал­кан­ских пра­во­сла­ва­ца и му­сли­ма­на у „евро­
а­зиј­ском ге­о­по­ли­тич­ком обра­сцу“ ни­је са­мо бра­на ме­ђу­соб­
ном ци­ви­ли­за­циј­ском су­ко­бу, већ и кон­тра­те­жа по­губ­ном
ши­ре­њу пост­мо­дер­ни­стич­ких не­хри­шћан­ских нор­ми за­пад­
ног дру­штва. Освалд Шпен­глер је обри­се овог про­це­са при­
ме­тио још пре јед­ног ве­ка, на­звав­ши га мр­твом ди­мен­зи­о­нал­
но­шћу, до ко­је ће до­ве­сти не­ста­нак кул­т ур­ног ства­ра­ла­штва
као ре­зул­та­та тра­га­ња за ду­хом и ра­ђа­ње но­ве ци­ви­ли­за­ци­је
кон­цен­три­са­не на ма­те­ри­јал­ни и тех­нич­ки про­грес. Шпен­
глер пре­ви­ђа да је ко­нач­но ис­хо­ди­ште ова­квог ра­ци­о­на­ли­
стич­ког при­сту­па – са­мо­у­ни­ште­ње.30
Ве­ли­ку уло­гу у по­ку­ша­ју „окре­та­ња“ Бал­ка­на ка евро­а­
зиј­ству сва­ка­ко би тре­ба­ло да има­ју и во­де­ће му­сли­ман­ске
зе­мље, са­да­шњи парт­не­ри атлан­ти­зма (пре све­га Тур­ска).
Пу­но то­га за­ви­си од њи­хо­вог из­бо­ра. Уко­ли­ко њи­ма ни­је у
ин­те­ре­с у да до не­чег та­квог до­ђе, он­да је ве­ро­ват­но и по­ку­
шај тра­же­ња ре­ше­ња у са­вре­ме­ној евро­а­зиј­ској ге­о­по­ли­тич­
кој па­ра­диг­ми осу­ђен на про­паст. Ипак, по­сма­тра­но из угла
бал­кан­ских пра­во­слав­них на­ро­да то не ме­ња пу­но по пи­та­њу
„ци­ви­ли­за­циј­ског свр­ста­ва­ња“ и ге­о­по­ли­тич­ког по­зи­ци­о­ни­
ра­ња. За бал­кан­ске пра­во­слав­не на­ро­де атлан­ти­зам не ну­ди
ре­ше­ње, од­но­сно ну­ди га у окви­ру кон­цеп­та „су­ко­ба ци­ви­ли­
30 Ви­ше о то­ме у: Osvald Spen­gler, Zánik Západu. Obrysy mor­fo­lo­gie svĕ­tových dĕ­
jin. Aca­de­mia, Pra­ha, 2010.

402
Душан Пророковић ЕВРОАЗИЈСТВО, АТЛАНТИЗАМ И ТЕОРИЈА ...

за­ци­ја“. Због то­га су они ду­го­роч­но усме­ре­ни или ка евро­а­

зиј­ству, или ка ује­ди­ња­ва­њу (кроз те­сну са­рад­њу) и тра­же­ње
не­ког но­вог, соп­стве­ног и ори­ги­нал­ног ге­о­по­ли­тич­ког кон­
цеп­та. У сва­ком слу­ча­ју, са­став­ни део ге­о­по­ли­тич­ког по­зи­
ци­о­ни­ра­ња бал­кан­ских пра­во­сла­ва­ца мо­ра би­ти и по­ку­шај
нај­пре ста­би­ли­зо­ва­ња, а за­тим и уна­пре­ђе­ња од­но­са са бал­
кан­ским му­ха­ме­дан­ци­ма. У том кон­тек­сту, нео­п­ход­но је ја­ча­
ти ве­зе и ши­ри­ти од­но­се са свим ислам­ским на­ро­ди­ма ко­ји су
при­хва­ти­ли евро­а­зиј­ску ге­о­по­ли­тич­ку па­ра­диг­му. И то мо­же
би­ти је­дан од на­чи­на за спре­ча­ва­ње „су­ко­ба ци­ви­ли­за­ци­ја“
на Бал­ка­ну.

Du­san Pro­ro­ko­vic
EURA­SI­AN
­ ISM, ATLAN­TI­CISM AND THE­ORY
OF „CLASH OF CI­VI­LI­ZA­TI­ONS“ IN THE BAL­KANS

Re­su­me

Con­trary to wi­dely ex­ten­ded hypot­he­sis abo­ut ine­vi­ta­ble

“clash of ci­vi­li­za­ti­ons”, ort­ho­dox Chri­sti­ans and Mu­slim pe­
o­ple on the Bal­kans ha­ve to think abo­ut the “co­o­pe­ra­tion of
ci­vi­li­za­ti­ons”. The clash of ci­vi­li­za­ti­ons bet­we­en ort­ho­dox
Chri­sti­ans and Mu­slims on the Bal­kans wo­uld be da­ma­ging
for both si­des and at the end wo­uld only con­tri­bu­te to put­
ting this re­gion un­der strong and to­tal con­trol of the West.
That is why the exi­sting dif­fe­ren­ces must be sol­ved and the
ri­sing of new dif­fe­ren­ces must be pre­ven­ted. This can only
be do­ne by chan­ging the exi­sting ge­o­po­li­ti­cal pa­ra­digm and
tur­ning to­wards the euro­a­si­a­nism. This se­ems to be the only
way to ke­ep the ba­sic cul­tu­ral and spi­ri­tual va­lu­es which can
sig­ni­fi­cantly help in ke­e­ping et­hno-re­li­gi­o­us ba­lan­ce. Only in
such cir­cum­stan­ces can the­re be a talk abo­ut sta­bi­li­za­tion of
re­la­ti­ons and mu­tual co­o­pe­ra­tion.
Key words: Atlan­ti­cism, Eura­si­a­nism, The Clash of Ci­vi­
li­za­ti­ons, Islam, Ort­ho­doxy, Geo-stra­tegy, Ge­o­po­li­tics and
Bal­kan.

403
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ду­шан Про­ро­ко­вич
ЕВРА­ЗИ­Й­С ТВО, АТЛАН­ТИЗМ И ТЕ­О­РИЯ
„СТОЛК­НО­ВЕ­НИЯ ЦИ­ВИ­ЛИ­ЗА­ЦИЙ“ НА БАЛ­КА­НАХ

Ре­зю­ме

Во­пре­ки ши­ро­ко­по­ста­влен­ной ги­по­те­зе о не­из­бе­жном

„столк­но­ве­нии ци­ви­ли­за­ций“, пра­во­слав­ные хри­сти­а­
не и му­су­ль­ма­не на Бал­ка­нах долж­ны ду­ма­ть о „ко­о­пе­
ра­ции ци­ви­ли­за­ций“. Столк­но­ве­ние ци­вли­за­ций ме­жду
пра­во­слав­ны­ми хри­сти­а­на­ми и му­су­ль­ма­на­ми на Бал­
ка­нах бы­ло бы вред­но для обе­их сто­рон и в кон­це спо­
соб­ство­ва­ло бы уста­но­вле­ни­ю­си­ль­но­гои то­та­ль­но­го
кон­тро­лья это­го ре­ги­о­на со сто­ро­ны За­па­да.По­э­то­му,
су­щ­е­ству­ю­щ­ие раз­ли­чия на­до ре­ши­ть и вста­ва­ние
но­вых ра­зно­гла­сий пре­дот­вра­щ­е­но. Это бу­дет во­змо­
жно то­ль­ко с пе­ре­ме­ной ге­о­по­ли­ти­че­ской па­ра­диг­мы
при­ня­ти­ем евра­зи­й­ства. Ка­жет­ся, это един­ствен­
ный спо­соб со­хра­ни­ть ба­зо­вые ку­ль­тур­ные и ду­хов­ные
цен­но­сти, об­лег­ча­ю­щ­ие ре­гу­ли­ро­ва­ть­эт­ни­че­ско-ре­ли­
ги­оз­ ный ба­ланс.То­ль­ко в этой об­ста­нов­ке мо­жно го­во­
ри­ть о ста­би­ли­за­ции от­но­ше­ний и вза­им­ном со­труд­
ни­че­стве.
Клю­че­вые сло­ва: атлан­тизм, евра­зи­й­ство, столк­но­
ве­ние ци­ви­ли­за­ций, ислам, пра­во­сла­вие, ге­о­стра­те­гия,
ге­о­по­ли­ти­ка, Бал­ка­ны

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Alam, Ha­led Fu­am, Glo­bal­ni islam, Slu­žbe­ni gla­snik, Be­o­grad, 2012.

Bže­žin­ski, Zbig­njev, Dru­ga šan­sa Ame­ri­ke, Slu­žbe­ni gla­snik, Fa­kul­tet
bez­bed­no­sti, Be­og­ rad, 2009.
Бже­жин­ски, Збиг­њев, Аме­рич­ки из­бор: гло­бал­на до­ми­на­ци­ја или
гло­бал­но во­ђе­ње. CID, Под­го­ри­ца, 2004.
Co­hen, Sаul, Ge­og­ raphy and Po­li­tics in a World Di­vi­ded, Ran­dom Ho­u­
se, New York, 1963.

404
Душан Пророковић ЕВРОАЗИЈСТВО, АТЛАНТИЗАМ И ТЕОРИЈА ...

Да­ни­лев­ски, Ни­ко­лај, Ру­си­ја и Евро­па, Слу­жбе­ни лист СРЈ, Бе­о­

град, 1994.
Ду­гин, Алек­сан­дар, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке, књ. 2, Еко­прес, Зре­ња­
нин, 2004.
Gra­ham, Mark, How Islam Cre­a­ted the Mo­dern World. Ama­na Pu­bli­ca­
ti­ons, Bel­tsvil­le/Maryland, 2006.
Хан­тинг­тон, Се­мју­ел, Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја, CID, Под­го­ри­ца, 2000.
Hof­ba­u­er, Ha­nes, Pro­ši­re­nje EU na is­tok: Od Drang nah Osten do pe­ri­fe­
ri­je EU in­te­gra­ci­je, Fi­lip Vi­šnjić, Be­o­grad, 2004.
Khan, Mo­ham­mad Sha­rif, Sa­le­em, Mo­ham­mad, An­war, Mu­slim Phi­lo­
sophy And Phi­lo­sop­hers, As­hish Pu­blis­hing Ho­u­se, New Del­hi,
1994.
Ma­han, Al­fred, The Pro­blem of Asia and Its Ef­fects upon In­ter­na­ti­o­nal
Po­li­ci­es. Lit­tle, Brown, and Co, Bo­ston, 1900. [Kin­dle ver­si­on]
Me­kin­der, Hal­ford, De­mo­krat­ski ide­a­li i stvar­nost, Me­taphysi­ca, Be­o­
grad, 2009.
Ma­luf, Аmin, Po­re­me­će­nost sve­ta, La­gu­na, Be­o­grad, 2009.
Mor­dec­hai, Abir, „The Suc­ce­sion od Sa­u­di King Ab­dal­lah, the Oil Mar­
ket and Re­gi­o­nal Po­li­tics“. Je­ru­sa­lem Cen­ter for Pu­blic Af­fa­irs,
Vol. 5, No. 2, Je­ru­sa­lem, 2005. (До­ступ­но на: http://jcpa.org/
ar­tic­le/the-suc­ces­sion-of-sa­u­di-king-ab­dal­lah-the-oil-mar­
ket-and-re­gi­o­nal-po­li­tics)
Про­ро­ко­вић, Ду­шан, Ге­о­по­ли­ти­ка Ср­би­је: по­ло­жај и пер­спек­ти­ве
на по­чет­ку 21. ве­ка, Слу­жбе­ни гла­сник: Ге­о­по­ли­ти­ка, Бе­
о­град, 2012.
Rex, John, „Se­cu­lar Sub­sti­tu­tes for Re­li­gion in the Mo­dern World“, По­
ли­ти­ко­ло­ги­ја ре­ли­ги­је, Цен­тар за про­у­ча­ва­ње ре­ли­ги­је и
вер­ску то­ле­ран­ци­ју, Бе­о­град, 2007.
Са­вин, Ле­о­нид, „Ве­ли­кая стра­те­гия для Евро­а­зи­й­ско­го Со­ю­за“, Ге­
о­по­ли­ти­ка, № 13, Мо­сква, 2012. (До­ступ­но на: www.ge­o­
po­li­ti­ka.ru/Ar­tic­les/1361)
Sa­vic­kij, Pe­tr, N., Še­sti­na svĕ­ta. Ru­sko ja­ko ze­mĕ­pisný a hi­sto­rický ce­lek,
Me­lan­trich, Pra­ha, 1933.
Spen­gler, Osvald, Zánik Západu. Obrysy mor­fo­lo­gie svĕ­tových dĕ­jin,
Aca­de­mia, Pra­ha,2010.
Spykman, Ni­co­las J., The Ge­o­graphy of the Pe­a­ce, Har­co­urt nad Co, New
York, 1944.

405
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Toynbee, Аrnold, A Study of Hi­story. Vol I: In­tro­duc­tion; The Ge­ne­ses

of Ci­vi­li­za­ti­ons, Vo­lu­mes I-IV, Ox­ford Uni­ver­sity Press, New
York,1974.
http://mi­li­taryba­ses.com/over­se­as/qa­tar/al-udeid
http://fo­re­ig­naf­fa­irs.ho­u­se.gov/?id=631
http://www.pew­re­se­arch.org

406
Бла­го­је С. Ба­бић* УДК 327:911.3+339.92(497.11:4/5)

СР­БИ­ЈА И ЕВРО­А­ЗИ­ЈА:
ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКА СТРА­НА

Са­же­так

Ма­не­вар­ски про­стор Ср­би­је у свет­ској ге­о­по­ли­ти­ци је

ве­о­ма узак. У свет­ској ге­о­ек­ о­но­ми­ји има не­што ви­ше
про­сто­ра, уко­ли­ко на­кнад­но и он не бу­де до­дат­но усло­
вљен ге­о­по­ли­тич­ким раз­ло­зи­ма. У та­квом окру­же­њу
Ср­би­ја се су­о­ча­ва с озбиљ­ним иза­зо­ви­ма: Да ли да ис­
тра­ја­ва на не­у­трал­но­сти по­пут Швај­цар­ске? Да ли је
„пут у Евро­пу“ ре­ше­ње без за­ме­не? Да ли је „Евро­а­зи­ја“
бо­ље ре­ше­ње? Без об­зи­ра на то што се да­нас на­ла­зи
у крај­ње не­за­вид­ном ге­о­по­ли­тич­ком окру­же­њу, Ср­би­ја
не сме при­ста­ја­ти да бу­де пред­мет свет­ске ге­о­по­ли­
ти­ке. Мо­ра би­ти њен уче­сник ма­кар ка­ко јој су­ве­ре­
ност би­ла усло­вље­на. Сво­ју суд­би­ну не сме пре­пу­сти­ти
ни­ко­ме дру­го­ме. С об­зи­ром да на кре­та­ња у ме­ђу­на­род­
ним од­но­си­ма ути­че без­број чи­ни­ла­ца, не мо­же се тач­
но пред­ви­де­ти смер кре­та­ње у од­но­си­ма сна­га у све­ту.
Сто­га, у са­да­шњем од­но­су сна­га у Евро­пи, Ср­би­ја не би
сме­ла да би­ло ко­ји из­бор сма­тра „из­бо­ром без за­ме­не“,
ка­ко не би трај­но би­ла из­ло­же­на уце­на­ма.
Кључ­не ре­чи: ге­о­по­ли­ти­ка, ге­о­ек­ о­но­ми­ја, не­у­трал­
ност, Европ­ска уни­ја, Евро­а­зи­ја

ПО­С ТА­ВЉА­ЊЕ ПИ­ТА­ЊА

Ср­би­ја се још јед­ном на­шла на суд­бо­но­сној рас­кр­сни­ци.

На­род­на скуп­шти­на је зва­нич­но про­гла­си­ла вој­но-по­ли­
тич­ку не­у ­трал­ност. Вла­сти су се опре­де­ли­ле за учла­ње­ње

*
Универзитетски професор и научни саветник у пензији, Београд.

407
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

у „Европ­ску уни­ју“. Са Ис­то­ка је на­го­ве­ште­на мо­гућ­ност за

при­сту­па­ње „Евро­а­зиј­ској за­јед­ни­ци“. Но, не­у ­трал­ност не­ма
ме­ђу­на­род­но при­зна­ње. Учла­ње­ње у Евро­пу уни­ју је на ду­
гом шта­пу. „Евро­а­зи­ја“ је по­ду­хват још увек не­ја­сних обри­са.
Очи­глед­но, зе­мља је пред те­шким из­бо­ром. Да ли да ис­тра­ја­
ва на не­у ­трал­но­сти по­пут Швај­цар­ске? Да ли је „пут у Евро­
пу“ ре­ше­ње без за­ме­не? Да ли је „Евро­а­зи­ја“ бо­ље ре­ше­ње?

КАП ТЕ­О­РИ­ЈЕ

Ге­о­по­ли­ти­ка и ге­о­е­ко­но­ми­ја

Из­ме­ђу ге­о­по­ли­ти­ке и ге­о­е­ко­но­ми­је по­сто­је раз­ли­ке у ци­

ље­ви­ма, ме­то­ди­ма и но­си­о­ци­ма. Ге­о­по­ли­ти­ка је схва­ће­на као
те­жња за овла­да­ва­њем по­ли­тич­ким про­сто­ром, то јест те­ри­
то­ри­ја­ма и ста­нов­ни­штвом ко­је жи­ви на њи­ма. Она се осла­
ња на упо­тре­бу на­си­ља и то и ору­жа­ног и еко­ном­ског као што
су бло­ка­да и ем­бар­го. Ге­о­ек­ о­но­ми­ја је схва­ће­на као те­жња за
овла­да­ва­њем еко­ном­ским про­сто­ром. Њен циљ ни­је да ус­по­
ста­ви власт над те­ри­то­ри­јом, не­го да ус­по­ста­ви тр­го­вин­ску
и тех­но­ло­шку пре­моћ. Ге­о­е­ко­но­ми­ја се осла­ња на еко­ном­ска
сред­ства. Она ис­кљу­чу­је упо­тре­бу на­си­ља и то и ору­жа­ног и
еко­ном­ског као што су бло­ка­да и ем­бар­го.
Из­ме­ђу ге­о­по­ли­ти­ке и ге­о­е­ко­но­ми­је по­сто­ји ди­на­мич­ка
ве­за. Ге­о­е­ко­но­ми­ја је исто­вре­ме­но и свр­ха и сред­ство ге­о­по­
ли­ти­ке као прак­се. По­ли­тич­ка моћ се од пам­ти­ве­ка ко­ри­сти­
ла ра­ди оства­ри­ва­ња еко­ном­ских ци­ље­ва. Оба свет­ска ра­та
во­ђе­на су ра­ди пре­ра­спо­де­ле еко­ном­ске мо­ћи. И да­нас се ра­
то­ви во­де из истих раз­ло­га. Исто­вре­ме­но, еко­ном­ска сред­ства
ко­ри­сте се ра­ди оства­ри­ва­ња ге­по­ли­тич­ких ци­ље­ва – ем­бар­
го, бло­ка­да, огра­ни­ча­ва­ње при­сту­па тр­жи­шту ца­рин­ским и
не­ца­рин­ским пре­пре­ка­ма, суб­вен­ци­је соп­стве­них пред­у­зе­ћа
ра­ди пре­ва­ге на свет­ском тр­жи­шту и слич­но.
Но­си­о­ци ге­о­е­ко­но­ми­је су др­жа­ве и ве­ли­ка пред­у­зе­ћа ко­ја
има­ју свет­ске стра­те­ги­је. То ни­је слу­чај с ге­о­по­ли­ти­ком. Ов­де
но­си­о­ци мо­гу би­ти не са­мо др­жа­ве и пред­у­зе­ћа, не­го и ску­

408
Бла­го­је С. Ба­бић СР­БИ­ЈА И ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКА СТРА­НА

по­ви љу­ди ко­ји уче­ству­ју у стра­те­ги­ја­ма осва­ја­ња те­ри­то­ри­ја

ко­јим се ба­ви ге­о­по­ли­ти­ка.1

Евро­а­зи­ја
За­ми­сао о „Евро­а­зи­ји“ ни­је но­ва. На­ста­ла је у Ру­си­ји2 и
Не­мач­кој3 по Пр­вом свет­ском ра­т у са раз­ли­чи­тим ци­ље­ви­
ма. Да­нас је део спољ­но­по­ли­тич­ког про­гра­ма Ру­си­је.4 На­шла
је од­је­ка и у ге­о­по­ли­тич­кој ми­сли САД.5 Око про­стор­ног до­
ма­ша­ја Евро­а­зи­је не­ма са­гла­сно­сти ме­ђу пи­сци­ма. Шта­ви­ше,
мно­ги пи­сци о овом пи­та­њу че­сто су ме­ња­ли сво­ја по­и­ма­ња
„Евро­а­зи­је“. Сто­га је и да­нас не­ја­сно шта се под­ра­зу­ме­ва под
тим пој­мом.
Про­паст Ру­ског цар­ства и не­у­спех За­па­да да ору­жа­ном на­
је­здом угу­ши бољ­ше­вич­ку ре­во­лу­ци­ју, под­ста­кли су тра­же­ње
но­вог схва­та­ња о ме­сту и уло­зи Ру­си­је у свет­ској ге­о­по­ли­ти­
ци. За­ступ­ни­ци ово­га схва­та­ња по­ла­зе од по­став­ке да Ру­си­ја
ни­је ни За­пад ни Ис­ток, не­го „Ру­си­ја-Евро­а­зи­ја“. То је „тре­ћи
пут“ ко­ји Ру­си­ја тре­ба да сле­ди.6
За­ступ­ни­ци схва­та­ња о „тре­ћем пу­т у“ има­ју чвр­сто упо­
ри­ште у чи­ње­ни­ци што је по­де­ла на „Евро­пу“ и „Ази­ју“ ве­
штач­ка. Њу су из­ми­сли­ли ге­о­гра­фи, узев­ши да су пла­ни­на
и ре­ка Урал гра­ни­ца из­ме­ђу њих. У ства­ри, оно што су ге­о­
гра­фи озна­чи­ли „Евро­пом“ је ве­ли­ко по­лу­о­стр­во на нај­ве­ћем
коп­ну на Зе­мљи­ној ку­гли.

1 Blagoje Babić, „Geoekonomija – stvarnost i nauka“, Megatrend revija, Vol.

6(1)2009, str. 27-54.
2 Развој замисли о Евроазији представљен је у делу: Миломир Степић,
Геополитика неоевроазијства – позиција српских земаља, Институт за
политичке студије, Београд, 2013.
3 Karl Ernst Haushofer, Geopolitics of the Pacific Ocean and Studies in the Re-
lationship Between Geography and History (English translation and analysis),
Edwin Mellen Press, Lewiston, 2002.
4 М. Степић, Геополитика неоевроазијства.
5 Zbigniew Brzezinski, “A Geostrategy for Eurasia”, Foreign Affairs, September/
October 1997, pp. 50-64.
6 М. Степић, Геополитика неоевроазијства, стр. 165.

409
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Но, сти­ца­јем исто­риј­ских окол­но­сти, на­ро­ди раз­ли­чи­тих

де­ло­ва овог је­дин­стве­ног коп­на има­ли су раз­ли­чи­те суд­би­
не. Та­ко су на­ста­ли про­сто­ри с раз­ли­чи­тим дру­штве­ним,
еко­ном­ским и кул­т ур­ним обе­леж­ји­ма. Та­ко су на­ста­ли и пој­
мо­ви „За­пад­на Евро­па“ и „Ис­точ­на Евро­па“. Пр­ва об­у ­хва­
та ро­ман­ско-гер­ман­ске на­ро­де. Из иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ких
раз­ло­га, тај део Евро­пе сам(о) се­бе да­нас че­сто на­зи­ва „Евро­
пом“. „Ис­точ­ну Евро­пу“ чи­не углав­ном сло­вен­ски на­ро­ди. На
дру­гој стра­ни, „Ази­јом“ се на­зи­ва део ве­ли­ког коп­на ју­жно од
ју­жних гра­ни­ца бив­шег Со­вјет­ског Са­ве­за. Про­стор из­ме­ђу
„Евро­пе“ и „Ази­је“ за­ступ­ни­ци схва­та­ња о „Еврoазији“ на­зи­
ва­ју „Ру­си­ја-Евро­а­зи­ја“.
По раз­гра­ђи­ва­њу Со­вјет­ског Са­ве­за, у Ру­си­ји ожи­вља­ва
схва­та­ње о „Евро­а­зи­ји“ као стра­те­шком опре­де­ље­њу у свет­
ској по­ли­ти­ци. Он је на­зван „нео­ев­ ро­а­зиј­ством“. Ње­го­ва
глав­на свр­ха је за­ме­на јед­но­по­лар­ног ви­ше­по­лар­ним свет­
ским по­рет­ком. До­кле би све тре­ба­ло про­стор­но да се­же
„нео­е­вро­а­зиј­ска за­јед­ни­ца“ ни­је још увек са­свим ја­сно. Оно
што је очи­глед­но је да је по окон­ча­њу Хлад­ног ра­та до­шло до
раз­во­ја од­но­са Ру­си­је са За­пад­ном Евро­пом.
За­пад­на Евро­па, бу­ду­ћи да је ис­ти­сну­та из сво­јих бив­ших
ко­ло­ни­јал­них под­руч­ја – Ази­је, Афри­ке, Се­вер­не и Ју­жне
Аме­ри­ке – за­ме­ну за раз­мах сво­је при­вре­де ви­ди у Ис­точ­ној
Евро­пи, укљу­чу­ју­ћи Ру­си­ју. На ру­ку јој иде што се по окон­ча­
њу Хлад­ног ра­та ме­ња ге­о­по­ли­тич­ка сли­ка Евро­пе. Тек­тон­ски
по­ре­ме­ћа­ји у Евро­пи, чи­ји је нај­ви­дљи­ви­ји сим­бол пад Бер­
лин­ског зи­да, до­ве­ли су до про­ме­не од­но­са сна­га и отво­ри­
ли вра­та за пре­у­ре­ђи­ва­ње од­но­са у у окви­ру кон­ти­нен­та. По
раз­град­њи Ис­точ­ног бло­ка и СССР, ви­ше не­ма „рав­но­те­же
стра­ха“. Иш­че­зао је глав­ни чи­ни­лац евро­а­тлант­ске ко­хе­зи­је.
Др­жа­ве За­пад­не Евро­пе ви­ше не ви­де прет­ње са Ис­то­ка. То
им про­ши­ру­је ме­ру ауто­но­ми­је у од­но­с у на САД.7 Европ­ска
уни­ја, се све ви­ше „отва­ра“ пре­ма Ру­си­ји.
Са сво­је стра­не, Ру­си­ја је ве­о­ма за­ин­те­ре­со­ва­на за раз­вој
еко­ном­ских ве­за са За­пад­ном Евро­пом. Исто­вре­ме­но, да би
сма­њи­ла за­ви­сност од Европ­ске уни­је, Ру­си­ја по­сто­ја­но раз­
ви­ја од­но­се са сво­јим су­се­ди­ма на Да­ле­ком Ис­то­ку – Ки­ном,
7 Milomir Stepić, „Geopolitička orijentacija Srbije: evroatlantizam i/ili evroazi-
jstvo“, Megatrend revija, vol. 2 (2), Megatrend univerzitet, Beograd, 2005. str. 10.

410
Бла­го­је С. Ба­бић СР­БИ­ЈА И ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКА СТРА­НА

Ко­ре­јом и Ја­па­ном. То је про­стор у ко­ме за­ступ­ни­ци нео­ев­ ро­

а­зиј­ства ви­де кључ­ну уло­гу Ру­си­је као чи­ни­о­ца оку­пља­ња.
Чи­ње­ни­ца је, ме­ђу­тим, да се „отва­ра­ње“ ЕУ пре­ма Ру­си­ји
за са­да огра­ни­ча­ва на под­руч­је еко­ном­ских од­но­са. Вој­но-по­
ли­тич­ки Европ­ска уни­ја је под сна­жним ути­ца­јем САД. Ско­
ро све чла­ни­це Уни­је су и чла­ни­це НА­ТО. Овај пакт је сти­
гао на гра­ни­це Ру­си­је у При­бал­ти­ку и на оба­ли Цр­ног мо­ра.
Ода­тле је Ру­си­ја вој­но угро­же­на. Уз са­деј­ство САД, на­је­зду на
Ли­би­ју из­вр­ши­ле су две чла­ни­це Европ­ске уни­је – Фран­цу­ска
и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја – а по­др­жа­ле су их мно­ге дру­ге чла­ни­це
ЕУ. Јед­на чла­ни­це ЕУ, Фран­цу­ска, опет уз са­деј­ству са САД,
спрем­на је и да­нас да уче­ству­је у на­је­зди на Си­ри­ју, чи­ме не­
по­сред­но угро­жа­ва и ин­те­ре­се Ру­си­је. То је смер кре­та­ња су­
про­тан те­жња­ма за оства­ри­ва­ње „евро­а­зиј­ске за­јед­ни­це“.

ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ИЗ­БОР СР­БИ­ЈЕ

„Ку­ћа на­сред пу­та“

Ге­о­по­ли­тич­ку дра­му Ср­би­је Јо­ван Цви­јић јер са­жео у јед­

ном пи­та­њу: „Ко је Ср­би­ма крив што су на­пра­ви­ли ку­ћу
на­сред пу­та?“ Пи­та­ње је ка­ко у да­том ге­о­по­ли­тич­ком окру­
же­њу Ср­би­ја тре­ба да се бо­ри за ме­сто под Сун­цем? И за
да­на­шњу Ср­би­ју ва­жи оно што је Ни­ко­ла Па­шић ре­као још у
вре­ме Кра­ље­ви­не Ср­би­је: „Ма­лој зе­мљи тре­ба мно­го при­ја­те­
ља“. Сва­ки при­ја­тељ за ма­лу зе­мљу је ве­ли­ки. Али, при­ја­те­љи
ипак не мо­гу да се би­ра­ју. То је по­го­то­во слу­чај у Евро­пи, где
ва­жи и да­нас на­лаз из По­тем­ки­но­ве Исто­ри­је ди­пло­ма­ти­је:
„Све др­жа­ве сма­тра­ју да су окру­же­не не­при­ја­те­љи­ма“ 8. А че­
сто и је­сте та­ко.
Ср­би­ја, као и дру­ги срп­ски кра­је­ви, за­те­че­ни су тек­тон­
ским про­ме­на­ма у Евро­пи. Ни­с у бла­го­вре­ме­но од­го­во­ри­ли на
иза­зо­ве. Пре­о­ста­је им да не по­но­ве гре­шке. Ну­жно је вр­ши­ти
ана­ли­зу кре­та­ња у од­но­си­ма по­ли­тич­ке и еко­ном­ске мо­ћи и
тра­жи­ти се­би ме­сто у но­вом ге­о­по­ли­тич­ком рас­по­ре­ду сна­
8 Владимир П. Потемкин (коаутор и уредник ), Историја Дипломатије,
Београд, ДИЗЈ и Архив за правне и друштвене науке, Београд, 1945 и 1949.

411
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

га.9 Наш чу­ве­ни ака­де­мик Ми­лош – Ми­ша Ђу­рић по­о­дав­но

је ре­као: „Суд­би­на Ср­би­је од­лу­чу­је се из­ме­ђу Бер­ли­на и Мо­
скве“. Та­ко је би­ло до са­да, а ве­ро­ват­но ће би­ти и убу­ду­ће.
Слич­но раз­ми­шља и наш са­вре­ме­ник, ге­о­граф и струч­њак за
ге­о­по­ли­ти­ку, Ми­ло­мир Сте­пић. Он ука­зу­је на два ва­жна то­
ка. Је­дан је ла­ба­вље­ње „не­ка­да не­при­ко­сно­ве­не евро­а­ме­рич­
ке сим­би­о­зе“. Дру­ги је раз­вој од­но­са из­ме­ђу две нај­моћ­ни­
је европ­ске зе­мље – Не­мач­ке и Ру­си­је. „Не­мач­ко-ру­ске ве­зе,
de fac­to, има­ју ка­рак­тер ја­ча­ња евро-ру­ског при­бли­жа­ва­ња“.
Вра­ћа се по­јам „осо­ви­на Бер­лин-Мо­сква“. Она има кључ­ни
зна­чај у сме­ру кре­та­ња од­но­са у Евро­пи.10 Са­мим тим је до­
брим де­лом оме­ђен про­стор у ко­ме Ср­би­ја мо­ра се­би да тра­
жи ме­сто.
Ср­би­ја се на­ла­зи на под­руч­ју по­сред­ством ко­га да­нас За­
пад вр­ши по­ход на Ис­ток, пре­ма гра­ни­ца­ма Ру­си­је. По Сте­
пи­ћу, „У том ге­о­по­ли­тич­ком кон­тек­сту би тре­ба­ло схва­ти­ти
рат­ну де­струк­ци­ју ју­жно­сло­вен­ске др­жа­ве, ко­ју је За­пад ра­
ди сво­јих ин­те­ре­са по­сле Пр­вог свет­ског ра­та ство­рио, по­сле
Дру­гог свет­ског ра­та – у не­знат­но про­ме­ње­ним про­стор­ним
га­ба­ри­ти­ма ре­кон­стру­и­сао, а по­сле Хлад­ног ра­та и пре­стан­
ка соп­стве­них по­тре­ба за ње­ним по­сто­ја­њем – рас­то­чио. Ње­
ним фраг­мен­ти­ма на­ме­ње­но је бе­зал­тер­на­тив­но укљу­чи­ва­ње
у евро­а­тлант­ске ин­те­гра­ци­је (ЕУ и НА­ТО), али раз­ли­чи­тим
тем­пом. (...) Ср­би­ја, крат­ко­роч­но по­сма­тра­но, има тре­нут­но
са­мо је­дан пут – да не бу­де ба­ри­је­ра том ме­га­ге­о­по­ли­тич­ком
про­јек­т у и из­ра­зи­то сна­жном свет­ском по­лу мо­ћи. Сма­тра
се да би сва­ка дру­га оп­ци­ја објек­тив­но има­ла ка­та­стро­фал­не
по­сле­ди­це“.11

Ге­о­граф­ски усуд
Исту­па­ње с по­став­ком да је „пут у Евро­пу“ је­ди­ни из­бор
ску­по је ста­ја­ло Ср­би­ју. Она је ти­ме бит­но огра­ни­чи­ла сво­ју
пре­го­ва­рач­ку моћ и по­ста­ла под­ло­жна при­ти­сци­ма, уце­на­ма,
9 Milomir Stepić, „Geopolitička orijentacija Srbije: evroatlantizam i/ili evroazi-
jstvo“.
10 Исто.
11 Исто.

412
Бла­го­је С. Ба­бић СР­БИ­ЈА И ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКА СТРА­НА

ул­ти­ма­т у­ма нај­моћ­ни­јих чла­ни­ца Европ­ске уни­је. Вла­сти су

из­гу­би­ле из ви­да да су то др­жа­ве с ду­гим осва­јач­ким ис­ку­
ством. Осва­ја­чи увек ма­ло це­не на­ро­де ко­ји се ла­ко по­ко­ре.
Пре­ма то­ме, по­след­ња ствар ко­ју је тре­ба­ло учи­ни­ти је „ста­
вља­ње свих ја­ја у исту кор­пу“. Чак и кад би би­ло са­свим не­
спор­но да је „пут у Евро­пу“ нај­бо­љи из­бор, Ср­би­ја не би сме­
ла да се пред­ста­вља као др­жа­ва ко­ја не­ма дру­гог из­бо­ра.
Јед­но је пи­та­ње шта би био нај­бо­љи из­бор, а дру­го је ко­ли­
ко је Ср­би­ја да­нас у мо­гућ­но­сти да од­лу­чу­је о сво­јој суд­би­ни.
Она се на­ла­зи на ра­се­ду ко­ји де­ли Евро­пу на за­пад­ну и ис­
точ­ну – ро­ман­ско-гер­ман­ску на јед­ној, и сло­вен­ску на дру­гој.
По истом ра­се­ду иде и по­де­ла на ка­то­лич­ко-про­те­стант­ску и
пра­во­слав­ну Евро­пу. Зна се да су увек по­тре­си нај­ра­зор­ни­ји
та­мо где се тек­тон­ске пло­че су­да­ра­ју.
Те­о­риј­ски, мо­гу­ћа за­ме­на за „Евро­пу“ би­ла би „Евро­а­зи­
ја“. Ово ре­ше­ње за са­да ни­је би­ло на днев­ном ре­ду ни јед­ног
ор­га­на вла­сти у Ср­би­ји. Под ко­јим усло­ви­ма би, да­кле, Ср­би­
ја мо­гла да ра­чу­на на при­дру­жи­ва­ње „Евро­а­зи­ји“? Раз­у­ме се,
са­мо уко­ли­ко би се на од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин про­ме­нио од­нос
сна­га у Евро­пи. Али, с тим не тер­ба ра­чу­на­ти за до­глед­но вре­
ме.
От­по­чи­ња­њем пре­го­во­ра за учла­ње­ње у ЕУ Ср­би­ја се по­
сред­но оба­ве­за­ла да сво­ју спољ­ну по­ли­ти­ку уса­гла­ша­ва са
спољ­ном по­ли­ти­ком ЕУ, у ко­јој Не­мач­ка има пре­с уд­ну уло­
гу. Пи­та­ње је да ли ће јед­ног да­на из Бри­се­ла сти­ћи зах­тев да
Ср­би­ја от­ка­же Уго­вор о сло­бод­ној тр­го­ви­ни с Ру­си­јом? То би
Ср­би­ју ста­ви­ло пред ве­ли­ка ис­ку­ше­ња.

ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКИ ИЗ­БОР СР­БИ­ЈЕ

Не­пре­кид­но уце­њи­ва­ње „на пу­т у у Евро­пу“ рас­хла­ди­ло је

не­ка­да ужа­ре­ни „европ­ски за­нос“ у Ср­би­ји. Да­нас је ма­ло ње­
них гра­ђа­на ко­ји би се сма­тра­ли срећ­ним да им зе­мља за­у­зме
ме­сто у „зад­њој клу­пи“ Европ­ске уни­је. Сто­га је, до­ду­ше сти­
дљи­во, по­че­ло раз­ми­шља­ње и о дру­гим „пу­те­ви­ма“, укљу­чу­
ју­ћи „пут у Евро­а­зи­ју“.

413
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Сло­вен­ски свет12
Ср­би­ја и ни­је у при­ли­ци да би­ра нај­по­жељ­ни­је парт­не­ре,
не­го да при­хва­та све парт­не­ре ко­ји при­ста­ју на са­рад­њу за­
сно­ва­ну на по­што­ва­њу ње­них ин­те­ре­са. Шта би би­ло при­
род­ни­је не­го да се зе­мље удру­жу­ју по не­кој срод­но­сти? Нај­
при­род­ни­је би би­ло за Ср­би­ју да се пр­во удру­жу­је с дру­гим
сло­вен­ским зе­мља­ма. То би био пр­ви круг удру­жи­ва­ња. Дру­
ги круг би био удру­жи­ва­ње с оста­лим зе­мља­ма окру­же­ња.
За­ми­сао о об­је­ди­ња­ва­њу сло­вен­ских на­ро­да на­ста­ла је још
у 16. ве­ку. Вр­ху­нац је до­сти­гла у 19. ве­ку у ви­ду по­кре­та за
ује­ди­ње­ње свих сло­вен­ских на­ро­да. Иде­о­ло­шка осно­ва би­ло
је за­јед­нич­ко по­ре­кло, је­зич­ка и ду­хов­на срод­ност. Али, оно
што је ло­гич­но је јед­но, а оно што је из­во­дљи­во је дру­го. Све­
сло­вен­ство су раз­ли­чи­ти сло­вен­ски на­ро­ди раз­ли­чи­то по­и­
ма­ли. Ни­ка­да ни­је по­сто­јао је­дин­ствен по­крет за оку­пља­ње
свих Сло­ве­на у јед­ном за­јед­нич­ком окви­ру без об­зи­ра на ње­
го­ву прав­ну при­ро­ду.
Јед­ном су се, ипак, сви сло­вен­ски на­ро­ди би­ли на­шли у
јед­ној за­јед­ни­ци. То је био Ис­точ­ни блок. Ова за­јед­ни­ца ни­
је би­ла ствар из­бо­ра сло­вен­ских на­ро­да не­го ис­хо­да Дру­гог
свет­ског ра­та. Из ове за­јед­ни­це пр­ва је из­иш ­ ла Ју­го­сла­ви­ја
1948. го­ди­не. По­том су се 1990. раз­ло­жи­ла оба сту­ба ис­точ­ног
бло­ка – Вар­шав­ски пакт и СЕВ. Исто­вре­ме­но су се рас­па­ле и
све три сло­вен­ске фе­де­ра­ци­је – Ју­го­сла­ви­ја, Че­хо­сло­вач­ка и
Со­вјет­ски Са­вез. Број сло­вен­ских др­жа­ва по­стао је ве­ћи не­го
што је ика­да био. Сло­ве­ни су из­иш ­ ли из со­ци­ја­ли­зма раз­је­ди­
ње­ни­ји не­ко ика­да. Сло­вен­ске др­жа­ве су се про­сто „раз­бе­жа­
ле“. Све, без из­у­зет­ка, су по­ку­ша­ле да сво­је од­но­се, еко­ном­ске
и по­ли­тич­ке, пре­у­сме­ре на За­пад, пре све­га на За­пад­ну Евро­
пу.
Сло­вен­ски свет, узет у це­ли­ни, и да­нас у спољ­ној тр­го­ви­
ни, кре­та­њу ка­пи­та­ла и тех­но­ло­ги­ји ви­со­ко за­ви­си од За­пад­
не Евро­пе. Го­то­во свим сло­вен­ским зе­мља­ма глав­ни тр­го­
вин­ски парт­не­ри још увек су не­сло­вен­ске зе­мље. Из­у­зе­ци су

12 Опширније о томе видети у: Благоје С. Бабић, „Економски односи међу

словенским земљама“, Зборник Матице српске за друштвене науке, број
128, Нови Сад, 2009, стр. 7-20.

414
Бла­го­је С. Ба­бић СР­БИ­ЈА И ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКА СТРА­НА

Укра­ји­на и Бе­ло­ру­си­ја, ко­ји­ма је глав­ни тр­го­вин­ски парт­нер

Ру­си­ја; и Бо­сна и Хер­це­го­ви­на и Ма­ке­до­ни­ја ко­ји­ма је глав­ни
спољ­но­тр­го­вин­ски парт­нер Ср­би­ја.
„Исто­риј­ски су­коб“ ко­ји одав­но де­ли Евро­пу на Ис­ток и
За­пад и да­нас је на де­лу. На по­ве­зи­ва­ње сло­вен­ских зе­мља у
би­ло ком ви­ду, укљу­чу­ју­ћи и еко­ном­ско, За­пад гле­да с по­до­
зре­њем. У ње­му ви­ди сред­ство за ши­ре­ње ути­ца­ја Ру­си­је на
Сред­њу Евро­пу и Сре­до­зе­мље. Сто­га, по­чет­ком 21. ве­ка до­
ла­зи до но­ве по­де­ле сло­вен­ског све­та. У Европ­ску уни­ју ушло
је шест сло­вен­ских зе­ма­ља – Пољ­ска, Че­шка, Сло­вач­ка, Сло­
ве­ни­ја, Бу­гар­ска и Хр­ват­ска. За­пад те­жи да у Европ­ску уни­ју
укљу­чи и све ју­жно­сло­вен­ске на­ро­де и Укра­ји­ну. На тај на­чин
би сло­вен­ски свет био ин­сти­т у­ци­о­нал­но по­де­љен као ни­ка­да
до сад. У јед­ном окви­ру би се на­шли сви сло­вен­ски на­ро­ди
сем Ру­си­је и Бе­ло­ру­си­је. По­ну­дом „но­вог европ­ског су­сед­
ства“ Бе­ло­ру­си­ји и Укра­ји­ни За­пад те­жи да Ру­си­ју пот­пу­но
из­дво­ји из Сло­вен­ског све­та и из Евро­пе.
Но, у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма је као у ме­те­о­ро­ло­ги­ји. Ни­
шта ни­је да­то јед­ном за сва вре­ме­на. С по­чет­ком 21. ве­ка по­
чи­ње опо­ра­вак од­но­са ме­ђу сло­вен­ским зе­мља­ма. У но­вим
окол­но­сти­ма све сло­вен­ске зе­мље на­шле су се пред те­шким
ис­ку­ше­њи­ма. Глав­но је из­град­ња но­вих дру­штве­но-еко­ном­
ских си­сте­ма и укљу­чи­ва­ње у свет­ску при­вре­ду, то јест у
утак­ми­цу на свет­ском тр­жи­шту, на јед­ној, и за­шти­та до­ма­ће
не­до­вољ­но кон­ку­рент­не при­вре­де, на дру­гој стра­ни13.
Но­ви дру­штве­но-еко­ном­ски си­сте­ми у на­ста­ја­њу у свим
овим зе­мља­ма у пр­ви план ис­т у­ра­ју еко­ном­ске ин­те­ре­се. Тр­
жи­ште За­пад­не Евро­пе, на ко­је су се би­ле усме­ри­ле све сло­
вен­ске др­жа­ве, по­ста­је пре­за­си­ће­но. Но­ве ка­пи­та­ли­стич­ке
кла­се у сло­вен­ским зе­мља­ма учла­ње­ним у ЕУ ни­с у у ста­њу
да се успе­шно но­се с моћ­ним ка­пи­та­ли­стич­ким кла­са­ма за­
пад­њач­ких зе­ма­ља. Због то­га су оне при­ну­ђе­не да тра­же но­
ве из­ла­зе. Тр­жи­шта у успо­ну у Ис­точ­ној Евро­пи, укљу­чу­ју­ћи
Ру­си­ју, ко­ја су по­ста­ла при­влач­на и за ка­пи­та­ли­стич­ке кла­се

13 Н. В. Куликова и Н. В. Фейт (ответственные редакторы), Внешнеэкономи-

ческие связы стран центральной и юго-восточной Европы: последствия
трансформации для Россси, Институт экономики РАН, Москва, 2008, стр.
8-9.

415
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

зе­ма­ља За­па­да, тим пре су то и за ка­пи­та­ли­стич­ке кла­се сло­

вен­ских зе­ма­ља учла­ње­них и у ЕУ и оних ко­је су из­ван ње. То
је и ра­зу­мљи­во ако се има у ви­ду огро­ман еко­ном­ски по­тен­
ци­јал Сло­вен­ског све­та. С по­вр­ши­ном од 18,7 ми­ли­о­на км2
он за­у­зи­ма огром­но про­стран­ство у ко­ме „Сун­це ни­ка­да не
за­ла­зи“. Рас­по­ла­же свим еле­мен­ти­ма из Мен­де­ље­је­вље­ве та­
бли­це. Је­ди­ни је део све­та ко­ји рас­по­ла­же ве­ли­ким за­ли­ха­ма
свих вр­ста руд­них и биљ­них си­ро­ви­на, слат­ке во­де и енер­ги­
је. Тр­жи­ште од око 200 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка се сма­тра ве­о­ма
„ши­ро­ким“. Бр­зи раст „сред­ње кла­се“ чи­ни га исто­вре­ме­но и
„ду­бо­ким“. На тај на­чин, тр­жи­ште сло­вен­ског све­та спа­да ме­
ђу нај­из­ глед­ни­ја тр­жи­шта у успо­ну на све­т у. То је, објек­тив­
но, мо­ћан чи­ни­лац за еко­ном­ско об­је­ди­ња­ва­ње Сло­вен­ског
све­та. Ово­га пу­та ни­је основ за­јед­нич­ко по­ре­кло и је­зич­ка и
ду­хов­на срод­ност, не­го еко­ном­ски ин­те­ре­си и со­ци­јал­не про­
ме­не.

Оку­пља­ње Сло­ве­на под сте­гом ЕУ

Сти­ца­јем окол­но­сти, Европ­ска уни­ја ви­ше до­при­но­си об­
је­ди­ња­ва­њу Сло­ве­на не­го они са­ми. У ње­ном окви­ру на­шла
се за­јед­ни­ца сло­вен­ских на­ро­да од око 68 ми­ли­о­на ста­нов­ни­
ка. Укљу­чи­ва­њем оста­лих бал­кан­ских Сло­ве­на тај број би се
по­пео на бли­зу 90 ми­ли­о­на, та­ко да би Сло­ве­ни у ЕУ по­ста­
ли број­ни­ји од Не­ма­ца. И зе­мље Бал­ка­на, ко­је ни­с у учла­ње­
не у ЕУ, за­хва­љу­ју­ћи дру­гим спо­ра­зу­ми­ма, као што су Пакт
о ста­бил­но­сти и Спо­ра­зу­ми о ста­би­ли­за­ци­ји и при­дру­жи­
ва­њу, по­сте­пе­но се укљу­чу­ју у под­руч­је еко­ном­ског ути­ца­ја
ЕУ14. Бе­ло­ру­си­ја и Укра­ји­на су та­ко­ђе ве­о­ма за­ин­те­ре­со­ва­не
за раз­вој еко­ном­ских од­но­са са ЕУ, а ти­ме и са сло­вен­ским
зе­мља­ма у ње­ном окри­љу, као и са зе­мља­ма Сред­ње и Ју­го­и­
сточ­не Евро­пе ко­је ни­с у учла­ње­не у ЕУ.
Ру­си­ја је 2004. го­ди­не за­кљу­чи­ла са ЕУ спо­ра­зум о стра­
те­шком парт­нер­ству, ко­јим су јед­на дру­гој при­зна­ле ста­т ус
нај­по­вла­шће­ни­је на­ци­је. Пот­пи­си­ва­њем но­вог спо­ра­зу­ма из­
ме­ђу Ру­си­је и ЕУ, ко­ји би тре­ба­ло да до­ве­де до ства­ра­ња „за­
јед­нич­ког при­вред­ног про­сто­ра“, има­ће за ис­ход оку­пља­ње

14 Ово се односи и на несловенске земље Средње и Југоисточне Европе. Н. В.

Куликова и Н. В. Фейт, нав. дело, стр. 9.

416
Бла­го­је С. Ба­бић СР­БИ­ЈА И ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКА СТРА­НА

свих сло­вен­ских зе­ма­ља око за­јед­нич­ких еко­ном­ских ин­те­

ре­са. Ти­ме ће на здра­вој еко­ном­ској осно­ви би­ти укло­ње­ни
чи­ни­о­ци раз­до­ра у Евро­пи, ко­ји су се увек од­ра­жа­ва­ли и на
од­но­се ме­ђу сло­вен­ским зе­мља­ма. На тај на­чин, сва па­не­
вроп­ска ре­ше­ња иду у сме­ру раз­во­ја од­но­са ме­ђу сло­вен­ским
зе­мља­ма на здра­ви­јим осно­ва­ма.
Пи­та­ње енер­ги­је по­ста­је јед­но од нај­ва­жни­јих па­не­вроп­
ских пи­та­ња. Ре­ша­ва­ње овог пи­та­ња на све­ев­ роп­ској осно­
ви до­во­ди до но­вог, еко­ном­ског по­ве­зи­ва­ња свих европ­ских
зе­ма­ља, па ти­ме и сло­вен­ских. Енер­гет­ска ин­фра­струк­т у­ра –
га­со­во­ди и наф­то­во­ди – по­ве­зу­ју и све сло­вен­ске зе­мље.
У це­ли­ни узев, ЕУ по­сред­но ути­че на раз­вој еко­ном­ских
од­но­са ме­ђу сло­вен­ским зе­мља­ма ви­ше не­го оне са­ме. Та­ко
ЕУ, vo­lens-no­lens, до­при­но­си оства­ри­ва­њу за­ми­сли о „Евро­
а­зи­ји“.

Ази­ја15
Глав­на сла­ба тач­ка спољ­но­ек­ о­ном­ске по­ли­ти­ке Ср­би­је је­
сте пре­те­ра­на евро­по­цен­трич­ност. На тр­жи­шту Европ­ске
уни­је ње­на при­вре­да се су­да­ра с тех­но­ло­шки над­моћ­ном кон­
ку­рен­ци­јом нај­ра­зви­је­ни­јих зе­ма­ља. На том истом тр­жи­шту
она се, исто­вре­ме­но, су­да­ра и са кон­ку­рен­ци­јом но­вих чла­
ни­ца ЕУ. Раз­вој раз­ме­не са овим, зе­мља­ма оте­жа­ва, пак, чи­
ње­ни­ца што су им струк­т у­ре про­из­вод­ње слич­не, па су ви­ше
ме­ђу­соб­но ком­пе­ти­тив­не не­го ком­пле­мен­тар­не. За­то зе­мље
из окру­же­ња јед­на дру­гој ни­с у нај­ва­жни­ји тр­го­вин­ски парт­
не­ри.
Као ма­ла зе­мља, ко­ја из­но­ва мо­ра да гра­ди ин­ду­стри­ју,
Ср­би­ја мо­ра да раз­ви­ја при­вред­не од­но­се дуж свих ази­му­та.
При­те­шње­на кон­ку­рен­ци­јом на тр­жи­шти­ма Евро­пе, при­род­
ни из­лаз био би раз­вој еко­ном­ских од­но­са са Ази­јом.
Као на­след­ни­ца Ју­го­сла­ви­је, Ср­би­ја је са­чу­ва­ла ди­пло­мат­
ске и уго­вор­не од­но­се са свим азиј­ским зе­мља­ма ус­по­ста­вље­
не за вре­ме Ју­го­сла­ви­је. „При­ви­ле­го­ва­ни“ парт­не­ри у Ази­ји

15 Према: Katarina Zakić, Ana Jurčić, Blagoje Babić, „Uloga interkulturnog

menadžmenta u strategiji razvoja ekonomskih odnosa Srbije sa Azijom“, Zbornik
radova, Megatrend univerzitet, Beograd, 2008.

417
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

су че­ти­ри при­вред­на ди­ва, че­ти­ри „при­вред­на чу­да“ – Ки­на,

Ја­пан, Ин­ди­ја и Ре­пу­бли­ка Ко­ре­ја. Сва че­ти­ри су бла­го­на­кло­
на пре­ма Ср­би­ји. Ову бла­го­на­кло­ност Ср­би­ја не ко­ри­сти за
„по­вра­так“ на азиј­ска тр­жи­шта. Ста­ње ње­них еко­ном­ских
од­но­са са Ази­јом је пре­да­ле­ко од по­жељ­ног. Обим тр­го­вин­
ске раз­ме­не је раз­о­ча­ра­ва­ју­ће ма­ли. Вред­ност укуп­не раз­ме­
не Ср­би­је са глав­ним азиј­ским парт­не­ри­ма ма­њи је од ста­
ти­стич­ке гре­шке у њи­хо­вим плат­ним би­лан­си­ма. Исто та­ко,
збир вред­но­сти из­во­за Ср­би­је у ове зе­мље ма­њи је од став­ке
„гре­шке и про­пу­сти“ у ње­ном плат­ном би­лан­с у. Еко­ном­ски
од­но­си Ср­би­је са Ази­јом сво­де се углав­ном са­мо на наш увоз.
Јед­на­ко не­по­вољ­на окол­ност је што зе­мље Ази­је, ко­је спа­да­ју
у ве­ли­ке из­во­зни­ке ка­пи­та­ла, ма­ло ула­жу у при­вре­ду Ср­би­је.
С крај­ње не­у­рав­то­же­ном раз­ме­ном са Ази­јом, Ср­би­ја да­ље
уве­ћа­ва ина­че кри­тич­но ви­со­ку не­рав­но­те­жу у свом плат­ном
би­лан­с у.
Ето још јед­ног „срп­ског па­ра­док­са“. Аси­ме­три­ја из­ме­ђу
при­вре­де Ср­би­је на јед­ној стра­ни, и при­вре­да зе­ма­ља глав­
них парт­не­ра у Ази­ји, на дру­гој, је огром­на. По еко­ном­ској
ло­ги­ци, на та­квој осно­ви за­ин­те­ре­со­ва­ност при­вре­де Ср­би­је
за тр­жи­шта Ази­је тре­ба­ло би да бу­де сра­змер­но мно­го ве­ћа.
Ме­ђу­тим, ста­ње тр­го­вин­ског би­лан­са са зе­мља­ма Ази­је по­
ка­зу­је су­прот­но: мно­го је ве­ћа за­ин­те­ре­со­ва­ност азиј­ских зе­
ма­ља за тр­жи­ште Ср­би­је не­го обр­ну­то. На тр­жи­шту са око
3 ми­ли­јар­де по­тро­ша­ча Ср­би­ја је са­мо сим­бо­лич­но при­с ут­на
као из­во­зник.
Глав­ни чи­ни­о­ци бро­до­ло­ма Ср­би­је у по­сло­ва­њу с Ази­јом
су:
а) Од­с у­ство од­го­ва­ра­ју­ће по­ну­де, и по ка­кво­ћи и по ко­
ли­чи­ни, због ра­зин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је зе­мље. Због ве­ли­ке по­
ну­де до­ба­ра из це­лог све­та на азиј­ским тр­жи­шти­ма мо­но­пол
пре­ла­зи на стра­ну тра­жње. Ра­сте тра­жња за про­из­во­ди­ма све
ви­шег сте­пе­на из­ра­де. На тр­жи­шту Ази­је мо­гу да оп­ста­ну
са­мо по­слов­не је­ди­ни­це ко­је иду у ко­рак с раз­во­јем на­у­ке и
тех­но­ло­ги­је. Ср­би­ја за са­да не­ма струк­т у­ру про­из­вод­ње ко­ја
би мо­гла да од­го­ва­ра та­квој тра­жњи у по­жељ­ној раз­ме­ри. Ра­
зин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја Ср­би­је је глав­ни узрок ве­ли­ког за­о­ста­
ја­ња ње­ног из­во­за за уво­зом. За за­у­зи­ма­ње до­стој­ни­јег ме­ста

418
Бла­го­је С. Ба­бић СР­БИ­ЈА И ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКА СТРА­НА

на свет­ском тр­жи­шту уоп­ште, па и на азиј­ским тр­жи­шти­ма,

Ср­би­ја би тре­ба­ло да се угле­да на азиј­ске зе­мље. Све оне, без
из­у­зет­ка, спас су на­шле у убр­за­ној ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ји. Ср­
би­ји пре­о­ста­је да се ин­ду­стри­ја­ли­зу­је из­но­ва, раз­у­ме се, на
са­вре­ме­ним тех­но­ло­ги­ја­ма. Да би има­ла шта да из­во­зи, мо­ра
прет­ход­но да се оспо­со­би да про­из­во­ди. Пре­ма то­ме, нај­си­
гур­ни­ји пут у бор­би за тр­жи­шта Ази­је би­ло ви по­ве­ћа­ва­ње
кон­ку­рент­но­сти до­ма­ће при­вре­де. А то зна­чи мно­го: по­ве­ћа­
ва­ње укуп­не про­из­вод­но­сти чи­ни­ла­ца про­из­вод­ње – и ра­да,
и ка­пи­та­ла, и зе­мље. То, са сво­је стра­не, под­ра­зу­ме­ва стал­ни
тех­но­ло­шки и струк­т ур­ни пре­о­бра­жај, те од­го­ва­ра­ју­ћу еко­
ном­ску и раз­вој­ну по­ли­ти­ку.
б) Крах пре­ду­за­ћа и ба­на­ка ко­ја су по­сло­ва­ла у Ази­ји. Ни
јед­но ве­ли­ко пред­у­зе­ће ни бан­ка ко­ји су успе­шно по­сло­ва­
ли у Ази­ји ни­је оп­ста­ло. Но­во­о­сно­ва­на ве­ли­ка пред­у­зе­ћа су
углав­ном у обла­сти услу­га. Ни­с у ни за­ин­те­ре­со­ва­на за про­
из­вод­њу.
в) Иш­че­за­ва­ње из по­сло­ва­ња са Ази­јом по­сло­вод­ног ка­
дра ко­ји је по­зна­вао азиј­ски на­чин по­сло­ва­ња. Тај ка­дар је
успе­шно по­сло­вао и у Ази­ји, јер је био на­у­чио да по­слу­је са
при­вред­ни­ци­ма из дру­гих кул­т ур­них под­руч­ја. Иш­че­за­ва­
њем овог по­сло­вод­ног ка­дра при­вре­да Ср­би­је је по­ста­ла „не­
пи­сме­на“ за по­сло­ва­ње у Ази­ји.

НО­СИ­О­ЦИ ГЕ­О­ЕК
­ О­НО­МИ­ЈЕ СР­БИ­ЈЕ

Др­жа­ва

Ср­би­ја се, услед сти­ца­ја окол­но­сти, на­шла у па­ра­док­сал­

ном по­ло­жа­ју. Спа­да у ста­ре др­жа­ве, а мо­ра да гра­ди сво­је
ме­сто у све­т у као но­ва др­жа­ва. У це­лом раз­до­бљу од за­сни­
ва­ња Ју­го­сла­ви­је, тј. Кра­ље­ви­не СХС 1918. го­ди­не, до ње­ног
иш­че­за­ва­ња от­це­пље­њем Цр­не Го­ре 2006. го­ди­не, Ср­би­ја је
гра­ди­ла сво­је спољ­не од­но­се, по­ли­тич­ке, еко­ном­ске, кул­т ур­
не и дру­ге, као део јед­не са­ве­зне др­жа­ве. Тек по от­це­пље­њу
Цр­не Го­ре Ср­би­ја по­но­во по­ста­је са­мо­стал­на др­жа­ва, са соп­
стве­ним ме­ђу­на­род­но­прав­ном лич­но­шћу.

419
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Дру­гим ре­чи­ма, ско­ро чи­тав је­дан век Ср­би­ја се на­ла­зи­ла

у сен­ци Ју­го­сла­ви­је ко­јој је на кра­ју Пр­вог свет­ског ра­та усту­
пи­ла сво­ју ме­ђу­на­род­но­прав­ну лич­ност. Иако је, по пра­ви­ли­
ма сук­це­си­је, на­сле­ди­ла зна­чај­но ме­сто у свет­ским од­но­си­ма,
Ср­би­ја ипак из­но­ва мо­ра да се пред­ста­вља свет­ском јав­ном
мње­њу из ко­га се са­ма ис­кљу­чи­ла ства­ра­њем Југослaвије. Та
чи­ње­ни­ца има по­себ­но ва­жне по­сле­ди­це по еко­ном­ске ин­те­
ре­се Ср­би­је. По­слов­ни свет је био на­вик­нут на по­сло­ва­ње са
Југослaвијом, та­ко да са­да Ср­би­ја мо­ра да ула­же ве­ли­ке на­по­
ре да би се ње­на при­вре­да „вра­ти­ла“ у свет­ске по­слов­не кру­
го­ве. Сем то­га, Ср­би­ја са­ма за се­бе je мно­го ма­ње тр­жи­ште
не­го што је би­ла „ве­ли­ка Ју­го­сла­ви­ја“. Сто­га је и ма­ње при­
влач­на за спољ­не парт­не­ре.

Пред­у­зе­ћа
Вра­ћа­ње Ср­би­је на свет­ску еко­ном­ску по­зор­ни­цу је уто­ли­
ко те­же што су у ме­ђу­вре­ме­ну иш­че­зли сва ве­ли­ка пред­у­зе­ћа
и бан­ке ко­ји су би­ли но­си­о­ци спољ­но­е­ко­ном­ског по­сло­ва­ња
при­вре­де Ју­го­сла­ви­је и Ср­би­је. Сва ве­ли­ка пред­у­зе­ћа, не­ка и
ме­ђу нај­ве­ћи­ма у Евро­пи, углав­ном са се­ди­штем у Бе­о­гра­ду,
ко­ја су оба­вља­ла спољ­но­ек­ о­ном­ско по­сло­ва­ње Ју­го­сла­ви­је,
иш­че­зла су не­по­врат­но.
При­вре­да Ср­би­је, осо­би­то по­сло­ва­ње с ино­стран­ством,
пре­тр­пе­ла је ве­ли­ку ште­т у и за­то што је по­сло­вод­ни ка­дар,
ко­ји је во­дио на­ша не­ка­да ве­ли­ка спољ­но­тр­го­вин­ска пред­у­
зе­ћа и по­слов­не бан­ке, не­стао из спољ­но­е­ко­ном­ског по­сло­
ва­ња. Про­паст ових пред­у­зе­ћа и во­ђе­ње ка­дров­ске по­ли­ти­ке
у при­вре­ди по­мо­ћу „без­бол па­ли­ца“ по­сле 2000. го­ди­не, ли­
ши­ли су при­вре­ду Ср­би­је нај­и­ску­сни­јег по­сло­вод­ног ка­дра.
Оту­да је ја­сно што се на­ша при­вре­да у свет­ско, па и (евро)
азиј­ско тр­жи­ште ула­зи с олов­ним но­га­ма.

ЗА СВЕ АЗИ­МУ­ТЕ

Сва­ка зе­мља, без оби­ра на ге­о­граф­ске, де­мо­граф­ске и еко­

ном­ске раз­ме­ре, мо­ра да гра­ди стра­те­ги­ју за су­о­ча­ва­ње са ге­
о­по­ли­тич­ком и ге­о­е­ко­ном­ском ствар­но­шћу. Ср­би­ја не мо­же

420
Бла­го­је С. Ба­бић СР­БИ­ЈА И ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКА СТРА­НА

да бу­де из­у­зе­так. По­сто­ји је­дан еко­ном­ски за­кон ко­ји де­лу­је

без­из­у­зет­но, као за­кон зе­мљи­не те­же: све има це­ну, а сва­ку
це­ну не­ко мо­ра да пла­ти.
Ве­ли­ка не­во­ља на­ше др­жа­ве је што се суд­бо­но­сне од­лу­
ке, као што је из­бор бу­ду­ћег ге­о­по­ли­тич­ког и ге­о­е­ко­ном­ског
усме­ре­ња, до­но­се без од­го­ва­ра­ју­ће при­пре­ме. У нас ни­је на­
пра­вље­на озбиљ­на ана­ли­за тро­шко­ва и ко­ри­сти ни за је­дан
од из­бо­ра пред ко­ји­ма се Ср­би­ја на­ла­зи. И ула­зак у ЕУ и оста­
нак из­ван ЕУ има­ју и тро­шко­ве и ко­ри­сти. Не зна­мо ко­ји су и
ко­ли­ки су ни ка­кав је сал­до јед­ног и дру­гог. Исти је слу­чај и са
не­у ­трал­но­шћу и са „Евро­а­зи­јом“. Јав­но мње­ње не­ма увер­љив
осло­нац за опре­де­љи­ва­ње за би­ло ко­ји из­бор.
Је­ди­но што је из­ве­сно и без по­себ­них ана­ли­за тро­шко­ва и
ко­ри­сти био би из­бор из­ме­ђу За­па­да и Ис­то­ка. У ства­ри, Ср­
би­ја ни­је „Ис­ток За­па­да и За­пад Ис­то­ка“, као што смо на­у­чи­
ли од Све­тог Са­ве. Она, јед­но­став­но, ни­је ни Ис­ток ни За­пад.
Ср­би­ја је про­стор­но одво­је­на од ве­ћи­не Сло­вен­ског све­та, а
За­пад је не при­зна­је за „Евро­пу“. Ге­о­граф­ски усуд је Ср­би­ју
сме­стио на ра­сед Евро­пе. На ко­ју год би се стра­ну опре­де­ли­
ла, на­шла би се на ру­бу јед­не или дру­ге тек­тон­ске пло­че – на
ис­точ­ном ру­бу За­па­да и на за­пад­ном ру­бу Ис­то­ка. На до­ди­ру
тек­тон­ских пло­ча увек је тре­ње нај­ве­ће и по­сле­ди­це нај­ра­
зор­ни­је.
У про­сто­ру „Све-Евро­пе“ се увек од­лу­чи­ва­ла и од­лу­чи­ва­
ће се суд­би­на Ср­би­је. Она је и по­ли­тич­ки и еко­ном­ски ви­
со­ко за­ви­сна од „Све-Евро­пе“. Не­ма за­ме­не ни за За­пад ни
за Ис­ток. У 2012. го­ди­ни Европ­ска уни­ја је уче­ство­ва­ла у из­
во­зу Ср­би­је са 60,15%, а у уво­зу око 59,5%. Да­кле, ско­ро две
тре­ћи­не спољ­не тр­го­ви­не Ср­би­је од­ви­ја се са Европ­ском уни­
јом. У ис­тој го­ди­ни Ру­си­ја је уче­ство­ва­ла са 7,92% у из­во­зу и
11,13% у уво­зу. Ква­ли­та­тив­на за­ви­сност од уво­за из Ру­си­је
је по­себ­но ви­со­ка, јер се ра­ди о став­ка­ма ну­жног уво­за, као
што су енер­ген­ти. Из­воз у зе­мље ЦЕФ­ТА из­но­сио је 29,96%, а
увоз око 8,38%. То зна­чи да је у 2012. го­ди­ни у окви­ру Евро­
пе оства­ре­но око 98,03% укуп­ног из­во­за и око 79,01% уво­за
Ср­би­је. По­ре­ђе­ња ра­ди, у ис­тој го­ди­ни из­воз у Ки­ну из­но­сио
је 0,19%, а увоз из Ки­не 7,47%. У сав оста­ли свет из­воз је из­
но­сио 0,88%, а увоз 11,81%. (та­бе­ла 1)

421
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Та­бе­ла 1: Спољ­на тр­го­ви­на Ср­би­је 2010 – 2012.

2010. 2011. 2012.
Уку­пан Уку­пан Уку­пан
Извоз у: из­нос (€)  % из­нос (€)  % из­нос (€)  %
ЕУ 4,235,200,000 57.28 4,868,500,000 57.67 5,132,300,000 60.15
ЦЕФ­ТА 2,468,149,000 33.38 2,599,472,000 30.79 2,555,708,000 29.96
РУ­СИ­ЈА  403,400,000 5.46 567,700,000 6.72 675,800,000 7.92
САД 53,000,000 0.72 57,100,000 0.68 76,700,000 0.90
КИ­НА  5,400,000 0.07 10,900,000 0.13 15,800,000 0.19
ОСТА­ТАК 0.88
228,251,000 3.09 337,728,000 4.01 75,200,000
СВЕ­ТА

  2010 2011 2012

  Уку­пан Уку­пан Уку­пан
% % %
Увоз из: из­нос ( € )  из­нос ( € )  из­нос ( € )
ЕУ 7,068,700,000 56.00 7,907,000,000 55.49 8,600,300,000 59.5
ЦЕФ­ТА  1,096,740,000 8.69 1,229,226,000 8.63 1,211,384,000 8.38
РУ­СИ­ЈА   1,630,500,000 12.92 1,906,000,000 13.37 1,608,000,000 11.13
САД  193,300,000 1.53 207,100,000 1.45 246,500,000 1.71
КИ­НА  904,300,000 7.16 1,068,800,000 7.50 1,078,900,000 7.47
ОСТА­ТАК
1,728,460,000 13.70 1,931,874,000 13.56 1,706,000,000 11.81
СВЕ­ТА
УКУ­ПАН
УВОЗ СР­ 12,622,000,000 100 14,250,000,000 100 14,451,084,000 100
БИ­ЈЕ
Из­во­ри: Ре­пу­блич­ки за­вод за ста­ти­сти­ку Ср­би­је и ЦЕФ­ТА веб­сајт.
За­хва­љу­ју­ћи упра­во раз­во­ју од­но­са у окви­ру „Све-Евро­
пе“, на­стао је још је­дан „срп­ски па­ра­докс“. Јед­на ма­ла зе­мља
по­ста­ла је јед­но од нај­ши­рих тр­жи­шта на све­т у. За­хва­љу­ју­
ћи спо­ра­зу­ми­ма с Ру­си­јом и Европ­ском уни­јом, при­вре­да
Ср­би­је ће има­ти сло­бо­дан при­ступ тр­жи­шти­ма ма­ње ви­ше
це­ле Евро­пе, а што је по­себ­но ва­жно, тр­жи­шти­ма при­вре­да
у успо­ну, као што су тр­жи­шта Сло­вен­ског све­та, ко­ја се свр­
ста­ва­ју ме­ђу нај­и­зглед­ни­ја тр­жи­шта све­та.

422
Бла­го­је С. Ба­бић СР­БИ­ЈА И ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКА СТРА­НА

При да­том ге­о­по­ли­тич­ком усу­ду нај­срећ­ни­је ре­ше­ње за

Ср­би­ју би­ла би, да­кле, „Све-Евро­па“, то јест за­јед­ни­ца ко­ја
би об­у ­хва­та­ла цео про­стор из­ме­ђу Вла­ди­во­сто­ка и Да­бли­на.
Са­мо под тим усло­вом Ср­би­ја не би би­ла жр­тва по­ме­ра­ња ге­
о­по­ли­тич­ких тек­тон­ских пло­ча. „Све-Евро­па“ би исто­вре­ме­
но би­ла иде­а­лан пут за оства­ри­ва­ње за­ми­сли о „Евро­а­зи­ји“.
Дру­го до­бро ре­ше­ње за Ср­би­ју би­ла би „бал­кан­ска Швај­
цар­ска“, то јест ме­ђу­на­род­но при­зна­та не­у ­трал­ност.16 Не­
у­трал­ној Швај­цар­ској не сме­та што је остр­во и у окви­ру
НА­ТО-пак­та и у окви­ру Европ­ске уни­је. Упра­во у та­квом
окру­же­њу по­ста­ла је при­мер зе­мље бла­го­ста­ња.

ЗА­КЉУ­ЧАК

Ма­не­вар­ски про­стор Ср­би­је у свет­ској ге­о­по­ли­ти­ци је ве­

о­ма узак. У свет­ској ге­о­е­ко­но­ми­ји има не­што ви­ше про­сто­ра,
уко­ли­ко на­кнад­но и он не бу­де до­дат­но усло­вљен ге­о­по­ли­
тич­ким раз­ло­зи­ма. Без об­зи­ра на то што се да­нас на­ла­зи у
крај­ње не­за­вид­ном ге­о­по­ли­тич­ком окру­же­њу, она не сме да
при­ста­је да бу­де пред­мет свет­ске ге­о­по­ли­ти­ке. Мо­ра да бу­де
њен уче­сник, ма­кар ка­ко јој су­ве­ре­ност би­ла усло­вље­на. Ср­
би­ја сво­ју суд­би­ну не сме да пре­пу­сти ни­ко­ме дру­го­ме.
С об­зи­ром да на кре­та­ња у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма ути­че
без­број чи­ни­ла­ца, не мо­же тач­но да се пред­ви­ди смер кре­та­
ње у од­но­си­ма сна­га у све­т у. Сто­га, у са­да­шњем од­но­с у сна­га
у Евро­пи Ср­би­ја не би сме­ла да би­ло ко­ји из­бор сма­тра „из­
бо­ром без за­ме­не“, ка­ко не би трај­но би­ла из­ло­же­на уце­на­ма.

16 Blagoje Babić, „Jedan mogući odgovor Jugoslavije na integracije u Evropi: ‘To

valkaniko paradigma’“, Međunarоdni problemi, 1990, br.2, str. 169-186.

423
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Bla­go­je S. Ba­bic
SER­BIA AND NEO-EURO­A­SIA: GE­O­E­CO­NO­MIC ASPECT

Re­su­me

Ma­ne­u­ver ro­om for Ser­bia in the re­alm of world ge­o­po­li­tics

is very nar­row. In world geo-eco­nomy this ro­om is a bit la­
ger, if ul­ti­ma­tely not li­mi­ted by ge­o­po­li­ti­cal re­a­sons. In such
an en­vi­ron­ment Ser­bia is con­fron­ted with se­ri­o­us chal­len­ges:
Whet­her to per­sist on Swit­zer­land type of ne­u­tra­lity? Whet­
her the “road to Euro­pe” is the so­lu­tion wit­ho­ut any al­ter­
na­ti­ve? Whet­her the “Euro-Asia” is a bet­ter so­lu­tion? Alt­
ho­ugh Ser­bia to­day is in ex­tre­mely un­fa­vo­ra­ble ge­o­po­li­ti­cal
en­vi­ron­ment, she may not ac­cept the ro­le of an ob­ject of the
world ge­o­po­li­tics. She has to be its su­bject not­withstan­ding
of the con­di­ti­o­ning of her so­ve­re­ignty. She may not ce­de her
de­stiny to anybody el­se. As in­nu­me­ra­ble fac­tors de­ter­mi­ne
the de­ve­lop­ment in in­ter­na­ti­o­nal re­la­ti­ons, it is not pos­si­ble
to fo­re­see exactly the sha­ping of the re­la­ti­ons of for­ces in the
world. That is why in the pre­sent re­la­ti­on­ship of for­ces in
Euro­pe Ser­bia may not ta­ke any cho­i­ce as “cho­i­ce wit­ho­ut
al­ter­na­ti­ve”, to avoid a per­ma­nent blac­kma­i­ling.
Key words: ge­o­po­li­tics, ge­o­e­co­no­mics, ne­u­tra­lity, Euro­pean
Union, Eura­sia

Бла­гое С. Ба­бич
СЕР­БИЯ И ЕВРА­ЗИЯ: ГЕ­ОЭ
­ ­КО­НО­МИ­ЧЕ­СКИЙ АСПЕКТ

Ре­зю­ме

Ма­не­врен­но­сть Сер­бии в ми­ро­вой ге­о­по­ли­ти­ке оче­нь

уз­кая. В ми­ро­вой ге­о­ко­но­ми­ке есть чу­ть бо­ль­ше про­
сто­ра для ма­не­вра, все по­ка это не бу­дет обу­сло­вле­но
до­пол­ни­те­ль­ны­ми ге­о­по­ли­ти­че­ски­ми пре­пят­стви­я­
ми. В та­кой об­ста­нов­ке Сер­бия стал­ки­ва­ет­ся с се­ре­
зны­ми вы­зо­ва­ми: Ей на­до на­ста­и­ва­ть на не­й­тра­ли­те­
те по­доб­но Шве­й­ца­рии? Явля­ет­ся ли ''пу­ть в Евро­пу''
ре­ше­ни­ем без за­ме­ны? Явля­ет­ся ли ''Евра­зия'' луч­шим

424
Бла­го­је С. Ба­бић СР­БИ­ЈА И ЕВРО­А­ЗИ­ЈА: ГЕ­О­Е­КО­НОМ­СКА СТРА­НА

ре­ше­ни­ем? Не­смо­тря на тот факт что Сер­бия се­год­

ня на­хо­дит­ся в не­бла­го­по­луч­ном ге­о­по­ли­ти­че­ском со­
сто­я­нии, не­ль­зя со­гла­си­ть­ся с по­зи­ци­ей объ­ек­та ми­ро­
вой ге­о­по­ли­ти­ки. Сер­бия долж­на бы­ть ее участ­ни­ком,
не­смо­тря на уро­ве­нь угроз соб­ствен­ной су­ве­рен­но­сти.
Соб­ствен­ную су­дь­бу Сер­бии не­ль­зя пе­ре­да­ть ни­ко­му.
Учи­ти­вая тот факт что на ди­на­ми­ку ме­жду­на­род­
ных от­но­ше­ний вли­я­ют не­ис­чи­сли­мые фак­то­ры, не­
во­змо­жно точ­но опре­де­ли­ть на­пра­вле­ние дви­же­ни­йв
смы­сле рав­но­ве­сия сыл в ми­ре. От­сю­да, в ны­не­шнем
рав­но­ве­сии сыл в Евро­пе, Сер­бии не­ль­зя ду­ма­ть о ка­
ком-то ''вы­бо­ре без ал­тер­на­тив'', если она не хо­тит
ока­за­ть­ся в ка­ком-ни­бу­дь по­сто­ян­ном шан­та­же.
Клю­че­вые сло­ва: ге­о­по­ли­ти­ка, ге­о­э­ко­но­мия, не­й­тра­
ли­тет, Евро­пе­й­ский со­юз, Евра­зия

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Ba­bić, Bla­go­je S., Eko­no­mi­ja Azi­je, Me­ga­trend uni­ver­zi­tet, Be­o­grad,

2008.
Ba­bić, Bla­go­je S., „Ge­o­e­ko­no­mi­ja – stvar­nost i na­u­ka“, Me­ga­trend re­vi­ja,
Vol. 6(1)2009, Me­ga­trend uni­ver­zi­tet, Be­o­grad, 2009.
Ба­бић, Бла­го­је С., „Еко­ном­ски од­но­си ме­ђу сло­вен­ским зе­мља­ма“,
Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за дру­штве­не на­у­ке, број 128, Ма­
ти­ца срп­ска, Но­ви Сад, 2009.
Ba­bić, Bla­go­je S., „Je­dan mo­gu­ći od­go­vor Ju­go­sla­vi­je na in­te­gra­ci­je u
Evro­pi: ‘To val­ka­ni­ko pa­ra­dig­ma’“, Me­đu­na­rod­ni pro­ble­mi,
2/1990, In­sti­tut za me­đu­na­rod­nu po­li­ti­ku i pri­vre­du, Be­o­grad,
1990.
Br­ze­zin­ski, Zbig­ni­ew, “A Ge­os­ tra­tegy for Eura­sia”, Fo­re­ign Af­fa­irs, Sep­
tem­ber/Oc­to­ber 1997.
Za­kić, Ka­ta­ri­na; Jur­čić, Ana; Ba­bić, Bla­go­je S., „Ulo­ga in­ter­kul­tur­nog
me­nadž­men­ta u stra­te­gi­ji raz­vo­ja eko­nom­skih od­no­sa Sr­bi­je
sa Azi­jom“, Zbor­nik ra­do­va, Me­ga­trend uni­ver­zi­tet, Be­o­grad,
2008.
Ку­ли­ко­ва, Н. В.; Фе­йт, Н. В. (ответ­ствен­ные ре­дак­то­ры), Вне­шне­э­
ко­но­ми­че­ские свя­зы стран цен­тра­ль­ной и юго-во­сточ­ной

425
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Евро­пы: по­след­ствия тран­сфор­ма­ции для Россси, Ин­сти­

тут эко­но­ми­ки РАН, Мо­сква, 2008.
По­тем­кин, Вла­ди­мир П. (ко­а­у ­тор и уред­ник ), Исто­ри­ја Ди­пло­ма­
ти­је, Бе­о­град, ДИЗЈ и Ар­хив за прав­не и дру­штве­не на­у­
ке, Бе­о­град, 1945 и 1949.
Сте­пић, Ми­ло­мир, Ге­о­по­ли­ти­ка нео­е­вро­а­зиј­ства – по­зи­ци­ја срп­
ских зе­ма­ља, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град,
2013.
Ste­pić, Mi­lo­mir „Ge­o­po­li­tič­ka ori­jen­ta­ci­ja Sr­bi­je: evro­a­tlan­ti­zam i/ili
evro­a­zij­stvo“, Me­ga­trend re­vi­ja, vol. 2 (2) 2005, Me­ga­trend
uni­ver­zi­tet, Be­og­ rad, 2005.
Haushofer, Karl Ernst, Geopolitics of the Pacific Ocean and Studies in the
Relationship Between Geography and History (English transla­
tion and analysis), Edwin Mellen Press, Lewiston, 2002.

426
Алек­сан­дар Са­ша Га­јић* УДК 327:911.3(497.11:4-672 ЕU+470+57)

У ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОМ ПРО­ЦЕ­ПУ:
СР­БИ­ЈА ИЗ­МЕ­ЂУ ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ
И ЕВРО­А­ЗИЈ­СКОГ СА­ВЕ­ЗА**

Са­же­так

У ра­ду се ана­ли­зи­ра са­вре­ме­ни ге­о­по­ли­тич­ки по­ло­

жај Ср­би­је и срп­ских зе­ма­ља у 21. ве­ку као по­сле­ди­цу
ге­о­стра­те­шког пре­ком­по­но­ва­ња кра­јем 20. ве­ка где је
цео про­стор Бал­ка­на пре­тво­рен у про­стор до­ми­на­ци­
је атлан­ти­стич­ке ге­о­по­ли­тич­ке оп­ци­је, док је ру­ски
кон­ти­нен­тал­ни ути­цај дра­стич­но опао. У ге­о­стра­
те­шком сми­слу, Ср­би­ја и окол­не зе­мље у ко­ји­ма у жи­
ве Ср­би су, из фа­зе по­лу­о­кру­же­ња, то­ком прет­ход­не
по­ло­ви­не де­це­ни­је са свих стра­на окру­же­не зе­мља­ма
чла­ни­ца­ма ЕУ и НА­ТО, та­ко да оне да­нас пред­ста­
вља­ју сво­је­вр­сну „си­ву зо­ну“ ко­ја још ни­је у пу­ној ме­ри
ин­те­гри­са­на у евро­а­тлант­ске струк­ту­ре. Узи­ма­ју­ћи
у об­зир ак­ту­ел­не ге­о­по­ли­тич­ке про­це­се, исто­риј­ске
кон­стан­те по­ло­жа­ја Ср­би­је ста­вља­ју се у њи­хов кон­
текст, те се ак­ту­ел­ни „ге­о­по­ли­тич­ки про­цеп“ у ко­
ме се она са­да на­ла­зи по­сма­тра у од­но­су на ЕУ и ње­ну
кри­зу, али и пре­ма ал­тер­на­тив­ном про­це­су на­стан­ка
Ево­а­зиј­ске уни­је као ге­о­по­ли­тич­ке кон­со­ли­да­ци­је кон­
ти­нен­та­ли­стич­ког Хар­тлен­да. За­тим се ана­ли­зи­ра­ју
глав­ни са­вре­ме­ни ге­о­по­ли­тич­ки ути­ца­ји и стра­те­ги­је
у од­но­су на срп­ске зе­мље, њи­хо­ва ја­чи­на и пер­спек­ти­ве
ко­је до­но­се за Ср­би­ју и срп­ски на­род.
Кључ­не ре­чи: ге­о­по­ли­тич­ки по­ло­жај Ср­би­је, ЕУ,
атлан­ти­зам, Сред­ња Евро­па, Евро­а­зи­ја

*
Ин­сти­тут за европ­ске сту­ди­је, Бе­о­град.
**
Рад је на­стао у окви­ру про­јек­та 179014 ко­га фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство про­
све­тe, на­у­кe и технолошког развоја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је

427
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

УВОД

Са­вре­ме­ни ге­о­по­ли­тич­ки по­ло­жај Ср­би­је и срп­ских зе­ма­

ља у дру­гој де­це­ни­ји 21. ве­ка ди­рект­на је по­сле­ди­ца ве­ли­ког
ге­о­стра­те­шког пре­ком­по­но­ва­ња у по­след­њој де­це­ни­ји два­
де­се­тог ве­ка. Он се, пре све­га очи­то­вао у „раз­би-рас­па­ду“1
Ју­го­сла­ви­је и оса­мо­ста­љи­ва­њу ње­них фе­де­рал­них је­ди­ни­ца
ко­је су, убр­зо по­том, ста­вље­не под кон­тро­лу стра­те­шким ши­
ре­њем атлан­ти­стич­ке, За­пад­не али­јан­се на под­руч­је го­то­во
це­лог Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва. Јед­ним де­лом не­у ­трал­на, ме­ђу­
бло­ков­ска зо­на, бив­ши ју­го­сло­вен­ски про­стор по­стао је та­ко
по­ли­гон пост­мо­дер­не, нео­ко­ло­ни­јал­не до­ми­на­ци­је - глав­ни
ге­о­по­ли­тич­ки до­би­так атлан­ти­ста сте­чен као по­сле­ди­ца њи­
хо­вог зна­чај­ног спољ­но­по­ли­тич­ког и вој­но-без­бед­но­сног ан­
га­жма­на у пост-хлад­но­ра­тов­ском пе­ри­о­ду. Сте­пен и ви­до­ви
кон­тро­ле ко­ју САД и њен мла­ђи парт­нер ЕУ вр­ше на Бал­ка­ну
су раз­ли­чи­ти – од ди­рект­ног вој­ног при­с у­ства, пре­ко вер­ти­
кал­ног упли­ва на по­сто­је­ће вој­не, без­бед­но­сне, фи­нан­сиј­ске,
ме­диј­ске и НВО струк­т у­ре, све до упо­тре­бе кла­сич­ног, вест­
фал­ског ди­пло­мат­ско-по­ли­тич­ког ути­ца­ја на до­ма­ће пред­
став­ни­ке вла­сти.
То­ком прет­ход­ног ге­о­стра­те­шког пре­ком­по­но­ва­ња озбиљ­
но је стра­дао срп­ски ет­нич­ки про­стор ко­ји је, у ге­о­по­ли­тич­
ком по­гле­ду, у до­број ме­ри – оса­ка­ћен. Пре­де­ли у ко­ји­ма су
Ср­би ве­ко­ви­ма пред­ста­вља­ли сна­жни ет­нич­ки суп­страт си­
сте­мат­ски су очи­шће­ни од њих, а Ср­би по­ти­сну­ти са за­па­
да и ју­га – од мо­ра и ко­сов­ско-ме­то­хиј­ске ко­тли­не – гу­бе­ћи
про­сто­ре де­ла Ди­нар­ског ма­си­ва, Кра­ји­не, Сла­во­ни­је, до­ли­
не Не­ре­тве и де­ла ис­точ­не Хер­це­го­ви­не те сред­ње Бо­сне – са
тен­ден­ци­јом да­љег „са­би­ја­ња“ ка „је­згру“ њи­хо­ве но­во­ве­
ков­не др­жа­ве на­ста­ле на про­сто­ру Шу­ма­ди­је и По­мо­ра­вља.2
Одва­ја­њем Цр­не Го­ре и оти­ма­њем Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, срп­ски
1 Ко­ва­ни­ца срп­ског ге­о­по­ли­ти­ча­ра Ми­ло­ша Кне­же­ви­ћа ко­ју че­сто ко­ри­сти у
сво­јим књи­га­ма, по­пут: Ка­ко по­мо­ћи Евро­пи (1993), Ср­би­ја и Евро­па (1996),
Бал­кан­ска по­мет­ња (1996), Кр­ста­ре­ћа де­мо­кра­ти­ја(1999), Евро­па иза ли­
ме­са (2001), Моћ За­па­да (2005) и дру­гим, као и у број­ним струч­ним ра­до­ви­
ма.
2 Де­таљ­ни­је о то­ме ви­де­ти у: Ми­ло­мир Сте­пић, У вр­тло­гу бал­ка­ни­за­ци­је,
Слу­жбе­ни лист СРЈ; Ин­сти­тут за ге­о­по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2001.

428
Алек­сан­дар Са­ша Га­јић У ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОМ ПРО­ЦЕ­ПУ: ...

се про­сто­ри по­ку­ша­ва­ју трај­но уда­љи­ти од пар­ти­ци­па­ци­је на

мо­ри­ма – и од Ја­дран­ског и од Егеј­ског (од Ко­со­ва, до­ли­ном
Вар­да­ра пре­ма Со­лу­ну) и пре­тво­ри­ти у сво­је­вр­сни „ге­о­по­ли­
тич­ки ге­то“ на цен­трал­ном про­сто­ру Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва.
„За­пад же­ли да Ср­би­ју па­ци­фи­ку­је, све­де на ни­во мо­ћи ко­ји
је ни­жи од ал­бан­ског и хр­ват­ског фак­то­ра, да је ин­сти­т у­ци­о­
нал­но де­ста­би­ли­зу­је и ре­ги­о­на­ли­зу­је, уве­де у НА­ТО и учи­ни у
сва­ком по­гле­ду без­о­па­сном и не­бит­ном.“3 Осла­бље­ној, окру­
же­ној и до­ве­де­ној у фа­зу пост­др­жав­ног жи­во­та­ре­ња, Ср­би­ји
је на­ме­ње­на уло­га по­сте­пе­не да­ље уну­тра­шње фраг­мен­та­
ци­је ко­ју, ма ко­ли­ко и са­ме би­ле бе­зна­чај­не, са не­стр­пље­њем
иш­че­ку­ју окол­не но­во­на­ста­ле др­жа­ви­це („бал­ка­ни­де“) не би
ли је ис­ко­ри­сти­ле и до­дат­но се те­ри­то­ри­јал­но „на­ми­ри­ле“.
У ге­о­стра­те­шком сми­слу, Ср­би­ја и окол­не зе­мље у ко­ји­ма у
жи­ве Ср­би су, из фа­зе по­лу­о­кру­же­ња (до при­је­ма у ЕУ Ру­му­
ни­је и Бу­гар­ске 2007. го­ди­не, а Хр­ват­ске 2013. го­ди­не (че­му
је прет­хо­ди­ло њи­хо­во учла­ње­ње, укљу­чу­ју­ћи ту и Ал­ба­ни­ју,
у НА­ТО) то­ком прет­ход­не по­ло­ви­не де­це­ни­је го­то­во са свих
стра­на окру­же­не зе­мља­ма чла­ни­ца­ма ЕУ и НА­ТО, та­ко да оне
да­нас пред­ста­вља­ју сво­је­вр­сну „си­ву зо­ну“, ко­ја још ни­је у
пу­ној ме­ри ин­те­гри­са­на у евро­а­тлант­ске струк­т у­ре. Сма­ње­не
ма­не­вар­ске спо­соб­но­сти услед свог по­ло­жа­ја, те не­по­сто­ја­ња
ал­тер­на­ти­ва са ко­ји­ма је мо­гу­ће ус­по­ста­ви­ти фи­зич­ко-ге­о­
граф­ски кон­такт, али пре све­га услед не­спо­соб­но­сти да об­
у­зда про­це­се ге­о­по­ли­тич­ког фраг­мен­ти­ра­ња и кон­со­ли­ду­је
свој др­жав­ни про­стор, срп­ска по­ли­тич­ка кла­са од по­чет­ка
ве­ка во­ди не­с у­ви­слу спољ­ну по­ли­ти­ку. Де­кла­ра­тор­но вој­но
не­у ­трал­на, а исто­вре­ме­но усме­ре­на ка „бе­зал­тер­на­тив­ним“
евро­ин­те­гра­ци­ја­ма, тј. те­жњи ка пу­но­прав­ном члан­ству у ЕУ,
Ср­би­ја у сво­јој ге­о­по­ли­тич­кој и спољ­но­по­ли­тич­кој ори­јен­та­
ци­ји са­мо си­му­ли­ра ба­лан­си­ра­ју­ћу по­ли­ти­ку (од 2007. го­ди­не
на­зва­ну „по­ли­ти­ка че­ти­ри сту­ба“) отво­ре­но­сти и ка Ис­то­ку
и ка За­па­ду. У прак­си, Ср­би­ја се по­ли­тич­ки ве­зу­је за ЕУ, тј.
кроз евро­а­тлант­ске ин­те­гра­ци­је – за атлан­ти­стич­ку ге­о­по­
ли­тич­ку оп­ци­ју ко­ја ју је, вој­ним и еко­ном­ско-по­ли­тич­ким
ме­ра­ма, до­ве­ла у не­за­ви­дан по­ло­жај. Са­рад­ња са два сту­ба
3 Ми­ша Ђур­ко­вић, „Са­вре­ме­на ру­ска спољ­на по­ли­ти­ка и Ср­би­ја на по­чет­ку
21. ве­ка“, Кул­ту­ра По­ли­са, бр. 17, Удру­же­ње за по­ли­тич­ке на­у­ке Ср­би­је –
Огра­нак у Но­вом Са­ду, Но­ви Сад, 2012, стр. 2.

429
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

на Ис­то­ку (Ру­си­јом и Ки­ном) не­ис­ко­ри­шће­на је или крај­ње

скром­на, об­зи­ром на мо­гу­ће пло­до­твор­не по­тен­ци­ја­ле.
Са дру­ге стра­не, стра­те­шко за­по­се­да­ње Бал­кан­ског по­
лу­о­стр­ва кра­јем 20. ве­ка не­у­мит­но је до­ве­ло до дра­стич­ног
опа­да­ња и по­вла­че­ња из овог про­сто­ра ути­ца­ја Ру­си­је, као
на­след­ни­ка не­ка­да­шњег хлад­но­ра­тов­ског иде­о­ло­шког и ге­о­
по­ли­тич­ког гло­бал­ног так­ма­ца За­па­да. Упр­кос по­врат­ку Ру­
си­је на ме­ђу­на­род­ну по­зор­ни­цу у ве­ли­ком сти­лу на по­чет­ку
но­вог ми­ле­ни­ју­ма, за­те­че­но ста­ње на Бал­кан­ском по­лу­о­стр­
ву и да­ље но­си пе­чат За­па­да ко­ји сва­ки дру­ги спољ­ни ути­цај
на По­лу­о­стр­ву до­жи­вља­ва као иза­зов њи­хо­вој су­пре­ма­ци­ји
усме­рен на про­ме­ну sta­tus quo-а. Ру­ски ути­цај на Бал­ка­ну и
Ср­би­ји, прем­да у по­ступ­ном по­ра­сту, сто­га је огра­ни­чен, и
тре­нут­но ни­жег ни­воа од ути­ца­ја САД и ЕУ. „Ка­ко је старт­на
осно­ва би­ла ве­о­ма ни­ска, та­ко и зна­ча­јан на­пре­дак ни­је до­во­
љан да би се бр­зо „су­сти­гли“ дру­ги ге­о­по­ли­тич­ки игра­чи на
овом из­у­зет­но бит­ном про­сто­ру.“4 Све у све­му, ру­ски ге­о­по­
ли­тич­ки ути­цај на Бал­кан пре­ко Ср­би­је има ве­ли­ки, а не­ис­
ко­ри­шће­ни по­тен­ци­јал, ко­ји би мо­гао да угро­зи за­вр­ше­так
ге­о­по­ли­тич­ког пре­о­бли­ко­ва­ња и ин­те­гра­ци­је овог про­сто­ра
у атлан­ти­стич­ком кљу­чу.

ЕВРО­А­ЗИЈ­СКА ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈА И КРИ­ЗА ЕУ

Го­то­во је са­мо­ра­зу­мљи­во да су на­ја­ве о пре­ра­ста­њу ца­рин­

ске уни­је Ру­си­је и не­ко­ли­ци­не бив­ших со­вјет­ских ре­пу­бли­
ка у над­на­ци­о­нал­ни про­је­кат Евро­а­зиј­ске уни­је као круп­ног
кон­тин­тен­тал­ног са­ве­за, у Ср­би­ји и ши­ре, у про­сто­ру Бал­
ка­на, при­ву­кле ве­ли­ку па­жњу. У јав­ном мње­њу пре­по­знат је
и као про­је­кат ства­ра­ња но­вог над­др­жав­ног по­ла мо­ћи ко­ји
ће би­ти ве­за из­ме­ђу Евро­пе и азиј­ско-па­ци­фич­ког под­руч­ја.
Он има „ду­бо­ку ге­о­по­ли­тич­ку под­ло­гу об­је­ди­ња­ва­ња цен­
трал­ног про­сто­ра Ево­а­зи­је... чи­ји циљ ни­је са­мо по­ве­зи­ва­ње
бив­шег со­вјет­ског про­сто­ра већ и по­ве­зи­ва­ње дру­гих де­ло­
ва Евро­а­зи­је пре­ко тог про­сто­ра“5 и као „ал­тер­на­ти­ва кул­
4 Бран­ко Ра­дун, „Ру­си­ја и Бал­кан пре­ко Бе­о­гра­да“, Фонд стра­те­шке кул­ту­ре,
24.04.2012, http://srb.fondsk.ru/news/2012/04/24/ru­si­ia-i-bal­kan-pre­ko-be­o­gra­
da.html, пре­гле­да­но 12.09. 2013.
5 Ален Хор­ват, „Ге­о­по­ли­ти­ка Евро­а­зиј­ске уни­је или од цр­не ру­пе до ве­зе ме­ђу
све­то­ви­ма“, пор­тал Advan­ce 10.09.2013, http://www.stan­dard.rs/alen-hor­vat-

430
Алек­сан­дар Са­ша Га­јић У ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОМ ПРО­ЦЕ­ПУ: ...

тур­ној и по­ли­тич­кој мо­ћи За­па­да“6. У струч­ним кру­го­ви­

ма про­бу­дио је ве­ли­ка стра­те­шка оче­ки­ва­ња и под­ста­као на
озбиљ­на про­ми­шља­ња. У овом про­јек­т у иден­ти­фи­ко­ва­на је
ал­тер­на­ти­ва аме­рич­ком уни­по­лар­ном мон­ди­ја­ли­зму, а фор­
ми­ра се у Хар­тлен­ду, ср­цу коп­на, спо­соб­ном да га по­сте­пе­но
ис­ти­сне и са обод­них под­руч­ја (Ри­млен­да) Ста­рог све­та ства­
ра­њем кон­ти­нен­тал­них са­ве­зни­шта­ва – осо­ви­на7. Про­је­кат
Евро­а­зиј­ске уни­је са­гле­да­ва се као по­че­так са­би­ра­ња уну­тар
нео­сво­ји­ве те­лу­ро­крат­ске твр­ђа­ве (об­зи­ром да на ње­га, као
про­стор у ду­би­ни кон­ти­нен­та, нај­у­да­ље­ни­јем од свет­ских
мо­ра, по­мор­ске си­ле има­ју нај­ма­њи ути­цај), сво­је­вр­сног „ге­
о­граф­ског сто­же­ра исто­ри­је“ ко­ји се фа­зно од­ви­ја исто­вре­
ме­но са ру­ским спољ­но­по­ли­тич­ким усме­ре­њи­ма ка ства­ра­њу
кон­ти­нен­тал­них са­ве­зни­штва на обо­ду евро­а­зиј­ског коп­на.
У пр­вој фа­зи она те­жи да ре­ла­ти­ви­зу­је по­зи­ци­ју „атлан­ти­зо­
ва­не Евро­пе, тј. ЕУ ус­по­ста­вља­њем обо­стра­но ко­ри­сну ве­за;
у дру­гој фа­зи, же­ли да по­ма­же еман­ци­па­ци­ју Евро­пе/ЕУ од
САД и ње­но пре­ра­ста­ње у по­себ­ни пол мо­ћи у мул­ти­по­лар­
ном све­т у; у тре­ћој фа­зи на­сто­ји да ве­же Евро­пу/ЕУ („Европ­
ски ве­ли­ки про­стор“) за Ру­си­ју на парт­нер­ским еко­ном­ским
и ге­о­по­ли­тич­ким осно­ва­ма; у че­твр­тој фа­зи Евро­па/ЕУ би се
на­шла у ру­ској ин­те­ре­сној сфе­ри, са по­тен­ци­јал­ним фор­ми­
ра­њем Евро­ру­си­је као ге­о­е­ко­ном­ско-ге­о­по­ли­тич­ко-ге­о­стра­
те­гиј­ског са­ве­за.“8 У том све­тлу тре­ба­ло би по­сма­тра­ти ру­ске
ге­о­е­нер­гет­ске пла­но­ве, тј. га­сну мре­жу по­сто­је­ћих и пла­ни­
ра­них це­во­во­да ко­ја по­сте­пе­но ства­ра пред­у­сло­ве за ге­о­по­
ли­тич­ку пре­о­ри­јен­та­ци­ју ЕУ ка ру­ским ре­с урс­ним по­тен­ци­
ја­ли­ма. „Тер­ми­но­ло­ги­јом Кар­ла Шми­та ре­че­но, „енер­гет­ски
тро­зу­бац“ ру­ског те­лу­ро­крат­ског Бе­хе­мо­та усме­рен је пре­ма
ge­o­po­li­ti­ka-evro­a­zij­ske-uni­je-ili-od-cr­ne-ru­pe-do-ve­ze-me­dju-sve­to­vi­ma.html,
пре­гле­да­но 11.09.2013.
6 Ви­де­ти у: Ста­ни­слав То­мић, „Евро­а­зиј­ска уни­ја као ал­тер­на­ти­ва кул­тур­
ној и по­ли­тич­кој мо­ћи за­па­да“, http://www.nspm.rs/ku­da-ide-sr­bi­ja/evro­a­zij­
ska-uni­ja-kao-ot­por-kul­tur­noj-i-po­li­tic­koj-he­ge­mo­ni­ji-za­pa­da.html, пре­гле­да­но
12.09.2013, ко­ја је под ве­ли­ким ути­ца­јем иде­ја Ни­ко­ла­ја Да­ни­лев­ског.
7 Ви­де­ти у: Ми­ло­мир Сте­пић, „Ср­би­ја и евро­а­зиј­ској и нео­е­вро­а­зиј­ској кон­
цеп­ци­ји – упо­ред­на ге­о­по­ли­тич­ка ана­ли­за“, Ру­си­ја и Бал­кан (ур. Зо­ран Ми­
ло­ше­вић) Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2008, стр. 40-41.
8 Ми­ло­мир Сте­пић, „Мо­гућ­ност сим­би­о­зе срп­ских и ру­ских ге­о­по­ли­тич­ких
ин­те­ре­са на Бал­ка­ну“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, бр 1-2/2009, год V, vol 5, Ин­сти­
тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2009, стр. 63-64.

431
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

аме­рич­ком та­ла­со­крат­ском Ле­ви­ја­та­ну у Евро­пи.“9 То је под­

ста­кло атлан­ти­сте ка­ко на из­град­њу и пла­ни­ра­ње ал­тер­на­
тив­не мре­же це­во­во­да (Ба­ку-Чеј­хан, На­бу­ко), та­ко и на ства­
ра­ње пре­вен­тив­не ге­о­по­ли­тич­ке за­ве­се, сво­је­вр­сне ре­при­зе
„buf­fer zo­ne” од Бал­ти­ка до Цр­ног мо­ра из ме­ђу­рат­ног раз­до­
бља, што слу­жи раз­два­ја­њу и оме­та­њу од­но­са из­ме­ђу Ру­си­је и
Не­мач­ке као кључ­не, цен­трал­не чла­ни­це евро­са­ве­за.
Пер­спек­ти­ва на­стан­ка Ево­а­зиј­ске уни­је 2015. го­ди­не са­гле­
да­ва­на у све­тлу ре­ал­них спољ­но­по­ли­тич­ких и ге­о­е­нер­гет­ских
стра­те­ги­ја, до­дат­но је по­ја­ча­ва­на из­ја­ва­ма, по­пут оне Иго­ра
Па­на­ри­на, ка­ко би већ 2016. го­ди­не Бе­о­град мо­гао по­ста­ти
„че­твр­ти глав­ни град Евро­а­зиј­ске уни­је“10. Тем­по ин­те­гра­ци­
ја пост­со­вјет­ског про­сто­ра, да­ка­ко, од­ви­ја се знат­но спо­ри­је
и још увек је су­о­чен са зна­чај­ним ди­ле­ма­ма и пре­пре­ка­ма: без
при­сту­па­ња Уз­бе­ки­ста­на у Цен­трал­ној Ази­ји и, ви­ше од свих,
Укра­ји­не, ге­о­е­ко­ном­ско и ге­о­по­ли­тич­ко об­је­ди­ња­ва­ње пост­
со­вјет­ског про­сто­ра зби­ља је не­до­вр­ше­но11. Без њих се не мо­
же озбиљ­но при­сту­пи­ти ни ши­рим ге­о­по­ли­тич­ким ин­те­гра­
ци­ја­ма и пре­о­ри­јен­та­ци­ја­ма из­ван ру­ског „бли­жег су­сед­ства“,
ни­ти ства­ра­њу стра­те­шких са­ве­зни­шта­ва са мул­ти­по­лар­ним
цен­три­ма мо­ћи у Ста­ром све­т у по­сма­тра­ним кроз пер­спек­
ти­ве „ве­ли­ких про­сто­ра“/па­но­бла­сти.
Са дру­ге стра­не, свет­ска еко­ном­ска кри­за до нај­ши­рих
раз­ме­ра је ра­ди­ка­ли­зо­ва­ла уну­тра­шње про­ти­ву­реч­но­сти ЕУ
ко­је су на­ра­сле за­јед­но са ње­ним „за­мо­ром од про­ши­ре­ња“.
Иза ду­бо­ких еко­ном­ских про­бле­ма ЕУ ја­сно од­сли­ка­ва две
при­лич­но раз­ли­чи­те ге­о­по­ли­тич­ке кон­цеп­ци­је од ко­јих је
Уни­ја са­зда­ва­на, а ко­је су, кроз исто­риј­ски раз­вој ове су­пра­
на­ци­о­нал­не тво­ре­ви­не, би­ле у јед­ном ам­би­ва­лент­ном од­но­
су – у исто­вре­ме­ном ри­вал­ству и са­ве­зу. Јед­ну чи­ни, на­кон
свет­ских уде­са опо­ра­вље­на, сред­ње­е­вроп­ска ге­о­по­ли­тич­ка
9 Исто, стр. 66.
10 Ви­де­ти у: Игор Па­на­рин: „Же­лим да Бе­о­град већ 2016. го­ди­не по­ста­не че­
твр­ти глав­ни град Евро­а­зиј­ске уни­је“, http://www.nspm.rs/hro­ni­ka/igor-pa­na­
rin-ze­lim-da-vec-2016-go­di­ne-be­o­grad-po­sta­ne-ce­tvr­ti-glav­ni-grad-evro­a­zij­ske-
uni­je.html, пре­гле­да­но 13.09.2013.
11 Ви­ше о то­ме у: An­ton Bar­bas­hin, Han­na Tho­burn, „The Kre­mlin Co­lap­sing Euro­
a­sian Sand­ca­stle“, The Na­ti­o­nal In­te­rest, http://na­ti­o­na­lin­te­rest.org/com­men­tary/
the-kre­mlins-col­lap­sing-eura­sian-sand­ca­stle-9042, пре­гле­да­но 12.09.2013. Чла­
нак, прем­да је пре­пун зло­на­мер­но­сти, ука­зу­је на не­ке не­по­бит­не чи­ње­ни­це.

432
Алек­сан­дар Са­ша Га­јић У ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОМ ПРО­ЦЕ­ПУ: ...

осо­ви­на „те­лу­ро­крат­ске“ Не­мач­ке и ње­них исто­риј­ских са­ве­

зни­ка. Дру­гу кон­цеп­ци­ју пер­со­ни­фи­ку­ју си­ле атлан­ти­стич­ке
„та­ла­со­кра­ти­је“ ан­гло­сак­сон­ског ти­па. Оне су ство­ри­ле, те
у хлад­но­ра­тов­ском и пост­хлад­но­ра­тов­ском ам­би­јен­т у пре­
те­жно упра­вља­ле на­стан­ком и раз­во­јем ЕУ још од вре­ме­на
ЕЕЗ. Оста­ле зе­мље, од оне нај­ва­жни­је – Фран­цу­ске – пре­ко
зе­ма­ља Скан­ди­на­ви­је, Ме­ди­те­ра­на или, пак, оне не­ка­да­шњег
ис­точ­ног ла­ге­ра, осци­лу­ју у свом при­кла­ња­њу јед­ној од ове
две оп­ци­је12.
Кон­стант­на те­жња атлан­ти­стич­ке оп­ци­је, још од вре­ме­на
ње­ног овла­да­ва­ња за­пад­ним де­лом европ­ског кон­ти­нен­та,
ни­је не­по­зна­ни­ца: њу сли­ко­ви­то са­жи­ма мак­си­ма „др­жа­ти
САД у, Не­мач­ку под, а Ру­си­ју ван“. У усло­ви­ма еска­ла­ци­је си­
стем­ске кри­зе ка­пи­та­ли­зма нео­ли­бе­рал­ног, „атлан­ти­стич­
ког“ ти­па, она се пре­тво­ри­ла у сво­ју ра­ди­кал­ну вер­зи­ју – у
по­сте­пе­но пре­тва­ра­ње ЕУ у „зам­ку за Не­мач­ку“ ко­ја ће је, до­
кле год тра­ју дра­ма­тич­не раз­ме­ре кри­зе, „по­та­па­ти“ и ис­цр­
пљи­ва­ти у еко­ном­ском и фи­нан­сиј­ском „за­пу­ша­ва­њу“ број­
них ру­па ко­је су „атлан­ти­сти“, као кон­струк­ци­о­ну гре­шку и
план­ски про­јект, „угра­ди­ли“ пре све­га у ме­ки тр­бух еко­ном­
ски сла­би­јих зе­ма­ља чла­ни­ца „са­ве­знич­ке“ ЕУ. Док се на Не­
мач­ку вр­ши при­ти­сак пре­ба­ци­ва­ња но­ше­ња те­ре­та ду­го­ва и
функ­ци­о­ни­са­ња ин­сти­т у­ци­о­нал­но кон­фу­зног по­рет­ка, до­
би­је­но вре­ме се, на дру­гим стра­на­ма, по­ку­ша­ва ис­ко­ри­сти­ти
за стра­те­шке, ге­о­по­ли­тич­ке до­бит­ке у про­сто­ру евро­а­зиј­ског
shat­ter­belt-a. Здру­же­ни при­ти­сак уну­тар и из­ван ЕУ на Не­
мач­ку по пи­та­њу еми­то­ва­ња „евро­об­ве­зни­ца“ упра­во то има
за сво­ју по­за­ди­ну. Из истог раз­ло­га све­сно се уру­ша­ва ва­жан
део II сту­ба Ма­стрих­та (за­јед­нич­ка спољ­на и без­бед­но­сна
по­ли­ти­ка), од­но­сно на­ста­вља оп­стру­ир ­ а­ње ства­ра­ње за­јед­
нич­ких, европ­ских без­бед­но­сних сна­га. Ра­ди­кал­не раз­ме­ре
ових де­лат­но­сти по­себ­но су очи­те у одва­ја­њу Фран­цу­ске од
Не­мач­ке осо­ви­не, ко­ја је у де­цем­бру 2010. го­ди­не скло­пи­ла
би­ла­те­рал­ни вој­ни спо­ра­зум са Бри­тан­ци­ма (отво­ре­но се у
тек­сту уго­во­ра ис­кљу­чу­је Не­мач­ка). То је пре­текст за уче­
шће Фран­цу­ске у нео­ко­ло­ни­јал­ној по­ли­ти­ци „атлан­ти­зма“ у

12 О то­ме де­таљ­ни­је у: Алек­сан­дар Га­јић, „Ге­о­по­ли­ти­ка кри­зе ЕУ“, Кри­за ЕУ

(Ур. Але­кан­дар Га­јић, Ми­лан Игру­ти­но­вић), Ин­сти­тут за европ­ске сту­ди­је,
Бе­о­град, 2013.

433
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Афри­ци и „ве­ли­ком Бли­ском Ис­то­ку“, тј. за до­би­ја­ња ге­о­по­

ли­тич­ких и ге­о­ек­ о­ном­ских „ак­ци­о­нар­ских де­о­ни­ца“ у но­вим
ин­те­ре­сним сфе­ра­ма, што је пот­пу­но у скла­ду са дав­на­шњим
за­го­ва­ра­њи­ма Збиг­ње­ва Бже­жин­ског13.
Не­мач­ка, са дру­ге стра­не, не са­мо да по­ку­ша­ва да из­бег­не
соп­стве­но „по­та­па­ње“, већ да кри­зу ЕУ, са­да већ као из­ра­зи­
то пре­моћ­на др­жа­ва уну­тар ње, ис­ко­ри­сти за ја­ча­ње сво­јих
по­зи­ци­ја – би­ло са­мо­стал­ним „чвр­стим де­ло­ва­њем“, би­ло
фор­си­ра­њем у прав­цу ства­ра­ња стра­те­шких са­ве­зни­шта­ва
уну­тар и из­ван ЕУ. Ис­ход „Бри­сел­ског са­ми­та“ 9. де­цем­бра
2011. го­ди­не ка­да је кан­це­лар Ан­ге­ла Мер­кел ус­пе­ла да на­
мет­не „кон­ти­нен­тал­ној“ Евро­пи не­мач­ко ви­ђе­ње уво­ђе­ња
ди­сци­пли­не у мо­не­тар­но-еко­ном­ској сфе­ри, чи­је је мо­мен­
тал­но усва­ја­ње сво­јим „ве­том“ спре­чи­ла Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја14,
пр­ва је, ма­да тек де­ли­мич­на и при­вре­ме­на, по­бе­да не­мач­ке
кон­цеп­ци­је уну­тар ЕУ. Из сво­јих раз­ло­га, не­мач­ку по­зи­ци­ју,
чак уз ну­ђе­ње нов­ча­не по­мо­ћи евро­зо­ни, по­др­жа­ва­ју Ру­си­ја
и Ки­на, пр­ва из без­бед­но­сно-ге­о­стра­шких и ге­о­е­ко­ном­ских
раз­ло­га, а дру­га из пре­те­жно еко­ном­ских15. Упр­кос зна­чај­ним
про­ме­на­ма у то­ку на­ред­не (2012-2013) две го­ди­не (за­ме­на на
ме­сту фран­цу­ског пред­сед­ни­ка „ис­тро­ше­ног“ Сар­ко­зи­ја још
атлан­ти­стич­ки­јим Олан­дом) и по­вре­ме­ним ма­не­ври­са­њи­ма
атлан­ти­ста да под­гре­ва­њем ан­ти­не­мач­ких осе­ћа­ња (на­ро­чи­
то у ме­ди­те­ран­ском де­лу ЕУ) ба­рем де­лом пре­у­зму ини­ци­
ја­ти­ву и про­ме­не ду­бо­ко на­ру­ше­ни уну­тра­шњи од­нос сна­га,
ни­шта се су­штин­ски ни­је про­ме­ни­ло. Не­мач­ка, но­си­лац сред­
њо­е­вроп­ског кон­цеп­та, из­др­жа­ла је све уда­ре и ески­ви­ра­ла
сва под­ме­та­ња атлан­ти­ста, ка­ко би ти­хо, уну­тар евро­зо­не и
на­ро­чи­то на ис­то­ку од ње, ство­ри­ла са сво­јим исто­риј­ским
са­ве­зни­ци­ма соп­стве­ну ин­те­ре­сну сфе­ру.
13 Ми­сли се на ње­го­во за­го­ва­ра­ње да­ва­ња ин­те­ре­сних сфе­ра вер­ним са­ве­зни­
ци­ма из­не­тим у: Zbig­njev Bže­žin­ski, Ve­li­ka ša­hov­ska ta­bla, CID, Pod­go­ri­ca,
2001.
14 Уме­сто да бу­де усво­јен кон­сен­зу­сом, са­да тек­сту о ме­ра­ма спа­са­ва­ња евро­
зо­не и евро­е­ко­но­ми­је пред­сто­ји про­цес ме­ђу­вла­ди­них пре­го­во­ра и ком­пли­
ко­ва­не ра­ти­фи­ка­ци­је у сва­кој чла­ни­ци ЕУ по­на­о­соб, што у по­је­ди­ним др­
жа­ва­ма из­и­ску­је и ре­фе­рен­дум­ско из­ја­шња­ва­ње гра­ђа­на. Ви­ше од то­ме у:
Ми­ро­слав Сто­ја­но­вић, „Ри­зик пре­ве­ли­ке мо­ћи“, Пе­чат, бр. 196, 16.12. 2011,
стр. 24-26
15 Ки­ни, као ги­гант­ском про­из­во­ђа­чу-из­во­зни­ку, по­го­ду­је оп­ста­нак је­дин­стве­
ног ста­бил­ног тр­жи­шта ве­ли­ке ку­пов­не мо­ћи као што је ЕУ.

434
Алек­сан­дар Са­ша Га­јић У ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОМ ПРО­ЦЕ­ПУ: ...

ИСТО­РИЈ­СКЕ КОН­С ТАН­ТЕ

ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОГ ПО­ЛО­ЖА­ЈА СР­БИ­ЈЕ

Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во, чи­ји сре­ди­шњи део на­ста­њу­ју Ср­

би, пред­ста­вља део ју­жне „ме­ди­те­ран­ске кљу­ча­о­ни­це“ (Бже­
жин­ски) из­ме­ђу за­пад­ног и сре­ди­шњег де­ла Ри­млен­да, обо­да
евро­а­зиј­ског кон­ти­нен­та што оде­љу­је ње­го­во је­згро („Хар­
тленд“) од при­сту­па свет­ским мо­ри­ма16. Сто­га он пред­ста­
вља део тра­ди­ци­о­нал­ног про­сто­ра по­тре­са (shat­ter­belt) услед
кон­так­та раз­ли­чи­тих кул­т ур­но-исто­риј­ских ти­по­ва, ко­ји је,
исто­вре­ме­но, мост из­ме­ђу ци­ви­ли­за­ци­ја али и аре­на њи­хо­
вог ме­ђу­соб­ног над­ме­та­ња. „Ка­ко све­до­чи евро­а­зиј­ска ма­па
исто­ри­је, од вре­ме­на ин­до­е­вроп­ских се­о­ба, у пи­та­њу је про­
стор где се укр­шта­ју два ма­ги­страл­на пу­та ди­на­ми­ке тен­зи­ја
и су­ко­ба, ми­гра­ци­ја и осва­јач­ких по­хо­да, хе­ге­мо­ни­стич­ких
те­жњи и ра­то­ва, да­кле дуж ме­ри­ди­ја­на (се­вер-југ те југ-се­
вер) у дуж па­ра­ле­ла (ис­ток-за­пад те за­пад-ис­ток). Ди­на­ми­
ка тен­зи­ја и су­ко­ба дуж пра­ва­ца се­вер-југ, од­но­сно југ-се­вер,
ожи­вље­на је то­ком прет­ход­на два сто­ле­ћа у окви­ру стра­те­ги­
је не­при­ја­тељ­ства За­па­да про­тив Ру­си­је. У том до­ме­ну ва­ља
под­се­ти­ти на Ме­кин­де­ро­во пра­ви­ло иде­ал­не свет­ске хе­ге­мо­
ни­је: „Ко вла­да ис­то­ком Евро­пе тај упра­вља „ср­цем зе­мље“.
Ко вла­да „ср­цем зе­мље“ – упра­вља „свет­ским остр­вом“. Ко
вла­да „свет­ским остр­вом“ – упра­вља све­том“. Аме­рич­ки ге­
о­по­ли­ти­чар Спајк­ман је про­ду­био и осна­жио зна­чај европ­
ског де­ла Ри­млен­да сво­јом те­зом: „Ко вла­да обод­ним по­ја­
сом, упра­вља Евро­а­зи­јом, а ко вла­да Евро­а­зи­јом – упра­вља
све­том. “17
Пре­сек кроз по­ли­тич­ку исто­ри­ју Бал­ка­на не­у­мит­но нас
во­ди ка кон­ста­та­ци­ји да се на ње­му су­сти­чу три кул­т ур­но-

16 О основ­ним ге­о­по­ли­тич­ким те­о­ри­ја­ма о зна­ча­ју Ри­млен­да и Хар­тлен­да ви­де­

ти Хел­форд Ме­кин­дер, Де­мо­крат­ски иде­а­ли и ствар­ност, Ме­та­фи­зи­ка, Бе­
о­град, 2009; Nic­ho­las Spykman, The Ge­o­graphy of Pe­a­ce, Har­co­urt, Bra­ce&Co,
New York, 1944; Nic­ho­las Spykman, Ame­ri­ca`s Stra­tegy in World Po­li­tics: The
US and the Ba­lan­ce of Po­wer, Har­co­urt, Bra­ce&Co, New York, 1942; Алек­сан­
дар Ду­гин, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке, КЊИ­ГА 1, Еко­прес, Зре­ња­нин, 2004. и у
збор­ни­ку ра­до­ва Тај­на Бал­ка­на, СКЦ, Бе­о­град, 1995.
17 Дра­гош Ка­ла­јић, „Ве­ли­ке си­ле про­тив срп­ског на­ро­да“, Ге­о­по­ли­тич­ка
ствар­ност Ср­ба, Ин­сти­тут за ге­о­по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 1997, стр. 62.

435
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

ци­ви­ли­за­циј­ска ти­па у ме­ђу­соб­ном над­ме­та­њу: за­пад­ног, ко­

ји је из Сред­ње Евро­пе на­сту­пао ка Ме­ди­те­ра­ну и да­ље, ка
Ори­јен­т у; Ори­јен­та, ко­ји је са ју­го­и­сто­ка на­сту­пао на се­ве­ро­
за­пад, ка По­ду­на­вљу; и кон­ти­нен­тал­ног, ко­ји је из Хар­тлен­
да на­сту­пао на југ, кроз По­ду­на­вље, ка Ме­ди­те­ра­ну и да­ље,
ка ори­јен­тал­ним про­сто­ри­ма Ри­млен­да. У по­за­ди­ни, кроз
ма­ни­пу­ли­са­ње њи­хо­вим ме­ђу­соб­ним су­ко­бља­ва­њем то­ком
про­те­клих без­ма­ло 250 го­ди­на, у овим про­сто­ри­ма је при­с ут­
на и глав­на та­ла­со­крат­ска си­ла – атлан­ти­зам, „го­спо­дар свет­
ских мо­ра“. Она пре­у­сме­ра­ва ове су­ко­бе ка­ко би за­шти­ти­ла
сво­је ин­те­ре­се на обод­ном про­сто­ру – Ри­млен­ду, од­но­сно
Сре­до­зе­мљу као „за­ли­ву свет­ског мо­ра“ са сво­јим „ува­ла­ма“
(Ја­дран­ским, Јон­ским и Егеј­ским мо­рем). Та­ко је и да­нас: „Са
ста­но­ви­шта европ­ске и свет­ске ге­о­по­ли­тич­ке струк­т у­ре, на
про­сто­ру Бал­ка­на су­да­ра­ју се ути­ца­ји че­ти­ри Ве­ли­ка про­сто­
ра. Нај­ве­ћи зна­чај ме­ђу њи­ма има­ју Евро­а­зи­ја (Ру­си­ја) и Mit­
te­le­u­ro­pa (Не­мач­ка) (не­мач­ки тер­мин ко­ји је до Пр­вог свет­
ског ра­та озна­ча­вао кон­цепт ре­ги­о­на Сред­ње Евро­пе, не­што
ши­ри од да­на­шњег, од­но­сно зе­мље ко­је су под не­мач­ким кул­
тур­ним ути­ца­јем). Из­ме­ђу њих се на­ла­зи „са­ни­тар­ни кор­дон“
ко­ји је, у са­вре­ме­ном ге­о­по­ли­тич­ком рас­по­ре­ду, ге­о­граф­ски
по­ме­рен из Сред­ње Евро­пе пре­ма Ис­точ­ној Евро­пи. На на­
шем ге­о­про­сто­ру атлан­ти­зам има зна­чај­не ге­о­по­ли­тич­ке
ин­те­ре­се, чи­ји су тра­ди­ци­о­нал­ни но­си­о­ци Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја
и Фран­цу­ска, а да­нас САД. Као про­тив­те­жа атлан­ти­зму, Не­
мач­ка кон­стант­но стре­ми из­град­њи европ­ске ди­ја­го­на­ле, чи­
ји је век­тор усме­рен пре­ма Бал­ка­ну, Ма­лој Ази­ји и Бли­ском
ис­то­ку (Drang nach Osten).“18
Ово над­ме­та­ње, бор­ба и по­де­ле су стал­на по­ја­ва у исто­
ри­ји бал­кан­ских од­но­са. Ис­по­ља­ва­ле су се кроз „сто­ти­ну
пла­но­ва о по­де­ли Осман­ског цар­ства из­ме­ђу ве­ли­ких си­ла,
а про­из­ла­зи­ле из три ва­жне са­став­ни­це бал­кан­ске исто­ри­је
ко­је пред­ста­вља­ју три бит­не ка­рак­те­ри­сти­ке: ви­ше ко­ре­ни­
тих пре­о­кре­та у то­ку ми­ле­ни­јум­ског и сна­жног исто­риј­ског
жи­вље­ња овог под­руч­ја, раз­ли­чи­то­сти про­ис­те­клих из ми­ле­
ни­ја и по ду­ге по­де­ле на Ис­ток и За­пад евро-сре­до­зем­не исто­
ри­је, и исто­риј­ског об­ли­ко­ва­ња ви­ше ма­лих на­ро­да ет­нич­ки
18 Дра­го­љуб Се­ку­ло­вић, Љу­бо­мир Ги­го­вић, „Европ­ска ком­по­нен­та ге­о­по­ли­
тич­ког по­ло­жа­ја Ср­би­је“, Вој­но де­ло 3/2008, Бе­о­град, 2008, стр. 12.

436
Алек­сан­дар Са­ша Га­јић У ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОМ ПРО­ЦЕ­ПУ: ...

раз­ли­чи­тог по­ре­кла и по­де­ље­них три­ма раз­ли­чи­тим ре­ли­ги­

ја­ма.“19 Као из­раз двој­ства „про­ла­за-пре­пре­ке“ са­др­жа­ном у
ети­мо­ло­ги­ји на­зи­ва „Бал­кан“ „по­чи­ва пр­ви узроч­них спек­
та­ку­лар­ног мно­штва кул­т ур­них и ци­ви­ли­за­циј­ских сло­је­ва
те ет­нич­ких и ка­рак­тер­них кон­фи­гу­ра­ци­ја људ­ске вр­сте ко­је
чи­ни осо­бе­ност Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва... Сто­га је Бал­кан­ско
по­лу­о­стр­во и је­дин­стве­на аре­на су­да­ра два основ­на об­ли­ка
хри­шћан­ства и исла­ма, ко­ји су тра­гич­но раз­др­ли и су­ко­би­ли
сло­вен­ски и пре­вас­ход­но срп­ски жи­ваљ. То је про­стор нај­ду­
бљег про­до­ра исла­ма у Евро­пу, нај­ду­бљег до­се­га ка­то­лич­ког
ми­си­о­нар­ства на ју­го­и­сто­ку, те нај­за­пад­ни­јих утвр­да пра­во­
слав­ног све­та.“20
У ова­квој ге­о­по­ли­тич­кој кон­сте­ла­ци­ји, срп­ске зе­мље, као
кључ­ни бал­кан­ски чи­ни­лац, по­сма­тра­ју се као исто­риј­ски
нај­за­пад­ни­ји, нај­и­сту­ре­ни­ји екс­по­нент кон­ти­нен­та­ли­зма.
„Иако се на­ла­зе уну­тар гло­бал­ног Ри­млен­да ко­ји окру­жу­је
Хар­тленд, срп­ске зе­мље, de fac­to, пред­ста­вља­ју ре­ги­о­нал­ни
Хар­тленд, ко­ји на „бал­кан­ском пот­кон­ти­нен­т у“ има сре­ди­
шњу по­зи­ци­ју и ана­лог­ну ге­о­по­ли­тич­ку уло­гу (и исто­риј­ску
суд­би­ну) као и ру­ски „евро­а­зиј­ски Хар­тленд“ у пла­не­тар­ним
раз­ме­ра­ма,21 Ка­да се ово­ме до­да срп­ска и ру­ска ет­нич­ка, ре­
ли­гиј­ска и кул­т ур­но-ци­ви­ли­за­циј­ска срод­ност, те слич­на
исто­риј­ска ис­ку­ства и др­жа­во­твор­ни ци­клу­си, сле­ди око­
шта­ла за­пад­на пер­цеп­ци­ја Ср­ба као пер­со­ни­фи­ка­ци­је Ис­
то­ка и те­лу­ро­кра­ти­је, „ма­лих (бал­кан­ских) Ру­са“, пре­пре­ке
и ре­ме­ти­лач­ког фак­то­ра за за­пад­не ге­о­по­ли­тич­ке ин­те­ре­се
на ју­го­и­сто­ку Евро­пе и про­тив ко­јих је сва­ка ак­ци­ја до­зво­
ље­на.“22 Сме­ште­ни у ве­о­ма сли­чан од­нос пре­ма истим кул­
тур­но-ци­ви­ли­за­циј­ским ак­те­ри­ма, оба на­ро­да и др­жа­ве ба­
шти­не из­ра­зи­то те­лу­ро­крат­ски тип цен­тра­ли­зо­ва­не др­жа­ве
19 Мо­мир Стој­ко­вић, „Ге­о­по­ли­тич­ки чи­ни­о­ци бал­ка­ни­за­ци­је“, Тај­на Бал­ка­на,
СКЦ, Бе­о­град, 1995, стр. 160
20 Дра­гош Ка­ла­јић, „За срп­ску ге­о­по­ли­ти­ку“, Тај­на Бал­ка­на, СКЦ, Бе­о­град,
1995, стр. 226
21 Ми­ло­мир Сте­пић, У вр­тло­гу бал­ка­ни­за­ци­је, Слу­жбе­ни лист СРЈ; Ин­сти­тут
за ге­о­по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2001, стр. 102-108.
22 Ми­ло­мир Сте­пић, „Мо­гућ­но­сти сим­би­о­зе срп­ских и ру­ских ге­о­по­ли­тич­ких
ин­те­ре­са на Бал­ка­ну“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, бр. 1-2/2009, год V, vol 5, Ин­
сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2009, стр. 68.

437
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

и вла­сти (пре­у­зет од ци­ви­ли­за­циј­ске ро­ди­тељ­ке – Ви­зан­ти­је)

и про­шли су кроз ана­лог­них пет ета­па исто­риј­ског раз­во­ја од
сред­њо­ве­ко­вља до да­нас. По­је­ди­не па­ра­ле­ле из­ме­ђу ста­ња, те
кул­т ур­них и по­ли­тич­ких про­це­са, на не­ким њи­хо­вим исто­
риј­ским под­руч­ји­ма (нпр. из­ме­ђу Укра­ји­не и Цр­не Го­ре или
Ко­со­ва и Ме­то­хи­је и Кав­ка­за) за­па­њу­ју­ће су, све­до­че­ћи ка­ко
на­ве­де­не ге­о­по­ли­тич­ке кон­стан­те и ду­хов­но-исто­риј­ске ана­
ло­ги­је ни­с у тек јед­но­ди­мен­зи­о­нал­на по­јед­но­ста­вљи­ва­ња, већ
до­ка­зи од­ви­ја­ња исто­вет­них ге­о­по­ли­тич­ких про­це­са, прем­да
у де­лом раз­ли­чи­тим усло­ви­ма.23

СР­БИ­ЈА У СА­ВРЕ­МЕ­НОМ
„ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОМ ПРО­ЦЕ­ПУ“

Сви глав­ни исто­риј­ски ге­о­по­ли­тич­ки ути­ца­ји и прав­ци

њи­хо­вог де­ло­ва­ња у про­сто­ру „бал­кан­ске кљу­ча­о­ни­це“ (или
чво­ра) у чи­јем су сре­ди­шту Ср­би­ја и срп­ски на­род, и да­нас су
при­с ут­ни и ја­сно уоч­љи­ви. Ис­пр­ва из­дро­бље­не и по­ти­сну­
те у сво­је­вр­сни „ге­о­по­ли­тич­ки ге­то“, те окру­же­не здру­же­ним
де­ло­ва­њем атлан­ти­ста и „ми­те­ле­у­ро­пља­на“, срп­ске зе­мље се
по­сте­пе­но пре­тва­ра­ју у про­стор њи­хо­вих ме­ђу­соб­них раз­
ми­ри­ца услед све ве­ћег су­прот­ста­вља­ња њи­хо­вих ин­те­ре­са.
Евро­а­зиј­ски кон­ти­нен­та­ли­сти, од­ба­че­ни кра­јем 20. ве­ка од
Бал­ка­на ду­бо­ко у Хар­тленд, по­ку­ша­ва­ју да се по­ступ­но и што
ма­ње при­мет­но вра­те и упли­ви­шу у ове про­сто­ре. У то­ме их
оме­та „са­ни­тар­ни кор­дон“ НА­ТО чла­ни­ца „Но­ве Евро­пе“,
чи­ји је при­мар­ни циљ да пре­се­че ди­рект­не кон­так­те са Сред­
њом Евро­пом, а тек по­сред­но и ве­зе са „не­ин­те­гри­са­ним де­
лом Бал­ка­на“.
Од­нос ова три глав­на фак­то­ра усло­вља­ва си­т у­а­ци­ју ко­ја
одр­жа­ва Ср­би­ју у сво­је­вр­сном „ге­о­по­ли­тич­ком про­це­пу“ –
про­сто­ру за пот­ку­с у­ри­ва­ње на ко­јем се од­ви­ја њи­хо­во ме­ђу­
соб­но над­и­гра­ва­ње. Ан­гло­а­ме­рич­ки атлан­ти­сти сво­ју стра­
те­ги­ју за­сни­ва­ју на свом при­с у­ству на те­ре­ну, те стал­ним
по­и­гра­ва­њем са не­ста­бил­но­шћу овог про­сто­ра: њи­ме се за­да­
23 О то­ме је де­таљ­ни­је пи­са­но у: Алек­сан­дар Га­јић, „Пер­спек­ти­ве срп­ско-ру­
ских од­но­са у кон­тек­сту свет­ске кри­зе“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, бр. 2/2012, год
VII vol. 14, Институт за политичке студије, Београд, стр. 64-68.

438
Алек­сан­дар Са­ша Га­јић У ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОМ ПРО­ЦЕ­ПУ: ...

ју и до­дат­ни пе­ри­фер­ни про­бле­ми кри­зом већ иона­ко де­ста­

би­ли­зо­ва­ној ЕУ. Дру­гим де­лом, они сво­је ин­те­ре­се ба­зи­ра­ју
на пот­по­ма­га­њу ге­о­по­ли­тич­ке про­јек­ци­је пост­ке­ма­ли­стич­
ке Тур­ске. „Стра­те­шка ду­би­на“ ко­ја се до­зво­ља­ва ши­ре­њу
њи­хо­ве ин­те­ре­сне сфе­ре пре све­га је усме­ре­на ка пре­пре­ча­
ва­њу сред­ње­е­вроп­ског ути­ца­ја и ње­го­вом спу­шта­њу ду­нав­
ско-цр­но­мор­ским ко­ри­до­ри­ма, а кроз кул­т ур­ну, еко­ном­ску
а на кра­ју и по­ли­тич­ку „ре­кон­ки­сту“ про­јек­то­ва­ну до гра­
ни­це то­ко­ва Са­ве и Ду­на­ва. Она се по­ступ­но ре­а­ли­зу­је кроз
здру­же­но фи­нан­си­ра­ње оси­ро­ма­ше­них и осла­бље­них др­жа­
ви­ца – „бал­ка­ни­да“ од стра­не Тур­ске и дру­гих бли­ско­и­сточ­
них, арап­ских атлант­ских са­ве­зни­ка, све са ци­љем по­то­њег
пре­с уд­ног ути­ца­ја на ста­бил­ност и про­ход­ност у бал­кан­ском
про­сто­ру ко­ји би би­ли усло­вља­ва­ни пу­но­прав­ним члан­ством
Тур­ске у ЕУ. Ти­ме би се, не­по­врат­но и из те­ме­ља, про­ме­ни­ла
при­ро­да са­ме Уни­је.
Не­мач­ка, са дру­ге стра­не, по­ку­ша­ва да па­ци­фи­ку­је Уни­
ји­но „ју­го­и­сточ­но за­гра­нич­је“, от­кло­ни прак­тич­не раз­ло­ге
за не­по­сред­но при­с у­ство атлан­ти­ста (ко­ји на „кон­тро­ли­са­
ној не­ста­бил­но­сти“ ства­ра­ју се­би прет­по­став­ке про­ду­же­ња
бо­рав­ка на те­ре­ну и, та­ко, увла­че­ња у ре­ги­он са­ве­зни­ка ко­ји
ће фи­нан­сиј­ски пре­у­зе­ти одр­жа­ва­ње sta­tus quo-а и стра­те­
шки пре­у­зе­ти део на­ме­ње­них по­зи­ци­ја) и де­бло­ки­ра ви­тал­не
тран­спорт­не ко­ри­до­ре пре­ма бли­ско­и­сточ­ном де­лу Ри­млен­
да, без ин­те­гра­ци­је овог ро­ви­тог про­сто­ра у „уз­др­ма­ну Уни­
ју“. Све­сна да је про­стор Бал­ка­на у „ге­о­по­ли­тич­ком про­це­пу“
и сво­је­вр­сна зам­ка ко­ја не са­мо мо­же до­дат­но де­ста­би­ли­зо­ва­
ти Уни­ју, већ и отво­ри­ти ма­ла вра­та да јед­на ре­ги­о­нал­на си­ла
као што је Тур­ска у њу уђе као екс­по­нент ан­тлан­ти­ста, Не­мач­
ка прак­тич­но све чи­ни да овај про­стор за­др­жи, до даљ­њег,
из­ван Уни­је и та­мо га па­ци­фи­ку­је. Срп­ски глав­ни про­блем
је што се та па­ци­фи­ка­ци­ја во­ди ис­кљу­чи­во на ње­ну ште­т у, а
на­ми­ри­ва­њем ин­те­ре­са срп­ских су­се­да. Атлан­ти­сти, прем­да
све­сни да су ин­те­гра­ци­је срп­ских про­сто­ра ду­го­роч­но бло­ки­
ра­не од стра­не Не­мач­ке и ње­них сред­њо­е­вроп­ских парт­не­ра,
по­др­жа­ва­ју са­да по­све не­ре­ал­не евро­ин­те­гра­ци­је ових про­
сто­ра. То ви­де као стра­те­шку шан­с у за се­бе и сво­је бли­ско­и­
стич­не са­ве­зни­ке, ко­је убр­за­но увла­че на Бал­кан ка­ко би се и
овим пу­тем на­у­ди­ло „сред­ње­вроп­ском“ кон­цеп­т у уну­тар ЕУ.

439
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Ср­би­ја, да­кле, и то уза­луд­но, ге­о­по­ли­тич­ки та­во­ри у пре­

двор­ју ЕУ. Ње­на ста­тич­ност уну­тар на­мет­ну­тог „ге­о­по­ли­тич­
ког про­це­па“ уво­ди је кроз сла­бље­ње и фраг­мен­та­ци­ју пут
са­мо­у­ни­шта­ва­ју­ћег ута­па­ња. У слу­ча­ју над­ја­ча­ва­ња атлан­ти­
стич­ке оп­ци­је уну­тар ЕУ, Ср­би­ји, до­дат­но фраг­мен­ти­ра­ној, у
др­жав­ном сми­слу раз­ва­ље­ној и „ре­ги­о­нал­но ре­струк­т у­и­ра­
ној“, сле­ду­је, на­кон ду­гог та­во­ре­ња, ута­па­ње та­кву Уни­ју. У
њој би она би­ла не са­мо још је­дан ма­ли, до­дат­ни тег око вра­та
за ду­го­трај­ну па­ци­фи­ка­ци­ју Не­мач­ке, већ и „кал­др­ма“ за ула­
зак ана­дол­ских и бли­ско­и­сточ­них ма­са по­сред­ством Бал­ка­на
у цен­трал­не про­сто­ре Евро­пе. У та­квој ЕУ, услед де­мо­граф­
ских и ми­гра­циј­ских про­це­са, од Ср­би­је би на­кон не­ко­ли­ко
де­це­ни­ја ма­ло шта оста­ло. „Ре­а­ли­за­ци­ја овог сце­на­ри­ја би у
ге­о­стра­те­гиј­ском сми­слу за­це­мен­ти­ра­ла срп­ску при­пад­ност
про­а­ме­рич­кој там­пон зо­ни од Бал­тич­ког мо­ра на се­ве­ру, до
Цр­но­мор­ског, Ја­дран­ског и Егеј­ског ба­се­на на ју­гу („Рам­сфел­
до­ва „Но­ва Евро­па“) ко­ја и са­да по­сто­ји, а чи­ја би ба­ра­жна
функ­ци­ја пре­ма осо­ви­ни „Бер­лин-Мо­сква“ би­ла још не­по­
сред­ни­ја.“24
У слу­ча­ју успе­шног „пре­у­зи­ма­ња“ Уни­је од стра­не Не­
мач­ке и ње­ног са­мо­стал­ни­јег де­ло­ва­ња ми­мо атлан­ти­стич­ке
оп­ци­је – Ср­би­ја би, до даљ­њег, би­ла оста­вље­на пред ње­ним
ка­пи­ја­ма. Европ­ској Уни­ји под „сред­њо­е­вро­пља­ни­ма“ ну­
жно би би­ло са­мо да кон­тро­ли­шу ко­му­ни­ка­циј­ске прав­це и
га­се кри­зне еска­ла­ци­је: ин­те­гра­ци­ја Ср­би­је у та­кву ЕУ би­ла
би са­мо по­след­ња пре­о­ста­ла оп­ци­ја. У си­т у­а­ци­ји, да­кле, да
од стра­не атлан­ти­зма охра­бре­на Тур­ска на­ста­ви да се ин­фил­
три­ра у сре­ди­ште Бал­ка­на, сред­њо­е­вроп­ској ЕУ оста­ја­ла би
два из­ну­ђе­на по­те­за: или да Ср­би­ју ге­о­по­ли­тич­ки „про­гу­та“
у це­ло­сти, или да је по­де­ли на два де­ла, из­ме­ђу ин­те­ре­сних
сфе­ра гер­ма­ни­зо­ва­не Евро­пе, и ре­и­сла­ми­зо­ва­не „нео­о­сман­
ске Тур­ске“, при че­му кон­тро­ла ко­му­ни­ка­циј­ских ко­ри­до­ра
за Сред­њу Евро­пу има при­о­ри­тет.
Са­мо над­ја­ча­ва­ње кон­ти­нен­тал­ног ути­ца­ја из Хар­тлен­да
мо­же да до­при­не­се из­бе­га­ва­њу ових по Ср­би­ју не­по­вољ­ни­

24 Ми­ло­мир Сте­пић, „Ге­о­по­ли­тич­ност ши­ре­ња ЕУ и по­ло­жај Ср­би­је“, Срп­ска

по­ли­тич­ка ми­сао, бр. 1/2010, го­ди­на 17, све­ска 27, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке
сту­ди­је, Бе­о­град, 2010, стр. 39.

440
Алек­сан­дар Са­ша Га­јић У ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОМ ПРО­ЦЕ­ПУ: ...

јих сце­на­ри­ја. Кул­т у­ро­ло­шке, идеј­не и еко­ном­ско- по­ли­тич­

ке пред­но­сти ис­точ­них у од­но­с у на за­пад­не ин­те­гра­ци­је Ср­
би­је у 21. ве­ку – сва­ко­ме ко озбиљ­но про­ми­шља и упо­ре­ђу­је
пред­но­сти и не­до­стат­ке јед­них и дру­гих – не би тре­ба­ло да
бу­ду упит­не. Ме­ђу­тим, про­бле­ма­тич­на је њи­хо­ва ге­о­стра­
те­шка ре­а­ли­за­ци­ја, услед по­те­шко­ћа ко­је дик­ти­ра за­те­че­но
ста­ње. Ако се ове те­шко­ће пре­ва­зи­ђу, по Ср­би­ју по­вољ­ни­ји
раз­вој­ни сце­на­ри­ји по­ста­ју ве­ро­ват­ни­ји. У том слу­ча­ју Ср­би­
ја и срп­ске зе­мље мо­гу да по­ста­ну оаза, „остр­во“ кон­ти­тен­
та­ли­сти­ма за пре­ска­ка­ње бал­тич­ко-цр­но­мор­ског са­ни­тар­ног
кор­до­на25 (и ње­го­вог ну­кле­ар­ног шти­та) ко­је га стра­те­шки
обе­сми­шља­ва, те мо­сто­бран за стра­те­шко по­ве­зи­ва­ње и са­
рад­њу са Сред­њом Евро­пом. То мо­же да во­ди ка ме­ђу­соб­ној
по­де­ли ин­те­ре­сних сфе­ра, што не­у­мит­но из­и­ску­ју „де­мон­та­
жу“ атлан­ти­стич­ке мо­ћи на бал­кан­ском чво­ри­шту/пре­гра­ди.
Ства­ра­ње енер­гет­ских ко­ри­до­ра, ко­ји по­сред­ством Бал­ка­на
во­де ка Сред­њој Евро­пи, тек је пр­ви (и сва­ка­ко не­до­во­љан)
ко­рак по­врат­ка евро­а­зиј­ске Ру­си­је што мо­же да про­ме­ни ов­
да­шњи од­нос сна­га. Ме­ђу­тим, по­тен­ци­јал­но ге­о­по­ли­тич­ко
уска­ка­ње евро­а­зиј­ске Ру­си­је је још увек на „ду­гач­ком шта­пу“,
и по­ста­је ре­ал­но тек ка­да се (ако се) до­вр­ши кон­ти­нен­та­ли­
стич­ка ре­ин­те­гра­ци­ја пост­со­вјет­ског про­сто­ра, и то у пу­ној
ме­ри. Дру­гим ре­чи­ма, све док Ру­си­ја и Укра­ји­на по­но­во не
бу­ду део је­дин­стве­не др­жа­ве, „стра­те­шки по­вра­так“ на Бал­
кан ни­је ре­ал­но оства­рив. У ме­ђу­вре­ме­ну, Ру­си­ја по­ку­ша­
ва да за­др­жи и до­не­кле по­ве­ћа сво­је ге­о­стра­те­шко уче­шће
(енер­гет­ско, еко­ном­ско, кул­т ур­но и тек до­не­кле, без­бед­но­
сно) на цен­трал­ном Бал­ка­ну, и то без ве­ћих кон­фрон­та­ци­је
са атлан­ти­сти­ма, ко­ри­сте­ћи сво­ја три глав­на сту­ба ути­ца­ја:
по­ло­жај у ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци (ме­сто стал­не чла­ни­це СБ
УН), исто­риј­ску, кул­т ур­ну и по­ли­тич­ку по­ве­за­ност са пра­во­
слав­ним на­ро­ди­ма на Бал­ка­ну и рас­т у­ћи при­вред­ни зна­чај
Ру­си­је за др­жа­ве са овог под­руч­ја. Ње­ни при­ор ­ и­те­ти пре­ма
Ср­би­ји и Бал­ка­ну су, да­кле, не­про­ме­ње­ни, али са же­љом да

25 О ак­ту­ел­ним про­јек­ти­ма ши­ре­ња и учвр­шће­ња ис­точ­но­е­вроп­ског са­ни­тар­

ног кор­до­на под по­кро­ви­тељ­ством атлан­ти­ста у ЕУ и САД, а у окви­ру „Ис­
точ­ног парт­нер­ства“ ви­де­ти: Пе­тар Ис­кен­де­ров, „Ку­да иде Укра­ји­на?“ Фонд
стра­те­шке кул­ту­ре, http://www.stan­dard.rs/ku­da-ide-ukra­ji­na-1-ili-pe­tar-is­
ken­de­rov-kao-da-po­ci­nje-tre­ci-svet­ski-rat.html, пре­гле­да­но 17. 09.2013.

441
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

се кван­ти­та­тив­но ин­тен­зи­ви­ра­ју: 1) енер­гет­ска по­ли­ти­ка 2)

„по­ли­ти­ка иден­ти­те­та“ 3) без­бед­но­сна по­ли­ти­ка (ко­ју омо­
гу­ћа­ва­ју би­ла­те­рал­ни и мул­ти­ла­те­рал­ни аран­жма­ни)26. Њи­
хо­ва не­по­сред­ни­ја ре­а­ли­за­ци­ја, тек у слу­ча­ју пу­не ре­ин­те­гра­
ци­је Хар­тлен­да у окви­ру про­јек­та Евро­а­зиј­ске уни­је, отва­ра
про­стор за све­о­бу­хват­но „ула­же­ње“ у про­стор бал­кан­ског
де­ла Ри­млен­да и та­мо­шњу стра­те­шку про­ме­ну од­но­са сна­га.
То­га су ар­хи­тек­те атлан­ти­стич­ког тзв. За­пад­ног Бал­ка­на и те
ка­ко све­сне, те се мо­же прет­по­ста­ви­ти да ће, уко­ли­ко про­је­
кат Ево­а­зиј­ске уни­је кре­не да се од­ви­ја у успе­шном прав­цу,
по­ја­ча­ти на­по­ре да се Ср­би­ја и срп­ске зе­мље до­дат­но фраг­
мен­ти­ра­ју и у пу­ној ме­ри ин­те­гри­шу у атлан­ти­стич­ки ге­о­по­
ли­тич­ки по­јас. Та­ко би се за­тво­рио овај по­тен­ци­јал­но опа­сни
„ге­о­по­ли­тич­ки про­цеп“ или пу­ко­ти­на за са­да сме­штен у за­
ле­ђу њи­хо­вог про­сто­ра за стра­те­шко на­сту­па­ње. Али, оста­је
отво­ре­но пи­та­ње: шта и ко­ли­ко Ср­би­ја мо­же у ме­ђу­вре­ме­ну
– до на­сту­па­ња но­ве ин­тен­зи­ви­ра­не фа­зе стра­те­шког над­и­
гра­ва­ња у овим про­сто­ри­ма – да ура­ди да би очу­ва­ла и за­
шти­ти­ла се­бе и сво­је ви­тал­не по­зи­ци­је?

Alek­san­dar Sa­sa Ga­jic

IN­SI­DE “GE­O­PO­LI­TI­CAL GAP”:
SER­BIA BET­WE­EN EU AND EURA­SIAN UNION

Re­su­me

This pa­per ob­ser­ves ge­o­po­li­ti­cal po­si­tion of Ser­bia and Ser­

bian lands in the 21. cen­tury as a re­sult of ge­o­stra­te­gic de­
com­po­si­tion at the end of 20. cen­tury, when the who­le Bal­kan
area was tran­sfor­med in­to the spa­ce of do­mi­na­tion of atlan­
tists ge­o­po­li­ti­cal op­tion whi­le Rus­sian con­ti­nen­tal in­flu­en­ce
has been dra­ma­ti­cally dec­re­a­sed. In ge­o­stra­te­gic sen­se, Serbs
and sur­ro­un­ding co­un­tri­es in­ha­bi­ted by Serb went, from
pha­se of se­mi-en­cir­cle­ment, thro­ug­ho­ut last half de­ca­de, in­
to po­si­tion of al­most fully en­cir­cle­ment with EU and NA­TO
26 По­ли­на Со­ко­ло­ва, Збор­ник ра­до­ва „Ру­си­ја и за­пад­ни Бал­кан“, скрип­та,
Са­ра­је­во, 2010, стр. 27. Са­ра­је­во, 2010. http://www.fes.ba/pu­bli­ka­ci­je/RU­SI­
JA201009-1.pdf

442
Алек­сан­дар Са­ша Га­јић У ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОМ ПРО­ЦЕ­ПУ: ...

mem­ber-sta­tes. To­day, they re­pre­sent so­me kind of “grey zo­

ne” yet not fully in­te­gra­ted in­to the euro-atlan­tic struc­tu­res.
Hi­sto­ri­cal con­stants of Ser­bi­a`s po­si­tion and ac­tual “ge­o­po­
li­ti­cal gap” in which it is pla­ced are be­ing ob­ser­ved, as its
re­la­ti­ons with EU which is ex­pe­ri­en­cing cri­sis, but al­so with
al­ter­na­ti­ve pro­cess of for­ma­tion of Eura­sian Union as ge­o­po­
li­ti­cal con­so­li­da­tion of con­ti­nen­ta­lists He­ar­tland. Then, the
main ge­o­po­li­ti­cal in­flu­en­ces and the­ir stra­te­gi­es on Ser­bian
lands are be­ing analysed, so as the­ir strength and per­spec­ti­
ves which they are brin­ging on­to Ser­bia and its pe­o­ple.
Key words: ge­o­po­li­ti­cal po­si­ton of Ser­bia, Euro­pean Union,
atlan­tism, Mit­te­le­u­ro­pe, Eura­sia.

Алек­сан­др Са­ша Га­й­ич

В ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКОЙ ТРЕ­Щ­ИН ­ Е: СЕР­БИЯ МЕ­ЖДУ
ЕВРО­ПЕ­Й­СКИМ И ЕВРА­ЗИ­Й­СКИМ СО­Ю­ЗА­МИ

Ре­зю­ме

В этой ста­тье, ав­тор ана­ли­зи­ру­ет­со­вре­мен­ное ге­о­по­

ли­ти­че­ское по­ло­же­ние Сер­би­ии серб­ских зе­ме­ль в ХХI-
ом ве­ке как по­след­ствие ге­о­по­ли­ти­че­ской ре­ком­по­зи­
ции в кон­це ХХ-го ве­ка, ког­да Бал­ка­ны пре­вра­ти­ли­сь
в про­стор до­ми­на­ции атлан­ти­че­ской ге­о­по­ли­ти­че­
ской оп­ции, в то вре­мя как рус­ское кон­ти­нен­та­ль­ное
вли­я­ни­е­ра­ди­ка­ль­но­у­ме­нь­ши­ло­сь.В ге­о­стра­те­ги­че­ском
сми­сле, Сер­бы и окру­жа­ю­щи ­ е стра­ны в ко­то­рых жи­
вут Сер­бы, от фа­зы по­лу­о­кру­же­ния, в те­че­нии пер­вой
по­ло­ви­ны пре­ды­ду­щ­е­го де­ся­ти­ле­тия пол­но­стью окру­
же­ны стра­на­ми-чле­на­ми ЕС и НА­ТО и та­ким обра­
зом, серб­ские зе­мли се­год­ня пред­ста­вля­ют сво­е­го ро­да
‘’се­рую зо­ну’’, не в пол­но­сти ин­те­гри­ро­ван­ную в евро­
а­тлан­ти­че­ские струк­ту­ры. Учи­ты­вая ак­ту­а­ль­ные
ге­о­по­ли­ти­че­ские про­цес­сы, исто­ри­че­ские кон­стан­ты
по­ло­же­ния Сер­бии по­ме­щ­а­ют­ся в их кон­текст, и ак­
ту­а­ль­ная ‘’ге­о­по­ли­ти­че­ская тре­щи ­ ­на’’ в ко­то­рой се­й­
час на­хо­дит­ся Сер­бия об­су­жда­ет­ся как в от­но­ше­нии
ЕС и его кри­зи­са, так и в от­но­ше­нии аль­тер­на­тив­но­го

443
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

про­цес­са со­зда­ния Евра­зи­й­ско­го Со­ю­за как ге­о­по­ли­ти­

че­ской кон­со­ли­да­ции кон­ти­нен­та­ль­но­го Хар­тлен­да.
За­тем об­су­жда­ют­ся глав­ные со­вре­мен­ные ге­о­по­ли­ти­
че­ские вли­я­ния и стра­те­гии в от­но­ше­нии серб­ских зе­
ме­ль, их проч­но­сть и пер­спек­ти­вы для Сер­бии и серб­
ско­го на­ро­да.
Клю­че­вые сло­ва: ге­о­по­ли­ти­че­ское по­ло­же­ние Сер­бии,
ЕС, атлан­тизм, Сред­няя Евро­па, Евра­зия.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Bar­bas­hin, An­ton; Tho­burn Han­na, „The Kre­mlin Co­lap­sing Euro­a­

sian Sand­ca­stle“, The Na­ti­o­nal In­te­rest, http://na­ti­o­na­lin­te­rest.
org/com­men­tary/the-kre­mlins-col­lap­sing-eura­sian-sand­ca­
stle-9042, 12.09.2013,
Bže­žin­ski, Zbig­njev, Ve­li­ka ša­hov­ska ta­bla, CID, Pod­go­ri­ca, 2001.
Га­јић, Алек­сан­дар, „Пер­спек­ти­ве срп­ско-ру­ских од­но­са у кон­тек­
сту свет­ске кри­зе“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, бр. 2/2012, год.
VII, vol. 14, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
Га­јић, Алек­сан­дар, „Ге­о­по­ли­ти­ка кри­зе ЕУ“, Кри­за ЕУ, (Ур. Алек­
сан­дар Га­јић, Ми­лан Игру­ти­но­вић) Ин­сти­т ут за европ­ске
сту­ди­је, Бе­о­град, 2013.
Ду­гин, Алек­сан­дар, Осно­ви ге­о­по­ли­ти­ке, КЊИ­ГА 1 , Еко­прес, Зре­
ња­нин, 2004.
Ђур­ко­вић, Ми­ша, „Са­вре­ме­на ру­ска спољ­на по­ли­ти­ка и Ср­би­ја на
по­чет­ку 21. ве­ка“, Кул­ту­ра По­ли­са, бр. 17, Удру­же­ње за
по­ли­тич­ке на­у­ке Ср­би­је – Огра­нак у Но­вом Са­ду, Но­ви
Сад, 2012.
Ис­кен­де­ров, Пе­тар, „Ку­да иде Укра­ји­на?“ Фонд стра­те­шке кул­ту­
ре, http://www.stan­dard.rs/ku­da-ide-ukra­ji­na-1-ili-pe­tar-is­
ken­de­rov-kao-da-po­ci­nje-tre­ci-svet­ski-rat.html, пре­гле­да­но
17. 09.2013.
Ка­ла­јић, Дра­гош, „Ве­ли­ке си­ле про­тив срп­ског на­ро­да“, Ге­о­по­ли­
тич­ка ствар­ност Ср­ба, Ин­сти­т ут за ге­о­по­ли­тич­ке сту­
ди­је, Бе­о­град, 1997.
Ка­ла­јић, Дра­гош, „За срп­ску ге­о­по­ли­ти­ку“, Тај­на Бал­ка­на, СКЦ,
Бе­о­град, 1995.

444
Алек­сан­дар Са­ша Га­јић У ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КОМ ПРО­ЦЕ­ПУ: ...

Ме­кин­дер, Хел­форд, Де­мо­крат­ски иде­а­ли и ствар­ност, Ме­та­фи­

зи­ка, Бе­о­град, 2009.
Па­на­рин, Игор, „Же­лим да Бе­о­град већ 2016. го­ди­не по­ста­не че­
твр­ти глав­ни град Евро­а­зиј­ске уни­је“, http://www.nspm.
rs/hro­n i­k a/igor-pa­n a­r in-ze­l im-da-vec-2016-go­d i­n e-be­o ­
grad-po­sta­ne-ce­t vr­t i-glav­n i-grad-evro­a ­z ij­ske-uni­j e.html,
13.09.2013
Ра­дун, Бран­ко, „Ру­си­ја и Бал­кан пре­ко Бе­о­гра­да“, Фонд стра­те­шке
кул­ту­ре, 24.04.2012, http://srb.fondsk.ru/news/2012/04/24/
ru­si­ia-i-bal­kan-pre­ko-be­o­gra­da.html, пре­гле­да­но 12.09.
2013.
Се­ку­ло­вић Дра­го­љуб, Ги­го­вић Љу­бо­мир, „Европ­ска ком­по­нен­та
ге­о­по­ли­тич­ког по­ло­жа­ја Ср­би­је“, Вој­но де­ло, 3/2008, Бе­о­
град, 2008.
Со­ко­ло­ва По­ли­на, „Ру­си­ја и за­пад­ни Бал­кан“, Збор­ник ра­до­ва Ру­
си­ја и за­пад­ни Бал­кан, скрип­та, Са­ра­је­во, 2010 http://www.
fes.ba/pu­bli­ka­ci­je/RU­SI­JA201009-1.pdf
Spykman, Nic­ho­las, Ame­ri­ca`s Stra­tegy in World Po­li­tics: The US and the
Ba­lan­ce of Po­wer, Har­co­urt, Bra­ce&Co, New York, 1942.
Spykman, Nic­ho­las, The Ge­o­graphy of Pe­a­ce, Har­co­urt, Bra­ce&Co, New
York, 1944.
Сте­пић, Ми­ло­мир (2001), У вр­тло­гу бал­ка­ни­за­ци­је, Слу­жбе­ни лист
СРЈ; Ин­сти­т ут за ге­о­по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град.
Сте­пић, Ми­ло­мир, „Ср­би­ја и евро­а­зиј­ској и нео­ев­ ро­а­зиј­ској кон­
цеп­ци­ји – упо­ред­на ге­о­по­ли­тич­ка ана­ли­за“, Ру­си­ја и Бал­
кан (ур. Зо­ран Ми­ло­ше­вић), Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­
ди­је, Бе­о­град, 2008.
Сте­пић, Ми­ло­мир, „Мо­гућ­но­сти сим­би­о­зе срп­ских и ру­ских ге­о­
по­ли­тич­ких ин­те­ре­са на Бал­ка­ну“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес,
бр. 1-2/2009, год V, vol 5, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је,
Бе­о­град, 2009.
Сто­ја­но­вић, Ми­ро­слав, „Ри­зик пре­ве­ли­ке мо­ћи“, Пе­чат, бр. 196,
16.12. 2011, Бе­о­град, 2011.
Стој­ко­вић, Мо­мир, „Ге­о­по­ли­тич­ки чи­ни­о­ци бал­ка­ни­за­ци­је“, Тај­на
Бал­ка­на, СКЦ, Бе­о­град, 1995.
То­мић, Ста­ни­слав, Евро­а­зиј­ска уни­ја као ал­тер­на­ти­ва кул­тур­ној
и по­ли­тич­кој мо­ћи за­па­да, http://www.nspm.rs/ku­da-ide-
sr­bi­ja/evro­a­zij­ska-uni­ja-kao-ot­por-kul­tur­noj-i-po­li­tic­koj-he­
ge­mo­ni­ji-za­pa­da.html, пре­гле­да­но 12.09.2013.

445
 СРБИЈА И ЕВРОАЗИЈСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОСТОР

Хор­ват, Ален, „Ге­о­по­ли­ти­ка Евро­а­зиј­ске уни­је или од цр­не ру­

пе до ве­зе ме­ђу све­то­ви­ма“, пор­тал Advan­ce http://www.
stan­d ard.rs/alen-hor­vat-ge­o­p o­li­t i­ka-evro­a­zij­ske-uni­j e-ili-
od-cr­ne-ru­pe-do-ve­ze-me­dju-sve­to­vi­ma.html, пре­гле­да­но
11.09.2013.

446
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

911.3::327(497.11)“19/20“(082)
911.3::327(4)“19/20“(082)
911.3::327(5)“19/20“(082)

СРБИЈА и евроазијски геополитички простор / приредио Миломир

Степић. - Београд : Институт за политичке студије, 2013 (Београд
: Еселоге). - 446 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Расправе ; књ. 4)

Тираж 300. - Стр. 9-11: Предговор / Приређивач. - Напомене и

библиографске референце уз текст. - Библиографија уз сваки
рад. - Summary, Резюме.

ISBN 978-86-7419-268-9

a) Међународни односи - Србија - 20в-21в - Зборници b) Геополитика

- Србија - 20в-21в - Зборници c) Међународни односи - Европа -
20в-21в - Зборници d) Геополитика - Европа - 20в-21в - Зборници e)
Међународни односи - Азија - 20в-21в - Зборници f) Геополитика
- Азија - 20в-21в - Зборници
COBISS.SR-ID 202444812
 Милош Кнежевић
Бранко Крга
Жељко М. Будимир
Небојша Вуковић

Момир Булатовић
Ју Хонгџун
Драгана Митровић
Драган Траиловић
Иван М. Зарић
Зоран Петровић – Пироћанац
Марко Пејковић

Миломир Степић
Елена Георгиевна Пономарева
Бранимир Куљанин
Душан Пророковић
Благоје С. Бабић
Александар Саша Гајић

ЕДИЦИЈА
РАСПРАВЕ
9 788674 192689