11

I.
UVOD

Sociolo{ko razumevanje etniciteta

Iako termin “etnicitet” ima korene u
gr~koj re~i ethnos/ethnikos, kojom su
naj~e{}e ozna~avani pagani, to jest
negrci i, kasnije, nejevreji (gentilis) ili
nehri{}ani, “drugorazredni narodi”,
njegova nau~na i popularna upotre-
ba prili~no je moderna. Sociolo{ki
posmatrano, termin je skovao D. Ri-
zman 1953. godine, ali je u {iru upo-
trebu u{ao tek tokom 60-ih i 70-ih
godina pro{log veka (Glazer and
Moynihan, 1975).1 Me|utim, od sa-
mog po~etka etnicitet je bio “vru}
krompir” za sociologiju. Iako je sko-
van da bi se ozna~io specifi~an oblik
kulturne razlike, termin je stekao niz
1) Mada je, kako Bartlet †Bartlett, 2001: prili~no razli~itih zna-
39-40‡ isti~e, sporadi~no kori{}en i mno- ~enja. U anglo-ame-
go pre 50-ih godina, termin “etnicitet” se
uglavnom odnosio samo na “paganizam”, ri~koj tradiciji on se
kao {to je to slu~aj u slede}em navodu iz
1782. godine: “Iz uskovitlane pene slavnih
egejskih talasa mitski etnicitet izmisli da
se njihova idolopoklonica Venera za~e.”
12 Sini{a Male{evi}

koristio naj~e{}e kao ozna~itelj manjinskih grupa

unutar {ireg dru{tva nacionalne dr`ave,2 a u evropskoj
tradiciji redovno je kori{}en kao sinonim za pripad-
nost naciji istorijski definisanoj poreklom ili teritori-
jom. Istovremeno, obe tradicije imale su zajedni~ki cilj
– da zamene ono {to je postalo popularan, ali (zahva-
ljuju}i nacisti~kom eksperimentu) veoma kompromi-
tovan pojam “rase”. Uprkos tome, popularni diskursi,
kako u Evropi tako i u Severnoj Americi, uneli su ra-
snu dimenziju u pojam etniciteta (“rasizovali” su ga),
to jest termin “rasa” je opstao (u svom kvazibiolo{kom
smislu), jedino {to se sada “rasa” i “etnicitet” koriste
alternativno.
Pored toga, propast kolonijalnog sveta 50-ih i 60-ih
godina pro{log veka unela je jo{ vi{e zbrke u pitanje
2) Na primer, R. A. [ermerhorn †R. A. “rase”, kulture i etniciteta.
Schermerhorn, 1970‡ defini{e etni~ku U zemlje biv{ih evropskih
grupu kao “kolektivitet unutar {ireg dru-
{tva koji ima stvarne ili pretpostavljene kolonizatora doselili su se
zajedni~ke pretke, se}anja na zajedni~ku postkolonijalni imigranti ko-
pro{lost i kulturno je usredsre|en na je-
dan ili vi{e simboli~nih elemenata defini-
ji se uglavnom vidljivo raz-
sanih kao epitom njihovog pripadni{tva likuju od starosedelaca. U
narodu”. Ve}ina ameri~kih enciklopedija iz skladu sa severnoameri~kim
oblasti nauke o dru{tvu primenjuje isti
pristup. Tako, Svetska enciklopedija dru- javnim i pravnim diskursi-
{tvenih nauka †International Encyclopae- ma, te grupe su tako|e defi-
dia of the Social Sciences, str. 167‡ defini-
nisane kao “etni~ke”, ~ime
{e etni~ku grupu kao “posebnu kategoriju
stanovni{tva u {irem dru{tvu, ~ija je kultu- su istovremeno obuhva}ene
ra obi~no razli~ita od kulture tog dru{tva”. stare definicije istorijskog
U Re~niku kulturnoantropolo{kih pojmova
data je slede}a definicija (Winthrop, 1991: etniciteta kao ne~eg {to je
94): “Etnicitet: Postojanje kulturno osobe- zasnovano na poreklu i teri-
nih grupa unutar dru{tva, od kojih svaka toriji (to jest, vel{ki, flaman-
isti~e svoj jedinstveni identitet zasnovan
na zajedni~koj tradiciji i raspoznatljivim ski, valonski itd.) i nova de-
dru{tvenim oznakama kao {to su zajed- finicija etniciteta kao imi-
ni~ki jezik, religija ili ekonomska specijali-
zacija.” (Sav kurziv moj.)
Sociologija etniciteta: Uvod 13

grantske manjine (to jest, pakistanski, antilski, {rilan-

kanski itd.).
Slom komunizma i raspad federacija zasnovanih po
ugledu na sovjetsku koji se odvijao du` “etni~kih”
granica, kao i sprovo|enje “etni~kog ~i{}enja” na Bal-
kanu i Kavkazu, jo{ vi{e su zakomplikovali pitanje
definicije. Za vreme ratova na tlu Jugoslavije, u izve-
{tajima o “etni~kim sukobima” koje su davali veliki i
uticajni masovni mediji termin “etni~ko” se degeneri-
sao u sinonim za tribalno, primitivno, varvarsko i na-
zadno.
I kona~no, sve ve}i priliv tra`ilaca azila, izbeglica i
ekonomskih migranata u Zapadnu Evropu, Severnu
Ameriku i Australiju, koji u fizi~kom, kulturnom i ver-
skom pogledu ne ispoljavaju nu`no uo~ljive ni znatne
razlike u odnosu na svoje doma}ine, kao i njihov neo-
dre|en pravni status (to jest ~ekanje na odluku o azi-
lu), prebacili su termin “etnicitet” u tobo`e zakono-
davni domen. U tom kontekstu termin “etnicitet” se
opet ~esto odnosi na negra|ane koji naseljavaju “na-
{u zemlju” (kao i u vreme stare Gr~ke i Judeje), to jest
na drugorazredne narode.
Iz ove kratke istorije termina “etnicitet” jasno je da
on sadr`i vi{e zna~enja. Takva elasti~nost i dvosmisle-
nost ovog pojma idu naruku pogre{nom razumevanju
i politi~kim zloupotrebama. Dok je upotreba pojma bi-
la ograni~ena samo na akademski svet, to nije bio ve-
liki problem. Me|utim, onog trenutka kad je kroz for-
mulacije kao {to je “etni~ka manjina” ili “etni~ka gru-
pa” dobio zakonodavnu i institucionalnu podlogu ter-
min je postao izuzetno problemati~an. Institucionali-
zovane i birokratizovane definicije pojma, u koje spa-
14 Sini{a Male{evi}

da i nametanje ideje da, pravno gledano, odre|eni po-

jedinac pripada “etni~koj manjini” ili “etni~koj grupi”,
nisu samo najve}i izvor reifikacije (uvek dinami~nih)
grupnih ili individualnih odnosa nego postaju i oblik
represije jer zatvaraju jedinke u okvire nedobrovoljnih
udru`enja. U takvoj situaciji kulturna razli~itost, koja
je po svojoj prirodi promenljiva, fleksibilna i ambiva-
lentna, postaje sputana i kodifikovana, ~ime se spre-
~avaju kulturne promene. Otuda je popularno i zako-
nodavno razumevanje etniciteta pogre{no. Ta gre{ka
poti~e iz nesociolo{kog shvatanja kulturne razli~itosti
kao ne~eg nepokretnog i definitivnog. Da bismo raz-
jasnili sve ove istorijske, geografske i savremene po-
gre{ne upotrebe i pogre{na razumevanja, moramo ta~-
no objasniti {ta je “etnik” i {ta etnicitet ozna~ava u sa-
vremenoj sociologiji.
Po{to klasici sociolo{ke misli, s izuzetkom Maksa
Vebera, nisu koristili termin “etni~ko”, sociolozi su se
okrenuli antropologiji i, posebno, za~etni~kom radu
Fredrika Barta (Barth, 1969) kako bi objasnili mo}
kulturne razli~itosti, i u istorijskom i u geografskom
smislu. Pre Barta kulturna razlika je uglavnom obja-
{njavana tako {to je posmatrana od iznutra prema
spolja – dru{tvene grupe imaju razli~ite kulturne ka-
rakteristike koje ih ~ine jedinstvenim i posebnim (za-
jedni~ki jezik, na~in `ivota, poreklo, religiju, fizi~ke
odlike, istoriju, navike u ishrani itd.). Kultura je perci-
pirana kao relativno ili apsolutno postojana, trajna i
ta~no odre|ena. Kulturna razlika je shvatana kao ne-
{to {to je svojina grupe (to jest, biti Francuz zna~i
imati kulturu koja se razlikuje od kulture Engleza).
Bartova knjiga Etni~ke grupe i njihove granice pred-
Sociologija etniciteta: Uvod 15

stavljala je pravu kopernikovsku revoluciju u izu~ava-

nju etniciteta. Bart je naglava~ke okrenuo tradicional-
no razumevanje kulturne razlike. On je objasnio i de-
finisao etnicitet posmatraju}i ga od spolja prema unu-
tra: to nije “posedovanje” kulturnih karakteristika ko-
je dru{tvenu grupu ~ine razli~itom, nego je re~ o dru-
{tvenoj interakciji s drugim grupama koja ~ini razli~i-
tost mogu}nom, vidljivom i daje joj dru{tveni smisao.
Bartovim re~ima kazano, “s ovog stanovi{ta, u `i`i
kriti~kog istra`ivanja sad se nalazi etni~ka granica ko-
ja defini{e grupu, a ne kulturna tvar koju ona obuhva-
ta” (1969: 15). Razlika se stvara, razvija i odr`ava sa-
mo kroz interakciju s drugima (to jest, francustvo se
stvara i ono dobija kulturno i politi~ko zna~enje samo
u dodiru s englestvom, nemstvom, danstvom itd.).
Otuda se fokus studija o etni~koj razli~itosti premestio
s prou~avanja njene sadr`ine (to jest, strukture jezika,
oblika odre|ene no{nje, karaktera ishrane) na izu~a-
vanje kulturnih granica i dru{tvene interakcije. Etni~-
ke granice se pre svega mogu objasniti kao proizvod
dru{tvenog delanja. Sama po sebi, kulturna razlika ne
stvara etni~ke kolektivitete: dru{tveni kontakt s drugi-
ma je taj koji dovodi do definicije i kategorizacije
“nas” i “njih”. “Grupni identiteti moraju uvek biti de-
finisani u odnosu na ono {to nisu – drugim re~ima, u
odnosu na ne~lanove grupe” (Eriksen, 1993: 10).
Pored toga, Bartovo istra`ivanje udarilo je temelj
razumevanju etniciteta na univerzalisti~ki na~in (za
razliku od partikularisti~kog). Po{to se kultura i dru-
{tvene grupe javljaju jedino kroz interakciju s drugi-
ma, etnicitet ne mo`e biti ograni~en samo na manjin-
ske grupe. Kao {to D`enkins (Jenkins, 1997) i Isad`iv
16 Sini{a Male{evi}

(Isajiw, 2000) s pravom tvrde, ne mo`emo izu~avati

manjinske etni~ke grupe a da istovremeno ne izu~ava-
mo ve}inski etnicitet. U skladu s glavnom moderni-
sti~kom paradigmom sociologije nakon Drugog svet-
skog rata (strukturalnim funkcionalizmom) etnicitet je
posmatran kao lokalni ostatak pro{losti koji }e, s in-
tenzivnom industrijalizacijom, urbanizacijom, op{tim
nacionalnim sistemima obrazovanja i modernizaci-
jom, uglavnom nestati. Etni~ka razlika je sme{tana u
prili~no uske partikularisti~ke okvire. S druge strane,
~ak i najuporniji kriti~ari paradigme modernizacije
zadr`ali su taj partikularisti~ki pogled na etnicitet. Ia-
ko nastoje da diskredituju tezu o modernizaciji pozi-
vanjem na ponovnu pojavu etniciteta u Americi 70-ih
i 80-ih godina pro{log veka, oni tako|e svode etnici-
tet na manjinske grupe. Njihova tvrdnja da “o`ivlja-
vanje etniciteta” pobija tezu o “pretapaju}em kotlu”
tako|e je pogre{na. Kao ~isto istorijska, ova tvrdnja se
i dalje oslanja na partikularisti~ko razumevanje etni-
citeta. Kad ka`u da su etni~ki identiteti istrajniji nego
{to su modernisti predvideli, kriti~ari nastavljaju da
operi{u partikularisti~kim i esencijalisti~kim shvata-
njem kulturne razlike. Ako se etnicitet posmatra s uni-
verzalisti~kog stanovi{ta, kao pitanje dru{tvene inter-
akcije, odr`anja kulture i granica, onda to zna~i da
nema kulturno i politi~ki svesne grupe koja je u sta-
nju da stvori uverljiv narativ o zajedni~kom poreklu a
da se pri tom ne osloni na nekakav pojam etniciteta.
Drugim re~ima, dokle god postoje dru{tveno delanje i
kulturna obele`ja (religija, jezik, poreklo itd.) koja se
mogu koristiti u tu svrhu, dotle }e postojati i etnicitet.
Upravo tu sociologija stupa na scenu.
Sociologija etniciteta: Uvod 17

Etnicitet nije stvar ni kolektivni posed odre|ene

grupe; to je dru{tveni odnos u kojem dru{tveni u~e-
snici percipiraju sebe i u kojem ih drugi percipiraju
kao kulturno osobene kolektivitete. Mada je Bart jasno
istakao da je dru{tveni kontakt preduslov razli~itosti
etni~ke grupe, sociolo{ki smisao pripadnosti grupi ne
mo`e se objasniti samo na osnovu toga. Kao {to Veber
(Weber, 1968) isti~e, upravo efikasnost dru{tvenog de-
lanja i, pre svega, politi~ki aspekt grupnog delanja na-
dahnjuju verovanje u zajedni~ki etnicitet i preobra`a-
vaju pripadnost grupi u pripadnost politi~koj zajedni-
ci. Sociolo{ki re~eno, uprkos o~iglednoj raznolikosti,
etnicitet je u krajnjoj liniji politizovana kultura.3 Kao
sociolozi, mi ne prou~avamo pona{anje etni~kih gru-
pa samo da bismo otkrili koliko raznovrsna kulturna
obele`ja me|ugrupnih odnosa mogu biti. Nas zanima
samo situacija u kojoj je ta kulturna razlika mobilisa-
na u politi~ke svrhe, kad dru{tveni u~esnici kroz pro-
ces dru{tvenog delanja (iznova) stvaraju narative o
zajedni~kom poreklu koji }e odgovarati promenljivom
dru{tvenom okru`enju. Kulturna razlika izra`ena kao
etni~ka razlika sociolo{ki je relevantna jedino kad je
aktivna, mobilisana i dinami~na, a ne kad je samo
razlika. Me|utim, sama ~injenica da je etnicitet, ba{
kao i svi drugi vidovi dru{tvenih odnosa, najve}im de-
lom dinami~na i pokretljiva snaga pro{iruje i produ-
bljuje opseg sociolo{kog istra`ivanja mnogo vi{e nego
{to bi to ina~e bio slu~aj.
Iako je napravio preokret u elementarnom razume-
vanju etniciteta, Bartov pristup nije objasnio ove po-
liti~ke i strukturalne posle- 3) Termin “politizovan” koristim ovde u {i-
dice u konstrukciji, organi- rokom smislu – slede}i Biliga (Billig, 1995,
2002), pod tim podrazumevam ne samo
uspe{nu masovnu mobilizaciju, nego i
svakodnevne, neupadljivije, banalnije obli-
ke politizacije.
18 Sini{a Male{evi}

zaciji i institucionalizaciji kulturne razlike. Za{to, ka-

da i kako jedinke i grupe odr`avaju etni~ke granice?
Da bi odgovorila na ta pitanja, postbartovska socio-
logija je krenula u razli~itim pravcima. Glavni cilj ove
knjige je da identifikuje jasne epistemolo{ke razlike i
sli~nosti izme|u tih raznovrsnih sociolo{kih obja{nje-
nja stvarnosti etni~kih grupa i da kriti~ki oceni eks-
plikativni potencijal najuticajnijih sociolo{kih tuma-
~enja etni~kih odnosa. Me|utim, pre nego {to se upu-
stimo u analizu razli~itih sociolo{kih perspektiva u
prou~avanju etniciteta, moramo dati neka pojmovna
obja{njenja.

Etnicitet i njemu bliski pojmovi

U popularnom diskursu, kao i me|u mnogim teoreti-
~arima koji se bave ovom obla{}u, ~esto se koriste ter-
mini kao {to su “etnicitet”, “rasa”, “nacionalnost”,
“verska grupa” ili, umesto njih, neki specifi~an regio-
nalan ozna~itelj (ve}inom vezan za kontinent s kojeg
grupa poti~e).4 Tako se, u britanskom kontekstu, etike-
ta kao {to je “azijatski” ~esto odnosi na etni~ki kolek-
tivitet koji vodi poreklo s nekih geografskih podru~ja
indijskog potkontinenta (Pend`aba, Sinda, Patana, Ba-
lu~istana itd.). Ona istovremeno mo`e biti “rasni” opis
koji se odnosi na ljude s upadljivo tamnijom ko`om,
braon o~ima i sjajnom crnom kosom. Ovom etiketom
se ozna~avaju i nacionalnosti kakve su pakistanska i
banglade{ka. Ona naj~e{}e ukazuje i na posebnu ve-
roispovest i redovno se koristi za ozna~avanje musli-
mana. I kona~no, sâm naziv ozna~ava odre|enu, nee-
vropsku kontinentalnu lokaciju. Sli~no tome, ljudi iz
4) Konor daje zanimljive primere pogre- Severne Irske ponekad su
{nog razumevanja razlike izme|u tih poj-
mova u akademskim krugovima (Connor,
1978, 1994).
Sociologija etniciteta: Uvod 19

obele`eni kao verske grupe (katolici ili protestanti), a

ponekad se etiketa vezuje za njihovu nacionalnost, to
jest lojalnost odre|enoj nacionalnoj dr`avi i paso{ ko-
ji imaju (irski ili britanski), a ponekad se svrstavaju u
etno-politi~ke kategorije kao republikanci i lojalisti ili
unionisti i nacionalisti.
Za ovu alternativnu upotrebu vezan je dvostruki
problem. Prvo, sa stanovi{ta onih koji prave kategori-
zacije, o~igledno je da te etikete, iako se ~esto odnose
na iste grupe jedinki, spajaju veoma razli~ite oblike
pripadnosti kolektivu. Ne samo {to nije svejedno da li
}emo odre|eni kolektivitet opisati tako {to }emo u ob-
zir uzeti religiju, geografiju, kulturu ili rasu nego, {to je
jo{ va`nije, takav pristup kategorizaciji povezuje i na-
turalizuje oblike pripadnosti kolektivu koji ne moraju
imati ni{ta zajedni~ko. Ovakav stav esencijalizuje i
svodi kulturnu, politi~ku i vrednosnu raznovrsnost in-
dividue na jednu prepoznatljivu etiketu kakva je “azi-
jatski” ili “irski”. To, za uzvrat, deluje kao oblik cirku-
larnog rasu|ivanja: “azijatski” = “muslimanski” = “pa-
kistanski” i obrnuto. Nijedan grupni ozna~itelj nije
potpuno osoben i neproblemati~an, a termini kao {to
su “pakistanski”, “muslimanski” i “azijatski” sami su po
sebi krajnje {iroki i nejasni opisi koji obuhvataju mno-
ge raznovrsne oblike podgrupisanja i posebnih na~ina
na koje se biva musliman, Pakistanac i Azijat, zbog ~e-
ga je ova strategija etiketiranja veoma pogre{na i po-
tencijalno opasna.
Drugo, nije re~ samo o tome da ovi termini ~esto
ukazuju na razli~ite oblike kolektiviteta; neki od kori-
{}enih pojmova su, sa sociolo{kog stanovi{ta, napro-
sto neodr`ivi. Definicije grupa u odnosu na rasu, reli-
20 Sini{a Male{evi}

giju i kontinent primeri su popularnih, folklornih poj-

mova koje ~esto, na ad hoc na~in, konstrui{u dru{tve-
ni u~esnici u nastojanju da i sami razumeju svoju sva-
kodnevnu stvarnost. Kao takvi, ti pojmovi nemaju so-
ciolo{ko ni eksplikativno utemeljenje. Iako postoje ne-
sumnjive genetske i fizi~ke varijacije izme|u ljudi (bo-
ja ko`e, tip kose, veli~ina usana i tako dalje), biolozi
isti~u da nema pouzdanih kriterijuma za klasifikova-
nje ljudi po tim karakteristikama. Svaka takva klasifi-
kacija ve{ta~ki bi stvorila grupe unutar kojih bi vari-
jacije bile ve}e od pretpostavljenih spoljnih varijacija
u odnosu na druge grupe. Drugim re~ima, “rasa” je
dru{tveni konstrukt u okviru kojeg se fenotipski atri-
buti popularno koriste da ozna~e razliku izme|u unu-
tra{njih grupa i spoljnih grupa. To zna~i da, po{to ne
postoji pouzdana biolo{ka ili sociolo{ka osnova za
upotrebu tog pojma u analiti~ke svrhe, “rasi” treba
pristupati samo kao osobenom slu~aju etniciteta. Otu-
da, kad je re~ o popularnom diskursu, termin “rasa” se
ne mo`e odnositi na “podvrstu Homo sapiensa” (van
den Berghe, 1978: 406), nego se koristi samo kao dru-
{tveni atribut. Tada rasu posmatramo kao “dru{tveno
definisanu grupu koja sebe vidi i koju drugi vide kao
fenotipski razli~itu od drugih grupa” (van den Berghe,
1983: 222). Kolins (Collins, 1999: 74) s pravom tvrdi:

Sociolo{ka razlika izme|u etniciteta i rase anali-

ti~ki je {tetna jer zamagljuje dru{tvene procese
koji odre|uju stepen do kojeg se podele prave du`
kontinuuma somatotipskih gradacija. Rasa je fol-
klorni pojam, spada u popularnu mitologiju koja
odre|ene etni~ke razlike podi`e na nivo o{tre po-
Sociologija etniciteta: Uvod 21

dele. Kao sociolozi, mi imamo analiti~ki zadatak

da poka`emo {ta je uzrok pozicioniranju du` kon-
tinuuma.

Sli~no tome, kori{}enje pojmova kakav je “verska gru-

pa” ili regionalno-kontinentalnih ozna~itelja da bi se
ukazalo na kulturnu razli~itost ~esto vodi u pogre-
{nom smeru. Opisi vezani za kontinentalnu pripad-
nost, kao {to su “Azijati” i “Afrokaribljani” u Britani-
ji ili “Afroamerikanci” i “Amerazijati” u SAD-u, mogu
biti upotrebljivi u politi~ki korektnom administrativ-
nom jeziku, ali su previ{e neodre|eni i pre{iroki za so-
ciologiju. Te geografske etikete ~esto su samo deo
zgodne birokratske strategije kojom se skriva hegemo-
nijska pozicija dr`avnih slu`benika u oblikovanju po-
sebnih diskursa o grupama. Tako se i u govoru o gru-
pama koje nisu povezane strogim religijskim verova-
njima ili o grupnom udru`ivanju koje nije zasnovano
na odre|enoj teolo{koj doktrini, etiketa “verska grupa”
~esto upotrebljava samo kao eufemizam za specifi~an
oblik etniciteta. Kao zajedni~ko ime za mnoge razli~i-
te oblike politi~kog delovanja definisane kolektivnim –
kulturnim – terminima, “etnicitet” mo`e obuhvatiti sve
te razli~ite etikete poput “rase”, “verske grupe” ili “re-
gionalno-kontinentalnog razgrani~enja”. To ne zna~i
da je etnicitet jasniji pojam od ostala tri. Naprotiv, on
je krajnje ambivalentan. Glavna i verovatno presudna
prednost tog pojma nad konkurentima jeste njegova
sposobnost da omogu}i so- 5) Kolins (Collins, 1999: 78) jasno ka`e:
ciolo{ko uop{tavanje koje “Etnicitet je su{tinski konfuzan pojam jer
su istorijski procesi koji ga proizvode su-
pri tom ne}e uticati na po- {tinski konfuzni. Na{i analiti~ki problemi
sebne primere.5 Za razliku poti~u iz ~injenice da je etnicitet uvek iz-
vrnut pojam, poku{aj da se dru{tvenoj
stvarnosti koja nije nimalo ~ista nametne
~ista kategorija.”
22 Sini{a Male{evi}

od “rase”, “verske grupe” i “kontinentalnog ozna~ite-

lja”, etnicitet ima ve}i univerzalisti~ki potencijal koji,
s jedne strane, ima klju~nu ulogu u praksi koherent-
nog sociolo{kog istra`ivanja i, s druge strane, dovolj-
no je osetljiv da mo`e da uva`i i obuhvati raznovrsne
oblike koje kulturna razlika mo`e uzeti.
I kona~no, pojmovi kao {to su nacija, nacionalnost
i nacionalizam povremeno se preklapaju s pojmovima
proisteklim iz etniciteta (primer je etnonacionalizam),
ali se uglavnom odnose na ideologije i politi~ke po-
krete povezane s istorijskim projektima koji se ti~u po-
liti~ke autonomije i teritorijalnog suvereniteta, to jest
s makroprocesima stvaranja, izgradnje ili raspada dr-
`ave. Izu~avanje nacija i nacionalizma umnogome je
vezano za istorijski osoben period prelaska iz feudal-
nog agrarnog sveta multinacionalnih imperija u mo-
derne industrijske jednojezi~ne dr`ave i za teku}e ras-
prave o globalizaciji i slabljenju nacionalne dr`ave.6
Po{to se ova knjiga ne bavi izri~ito tim velikim isto-
rijskim doga|ajima, u njoj nalazimo samo sporadi~no
pozivanje na pojmove kao {to su nacija i nacionali-
zam, i to samo onda kad se oni neposredno odnose na
procese delanja etni~ke grupe.

Struktura knjige
Glavni cilj ove knjige jeste da pru`i sistemati~an pre-
gled i kriti~ku analizu vode}ih sociolo{kih teorija o et-
ni~kim odnosima. Kao i svaki prikaz ove vrste, ona je
6) Danas se ve}ina makrosociologa i isto- osu|ena na to da bude ne-
ri~ara (Gellner, 1983; Hobsbawm, 1990; potpuna i da se selektivno
Anderson, 1991; J. A. Hall, 1993; Mann,
1995; Breuilly, 2001) sla`e da je nacionali-
odnosi prema teorijama,
zam relativna novina kao masovni doga- kao i parametrima koje ko-
|aj, to jest kao sociolo{ki zanimljiv feno-
men, a da su, uop{teno gledano, odnosi
izme|u etni~kih grupa verovatno stari ko-
liko i ljudska vrsta.
Sociologija etniciteta: Uvod 23

risti za klasifikaciju razli~itih individualnih stavova.

Rad svakog pojedina~nog sociologa uvek je bogatiji,
iznutra manje koherentan i ~esto kontradiktorniji ne-
go {to to standardne taksonomijske kategorizacije do-
pu{taju. Svaki poku{aj da se na|u zajedni~ki imenite-
lji iza izrazito li~nih sociolo{kih obja{njenja dru{tve-
ne stvarnosti mora biti pomalo redukcionisti~ki i mo-
ra izostaviti veliki deo teorijske i istra`iva~ke gra|e
koja ta pojedina~na tuma~enja ~ini tako jedinstvenim.
Iako razvoj sociolo{kog razumevanja etniciteta nije
mogu}an bez ljudi koji formuli{u te teorije, ono {to je
va`no sub specie aeternitatis nisu pojedinci nego nji-
hove tvorevine – ideje, pojmovi i same teorije. Da bi-
smo u potpunosti razumeli snagu dru{tvenog delanja
zasnovanog na etnicitetu, moramo se usredsrediti na
pojmovne i eksplikativne aparate razvijane u okviru
posebnih istra`iva~kih tradicija koje su prostorno i
vremenski uvek manje ograni~ene i u ve}oj meri vi{e-
strane nego {to to bilo koje individualno tuma~enje
mo`e biti. U ovoj knjizi sam analizirao osam takvih is-
tra`iva~kih paradigmi koje se mogu smatrati najuti-
cajnijim me|u savremenim sociolo{kim obja{njenjima
etni~kih odnosa, a to su: neomarksizam, funkcionali-
zam, simboli~ki interakcionizam, socijalna biologija,
teorija racionalnog izbora, teorija elite, neoveberovski
pristup i antifundacionalizam.
U drugom poglavlju dajem pregled onoga {to su
klasici sociologije – Marks, Dirkem, Zimel i Veber –
imali da ka`u o etni~kim odnosima. Kroz kriti~ki pri-
kaz njihovog doprinosa ukazujem na to da, nasuprot
uobi~ajenom verovanju, postoji ne{to {to se mo`e na-
zvati klasi~nom sociolo{kom teorijom etniciteta. Iako
24 Sini{a Male{evi}

su etni~ki odnosi bili na margini njihovog interesova-

nja, klasici sociologije su ne samo razvili koherentno
shvatanje etni~kih odnosa nego su i njihovi stavovi
postali temelj savremenih tuma~enja etni~kih odnosa.
U tre}em poglavlju ispitujem neomarksisti~ke pri-
stupe izu~avanju etniciteta. Ukazujem i na razliku iz-
me|u dva prili~no odvojena toka u savremenim mark-
sisti~kim istra`ivanjima – onog koji izu~ava politi~ku
ekonomiju nejednakosti izme|u etni~kih grupa i onog
koji se bavi ulogom dr`ave u reprodukovanju i insti-
tucionalizovanju uslova za etni~ku podelu, kao i na-
~inom na koji rasisti~ka ideologija ometa jedinstvo
radni~ke klase. Za razliku od tradicionalnih marksista
koji su etnicitet analizirali kao ideolo{ku masku za
klasnu netrpeljivost i tako se gotovo isklju~ivo foku-
sirali na kapitalisti~ki na~in proizvodnje, savremeni
neomarksizam je mnogo osetljiviji na autonomiju kul-
turne sfere. Priznaju}i ograni~enost analize klasnih
odnosa, savremeni marksizam nastoji da pro{iri anali-
zu etniciteta te pa`nju usmerava na nove dru{tvene
pokrete i identitete koji nisu vezani za klasu. Me|utim,
u ovom poglavlju tvrdim i da se neomarksisti jo{ uvek
slu`e antagonisti~kim, ekonomisti~kim terminima, pri
~emu etnicitet ostaje percipiran kao drugorazredna
stvarnost, sredstvo u slu`bi sukoba i prisile.
^etvrto poglavlje je prikaz i analiza funkcionalisti~-
kih tuma~enja etni~kih odnosa oslonjenih na Dirke-
movo nasle|e, po kojem su etni~ka razli~itost i moder-
nizacija obrnuto proporcionalni. U poglavlju se uspo-
stavlja razlika izme|u strukturalnog funkcionalizma i
teorije o pluralnom dru{tvu kao dva klju~na funkcio-
nalisti~ka pristupa etnicitetu. Strukturalni funkciona-
Sociologija etniciteta: Uvod 25

lizam se pre svega bavi obrascima solidarnosti etni~-

ke grupe i njenim odnosom prema dominantnom si-
stemu vrednosti nacionalne dr`ave, a pluralizam tra-
ga za odgovaraju}im na~inima uklju~ivanja raznih et-
ni~kih zajednica u zajedni~ku politi~ku strukturu. Ia-
ko su se savremena funkcionalisti~ka tuma~enja znat-
no udaljila od prostog evolucionizma prethodnika i na
va`an na~in ukazala na to da su industrijalizacija i ur-
banizacija sna`no uticale na preobra`aj tradicional-
nog na~ina `ivota, ja tvrdim da su ta tuma~enja jo{
uvek dobrim delom redukcionisti~ka po svom pristu-
pu etni~kim odnosima koji centralno mesto daje vred-
nostima, kao i po nepokolebljivom stanovi{tu da je
modernizacija jednosmerna i nepovratna sila koja ne-
zaustavljivo bri{e “lokalne” na~ine pripadanja.
U petom poglavlju raspravljam o simboli~ko-inter-
akcionisti~kim tuma~enjima etni~kih fenomena i otud
proisteklom stavu da, po{to je dru{tveno delanje ~esto
vi{e simboli~ko nego ekonomsko, u `i`u analize treba
staviti individualnu i kolektivnu subjektivnu percepci-
ju stvarnosti. Posmatran iz te perspektive, etnicitet je
analiziran kao dru{tveni proces kroz koji jedinke i
grupe sti~u, odr`avaju, preobra`avaju ili menjaju svo-
je “definicije situacije”. Etni~ke grupe su posmatrane
kao ne{to {to funkcioni{e kroz “kolektivnu definiciju
situacije”, u skladu s kojom u~estvuju u teku}im pro-
cesima tuma~enja i ponovnog tuma~enja svojih isku-
stava. Po interakcionistima, objektivna i neravnoprav-
na raspodela ekonomskih nadoknada ili politi~ke mo-
}i izme|u etni~kih grupa ne mora neizostavno imati
za posledicu sukob grupa. Pre }e biti da priroda njiho-
vih uzajamnih simboli~kih tuma~enja i kolektivnih
26 Sini{a Male{evi}

percepcija odre|uje odnose izme|u grupa i unutar

grupe. U ovom poglavlju tvrdim da iako interakcioni-
zam s pravom isti~e promenljivost individualnih i
grupnih percepcija i dinami~ki kvalitet etniciteta, lo-
gika njegove argumentacije suvi{e je idealisti~ka i re-
lativisti~ka da bi u njoj moglo biti mesta za ekonom-
sku i politi~ku stvarnost etni~kih odnosa.
Stav da su ljudi prevashodno simboli~ka i kulturna
stvorenja koja stvaraju sopstvene domene zna~enja
o{tro su kritikovali socijalni biolozi ~iji je doprinos iz-
u~avanju etniciteta podrobno prikazan u {estom po-
glavlju. Socijalna biologija polazi od jednostavne i
o~igledne ~injenice da su ljudi sa~injeni od krvi i me-
sa, da moraju da jedu i piju, spavaju i pare se, {to su
odlike koje dele s ostatkom `ivotinjskog carstva. Po
socijalnim biolozima, ljudi su, ba{ kao i druge `ivoti-
nje, genetski programirani da reprodukuju svoje gene.
Kad direktna reprodukcija nije mogu}na, ~ovek }e se
reprodukovati indirektno – kroz srodni~ku selekciju.
Socijalni biolozi uporno tvrde da etnicitet nije ni{ta
drugo do produ`etak srodni~ke selekcije. Etni~ke gru-
pe su definisane zajedni~kim poreklom i posmatrane
kao askriptivne, hereditarne i uglavnom endogamne.
Iako je to {to su socijalni biolozi rehabilitovali ~inje-
nicu da su i ljudi integralan deo prirodnog sveta vred-
no pohvale, smatram da je njihovo obja{njenje etni~-
kih odnosa metodolo{ki suvi{e slabo da bi bilo uver-
ljivo: ono oscilira izme|u biolo{kog i metafori~kog tu-
ma~enja srodni~ke selekcije.
U sedmom poglavlju bavim se teorijom racionalnog
izbora. Po{to smatraju da su pojedinci pre svega zain-
teresovani za maksimalnu korisnost pa se onda bore
Sociologija etniciteta: Uvod 27

oko ograni~enih resursa, zastupnici ove teorije veruju

da etnicitet nije ni{ta drugo do prednost koja se mo`e
iskoristiti za li~nu dobit. To {to govore istim jezikom,
imaju istu religijsku tradiciju, mitove o zajedni~kom
poreklu ili bilo koji drugi oblik kulturne sli~nosti po-
ma`e u~esnicima da se ujedine tako da cena kolektiv-
nog delanja postaje ni`a. Teoreti~ari racionalnog izbo-
ra tvrde da etni~ke grupe odr`avaju svoju unutra{nju
solidarnost na dva glavna na~ina: obezbe|ivanjem
dobiti svojim pripadnicima i/ili ograni~avanjem i
sankcionisanjem njihovih individualnih izbora kako
bi se spre~ilo nekontrolisano prisvajanje dobiti. Otuda
je kolektivno delanje zasnovano na etni~koj grupi naj-
pre mogu}no kad pojedinac mo`e iz toga da izvu~e
korist ili kad se jedinke boje kazni za alternativno po-
na{anje. Iako uspe{no nagla{ava dinami~ke i manipu-
lativne odlike etniciteta, ovaj pristup je kritikovan
zbog cirkularnosti svoje argumentacije, zanemariva-
nja kulture i politike i potcenjivanja strukturalnih
uslova u kojima se individualni izbori prave.
U osmom poglavlju analiziram stavove o etni~kim
odnosima karakteristi~ne za teoriju elite. Za razliku od
socijalne biologije, ona isti~e da se etnicitet mo`e raz-
umeti samo ako ljude posmatramo kao politi~ke, a ne
biolo{ke `ivotinje. U teoriji elite postoje dva pristupa,
takozvani “kulturni” i “instrumentalisti~ki”. Instru-
mentalisti~ki se vi{e zanima za manipulativne strategi-
je koje imaoci mo}i primenjuju kako bi obezbedili ma-
sovnu podr{ku, a kulturni se bavi politi~kim simboli-
ma kao izvorom unutra{nje i spoljne mobilizacije et-
ni~kih grupa. Zastupnici ovog drugog toka tvrde da su
kulturna obele`ja najve}im delom proizvoljna i da je u
28 Sini{a Male{evi}

etni~kim odnosima va`no kako, kada i ko mo`e mani-

pulisati tim simbolima da bi mobilisao dru{tvene gru-
pe. U ovom poglavlju ukazujem i na o~igledni nedo-
statak valjano artikulisane savremene teorije elite u
sociologiji posmatranoj na {irem planu, {to je i odraz
izrazite slabosti na~ina na koji ova teorija obja{njava
etni~ke odnose. Tvrdim i da bi sna`nija veza s pojmov-
nim i metodolo{kim aparatom klasi~ne teorije elite
proizvela mnogo ja~i eksplikativni potencijal. Uprkos
izvesnom realizmu koji je, sa svojim relativno jedin-
stvenim naglaskom na jednoj grupi dru{tvenih u~esni-
ka (eliti), empirijski koristan jer mo`e biti od vitalnog
zna~aja za mapiranje delanja etni~ke grupe, teorija eli-
te je kritikovana zato {to se prema “masama” odnosi
kao prema ne~emu {to je pasivno, konformisti~ki na-
strojeno i pot~injeno te zanemaruje prou~avanje moti-
va i vrednosti koji stoje iza etni~ke mobilizacije.
U devetom poglavlju ispitujem glavne neoveberov-
ske pristupe etni~kim odnosima. Nagla{avam zna~aj i
novu snagu Veberovih originalnih ideja – njegovog
neesencijalisti~kog shvatanja kolektiviteta, po kojem
je etnicitet potencijalni dru{tveni atribut a ne aktuel-
na karakteristika grupe – i veze koje on uspostavlja iz-
me|u statusne i etni~ke pripadnosti i pojma monopo-
listi~ke dru{tvene zatvorenosti. U centru moje raspra-
ve su dva neoveberovska stava: ekonomisti~ko tuma-
~enje Veberovog koncepta dru{tvene zatvorenosti i
makropoliti~ke studije koje nagla{avaju ulogu geopo-
litike i vojnog i dr`avnog presti`a. Iako svaka od ovih
perspektiva predstavlja originalan i kreativan produ-
`etak Veberovih ideja i, kao takva, uspe{no doprinosi
na{em razumevanju slo`enosti etni~kih odnosa, sama
Sociologija etniciteta: Uvod 29

~injenica da su te perspektive pojmovno fragmentisa-

ne i epistemolo{ki puristi~ke ukazuje na izvestan ste-
pen udaljavanja od teorijskog sazvu~ja klasi~nog ve-
berovskog usmerenja. U ovom poglavlju tvrdim da su
svi nedostaci neoveberovskih obja{njenja etniciteta
posledica razvodnjenog i jednostranog tuma~enja Ve-
berove op{te teorije dru{tvenog delanja i preokupaci-
je jednim slojem dru{tvene stvarnosti.
U desetom poglavlju kriti~ki ocenjujem doprinos
antifundacionalisti~kih pristupa. Tu se posebno bavim
shvatanjima odnosa izme|u etni~kih grupa koje su za-
stupali postmodernizam, poststrukturalizam, post-
marksizam, refleksivni feminizam i socijalna psihoa-
naliza. Za razliku od najve}eg dela “konvencionalne”
sociologije, antifundacionalizam nema za cilj obja-
{njenje ili tuma~enje etniciteta, nego nastoji da de-
konstrui{e sve pretenzije na identitet ~iji je centar gru-
pa, ali i individua. Po{to antifundacionalisti smatraju
da nema su{tinski privilegovanih grupa i tuma~enja
dru{tvene stvarnosti, svi identiteti su percipirani kao
privremeni, kratkotrajni i podlo`ni hegemonijskoj re-
interpretaciji i diskurzivnoj kontroli. Psihoanaliti~ka i
feministi~ka obja{njenja imaju za cilj dekonstrukciju
nominalno neutralnih, ali (ve}inom) falocentri~nih
narativa o stvarnosti etni~kih grupa. Poglavlje zaklju-
~ujem stavom da je dekonstrukcija valjana istra`iva~-
ka strategija, a antifundacionalizam mo}na dru{tvena
kritika, ali je ta perspektiva epistemolo{ki destruktiv-
na zbog svog neobuzdanog i beskompromisnog rela-
tivizma maskiranog kulturnim determinizmom.
U poslednjem poglavlju upore|ujem i suprotsta-
vljam svih osam vode}ih sociolo{kih teorija etniciteta
30 Sini{a Male{evi}

ukazivanjem na njihove glavne me|usobne razlike i

sporne ta~ke. Pozivaju}i se na primer genocida u Ru-
andi iz 1994. godine, ukratko ocenjujem eksplikativnu
snagu svake perspektive i pokazujem da svih osam te-
orija mogu da pru`e koherentna ali ~esto uzajamno
suprotstavljena tuma~enja ruandske katastrofe. Iako
priznajem mogu}nost epistemolo{ke pluralnosti u od-
govoru na pitanje kako i za{to je genocid u Ruandi bio
mogu}an, u ovom poglavlju nastojim da izbegnem re-
lativisti~ke, apsolutisti~ke i sintetisti~ke zamke kroz
artikulaciju alternativne epistemolo{ke strategije. Oce-
na eksplikativnih elemenata svakog od osam teorij-
skih okvira postavljenih u skladu s dihotomijama kao
{to su individualizam-kolektivizam, materijalizam-
idealizam, primordijalizam-situacionizam i subjektivi-
zam-objektivizam pokazuje da obuhvatnije sociolo{ko
tuma~enje etni~kih odnosa mo`e proiste}i iz pa`ljivog
objedinjavanja i ponovne formulacije postoje}e neo-
veberovske tradicije i teorije elite. Mada isti~em da ne-
ma univerzalnog klju~a ni fiksnog i jednostavnog
obrasca za obja{njenje svih pojedina~nih slu~ajeva et-
ni~kih odnosa, mislim da je razvoj veberovskog stano-
vi{ta objedinjenog s teorijom elite najbolja strategija
kojom se mogu povezati zahtevi epistemologije i prak-
ti~ne dru{tvene intervencije. ^injenica da je etnicitet
raznolik, neuhvatljiv i fluidan fenomen koji se, kao i
avatar hinduisti~kih bogova, javlja u mno{tvu razli~i-
tih oblika ne bi trebalo da nas spre~i u poku{aju da
na|emo sociolo{ka obja{njenja i prakti~ne preporuke
za intervenciju bez obzira na to {to }e oni uvek biti
nesavr{eni.