Univerzitet u Beogradu Arhitektonski fakultet u Beogradu Doktorske akademske studije II semestar 2010

Predmet: Socio-politički diskurs istraživanja Seminarski rad

ambijentalnih karakteristika nepokretnog kulturnog nasleđa grada Ohrida i njegov značaj kao javno dobro

na temu: Zaštita

Student: Radmila Tomovska Ind. Br. 84-D 2009 radmilamksk@yahoo.com

Profesor: Prof. Dr. Ksenija Petrovar

zajednica participira (Deneulin i Townsend .2010 godine Beograd Rezime: Predmet seminarskog rada je da se na primeru grada Ohrida sagledaju mogućnosti zaštite i korišćenja urbanih celina grada. kulturnog turizama i povezane ekonomske delatnosti. socijalna. umetnički. na nasleđe se gledalo kao na prepreku u razvoju i napretku. duhovna.j. kao i nezainteresovanošću državnih vlasti za ovaj problem. simbolička vrednost. koji je u velikoj meri bio podstaknut egzistencijalnim problemima stanovništva. oni dobijaju i ekonomsku i kulturnu vrednost (Inger Liliequist. što podrazumeva iznalaženje načina za njihovo funkcionisanje. 2006: 2) Prema Lilikuist-u (Inger Liliequist). estetski i ambientalni značaj. Načini zaštite i korišćenja nepokretne kulturne baštine grada Ohrida razmatraju se u kontekstu javnog dobra. Throsby definišući kulturnu vrednost nasleđa potencira da se ona sastoji od nekoliko komponenata: estetska. istorijski. 3. do pre nekoliko decenija. 2 . 2004). 1 Javno dobro je neekskluzivno i ne-rivalsko. nacionalni. 2006:18). Prema Kaul-u (Kaul. ili transcendentalnih umetničkih kvaliteta. dok zadnjih nekoliko decenija. ograničenja. socijalni. kao i neefikasnost u njihovom dosadašnjem sprovođenju. Definicija javnog dobra. odnosno obeležje određene zajednice. sve se više ističe pozitivistička uloga kulturnog nasleđa za ekonomski razvoj. 1999) kulturno nasleđe se može smatrati za opšte dobro samo ukoliko građani. gde se termin “kulturni” odnosi na antropološki. Nepokretno nasleđe grada Ohrida ima kulturni. istorijska. “Kulturno nasleđe sadrži najdublje i fundamentalne emocionalne i duhovne aspekate ljudskog doživljaja – duh mesta. Ekonomske vrednosti u odnosu na nekretnine u urbanom tkivu. Prema Deneulin-u i Taunsend-u ovo je stvorilo određene konfuzije ekonomske interpretacije koncepta javnog dobra. Dodavanjem reči “kulturno” definicija postaje mnogo konkretnija: nasleđivanje stvari koji imaju kulturni značaj. Ona naglašava da su nasleđe i kulturne vrednosti važni aspekti ljudskih prava.” (Throsby. Ukoliko se objekti smatraju za kulturne simbole. Industriju kulturnog nasleđa. neefikasnošću i korumpiranošću lokalnih vlasti. i najčešće nije tržišna kategorija. kao i vrednost autentičnosti. socoiloški. Gradske četvrti starog dela grada Ohrida predstavljaju javno dobro Prema Dejvidu Trosbiju (David Throsby). Zajednički interesi jedne zajednice u vezi kulturnog nasleđa se mogu uvideti kroz: 1. kao i kod nekih drugih autora. koji predstavljaju nepokretnu kulturnu baštinu. Putem istraživanja dosadašnjih načina zaštite ove kulturne baštine. kao i estetski aspekt interpretacije ovog termina. U isto vreme ove urbane celine su aktivni delovi grada. Sagledava se realno stanje ovih urbanih celina. rezultiralo je trajnim narušavanjem i promenjenim likom ovih gradskih celina. t. Očuvanje autentičnosti i ambijentalne slike gradskih celina je značajan i nezaobilazan faktor u njihovom definisanju kao javnog dobra. Rad se fokusira na očuvanju autentičnosti ovih urbanih celina pri sprovođenju zaštite. otkrivaju se nedostaci. Svako kulturno nasleđe ne mora da sadrži sve ove 1 Kod Lilikuista.Datum: 30. Lilikuist naglašava da je kulturno nasleđe fundamentalno infrastrukturna ekonomska imovina. kao i zadovoljavanje savremenih potreba građana. osećaj kontinuiteta koji je omogućen preko kulturnih tradicija. poistovećuju se termini javno dobro i opšte dobro određene zajednice ili ciljne grupe. Nemaran odnos prema kulturnom nasleđu u periodu tranzicije. odnosno da predstavlja javno dobro ili opšte dobro. Vrednost nasleđa kao opšteg dobra. na primer Akvinas-a (Aquinas.09. termin “nasleđe” definiše se na sledeći način: naslediti nešto iz prošlosti. 2. što predstavlja dovoljan razlog da bi se razmatralo o efikasnijoj zaštiti ovog kulturnog nasleđa i obliku njegovog korišćenja kao javnog dobra. 1981). razmatra se kroz primer gradskih celina starog grada Ohrida.

ishranu. muzeji. godine. definisanja i kontrolisanja ovog javnog dobra su: država. tako i status kulturno-istorijski grad. Prema Radoviću. međunarodni akteri koji zastupaju interese raznih međunarodnih organizacija. Kod objekata koja su u privatnom vlasništvu nije ispunjen drugi uslov (ne-ekskluzivnost).“ (Ksenija Petovar. Neizbežna je konstatacija da je Ohrid i aktivan. ICA. 2006: 7-8). državne službe. 2010:6) Urbana celina grada Ohrida. urbane celine grada Ohrida su nepokretno nasleđe sastavljeno od javnih i privatnih dobara. 2. Ovaj rad se ograničava i razmatra samo staro gradsko tkivo grada Ohrida. Interes pravoslavne crkve i islamske zajednice proizilazi iz ogromnog značaja religiozno-istorijskih artefakata4 u promovisanju i jačanju religije. delovi ohridskog regiona. U pogledu svojinskog statusa. proglašeni su za kulturno i prirodno svetsko nasleđe od strane UNESCO-a. Dobra i usluge kojima se obezbeđuje funkcionisanje naselja i građene sredine (lokalna javna dobra) i 3. kojima se obezbeđuje ostvarivanje ljudskih prava (Petovar. kao i nekoliko đamija. proizilazi iz raznih mogućnosti za profit od baštine kao turističke atrakcije. ambijentalnog i dr. džamije. Objekti u javnom vlasništvu su potpuna javna dobra. kulturnih i istorijskih vrednosti ove kulturne baštine u promovisanju same države.. religijske zajednice. turističke ponude starog dela grada. estetskog. 5 Makedonska Pravoslavna Crkva 3 . konkretnije u pružanju usluge za smeštaj. Urbani razvoj je kompleksan proces u kome se prepliću socijalni. 2010:11). privatni preduzetnici. 2006: 3-9). Neke crkve i manastiri su u vlasništvu MPC-a5.) mogu postati i postaju javno dobro. čaršija itd. Smatram da su urbane celine starog grada Ohrida globalno. Artefakti. istorijske. nacionalno i lokalno javno dobro. istorijskog.. 2010:11-13. ispunjava sledeće kriterijume koje je definišu kao javno dobro: 1. itd.komponente (Throsby. kao i samo jezero 1980. vremenom zbog svog značaja i značenja (kulturnog. Istorijske i kulturne vrednosti artefakata. usluge i sl. jer postoji mogućnost za naplatu boravka u ovim objektima. “Javna dobra su artefakti i vrednosti koje se zajednički koriste od strane velikog broja potrošača / korisnika i u načelu su dostupna svim članovima zajednice. 2002). predstavlja ekonomski i kulturni resurs (Radović. zabavu. Interes državne politike proizilazi iz nacionalnih. Takođe ogroman je značaj i umetnička vrednost fresaka iz ovih crkava. savremeni grad. Stoga. dok su neke još 2 Stari delovi grada Ohrid obuhvataju sakralnu i profanu arhitekturu od neolita do kraja XIX veka. Oni imaju status javnog dobra i sačinjavaju ambijentalnu sliku urbanih celina. Takođe. Takođe. U okolini grada nalaze se značajni manastiri. ove urbane celine predstavljaju interesne sfere i mnogim međunarodnim organizacijama. trvđava. 4 U gradu postoje 365 veće i manje crkve (koliko i dana u godini). Deneulin i Townsend . Javno dobro kao koncept gradskog prostora u ovom radu odnosi se na ambijentalne. 2005). značajno je da ovaj grad istovremeno zadrži kako atribut savremeni. zato ih smatramo za nepotpuna javna dobra (Petovar. ove urbane celine.3 Prema prirodi javnih dobara. Ove urbane celine predstavljaju javni interes više aktera. crkve. 2010:2) U kontekstu ovog rada sledi još jedna definicija ili obrazlaganje termina javnog dobra: “Mnogi artefakti koji su rezultat privatnih aktivnosti i privatnih interesa. odnosno ciljne grupe. Kulturno nasleđe je stvoreno globalno javno dobro (Kaul.2 Privatni stambeni objekti. ICOMOS. Kolekcija ikona iz ovog regiona je jedna od najbogatijih i najvrednijih u svetu. u prvom planu: UNESCO. kao i fortifikacionu arhitekturu starog grada koja potiče iz XI veka. IFLA. narodno graditeljstvo kao deo kulturnog nasleđa. 2010 :9-10). Oni učestvuju u oblikovanju autentične siluete i ambijenta ovog grada. 3 Klasifikacija prema opštosti (Petovar. socijalnog. Objekti tradicionalne stambene arhitekture u najvećem broju su u privatnom vlasništvu pojedinih porodica. koji raste i koji se menja. ICCROM. 2000). Interes civilnog sektora i privatnih preduzetnika. su sastavni delovi urbanog miljea ovog dela grada. trgovi. ekonomski i pravni interesi (Lazarević-Bajec. Najčešći naziv za ovakve istorijske gradske celine je nepokretno kulturno nasleđe. aktivnosti. možemo okarakterisati kao zbir materijalnih i nematerijalnih dobara (izgrađeni ansambl i ambijentalne karakteristike urbanih celina). Grad Ohrid.“ (Petovar. oni predstavljaju zbir potpunih i nepotpunih dobara. Ready i Navrud. 1999: 453. kulturne i estetske vrednosti gradskih celina grada Ohrida. civilni sektor. Kao akteri u procesu formiranja.

Zbog javnog interesa. postavljanje filter stanica jezerske vode. Tvrđava. U ovom kontekstu. Uništavanje autentičnosti gradskih celina u periodu tranzicije i privatizacije Stare gradske četvrti predstavljaju najzanimljivije turističke destinacije grada Ohrida zahvaljujući velikoj koncentraciji artefakata na jednom mestu. predstavljaju ozbiljne probleme sa kojima se suočavaju ove gradske celine (Trca. 2004:2). Zavod i Muzej . nedostatak infrastrukture. velika buka. kao i svog civilizacijskog i religioznog značenja i značaja koje produciraju.) Nacionalna i lokalna uprava imaju pravo da propisuju režime korišćenja javnih i privatnih dobara. i da se zaštite privatna dobra. Danas su neki sakralni objekti vraćeni religioznim zajednicama. Pomoću raznih međunarodnih i nacionalnih novčanih podrški i ulaganja. što bi se moglo protumačiti kao: „muslimani su dominirali prostorom. 2010:8) Urbanistička norma predstavlja efektivan način u očuvanju ambijentalnih karakteristika i autentičnog izgleda ovakvih starih urbanih matrica. itd..” (Petovar. Naime. sa ciljem da se zaštiti javni interes i javno dobro. velika gustina (naknadne dogradnje izvedene na postojećim objektima. Postoje i nekoliko privatnih galerija. dipl. ovakva obeležja područja proizvode finansijsku podlogu koja omogućava egzistenciju velikog broja građana ovih urbanih celina. nove javne površine. Pridržavanjem urbanističke norme pri izgradnji i sanaciji objekata koji se nalaze u neposrednoj blizini nepokretnog nasleđa. ulice. uspostavljanje neadekvatnog saobraćajnog režima. s jedne strane. koja se ostvaruju kao potpora očuvanja kulturno-istorijske vrednosti. Očuvanje ambijentalnih karakteristika ovih urbanih celina predstavlja nezaobilazan faktor da bi se oni smatrali za javno dobro ove zajednice. dok su većina u državnom vlasništvu (Katunaric. uređivanje starih javnih površina. Kvalitetna konzervacija i rekonstrukcija je nezaobilazan faktor za očuvanje autentičnosti nepokretnog nasleđa.uvek državna svojina i vode se kao muzeji6. pravnik. kao i zadovoljavanje različitih drugih potreba građana.9 Karakteristika tradicionalnog načina 6 Za vreme SRFJ veliki broj sakralnih objekata u Ohridu (crkve. u ravnici su gradili muslimani. Značaj i vrednost urbanih celina starog grada je ogromna zbog svoje privlačnosti kao turističko. neadekvatna zaštita životne sredine. omogućava se očuvanje i njegovih nematerijalnih vrednosti. načini snabdevanja lokala.7 Ove urbane celine su značajne zbog mogućnosti koje pružaju u razvoju kulturnog. đamije) su bili pretvoreni u muzeji i bili su državna svojina. Definisanjem karakteristika tradicionalne gradske ohridske arhitekture i njihovo usvajanje kao urbanističke norme u oblikovanju gradskih četvrti. 8 Jordan Trca. „Ambijentalne karakteristike gradskih zona nisu prost zbir privatnih dobara. sportskog i zdravstvenog turizma. obezbeđuje se očuvanje ambijentalne slike grada.U. o istorijskim objektima (koji su i u javnom i u privatnom vlasništvu). Zaštitom materijalnog nepokretnog nasleđa.Ohrid. pešačke staze po obodu jezera. Dućani u čaršiji su privatno vlasništvo zanatlija i privatnih firmi. poboljšanje komunalne infrastrukture. trgovi. lokalna zajednica je unapredila kvalitet sredine koji se odnosi na: javnu rasvetu u starom delu grada. Viši konzervator u N. komercijalno i kulturno područje. Velika gustina ovih urbanih celina predstavlja karakteristiku ovog dela grada još od XVII veka.(. odlučuje nadležni Zavod za zaštitu kulturnih spomenika i Muzej grada Ohrida. ukupnom ekonomskom razvoju lokalne zajednice i celokupne države. 2003:28). uređivanje jezerske obale. itd. plaže. povećanje gabarita i spratnost objekata). definiše se slika grada. dok su 4 . pećinske crkve. a i širem okruženju. su u javnom (državnom ili opštinskom) vlasništvu. 9 Cela ova urbana struktura govori i o psihološkim komponentama izgrađenog prostora. koja se najbolje čita u prostornoj podeli i grupisanju u različite mahale. njihovoj raznovrsnosti u pogledu perioda kada su nastali. s druge. 1995:264). Prema Trci8. uređivanje javnog zelenila. nego posebne vrednosti koje čine javna dobra jednog grada. 7 Prema Begoviću objekti komunalne potrošnje predstavljaju lokalna javna dobra tog naselja (Begović. a hrišćani obično na kosini brda.

socijalnim i psihološkim aspektima oblikovanja prostora. što je u ogromnoj meri narušilo autentičnost stare čaršije. Trca ističe da je atak na integritet nasleđa drastično bio prisutan u periodu od 1999. 2003:25). kako bi se odgovorilo novim potrebama i sadržajima. 2004:3). Problem proizilazi iz delovanja civilnog sektora i privatnih preduzetnika u naknadnim dograđivanjima. zamena starih dućana sa novim savremenim lokalima. 2010:5). štandova. 1982:16) Gusta formacija izgrađenog tkiva proizilazi iz fakta da na brdu nije bilo dovoljno mesta da se grade slobodnostojeći objekti što je rezultiralo građenjem objekata u nizu. 13 Zakon o zaštiti spomenika kulture („Služben vesnik na SRM“ br. Ovakve forme ponašanja i delovanja građana. 12 Izmena gabarita i visine objekata sa ciljem da se dobiju veće površine stambenog i delovnog prostora.03. kršenje i zaobilaženje zakonskih regulativa. 10 Vlasnici su se snalazili tako što su koristili materijale koji su im finansijski dostupni. postavljanje raznih tezgi. godine o zaštiti kulturnog nasleđa. političkim. a pritom su se koristili savremeni materijali. Trca ističe da je lik čaršije u velikoj meri promenjen tokom ovog perioda (Trca. Ovo je doprinelo narušavanju integriteta graditeljskog nasleđa. Na ohridsku čaršiju je izvršen veliki pritisak za promenu njene autentičnosti i njenih sadržaja. U ovim slučajevima građani nisu tražili saglasnost od Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa. Trca objašnjava da su ovakvi poduhvati bili izvođeni od strane građana koji nisu imali finansijsku moć da plate komunalnu taksu. 16 /65. Prema Vjeranu Katunaricu. 2004:4). propusti u vođenju kulturne politike R. što je rezultiralo izvođenjem adaptacije i dogradnje bez tehničke dokumentacije. 2010:5). To je dovelo do izmena gabarita i visine postojećih objekata. koji su ekonomski najisplatljivija mesta za otvaranje različitih lokala. On smatra da je to posebno izraženo u vremenskom intervalu od 1990. bespravna promena fasada.“ (Čipan. Da bi se zadovoljila ponuda za smeštajem turista. izmena gabarita i visine objekata12.) Ovaj pravni akt osim zasebne zaštite objekta. do 2000. Petovar. 2006. Oni su šansu za svoju egzistenciju potražili u privatnom biznisu u okviru čaršije ili drugih delova starog urbanog tkiva. Izvršena je promena parternog uređenja11. korišćenjem savremenih materijala i oblika koji su netipični za tradicionalnu ohridsku arhitekturu. Proglašavanje graditeljske celine kao zaštićene u kojoj je jedan objekat zaštićen kao kulturno-istorijski spomenik. jesu karakteristika perioda tranzicije ove zemlje. Takođe i forme su proizašle iz dostupnog materijala i ličnog estetskog kriterijuma vlasnika. državne i lokalne vlasti se mogu okarakterisati kao javna šteta / gubitak (Deneulin i Townsend. stolova i stolica na glavne komunikacijske tokove u velikoj meri su narušili izgled čaršije. ili koje su već imali u svojim zalihama. do 2004. 07-57/1 iz 28. takođe nisu tražili ni građevinsku dozvolu od opštine (Trca. Makedonije. Naglašena je obaveza da je za obavljanje građevinskih intervencija potrebna 5 . Ova karakteristika daje crtu unikatnosti i prepoznatljivosti gradu.13 Prelaz ka tržišnoj ekonomiji i proces hrišćani svoju kakvu-takvu autonomiju tražili na brdovitom terenu u čijem podnožlju je bilo jezero. nalazi se u starom zakonu iz 1968. Pre tranzicije kontrola sprovođenja zaštite je bila efikasnija. Prekomerna upotreba svetlećih reklama. omogućuje i sprovođenje zaštite njegove neposredne okoline. Adaptacija starih objekata u objekte ugostiteljskog karaktera je najčešće bila praćena raznim dogradnjama i proširenjima objekta.oblikovanja duži se istorijskim. kada je veliki broj građana ostao bez posla. 11 Inicijativom tadašnjih lokalnih vlasti izvršena je promena stare turske kaldrme sa novim materijalima. kao i postavljanjem stolove i stolice ispred objekta.1968 god. kao i idejni i glavni projekat u skladu sa urbanističkom normom. rešenje br. Zbog finansijske nemoći. kao i manji i veći trgovi. godine (Katunaric. Petovar ističe da mnogi privatni interesi doprinose javnim štetama (Petovar. U okviru ovih urbanih celina ulazi i stara ohridska čaršija. godine kada su ukinuta četiri najznačajnija člana starog zakona za zaštitu kulturnog nasleđa (Trca. 2004:4). adaptacije nisu bile izvedene po propisima. Ovo posebno dolazi do izražaja u periodu privatizacije i tranzicije društva. Ove adaptacije i dogradnje predstavljaju oblike snalaženja10 i vlasnici su bili svesni da su planirane intervencije suprotne propisima i da nisu u stanju da dobiju dozvolu. građenje raznih potkrovlja i badža. javila se potreba za adaptacijom starih objekata.

Uzroci ovakvog stanja su: slabe mogućnosti glavnog finansijera (država). koji bi bio povezan sa Upravom za zaštitu kulturnog nasleđa. Trca ističe da u ovom periodu u Ohridu nije izvršena nijedna intervencija sa strane izvršne grupe građevinskog inspektorata za prisilno sprovođenje pravosudnog rešenja za rušenje bespravno izvedenog objekta u starom delu grada (Trca. ) (UNESCO. Ovakav pristup dogradnji i preoblikovanju graditeljskih celina je posledica neefikasnosti građevinske inspekcije. zbog političkih ambicija pojedinaca. neefikasnost u sprovođenju zakona o zaštiti kulturnih spomenika. neadekvatna valorizacija truda obučenog i visokokvalitetnog kadra. njegova lokacija. Nemogućnost sagledavanja potencijala koje nude ove urbane celine kao javno dobro. On ističe nameru pojedinaca za prisvajanjem javne svojine. (Katuranic. značaj. Saglasno novom zakonu za zaštitu kulturnog nasleđa14. 20/04 i 71/04) 15 Elaborati za revalorizaciju sadrže grafičku i tekstualnu dokumentaciju zaštićenog dobra i njegove najbliže okoline (vid objekta.restauratorske aktivnosti.“ br. neadekvatno sprovođenje internacionalnih preporuka. 2004:14).privatizacije doveli su do promene pozicije starih aktera i pojave novih. Idejni i glavni projekat je morao da ispunjava uslov koji se odnosi na poštovanje tradicionalne arhitekture i da novi objekti moraju biti u saglasnosti i da sadrže elemente karakteristične za starogradsku ohridsku arhitekturu. rezultiralo je trajnim narušavanjem i promenjenim likom i siluetom ovih gradskih celina. nepostojanje permanentnog obrazovnog sistema u ovom polju. je karakteristika turbulentnog perioda tranzicije ove države. kao i nekoordiniranost između službe za zaštitu kulturnog nasleđa i građevinske inspekcije. koji je u velikoj meri bilo podstaknut egzistencijalnim problemima stanovništva. stručna služba Zavoda za zaštitu kulturnih spomenika i Muzej grada Ohrida izradila je konzervatorske osnove Prostornog Plana Ohridsko Prespanskog Regiona i Elaborat za revalorizaciju spomeničnih celina Ohrida15.M. kršenje propisa i zakona. nije sprovodila rešenja o rušenju bespravno izvedenih sanacija i adaptacija na postojećim starim objektima. istoriografski podaci. Na ovaj način prevencija starih objekata od bespravnog delovanja pri sanaciji i adaptaciji je izmicala kontroli. loša organizacija i nekoordiniranost institucija involviranih u ovim aktivnostima. Zbog toga što nije postojao poseban građevinski inspektorat (izvršna grupa) za zaštitu kulturnog nasleđa. Ovaj poduhvat u velikoj meri trebalo bi pozitivno da utiče na sprečavanje bespravnog izvođenja sanacija i predhodna saglasnosti od strane Zavoda i Muzeja Ohrida u odnosu na užu lokaciju. kao i kriminalizovana i korumpirana uprava (na nacionalnom i lokalnom nivou). 2003:25) Nemaran odnos prema kulturnom nasleđu u periodu tranzicije. godine pristupilo se sprovođenju savesnije i odgovornije politike u odnosu na zaštitu nepokretnog kulturnog nasleđa. 2006:14). Zainteresovani su lako uspeli da pronađu „rupe“ u zakonskim propisima i da na taj način ostvare lične ambicije. usvojena je Nacionalna strategija za zaštitu i korišćenje kulturnog nasleđa u predstojećem periodu od 15 godina. Sagledavanje današnjeg realnog stanja ovih gradskih celina Nakon 2004. slaba tehnička podrška institucijama involviranih u konzervatorsko . 14 Zakon za zaštitu kulturnog nasleđa („Služben vesnik na R. Saglasnost za idejni i glavni projekat je takođe bila nezaobilazna. 6 . 2004:4-5). nepostojanje privatne inicijative u finansiranju ovih aktivnosti. prema Trci nije bilo moguće stopirati podizanje bespravnih objekata. upotreba neadekvatnih materijala u realizaciji projekata konzervacije. starost. Ova strategija u velikoj meri se oslanja na strategije za zaštitu i korišćenje kulturnog nasleđa Evrope (UNESCO. odnosno spomenicima kulture. posebno javnih objekata smeštenih u kulturnoistorijskim delovima grada. Katunaric ističe da su privatni interesi u Makedoniji u ovom periodu ili veoma slabi ili su spekulativni i vođeni praksom kršenja zakona i propisa radi ostvarivanja profita. itd. očuvanost. Godine 2004. neefikasnošću i korumpiranošću lokalnih vlasti. restauracije i revitalizacije istorijskih struktura. kao i nezainteresovanošću državnih vlasti za ovaj problem. majstora i zanatlija. On objašnjava da lokalna administracija. što je karakteristika za zemlje u tranziciji.

nepodobnog menadžmenta. Skopje. da li pri sprovođenju zaštite i restauracije. itd. Redi i Navrud (Richard Ready. sprovođenje inspekcija. Njegov zadatak je revizija i poboljšanje odredbe koje su bile usvojene u Mostarskom akcionom planu (UNESCO. 2006: 39).2010) 18 Prof. godine između zemalja Jugo-Istočne Evrope usvojen je Mostarski akcioni plan za zaštitu i unapređenje kulturne baštine kao zajednički resurs u uspostavljanju dijaloga. članova državnih ustanova.adaptacija na postojećim starim objektima. omogućava jačanje saradnje između zemalja balkanskog regiona. Novi akcioni plan je predstavljen 2010. ili treba kulturno dobro da se samoizdržava. urbano planiranje. Struktuisanje i sprovođenje jednog ovakvog plana na teritoriji grada Ohrida. članova lokalne vlasti. 2006:10). kao i eksperata iz istraživačkih i naučnih ustanova je i te kako značajna u definisanju javnog interesa i razvojne strategije ohridskog područja. država treba da omogući poreske povlastice. Lazar Sumanov18 smatra da u slučaju kulturnog nasleđa Makedonije. tolerancije i održivog razvoja. održava. dr. Na taj način bi se uticalo na očuvanje ambijentalnih osobina ovih urbanih celina. godine na Šestoj Ministarskoj Konferenciji u Grnoj Gori. Usvajanjem Cetinjskog akcionog plana nalaže se razvijanje kapaciteta relevantnih institucija. 2004). godine održana je Ohridska Deklaracija (Ohrid Declaration 2006: Third Joint Declaration of the Ministers Responsible for Culture in South-Eastern Europe and Italy. (Gavrilović. Obrazlažući trenutnu situaciju na ovom polju. kako da ono prezentuje svoje resurse i kako da bude korišćeno od strane javnosti. Sumanov uočava i nepostojanje sistematičnog i postojanog obrazovanja u vezi zaštite kulturnog nasleđa i konzervacije što takođe predstavlja problem. 2002) postavljaju pitanje. limitiran broj postojećih institucija. dr. Ovaj dokument objašnjava kako da se nasleđe čuva. kao kulturne baštine u regionalnom programu za održivi razvoj. kao i nedovoljan broj eksperta na ovom polju i te kako se reflektuje na kvalitet izvođenja ovih aktivnosti (Sumanov. Nedovoljna tehnička oprema konzervatoriskih laboratorija predstavja značajan problem u organizaciji servisa za zaštitu kulturnih spomenika (Zoran Pavlov. Dosadašnja implementacija akcionog plana u kulturnoj politici države u velikoj meri je poboljšala zaštitu i promociju kulturnog nasleđa Ohrida. planiranje nakon nesreća. 2006:81). Sa ovim planom utvrđuju se načini zaštite nasleđa od urbanizacije. Nedovoljni broj periodičnih kurseva i radionica u vezi zaštite i konzervacije. 2010). profesionalne obuke. R. Predsednik organizacije ICOMOS Makedonija. nedozvoljenih adaptacija i loših sanacija istorijskih objekata. jačanje svesti građana i saradnje sa civilnim sektorom na polju kulture (UNESCO. međunarodnih organizacija. Prema Trci sa definisanjem obaveza lokalne samouprave u vezi sa uređivanjem javnog prostora. Predrag Gavrilović19 smatra da je sprovođenje dugoročne zaštite istorijskih spomenika prava smernica u očuvanju kulturnog nasleđa. Participacija raznih investitora. concerning the Enhancement of Cultural Heritage for the Intergration and Sustainable Delopment of the Region) 17 2004. On naglašava važnost sprovođenja potrebnih mera za zaštitu od eventualnih nesreća: dokumentacija. R. 2006:8). Skopje. usavršavanje profesionalnog kadra. bilo preko ulaznica ili donacija. prevelikog iskorišćavanja prirodnih resursa. 1999). kao i turističkog pritiska (UNESCO. koji se naziva Cetinjski akcioni plan. Veoma je važno da se ovaj proces odvija kroz jačanje regionalne saradnje na polju kulture i kulturnog nasleđa u kome su uključene sve zemlje ovog regiona i to na nivou partnerstva (UNESCO. mora da obuhvati konzervaciju kulturnih spomenika sa jedne strane i razvojnu regionalnu strategiju sa druge strane. krađa umetničkih i istorijskih artefakata. Laraz Šumanov dipl.16 Jačanje saradnje između balkanskih zemalja i to u periodu kada je započet (i traje) proces integracije ovih zemalja u zajedničkim evropskim strukturama je veoma bitan. 19 Prof. Ståle Navrud. Mostarski akcioni plan17 sadrži bazične reference u definisanju brojnih aktivnosti kulturne saradnje ovih zemalja. arh. donatora. educiranje građana. Integracija Ohrida.M. ing. Ohridsko kulturno nasleđe nalazi se u naseljenom i aktivnom području. snimanje. UNESCO-va politika bazira se na promovisanju regionalne saradnje pri sprovođenju zaštite kulturne baštine. Predrag Gavrilović. jačanjem režima zaštite 16 2006.M. Generalni sekretar ICOMOS Makedonija. država treba da obezbedi poreske povlastice donatorima i sponzorima ovakvih investicija (Sumanov. mira. 7 . utvrđivanje rizika.

2006:10. 2006:10). • Uvođenje univerzitetskog relevantnog obrazovanja budućih konzervatora. 2004:9). Pavlov. • Formiranje više institucija za zaštitu kulturnog nasleđa (regionalnih. koje su potencirali već spomenuti autoriteti. nametnula bi se potreba za lokalnim majstorima graditeljima. a istovremeno bi se stvorila mogućnosti za profit kod ove grupe članova zajednice. Neke smernice je predložio i autor ovog teksta. 2006:10. • Adekvatna valorizacija truda stručnog kadra (Trca. organizovanjem i jačanjem režima u vezi saobraćaja u starom delu grada.2004:19). lokalnih). Efikasnije sprovođenje zaštite kulturnog nasleđa i očuvanje autentičnosti ambijentalnih urbanih celina U ovom delu rada priložene su neke smernice u sprovođenju efikasnije zaštite kulturnog nasleđa. kao i reorganizacija postojećih (Sumanov.istorijskih objekata. načinu građenja u sklopu starih urbanih celina. Sumanov. 2004:14). 20 Tradicionalni zanati predstavljaju nematerijalno nasleđe. • Formiranje nacionalnog fonda za edukaciju i specijalizaciju u polju konzervacije. i mogućih načina interakcije savremene i tradicionalne arhitekture.2006:40.. • Ostvarivanje i očuvanje bilateralne i multilateralne saradnje sa vladinim i nevladinim organizacijama i institucijama sa zemaljama ovog regiona i sveta (UNESCO: Mostarski akcioni plan 2004. treba da rezultira u sprovođenju adekvatnije zaštite i prezentacije starog grada Ohrida (Trca. • Definisanje obaveza lokalne samouprave u odnosu na zaštitu nepokretnog kulturnog nasleđa (izdavanja dozvola. efikasniji rad građevinske inspekcije. 2004:9) • Pridržavanje urbanističkih normi predstavlja efektivan način u očuvanju ambijentalnog i autentičnog izgleda grada (Petovar. u teoretskom i u praktičnom delu obavljanja ovih aktivnosti. 1999). turističkih agencija. UNESCO. Cetinjski akcioni plan 2010). • Poboljšana metodologija rada i primenjivanje novih naučnih dostignuća i metoda. Donošenje pravne odredbe o mogućim načinima poreskog oslobađanja donatora i sponzora (Sumanov. • Podsticanje veće privatne inicijative u finansiranju aktivnosti konzervacije. nacionalnih. zaštita prirodne sredine. • Izvođenjem građevinskih poslova na objektima u sklopu ovih urbanih celina u duhu tradicionalne ohridske arhitekture. 2004:17. Sumanov. • Dobar odnos i bliska saradnja sa relevantnim međunarodnim organizacijama (UNESCO. restauracije i revitalizacije (Sumanov. 8 . Gavrilović. 2010:8). kroz međunarodnu saradnju sa profesionalnim i univerzitetskim institucijama i organizacijama (Pavlov. 2006:10. • Formiranje nacionalne i regionalne mreže konzervatorskih i restauratorskih laboratorija (UNESCO. 2006:7). Edukacija o savremenim energetski efikasnim i bioklimatskim tendencijama u arhitekturi koji na mnogo načina podržavaju i koriste principe tradicionalne vernakularne arhitekture.. 2004:8). restauracije i revitalizaciji ovih urbanih celina. • Informisanje i edukacija stanovništva o tradicionalnoj ohridskoj arhitekturi. arhitekata i drugog potrebnog kadra. To bi oživilo određene zanate 20 koji polako izumiru. hotela i drugih činioca.) (Trca. 2006:40). Formiranje nacionalnih i regionalnih centara za edukaciju i specijalizaciju. definisanje obaveze privatnog sektora.

Ovi propusti su karakteristika perioda tranzicije ove zemlje i odnose se na kršenje i zaobilaženje zakonskih regulativa. 2004:3). koja bi bila u saglasnosti sa zakonom za zaštitu kulturnog nasleđa i režimima korišćenja. 2004:3). Nakon 2004. ulice. • Obaveze privatnog sektora (građani. Petovar. 2003:28). • Kreativna rešenja u vezi sa animiranjem prostora ispred istorijskih zgrada. održavanja i rekonstrukcije objekata u zaštićenim gradskim zonama (Trca.• Sprovođene potrebnih mera za zaštitu kulturnog nasleđa od eventualnih nesreća (prirodnih ili čovekovih) (Gavrilović. • Organizovanje i jačanje režima u vezi sa saobraćajem u starom delu grada (Trca. • Informisanje i edukacija stanovništva (civilnog sektora) o strategiji Cetinjskog akcionog plana i načinu njihovog profitiranja bez narušavanja kvaliteta nepokretnog kulturnog nasleđa kao javnog dobra (UNESCO. 2010). Poštovanje propise u pogledu održavanja i rekonstrukcije objekata u zaštićenim gradskim zonama od strane civilnog sektora i privatnih preduzetnika predstavlja nezaobilazan faktor u očuvanju ambijentalnih karakteristika 9 . jačanju kriminala i korupcije na nacionalnom i lokalnom nivou. Kao primer predočava holandski model privatizacije menadžmenta muzeja. Zakonodavstvo mora delovati kroz rigorozniju zaštitu nasleđa. godine pristupilo se sprovođenju odgovornije kulturne politike i zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa. 2010:8. da bi se omogućilo kvalitetno održavanje i rad ovih institucija. Najintenzivniji propusti u vođenju kulturne politike R. Načini koriščenja urbanih celina kao javnog dobra Ovaj deo teksta predstavlja sintezu stavova već pomenutih autoriteta o načinu korišćenja urbanih celina kao javnog dobra.j. • Sprovođenje strategije Cetinjskog akcionog plana (UNESCO. 2002). Zaključak: Možemo zaključiti da je u periodu tranzicije i privatizacije prekinuta kontrola u sprovođenju zaštite nasleđa kao dela kulturne politike SFRJ. • Katunaric predlaže smanjenje broja muzeja i galerija koji su u državnom vlasništvu. • Briga o infrastrukturnim kapacitetima ovih urbanih celina. hoteli. 2010). koji treba da omoguće optimalne uslove za posetioce (parkiranje. • Postavljanje kvalitetnog i atraktivnog osvetljenja kulturnih spomenika. poštovanje propisa u pogledu uređivanja. javni toalet. • Obaveze nacionalne i lokalne uprave u definisanju režima održavanja i korišćenja javnih i privatnih dobara u sklopu zaštićenih gradskih zona (Petovar. 2010:8. 2006:6-8). čaršija) (Trca. Ready i Navrud. kao bolje rešenje nego privatizacije same institucije (Katunaric. 2006:11). Deneulin i Townsend . zanatlije. 2004:3. 1. 2004:3). ugostitelji) i pridržavanje. • Organizovanje i jačanje režima u vezi sa snabdevanjem lokala (Trca. postavljanju stolova i štandova na javnim parternim površinama (trgovi. pristupnost invalidima). • Organizovanje i jačanje režima o postavljanju svetlećih reklama. Makedonije su prisutni u prvoj dekadi nakon proglašenja samostalnosti (nezavisnosti) države. t. ali prema stavovima spomenutih autoriteta postoji puno segmenata koji nisu obuhvaćeni. • Regionalna i svetska kulturna saradnja u razvijanju i jačanju kvaliteta raznih internacionalnih manifestacija koji se održavaju u Ohridu. Za deo muzeja i galerija predlaže razmatranje mogućnosti koje pruža privatizacija. Područje nepokretne kulturne baštine je deo ukupne kulturne politike Republike Makedonije.

Tretman kulturnog nasleđa u urbanističkom planiranju i zoniranju zahteva veću pažnju i kontrolu. 6.pdf (preuzeto 04. (2004). (2002). Sweden. Monuments and Artefacts. prepared by: Gavrilović. in: Report of Regional Expert Meeting on Cultural Heritage Protection Through Regional Cooperation in Education. proizilazi iz činjenice da je ono značajan deo izgrađene sredine. R. Takođe. Transfer of Knoledge and Technology. (2006). Deneulin.2010) Gavrilović. N. elektonski izvor: http://www. Inkorporiranje kulturnog nasleđa u razvojnim planovima države.uk/research/workingpaperpdf/wed18. Paris: Council of Europe Publishing.2010) Navrud. Experts’ report. SkopjeOhrid. (2009).08. Valuating Cultural Heritage: Applying Environmental Valuation Techniques to Historic Buildings.pdf Lazarević-Bajec.org/bih/ba/reg_net/Final%20Narative%20Report%20-%20all. Transfer of Knoledge and Technology. Zoran.. 2. Ståle. elektronski izvor: http://www.08. The National Heritage Board. 26-39 Sept.int/t/dg4/cultureheritage/heritage/Identities/PatrimoineBD_en.coe.pdf Counsil of Europe. (1995).nba.Toensend. Cultural Heritage – a resource in Urban Development. B. Vjeran.08. Global Public Goods and the Common Good. 2002.. S. L. WeD Working Paper 18.org. kulturnog turizma i povezane ekonomske delatnosti mogu u velikoj meri doprineti porastu ekonomije ove države. Beograd: Arhitektonski Fakultet. / Katunarc..kako je i slučaj u starim urbanim celinama grada Ohrida. Predrag. Cultural Heritage – Conditions and Needs for Education.44.. str. 25. Strasbourg: STEERING COMMITTEE FOR CULTURE. in: European Programme of National Cultural Policy Reviews. Cultural Heritage in Danger. Promocija kulturnog nasleđa kao javnog dobra i mogućnosti koje ono pruža je ključni argument za povećanje svesti građana o ovom važnom segmentu urbanog života. Liliequist. and Šumanov. (2000). posebno gde potreba za komercijalnim prostorom rapidno raste. prepared by: 10 . 2nd Plenary session. http://www. in: Report of Regional Expert Meeting on Cultural Heritage Protection Through Regional Cooperation in Education. Edward Elgar Publishing Ltd. CDCULT(2003) 5B. MOSAIC PROJECT: Cultural Policy in “the former Yugoslav Republic of Macedonia”. (2003). Beograd: CES MECON. tako i status kulturnoistorijski grad. Ekonomika urbanističkog planiranja. (2006). P. Public Goods. UK. Heritage and Beyond.2010) Pavlov.. (2006). eds.M. Counsil of Europe. Univerzitet u Beogradu.fi/tiedostot/f6033fd6.pdf (preuzeto 12. elektronski izvor: http://ww2.urbanih celina. Riksantikvarieämbetet..chwb. Literatura Begović. Oni predstavljaju veliki potencijal u stvaranju novih radnih mesta u relevantnim sektorima. Teorija Planiranja. pp.org/cdrom/wuf/documents/Networking%20events/Added %20material/Cultural%20Heritage/Paper%20by%20Inger%20Liliequist. and Richard C. elektronski izvor: http://www.8. Ready. jačanje regionalne saradnje na polju kulture i kulturnog nasleđa sa ostalim zemljama ovog regiona može u velikoj meri doprineti da ovaj grad istovremeno zadrži kako atribut savremeni. ESRC Research Group on Wellbeing in Developing Coutries.welldev.pdf (preuzeto 04. Inger. N. a mogućnost je limitirana . Industrija kulturnog nasleđa.unhabitat.

. (2004). Skopje: UNESCO. 26-39 Sept. Lazar.org/Cetinje_Action_Plan_Final.40. and Šumanov.org/third_ministerial_conference_ohrid_proceedings.org/usicomos/symp99/sumanov.2010) Petovar. in: Report of Regional Expert Meeting on Cultural Heritage Protection Through Regional Cooperation in Education. J. 1-8. 26-39 Sept. L. Normativni aspekti kvaliteta gradskog prostora. R.07. Bosnia and Hercegovina. Ohrid: UNESCO. L. Present and Future Activities in the Protection of Historic Buildings.see-heritage. (2006).Gavrilović. (1999). P.2010) Radović. R. Past. Mostar: UNESCO. Cultural Heritage and Public Policy.htm (preuzeto 21. David.M.07. (2005).. 2004.2010) Čipan. lec. Sydney: University of Adelaide Press. in: Mission Report 14 -23 Nov.2010) Sumanov.org/fr/files/33770/11598085459Report_Macedonia_1-24_.2-9. K.chwb. 38. 11 . Stara Gradska Arhitektura vo Ohrid.07. elektronski izvor: http://portal. http://www.unesco.see-heritage.environment. Skopje-Ohrid.htm (preuzeto 12.. vtoro dopolneto izdanie.Normativni%20aspekti %20kvaliteta%20gradskog%20prostora. Cultural Heritage in South-East Europe: Macedonia (Former Yugoslav Republic of). (2010). Zaštita na graditelskite celini vo kontekst na novite rešenija na zakonot za zaštita na kulturnoto nasledstvo.pdf (preuzeto 04.org/first_ministerial_conference-action_plan.M. elektonski izvor: http://www.07. and Šumanov. 79-90. 9. (2006). str. University of Adelaide Press.ac.pdf (preuzeto 04. str. Skopje: IST PRO. elektronski izvor: http://www. Paying for the Past: Economics.montenegrina. Jordan. Montenegro. 1-10. elektronski izvor: http://www. izvor: http://www. Towns and Villages in the Balkans (South-East Europe). str.icomos.org/bih/ba/reg_net/Final%20Narative%20Report%20-%20all. David. (2010). Procedings: Cultural Heritage a Bridge Towards a Shared Future: Third Ministerial Conference on Cultural Heritage in South-Eastern Europe. (1982).gov.10. Throsby. (2006). str. Education and Transfer of Knowledge and Technology as an Important Preventive and Risk Preperednes Activities in Protection of Cultural Heritage.pdf UNESCO. u knjizi: “Tradicionalna arhitektura Crne Gore”.2010) UNESCO. P. Podgorica.08.2010) Sumanov.org/bih/ba/reg_net/Final%20Narative%20Report%20-%20all. prepared by: Gavrilović..M. http://www.. elektronski izvor: http://www. Skopje: Makedonska Kniga.. The Value of Heritage. pp. Action Plan for implemantation of The Cetinje Declaration. Series Nº4. Skopje-Ohrid.net/pages/pages1/arhitektura/zamagljivanje_narodne_graditeljske_tradicije_r_rad ovic.pdf/Report%2BMacedonia %2B1-24%2B. str.07.08.arh. elekronski izvor: http://www.bg. B.rs/upload/0910/DoktorskeStudije/SocioloskiDiskurs/1. Zamagljivanje narodne graditeljske tradicije.chwb.. 1-5. Action Plan for implemantation of The Mostar Declaration. (2007). Transfer of Knoledge and Technology. R.pdf(preuzeto 04. elektronski izvor: http://www. Throsby.doc (preuzeto 04. Heritage Economics Workshop.au/heritage/publications/strategy/pubs/economics-value. Lazar. Fisher.pdf Trca.pdf UNESCO. (2004).pdf (preuzeto 07. R. elekr.see-heritage.2010) UNESCO. pp. u: ICOMOS-FORUM: Opstanok na nedvižnosto kulturno nasledstvo vo uslovi na sovremenite predizvici na 21-iot vek. Cetinje: UNESCO. (2004).

htm 12 . (preuzeto 04.org.Zakon za zaštita na kulurnoto nasledstvo.08.2010) elektronski izvor: http://www.mk/ZAKONI/z2004029.mlrc.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful