Professional Documents
Culture Documents
ЕПИСКОП
КАО САВРШИТЕЉ ЕВХАРИСТИЈЕ
(Преузето из књиге "Трпезе господња", превод: Ксенија Кончаревић, Цетиње 1996, стр. 59-83)
https://web.archive.org/web/20080621115221/http://www.verujem.org/teologija/afanasiev.html 2/17
9/2/2020 afanasiev
https://web.archive.org/web/20080621115221/http://www.verujem.org/teologija/afanasiev.html 5/17
9/2/2020 afanasiev
нашем смислу. Само имајући у виду овај принцип, моћи ћемо да разумемо
ово правило. Ако, пак, пренесемо у епоху Никејског сабора наш савремени
принцип "саслуживања", ово правило остаће нам неразумљиво!4.
Мењајући поредак причешћивања, сабор ниуколико није имао намеру да
дира у основни принцип савршавања Евхаристије од једног епископа,
принцип освештан у читавој претходној историји Цркве15.
док презвитери стоје с десне и леве стране, као ученици који предстоје
учитељу"19. Скрећем пажњу на овај детаљ, који није познавао литургијски
чин Иполита Римског. Презвитери се са својих места приближавају
Жртвенику (Престолу). Овај детаљ налазимо и код Кирила Јерусалимског,
у другој половини IV века20. "Дакле, видели сте да ђакон пружа воду за
прање руку јереју (тј. епископу) и презвитерима окупљеним око Божијег
Жртвеника". Ово омивање руку не односи се само на епископа и
презвитере, него символички и на све верне, пошто, како Кирило учи у
даљем излагању, "он не пружа (воду) због телесне нечистоте; јер, будући
телом нечисти, ми уопште не бисмо ни ушли у Цркву. Насупрот томе,
прање руку представља знак да сте дужни да будете чисти од свих греха и
безакоња. А пошто руке представљају делатност, њихово омивање
разумемо као чистоту и непорочност дела"2!. Из ових речи Кирила
Јерусалимског види се да се презвитери за време савршавања Евхаристије
од епископа не налазе на својим местима него око Жртвеника.
Напомене:
1) Јустин Мученик, Прва апологија, 106. 65. Руски превод. Москва 1864, стр.
4) Епист. XL, 5.
https://web.archive.org/web/20080621115221/http://www.verujem.org/teologija/afanasiev.html 15/17
9/2/2020 afanasiev
15) Ваљало би указати на једно место из Лидаскалије, које као да говори о пракси
"саслуживања" епископа у II веку: "Ако пак дође презвитер из друге општине, онда
га ви, презвитери, узмите у општење на ваше место, а ако је то епископ, онда њему
ваља седети уз епископа, и овај потоаи дужан је да га сматра достојним почасног
места, као и себе самог. А ти, епископе, реци му да одржи беседу народу, јер је поука
и окрепљење од дошљака веома корисно, а уз то, писано је: "Нема пророка без части
осим на постојбини својој", и ако ви приносите жртву, он је дужан беседити; али ако
он, мудар будући, из поштовања према теби не зажели да врши Евхаристију, нека
макар говори над чашом" (XII; руски превод П. А. Прокошева, Томск 1913, стр. 92-
93). Ово сведочанство из Лидаскалије потпуно је изоловано и не налази потврду ни у
једном другом споменику. Зато се природно поставља питање - није ли ово била
специфична особеност средине у којој се појавила Дидаскалија, или, можда, овде
имамо посла са каснијом интерполацијом првобитног текста? Одговарајуће место у
Алостолским уредбама гласи овако: "Дозволи му (тј. епископу) такође и да врши
Евхаристију. Ако пак он, мудар будући, из уважавања и поштовања према теби, не
зажели да врши Евхаристију, принуди га да макар благослови народ" (II, 58; руски
превод, Казањ 1864, стр. 93-94). Апсолутно је невероватна претпоставка да је
састављач Апостолских уредаба прерадио текст Дидаскалије у вези са
саслуживањем епископа. Заиста, може ли се претпоставити да пракса саслуживања
епископа, која је постојала средином III века, нестаје крајем IV или почетком V
века? Напротив, као што ћемо показати у даљем излагању, идеја саслуживања
постепено продире у црквену свест у V веку.
24) Исп. молитву у савременом литургијском чину Св. Василија Великог "Помјани,
Господи, по множеству шчедрот Твојих, и моје недостоинство...". Заједничка
молитва Цркве за епископа који приноси Дарове замењена је посебном молитвом
епископа или презвитера за самог себе, без помињања приношеља Дарова. У
савременом чину литургије Св. Јована Златоуста потпуно је изостала молитва "о
приносјашчем дари". У архијерејском чину литургије сачувао се возглас ђакона "о
приносјашчем дари".
https://web.archive.org/web/20080621115221/http://www.verujem.org/teologija/afanasiev.html 16/17
9/2/2020 afanasiev
https://web.archive.org/web/20080621115221/http://www.verujem.org/teologija/afanasiev.html 17/17