USMENI - IWE Za Printati

Pitanja za 1. modul za IWE i IWT, januar 2019.
SLOVENSKO DRUŠTVO ZA VARILNO TEHIKO
Certifikat No.: 15/4 ANB - SI
Pitanja 1. modul
Br. Pitanje predmet

1. -Nacrtaj osnovne vrste zavarenih spojeva. 1.1
-Kako označavamomo načine zavarivanja prema ISO 4063?
-Kako označavamo položaje zavarivanja po ISO 6947?
2. -Opišite zavarivački plamen (sagorijevanje acetilena, vrste plamena, 1.2
temperature).
-Gdje danas još koristimo gasno/plinsko zavarivanje i zašto u
zavarivanju upotrebljavamo plamen?
-Koje sigurnostne mjere moramo preduzeti kod gasne/plinske tehnike?
3. -Upotreba Ohmoveg zakona in Kirchhoffovih pravila pri razumijevanju 1.3
električnog kruga/kola kod elektrolučnog zavarivanja.
-Kako računamo rad i snagu električne struje/toka?
-Kako djeluje ispravljač/usmjernik i gdje ga koristimo?
4. -Opišite luk (statička karakteristika luka, pad napona). 1.4
-Kako utiče jonizacijski potencijal zaštitnih plinova na zavarivački proces?
5. -Šta prikazuje statička karakteristika luka i kako dijelimo područja statičke karakteristike luka za 1.5
različite postupke zavarivanja?
-Prikaži vrste zavaričkih izvora za elektrolučno zavarivanje po principu rada.
-Opišite principe djelovanja invertorskih zavarivačkih izvora.
6. -Šta je unutrašnja regulacija luka? 1.5
-Šta su to sinergijski zavarivački izvori?
-Kako je određena intermitenca izvora struje za elektrolučno zavarivanje?
7. -Koje fizikalne veličine zaštitnih plinova utiču na proces zavarivanja? 1.6
-Koje fizičko-hemijske osobine imaju zaštitni plinovi(Ar, He, CO2, O2,)?
-Kakav je uticaj parametara zavarivanja na geometrijski oblik zavara?
-Kako skladištimo plinove u bocama ?
-Označevanje plinova po ISO 14175.
8. -Opišite izvore zavarivanja za TIG. 1.7
-Kako upotrebljavamo zaštitne plinove za TIG?
-Kako uspostavljamo luk kod TIG?
-Koje vrste struje i polariteta upotrebljavamo kod TIG?
9. -Koje karakteristike imaju netopljive elektrode? 1.7
-Kako biramo opterećenje elektroda u zavisnosti od vrste struje/toka i polariteta?
-Kako se označavaju elektrode prema ISO 6848?
10. -Koje nepravilnosti u zavarenim spojevima su tipične za TIG? 1.7
-Kako pripremamo rubove/ivice spojeva prema debljini i materijalu pri
TIG?
-Kada je potrebna zaštita korijenskog prolaza?
-Za koja područja upotrebljavamo TIG zavarivanje ?
11. -Koje izvore zavarivanja koristimo za MIG/MAG (statička karakteristika, regulacija)? 1.8.1
-Kako upotrebljavamo zaštitne plinove kod MIG/MAG?
12. -Koje sile djeluju na kapljice tokom prenosa materijala kod MIG/MAG? 1.8.1
-Koje su karakteristike različitih načina prenosa materijala i kako ih
upotrebljavamo ?
13. -Opišite novije načine zavarivanja po MIG/MAG. Koje su njihove 1.8.1
prednosti?
-Kako pripremamo rubove/ivice spoja kod MIG/MAG prema debljini i
materijalu?
-Kako izvodimo zavarivanje (broj prolaza, podloške, zaštita korijena)?
14. -Kako koristimo MIG (materijali, plinovi, tipične greške)? 1.8.1
-Kako koristimo MAG (materijali, plinovi, tipične greške)?
15. -Koje funkcije ima punjenje jezgra kod punjenih žica? 18.2
-Koje vrste punjenih žica poznajemo i kako ih koristimo?
16. -Koje vrste izvora struje koristimo za REL? 1.9
-Šta je efekat oduvavanja luka i kako ga riješavamo?
-Navedi za koja područja koristimo različite vrste obloženih elektroda?
17. -Koje izvore struje koristimo za EPP? 1.10
1
-Koje vrste praškova za EPP poznajete i kako ih biramo s obzirom na sastav žice i zahtijevane
karaktaristike zavara?
-Područja upotrebe EPP zavarivanja.
-Kakva je priprema ivica/rubova prema debljini lima i kako zavarujemo
korijenske prolaze?
18. -Koje načine elektro otpornog zavarivanja poznajemo i gdje ih koristimo? 1.11
-Kakva je vremenska promjena veličina kod točkastog zavarivanja?
-Kako ispitujemo točkaste zavare?
19. -Nacrtajte plazma gorionik i uporedite ga sa gorionikom za TIG. 1.12.1
-Koje su prednosti i slabosti zavarivanja sa plazmom u poređenju sa
zavarivanjem po TIG?
-Gdje upotrebljavamo plazma zavarivanje?
20. -Koji su parametri laserskog zavarivanja i kako utiču na zavarivački proces? 1.12.1
-Prikaži lasersko zavarivanje debelog lima.
21. -Uporedi međusobno izvore visoke gustine energije sa ostalim načinima 1.12.1
elektrolučnog zavarivanja.
-Koje su karakteristike izvora visoke gustine energije i kako ih koristimo u
zavarivanju?
-Prikaži hibridne načine zavarivanja sa visokom gustinom energije.
22. -Zašto koristimo: 1.12.2
• Zavarivanje sa rotirajućim magnetim lukom i pritiskom?
• Zavarivanje s trenjem?
• Zavarivanje s trenjem i mješanjem?
• Eksplozijsko zavarivanje?
• Aluminotermičko zavarivanje?
• Zavarivanje pod elektroprovodnom žlindrom?
23. -Koje osobine mora imati metal da možemo rezati plamenom? 1.13
-Koje metale možemo rezati plamenom, a koje ne možemo?
24. -Opiši rezanje pomoću plazme (kako djeluje, načini rezanja, plinovi) 1.13
-Koje metale režemo pomoću plazme?
25. -Opiši lasersko rezanje (načini rezanja, plinovi, područje upotrebe s obzirom na debljinu) 1.13
-Koje materijale režemo pomoću lasera?
26. -Opišite navarivanje(miješanje, uvar kod navarivanja, načini navarivanja) 1.14
-Koje postupke nabrizgavanja poznajete i kako izvodimo nabrizgavanje?
-Gdje upotrebljavamo nabrizgavanje?
27. -Koje vrste senzora za praćenje zavarivačkih rubova(žlijeba) poznaješ? 1.15
-Koje su prednosti zavarivanja u uskom žlijebu?
-Gdje upotrebljavamo orbitalno zavarivanje?
28. -Pojasni fizikalne osnove lemljenja (površinski napon, kvašenje, kapilarnost). 1.16
-Objasni pripremu otvora žlijeba za lemljenje?
-Koje lemove upotrebljavamo za lemljenje čelika, mesinga i aluminijuma?
29. -Koje postupke zavarivanja plastičnih masa poznaješ ? 1.17
-Navedi područja upotrebe za pojedinačne načine zavarivanja?
Pitanja o dodatnim materijalima će biti sadržana u 2. Modulu.
2
-Nacrtaj osnovne vrste zavarenih spojeva. 1.1

-Kako označavamomo načine zavarivanja prema ISO 4063?
-Kako označavamo položaje zavarivanja po ISO 6947?
- Spoj
Spoj predstavlja kontakt radnih komada ili ivica radnih komada koje će biti ili su povezani.
- Standard EN ISO 4063 daje brojne oznake svih postupaka zavarivanja i postupaka srodnih zavarivanju. Takve
brojne oznake se upotrebljavaju pri označavanju postupaka zavarivanja u zavarivačko-tehničkoj dokumentaciji,
informatizaciji, itd.
U tabeli 2 su navedeni najčešće korišćeni postupci zavarivanja i tehnika srodnih zavarivanju, skraćenice koje se
upotrebljavaju u praksi i njihove brojne oznake po standardu EN ISO 4063.
Tabela 2: Skraćeni nazivi najčešće korištenih postupaka zavarivanja
3
Položaji zavarivanja
Položaj zavarivanja ne zavisi od geometrije zavarenog spoja, ali nam govori, u kom položaju (radnoj poziciji) je zavareni spoj
izveden. Standard EN ISO 6947 definiše te položaje zavarivanja i pomaže odrediti položaj zavarivanja u prostoru u odnosu
na smer zavarivanja, nezavisno od ostatka konstrukcije.
Svaki položaj zavarivanja je označen sa dvoslovnom oznakom. Prvo slovo je uvek "P", i označava "položaj-position", drugo
slovo označava položaj zavarivanja, i počinje sa slovom "A", koje označava vodoravan položaj zavarivanja. Svako sledeće slovo
po abecednom redu (B, C, D, E, F, G, H, J, K) definiše drugi (sledeći) položaj zavarivanja. Po pravilu se složenost položaja
(izvedbe) zavarivanja povećava sa svakim sledećim slovom. Zbog lakšeg predstavljanja, položaje zavarivanja je moguće
rasporediti u krug, tako da pojedini kružni isečak prikazuje zavar v preseku izveden u određenom položaju.Svi mogući položaji
zavarivanja na ploči i cevi su prikazani na sledećoj slici:
4
2. -Opišite zavarivački plamen (sagorijevanje acetilena, vrste plamena, 1.2

temperature).
-Gdje danas još koristimo gasno/plinsko zavarivanje i zašto u
zavarivanju upotrebljavamo plamen?
-Koje sigurnostne mjere moramo preduzeti kod gasne/plinske tehnike?
5
- VRSTE PLAMENA
Prema sadržaju acetilena i kiseonika razlikujemo tri vrste plamena (slika 2):
a) redukujući plamen (sa manjkom kiseonika),
b) neutralni plamen i
c) oksidirajući (sa viškom kiseonika).
U slučaju neutralnog ili normalnog plamena, kako se obično naziva, odnos acetilena i kiseonika je jednak 1 : 1. Jezgro plamena,
je cilindričnog oblika sa oštrim granicama. S tim plamenom zavarujemo nelegirane čelike sa niskim sadržajem ugljenika, bakra
i druge metale. Neutralnim plamenom takođe vršimo lemljenje i metaliziranje.
Kod oksidirajućeg plamena je višak kiseonika u plamenu. Jezgro plamena je kraće i konusnog oblika. Plamen blista. Ovaj
plamen je pogodan samo za zavarivanje mesinga, jer sa viškom kiseonika sprečava isparavanje cinka.
Kod redukujućeg plamena imamo višak acetilena u plamenu. Prepoznaćemo ga po lepezastom obliku jezgra i plavoljubičastoj
boji. Redukujućim plamenom zavarujemo:
Livove sa grafitom (siva, nodularna), nešto manje uspešno i crni temper liv.
U praksi, najčešće se zavaruje sa neutralnim plamenom, a u zavisnosti od debljine osnovnog materijala koristi se meki ili tvrdi
plamen. Meki plamen je pogodan za zavarivanje tankih materijala debljine do 2 mm. Protok gasa je mali (do 1,5 L /min). On
takođe ima malu količinu nastale toplotne energije.
Sa tvrdim plamenom zavarujemo lim debljine preko 4 mm. Protok gasa je velik (veći od 2,3 L /min), a velika je i količina
oslobođene toplotne energije. Najčešće zavarujemo sa normalnim plamenom, gde je protok gasa 1.5 do 2.3 L/min.
Kod plamena acetilena i kiseonika, na slici 3, postoje tri područja koja se međusobno razlikuju u zavisnosti od temperature i
prisustva hemijskih supstanci.
Prvo područje: nazivamo jezgro plamena - raspad acetilena
Drugo područje: primarno - delimično sagorevanje, reduktivne područje, zaštitno područje
Treće područje: sekundarno - potpuno sagorevanje
6
- UPOTREBA GASNOG ZAVARIVNJA, TIPIČNI PROBLEMI I GREŠKE NA ZAVARENIM SPOJEVIMA
Osnovna prednost gasnog zavarivanje je da oprema jednostavna, prenosna i jeftina. Zato je pogodno za radove održavanja i
popravke. Međutim, zbog ograničene gustine energije brzina zavarivanja je veoma niska, a ukupna toplotna energija po
jedinici dužine vara prilično visoka, što rezultira širokom zonom uticaja toplote (ZUT) i termičke deformacije materijala.
Gasno zavarivanje se ne preporučuje za zavarivanje reaktivnih metala, kao što su titanijum i cirkonijum zbog ograničene
sposobnosti zaštite rastopa.
Gasno zavarivanje čelika

S plamenom se mogu zavariti više ili manje uspešno svi čelici. Uspeh zavarivanja pre svega zavisi od sadržaja ugljenika i
drugih legiranih elemenata, kao i od termiče obrade čelika.
Čelici sa niskim sadržajem ugljenika do 0,25 % se zavaruju gasno bez većih teškoća. Plamen je neutralan. Potrošnja
acetilena ili kiseonika je približno 1,3 - 2 l/min za svaki mm debljine osnovnog materijala.
Čelici sa sadržajem ugljenika od 0,25 do 0,5 % su već osetljivi na nastanak prslina. Najčešće nastaju usled prebrzog hlađenja
materijala. Zato te čelik pre zavarivanja predgrevamo na +250 do +350°C. S predgrevanjem smanjujemo brzinu hađenja
zavara. Zavarujemo ih sa neutralnim plamenom. Potrošnja gasova je slična kao kod niskougljeničnih čelika.
Čelici sa sadržajem ugljenika od 0,5 do 0,8 % su još osetljiviji na prsline. Zbog visokog sadržaja ugljenika zavarujemo
redukcijskim plamenom. Nakon zavarivanja vršimo normaliziaciju zavara zagrevanjem na +750 do +800°C i postepenim
hlađenjem.
Gasno se najteže zavaruju alatni čelici sa sadržajem čelika od 0,8 do 1,5 %. Predgrevanje je obavezno, a temperatura zavisi
od vrste čelika. Dodatni materijal mora biti što sličniji osnovnom materijalu.
Visokolegirane čelike, kao što so nerđajući i vatrootporni čelici, možemo zavarivati gasno. Moramo znati da su nerđajući
zavari manje otporni na interkristalnu koroziju jer u zavar ulazi ugljenik. Kod zavarivanja se zahteva neutralni plamen.
Oksidativni plamen bi oksidirao legirajuće elemente, što bi moglo porušiti željeni hemijski sastav zavara. Te čelike uspešno
zavarujemo elektro lučno sa oplaštenim elektrodama ili u zaštiti gasova.
Gasno zavarivanje livenog gvožđa

Uspešno zavarujemo sivi i nodularni liv, a sa manje uspeha i crni temper liv. Liveno gvožđe zavarujemo uglavnom u
horizontalnom položaju, jer je rastop jako tečan. Pri zavarivanja upotrebljavamo topitelje, koji su obično mešavina natrijum
karbonata ili bikarbonata i silicijum dioksida ili boraksa. Radne predmete od livenog gvožđa predgrevamo da bi ublažili
nastale napone. Zavarujemo sa dodatnim materijalom, koji je po hemijskom sastavu sličan osnovnom, i daje
mikrostrukturu kakvu ima osnovni materijal.
Gasno zavarivanje bakra i bakarnih legura
7
Bakar je dobar prevodnik toplote, zato je potrebna visoka koncentracija toplote na mestu zavarivanja. Zavarivanje bakra je
oteženo ili potpuno onemogućeno, ako sadrži bakar oksid, koji pri zavarivanju oslobađa kiseonik. On se spaja sa vodonikom
u vodenu paru i uzrokuje povećanu krtost vara. Dobro se zavaruje samo čisti elektrolitski bakar. Treba znati da bakar
rekristalizira već na temperaturi od 150°C. Na ovoj temperaturi, tvrdi bakra prelazi u meki bakar. Bakar kujemo na
temperaturi iznad 750°C. Osim toga, u praksi su dostupne tri vrste dodatnog materijala za gasno zavarivanje bakra i
bakarnih legura:
o G Cu (tehnički čisti bakar Cu99,5 sa dodatkom fosfora)
o G CuZnSn (mesing CuZn40Sn1)
o G CuZnNi (novo srebro CuZn42Ni10)
Nepravilnosti koje se mogu javiti u varovima su: poroznost, zajedi, progorevanje, zlepi, neprovarenost, prokapine u
korenu, deformacije, itd. Većina nepravilnosti je posledica pogrešne tehnika gasnog zavarivanja.
- ZAŠTITA NA RADU KOD GASNOG ZAVARIVANJA
Požar i eksplozije su opasnosti koje mogu da nastanu zbog problema sa sistemom za snabdevanje gasom ili vruče šljake, kao
posledica procesa. Pored toga, toksična isparenja i zračenje tokom postupka mogu predstavljati rizik za zdravlje na radu ljudi.
1. OPASANOSTI OD POŽARA I EKSPLOZIJE Opasnosti od požara i eksplozije kod gasnog zavarivanja su pre svega posledica
problema sa sistemom za snabdevanje gasom, zbog visoke temperature plamena ili vruće šljake proizvedenog tokom
topljenja.
2. OPASNOST ZA ZDRAVLJE Opasnost za zdravlje je uglavnom posledica zračenja i toksičnih isparenja ili gasova tokom
zavarivanja.
3. SISTEM ZA SNABDEVANJE GASOM SA PRIPADAJUĆIM SIGURNOSNIM UREĐAJIMA Uopšteno, svaki od dva gasa (gorivi gas i
kiseonik) upotrebljenih pri gasnom zavarivanju se napaja iz svoje gasne boce. Svaki gas se dovodi kroz fleksibilno crevo do
mlaznice, gde se gorivi gas i kiseonik pomešaju u odgovarajućoj razmeri. Da bi se napravila razlika između gorivog gasa i
kiseonika, neophodno je da boca i cev za svaki gas imaju svoju bojui.
4.BEZBEDNO SKLADIŠTENJE I RUKOVANJE GASNIH BOCA Gorivi gas i kiseonik se obično čuvaju pod pritiskom u gasnim
bocama. Gorivi gasovi, kao što su acetilen, vodonik i propan su zapaljivi. Pored toga acetilen je potencijalno nestabilan i
može da se burno raspada u odsustvu kiseonika ili vazduha.
5. PROTIVPOŽARNA BEZBEDNOST I ZAŠTITA Pri gasnom zavarivanju može doći do požara usled paljenja zapaljivih ili
eksplozivnih materijala, ne samo direktnim kontaktom sa plamenom, već i kada je u kontaktu sa vrućom šljakom ili radnim
komadom, kojem treba dosta vremena da se ohladi.
6. ZAŠTITA ZDRAVLJA I VENTILACIJA Rizik od opekotina i povreda zbog zračenja i ručnih operacija tokom gasnog zavarivanja
moguće je smanjiti sa odgovarajućom ličnom zaštitnom opremom i prateći uputstva za bezbedan rad. Zdravstveni rizik zbog
opasnih isparenja ili gasova nastalih tokom zavarivanja, treba prvo smanjiti obezbeđivanjem odgovarajućeg ventilacionog
sistema. Ventilacija omogućava odstranjenje opasnih para i gasova nastalih tokom zavarivanja i dovođenjem svežeg
vazduha za zaposlene. Vrsta ventilacije mora biti izabrana na osnovu procene životne sredine za radno mesto, obima posla i
otrovnih isparenja i gasova koji se ispuštaju. Među toksične gasove ubrajamo one koji se dobijaju od metala poput olova,
kadmijuma, berilijuma i cinka.
7. LIČNA ZAŠTITNA OPREMA Zaštitne naočari, zaštitno odelo i respirator.
8. OŠTE SIGURNOSTNE MERE
- Pripreme pred početak zavarivanja, kontrola tokom zavarivanja i postupci po zavarivanju
- Zavarivanje u zatvorenom prostoru

9. KONTROLA I ODRŽAVANJE OPREMA
- Provera opreme pre upotrebe
- Opšti pregled i održavanje opreme

10. PROCEDURE ZA HITNE SLUČAJEVE Moraju postojati procedure u hitnim situacijama, koje radnici moraju da prate,
ukoliko uslovi predstavljaju ozbiljnu i neposrednu opasnost. Procedure treba da sadrži smernice za zaposlene kada i kako da
se zaustavi rad i da se presele na sigurnu lokaciju ili potpuno napute radno mesto.
3 -Upotreba Ohmoveg zakona in Kirchhoffovih pravila pri razumijevanju 1.3
8
električnog kruga/kola kod elektrolučnog zavarivanja.

-Kako računamo rad i snagu električne struje/toka?
-Kako djeluje ispravljač/usmjernik i gdje ga koristimo?
-Omov zakon
Imamo idealan naponski izvor i otpornik. Struja kroz otpornik zavisi od napona izvora i otpornosti otpornika:
R je karakteristika otpornika, U je napon izvora. Električna struja je zavisna od oba. Otopr provodnika sa konstantnim
poprečnim pesekom S i dužinom l je napravljen od homogenog materijala sa specifičnim otporom (koji zavisi od temperature),
ρ je:
Prvo Kirhofovo pravilo

Pravilo govori o električnoj struji u čvoru više provodnika. Električna struja je kretanje električnog naboja. Pošto se ne može
akumulirati u provodniku, važi da onoliko naboja koliko uđe u čvor, toliko ga iz njega i izađe. Zaključak možemo napisati u
obliku pravila: zbir ulaznih struja je jednak zbiru izlaznih. Ako definišemo ulazne struje kao pozitivne, a izlazne kao negativne,
onda pravilo može biti napisano u širem obliku: algebarski zbir struja u čvoru provodnika je jednak nuli.
Drugo Kirhofovo pravilo

Govori o električnom naponu u zatvorenom električnom kolu. Najčešći zapis pravila je: zbir svih pogonskih napona u
zatvorenom električnom kolu jednak zbiru svih padova napona u istom kolu. Tako da je:
UG1+UG2=U1+U2
Pretpostavka je da je pogonski napon pozitivan, ako se u odabranom smeru ide od negativnog ka pozitivnom polu. U slučaju
na slici 2 je negativan UG1 i pozitivnan UG2. Pad napona na oporu (R1I, R2I) je pozitivan kada se ide u smeru ekektrične struje.
9
Električni rad i snaga

Električni rad, koji daje izvor napona pri kretanju naelektrisanja iz pozitivnog pola ka negativanom je po veličini jednak radu,
koji bi bio obavljen pri kretanju naelektrisanja iz negativanog pola ka pozitivnom:
U ovom slučaju, snaga se izračunava kao proizvod efektivnog napona Uef, efektivne struje Ief i kosinusa ugla faznog kašnjenja
φ između struje i napona:
Punotalasni ispravljač sa poluprovodničkom diodom
Napon električne instalacije u stanu je naizmenični, njena nazivna (efektivna) vrednost u Evropi je 220 V. Veliki
broj je broj električnih uređaja, koji zahtevaju jednosmerni napon. Stoga je često neophodno smanjiti naizmenični
napon i pretvoriti ga u jednosmerni. Smanjenje nazivne vrednosti se postiže transformatorom, sa mostnim
spojem četiri diode, poznate pod imenom Grecov (Greatz) spoj. Tokom pozitivnog poluperioda struja protiče kroz
diodu D2, potom kroz otpornik i zatim kroz D4. Tokom negativnog poluperioda, ide kroz D3, pa kroz otpornik, a
onda kroz D1. U oba slučaja, struja protiče kroz otpornik u istom smeru.
4. -Opišite luk (statička karakteristika luka, pad napona). 1.4

-Kako utiče jonizacijski potencijal zaštitnih plinova na zavarivački proces?
10
1.4.1.1 FIZIČKE OSNOVE ELEKTRIČNOG LUKA
U tehnici zavarivanja, procenat procesa, koji se zasnivaju na korišćenju zavarivačkog luka, se povećava. Danas elektrolučni
postupci zavarivanje čine više od 65% svih slučajeva zavarivanja. U luku se javljaju fizičke, metalurške i hemijske pojave na
visokim temperaturama. U principu, može se reći da je luk disociran i jonizovani stub gasova po kome teče električna struja.
Najčešći način gorenja zavarivačkog luka je između elektrode iz žice i elektrode iz ploče - Slika 1. Luk omogućava jonizacijsko
stanje gasa kao i emisiju elektrona.
Slika 1: Zavarivački luk
U električnom luku se odvija veliki broj pojava, koje su nam poznate iz fizike:
- termička emisija
- fotoefekat
- jonizacija i disocijacija
- odvođenje i dovođenje energije
- prenos elektromagnetnih talasa (zračenje)
- ostale pojave
U luku, koji je u jonizovanom stanju sa određenim potrebnim stepenom jonizacije se pokreću slobodni elektroni, koji se zbog
napona kreću ubrzano ka pozitivnoj elektrodi i na putu se sudaraju sa neutralnim atomima i iz njih izbacuju dodatni broj
slobodnih elektrona. Atomi sa izbijenim elektronima (joni) se u električnom polju kreću u suprotnom smeru. Luk je stabilan
ako je gustina ubrzanih jona odgovarajuće velika. Za stabilan luk su potrebna dva uslova, jonizacija gasova i emisija elektrona.
Na proces zavarivanja veliki uticaj ima statička karakteristika električnog luka i polje karakteristika luka , jer je
poznato, da luk može goreti pri manjim ili većim dužinama (rastojanje između anode i katode). Karakteristike luka nam daje
zavisnost napona zavarivanja od struje zavarivanja pri određenoj dužini luka.
Pri tome razlikujemo dva područja:
o napon najpre pada obrnuto proporcionalno s porastom struje (Ayrtonovo područje) pri uspostavljanju električnog
luka, koje nije primerno za neprekidno zavarivanje),
o s porastom struje zavarivanja postepeno linearno raste i napon luka (pod uglom statičkog nagiba luka b). To je
područje u kojem važi Omov zakon U=I×R. Elektrolučno zavarivanje je moguće samo u području važenja Omovog
zakona. Pošto je nagib statičke karakteristike luka u tom području ravan, omski otpor luka je R=tan(b).
Kod različitih postupaka zavarivanja upotrebljavamo različita područja statične karakteristike luka. Na slici 6 su prikazane četiri
karakteristike za četiri različite dužine luka. Pre svega za TIG i REL postupak zavarivanja je karakteristično da se uspostavljanje
luka odvija već u Ayrtonovom području. Za elektrolučne postupke zavarivanja MIG/MAG i EPP zavarivanje se izvodi isključivo
u području omske otpornosti.
11
1.4.1.2 JONIZACIJA GASA
Prvi od potrebnih uslova za postojanje luka je jonizacija gasova - gas mora biti u jonizovanom stanju, ako želimo da bude
provodljiv. Ako želimo atom ili molekul prevesti u jonizovano stanje, moramo mu dovesti dovoljnu količinu energije.
Jonizovano stanje se postiže zahvaljujući:
- sudaru (elektrona ili molekula)

- visokoj temperaturi (termojonizacija)
- delovanju električnog polja
- zračenju svetlosti (fotojonizacija)
Stanje gasa se predstavlja sa stepenom jonizacije (α) koji nam daje odnos između broja jona ili elektrona (n) i ukupnog broja
uključenih atoma i molekula (n0).
α=n/n0 (4.1)
U zavarivačkom luku je vrednost (α) približno 10 -4.
Joni su električno pozitivno ili negativno naelektrisani atomi ili atomske skupine. Neutralni atomi žele da ispune svoje
spoljašnje putanje sa elektronima i tako pređu u strukturni oblik inertnog gasa. Atomi sa manjim brojem elektrona na
spoljašnjoj putanji (do 4 elektrona) će odati elektrone i na taj način stvoriti elektro pozitivnih jone ili katjone. Atomi sa većim
brojem elektrona na spoljašnjoj putanji će pokušati da ispune spoljašnju putanju do 8 elektrona i time ostvari strukturni oblik
inertnog gasa. Ovi atomi prihvataju elektrone i tako postaju elektro negativni joni ili anjoni. Pošto je nastanak jona odavanje
ili primanje elektrona, joni će imati isti naboj kao elektroni, ili njihov celobrojni umnožak. Za nastanak jona moramo
neutralnom atomu dovesti određenu količinu energije. Ako energija nije dovoljna, atom se ne može promeniti u jon, ali ga
donekle mere pobudimo. Elektroni kruže po određenim energetskim nivoima. Ako elektron podignemo na viši energijski nivo,
tako, da ostane još uvek vezan za određeni atom, kažemo, da je atom pobuđen. Takvo stanje je veoma nestabilno i uskoro se
elektron vraća na niži stabilan energijski nivo. Pri tom se rad, potreban za podizanje na viši energijski nivo, ponovo oslobađa
u obliku elektromagnetnih talasa. Čak se i joni pod određenim uslovima, mogu vratiti vezivanjem elektrona (katjona)
ili njihovim oslobađanjem (anjona), u prvobitno stanje. Moguć je sudar katjona i anjona i formiranje neutralnog molekula. U
svim slučajevima, rad potreban za jonizaciju, ponovo se vraća - rekombinacija. Rad potreban za jonizaciju atoma ili za njegovu
pobudu se zove jonizacijski rad ili rad pobuđivanja. Obe vrednosti su određene iz razlike kinetičke energije elektrona pre i
posle sudara sa atomom, pri kojem elektron prouzrokuje jonizaciju ili pobudu. Kretanje elektrona ubrzavamo sa električnim
poljem. Brzina elektrona u električnom polju je proporcionalna naponu polja i raste, dok se ne dođe do sudara sa drugim
atomom. .
Kinetička energija elektrona je
12
gde je:
me = masa elektrona (g)

ve = brzina elektrona (cm/s)
e = elektricitet elektrona (Cb)
U = pad napona električnog polja koje je elektron prošao bez sudara, ako je njegova početna brzina bila jednaka nuli. (V)
Ako je brzina elektrona pred sudar sa atomom, koga je elektron pobudio ili jonizovao, v1, a nakon sudara v2, energija
jonizacije, odnosno pobude jednaka je:
Kako je "e" stalna količina, biće ΔU za jonizaciju ili ΔU za pobudu merilo za rad, koji je potreban za jonizaciju nekog atoma.
Ovaj potencijal se zove potencijal jonizacije ili potencijal pobude. Oba potencijala zavise od strukture atoma i od
energetskog stanja elektrona u trenutku jonizacije. Od toga pre svega zavisi, koliko elektrona ćemo pri jonizaciji oduzeti
atomu, odnosno koliko naboja naelektrisanja će imati nastali jon. U tabelama različitih fizičkih priručnika daju se vrednosti
za jonizacijske potencijale pojedinih atoma ili molekula. U tabeli 1 su navedene vrednosti za atome gasova, koji su pre svega
zanimljivi za zavarivanje i jonizaciju atmosfere luka.U tabeli 2 su navedene te vrednosti za atome metala, koji se nalaze u
zavarivačkom luku. U tabeli 3 su navedeni potencijali jonizacije za molekule gasova. Date vrednosti Ui vrede za izbijanje
jednog elektrona iz spoljašnje putanje, onog, koji je najslabije vezan za jezgro atoma.
Pored veće navedene mogućnosti nastanka jona u gasovima usled sudara, jonizacija nastaje i usled zagrevanja, uticaja
električnog polja i zaradi fotoefekta.
13
5. -Šta prikazuje statička karakteristika luka i kako dijelimo područja statičke karakteristike luka za 1.5
različite postupke zavarivanja?
-Prikaži vrste zavaričkih izvora za elektrolučno zavarivanje po principu rada.
-Opišite principe djelovanja invertorskih zavarivačkih izvora.
- 1.5.1 VRSTE IZVORA STRUJE ZAVARIVANJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE
Izvori struje zavarivanja za elektrolučno zavarivanje omogućavaju, da se energija, koja je preuzeta iz mreže menja u struju i napon, koji je
pogodan za zavarivanje. Uopšteno, postoje četiri grupe izvora zavarivanja, koje su zatim podeljene prema izvedbi ili konceptu gradnje uređaja,
kao električni aparati. Takva podela izvora za zavarivanje može se videti u tabeli 1. U trećoj koloni je ucrtan simbol, koji se nalazi na natpisnoj
pločici zavarivanje, o kojem ćemo govoriti na kraju ovog poglavlja.
Veći deo električne energije se proizvede sa rotacionim električnim izvorima. Takođe i jedan od osnovnih koncepata opreme
za zavarivanje (koji se uglavnom koriste za RO zavarivanje) pripada grupi rotacionih električnih izvora. To su rotacioni izvori,
sa pogonom od strane elektromotora ili motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Poslednje pomenuti često nazivamo i agregat
za zavarivanje. Veza između pogonskog motora i generatora je samo mehanička. U uvodu smo pomenuli, da među
najosnovniju opremu za zavarivanje spadaju transformatori za zavarivanje. Za objašnjenje pogledajmo strukturu i princip rada
monofaznog transformatora.
- 1.5.1.5 PRETVARAČKI INVERTERSKI IZVORI ENERGIJE

Za njih je značajno, da su u poređenju sa izvorima sa mrežnim transformatorom, po veličini mnogo manji i znatno lakši, kao i
da nemaju mrežnog transformatora (slika 8). Kod inverterskih izvora je mrežni napon prvo ispravljen, a nakon toga, ili
tiristorskim ili tranzistorskim pretvarač-inverterom pretvoren u naizmenični napon (struju) visoke frekvencije (do 100 kHz), koji
se zatim transformiše sa visoko frekventnim transformatorom u napon zavarivanja (struju); još uvek visoke frekvencije. Za
zavarivanje se može koristiti ili visokefrekventna ili ispravljena jednosmerna struja zavarivanja. U ovom slučaju, sa
ispravljačem je serijski uključen i visokofrekventni prigušivač. Kod ovih izvora se za struje zavarivanja jačine do 20 A koriste
tranzistori, a za veće jačine tiristori.
14
6 -Šta je unutrašnja regulacija luka? 1.5

-Šta su to sinergijski zavarivački izvori?
-Kako je određena intermitenca izvora struje za elektrolučno zavarivanje?
1.5.4.3 UNUTRAŠNJA REGULACIJA LUKA
Kod unutrašnje regulacije luka je brzina žice za zavarivanje konstantna, statička karakteristika izvora je horizontalna ili blago
padajuća. Takav regulacijski sistem izvrši regulaciju luka u trenutku od približno 1/300 sekunde po Adamsonu - slika 13.
Slika 13: Unutrašnja regulacija luka
Pri bilo kakvoj promeni dužine luka se promeni jačina struje za zavarivanje. Kako je karakteristika izvora približno horizontalna,
dolazi do premocanja preseka karakteristike luka sa karakteristikom izvora struje iz tačke A u tačku B, a luk se produžava (slika
13). Posledica toga je, da se jačina struje za zavarivanje znatno smanjuje. Pošto je brzina dovođenja žice u luk nepromenjena,
biće manja brzina otapanja zbog manje struje. Dužina luka se prva brzo, a zatim sve sporije smanjuje, sve do tada, dok se
brzina otapanja žice ne izjednači sa podešenom brzinom dovođenja žice u luk (iz tačke B prelazimo nazad u tačku A).
Princip sinergije, osnovna i opšta sinergijska jednačina
Sinergijski izvori struje za zavarivanje, upravljani su sa kompjuterskom upravljačko/kontrolnom jedinicom, koja omogućava
upravljanje više parametara. Za takve izvore se kaže da su kompjuterski upravljani izvori struje za zavarivanje. Kod većine od
njih se veoma lako zapisuju, prikazuju i čuvaju parametari zavarivanja.
Na početku razvoja uređaja za impulsno MIG/MAG zavarivanje su se zavarivači suočavali sa teškoćama u izboru i podešavanju
impulsnih parametara zavarivanja, kojih je bilo mnogo. Pored toga su u međusobnoj zavisnosti. Osnovna želja je bila, imati
uređaj za zavarivanje, kod kojeg se svi parametri za zavarivanje mogu podešavati sa "jednim dugmetom". Sa povećanjem
iskustva pokazalo se, da mora biti, za izabranu brzinu otapanja žice za zavarivanje, srednja vrednost impulsne struje jednaka
snazi jednosmerne struje zavarivanja i to:
Gde su:
Isr - srednja jačina impulsne struje

Ies - jačina jednosmerne struje
m - nagib karakteristike otapanja žice u A/m/min (zavisi od: vrste i prečnika žice i zaštitnog gasa)
Vž - brzina otapanja žice u m/min
k - odsečak na ordinati karakteristike otapanja u A
Nadalje se pokazalo, da je moguće tu brzinu otapanja postići sa impulsima sa različitim vremenom trajanja i različitim
visinama (amplitudama) impulsa.
Srednja jačina impulsne struje data je izrazom:
15
Gde su: Ii – visina impulsne struje u A (zajedno sa jačinom osnovne struje)

Ti – vreme trajanja impulsa struje u ms
Io – visina- amplituda osnovne struje u A
To – vreme trajanja osnovne struje u ms
T = Ti + To – vreme jedne periode u ms
Ova jednačina se naziva jednačina sinergije ili sinergijska jednačina, koji definiše odnos između srednje jačine impulsne struje
i osnovnih parametara impulsne struje. Osnovna struja je važna za održavanje stabilnog gorenja luka, kada nema impulsne
struje, tj. u trenutku To. Amplituda impulsne struje Iii je tokom zavarivanja obično konstantna i ne menja u zavisnosti od brzine
žice za zavarivanje, kada je jedanput izabrana. Svaki impuls prenosi samo jednu kap, bez obzira na trenutne brzinu
dovođenja žice za zavarivanje. Proizvođači uređaja za zavarivanje prave svoje uređaje tako, da se koristi za regulisanje
dovoda energiju u luk (u zavisnosti od brzine žice) ili vreme trajanje impulsne struje Ti (širinska modulacije) pri konstantnoj
frekvenciji impulsa ili promena frekvencije impulsa F (frekvencijska modulacija) pri konstantnom vremenu trajanja impulsa
struje – slika ispod.
U odnosu na pre navedeno može sada da se napiše tvz. opšta jednačina sinergije:
Intermitencija
16
Aparati za elektrolučno zavarivanje nisu stalno maksimalno opterećeni. Pri ručnom zavarivanju aparati rade u proseku 60 %
vremena i 40 % odmaraju. Zato se može aparat u njegovom radnom ciklusu više opteretiti. Izvor za zavarivanje možemo trajno
operetiti sa snagom Pmax. Ovoj snazi odgovara najveća struja zavarivanja Imax. Taj isti izvor možemo u intervalima opteretiti
sa većom snagom P1, kojoj odgovara i veća struja I1. Vreme efektivnog rada označujemo sa ED (efective duty) koji predstavlja
odnos između vremena rada i perioda – slika 27.
U koliko je ED = 1, znači da je tD = T i Pmax = P1. To znači stalni rad bez prestanka. U koliko imamo pauze, tada je ED manji od 1
i zato je P1 veći od Pmax. Za P možemo zapisati:
Pomoću ovih formula možemo izračunati novu struju I1 pri kratkotrajnom opterećenju, koja je naravno veća od struje Imax pri
konstantnom opterećenju. Za aparate za zavarivanje važi dogovor, da je perioda T za elektrolučne procese ograničena na
deset minuta (videti primere u tabeli 3), a za aparate za otporno zavarivanje na jedan minut.
7 -Koje fizikalne veličine zaštitnih plinova utiču na proces zavarivanja? 1.6

-Koje fizičko-hemijske osobine imaju zaštitni plinovi(Ar, He, CO2, O2,)?
17
-Kakav je uticaj parametara zavarivanja na geometrijski oblik zavara?

-Kako skladištimo plinove u bocama ?
-Označevanje plinova po ISO 14175.
- 1.6.1.1 PRINCIPI ZAVARIVANJA U ZAŠTITNIM GASOVIMA
Električni luk gori u zaštitnom gasu, koji dolazi iz gorionika. Uspostavlja se trofazni sistem.
S – čvrsta faza je nerastopljen osnovni i dodatni materijal

L – tečna faza je kupka i kapljice dodatnog materijala
G – zaštitni gas, koji okružuje tečnu i čvrstu fazu
Fizičko hemijske reakcije odvijaju se na granici između tečne i gasovite faze i između rastopljenog metala i zaštitnog gasa.
- 1.6.4 UTICAJ PARAMETARA ZAVARIVANJA NA OBLIK PRESEKA ŠAVA
Pri elektrolučnim postupcima zavarivanja glavni parametri zavarivanja, jačina struje zavarivanja I i napon luka U, imaju
odlučujući uticaj na oblik poprečnog preseka šava. Na slici 4 prikazan je uticaj jačine struje zavarivanja I, gde se sa povećanjem
jačine struje zavarivanja povećava dubina uvara (pri jednakim vrednostima napona luka). Na slici 5 je prikazan uticaj napona
luka U, gde se sa povećanjem napona luka povećava širina šava, pri čemu dubina uvara ostaje ne promenjena (pri jednakim
vrednostima jačine struje zavarivanja).
Vrsta zaštitnog gasa je takođe parametar zavarivanja u širem smislu. Pored toga na oblik poprečnog preseka šava utiče vrsta
materijala, koji se zavaruje (posebno kod TIG zavarivanja). Slika 6 prikazuje uticaj zaštitnog gasa na oblik poprečnog preseka
šava pri elektrolučnom zavarivanju aluminijuma i čelika, u odnosu na različite upotrebljene zaštitne gasove.
KAKO NAPON LUKA UTIČE NA ZAVAR?
Vaš odgovor : Viši napon luka ima za posledicu širi

zavar.
Odgovor je pravilan
- 1.6.2.2 OSOBINE ZAŠTITNIH GASOVA
18
Argon
Osnovni podaci
Hemijski simbol Ar
Molekularna masa M = 39,944
Kritična temperatura TK = -122,5°C
Kritični pritisak pk = 48,70 bar
Gustina gasa na 0 ºC ρ 0 = 1,78 kg/m3
Gustina gasa na 20 ºC ρ 20 = 1,663 kg/m3
Gustina tečne faze na temperaturi tačke ključanja ρ TV = 1,393 kg/l
Tačka ključanja Tv = -185,8 °C
Tačka topljenja TR= -189,4°C
Kubično temperaturno rastezanje β = 0,003676
Gasna konstanta R = 208,2 J/kgK
Specifična toplota cp = 523 J/kgK
Toplota isparavanja r = 163,9 KJ/kg
Opšte osobine
Argon je inertni gas bez boje, mirisa i ukusa i nije toksičan. hemijski se ne spaja. U vodi se slabo topi. U tečnom stanju je teži
od vode.
Dobijanje
Sirovi argon dobijamo pri frakcionoj destilaciji vazduha u tečnom stanju. Vazduh sadrži 0,8 % Ar. Iz kolone se Ar odvodi u
posebni uređaj za čišćenje, jer se izdvaja gasoviti kiseonik pomoću katalitičkog sagorevanja vodonika, a azot se izdvaja u
posebnoj argonskoj koloni.
Upotreba
Dobijeni argon je veoma čist. Dostignuta čistoća je 99,999 %. Sadrži tek 5 milionitih (ppm) kiseonika i 40 ppm azota.
Upotrebljavamo ga za zaštitnu atmosferu pri zavarivanju i rezanju, za zaštitnu atmosferu pri proizvodnji nekih aktivnih metala,
pri ulivanju metala, punjenju fluorescentnih cevi i gajger brojača, pri raznim naučnim procesima itd.
Skladištenje i transport
Argon u gasnom stanju transportuje u bocama pod pritiskom od 150 bara. Tečni argon skladištimo i transportujemo u dobro
izolovanim rezervoarima. Do potrošača distributer lako dostavlja tečni argon u svojim rezervoarima, ali potrošač mora imati
svoj vlastiti skladišni rezervoar sa isparivačem i gasnom stanicom. Transport tečnog argona je u rezervoarima od 2 m3 (pritisak
6 bara).
Vodonik
Osnovni podaci
Hemijski simbol H
Kritična temperatura TK = - 239.9 °C
Kritični pritisak pk =13,0 barov
Gostina gasa na 0 ºC ρ 0 = 0,08373 kg/m3
Gostina gasa na 20 °C ρ 20 = 0,08987 kg/m3
Tačka ključanja Tv = - 252,8 °C
Tačka topljenja TR = - 259,4 °C
Kubično temperaturno rastezanje β = - 0,003662 K -1
Gasna konstanta R= 4122 J /kg K
Specifična toplota cp = 14245 J/kgK
Toplota isparavanja r= 40,3 KJ/mn3
Opšte osobine
Vodonik je gas bez boje, mirisa i ukusa. Nije toksičan. Od svih poznatih gasova vodonik je najlakši i goriv. Temperatura plamena
pri sagorevanju vodonika u vazduhu je 1700 °C, u kiseoniku 2400 °C. Pomešan sa kiseonikom stvara eksplozivnu mešavinu
(praskavi gas). Temperatura paljenja je 560 °C, eksplozivno područje je od 4 - 75 zapreminskih % pri atmosferskom pritisku.
Tečni vodonik je providan i bez mirisa i 14 × lakši od vode. Zato važi, da se pri ekspanziji od visokog pritiska na niži pritisak svi
19
gasovi ohlade, a vodonik se čak i malo zagreje. Takođe iz instalacija, koje su za sve druge gasove nepropusne, vodonik lako
difunduje i izgubi se kroz zidove.
Ugljen dioksid
Osnovni podaci
Hemijska formula CO2
Kritična temperatura TK = +31 °C
Kritični pritisak pk = 73,6 barov
Gostina gasa pri 0 ºC ρ 0 = 1,977 kg/m3
Gostina gasa pri 20 °C ρ 20 = 1,84 kg/m3
Tačka ključanja Tv= -78,5 °C
Tačka topljenja TR= -56,6 °C
Kubično temperaturno rastezanje β = 0,003726 K-1
Gasna konstanta R= 188,8 J/kgK
Specifična toplota Cp = 820 J/kgK
Toplota isparavanja na 0 °C r= 235,6 KJ/Kg
Opšte osobine
Pri normalnim uslovima ugljen dioksid je bez boje, bez mirisa i kiselkastog ukusa. Gas nije zapaljiv i 1,5-puta je teži od vazduha.
Nije toksičan. CO2 se ne može nalaziti u tečnom stanju pri temperaturama, višim od kritične, bez obzira na pritisak. Iz 1 kg
tečnog ugljen dioksida dobijamo oko 506 litara CO2, pri temperaturama i pritisku ispod trojne tačke CO2 je lako u čvrstom
stanju (suvi led).
Dobijanje
CO2 je produkt sagorevanja čvrstih, tečnih i gasovitih goriva, koji sadrže ugljenik. Iz dimnih gasova se izdvaja sa apsorpcijom
pomoću kalijum karbonata. U prirodi se može naći u mineralnim izvorima. CO 2 dobijamo pri gljivičnoj fermentaciji šećera u
alkohol ili u krečanama pri kalcinaciji kreča kao i pri proizvodnji amonijaka.
Upotreba
Velike količine ugljen dioksida upotrebljava prehrambena industrija za pravljenje sode i drugih bezalkoholnih osvežavajućih
pića i kao zaštitni gas pri proizvodnji i pakovanju hrane. CO2 se mnogo upotrebljava pri tehnici elektrolučnog zavarivanja kao
zaštitni gas (postupak MAG). Tečan ugljen dioksid upotrebljavamo kao rashladno sredstvo pri različitim procesima, pri gašenju
požara zapaljivih tečnosti i gasova, kao i električnih uređaja. Kao efikasno rashladno sredstvo u prehrambenoj industriji se
upotrebljava CO2 u obliku »suvog leda«.
Skladištenje i transport
Tečan ugljen dioksid večim potrošačima transportujemo u izolovanim cisternama. Iz transportne cisterne CO2 pod pritiskom
20 bara pretačemo u izolovane stabilne rezervoare, opremljene sa rashladnim uređajem. Rezervoari, koji nisu izolovani ili
hlađeni, su znatno skuplji, jer moraju biti građeni za visoke pritiske (do 50 bara). Transport CO 2 manjim potrošačima je
većinom u 40-litrskim bocama pod pritiskom do 100 bara. Boca sadrži oko 30 kg gasa i pri tom su tečna i gasna faza CO 2 u
ravnoteži.
Skladištenje CO2 u bocama

Ugljen dioksid na sobnoj temperaturi prelazi u tečnost pri pritisku od oko 70 bara. U bocama je u tečnom stanju. Pritisak
gasne faze u odnosu na tečnu zavisi samo od temperature. Koliko ga je u boci ne možemo odrediti merenjem pritiska ili sa
merenjem prazne i pune boce. U standardnim bocama je oko 30 litara tečnog CO2, iz koga dobijamo oko 15.000 litara gasa pri
normalnim uslovima (1 bar, 0 °C).
- 1.6.3.1 OPŠTA UPUTSTVA ZA RIKOVANJE I SKLADIŠTENJE GASOVA

Rad sa komprimovanim ili tečnim gasovima je uvek povezan sa određenim opasnostima. Posledice nepravilnog rukovanja sa
gasnim uređajima su moguće nesreće, kao na primer gušenje, požar, eksplozija. Komprimovane ili tečne gasove smemo da
skladištimo ili transportujemo samo u kvalitetno izrađenim i od akreditovanih organa ispitanim i odobrenim posudama pod
pritiskom.
Pri prevozu gasnih boca moramo paziti na sledeće:
20
tokom utovara i istovara se boce ne smeju prevrtati; ventili punih, kao i praznih boca moraju biti dobro zatvoreni, a u toku
transporta boce preko ventila moraju imaju postavljene zaštitne kape (boce za gorive gasove, osim za disu gas imaju
priključak sa levim navojem);
o pune gasne boce morajo biti tokom prevoza zaštićene od jakog sunca;
o kamioni za prevoz gasova moraju biti odgovarajuće opremljeni i označeni;
o na prostoru punjenja i skladištenja gasova je dozvoljeno zadržavanje kamiona tek toliko vremena, koliko je
potrebno za istovar i utovar;
o svi kamioni, koji prevoze zapaljive gasove moraju biti obavezno opremljeni sa hvatačem varnice u skladu sa
propisima o prevozu opasnih materija;
o u slučaju nesreće ili nezgode na vozilu, koje prevozi gasove, vozač mora obavestiti distributera i najbližu stanicu
policije. Boce, koje bi se pri nezgodi vidno mehanički oštetile, nije dozvoljeno transportovati pune, nego ih treba
na licu mesta pažljivo isprazniti;
o na mestima, gde se utovaraju, istovaraju ili skladište boce sa zapaljivim gasovima ili kiseonikom, je zabranjeno
pušiti, upotrebljavati otvoren plamen i alate, koji varniče.
Pri skladištenju boca moramo se u glavnom pridržavati sledećih pravila:

o ako se boce čuvaju u posebnim građevinskim objektima, onda takvi objekti moraju da ispune određene uslove:
moraju imati adekvatan razmak do susednih zgrada, krov skladište mora biti od laganog ne zapaljivog materijala,
pod izdignut iznad okolnog terena; od materijala koji ne varniči; vrata i prozori treba da se otvaraju prema
napolju. Prostorija treba da bude dobro provetrena, a električno osvetljenje izvedeno prema bezbednosnim
propisima.
o skladište boca na otvorenom mora biti ograđeno, sa žičanom ogradom i od susednih objekata dovoljno
odmaknuto. Pune boce moraju biti zaštićene od jakog sunca, kiše i snega pod nezapaljivom strehom.
o boce sa gorivim gasovima moraju biti uskladištene odvojeno od kiseonikovih boca.
Pri upotrebi boca na radnom mestu je potrebno poštavati sledeće:

o boce moraju biti zaštićene od pada;
o ventile boca je dozvoljeno otvarati samo sa nataknutim točkićem ili ključem, nikako ne sa kleštima. Ventile
plinskih boca može da popravlja samo stručnjak;
o boce moraju biti udaljene od snažnih izvora toplote (peći, otvorena vatra itd.) najmanje 3 metra;
o pri velikih trenutnih potrošnjah gasa, boce i ventili se jako ohlade i prekriju sa mrazom. Boce i armaturu nije
dozvoljeno zagrevati sa plamenom, već samo sa toplom vodom. Da bi se izbeglo preterano hlađenje boca i ventila,
pri većim potrošnjama gasa je potrebno da ih je povezano više međusobno, tako da se prazne istovremeno;
o boce za kiseonik i njihove ventile ne smemo dodirivati sa mastnim rukama;
o pri upotrebi moraju biti boce sa disugasom i UNP gasom (prim.prev. Ukapljeni Naftni Plin - propan, butan) u
uspravnom položaju.
Kada gore gasovi, koji cure u atmosferu slabo zaptivanih rezervoara, boca ili instalacije, gašenje vodom ili penom nije efikasno.
Moramo da gasimo sa ugljen dioksidom ili prahom za gašenje. Manji požar u prostoriji efikasno gasimo sa ugljen dioksidom
tako, da mlaz usmerimo u podnožje plamena. Ako znamo, gde je curenje gasa, zatvorimo glavni ventil na gasovodu ili ventil
na boci i plamen će se sam od sebe ugasiti. Za velike gasne požare, kada zbog toplote ne možemo da se približimo, gasimo sa
aparatima iz razumne udaljenosti. U požaru, koji je zarobio gasne boce, sprečavanje eksplozije je važnije od gašenja požara.
Ako ne postoji opasnost, da požar zahvati boce, dovoljno je da ih polivamo i hladimo vodenim mlazom, a u suprotnom slučaju
da ih, ako je moguće, odnesemo na sigurno. Ako se boce ne mogu ukloniti iz opasne blizine požara, moramo otvoriti ventile,
da se same isprazne, a gorive gasove koji iz boca izlaze namerno zapalimo, da izgore pored boca.
- 1.6.5 STANDARDI ZA ZAŠTITNE GASOVE

Glavni standard, koji razvrstava zaštitne gasove i gasne mešavine pri zavarivanju topljenjem i srodnim postupcima, je EN ISO
14175: 2008 Potrošni materijali za zavarivanje - Gasovi i gasne mešavine za zavarivanje topljenjem i srodne postupke.
Upotrebljava se za sledeće postupke zavarivanja i rezanja, brojevi postupaka su u skladu sa EN ISO 4063:
- MIG/MAG (13)
- TIG (14)
- plazma zavarivanje (15)
- lasersko zavarivanje (52)
- plazma rezanje (83)
- lasersko rezanje (84)
Namena standarda je klasifikacija i označavanje zaštitnih, procesnih i pomoćnih gasova u odnosu na njihove hemijske osobine
i metalurško ponašanje kao osnova za pravilan izbor i pojednostavljenje procedura kvalifikacije. Čistoća gasova i tolerancije
mešanja se odnose na isporučeno stanje proizvođača gasa, a ne na tačku upotrebe. Gasovi, kao i gasne mešavine se dobavljaju
21
u tečnom ili u gasovitom stanju, ali je njihova upotreba pri zavarivanju i rezanju uvek u gasovitom stanju. Gorivi gasovi, kao
što su npr. acetilen C2H2 ili zemni gas, ne spadaju u ovaj standard.
Klasifikacija i označavanje
Klasifikacija gasova i gasnih mešavina se zasniva na reaktivnosti gasova i gasnih mešavina. Oznaka je sastavljena iz slovne
oznake glavne grupe (I, M1, C…) i brojčane oznake podgrupe (1, 2, 3…):
I inertni gasovi i inertne gasne mešavine
M1, M2, M3 oksidacione gasne mešavine, koje sadrže O2 in CO2
C jako oksidacioni gasovi i gasne mešavine
R redukcione gasne mešavine
N slabo reaktivni gasovi i gasne mešavine, koje sadrže N2
O kisonik
Z ostale gasne mešavine
Primeri označavanja zaštitnih gasova

Oznaka je sastavljena iz sledećih elemenata:
1 - ISO 14175
2 – oznaka za glavnu grupu
3 – oznaka za podgrupu
4 – oznaka za osnovni gas
5 – oznaka za ostale komponente
6 – sastav mešavine
8 -Opišite izvore zavarivanja za TIG. 1.7

-Kako upotrebljavamo zaštitne plinove za TIG?
-Kako uspostavljamo luk kod TIG?
22
-Koje vrste struje i polariteta upotrebljavamo kod TIG?
- 1.7.1.2 KARAKTERISTIKE IZVORA STRUJE ZA TIG POSTUPAK ZAVARIVANJA

Karakteristika konstantne električne struje (padajuća karakteristika)
Izvori za zavarivanje sa konstantnom strujom se prvenstveno upotrebljavaju za zavarivanje sa obloženim elektrodama. Takvii
izvori imaju relativno malu promenu strujeu odnosu na relativno velike promene napona ili dužine luka. Karakteristiko takvog
izvora za zavarivanje najbolje ćemo pojasniti sa grafom na slici 4.
Za bolje razumevanje prethodno navedenoga je namenjena slika 5 sa objašnjenjem. Padajuću statičku karakteristiku izvora
struje imaju REL, TIG i EPP postopci zavarivanja.
KOJI ODGOVOR JE PRAVILAN?

Vaš odgovor : Kod TIG zavarivanja gorionik vodimo sa određenim nagibom
(pod uglom 60° - 80°), žicu dodajemo u rastop pod uglom 15° - 30°.
Odgovor je pravilan
Izvor za zavarivanje
23
Izvor za zavarivanje omogoćava, da energiju, koja se dobija iz električne mreže, promeni u takvu struju i napon, da je pogodna
i takođe bezbedna za zavarivanje. Svaki izvor za zavarivanje je sastavljen iz više delova ili modula, a svi zajedno rade kao celina.
Obično se nalaze u jednom kućištu.
Najvažniji delovi aparata za zavarivanje su izvor struje za zavarivanje, komandna tabla, pogon žice (opciono), pomoćni uređaji
(sistem za hlađenje, visokofrekventni sistem za uspostavljanje luka, sistem za dovod zaštitnog gasa, itd.), a sve zajedno ih
povezuje upravljačko-nadzorni modul.
1.7.4.3 IZVORI STRUJE ZA ZAVARIVANJE KOD TIG ZAVARIVANJA
Izvori struje za zavarivanje TIG u osnovi mogu da obezbede jednosmernu ili naizmeničnu struju zavarivanja. Jednosmerna
struja teče u istom smeru i po pravilu sa konstantnom jačinom. Nasuprot, naizmenična struja teče neprekidno sa
određenom frekvencijom i menja smer i jačinu.
Najbolji jednostavni izvori struje za zavarivanje su transformatori, koji obezbeđuju naizmeničnu struju zavarivanja. Regulacija
se može izvesti kontinuirano sa mehaničkim primicanjem jezgra u transformatoru ili stepeno sa preklapljanjem između
pojedinih navoja transformatora. Za pretvaranje naizmenične u jednosmernu struju potrebno je transformatoru dodati
ispravljač, kako i nazivamo takve izvore struje za zavarivanje. Različite konstrukcije, koje se temelje na upotrebi dioda i
prigušnica, obezbeđuju više ili manje ispravljenu jednosmernu struju zavarivanja. Regulacija je slična, kao pri upotrebi samog
transformatora.
Noviji izvori struje su u osnovi ispravljači, a dodatno su elektronski upravljani. Za brži odziv upravljanja se pri tom
upotrebljavaju tiristori, a u novije vreme pretežno tranzistori. Elektronsko upravljanje omogoćava različite karakteristike
izvora, pre svega na osnovu povratne obrade informacija pruža stabilnost struje zavarivanja i sa tim posledično luka.
Savremeni izvori struje su takođe mnogo lakši po težini nego raniji. To im omogoćuje konstrukcija sa upotrebom visoke
frekvencije, koja posledično zahteva manje i s tim značajno lakše transformatore. Zbog toga su celi aparati za zavarivanje
mnogo manji i nekoliko puta lakši od "klasičnih" ispravljača. Izvore struje, koji su izrađeni na takvoj osnovi, zovemo inverteri.
Za TIG zavarivanje, konstrukcijska izvedba izvora struje mora imati takozvanu "padajuću statičku karakteristiku". To znači, da
se sa promenom dužine luka, struja zavarivanja ne menja značajno. Pri kratkom spoju, koji lako nastaje pri dodiru elektrode
sa predmetom, vrednost struje zavarivanja pri tom ne naraste mnogo. U današnje vreme većina aparata za zavarivanje
omogoćava takođe i zavarivanje sa impulsnom strujom, koja omogoćava stabilniji proces zavarivanja, kao i veći nadzor nad
unosom energije u predmet.
Šta znači oznaka WCe20 za volframovu elektrodu?

Vaš odgovor : Volframova elektroda legirana sa nominalno 2% cerijevog
oksida
Odgovor je pravilan.
- 1.7.6.1 ZAŠTITNI GASOVI KOD TIG ZAVARIVANJA
24
Obavezan pomoćni materijal kod TIG zavarivanja je zaštitni gas. U osnovi su upotrbljivi samo neutralni (inertni) gasovi ili
njihove mešavine. U Evropi je najrasprostranjeniji gas argon (Ar), a u Americi helijum (He). Argon je bez boje, mirisa i teži je
od vazduha. U poređenju sa helijumom ima bolje osobine u pogledu uspostavljanja luka, a stvara karakterističan oblik uvara,
jer je dubina na ivicama manja nego u sredini. Zavarivanje u zaštiti helijuma i mešavinama argona i helijuma dovodi do šireg
i dubljeg uvara. Glavna uloga dodatka vodonika u zaštitnom gasu je odstranjenje kiseonika iz područja luka i s tim sprečavanje
moguće oksidacije površine šava i ZUT-a. Međutim, pri dodavanju vodonika u zaštitni gas potrebno je biti pažljiv, jer može
doći do nastanka poroznosti. Protok zaštitnog gasa zavisi od prečnika elektrode i veličine mlaznice za gas na gorioniku.
Orjentaciona vrednost je približno 6-12 L/min.
Važan faktor pri izboru zaštitnog gasa je takođe i njegova čistoća. Za osnovne namene je primeren na primer Ar sa oznakom
4.6 (99,996 % Ar), za strožije zahteve potrebno je upotrebiti Ar 4.8 (99,998 % Ar) ili Ar 5.0 (99,999 % Ar). Klasifikacija i
označevanje gasova i gasnih mešavina za elektrolučno zavarivanje definisana je standardom EN ISO 14175 (podrobnije
pogledati predavanje br. 1.6). U tabeli 5 je data klasifikacija samo za one gasove ili njihove mešavine, koje se upotrebljavaju
pri TIG zavarivanju:
- 1.7.5 UTICAJ OBLIKA I POLARITETA STRUJE ZAVARIVANJA DC(+), DC(-), AC
Jednosmerna struja zavarivanja (DC) i polaritet (+, -)
Većina materijala, kao što su nisko ili nelegirani čelici, nerđajući čelik, kao i titanijum, nikal, bakar i njihove legure zavarujemo
sa jednosmernom strujom zavarivanja, pri čemu je minus pol na elektrodi, a plus pol na predmetu. Kod jednosmerne struje
sa minus polom na elektrodi dobijamo dublji uvar, nego kod plus pola na elektrodi. Kod poslednjeg dolazi do prekomernog
zagrevanja elektrode i posledično do njegovog otapanja i zaobljenja vrha. Za određene namene se upotrebljava takođe
jednosmerna impulsna struja zavarivanja.
25
Naizmenična struja zavarivanja (AC)
Neki materijali, kao što su aluminijum i magnezijum, zahtevaju upotrebu naizmenične struje zavarivanja zbog pojave tako
zvanog "efekta čišćenja". Pri zavarivanju pomenutih materijala i njihovih legura se na njihovim površinama stvara jako tanak,
ali teško topljiv oksidni sloj, koga treba probiti. To je moguće onda, kada je na elektrodi plus pol, tako da elektroni, koji izviru
iz osnovnog materijala, pokidaju tako nastali oksidni sloj. To nije moguće, kada je na elektrodi minus pol, zato što ne dolazi
do već pomenutog efekta čišćenja. Zato upotrebljavamo kompromisno rešenje, i naizmeničnu struju. Na taj način u jednoj
fazi postižemo efekat čišćenja, a u drugoj rasterećujemo elektrodu zbog toplotnog opterećenja.
- 1.7.2 PRINCIPI USPOSTAVLJANJA ZAVARIVAČKOG LUKA
Luk je kod TIG zavarivanja moguće uspostaviti dodirom elektrode sa predmetom koji se zavaruje ili beskontaktno. Za
mogućnost beskontaktnog uspostavljanja luka izvor struje za zavarivanje mora imati visokofrekventni generator, koji za kratko
vreme proizvede veoma visok napon sa visokom frekvencijom, koji dovodi do uspostavljanja luka, bez dodira elektrode sa
radnim predmetom. Na taj način je omogoćeno, da se luk uspostavi, čim se sa elektrodom približimo predmetu na približno
2-5 mm.
Pri uspostavljanju luka sa dodirom uvek dolazi do oštećenja ili odgorevanja elektrode, pri čemu delovi volframa prelaze u
metalnu kupku. Da bi se to izbeglo, koristi se komad bakra, na kojem uspostavimo luk, koga zatim prenesemo na predmet.
Postoji mogućnost izvedbe sa dodirom i odmicanjem (angl. Lift Arc Ignition). Tu se sa vrhom elektrode samo dotakne predmet,
a pošto je napon na početku tako nizak, neće doći do oštećenja elektrode. Tek kada nakon uspostavljanja kratkog spoja
odmaknemo elektrodu od predmeta, izvor struje za zavarivanje za uspostavljanje luka prebaci na višu struju i napon.
Kako se beskontaktno uspostavi električni luk kod TIG zavarivanja?

Vaš odgovor : Pomoću visokofrekventnog generatora
Odgovor je pravilan
9 -Koje karakteristike imaju netopljive elektrode? 1.7

-Kako biramo opterećenje elektroda u zavisnosti od vrste struje/toka i polariteta?
-Kako se označavaju elektrode prema ISO 6848?
Značajan potrošni materijal pri TIG zavarivanju su elektrode. Iako su to u osnovi netopive elektrode, koje su izrađene od
volframa i nekih dodataka, ipak se pri zavarivanju troše. Značajan deo tome doprinosi brušenje sa ciljem postizanja potrebnih
dimenzija vrha elektrode. Kao potrošni materijal smatramo takođe i (keramičke) mlaznice za gas i ostale komponente, koje
su podvrgnute trošenju pri zavarivanju (vođica, creva za gas,…).
Standard između ostalog određuje i stanje površine dodatnih materijala, koje moraju biti očišćeni od svih nečistoća, kao i bez
nepravilnosti oblika. Na površini žice, koje su od materijala, koji je podložan koroziji, proizvođači obično nanesu tanak sloj
bakra, koji sprečava mogući nastanak korozije pri transportu ili skladištenju. Bakar mora biti u skladu sa zahtevima standarda
26
ravnomerno nanešen po celoj dužini žice. Neke žice je pre zavarivanja preporočljivo očistiti hemijski i/ili mehanički sa
brušenjem, struganjem ili četkom, da bi na taj način odstranili oksidni sloj nastao na površini, koji može pouzrokovati teškoće
pri zavarivanju. To važi pre svega za nerđajuće čelike, legure nikla, titanijum i slične materijale.
- 1.7.6.3 STANDARDI ZA OZNAČAVANJE ŠIPKI ILI ELEKTRODA ZA TIG ZAVARIVANJE
Kao simbol za označavanja svih vrsta šipki za TIG zavarivanje rezervirano je slovo »W« na početku oznake dodatnog
materijala. Za zavarivanje neželeznih legura se upotrebljava slovo »S« na početku oznake dodatnog materijala. Oznaka
sadrži sve karakteristike vara i napravljena je na osnovu ispitivanja sa šipkom prečnika 2,4 mm.
Detaljnije o označavanju i hemijskom sastavu šipki prema EN ISO klasifikacijama date su u pojedinim poglavljima 2. Modula,
u odnosu na vrstu osnovnih materijala (osim za nelegirane i finozrne čelike-videti na kraju tog poglavja). U svetu postoje dva
glavna sistema označevanja šipki za TIG zavarivanje:
- američki, koga je razvilo Američko društvo za zavarivanje AWS i preuzeo ASME kao SFA specifikacije,
- međunarodni kao EN ISO-A (Evropa) ili ISO-B (Azija); osim u slučaju Al-, Ni-, Cu-, Mg-, Ti-legura, gde su objedinjeni.
Po AWS klasifikaciji šipke za TIG zavarivanje su podeljene u odnosu na vrstu osnovnih materijala:
- AWS A5.7/A5.7M: Šipke za elektrolučno zavarivanje bakra i Cu-legura
- AWS A5.9/A5.9M: Šipke za elektrolučno zavarivanje nerđajućih (i vatrostalnih) čelika
- AWS A5.10/A5.10M: Šipke za elektrolučno zavarivanje aluminijuma i Al- legura
- AWS A5.14/A5.14M: Šipke za elektrolučno zavarivanje nikla i Ni- legura
- AWS A5.16/A5.16M: Šipke za elektrolučno zavarivanje titanijuma i Ti- legura
- AWS A5.18/A5.18M: Šipke za elektrolučno zavarivanje ugljeničnih čelika
- AWA A5.19: Šipke za elektrolučno zavarivanje Mg- legura
- AWS A5.24/A5.24M: Šipke za elektrolučno zavarivanje cirkonijuma i Zr- legura
- AWS A5.28/A5.28M: Šipke za zavarivanje niskolegiranih (sitnozrnastih, visoke čvrstoće, otpornih na puzanje) čelika
Po (EN) ISO klasifikaciji su šipke za TIG zavarivanje podeljene u odnosu na vrstu osnovnih materijala:
- EN ISO 636-A/ISO 636-B: Šipke za elektrolučno zavarivanje nelegiranih i finozrnih čelika
- EN ISO 14343-A/ISO 14343-B: Šipke za elektrolučno zavarivanje nerđajućih i vatrootpornih čelika
- EN ISO 16834-A/ISO 16834-B: Šipke za elektrolučno zavarivanje čelika povišene čvrstoče
- EN ISO 18273: Šipke za elektrolučno zavarivanje aluminijuma i Al-legura
- EN ISO 18274: Šipke za elektrolučno zavarivanje nikla i Ni- legura
- EN ISO 19288: Šipke za elektrolučno zavarivanje magnezijuma i Mg- legura
- EN ISO 21952-A/ISO 21952-B: Šipke za elektrolučno zavarivanje čelika, odpornih na puzanje
- EN ISO 24034: Šipke za zavarivanje topljenjem titanijuma i Ti- legura
- EN ISO 24373: Šipke za zavarivanje topljenjem bakra i Cu- legura
Klasifikacija označavanja prema sistemu EN ISO-A - Evropa

- s navođenjem minimalnog napona tečenja i udarne žilavosti 47 J (nelegirani čelici),
- s navođenjem minimalnog napona tečenja, udarne žilavosti 47 J i hemijskog sastava čistog šava (finozrni, čelici povišene
čvrstoće),
- s navođenjem hemijskog sastava čistog šava (čelik odpornan na puzanje, nerđajući i vatrootporni čelici).
27
Hemijski sastav šipki za TIG zavarivanje nelegiranih i finozrnih čelika daje standard EN ISO 636 (vidi tabelu 6). Sastav
dodatnih materijala za TIG zavarivanje drugih vrsta čelika, aluminijuma, nikla, bakra, titanijuma, cirkonijuma, magenzijuma i
njihovih legura su predstavljene u predavanjima 2. Modula, u odnosu na odovarajuću vrstu materijala.
10 -Koje nepravilnosti u zavarenim spojevima su tipične za TIG? 1.7

-Kako pripremamo rubove/ivice spojeva prema debljini i materijalu pri
TIG?
-Kada je potrebna zaštita korijenskog prolaza?
-Za koja područja upotrebljavamo TIG zavarivanje ?
28
- 1.7.8 PRIPREMA IVICA SPOJA KOD TIG ZAVARIVANJA
Pre početka zavarivanja moraju biti na predmetu stranice žleba odgovarajuće pripremljene. Geometrijski i dimenzionalno
moraju odgovarati zahtevima, koji su navedeni u specifikaciji tehnologije zavarivanja (WPS), nacrtu ili drugoj dokumentaciji.
Ukoliko to ne postoji, rukovodimo se prema opštim preporukama (standardima).
Priprema stranica žleba je moguća sa jednom od mašinskih obrada, kao što je na primer sa rezanjem, brušenjem ili glodanjem.
Pre zavarivanja moramo obezbediti, da tako pripremljene površine nisu masne ili bilo kako drugačije umazane. U slučaju
gasnog rezanja i pripreme stranica žleba potrebno je pre zavarivanja odstraniti svu trosku, koja se skuplja na donjoj strani
reza, po potrebi i sloj sa oksidima, koji nastaje pri toj vrsti obrade. Takođe u slučaju upotrebe gasnog rezanja i pripreme
stranica žleba je potrebno pre zavarivanja proveriti adekvatnost površina. Ukoliko su površine stranica žleba korodirale ili
obojene, potrebno je takve slojeve mehanički ili hemijski pre zavarivanja odstraniti.
Pažljivi moramo biti takođe pri upotrebi brusnih ploča i drugog alata , kao i hemijskih sredstava, koji su namenjeni za obradu
pojedinih materijala. Na primer, nikada ne smemo obrađivati nerđajući čelik sa brusnim pločama i drugim alatom, koji nisu
tome namenjeni. Takođe, ako smo ih prethodno upotrebljavali za obradu nelegiranih konstrukcionih (rđajućih) čelika, ne
smemo ih više upotrebljavati za obradu nerđajućih čelika.
- 1.7.10.2 NEPRAVILNOSTI U ZAVARENIM SPOJEVIMA

Kod TIG zavarivanja u osnovi ne nastaju veće i izrazite nepravilnosti u zavarenim spojevima, ali ipak može doći do njih.
Najčešće dolazi do poroznosti (pre svega kod zavarivanja aluminijuma), uključaka volframa i oksida. U sledećoj tabeli su
navedene moguće nepravilnosti koje se javljaju kod TIG zavarivanja, zajedno sa navođenjem mogućih uzroka:
Tabela 7: Nepravilnosti u zavarenim spojevima TIG postupka i njihovi mogući uzroci
- Osnovne karakteristike i upotreba
TIG zavarivanje je postupak zavarivanja, sa kojim je praktično moguće zavarivati sve metalne materijale. Zbog te karakteristike
je veoma široko upotrebljavan. Kod TIG zavarivanja zbog upotrebe inertne gasne zaštite se uspostavljena neutralna
29
atmosfera, što je posebno pogodno za zavarivanje nerđajućih čelika, kao i aluminijuma, magnezijuma, titana, cirkonijuma i
njihovih legura.
TIG postupak se može uporabljavati za spajanje pomoću zavarivanja, a takođe i navarivanja. Pogodan je za zavarivanje
relativno tanjih materijala, do debljine nekoliko milimetara (jednoprolazno zavarivanje čelika približno do 2 mm i aluminijuma
do 3 mm). Naravno, moguće je takođe i zavarivanje debljih materijala, mada to posledično znači veći broj prolaza. Donja
granica upotrebe je pri nekoliko desetinki milimetra (približno 0,3 mm za čelike i 0,5 mm za aluminijum). Upotrebom TIG
postupka zavarivanja je moguće dostići veoma visok kvalitet varova, što znači, da imamo u šavu relativno malo nepravilnosti.
Ipak potrebno je napomenuti, da TIG zavarivanje spada među relativno nisko produktivne procese spajanja sa zavarivanjem.
To znači, da su količine rastopljenog materijala u jedinici vremena relativno male. TIG zavarivanje se može vršiti ručno, a
moguće ga je takođe i automatizovati.
Upotre bljava se u različitoj proizvodnji, najčešće pri izradi posuda, cevovoda i drugih elemenata u farmaceutskoj,
prehranbenoj i drugoj procesnoj industriji, konstrukcijama od nerđajućeg čelika i aluminijuma, kao i njihovih legura. Zbog
svoje pouzdanosti upotrebljava se takođe u nuklearnoj, avio i svemirskoj industriji, kao i drugim granama, gde su zahtevi za
kvalitet zavarenih spojeva relativno visoki. Vrlo je pogodna njegova upotreba takođe za razne reparaturne popravke varova i
proizvoda, kao i (manje) nadgradnje.
KOJA BROJČANA OZNAKA PO EN ISO 4063 PREDSTAVLJA

TIG ZAVARIVANJE BEZ DODATNOG MATERIJALA?
Vaš odgovor : 142
Odgovor je pravilan
11 -Koje izvore zavarivanja koristimo za MIG/MAG (statička karakteristika, regulacija)? 1.8.1

-Kako upotrebljavamo zaštitne plinove kod MIG/MAG?
- 1.8.1.5.1 IZVORI STRUJE ZA ZAVARIVANJE
30
Izvori struje su konvencionalni (ispravljač za zavarivanje) ili elektronski (tiristorski, tranzistorski). Najbolju regulaciju
parametara zavarivanja postižemo sa analognim tranzistorom. Takvi izvori su obično podržani sa mikroprocesorskom
upravljačko-kontrolnom jedinicom. Danas imaju neki izvori struje računarsku kontrolu svih podešenih parametara, što
omogućuje vrlo stabilno zavarivanje. Računar sam koriguje sve promene tokom zavarivanja. Dodatno imaju podešavanja i
kontrolu npr. veća struja pri paljenju luka (sprečava nalepljivanje na početku vara), manja struja kod završavanja vara
(sprečava nastanak žrelca sa mogućnošću vrućih prslina) i dodatnog završnog strujnog impulsa (sprečava nastanak očvrsle
kapljice na vrhu žice posle zavarivanja). S tim je obezbeđeno dobro ponovno paljenje bez brizganja ili sa minimalnom
mogućnošću brizganja. Izvor struje za zavarivanje mora struju iz mreže promeniti u struju za zavarivanje, koja mora imati
sledeće karakteristike:
o struja za zavarivanje je jednosmerna, (+) pol na žici;
o napon praznog hoda maks. 113 V, napon luka 15 V do 50 V;
o struje za zavarivanje su značajno veće od struje iz mreže, čak do 800 A;
o izvor ima blago padajuću statičku karakteristiku, tako da se podešen napon sa promenom struje malo menja;
o izvor takođe mora imati odgovarajuću dinamičku karakteristiku, koja kontroliše brzinu porasta struje za zavarivanje
nakon nastanka kratkog spoja.
1.8.1.5.2 UNUTRAŠNJA (STRUJNA) REGULACIJA IZVORA ZA ZAVARIVANJE
Za zavarivačke izvore za MIG/MAG zavarivanja je tipična unutrašnja (strujna, DI) regulacija luka, pri kojoj je brzina
žice konstantna. Regulacija luka se izvrši u vremenu približno 1/300 s, i objasnićemo je pomoću slike 23. Iz slike
je jasno, da pri nekom izabranom naponu (blago padajuća karakteristika izvora struje) možemo zavarivati sa
velikom jačinom struje za zavarivanje sa kratkim lukom (tačka 2) i malom jačinom struje za zavarivanje sa dugim
lukom (tačka 3). Zavarivač sa rukom ne može održavati jednaku dužinu luku. Kad se pištolj udalji od predmeta,
električni luk pređe sa karakteristike 1 na karakteristiku 3. Struja pada, smanjuje se brzina rastapanja žice, jer je
brzina dovođenja žice konstantna, pa se zbog toga dužina luka vrati u početnu tačku 1. Ako se pištolj približi
predmetu (tačka 2), struja zavarivanja se poveća, isto tako i brzina rastapanja žice. Zbog konstantne brzina
dovođenja žice se dužina luka vraća u početnu tačku 1.
Za svaku brzinu dovođenja žice i izabran napon praznog hoda postoji jedna radna tačka. Velikim brzinama
dovođenja žice odgovaraju velike struje i obratno. Uprkos blago padajućoj karakteristici je za određen interval
struja zavarivanja moguće zadržati konstantni napon uprkos promeni karakteristike izvora struje (sl. 24).
Kod zavarivanja u zaštiti gasova dolazi do izražaja efekat (unutrašnje) samoregulacije dužine električnog luka
(sl. 25). To znači, da zavarivač ne bira željenu jačinu struje na izvoru za zavarivanje, već bira odgovarajuću
brzinu dovođenja žice. Zavarivač podesi napon luka za zavarivanje i njemu prilagodi jačinu
struje podešavanjem odgovarajuće brzine dovođenja žice za zavarivanje.
31
- 1.8.1.4.1 ZAŠTITNI GASOVI
Zaštitni gas štiti područje zavarivanja (rastop i zonu uticaja toplote) od vazduha, utiče na dešavanje u luku, na rastapanje i sa
tim na oblik vara. Izbor zaštitnog gasa je zavisan od vrste osnovnog materijala, njegove debljine, željenog oblika i dubine
uvara, kao i vizualnog izgleda vara.
Površinski napon rastopa snižavaju O2 i CO2, koji su dodani u Ar. Tečljivost rastopa je bolja, stapanje sa osnovnim materijalom
je bez ivičnih zajeda, utiče na oblik vara (sl.19), smanjuje se poroznost. Razbrizgavanje je najmanje pri dodatku O2. Zbog
oksidacijskog značaja oksidiraju legirajuće elemente i mešavine Ar/O2, Ar/CO2.
32
Čistoća gasova mora biti: CO2 ≥ 99,8 %, O2 ≥ 99,5 %, Ar ≥ 99,99 %, He ≥ 99,99 %. Kod čistog gasa su u varu manje
koncentracije vodonika H i azota N. To je posledica niskog parcijalnog pritiska N i H u gasu, kao i reakcije H sa CO2: {CO2} +
[H] → {CO} + {OH}. OH je u poređenju sa H2O i H2 stabilniji (teže disocira), zato daje manje H u varu. MAG/MIG postupak
daje varove sa manjim sadržajem H: 0,04 - 5 ml/100 g vara.
Već po samoj oznaci procesa zavarivanja MIG ili MAG, vrsta upotrebljenog zaštitnog gasa odvaja MIG zavarivanje od MAG
zavarivanja. Kod MIG zavarivanje upotrebljavamo inertne (neutralne) gasove, a kod MAG zavarivanja aktivne gasove. Uloga
inertnih gasova je samo zaštita, uloga aktivnih je pored zaštite takođe i doprinos hemijskim reakcijama, koje se događaju
tokom zavarivanja. Posledično su inertni gasovi namenjeni zavarivanju obojenih metala i njihovih legura, a aktivni gasovi
zavarivanju čelika.
Za zaštitu kod MIG zavarivanja su stoga pogodni samo neutralni (inertni) gasovi. U Evropi je najrasprostranjeniji inertni gas
argon (Ar), u USA je pretežno helijum (He). Argon je bez boje i mirisa i teži je od vazduha. U poređenju sa helijumom ima bolje
karakteristike u odnosu na uspostavljanje luka, istovremeno stvarajući karakteristični oblik uvara, jer je dubina na ivicama
manja nego u sredini.
Za zaštitu kod MAG zavarivanja je u osnovi pogodan gas ugljen dioksid (CO2). Pogodna je takođe i mešavina CO2 i argona (Ar).
U praksi su te dve opcije i najčešće, što ne znači, da se ne upotrebljavaju i neki drugi gasovi ili mešavine, i nestandardizovane.
Njihova upotreba zavisi od zavarivanja pojedinih vrsta materijala.
Važan faktor pri izboru zaštitnog gasa je takođe i njegova čistoća. Za MIG/MAG zavarivanje su obično sledeći zahtevi:
o CO2 ≥ 99,8 %
o O2 ≥ 99,5 %
o Ar ≥ 99,99 %
o He ≥ 99,99 %
Protok zaštitnog gasa zavisi od prečnika elektrodne žice, struje zavarivanja i veličine mlaznice na pištolju. Orijentaciona
vrednost za zavarivanje čelika je 8 - 16 l/min. Za zavarivanje aluminijuma i njegovih legura upotrebljavamo nešto veće prečnike
mlaznica i zbog toga i veće protoke gasa.
Klasifikaciju i označavanje gasova i gasnih mešavina za elektrolučno zavarivanje definiše standard EN ISO 14175 (detaljnije
vidi predavanje br. 1.6). U sledećoj tabeli je data klasifikacija samo za one gasove ili gasne mešavine, koje 0se upotrebljavaju
kod MIG/MAG zavarivanju:
33
Koja je pravilna oznaka gasa po

EN ISO 14175 koji sadrži
100% CO2?
Vaš odgovor : C1
34
12 -Koje sile djeluju na kapljice tokom prenosa materijala kod MIG/MAG? 1.8.1
-Koje su karakteristike različitih načina prenosa materijala i kako ih
upotrebljavamo ?
- 1.8.1.2 PRENOS DODATNOG MATERIJALA KROZ ZAVARIVAČKI LUK
Luk je snažno aktivno stanje materije sa visokom gustinom energije. Sastavljen je iz molekula, atoma, pobuđenih atoma,
elektrona i jona. U njemu, pri visokim temperaturama 4000°C - 6000°C i u kratkom vremenu u rastopljenim kapljicama
dodatnog materijala teku fizičko-hemijski procesi, karakteristični za proizvodnju čelika u elektrolučnoj peći. Nastanak i prenos
kapljica rastopljenog dodatnog materijala omogućavaju električne (pinch efekat, elektrodinamičke sile, plazma tokovi), fizičke
(površinski napon, gravitacija) i fizičko-hemijske pojave (nastanak CO u kapljici na žici). Shematski ih prikazuje slika 2.
1.8.1.2.1 ELEKTRIČNE POJAVE U LUKU

Veliki uticaj na stvaranje kapljice ima pinch efekat. Na žicu za zavarivanje, kroz koju teče električna struja, deluju sile
kontrakcije, koje dolaze do izražaja samo u području, gde se žica topi. Zbog tih sila i zbog površinskog napona rastopa
počinje na kraju žice nastajati kapljica. U grlu, koje se zbog kontrakcijskih sila brzo sužava, raste gustina struje, i nastaju osne
elektrodinamičke sile, koje guraju kapljicu od žice. Obe sile, kontrakcijska (pinch efekat) i elektrodinamička, se povećavaju
sa rastom električne struje,i to sa I 2.
Elektrodinamičke sile mogu biti tako velike, da možemo sprej prenosom zavarivati vertikalno odozgo na dole.
Na rastapanje možemo uticati sa usmerenim strujnim impulsima pri konstantnom održavanju efektivne snage, što se koristi
kod impulsnog prenosa dodatnog materijala. Impulsom, dakle povećavamo kontrakcijske i elektrodinamičke sile. Takođe na
račun plazme nastaju elektrodinamičke sile. Plazma je četvrto agregatno stanje materije i ona je smesa jona, elektrona i
pobuđenih atoma. Plazma tok izlazi iz katode i iz anode. Tokovi plazme su međusobno suprotno usmereni. Prilikom susreta
zbog sopstvenog magnetnog polja se uklanjaju od ose luka. Plazma prenosu materijala se pripisuje veliki značaj, pre svega pri
spej prenosu materijala. Zbog kretanja u oba smera i otklona od ose luka, plazma utiče i na brizganje materijala izvan vara.
1.8.1.2.2 FIZIČKE POJAVE U LUKU

Površinski napon stvara silu, koja leži na površini rastopa na istopljenom kraju žice i pokušava smanjiti tu površinu, a time i
površinsku energiju istopljenog dela žice. Sila površinskog napona teži ka nastanku rastopljene kuglice na kraju žice, jer kugla
ima pri jednakoj zapremini najmanju površinu i sa tim najmanju površinsku energiju. Površinski napon kapljica rastopa želimo
što više smanjiti, da kapljica lakše napusti elektrodnu žicu. Površinski napon kapljica rastopa možemo smanjiti sa povećanjem
temperature rastopa (povećanje struje zavarivanja), sa dodatkom O2 u zaštitni gas ili sa dodatkom nekih elemenata u
zavarivačku žicu (npr. veći sadržaj Si i Mn). Smanjenje površinskog napona daje prenos u sitnijim kapljicama i smanjuje
mogućnost poroznosti varova. Viskoznost rastopa je manja i gasovi lakše izlaze iz njega. Pored toga površinski napon utiče na
to, da li će metalna kupka kapljicu prihvatiti ili odbiti, što utiče na zavarivanje u različitim položajima. Gravitacija je važna sila
pri prenosu istopljenih kapljica u horizontalnom položaju, posebno kod manjih struja, a u drugim položajima ima negativan
uticaj, jer odbija prenos dodatnog materijala.
1.8.1.2.4 NAČINI PRENOSA DODATNOG MATERIJALA
35
Postoji pet različitih načina prenosa dodatnog materijala kroz luk kod MIG/MAG zavarivanja:
o kratkospojeni (angl. short-circuit transfer ili dip transfer);
o krupnokapljičasti (aksijalni i ekscentrični); (angl. globular transfer);
o sprej - prenos u mlazu (angl. spray transfer);
o rotirajući,
o impulsni (angl. pulsed transfer).
Način prenosa je zavisan pre svega od napona luka, jačine struje zavarivanja, kao i vrste zaštitnog gasa. Različite oblike
prenosa koristimo u zavisnosti od debljine i vrste osnovnog materijala, oblika spoja i položaja zavarivanja. Šematski je prenos
dodatnog materijala prikazan na slici 3. Slika 4 prikazuje područja pojedinih prenosa dodatnog materijala kod MIG/MAG
zavarivanja u odnosu na način prenosa materijala.
1.8.1.2.4.1 Kratkospojeni prenos materijala (oznaka D prema EN ISO 4063)
Pri kratkospojenom prenosu kapljica uvek zatvori strujni krug sa metalnom kupkom, i električni luk se ugasi. Kratak spoj je 20
do 100-puta u sekundi i može trajati i do 30 % vremena ciklusa zavarivanja. Imamo prisutno naizmenično paljenje i gašanje
električnog luka. Prenos istopljenog dodatnog materijala kontroliše površinski napon i gravitacija u trenutku nastanka i rasta
kapljice te u kratkom spoju, dok kontrakcijska sila (pinch efekat) ne nadvlada površinski napon i prekine most rastopa između
žice i osnovnog materijala.
Za taj način prenosa materijala upotrebljavamo najmanje prečnike žice i najmanje jačine struje zavarivanja. Napon je nizak
(ispod 20 V). Kao zaštitni gas obično upotrebljavamo CO2 kod niskougljeničnih čelika, a koriste se sve gasne mešavine. Prenos
daje šav manjih poprečnih preseka, koji se brzo hlade. Zato je takav prenos primeren za zavarivanje tankih materijala, u
prisilnim položajima i za premošćavanje širih žlebova. Zbog manjeg unosa toplote su i deformacije manje. Sa kratkospojenim
prenosom zavarujemo nelegirane i nerđajuće čelike. Tipični rasponi jačine struje za zavarivanje čelika dati su u tabeli 1 i na
slici 5.
36
Kada se rastegnuta kapljica, koja se drži elektrodne žice, dotakne kupke u osnovnom materijalu, električni luk se ugasi (sl. 6a).
Napon pada praktično na nulu, kroz žicu umesto struje zavarivanja teče struja kratkog spoja, koja je dosta snažnija od struje
zavarivanja. Pri najvišoj vrednosti struje kratkog spoja (zavisi od podešavanja i karakteristike izvora struje) rastopljena kapljica
se odtrgne (sl. 6e), zavarivački luk se ponovo uspostavlja, zato se napon naglo poveća, a struja pada na nivo struje zavarivanja.
Ciklus prenosa traje 0,002 do 0,005 s. Tipične struje kratkog spoja za dobru stabilnost luka su npr. za ugljenične čelike 300 A
sa žicom 0,8 mm, a za aluminijum su 175 A.
Prenos dodatnog materijala možemo pratiti sa merenjem promena struje i napona tokom zavarivanja (sl. 6).
Vrlo je važno, da porast struje kratkog spoja nije prebrz ili prespor. Ako struja raste presporo, dolazi do nestabilnog gorenja
luka, jer se kapljice ne mogu odtrgnuti od žice, dovođenje žice postaje neravnomerno. Ako struja raste prebrzo, nastaju snažna
dinamička pritisna opterećenja kapljice, koja kratkospojeno spajaju metalnu kupku osnovnog materijala. Posledice su jako
brizganje materijala i poroznost zbog razbijanja kapljica, koje prave kratak spoj. To znači, da brzina porasta struje kratkog
spoja mora biti regulisana, što se postiže sa dinamičkom karakteristikom izvora za zavarivanje. Na to utičemo sa prigušnicom,
koja je ugrađena u izvor za zavarivanje. Prigušnica (indukcioni provodnik) smanjuje amplitudu naizmenične struje i promene
jednosmerne struje. Što je veće prigušenje, s tim je manja brzina povećanja električne struje (sl. 7) i tim je manje kratkih
spojeva (sl. 8). Pojava je povezana i mora biti usklađena sa brzinom dovođenja žice za zavarivanje. Sa porastom prečnika žice
za zavarivanje povećava se potrebna struja kratkog spoja i prigušenje.
37
Izvori struje imaju više segmenata na prigušnici, koje upotrebljavamo u odnosu na debljinu materijala i vrstu gasa. Sa
testovima utvrdimo, koji segment je najprimereniji. Kod izvora za automatsko zavarivanje (tranzistorski izvori) prigušenje
biramo u obliku numeričke vrednosti.
1.8.1.2.4.2 Krupnokapljičasti prenos materijala (oznaka G prema EN ISO 4063)

Kod krupnokapljičastog prenosa kapljice koje prelaze u metalnu kupku bez kratkog spoja imaju obično veći prečnik je od
prečnika žice za zavarivanje, dok samo mali broj kapljica ima kratak spoj sa rastopom. Broj kapljica je oko 100 u sekundi.
Takav prenos se pojavljuje iznad neke kritične vrednosti jačine struje. Gustina struje je mala. Napon je iznad 20 V.
S tim lukom zavarujemo pre svega ugaone i temene sučeone šavove (i u prisilnim položajima) na nelegiranim i nisko legiranim
čelicima u zaštiti CO2 i gasnim mešavinama Ar/CO2, gde je mogući sadržaj CO2 veći od 20 %. Visoko legirane čelike zavarujemo
u mešavinama Ar/1-5 % O2 ili Ar/1-5 % CO2. Sa CO2 gasom dobijamo samo krupnokapljičasti prenos neaksijalnog tipa, koji je
praćen snažnim brizganjem. Aksijalni prenos sa malo ili skoro bez razbrizgavanja dobijamo sa dodatkom inertnog gasa. Tipični
rasponi jačine struje i napona su prikazani na sl. 9.
1.8.1.2.4.3 Sprej prenos materijala (oznaka S prema EN ISO 4063)

Sprej prenos (prenos u mlazu) dodatnog materijala (kapljice su jednake ili manje od prečnika žice) postižemo kod zavarivanja
čelika u zaštiti gasnih mešavina Ar ili He sa aktivnim gasovima, gde je Ar ili He > od 80 % i kod zavarivanja neželeznih metala
u zaštitnoj atmosferi Ar i He. U zaštiti CO2 ne dolazi do sprej prenosa. Zavarivanje protiče sa velikom jačinom struje.
38
Karakterističan je zašiljen vrh elektrodne žice, koja može biti završena u obliku tankog rastopljenog vrha, koji se rasprši u sprej
sitnih kapljica. Njih može biti 100 - 300 u sekundi.
Pri još većim strujama nastaje rotirajući prenos materijala, gde istopljeni konični deo može zauzeti oblik spirale. To je
posledica distorzije aksialnog delovanja kontrakcijskih sila u magnetnom polju. Spirala onda stvara svoj oblik magnetog polja
i dobijamo neku vrste stabilne distorzije. Zavarivanje protiče sa velikom jačinom struje, što je značajno za zavarivanje debelih
materijala, pre svega zavara popune, ugaonih zavara i korenskih zavara sa podloškom. Zavarivanje je otežano u prinudnim
položajima zbog težnje ka razlivanju rastopa. Sprej prenos dostižemo pri nekoj kritičnoj vrednosti struje (tabela 2).
1.8.1.2.4.4 Impulsni prenos materijala (oznaka P prema EN ISO 4063)

Pri impulsnom prenosu se osnovna struja zavarivanja u određenim intervalima, koje možemo regulisati, povećava sa
dodatnim strujnim udarima, koji omogočavaju bolje kontrolisan prenos kapljica sa žice u metalnu kupku. Broj kapljica je 60-
120 u sekundi. Osnovna struja je niža i ne omogoćava ni sprej prenos, ni kratkospojeni (slika 11).
Previsoke snage impulsne struje se moraju izbegavati, jer može doći do dodatnog nekontrolisanog prenosa kapljica između
pojedinih impulsa. Impulsna snaga struje mora dostići prenos kapljica bez kratkog spoja, preseći kritičnu tačku i dostići
dovoljno dug efekat.
39
Prevelika snaga impulsne struje može zbog ubrzanog prenosa kapljica dovesti do učinka razbrizgavanja, zareza i ivičnih zajeda.
S povećanom frekvencijom impulsa se povećava broj kapljica i snaga luka (sl. 12).
Impulsni prenos možemo dostići u zaštiti Ar ili mešavina sa veoma velikim sadržajem Ar (³ 80 %). Nema razbrizgavanja. Zbog
nižih struja možemo da zavarujemo tanje materijale, nego što je to slučaj kod sprej prenosa. Možemo da zavarujemo u svim
položajima, a tanke materijale možemo zavarivati sa žicama većeg prečnika. Impulsni prenos postižemo sa posebnim izvorom
za zavarivanje.
1.8.1.2.4.5 Kontrolisan prenos dodatnog materijala

Kod novijih izvedbi MAG/MIG zavarivanja imamo kontrolisan prenos dodatnog materijala. Takvi su postupci STT (Surface
Tension Transfer) i CMT (Cold Metal Transfer), koji su oba patentirani postopci MIG/MAG zavarivanja i koji su vezani za tačno
određene proizvođače izvora za zavarivanje (LINCOLN, FRONIUS).
Postupak STT u vez sa izvorom struje zavarivanja ima ugrađenu posebnu upravljačku jedinicu, koja tokom zavarivanja
omogućava ekstremno brzo oblikovanje impulsne struje. Kada se između žice i predmeta luk skraćuje i žica se približava
metalnoj kupki, jačina struje se znatno smanjuje, tako da između žice i predmeta nastaje ‘’mekani’’ kratki spoj. Zatim se tokom
kratkog spoja jačina struje znatno poveća, da ugreje slobodan kraj žice, tik pred prekidom kratkog spoja jačina struje se
ponovo znatno smanjuje, da dobijamo mekani prekid kratkog spoja te prenos materijala iz žice u metalnu kupku bez eksplozije
rastopa i bez razbrizgavanja. Vidi tačku 1.8.1.6.6.
Aparat za zavarivanje po postupku CMT ima posebnu upravljačku jedinicu za pogon žice, koja omogućava vrlo tačan pogon
žice napred i nazad. Kad tokom zavarivanja između žice i predmeta dođe do kratkog spoja, žica se zaustavi i pomakne nazad.
Onda se između žice i predmeta uspostavi luk, poveća se otpor i smanjuje jačina struje, tako da se smanjuje unos energije u
zavareni spoj. Pored toga se tokom samog kretanja žice napred i nazad može oblikovati impulsna struja, što povećava
mogućnost pripreme različitih tehnologija zavarivanja. Frekvencija oscilovsnj žice je od 50 do 70 Hz, kod novijih izvora čak i
120 Hz. Vidi tačku 1.8.1.6.9.
Šta razumete pod pojmom "pinch" efekat?

Vaš odgovor : Stiskanje kapljice rastopljenog dodatnog materijala
zbog elektromagnetnog polja
Odgovor je pravilan.a
40
13 -Opišite novije načine zavarivanja po MIG/MAG. Koje su njihove prednosti? 1.8.1

-Kako pripremamo rubove/ivice spoja kod MIG/MAG prema debljini i materijalu?
-Kako izvodimo zavarivanje (broj prolaza, podloške, zaštita korijena)?
- 1.8.1.6 SPECIJALNE TEHNIKE MIG/MAG ZAVARIVANJA
1.8.1.6.1 ELEKTROGASNO ZAVARIVANJE (‘’EGW’’, broj postupka 73)
To je postopak zavarivanja izključivo u vertikalnom položaju PF odozdo nagore, koji se upotrebljava za sučeono zavarivanje
profila u jednom prolazu. Svrstavamo ga u specijalne postupke mehanizovanog MIG/MAG zavarivanja, jer se pri izradi
upotrebljava posebna oprema. Rastopljeni metal popunjava žleb između predmeta, pri čemu je područje zavarivanja
pokriveno od strane dveju vodeno hlađenih bakarnih vođica za sprečevanje curenja rastopa. Vođice se pomoću mehaničkog
pogona kreću nagore (sl. 30).
Sa dovođenjem jedne ili više žica održava se neprekidan luk ili pomoću pune žice (do 750 A) ili punjene žice (do 400 A). Snaga
izvora za zavarivanje je 20 kW. Zaštita se izvodi pomoću aktivnog gasa CO2, mešavine Ar/CO2 ili inertnih gasova, kao što su
argon (Ar) ili helijum (He), zavisno od vrste materijala, koji se zavaruje. Oprema za zavarivanje je pouzdana, a osposobljavanje
operatera je jenostavno. Debljina predmeta koji se zavaruje je između 12 mm do 75 mm na čelicima, titanu i aluminijumovim
legurama. Elektrogasni postupak zavarivanja se upotrebljava pri gradnji mostova, posuda pod pritiskom, na cevovodima sa
debljim zidovima i velikim prečnicima, kod cisterni za skladištenje i velikih cilindričnih rezervoara, podmornica i brodova
(zavarivanje sučeonih varova na trupovima brodova).
Najvažniji izvor preporuka za elektrogasno zavarivanje je američki standard AWS C5.7: Preporuke za elektrogasno zavaivanje.
Dodatni materijali u obliki punih ili punjenih žica su specificirani prema AWS A5.26: Ugljenične i niskolegirane čelične
elektrode za elektrogasno zavarivanje. Pune žice od ugljeničnih čelika imaju hemiski sastav praktično jednak punim žicama za
MIG/MAG zavarivanje ugljeničnih čelika u smislu sadržaja mangana i silicijuma, kao glavnih dezoksidanata u rastopu vara.
1.8.1.6.2 ''T.I.M.E.'' ZAVARIVANJE

Postupak TIME zavarivanje nosi naziv po engleskoj skraćenici (TIME=Transferred Ionised Molten Energy). Radi se o
poboljšanom postupku MIG/MAG zavarivanja, gde se zavarivanje izvodi sa povećanom brzinom žice za zavarivanje znatno
iznad uobičajenih, kao i upotreba 4-komponentne gasne mešavine (nestandardizovana gasna mešavina prema EN ISO 14175):
0,5 % O2, 8 % CO2, 26,5 % He i 65 % Ar
S obzirom na povećanu brzinu žice za zavarivanje povećan je i učinak topljenja do + 120 % u odnosu na klasično MAG
zavarivanje; takođe i zbog daljeg slobodnog kraja žice, što dokazuje sledeća uporedna tabela.
41
Razvijene su takođe i druge gasne mešavine sa podobnim karakteristikama. Protok zaštitnog gasa je uobičajen i iznosi oko 15
L/min.
Povećana brzina zavarivanja ima više povoljnih posledica, a to su:

o Potrošnja gasa po jedinici dužine vara je manja,
o Unos energije u var je smanjen.
o Zavarivač je izložen manje vremena delovanju zavarivačkog luka.
o Smanjena je deformacija predmeta sa V-šavom, jer je potrebno uraditi manje prolaza.
o Zbog svega navedenog taj postupak zavarivanja je ekonomičniji.
o Povećanje mehaničkih karakteristika vara (posebno žilavosti) u odnosu na MAG zavarivanje.
Kod zavarivanja debelih i velikih predmeta povoljno je prisustvo helijuma (He), jer je rizik od opasnih grešaka u varu smanjen
na minimum. Razbrizgavanja kapljica praktično nema.
Druga odlika TIME zavarivanja su široka područja načina prenosa materijala u poređenju sa normalnim MIG/MAG
zavarivanjem:
o Područje prenošenja materijala sa kratkospojenim prenosom je prošireno na brzine žice, koje su kod MIG/MAG
zavarivanja karakteristične za zavarivanje sa kapljičastim prenosom i do ~ 8 m/min.
o Područje prenošenja kapljica sa sprej prenosom je prošireno do brzine žice ~ 25 m/min, koje pri normalnom
MIG/MAG zavarivanju nisu dostižne.
o Područje prenošenja materijala sa rotirajućim prenosom je prošireno do brzine žice ~ 30 m/min.
Postupak TIME zavarivanja je u glavnom u upotrebi za zavarivanje nelegiranih i niskolegiranih čelika. Postupak TIME
zavarivanja pogodan je takođe i za zavarivanje:
o finozrnastih konstrukcijskih čelika sa granicom plastičnosti do 890 MPa,
o vatrootpornih čelika npr. 13CrMo4-4,
o čelika postojanih na niskim temperaturama,
o posebnih čelika, npr. oklopnih limova i ploča.
Izvanredno povećanje učinka topljenja kod TIME zavarivanja je posebno vidno u poređenju sa drugim postupcima zavarivanja.
o struja izražena u A - abscisa,
o učinak rastapanja u g/min-ordinata,
o EPP zavarivanje (nemački UP).
42
1.8.1.6.3 ZAVARIVANJE ''TIME-TWIN''
Visoka produktivnost je karakteristična za zavarivanje sa dvostrukom elektrodnom žicom i zavarivanje sa dve elektrode. Kod
zavarivanja sa dvostrukom elektrodnom žicom jedan izvor struje napaja sa električnom strujom obe žice, koje prolaze kroz
istu vođicu se jednakom brzinom. Kada svaka žica ima svoju vođicu i svoj izvor struje, govorimo o zavarivanju sa dve elektrode.
Kod MAG/MIG postupka se primenjuje zavarjenje sa dve žice, sa dva sinhrozovana izvora struje. Takvi izvori upotrebljavaju
impulsnu struju za zavarivanje. Razdaljina između žica je od 5 do 10 mm. Žica može biti jedna za drugom (zavarivanje) ili jedna
pored druge (navarivanje).
To je postupak TIME zavarivanja sa dve elektrode, čiji lukovi gore odvojeno, ali na međusobno maloj razdaljini i naizmenično
(skraćenica TIME-TWIN). Posledica toga je, da je bolje iskorišćenje toplote i veći učinak topljenja. Prvi luk zagreva i topi osnovni
materijal, zatim luk za njim održava to stanje i poboljšava geometriju vara. Brzina zavarivanja je veća. Pištolj za zavarivanje je
vodeno hlađen, kao i gasna mlaznica, kao što se vidi na slici 33 levo. Svaka žica ima svoju kontaktnu vođicu, koja je na +polu,
dok je radni predmet na – polu.
43
Posledica odvojeno napajanih lukova je, da lukovi gore stabilno, bez kratkih spojeva i bez razbrizgavanja; jer je to postupak
zavarivanja sa impulsnom strujom za zavarivanje. Lukovi gore sinhronizovano naizmenično i ne istovremeno.
Takav luk je posebno pogodan za zavarivanje aluminijuma i njegovih legura. Naime, kad prvi luk zavari koren vara, sledeći luk
popuni var i produži degazaciju rastopa. Zato je smanjeno stvaranje pora u varu.
Slika 35: Primer aparata za zavarivanje za TIME-TWIN Slika 36: Primer ugaonog zavara, zavarenog po postupku
zavarivanje bez izvora energije za zavarivanje u izvedbi TIME-TWIN. Zavar ravnomeran i sa dubokim uvarom
za mehanizovano zavarivanje
1.8.1.6.4 ''RAPID PROCESSING'' POSTUPAK
44
Taj postupak zavarivanja je razvila firma AGA iz Švedske.«Rapid processing« predstavlja poboljšan postupak MIG/MAG
zavarivanja, koji omogućava dve vrste prenosa materijala, komercijalno nazvani »Rapid Melt« i »Rapid Arc«. Rapid Melt (brzo
topljenje) je postupak MIG/MAG zavarivanja u produženom području sprej prenosa materijala (područje 5 na slici 37) sa
povećanim učinkom topljenja (do 25 kg/h) i pogodno je za zavarivanje varova sa velikim presekom-npr. cevi od austenitnih
nerđajućih čelika za izmenjivače toplote.
Moguće je zavarivanje sa tvz. modifikovanim projektilnim načinom prenosa materijala sa velikim kapljicama i sa brzinama žice
iznad uobičajenih u odnosu na normalno MIG/MAG zavarivanje. Moguće je i zavarivanje sa produženim područjem
prenošenja materijala rotiranjem u obliku spirale pri produženom slobodnom kraju žice (područje 4 na slici 37). Zaštitni gasovi
su nestandardizovani i sadrže i manje količine azot oksida (npr. MISON 8; oznaka mešavine M21 prema EN ISO 14175: 0,03 %
NO, 8 % CO2, ostalo Ar).
Slika 38: »Rapid Melt« postupak zavarivanja
Na levoj strani slike 38 je snimljen luk sa rotiranjem slobodnog kraja žice (područje 4 na slici 37). Ispod je prikazan ugaoni var
u horizontalnom položaju. Tipična je veća širina i pouzdan provar stranica sa zaokruženim korenom.
Na desnoj strani slike 38 je snimljen luk sa sprej prenosom materijala u području povećane brzine žice i zato povećanim
učinkom topljenja (područje 5 na slici 37). Sa modifikovanim sprej lukom je postignuto dublje i uže uvarivanje, tj. topljenje u
odnosu na oblik vara zavarenog sa rotiranjem slobodnog kraja žice.
Rapid Melt postupak zavarivanja je pre svega pogodan za zavarivanje sa velikim učinkom topljenja kod ugaonih varova sa
visinom ugaonog vara a, za zavare popune i temene zavare i takođe za navarivanje. Prenos materijala u luku je bio zabeležen
sa brzom kamerom sa 5000 slika/s. Zaštitni gas: MISON 8, učinak topljenja 19 kg/h.
45
Rapid Arc (brzi luk) je postupak zavarivanja sa tzv. forsiranim kratkim lukom (područje 6 na slici 37) ili sa prenosom materijala
sa kratkimi spojem pri jačini struje zavarivanja i brzini žice, koje su karakteristične za prenos materijala sa slobodnim preletom
pri običnom MIG/MAG zavarivanju. Namenjeno je za zavarivanje materijala debjine iznad 1 mm ili za zavarivanje npr.
Nerđajućeg čelika sa povećanim brzinama.
Slika 40: Kratkospojeni prenos materijala pri Rapid Arc postupku zavarivanja
Brzina žice je povećana, dok je takođe i razdaljina kontaktne vođice povećana u odnosu na obično MAG zavarivanje.
Istovremeno je zato napon luka snižen. Zbog dužeg slobodnog kraja žice je povećan otpor, što vodi ka manjoj jačini struje i
povećanom predgrevanju žice. Posledica toga je veći učinak topljenja, nastaje usiljeno (forsirano) kratkospojeno prenošenje
materijala, koje dopušta veće brzine zavarivanja. Pri tom je uvar bolji u odnosu na obično MAG zavarivanje, a time i uvar.
Rapid Arc postupak je primeren za zavarivanje tankih limova od 1 mm debljine naviše.
Levi var na slici 41 je zavaren sa Rapid Arc postupkom zavarivanja. Desni var na slici 41 je zavaren sa običnim sprej prenosom
materijala po MAG. U oba slučaja je bio upotrebljen zaštitni gas MISON 8. Levi var je bio zavaren sa brzinom zavarivanja 120
cm/min, desni sa 60 cm/min. Razlika u kvalitetu vara je očita.
46
1.8.1.6.5 ''LINFAST'' POSTUPAK
Za taj postupak zavarivanja je karakteristično praktično sve, što je karakteristično za Rapid Processing postupak, ali samo još
nekoliko podataka treba dati:
o Sa gasnom mešavinom »Corgon He 25 S (10 % CO2, 25 % He, 65 % Ar) dostižemo šire područje prenosa materijala
sa rotacijom pri brzini žice od 20 m/min na gore i preko 30 m/min pri nižim naponima zavarivanja od TIME postupka
zavarivanja.
o Sa gasnom mešavinom »Corgon He 25 C« dostižemo šire područje sprej prenosa materijala pri brzinama žice od 27
m/min nagore pri višim naponima zavarivanja u poređenju sa TIME zavarivanjem.
o Kod oba napred navedena slučaja zavarivanja moguće je takođe i zavarivanje sa forsiranim kratkim lukom u
području brzina žice i struja zavarivanja, koje su karakteristične za obični sprej prenos materijala pri MIG/MAG
zavarivanju. Obe gore navedene gasne mešavine su nestandardne!
1.8.1.6.6 ''STT MAG'' ZAVARIVANJE
Skraćenica STT je akronim imena »Surface Tension Transfer Process«, koji je razvila kompanija LINCOLN ELECTRIC. Kao što je
očigledno iz punog imena, to je zavarivanje sa topivom elektrodom s prelazom materijala sa premoštavanjem ili sa
delovanjem samo težine kapljice i sile površinskog napona rastopa vara, bez struje kratkog spoja, u određenim fazama
prelaza, kao što to načelno prikazuje slika 42 sa dijagramom toka struje zavarivanja i napona luka. Upotrebljen je poseban
software, koji tokom zavarivanja odmah optimizuje kombinaciju parametara zavarivanja: struja zavarivanja, napon luka,
brzina dovođenja žice za zavarivanje u luk, tako da su pravilno usklađeni.
Zbog toga je STT postupak MAG zavarivanja dobio ekskluzivno mesto pri zavarivanju korenih varova na magistralnim
gasovodima i naftovodima, jer širina razmaka u korenu žleba za zavarivanje između dve cevi može biti veoma neravnomerna
i pri običnom MAG zavarivanju nastaju velike teškoće pri premoščavanju žleba.
1.8.1.6.7 ''CBT MIG'' ZAVARIVANJE
Skraćenica CBT je akronim imena »Controlled Bridge Transfer«, koji je razvila kompanija DAIHEN OTC. Upotrebljen je poseben
software, koji tokom zavarivanja odmah optimizuje kombinaciju parametara zavarivanja: struja zavarivanja, napon luka,
brzina dovođenja žice za zavarivanje u luk, tako da su pravilno usklađeni. Brizganje kapljica pri zavarivanju sa kratkim lukom
nakon ponovnog paljenja luka posle kratkog spoja (1 μs) je vrlo kompleksna pojava i još uvek nedovoljno razjašnjena. U
zadovoljavajućoj meri to rešava upotreba digitalnog upravljanja procesa zavarivanja, tj. fino upravljanje struje zavarivanja ili
njenog diagrama u kombinaciji sa tehnologijom digitalnog upravljanja brzine dovođenja žice za zavarivanje. CBT MIG je primer
takvog upravljanja.
47
1.8.1.6.8 ''WISE'' POSTUPAK ELEKTROLUČNOG ZAVARIVANJA
Prefiks WISE znači pametan, odnosno pametni programi. Sa tim prefiksom označene programe je razvila firma
FRONIUS. Razvili su sledeće programe:
- Wise Root Process za zavarivanje korenih varova,

- Wise Thin Process za zavarivanje tankih materijala,
- Wise Penetration Process za garantovano dubok uvar,
- Wise Fusion Process za zavarivanje sa fokusiranom funkcijom luka.
U svim navedenih primerima se radi o digitalnom upravljanju izvora energije za zavarivanje i s tim parametara zavarivanja.
Wise Root Process
Digitalno prati fazu kratkog spoja i paljenja luka, kao što je prikazano na slici 44. Gornji tamniji deo dijagrama predstavlja fazu
kratkog spoja, svetliji deo pa ponovno paljenje luka. Isprekidana linija prikazuje tok struje pri normalnom zavarivanju sa
kratkim lukom. Puna linija prikazuje tok Wise Root zavarivanja, koji pri struji kratkog spoja postupno snižava struju i u samom
48
prekidu kratkog spoja još za malu vrednost brzo uspostavlja normalnu struju zavarivanja. Zbog toga luk se pali meko bez
brizganja kapljica iz kratkog spoja u otvoren luk. Zato je luk stabilan in lako se vodi. Istovremen je unos energije u var. Ove
činjenice omogućavaju premošćavanje širih razmaka u korenu: od 1 do 10 mm. Pored toga je zavarivanje za približno 10 %
brže u odnosu na normalno MIG/MAG zavarivanje i pogodno je za zavarivanje u prinudnim položajima.
Wise Thin Process
Slika 45: Makro preseci varova pri zavarivanju tankih materijala pri Wise Thin zavarivanju
To je isti pricip zavarivanja kao Wise Root Process, s time da je prilagođen za zavarivanje tankih materijala. Sa Wise Thin
Process postupkom je dostižan unos energije u zavar kao pri laserskom zavarivanju, jer je unos 5-25 % manji od unosa pri
MIG/MAG zavarivanju. Kod laserskog zavarivanja je problem širina žleba. Zbog manjeg unosa energije u var taj postupak
način zavarivanja je pogodniji za zavarivanje čelika velike čvrstoće
Wise Penetration Process
Slika 46: Iznad su makro izbrusi zavara pri normalnom MIG/MAG zavarivanju, a ispod sa funkcijom Wise Penetration.
Dužina slobodnog kraja žice 25 mm-levo, 30 mm u sredini i 35 mm na desnoj strani.
Taj postupak zavarivanja omogućava pouzdan uvar, lako održavanje parametara zavarivanja i kvaliteta vara. Dok
kod običnih izvora energije za zavarivanje sa unutrašnjom regulacijom dužine luka npr. pri produženju luka dolazi
do sniženja jačine struje, čak ispod kritične granice, i zato mogu nastati greške kao što su: nalepljivanje,
neadekvatan uvar, razbrizgavanja i zato nestabilan kvalitet zavara.
Wise Fusing Process
49
Funkcija Wise Fusion drži konstantnu dužinu luka pri impulsnom zavarivanju sa upravljanim oblikom struje. Luk je bolje
fokusiran sa manjom energijom. Zavarivač lakše upravlja sa rastopom vara kod zavarivanja u prinudnim položajima.
Slika 47: Položaj PF. Levo var zavaren sa funkcijom Wise Fusion. Desno zavaren sa normalnim impulsnim MIG zavarivanjem.
Brzina žice je bila 4,6 m/min.
1.8.1.6.9 ''CMT'' POSTUPAK
Zavarivanje CMT, što je akronim imena »Cold Metal Transfer«, se upotrebljava za zavarivanje vrlo tankih limova, za izradu
korenih varova kod debelih limova, kao i premoščavanje zavarivačkih žlebova. Razvila ga je firma FRONIUS. Postupak je
primeren za zavarivanje i zavarivačko lemljenje tankih limova, kao i za zavarivanje različitih vrsta materijala. S tim postupkom
se zavaruje pocinkovani čelični lim i aluminijumski lim. CMT postupak se upotrebljava pre svega za robotsko ili automatsko
zavarivanje i zavarivačko lemljenje u automobilskoj industriji. Prenos materijala je kratkospojeni, ali pri nižim naponima luka
nego kod MAG zavarivanja (sl. 48).
Glavne karakteristike CMT postupka zavarivanja su:
o odvajanje kapljica iz žice za zavarivanje je digitalno upravljano, preko brze promene brzine žice za zavarivanje i
mogućnosti kretanja žice nazad;
o smanjenje unosa toplote u zavar jer se prenos kapljice dešava bez struje zavarivanja (zato je izraz »cold metal«);
o zbog kratkospojenog prenosa materijala je razbrizgavanje rastopa vrlo malo;
o moguće je robotsko MIG/MAG zavarivanje i MIG lemljenje vrlo tankih limova debljine od 0,3 mm na gore;
o moguće je spajanje čelika sa Al-legurama, što je vrlo važno u automobilskoj industriji.
Zašto kod TIME postupku zavarivanja možemo zavarivati

povećanom brzinom dovođenja zavarivačke žice?
Vaš odgovor : Zbog upotrebe posebne 4 komponentne

gasne/plinske mešavina
50
- 1.8.1.7 PRIPREMA IVICA SPOJA
U narednoj tabeli su data uputstva za dimenzionalnu pripremu žlebova zavarenih spojeva za MIG/MAG zavarivanje, kako ih
definiše standard EN ISO 9692-1:2013. Taj standard važi za pripremu žlebova zavarenih spojeva kod elektrolučnog zavarivanja
svih vrsta čelika. Takođe su navedena pripadajući nazivi pojedinačnih zavarenih spojeva, njihov oblik i propisano simbolično
označavanje.
Za pripremu žlebova zavarenih spojeva pri MIG zavarivanju aluminijuma i njegovih legura važe preporuke standarda EN ISO
9692-3. Detaljno o pripremi žlebova zavarenih spojeva kod MIG zavarivanja aluminijuma je napisano u predavanju br. 2.20.
51
Slika 49: Primeri pripreme žlebova za MIG/MAG zavarivanje
Pre početka zavarivanja moraju biti na radnim predmetima odgovarajuće pripremljeni žlebovi za zavarivanje. Geometrijski i
dimenzionalno moraju ispunjavati zahteve, koji su navedeni u specifikaciji tehnologije zavarivanja (WPS), nacrtu ili drugoj
dokumentaciji. Ukoliko toga nema onda, se ravnamo prema opštim preporukama (standardima).
Priprema žlebova zavarenih spojeva je moguća sa jednom od mehaničkih obrada, kao na primer sa, struganjem, brušenjem
ili rezanjem. Pre zavarivanja moramo obezbediti, da tako pripremljene površine nisu masne ili bilo kako drugačije prljave. U
slučaju gasnog rezanja i pripreme ivica potrebno je pre zavarivanja odstraniti svu trosku, koja se sakupi na donjoj strani reza,
po potrebi i sloj sa oksidima, koji nastaju pri takvoj obradi. Takođe u slučaju upotrebe plazma rezanja i pripreme ivica potrebno
je pre zavarivanja proveriti adekvatnost površina.
- 1.8.1.8 DODATNA UPUTSTVA KOD MIG/MAG ZAVARIVANJA

U praksi se posvećuje premalo pažnje nekim pojedinostima, koje imaju većinom odlučujući uticaj na kvalitet zavara kod
MIG/MAG zavarivanja.
To su sledeće:
o Pre ponovnog paljenja luka obavezno odstranimo otopljeni vrh žice.
o Uvek palimo luk u žlebu, nikad izvan žleba, jer unos toplote na mestu paljenja menja mikrostrukturu osnovnog
materijala i sa tim i mehaničke karakteristike.
o Pri završetku zavara u žlebu ne smemo luk prekinuti naglo, već zavarivač mora sa pištoljem malo vratiti nazad na
var i zatim ugasiti luk; takav način eliminiše kratere, koji su obično mesta nastanka prslina.
o Ako je moguće upotrebiti tehnološke pločice na početku i na kraju žleba (izlazni etaloni), onda treba zavarivanje
početi/završavati na tim pločicama.
o Predmete pričvrstimo sa pripojnim varovima; razdaljina između pripojnih varova je za čelik obično 250 - 300 mm,
dužina pripojnih varova je 25 - 30 mm; pripajamo simetrično od sredine napolje ili od spoljne strane prema
sredini; na početku i na kraju žleba, pripojni var treba da bude udaljen od ivice 30 - 50 mm; pripojni varovi treba
da budu kvalitetno zavareni, da ostanu kao sastavni deo vara, u suprotnom ih pobrusimo.
o Žičane četke su izrađene od običnog čelika, nerđajućeg ćelika ili mesinga, tako da za svaku vrstu materijala
možemo da izaberemo odgovarajuću; žičane četke od običnog čelika upotrebljavamo samo kod čelika, koji nisu
otporni na koroziju, za aluminijum upotrebljavamo nerđajuće žičane četke.
o Zavarivačko mesto zaštitimo od promaje.
52
14 -Kako koristimo MIG (materijali, plinovi, tipične greške)? 1.8.1

-Kako koristimo MAG (materijali, plinovi, tipične greške)?
53
15 -Koje funkcije ima punjenje jezgra kod punjenih žica? 18.2

-Koje vrste punjenih žica poznajemo i kako ih koristimo?
- 1.8.2.6.1 OSNOVE O PUNJENIM ŽICAMA I NJIHOVA IZRADA
Kod punih žica materijal žice mora postići željeni hemijski sastav šava, dok kod punjenih to postižemo sa jezgrom, koje je
sestavljeno od različitih fero legura i minerala. Kod FCAW zavarivanja upotrebljavamo cevastu žicu, koja je napunjena sa
praškastim punjenjem. Luk se pali između cevnog plašta i predmeta. Prašak, koji je u sredini cevne elektrode se tokom
zavarivanja topi i štiti šav od uticaja atmosfere. Sastav jezgra može imati rutilnu ili baznu prirodu, slično kao plašt kod
obloženih elektroda, a dodatni tip praška je metalni prah. Jezgro stvara na površini šava plašt troske.
Punjene žice su sastavljene iz metalnog plašta i jezgra. Jezgro ima sličnu ulogu, a često i sastav kao plašt kod obloženih
elektroda (vidi predavanje 1.9). Punjene žice su standardizovane sa više međunarodnih standarda, gde su razvrstane po
različitim merilima, najčešće u odnosu na na vrstu materijala, koga zavarujemo. U celini punjene žice delimo, kako je navedeno
u nastavku.
U odnosu na način izrade razlikujemo dva tipa punjenih žica. Prve su izrađene od bešavne cevi, druge od metalne trake. Dva
primera punjenih žica, koja su izrađena od cevi, su prikazana na slici 2 sa oznakama a i b. Žica sa oznakom a je izrađena od
bešavne cevi, žica sa oznakom b od uzdužno zavarene (šavne) cevi.
Kod izrade punjenih žica od cevi prvo izradimo cev, koja je običano zavarena, a može takođe da bude bešavna, iako se ta ređe
upotrebljava jer je skupa. Prečnik zavarenih cevi je od 10 mm do 15 mm. Metalnu cev, namotanu na kolut, sa posebnim
vibracionim uređajem tresemo i punimo sa supstancom, koja formira jezgro. Napunjenu cev zatim tanjimo sa izvlačenjem i
valjanjem do željenog prečnika, koji je najčešće 1,2 mm. Tokom izvlačenja i valjanja žica očvršćava na hladno, zato je moramo
više puta žariti. Temperatura žarenja mora biti prilagođena vrsti jezgra i materijalu plašta, ako se radi o legiranim dodatnim
materijalima.
U zadnje vreme se koriste laserom zavarene uzdužno cevi za izvlačenje u punjene žice. S obzirom na to da kod punjenih žica
za zavarivanje nelegiranih ili nisko legiranih čelika hemijski sastav plašta nema velikog uticaja na hemijski sastav čistog šava
(svi legirni elementi dodaju se iz praška u rastop šava), za plašt se mogu upotrebiti potpuno nelegirani čelici.
Slovenački proizvođač dodatnih materijala za zavarivanje SIJ ELEKTRODE Jesenice, tako upotrebljava trake dimenzija 32,7
mm×1,9 mm od toplo valjanog nelegiranog čelika tip DD14 ili hladno valjanog nelegiranog čelika tip DC06. Po preoblikovanju
trake u okrugli plašt u obliku cevi prečnika 12 mm sledi sipanje praha u jezgro. Zatim se uzdužni šav zavaruje sa CO 2 laserom
snage 6 kW. Brzina zavarivanja je do 10 m/min. Dubina uvara je 60-95 % debljine trake. Nakon zavarivanja sledi izvlačenje u
više koraka na konačni prečnik punjene žice 1,2 mm, i obavezno (višestruko) žarenje zbog očvršćavanja na hladno tokom
izvlačenja.
Druga vrsta punjenih žica je izrađena iz metalne trake bez zavarivanja uzdužnog šava. Poznajemo više različitih tehnologija
izrade takvih punjenih žica. Najčešće trake odgovarajuće širine zavijemo u obliku slova U i unutra naspemo jezgrenu
supstancu. Zatim ga zavijemo još jedanput, da dobijemo zatvorenu cev sa spoljašnjim prečnikom od 10 mm do 15 mm. Zatim
sledi izvlačenje u više koraka na konačni prečnik punjene žice, isto kao kod uzdužno zavarenih cevi za izradu punjenih žica.
Slika 2 c do f prikazuje različite nezavarene punjene žice, izrađene iz trake. Moguće je, da su takve punjene žice izrađene čak
i iz dve traka od materijala sa različitim hemijskim sastavom. Nedostatak nezavarenih punjenih žica je činjenica, da ih je teško
stanjiti na konačne prečnike, te da se nakon izrade ili tokom skladištenja vrlo brzo navlaže. Vlaga u jezgru tokom zavarivanja
prelazi u rastop šava i prouzrokuje greške u očvrslom šavu (poroznost, vodonikova krtost, prsline…).
54
- 1.8.2.6.2 FUNKCIJA PUNJENJA I ZAŠTITNIH GASOVA KOD FCAW ZAVARIVANJA
Postoje dve osnovne varijantie FCAW zavarivanja:
o samozaštitno FCAW zavarivanje (izvodimo ga bez zaštitnog gasa),

o gasno zaštićeno FCAW zavarivanje ( obavezna upotreba zaštitnog gasa, isto kao kod punih žica).
Razlika između ova dva načina je posledica različitih praškova u žicama (bazno, rutilno, metalno punjenje itd.). Obično se
samozaštitno FCAW zavarivanje upotrebljava tamo, gde bi vetar oduvao zaštitni gas. Praškovi u samozaštitnoj punjenoj žici
su namenjeni ne samo dezoksidaciji i legiranju područja šava, nego takođe i zaštiti područja zavarivanja od uticaja atmosfere.
To postižemo sa dodatkom supstanci u jezgro, koje u kontaktu sa lukom proizvode ugljen dioksid.
Jezgro u žicama za gasno zaštićeno FCAW zavarivanje pomaže pri dolegiranju metalne kupke i dezoksidaciji područja
zavarivanja, a sam šav premalo štiti od uticaja okoline, da bi zavarivali bez zaštitnog gasa. Ta varijanta se upotrebljava kod
zavarivanja teže zavarivih materijala, kod potrebe za povećanje produktivnosti, za dublji uvar i slične praktične primene.
Elektrode, koje se upotrebljavaju za FCAW zavarivanje sa metalnim punjenjem, su pogodne za optimizaciju metalne kupke i
veću zaštitu luka.
Funkcije punjenja su:
1. Stvara sloj troske, koja pliva na površini metalne kupke i štiti je tokom očvršćavanja.
2. Obezbeđuje dezoksidacione elemente (Mn, Si, Al, Ti…), koji pomažu čišćenju šava.
3. Obezbeđuje stabilizatore luka, koji pomažu stvaranju stabilnog zavarivačkog luka i zadržavaju brizganje na minimumu.
4. Dodaju legirajuće elemente u šav da povećavaju čvrstoću i žilavost.
5. Obezbeđuje zaštitni gas (samo kod samozaštitnih punjenih žica).
Zaštitne gasove dovodimo preko dodatne gasne opreme, ako sama žica ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu. Oprema je
sastavljena od cevi za dovod gasa, regulatora protoka gasa, redukcionih ventila i dovodnih cevi za zavarivačke pištolje.
Zaštitni gasovi su dostupni u tečnom stanju, koji su u rezervoarjima sa isparivačima, ili u bocama visokog pritiska. Osnovna
namena zaštitnog gasa je zaštita luka i područja zavarivanja od štetnih uticaja iz atmosfere. Azot i kiseonik iz atmosfere
mogu u kontaktu sa rastopljenim metalom prouzrokovati poroznost i krtost zavarenih spojeva
- 1.8.2.6.3 OPIS TIPOVA PUNJENJA JEZGRA KOD FCAW ZAVARIVANJA U ZAŠTITI GASOVA
Prema klasifikaciji u odnosu na EN ISO standarde za punjene žice (vidi tačku 1.8.2.8) razlikujemo sledeće tipove punjenja
jezgra (oznake punila prema klasifikaciji standarda EN ISO-A–Evropa / ISO-B-Azija):
a.) Rutilno punjenje (R / T1): Za te vrste punjenja je karakterističan sprej prenos materijala, malo brizganje i troska na bazi
rutila. Očvršćavanje troske je sporo. Žica sa tim punjenjem je pogodna za jedno ili višeprolazno zavarivanje u svim položajima,
osim odozgo nadole PG. Kao zaštitni gas se najviše upotrebljava CO 2, može takođe i mešavina Ar/CO2 za stabilizaciju luka i
smanjenje razbrizgavanja. Polaritet je DC (+).
b.) Rutilno punjenje-brzo očvršćavajuće (P). Za te vrste punjenja je karakterističan sprej prenos materijala, manje brizganje i
troska na bazi rutila. Očvršćavanje troske je brzo. Žica za zavarivanje sa tim punjenjem je pogodna za jedno ili višeprolazno
zavarivanje u svim položajima (i u PG). Prečnik žice za zavarivanje je mali. Kao zaštitni gas se najviše upotrebljava CO 2, može
takođe i mešavina Ar/CO2 za stabilizaciju luka i smanjenje razbrizgavanja. Polaritet je DC (+).
c.) Bazno punjenje (B / T5). Za te vrste punjenja je karakterističan krupnokapljičast prenos materijala, blago konveksno
(izbočeno) teme i tanka troska, koja delimično prekrije teme šava. Troska je na bazi fluoridnih i baznih oksida (Ca, Na, Mg, K).
Žica za zavarivanje sa tim punjenjem je pogodna za jedno ili višeprolazno zavarivanje u svim položajima, osim odozgo nadole
PG. Kao zaštitni gas se upotrebljava CO2 ili pak mešavine na bazi Ar. Žilavost šavova je veoma dobra, a tako i otpornost na
tople i hladne prsline. Ograničenje unosa vodonika (nivo H5, to je do 5 mL/100 g čistog šava) doprinosi odličnoj žilavosti.
Polaritet je DC (+), može i DC (-) za zavarivanje u prinudnim položajima.
d.) Metalno punjenje (M / T15). Za te vrste punjenja je karakterističan vrlo fin sprej prenos materijala i minimalna troska.
Prašak se sastoji iz metalnih legura i železnih oksida, kao i stabilizatora luka, tako da je efekat topljenja žice sa tim punjenjem
55
vrlo visok. Šavovi su bez nalepljivanja, tj. nedostatka otapanja. Žica za zavarivanje sa tim punjenjem je pogodna za jedno ili
višeprolazno zavarivanje u svim položajima i u položaju PG), ako se upotrebi kratkospojeni illi impusni prenos materijala.
Polaritet je DC (+), može i DC (-) za zavarivanje u prinudnim položajima
- 1.8.2.6.4 OPIS TIPOV PUNILA JEZGRA KOD FCAW ZAVARIVANJA SA SAMOZAŠTITNIM ŽICAMA
Punjenje jezgra u samozaštitnim punjenim žicama mora obavljati i funkciju gasne zaštite rastopa šava tokom samog
zavarivanja. Zbog toga to zavarivanje ne pripada među elektrolučna zavarivanja u zaštitnim gasovima, već među ručna
elektrolučna zavarivanja bez gasne zaštite (oznaka postupka je 114). Zbog srodnosti sa ručnim elektrolučnim zavarivanjem
(REL) sa obloženim elektrodama očekuje se, da će dugoročno zavarivanje sa samozaštitnim punjenim žicama polako potisnuti
klasično REL zavarivanje sa obloženim elektrodama.
Po klasifikaciji u odnosu na EN ISO standarde za samozaštitne punjene žice (vidi tačku 1.8.2.8) razlikujemo sledeće tipove
punjenja jezgra (oznake punjenja prema klasifikaciji standarda EN ISO-A–Evropa / ISO-B-Azija):
a.) Rutilna ili bazna punjenja za samozaštitne žice (V): Ta vrsta punjenja je karakteristična za samozaštitne punjene žice bez
upotrebe zaštitnog gasa. Prenos materijala može biti od blago krupnokapljičastog do sprej prenosa (zavisno od punjenja).
Troska može sporo ili brzo očvrsnuti. Žice sa sporo očvrsnutom troskom su namenjene za jednoprolazno zavarivanje
presvučenih (pocinkovanih, aluminiziranih) tankih čeličnih limova u svim položajima sa velikom brzinom zavarivanja. Žice sa
brzo očvrsnutom troskom su namenjene za jednoprolazno mehanizovano zavarivanje sa velikom brzinom zavarivanja u
horizontalnom položaju PA. Polaritet je DC (+) kod krupnokapljičastog prenosu i DC (-) kod sprej prenosa materijala.
b.) Bazno-fluoridna punjenja-sporo očvršćavajuća (U, W / T7): Ta vrsta punjenja je karakteristična za samozaštitne punjene
žice bez upotrebe zaštitnog gasa. Prenos materijala je od sitnokapljičastog do sprej prenosa. Troska na bazi bazno-fluoridnog
punjenja omogućava vrlo visok učinak topljenja. Čist var ima vrlo nizak sadržaj sumpora i vrlo je otporan na tople prsline. Žica
za zavarivanje s tim punjenjem je pogodna za jednoprolazno ili višeprolazno zavarivanje u svim položajima. U položaju PG je
moguće zavarivanje sa žicama manjeg prečnika. Polaritet je DC (-).
c.) Bazno-fluoridna punjenja – brzo očvršćavajuća (Y / T8): Ta vrsta punjenja je karakteristična za samozaštitne punjene žice
bez upotrebe zaštitnog gasa. Prenos materijala je od sitnokapljičastog do spreja. Čist var ima vrlo visoku žilavost i pri nižim
temperaturama je vrlo otporan na hladne prsline. Žica za zavarivanje s tim punjenjem je pogodna za jednoprolazno ili
višeprolazno zavarivanje u svim položajima. Polaritet je DC (-).
56
16 -Koje vrste izvora struje koristimo za REL? 1.9

-Šta je efekat oduvavanja luka i kako ga riješavamo?
-Navedi za koja područja koristimo različite vrste obloženih elektroda?
- 1.9.3 KARAKTERISTIKE IZVORA STRUJE ZAVARIVANJA
Karakteristika konstantne struje zavarivanja (PADAJUĆA KARAKTERISTIKA)
Izvori za zavarivanje sa konstantnom strujom se prvenstveno upotrebljavaju za zavarivanje sa obloženim elektrodama. Takvi
izvori imajo relativno malu promenu struje u odnosu na relativno velike promene napona ili dužine luka. Karakteristiku takvog
izvora za zavarivanje najbolje ćemo pojasniti sa grafom na slici 10.
Kakva je karakteristika izvora zavarivanja kod ručnog elektrolučnog

zavarivanja?
Vaš odgovor : Padajuća
- 1.9.2 UTICAJI STRUJE ZAVARIVANJA NA ZAVARIVAČKI PROCES
Struja zavarivanja je određena u odnosu na prečnik elektrode i propisuje je proizvođač elektroda. Uopšteno područje struje
zavarivanja, u odnosu na veličinu elektrode je prikazano na slici 8.
57
Uopšteno za izbor struje zavarivanja važi granica oko 40 A/mm x prečnik elektrode. Iz toga sledi, da je za elektrodu prečnika
4mm potrebnio 160A, ali je prihvatljiv raspon struje zavarivanja negde od 140 do 180A. U odnosu na vrednosti struje
zavarivanja potrebno je uzeti u obzir, da preniska i previsoka vrednost mogu imati određene posledice na kvalitet šava.
NISKA STRUJA ZAVARIVANJA:
o plitak uvar,
o slab kvalitet šava,
o nekompletno i teško zavarivanje,
o krupnokapljičast prenos kapljica,
o visoko teme šava,
o neravnomeran šav,
o veća prisutnost troske u šavu.
VISOKA STRUJA ZAVARIVANJA:
o dublji uvar,
o široko teme šava,
o prisutnost zajeda i razbrizgavanja oko šava,
o prejako sagorevanje obloge, zato obloga ne izvršava potpuno svoj zadatak,
o struktura može biti krupnozrna.
Pretpostavljajući, da je brzina zavarivanja konstantna važi, da se sa povećanjem struje zavarivanja povećavaju i dubina uvara,
širina šava, kao i visina nadvišenja. Za ilustraciju nam može poslužiti slika 9.
Kolika je okvirna vrednost struje zavarivanja u [A/mm] kod

ručnog elektrolučnog zavarivanja?
Vaš odgovor : 40 A/mm
58
- 1.9.6. OBLOŽENE ELEKTRODE (ULOGA OBLOGE I ŽICE, VRSTE ELEKTRODA, REAKCIJE SA TROSKOM I GASOVIMA)
Namena obloge elektrode su:
o Jonizacija.
o Olakšava paljenje luka i obezbeđuje stabilan zavarivački luk (alkalna i zemljoalkalna jedinjenja te silikati i titanati).
Rutil (TiO2) je dobar jonizator i olakšava ponovno paljenje luka pri zavarivanju sa nizmeničnom strujom, takođe i
kalijumov glinenac (KAlSi3O8) poboljšava jonizaciju, dok je kalcijum fluorid (CaF2) pogoršava.
o Formiranje gasova, koji sprečavaju pristup vazduha do luka ili do istopljenih metalnih kapljica i rastopa vara
(jedinjenja koja stvaraju gasove su karbonati, kaolin, celuloza (C6H10O5), kalcijum karbonat (CaCO3), tokom
zavarivanja se raspadaju po jednačini CaCO3 ® CO2 + CaO, ...) - zaštita luka i rastopa od uticaja atmosfere.
o Stvaranje troske (utiče na veličinu i broj kapljica, oblikuje teme šava, štiti rastop vara od atmosfere, smanjuje
zračenje svetlosti u okolinu i usporava ohlađenje vara; bazični i kiseli minerali).
o Dezoksidacija, rafinacija i legiranje vara (reduktivne komponente). Skoro sve obloge sadrže ferolegure (FeSi,
FeMn), da mogući prisutni kiseonik vežu u hemijski spoj, koji zatim prelazi u trosku i ispliva na površinu vara. Dalje
možemo pomoću obloge legirati šav sa elementima Cr, Ni, Mo itd., teškoće nastupaju samo kod Al i Ti, koji imaju
izvanredno visok afinitet prema kiseoniku i njih je iz obloge elektrode u šav praktično nemogoče preneti; rafinaciju
šava izvodimo pre svega sa kalcijumom, koga sadrže posebno bazno obložene elektrode.
Karakteristične obložene elektrode:
o bazno obložene elektrode (B),

o rutilne (R) i mineralno-kiselo (RA) obložene,
o oksidno obložene.
1.9.6.2 NAMENA ŽICE ZA ELEKTRODE
Kod obloženih elektroda je obloga nanesena na žicu, koja je za pojedinačne vrste elektroda različitog hemijskog
sastava:
o Kod obloženih elektroda za zavarivanje konstrukcionih nelegiranih čelika je izrađena od neumirenog ili
poluumirenog čelika sledećeg hemijskog sastava: 0.06 - 0,1 % C; max. 0,05 % Si; 0.45 - 0.65 % Mn i
max. 0,025 % P i 0,025 % S (oznake debele žice za izvlačenje 1CE8 i 2CE8 prema EURONORM 133-79; ili
USD 5,6,7 po DIN 17145).
o Kod obloženih elektroda za zavarivanje nisko in visokolegiranih, nerđajućih, vatrootpornih čelika i
neželeznih legura na bazi nikla, bakra i aluminijuma je elektrodna žica običano jednakog sastava kao
osnovni materijal.
Zadaci elektrodnog jezgra su:
59
- provodi električnu struju za zavarivanje,

- postaje deo šava kad se dodatni material pomeša sa osnovnim materijalom.
- 1.9.6.3 TIPOVI OBLOŽENIH ELEKTRODA
Kog ručnog elektrolučnog zavarivanja je sastav obložene elektrode veoma važan kako za tok zavarivanja, tako i za sastav i
kvalitet zavara i navara. Obložena elektroda je sastavljena od pune žice i mineralne obloge, koja je sa pritiskom ravnomerno
nanesena u različitim debjinama na elektrodnu žicu.
f=d/D - faktor oblaganja (D – prečnik elektrode; d – prečnik žice)
1.9.6.3.1 Podela elektroda
a) prema debljini obloge:

- debelo obložene D/d > 1,6
- srednje obložene D/d = 1,2 – 1,6
- tanko obložene D/d < 1,2
b) prema nameni:
- elektrode za zavarivanje
- elektrode za navarivanje
- elektrode za rezanje (sekator (trg. oznaka Elektode Jesenice, prim.prev.), grafitna elektroda presvučena sa bakrom i
kompresovanim vazduhom)
- elektrode za žlebljenje (slika 21)
c) prema karakteristikama obloge:

- A kisela obloga
- B bazna obloga
- C celulozna obloga
- R rutilna obloga
- RA rutilno - kisela obloga
- RB rutilno - bazna obloga
- RC rutilno - celulozna obloga
- RR rutilno debelo obložena
- S druge vrste
60
d) prema vrsti osnovnog materijala:

- za konstrukcioni čelik (nelegirani, finozrni, povišene čvrstoće, otporan na puzanje)
- za nerđajući i vatrootporni čelik
- za železne llivove (liveno gvožđe)
- za Ni i Ni-legure
- za Cu i Cu- legure
- za Al i Al- legure
Pored pomenutih imamo još i visokoproduktivne elektrode, elektrode za zavarivanje u prinudnim položajima, elektrode za
gravitaciono zavarivanje i zavarjivanje sa letvom. Sve posebne elektrode možemo razvrstati takođe u osnovne grupe. Njihove
specifičnosti su:
o Visokoproduktivne elektrode sadrže u oblozi veču količinu metalnih dodataka u prahu. Izkorišćenje elektrode zato
može biti i preko 200 %.
o Elektrode za zavarivanje u prinudnim položajima su obično rutilno obložene, jer je nastajuća troska vrlo viskozna
i zato ne ometa pri zavarivanju nad glavom- PE ili u zidnom položaju- PC. Postoje i posebne bazno obložene
elektrode (nastajuća noseća troska je teško topljiva).
- 1.9.1.2 OSNOVNI FIZIČKI PRINCIPI RUČNOG ELEKTROLUČNOG ZAVARIVANJA
Električni luk uspostavimo sa kratkim spojem. Kad elektrodu odmaknemo postaje prostor između elektrode i predmeta
električno provodan zbog termičke emisije elektrona na jako zagrejanim površinama (preko 30000 °C), koje su bile u kratkom
spoju – uspostavlja se luk. Električno polje između elektrode i predmeta usmerava elektrone prema pozitivnoj anodi. Ti
elektroni se sudaraju sa atomima železnih para, električna provodnost se poveća, nastaje stabilan električni (zavarivački) luk.
Na stabilnost zavarivačkog luka i zavarivanja najviše utičemo sa oblogom elektrode. Komponente obloge elektrode pri vrlo
visokim temperaturama luka se raspadaju (disociraju i joniziraju). Elemente u oblozi, koji se lako raspadaju i stabilizuju luk
nazivamo stabilizatori. To su K, Na, Ba, Ca, Mg, F,.SiO2, TiO2.
Zavarivački luk je deo električnog strujnog kruga u procesu zavarivanja, u kojem se električna energija pretvara u toplotu.
Toplotu upotrebljavamo za topljenje osnovnog i dodatnog materijala te obloge elektrode. Kada luk gori, užareni metal odaje
elektrone, koji se zbog napona zavarivanja ubrzano kreću od negativnog pola prema pozitivnom. Na svom putu disociraju i
jonizuju neutralne molekule i atome gasova i metala, koji tako postju nosioci električnog naboja. Mesto na katodi, iz kojeg
ističu elektroni, nazivamo katodna mrlja, a mesto na anodi, na koju dolaze, anodna mrlja (slika 2).
Električni zavarivački luk je u osnovi pokretni električni provodnik, na kojeg deluje magnetno polje jednako kao na druge
električne provodnike. Međusobno delovanje magnetnog i električnog polja stvara elektromagnetnu silu, koja pouzrokuje
skretanje luka i tu pojavu nazivamo efekat oduvavanja (slika 3).
61
62
17 -Koje izvore struje koristimo za EPP? 1.10

-Koje vrste praškova za EPP poznajete i kako ih biramo s obzirom na sastav žice i zahtijevane
karaktaristike zavara?
-Područja upotrebe EPP zavarivanja.
-Kakva je priprema ivica/rubova prema debljini lima i kako zavarujemo korijenske prolaze?
- 1.10.5.1 UPOTREBA EPP ZAVARIVANJA U PRAKSI

Uređaji za EPP zavarivanje su pogodni za automatizaciju ili mehanizaciju zavarivanja. Omogućavaju predpodešavanje
parametara zavarivanja, podešavanje faze početka i završetka punjenje kratera. Opciono je po izboru digitalno upravljanje,
koje omogućava čuvanje programa. Laser i krstasti suport olakšavaju praćenje zavarenog spoja.
Postupak važi za sledeće praktične primere upotrebe:

o zavarivanje jednostranih ili dvostranih T-zavarenih spojeva,
o zavarivanje rezervoara unutra i spolja - uzdužni ili kružni šavovi,
o zavarivanje sučeonih zavarenih spojeva,
o navarivanje, pre svega nerđajućih navara,
o za izradu debelih i ravnih šavova,
o brodogradnja i železnički vagoni,
o cisterne i posuda pod visokim pritiskom,
o debelozide cevi sa većim prečnikom,
o uzdužno i spiralno zavarivanje čelične cevi većeg prečnika,
o izrada sastavljenih profila,
o kontejneri i slično.
o
Donje slike prikazuju neke praktične primere upotrebe EPP zavarivanja:
- 1.10.7 IZRADA PRAŠKOVA ZA ZAVARIVANJE
Praškovi za EPP zavarivanje se proizvode od osnovnih sirovina, minerala, kao što so: kremen, magnezit, dolomit, glinica,
manganova ruda, kalcijum fluorid-jedavac. Pored toga su dodati metalni prah i metalni oksidi. Ovaj sastav se meša na različite
načine, da se dobije homogen materijal. U odnosu na način dobijanja praškovi se dele u više grupa, i to u odnosu na način
proizvodnje, po hemijskom sastavu, po sadržaju mangana itd.
Poznajemo 3 osnovne vrste praškova, a to su:
o Topljeni praškovi
o Sinterovani praškovi
o Aglomerisani praškovi
Topljeni praškovi se dobijaju sa topljenjem sastojaka u posebnim pećima na vrlo visokim temperaturama (1100°C - 1400°C).
Postupak izrade topljenih praškova protiče tako, da najpre izdrobimo i sušimo mineralne sirovine za prašak. Mineralne
supstance mešamo u određenoj razmeri, a mešavinu zatim istopimo. Rastop polako i u tankom mlazu ulivamo u vodu, gde
koagulira i brzo se hladi. Tako pripremljen spoj se drobi i sortira prema veličini zrna.
63
Kod sinterovanih praškova pripremljene sastojke praška zagrevamo do temperature, koja je jednaka temperaturi topljenja
sastojka sa najnižom temperaturom topljenja negde između 400°C i 800°C. Nakon sinterovanja masu briketiramo, drobimo u
prah sa što ravnomernijom veličinom čestica. Sinterovani prašak je vrlo higroskopan, zato ga moramo odgovarajuće skladišiti
i pre zavarivanja sušiti. Upotreba tih praškova je danas vrlo ograničena.
Aglomerisani praškovi se dobijaju sa mešanjem i drobljenjem želenih komponenti i sa dodavanjem vodenog stakla. Tako
aglomerisana masa se spaja u brikete, koje zatim sušimo i žarimo na nižim temperaturma (oko 600°C). Ti briketi se zatim još
jednom drobe u prašak. Važni sastojci aglomerisanih praškova su fero legure i drugi metalni dodaci, što im omogućava široku
primenu u praksi. Takođe te praškove je potrebno skladištiti u suvom i toplom prostoru, a pre upotrebe sušiti. Od svih vrsta
praškova danas se u industriji najviše upotrebljavaju samo aglomerisani praškovi.
1.10.9.2.3 Klasifikacija u odnosu na namenu upotrebe

Razlikujemo praškove za visoke jačine struje, za zavarivanje sa velikim brzinama, za duboki uvar, za jednostrano zavarivanje,
za navarivanje i za zavarivanje sa visokim koeficijentom topljenja. Upotreba praškova (oznaka upotrebe) je data u tabeli 4.
1.10.9.3 PRIMER OZNAČAVANJA PRAŠKA ZA ZAVARIVANJE PREMA ISO 14174
ISO 14174 – S F CS 1 67 AC H10
S prašak za EPP zavarivanje

F topljeni prašak (vidi 1.10.9.2.1)
CS kalcij – silikatni (vidi 1.10.9.2.2)
1 namena upotrebe (vidi 1.10.9.2.3)
67 metalurško ponašanje (vidi 1.10.9.2.4)
AC za naizmeničnu (i jednosmernu) struju
H10 sadržaj vodonika u šavu (vidi 1.10.9.2.6)
- 1.10.11 PRIPREMA IVICA SPOJA, NJIHOVO PRILEGANJE I ČIŠĆENJE
Pre zavarivanja dužih predmeta je potrebno tačno nameštanje po visini i po celoj dužini, što uradimo tako, da na više mesta
između predmeta napravimo kratke spojeve-pripojni varovi. Dužina, čvrstoća i razmak između pripojnih varova zavise pre
svega od debljine materijala, koga zavarujemo. Ako je materijal debelji, duži i jači morajo biti pripojni varovi. Pre izvođenja
pripojnih varova je dobro uzeti u obzir iskustvene preporuke. Tako važi, da mora biti pri debljini predmeta 6 mm, dužina
pripojnog vara 16 – 20 mm, a razmak između njih 200 mm.
Standard EN ISO 9692-2 propisuje pripremu zavarenih spojeva pri EPP zavarivanju čelika sa jednožičnom elektrodom u
položaju PA i PB (horizontalno). Na sici 16 je prikazana priprema zavarenih spojeva za jednostrano EPP zavarivanje sa
podloškom (vidi poglavlje 1.10.13). Takvo EPP zavarivanje se u praksi najčešće upotrebljava.
64
- 1.10.13 JEDNOSTRANO EPP ZAVARIVANJE I UPOTREBA PODLOŠKE
Često su predmeti takvi, da se ne daju zavariti sa obe strane. U tom slučaju moramo zavariti sa jedne strane, ali na takav način
da dođe do provarivanja. Takav slučaj zahteva posebnu pripremu mesta zavarivanja ili je pre toga potrebno zavareno mesto
pripremiti sa MIG/MAG postupkom (prethodno zavariti koren).
Pri zavarivanju sučeonih spojeva većih debljina je potrebno da se provar postigne sa zavarivanjem sa obe strane ili sa
zavarivanjem sa jedne strani, uz upotrebu podložne letve, koja istopljeni rastop zadržava na mestu zavarivanja. Podložne letve
mogu biti bakarne, slika 17a, keramičke, slika 17b ili keramičke sa žlebom, slika 17c, takođe i u obliku čeličnih traka, koje se
na koreni deo šava pričvrste sa pripojnim zavarivanjem, slika 17-d. Često se umesto podložnih letvi koreni deo vara provari
sa MIG/MAG postupkom ili REL, slika 17-e.
Poželjno je, da su bakarne i keramičke podložne letve oblikovane sa žlebom, da se koren šava lepo oblikuje. Uloga podloške
nije samo zadržavanje rastopa, već i doprinosi takođe ravnomernijem obliku korena šava. Pri tom postupku zavarivanja se
često upotrebljavaju i praškaste podloge, ili ili sam prašak u koritu, slika 17-f, ili u posebnom žlebu koga na mestozavarivanja
pritiska nekakvo crevo od armirane gume, slika 17-g. Pri rotacionom zavarivanju prašak se može dovesti pod koreni deo šava
preko posebnog transportera, slika 17-h.
65
Čelična podloška
Podloška je obično od istog materijala kao što je osnovni materijal i na kraju je sastavni deo šava.
Keramička podloška
Važi za jednostavnu potporu zavarivanju korenih prolaza u obliku keramičkih pločica u slučajevima kad izradak (predmet) nije
moguće okretati.
Gde se najčešće koristi jednostrano EPP zavarivanje?

Vaš odgovor : Kada se radni komad ne može okretati
66
- 1.10.3 KARAKTERISTIKE IZVORA ZAVARIVANJA ZA EPP POSTUPAK
Izvori za zavarivanje sa konstantnom strujom se upotrebljavaju za EPP zavarivanje. Takvi izvori imaju relativno maLU
promenu struje u odnosu na relativno velike promene napona ili dužine luka. Karakteristiku takvog izvora za zavarivanje
najbolje ćemo pojasniti sa grafikonom na slici 4.
Za bolje razumevanje pre navedenog namenjena je slika 5 sa obrazloženjima.
1.10.3.2 HORIZONTALNA (RAVNA) STATIČKA KARAKTERISTIKA
Karakteristiku izvora određuje promena napona u odnosu na promenu jačine struje na izvoru. Tu karakteristiku nazivamo
statička karakteristika izvora struje za zavarivanje. Jačina napona luka se ne menja sa promenom jačine struje.
Važna karakteristika zavarivanja pod praškom EPP je u tom da se zavaruje sa izvorima struje, koji imaju ravnu (horizontalnu)
ili padajoću statičku karakteristiku. U odnosu na vrstu izvora struje za zavarivanje bira se i način regulacije zavarivanja. Tako
je moguć način:
67
a) sa spoljašnjom regulacijom ili

b) sa unutrašnjom regulacijom
Kod spoljašnje regulacije se upotrebljavaju izvori struje sa padajućom statičkom karakteristikom. Tokom zavarivanja, kada
se menjaju parametri zavarivanja, na osnovu izmerenih vrednosti (po pravilu na osnovu promene napona zavarivanja ΔU) se
menja brzina dovođenja žice za zavarivanje, slika 7.
Pri unutrašnjoj regulaciji se upotrebljavaju izvori struje sa ravnom (horizontalnom) statičkom karakteristikom. U tom slučaju
je dovođenje žice za zavarivanje konstantno. Promena dužine luka ima za posledicu promenu napona i s tim jačinu struje,
zato dolazi do samoregulacije brzine topljenja žice za zavarivanje, slika 8.
68
18 -Koje načine elektro otpornog zavarivanja poznajemo i gdje ih koristimo? 1.11

-Kakva je vremenska promjena veličina kod točkastog zavarivanja?
-Kako ispitujemo točkaste zavare?
- 1.11.1.3 NAJVAŽNIJI POSTUPCI ELEKTROOTPORNOG ZAVARIVANJA
Elektrootporno zavarivanje preklopnih spojeva se po pravilu upotrebljava pri zavarivanju tanjih debljina predmeta. Zavisno
od vrste i oblika proizvoda i zahtevanih karakteristika zavarenih spojeva, preklopni spojevi se mogu zavarivati na tri različita
načina: tačkasto, šavno i bradavičasto zavarivanje
(slika 3).
Elektrootporno zavarivanje sučeonih spojeva se po pravilu upotrebljava pri zavarivanju većih debljina predmeta. Zavisno od
vrste i oblika proizvoda i zahtevanih karakteristika zavarenih spojeva, sučeoni spojevi se mogu zavarivati na tri različita načina:
sučeono varničenjem, pritiskom (zbijanjem) i visokofrekventno zavarivanje (slika 4).
1.11.1.4 KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ELEKTROOTPORNOG ZAVARIVANJA

Prvi korak svake klasifikacije postupaka elektrootpornog zavarivanja je podela na postupke zavarivanja sa pritiskom i na
postupke zavarivanja topljenjem (bez prisustva dodatnog pritiska).
o U drugom koraku se postupci elektrootpornog zavarivanja po pravilu dele po načinu dovedene električne energije
na mesto zavarivanja. Po toj podeli postupci mogu biti: konduktivni, to je sa neposrednim pritiskom elektrode na
predmete ili induktivni, to je sa indukcionim zagrevanjem i sa istovremenim stiskanjem predmeta.
o Sledeći korak podele tih postupaka elektrootpornog zavarivanja, koji je i najprepoznatljiviji, proizilazi iz položaja
predmeta u spoju (sučeono ili preklopno zavarivanje), i po načinu stvaranja šava (tačkasto, šavno,...).
Brojevne oznake: Prema poslednjem izdanju standarda EN ISO 4063, koji takođe određuje brojevni sistem svih postupaka
zavarivanja i zavarivanju srodnih tehnika, tehnike elektrootpornog zavarivanja su opisane kao:
69
1.11.11 NAČINI ISPITIVANJA ZAVARA NASTALIH OTPOROM
Ispitivanje šavova kod tačkastih varova je moguće sa razaranjem ili bez razaranja. Kod metoda bez razaranja se uvek više
upotrebljavaju posebno prilagođeni ultrazvučni UT ili termografski postupci (TT). Kod ultrazvučnog se upotrebljavaju posebne
glave koje imaju izrez za deformisanu površinu iznad šava, a kod termografije pustimo struju u okolinu šava i gledamo protok
toplote kroz njega.
Kod metoda sa razaranjem je kod provere nosivosti najčešće upotrebljeno zatezno (smicajno) ili zatezno - smicajno
ispitivanje, a kod redovnog fabričkog ispitivanja najčešće upotrebljavamo mehanizovani test ljuštenja (angl. peel test) pri
kojem obično merimo prečnik oljuštenog zrna i test sa dletom (angl. chisel test), pri kojem obično beležimo način trganja i
zatim potrgan šav saniramo sa ručnim zavarivanjem. Pojedini proizvođači upotrebljaju takođe mnoge namenske metode
provere čvrstoče šavova, kao recimo dinamičko ispitivanje nosivosti višetačkaste konstrukcije na sudar, a onda ispitivanje na
zamor. Posebni postupci ispitivanja razaranjem žele što bolje ilustrovati odnose pri sudaru vozila, gde su tačkasti šavovi
kompleksno opterećeni. Zato su razvili udarno zatezno-smicajno ispitivanje, poprečno zatezno ispitivanje i torziono
ispitivanje. Značajno ispitivanje razaranjem za šavno zavarene varove je ispitivanje pritiskom. Merenje mikrotvrdoće HV je
tipično ispitivanje razaranjem za ocenu metalurških kvaliteta zavarene tačke.
Nijedan postupak zavarivanja nije tako pažljivo obrađen sa stanovišta ispitivanja razaranjem, kao što je to elektrootporno
tačkasto zavarivanje, što govori u prilog činjenici o velikoj važnosti toga postupka zavarivanja. Takođe je priličan
broj ispitivanja razaranjem pogodan takođe za šavno i bradavičasto zavarivanje. Detaljna lista standarda za ispitivanja
razaranjem je u tački 1.11.14 na kraju gradiva.
70
19 -Nacrtajte plazma gorionik i uporedite ga sa gorionikom za TIG. 1.12.1

-Koje su prednosti i slabosti zavarivanja sa plazmom u poređenju sa zavarivanjem po TIG?
-Gdje upotrebljavamo plazma zavarivanje?
1.12.1.1.1 PRINCIPI ZAVARIVANJA PLAZMOM
Kod svakog stacionarno gorećeg električnog luka je u stubu luka plazma, tj. gasna smeša pozitivnih jona i negativnih
elektrona, što je fizički četvrto agregatno stanje materije, ili plazma. Za plazma uređaje, ili gorionike kako za zavarivanje tako
i za rezanje je značajno da prisilimo luk, da gori kroz vrlo usku mlaznicu sa prečnikom od nekoliko desetinki do nekoliko
milimetara. Tako goreći luk je tako stisnut (sužen), da izlazeće čestice plazme imaju jako povišene temperaturu, električnu i
toplotno provodljivost te brzinu (kod plazma gorionika za rezanje i nadzvučnu). Na ovaj način omogućimo plazma luku
povećanu čvrstinu i jako malo širenje mlaza u konus sa uglom svega ≈ 6º, dok taj ugao iznosi kod luka TIG ≈ 45º. Pored veće
kinetične energije čestica, značajno je jako rekombinovanje atoma i molekula na mestu udaranja, gde se zato oslobađa
energija disocijacije i jonizacije i time jako povečava toplotni efekat (u poređenju sa otvorenim lukom). To je osnovni princip
delovanja plazma gorionika, ili uređaja. Za plazmu je značajno i to da luk može da gori pri jako malim jačinama struje (Iv = 0,05
A), dok električni luk u argonu sa elektrodom od volframa ne gori stabilno već pri struji jačine nekoliko desetina ampera.
Razlog za to je što je kod plazme statička karakteristika praktično ravna (vodoravna) i pri najmanjoj jačini struje Iv = 0,05 A.
Zavarivanje plazmom uvrštavamo među postupke zavarivanja sa velikom gustinom energije. Sa plazmom je moguće zavarivati
sve vrste materijala koji se zavarivi topljenjem.
Skraćenice: Skraćenice, koje se najčešće koriste za zavarivanje plazmom su navedene u donjoj tabeli.
Brojevne oznake: Na osnovu poslednjeg izdanja standarda EN ISO 4063, koji inače određuje brojevni sistem svih postupaka
zavarivanja i zavarivanju srodnih tehnika, su različite tehnike zavarivanja plazmom podeljene i označene brojevima, kako ih
prikazuje donja tabela.
71
1.12.1.1.2 RAZLIČITE VARIJANTE ZAVARIVANJA PLAZMOM
1.12.1.1.2.1 Plazma gorionici i zaštitni gasovi
Gorionik za zavarivanje plazmom (plazmatron), mora obezbeditii gorenje dva luka i protok dva gasa (gasnih mešavina). Prvi
luk nazivamo pilotni (pomoćni) i gori između elektrode i unutrašnjosti plazma mlaznice. Taj luk se upotrebljava samo za
paljenje glavnog luka ili kao nepreneseni (indirektni) luk za zavarivanje. To znači, da predmet nije uključen u električni strujni
krug i nije potrebno, da je električno provodljiv.
U odnosu na načine gorenja lukova plazma gorionika razlikujemo:
- čista plazma - gori samo nepreneseni- indirektnim luk (između elektrode i plazma mlaznice),
- plazma luk - gori samo preneseni- direktni luk (između elektrode i komada),
- kombinovane plazme - gore nepreneseni i preneseni luk (delimično preneseni luk).
Kod plazme sa neprenesenim (indirektnim) lukom gori luk između volframove elektrode (- pol) i plazma gasne mlaznice (+
pol). Upotrebljavamo ga za metalizaciju i zavarivanje metalnih traka. Kod plazme sa prenesenim (direktnim) lukom gori luk
između volframove elektrode (- pol) i predmeta (+ pol) i upotrebljava se za klasično zavarivanje (slika 1). Pri zavarivanju
plazmom je pored plazma gasa uvek potreban još i zaštitni gas. Za spoljašnje skupljanje (fokusiranje) direktnog luka se može
upotrebiti čak i dodatni gasni protok. Kod gorionika za navarivanje ili metalizaciju se upotrebljava takođe i transportni gas za
dovođenje dodatnog materijala u obliku metalnog praška.
Plazma gorionici (plazmatroni) su izrađeni za zavarivanje sa jednosmernom strujom sa - polom na elektrodi (DC -), na
predmetu u različnitim kombinacijama ili za zavarivanje sa naizmeničnom strujom (AC), koja je pravougaonog oblika. Moguće
je takođe plazma pulsno zavarivanje kao kod TIG zavarivanja, sa frekvencijom od 0,5-500 Hz i većom. Kod osetljivih materijala
je u upotrebi još i zaštita korene strane sa zaštitnim gasom.
Zbog visoke temperaturu plazme za zavarivanje na izlazu iz mlaznice (~ 8000-9000 K i čak 12000 K) vodeno su hlađeni kako
elektroda tako i mlaznica plazme (slika 2). Elektrode mogu biti od čistog volframa (oznaka WP), volframa sa dodatkom oksida
torijuma (~ 2 % ThO2, oznaka WTh20), sa dodatkom oksida cirkonijuma (ZrO2, oznaka WZr3) ili oksida lantana (LaO2, oznaka
WLa15). Vek trajanja čiste volframove elektrode je do 100 sati. Za detaljni hemijski sastav i oznake elektroda vidi tabelu 1 u
predavanju br. 1.7. Klasifikacija volframovih elektroda je u skladu sa standardom EN ISO 6848.
Plazma mlaznice su od legure bakra (mesing) i mogu biti različitog oblika. Elektroda je obično na - polu (DC -), a plazma
mlaznica i predmet su priključeni na + polu (DC +). Paljenje neprenesenog (indirektnog) i pilotnog (pomoćnog) luka se izvodi
sa visokofrekventnim visokim naponom ili sa visokonaponskim impulsima.
Jačine pilotne struje, koja se upotrebljavaju za pouzdano paljenje prenesenog (direktnog) luka, su do 10 A. Kao izvor energije
za zavarivanje plazmom je u upotrebi kontinuirano podesiv ispravljač sa vertikalnom ili strmo padajućom statičkom
karakteristikom sa naponom praznog hoda oko 90 V i sa naponom luka oko 30 V.
Kao plazma gas se većinom upotrebljava argon (Ar), koji ima dobre jonizacijske osobine ili u posebnim slučajevima helijum
(He). Sa dodatkom manje količine vodonika (H2) u plazma gas Ar povećava se brzina zavarivanja u odnosu na čist Ar. Sličan
učinak postiže dodatak He u plazma gas Ar pri zavarivanju Ti- i Zr-legura. Za zavarivanje aluminijuma i Al-legura se upotrebljava
He kao plazma gas. Postoje plazma gorionici, kod kojih se upotrebljava još jedan dodatni gas tzv. fokusirajući gas, koji je
obično mešavina Ar+H2 ili Ar+He i dovodi se kao poseban protok gasa između plazma i zaštitnog gasa (troprotočni plazma
gorionik).
Kao zaštitni gas se upotrebljava argon (Ar) sa dodatkom nekoliko procenata vodonika (H 2) pri zavarivanju nelegiranih,
niskolegiranih i visokolegiranih austenitnih čelika i pri zavarivanju nikla i Ni-legura (oznaka R1 prema ISO 14175). Vodonik
snižava površinski napon rastopa šava (npr. nerđajućeg čelika) i kao dvoatomni gas troši nešto energije iz plazma luka i tako
ga dodatno (termički) skuplja. Pri zavarivanju aluminijuma i Al-legura se upotrebljava kao zaštitni gas mešavina Ar+He (oznaka
I3 prema ISO 14175).
Za zaštitu korena se može upotrebljavati čisti Ar, čisti azot (N2) ili gasna mešavina argona sa vodonikom H2 (oznaka R1 prema
ISO 14175). Kod gorionika za navarivanje plazmom sa metalnim prahom se upotrebljava takođe Ar kao transportni gas.
72
1.12.1.1.2.2 Mogućnosti zavarivanja plazmom
Postoje dva načina, i to zavarivanje bez ključaonice (eng. melt-in) i zavarivanje sa ključaonicom ili sa tzv. parionicom-malim
otvorom u korenu (eng. keyhole).
Kod zavarivanja bez ključaonice dubina uvara zavisi od provođenja toplote u dubinu i sile luka na rastop. Taj postupak je
vrlo sličan TIG zavarivanju, ali je luk mnogo uži i stabilniji. Oblast struja zavarivanja za taj postupak je 50 – 400 A. Pogodno
je pre svega za mehanizovano plazma zavarivanje.
Slika 3: Zavarivanje sa parionicom
Kao zaštitni gas se upotrebljava Ar za debljine materijala do 3 mm, a mešavina He/Ar 75/25 za debljine iznad 3 mm. To važi
za zavarivanje čelika i Ni-legura. Za bakar i Cu-legure se upotrebljava mešavina He/Ar 75/25 do debljine 3 mm, a iznad toga
čisti He. Za titan i Ti-legure se upotrebljava Ar do debljine 6 mm, iznad toga mešavina He/Ar 75/25.
Kod zavarivanja sa ključaonicom (parionicom) (slika 3) je pritisak mlaza plazme na površinu rastopa (veličine
nekoliko mm²) tako veliki da sila mlaza istisne rastop, istopi materijal po celoj debljini stvori parionicu (ključaonicu), oko
koje teče rastopljeni materijal nazad i sliva se metalnu kupku. Tako se sa zavarivanjem sa parionicom pouzdano provari cela
debljina predmeta. Sa upotrebom plazma zavarivanja sa parionicom je moguće zavarivati i materijale sa debljinama od
približno 3 mm nagore. U praksi je u upotrebi za debljine materijala od 1,5 - 10 mm i veće. Uslovi za parionicu kod
zavarivanja plazmom su omogućeni samo pri određenim kombinacijama debljina materijala, protoka plazma gasova, brzine
zavarivanja i jačine struje zavarivanja. Oblast jačine struje zavarivanja je od 50 – 500 A. To je jedini postupak elektrolučnog
zavarivanja, gde je rastop u obliku parionice, koja je inače karakteristika zavarivanja laserom i zavarivanja elektronskim
snopom. Pri tom postupku zavarivanja nema potrebe za pripremom ivica žleba jer je I-spoj adekvatan. Za niskolegiran čelik
se kao zaštitni gas upotrebljava Ar, a kod nerđajućih čelika i Ni-legura mešavina Ar/H2 95/5. Za titanijum i Ti-legure se
upotrebljava Ar do debljine 6 mm, a iznad te debljine mešavina He/Ar 75/25. Bakar se štiti sa Ar, a iznad debljine 3 mm se
ne zavaruje.
Zavarivanje plazmom predmeta debljine do 1 mm nazivamo zavarivanje mikroplazmom. Donja granica pri tom postupku
zavarivanja je pri debljini folije ~0,01 mm. Kako je već navedeno, u upotrebi je takođe navarivanje plazmom, koje se može
izvoditi sa metalnim prahom ili sa dvostrukom zagrejanom žicom. Zavarivanje plazmom je moguće bez dodatnog
materijala, sa hladnim d.m. ili zagrejanim d. m. (žicom). Može se izvoditi ručno, mehanizovano i automatizovano. Kao kod
TIG zavarivanja takođe je moguće zavarivati sa modularnom strujom plazma luka i impulsnom sa frekvencijama od 0,5-500
Hz i većim. Aluminijum, Al-legure i druge slične materijale treba zavarivati sa naizmeničnom strujom AC, zbog istih uzroka
kao kod TIG zavarivanja. Prvobitno je bila u upotrebi sinusna naizmenična struja. Kasnije je došlo u upotrebu zavarivanje sa
naizmeničnom strujom pravougaonog oblika i sa programabilnim izvorima sa različitim poluperiodama (po jačini struje i po
vremenu trajanja).
73
Kod zavarivanja mikroplazmom je vrlo značajno pažljivo fiksiranje predmeta što bliže mestu zavarivanja, zbog što boljeg
odvođenja toplote i što manjeg deformisanja predmeta, da ne dođe do pregora. Zavarivati je potrebno sa podloškom, u
zavisnosti od osnovnog materijala, sa zaštitom korena.
- 1.12.1.1.2.4 Priprema ivica žleba
Oblik pripreme ivica žleba za zavarivanje plazmom nije standardizovan, zato su u nastavku prikazani osnovni oblici, koji su se
u praksi pokazali kao odgovarajući. S obzirom na navedene karakteristike plazme i plazma luka, priprema ivica žleba je
jednostavnija nego kod za TIG zavarivanje. Za horizontalno i vertikalno plazma zavarivanje bez dodatnog materijala
preporučuje se I-šav za nerđajući čelik do debljine materijala 8 mm i za nelegirani čelik debljine materijala do 6 mm. Sa
odgovarajućim plazma uređajem je moguće zavarivati I-šavove na nerđajućem čeliku do debljine materijala 10 mm, ako se
zavaruje u obliku parionice.
Ako širina razmaka u korenu prelazi 8 % debljine osnovnog materijala (do 8 mm), kao i za veće debljine materijala (8-15 mm),
preporučuje se zavarivanje plazmom sa dodatnim materijalom i Y pripremom žleba sa visinom zatupljenja korena 4-5 mm.
Na slici 6 je prikazan poređenje pripreme V ili Y žleba za TIG i zavarivanje plazmom za debljinu materijala 10 mm.
Za ovaj primer plazmom možemo zavariti šav samo u dva prolaza, dok sa TIG zavarivanjem isti šav zavarujemo u šest prolaza
sa 4,5 puta većom potrošnjom dodatnog materijala. Brzina zavarivanja plazmom je pri tom 5 puta veća. Slika 7 pokazuje
pripremu U žleba za plazma zavarivanje nerđajućeg čelika debljine 10 - 25 mm. Koreni prolaz zavarujemo bez dodatnog
materijala. Prvi sledeći prolaz, svi prolazi popune i temeni prolaz su zavareni sa dodatnim materijalom (sa hladnom žicom).
Za nelegirani čelik debljine od 6 - 20 mm je preporučena priprema V žleba sa visinom zatupljenja korena od 0 - 1 mm, sa
uglom žleba 50º (slika 8). Pripremu ivica žleba je moguće izvesti sa termičkim rezanjem sa površinom bez naugljenisanja i
troske.
- 1.12.1.1.2.7 Prednosti i nedostaci plazma zavarivanja, poređenje sa TIG zavarivanjem
U poređenju sa TIG zavarivanjem prednosti plazma zavarivanja su sledeće:
o Pri plazma zavarivanju gori stabilno duži plazma luk i znatno je manje osetljiv na veće promene udaljenosti plazma
mlaznice od predmeta.
o Širina luka kod plazma zavarivanja je mnogo uža nego kod TIG zavarivanja (slika 9a).
o Pad napona u plazma luku je mnogo veći nego kog TIG luka, zato je luk stabilniji i neosetljiv na efekat duvanja.
74
o Širina šava i zone uticaja toplote su manja, a time i unos energije u šav. Unutrašnji naponi i deformacije u šavu su
zato manji. U odnosu na navedeno je plazma zavarivanje povoljnije za zavarivanje osetljivih materijala (slika 9b).
o Dubina uvara je znatno veća, jer je moguće provariti debljine 8 - 10 mm. Kod koso oborene kontaktne površine je
pri V zavarenom spoju uvar manji.
o Vek trajanja volframove elektrode je mnogo duži u poređenju sa TIG zavarivanjem.
Nedostaci:
o Uređaj za plazma zavarivanje je sastavljen iz više delova i zato je i skuplji (nabavka, održavanje).
o Gorionik za plazma zavarivanje je dimenzijski veći i pri ručnom zavarivanju manje pogodan za zavarivanje u
uglovima (kod mikroplazma zavarivanja to nije uobičajeno).
o Zavarivanje debljih predmeta mora biti izvedeno mehanizovano.
o Zavarivanje plazmom je manje pogodno za zavarivanje u prinudnim položajima
- 1.12.1.1.2.8 Upotreba plazma zavarivanja u praksi
Skoro svi metali zavarljivi topljenjem su i zavarljivi plazmom. Područje upotrebe seže od mikrozavarivanja do zavarivanja
debelih predmeta. Plazma zavarivanje upotrebljavamo za izradu posuda pod pritiskom, gasnih boca, pri gradnji uređaja, za
izradu kompenzatora, metalnih sedišta, za uzdužno zavarivanje pri izradi tankozidih cevi od nerđajućih i ugljeničnih čelika.
Posebno se upotrebljava za zavarivanje uređaja hemijskoj industriji, u avio i svemirskoj tehnici i za zavarivanje
visokolegiranih čelika i neželeznih materijala.
Plazma navarivanje sa zagrejanom žicom je pogodno za navarivanje velikih površina pri gradnji hemijskih uređaja, pri izradi
uređeja za nuklearnu tehniku i na području offshore tehnike za navarivanje materijala, koji su otporni na morsku vodu. Plazma
navarivanje sa metalnim prahom je u upotrebi za nanošenje zaptivnih površina pri gradnji armatura, za nanošanje nanosa
odpornih na toplotu i na habanje u avtomobilskoj industriji (ventili za motore sa unutrašnjim sagorevanjem) i za obnavljanje
delova, koji su podvrgnuti jakom habanju.
75
20 -Koji su parametri laserskog zavarivanja i kako utiču na zavarivački proces? 1.12.1

-Prikaži lasersko zavarivanje debelog lima.
1.12.1.3.5 PARAMETRI ZAVARIVANJA I PROBLEMI PRI ZAVARIVANJU LASEROM
Postoje brojni parametri procesa zavarivanja, koji utiču na kvalitet, veličinu i osobine šava. U slučaju kontinuiranih lasera su
parametri, koji se odnose na laserski zrak, sledeći:
- snaga lasera,
- veličina zraka i oblik na obradku,
- položaj žižine ravni zraka u odnosu na površinu obradka,
- gustina snage (snaga/veličina zraka),
- talasna dužina laserskog zraka,
- divergencija zraka (žižina daljina sočiva),
- raspodela intenziteta zraka.
Kod impulsnih lasera postoje još dodatni parametri:

- impulsna energija,
- brzina ponavljanja impulsa,
- trajanje impulsa,
- srednja snaga lasera (impuls energije x brzina ponavljanja impulsa),
- prosečna maksimalna snaga (energija impulsa /trajanje impulsa),
- prosečna gustina maksimalne snage (prosečna maksimalna snaga /površina tačke),
- oblik impulsa.
Ostali važni parametri zavarivanja su:

- brzina zavarivanja,
- vreme zavarivanja,
- dužina šava.
Količina energije upadnog laserskog zraka, koja se zapravo apsorbuje u materijal, zavisi od osobina materijala i površine. Deo
koji se koristi za nastanak metalne kupke šava zavisi od toplotne kapacitivnosti i tečljivosti rastopa. Karakteristike, koje zavise
od vrste materijala su temperaturna provodljivost, toplotna provodljivost, površinsko odbijanje (refleksija), tačka topljenja,
debljina materijala i položaj vara (vertikalno ili horizontalno). Ostali parametri su povezani sa zaštitnim gasom. To su vrsta
gasa, protok gasa, dovođenje gasa na predmet i konstrukcija mlaznice. Svi zaštitni gasovi moraju odgovarati zahtevima prema
standardu EN ISO 14175.
1.12.1.3.6 PRIPREMA IVICA ŽLEBA
Priprema ivica žleba za zavarivanje kod zavarivanja laserom je sumirana prema EN ISO 9692-1 i ISO/TR 17671-7. Sučeoni I-
zavareni spojevi se upotrebljavaju za zavarivanje uzdužnih šavova. Pored toga je moguće zavariti preko jedne ploče, da se
dobije poprečan provar. Takvi spojevi su pogodni pre svega za zavarivanje kružnih aksijalnih šavova na predmetima okruglog
oblika. Aksijalni kružni zavareni spojevi imaju uske dimenzijske tolerancije (H7/r6 do H7/n6).
Kvalitet zavarivanja laserom zavisi od tačnosti i čistoće pripreme ivica žleba. Ivice žleba mogu biti pripremljene sa mašinskom
obradom ili sa rezanjem. Sa površine ivica žleba je neophodno očistiti sve okside, ulja, masti, boje i sredstva za hlađenje od
mašinske obrade. Čistači (rastvarači) ne smeju biti štetni za materijal, koji se zavaruje. Za titanijum i Ti-legure ne smemo
koristiti rastvarače na bazi halogena.
Preporučuju se sledeći načini čiščenja površina:
- razmašćivanje sa odgovarajućim rastvaračima,

- razmašćivanje pomoću pare topitelja u zatvorenoj komori ili ultrazvučno,
- parno čiščenje sa blago alkalnim dodacima i zatim sušenje,
- neutralizacija kiselog luženja, pranje sa destilovanom vodom, zatim sušenje.
- mehaničko čiščenje četkanjem i brušenjem.
76
Ako je sloj površine predmeta pre zavarivanja cementiran, nitriran, galvanizovan ili nekako drugačije obrađen, n potrebno ga
je mašinski odstraniti sa mesta zavarivanja.
Kvalitet zavarivanja laserom zavisi od tačnosti i čistoće pripreme ivica žleba. Ivice žleba mogu biti pripremljene sa mašinskom
obradom ili sa rezanjem. Sa površine ivica žleba je neophodno očistiti sve okside, ulja, masti, boje i sredstva za hlađenje od
mašinske obrade. Čistači (rastvarači) ne smeju biti štetni za materijal, koji se zavaruje. Za titanijum i Ti-legure ne smemo
koristiti rastvarače na bazi halogena.
Tabela 7: Primeri pripreme ivica žlebova pri zavarivanju laserom
77
21 -Uporedi međusobno izvore visoke gustine energije sa ostalim načinima elektrolučnog 1.12.1
zavarivanja.
-Koje su karakteristike izvora visoke gustine energije i kako ih koristimo u zavarivanju?
-Prikaži hibridne načine zavarivanja sa visokom gustinom energije.
22 -Zašto koristimo: 1.12.2

• Zavarivanje pod elektroprovodnom žlindrom?
Tipični primeri upotrebe i poteškoće

Zavarivanje trenjem se upotrebljava za zavarivanje predmeta okruglih prečnika (0,2 – 200 mm) i cevi do 900 mm, pri
debljinama zida 0,5 – 10 mm. Pored okruglih punih profila mogu biti i drugih oblika. Moguće je zavarivati cevi, cevi na puni
profil i profile na ploču. U automobilskoj industriji npr. izrađujemo sa zavarivanjem trenjem ventile za motore sa unutrašnjim
sagorevanjem, bregasta vratila, ručice menjača, točkove za vazdušne gume ili automobilske gume, amortizere i dr. Tim
postupkom se zavaruju i vretena, burgije za bušenje kamena, manje posude pod pritiskom, valjci za štamparske mašine,
transportni valjci, spojne glave na cevi za duboko bušenje u zemlji, turbopunjači, osovinski most. Dodatno se tim postupkom
mogu zavarivati lopatice turbina avio motora (linearno zavarivanje trenjem), vijci na neku podlogu (zavarivanje vijaka trenjem)
itd.
Upotreba MIAB zavarivanja

Kod putničkih automobila za delove, kao što su zadnja osovina, pogonska vratila, kućište filtera, nazubljena letva i
upravljačko vratilo volana, nastavak za punjenje goriva u benzinski rezervoar, priključci za radijatore, pogonska osovina kod
biciklova (slika 6).
78
Tipični primeri upotrebe, poteškoće i greške zavarenih spojeva

Sa FSW postupkom možemo zavarivati sve vrste Al i Al-legura, Cu i Cu-legura, Ti i Ti-legura, Mg-legure, čelik (nelegiran,
konstrukcioni, nerđajući, nikl i Ni-legure). Glavna prednost postupka je mogućnost zavarivanja različitih materijala
međusobno. Tu je potrebno paziti na položaj predmeta, smer rotacije alata, položaj kretanja alata, oblik alata i parametre
zavarivanja, da bi bilo moguće spajanje. Tipični FSW upotrebljavamo za zavarivanje u pomorskoj, automobilskoj, transportnoj
industriji (brodarstvo, železnica, putnička vozila) i u svemirskoj i avio industriji. Tipični proizvodi su paneli za podove, stranice
i plafone, cisterne, kontejneri, rezervoari, vagoni, felne, izmenjivači toplote, kućišta telefona i monitora (slika 15).
1.12.2.6.1 ZAVARIVANJE EKSPLOZIJOM

Zavarivanje eksplozijom (takođe i platiranje eksplozijom) je postupak spajanja tanjih limova sa debelim, koji su od istih ili
različitih materijala. Slika 17 prikazuje zavarivanje eksplozijom sa snažnim esplozivnim rušenjem. Površine, koje se tokom
eksplozije nanešenog eksploziva međusobno zavaruju, morajo biti pre zavarivanja potpuno ravne, očišćene i čak polirane. U
današnje vreme upotrebljavamo pre svega eksploziv u obliku debelih folija ili jastučića i u obliku granula. Eksploziv mora biti
ravnomerno nanešen na površinu tanjega predmeta. Aktivira se na ivici predmeta sa upaljačem. Brzina detonacije je od 800
– 7000 m/s. Što je materijal mekši, tim manja mora biti brzina detonacije. Brzina detonacije mora biti manja ili jednaka brzini
širenja zvuka u određenom materijalu, koga zavarujemo. U aluminijumu i titanijumu je brzina zvuka iznad 6 km/s, a u bakru i
čeliku ispod 6 km/s.
Upotreba
Zavarivanje čelika za armiranje betona do prečnika 40 mm, zavarivanje delova od čelika, sivog i čeličnog liva, reparaturno
zavarivanje teških mašinskih delova, u brodogradnji za zavarivanje prečki za ojačavanje, za navarivanje istrošenih delova
(kokile, zubi kod bagera) i otklanjanje grešaka na odlivcima, montažna zavarivanja železničkih i tramvajskih šina sa različitim
profilima i površinama preseka.
79
- Zavarivanje pod elektroprovodnom žlindrom?
Upotreba
Zbog povećanih zahteva u pogledu udarne žilavosti šavova je u nekim državama upotreba zavarivanja pod troskom u
opadanju. U upotrebi je još u brodogradnji za zavarivanje ojačanja, u mašinogradnji za zavarivanje držača alata, pri gradnji
posuda pod pritiskom i kotlova (zavarivanje uzdužnih šavova), u novije vreme i pri gradnji čeličnih mostova i pri radovima
održavanja u železarama.
80
23 -Koje osobine mora imati metal da možemo rezati plamenom? 1.13

-Koje metale možemo rezati plamenom, a koje ne možemo?
- Gasno rezanje metala je poznano još od 1902. godine, kada je Menne ustanovio, da železo sa kisikom gori, ako
se prethodno zagreje do zapaljenja. Gasno rezanje je proces, pri kojem se upotrebljava plamen gorivo0g gasa sa
kiseonikom i čisti kiseonik, u kojem gori metal, koga režemo.
Ako želimo rezati metal sa plamenom, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
a.) Metal mora sa kiseonikom goreti i nastali oksidi moraju biti tečni, da se bez poteškoća uklone iz rezanog žleba. Pri
gasnom rezanju niskolegiranog čelika približno 50 - 80 % materijala izgori, a 20 - 50 % se istopi.
b.) Temperatura sagorevanja metala mora biti niža od temperature topljenja metala. Čelik sa 0,1% C ima temperaturu
sagorevanja 1160 °C, a temperaturo topljenja 1526 °C. Temperatura sagorevanja se sa povećanjem sadržaja ugljenika
povećava, medutim tada se temperatura topljenja snižava (slika 1).
c.) Kod gorenja oksidi koji nastaju moraju imati nižu ili skoro približno jednaku temperaturu topljenja kod čistog metala.
Temperatura topljenja čelika sa 0,1 % C iznosi 1526 °C, a temperatura topljenja oksida je 1375 °C. Temperatura topljenja
čistog titanijuma je 1660 °C, a temperatura topljenja titanijumovih oksida je od 1840 - 2020 °C. Titanijum je uprkos tome
moguće gasno rezati.
d.) Toplotna provodljivost metala mora biti što niža, a sa gorenjem mora tokom rezanja nastati što više toplote.
- 1.13.2.1 METALI, KOJI SU POGODNI ZA GASNO REZANJE
Pod uslovima, koji su gore navedeni, moguće je gasno rezati titanijum i njegove legure i malo i srednje legiran čelik. Količina
dozvoljenih legirajućih elemenata u čeliku je navedena u tabeli 2.
Gasno rezanje sledećih materijala nije moguće:
- visokolegiran nerđajući čelik (temperatura topljenja je niža od temperature sagorevanja),

- liveno gvožđe (zbog visokog sadržaja grafita),
- aluminijum i Al-legure (zbog visoke tačke topljenja oksida 2050 °C),
- bakar i Cu-legure (zbog velike toplotne provodljivosti).
81

USMENI - IWE Za Printati

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

USMENI - IWE Za Printati

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pitanja za 1. modul za IWE i IWT, januar 2019.

SLOVENSKO DRUŠTVO ZA VARILNO TEHIKO

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

Br. Pitanje predmet

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

Pitanja o dodatnim materijalima će biti sadržana u 2. Modulu.

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

-Nacrtaj osnovne vrste zavarenih spojeva. 1.1

Tabela 2: Skraćeni nazivi najčešće korištenih postupaka zavarivanja

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

2. -Opišite zavarivački plamen (sagorijevanje acetilena, vrste plamena, 1.2

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

- UPOTREBA GASNOG ZAVARIVNJA, TIPIČNI PROBLEMI I GREŠKE NA ZAVARENIM SPOJEVIMA

Gasno zavarivanje čelika

Gasno zavarivanje livenog gvožđa

Gasno zavarivanje bakra i bakarnih legura

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

- ZAŠTITA NA RADU KOD GASNOG ZAVARIVANJA

- Zavarivanje u zatvorenom prostoru

- Opšti pregled i održavanje opreme

3 -Upotreba Ohmoveg zakona in Kirchhoffovih pravila pri razumijevanju 1.3

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

električnog kruga/kola kod elektrolučnog zavarivanja.

Prvo Kirhofovo pravilo

Drugo Kirhofovo pravilo

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

Električni rad i snaga

Punotalasni ispravljač sa poluprovodničkom diodom

4. -Opišite luk (statička karakteristika luka, pad napona). 1.4

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

1.4.1.1 FIZIČKE OSNOVE ELEKTRIČNOG LUKA

Slika 1: Zavarivački luk

Pri tome razlikujemo dva područja:

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

1.4.1.2 JONIZACIJA GASA

- sudaru (elektrona ili molekula)

Kinetička energija elektrona je

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

me = masa elektrona (g)

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

- 1.5.1 VRSTE IZVORA STRUJE ZAVARIVANJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE

- 1.5.1.5 PRETVARAČKI INVERTERSKI IZVORI ENERGIJE

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

6 -Šta je unutrašnja regulacija luka? 1.5

1.5.4.3 UNUTRAŠNJA REGULACIJA LUKA

Slika 13: Unutrašnja regulacija luka

Princip sinergije, osnovna i opšta sinergijska jednačina

Isr - srednja jačina impulsne struje

Srednja jačina impulsne struje data je izrazom:

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

Gde su: Ii – visina impulsne struje u A (zajedno sa jačinom osnovne struje)

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

7 -Koje fizikalne veličine zaštitnih plinova utiču na proces zavarivanja? 1.6

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI

-Kakav je uticaj parametara zavarivanja na geometrijski oblik zavara?

- 1.6.1.1 PRINCIPI ZAVARIVANJA U ZAŠTITNIM GASOVIMA

S – čvrsta faza je nerastopljen osnovni i dodatni materijal

- 1.6.4 UTICAJ PARAMETARA ZAVARIVANJA NA OBLIK PRESEKA ŠAVA

KAKO NAPON LUKA UTIČE NA ZAVAR?

Vaš odgovor : Viši napon luka ima za posledicu širi

- 1.6.2.2 OSOBINE ZAŠTITNIH GASOVA

Certifikat No.: 15/4 ANB - SI