MUKA ISUSOVA
MUKA GORKA GOSPODINA,
ISUKRSTA BOŽJEG SINA,
PO IVANU VANĐELISTI,
KOJI GOSPI PLAČ NAVI'STI.
PLAČNIM GLASOM SVE VAS MOLJU,
SLIŠTE MAJKE SAD NEVOLJU.
KOJANO VAS ZA PLAČ ZOVE,
JER U GORKIM MUKAM' PLOVE;
ZOVE DUŠE BOGU MILE
DA ZAJEDNO S NJOM PROCVILE.
VI POŠTENI REDOVNICI,
ISUSOVI NASLIDNICI:
SLATKE PISME OSTAVITE,
PLAČNE GLASE SAD POČNITE,
SADA CRKVE PORUŠITE
TER ZA MEŠTROM SVI TUŽITE,
I PUK NA PLAČ PROBUDITE,
ZA ISUSOM PROCVILITE.
MOLIM OCE DRAGE MOJE,
SKUP'TE SEBI SINKE SVOJE,
TE PLAČITE BOŽJEG SINA,
ISUSKRSTA GSPODINA,
KOJI ZA NAS MUKU PRIMA
I NA KRIŽU UMRIJET' IMA.
I VAS MOLIM, MILE MAJKE,
KE IMATE SVOJE STANKE;
KOJE ŽALOST JUR IMALE
KAD STE SINKE POKOPALE;
VAŠE ĆERCE PORUŠITE,
TE IH PLAKAT NAUČITE.
I NEVISTE I DIVOJKE,
PLAČNE PJESME SAD PIVAJTE.
SVI OSTALI PRAVOVIRNI,
POSLUŠAJTE SRCEM SMIRNI
MARIJINU GORKU TUŽBU
TE PLAČITE S NJOM U DRUŽBU.
SVO STVORENJE SAD JU ZDRUŽI,
TRESUĆI SE S NJOM U TUZI.
ONDI GOSPI SVE PREDAŠE,
TE CVILEĆI POGLEDAŠE:
OTKUDA ĆE ČUTI GLASE,
OD ISUSA KI NAS SPASE.
A TAD IVAN CVILEĆ TEČE
KAKO MRTVA GOSPA KLEČE.
KAD IVANA ZGLEDA PLAČNA,
OBRANI JE RANA MRAČNA;
KAD JOJ PLAČNO PROGOVORI,
SRCE JOJ SE SVE OTVORI,
UTIHIŠE JE TEŠKE BOLI
I TU PADE NIZA DOLI,
DRŽATI SE VEĆ NE MOŽE,
ŽALOSNO SE PRINEMOŽE.
TAD PRITEČE MANDALINA,
PRIJA GOSPU NA KOLINA,
GOSPI SESTRE PRITEKOŠE,
NAD NJOM KOSE RASPLETOŠE.
PLAČ ČINJAHU S MANDALINOM,
ZA ISUSOM GOSPODINOM.
KAD SE GOSPI SVIJEST POVRATI,
POČE IVU ZAKLINJATI:
"IVO, DRAGI, NU ME UTIŠI,
TER MI TUŽNOJ MAJCI KAŽI:
GDI JE ISUS, MOJA DIKA?
TO JE, IVO, ZLA PRILIKA
DA TI TAKO K MENI TEČEŠ,
HOĆU DA MI TO SAD REČEŠ.
" TADA IVAN PADE NIZA,
SAKRIV S KUTOM SUZNA LICA;
VELE GROZNO UZDISAŠE,
TERE GOSPI GOVORAŠE:
"CRNO RUHO UZMI NA SE
JER TI NOSIM TUŽNE GLASE;
JUDA IZDA MEŠTRA SVOGA,
ZLIM ŽIDOVIM' SINKA TVOGA.
OD POGLAVIC ISKA POMOĆ
DA ISUSA IZDA OBNOĆ,
JER U DNE NESMIJAŠE,
OD MNOŠTVA SE ON BOJAŠE.
ONI VOJSKU PRIPRAVIŠE
TER JE S JUDOM OTPRAVIŠE.
NA MOLITVI ISUS STAŠE
KAD SE VOJSKA PRIBLIŽAŠE;
VAS SE KRVLJU ON ZNOJAŠE,
JER PUT UMRIT NEHTIJAŠE;
ANĐEO S NEBA K NJEMU PRIĐE,
POKRIPIT GA OPET POĐE.
POKLE ISUS BI POKRIPLJEN,
S VOLJOM OTCA JUR SJEDINJEN.
ETO JUDA S VOJSKOM DOĐE,
SUPROT VOJSCI ISUS POĐE.
KAD IM REČE: "KOG IŠTETE?",
UDARIŠE SVI NA PETE.
POKAŽE IM SVOJU KREPOST,
AL' NA NJIMA BIŠE SLIPOST.
CELOVOM GA JUDA IZDA,
U ŽIDOVSKE RUKE PRIDA.
KAD SE JUDA S NJIM POZDRAVI,
PODBIŠE GA KAKO LAVI,
PODBIŠE GA ORUŽNICI,
PODIGOŠE UČENICI.
STAŠE GOSPA U MUKAMI,
GDI GA BIJHU PALICAMI;
I KAMENJEM KRUTO DOSTI,
A ORUŽJEM BEZ MILOSTI.
KAD MU ZGLEDA GOSPE LICE,
UZDRHTA SE OD TUŽICE,
MODRICE MU IZPRIČANE
I SVE KRVLJU IZMIŠANE.
VAS IZRANJEN TUTE OSTA
I POGRĐEN VELE DOSTA:
IZMUČIŠE GOSPU JAKO,
VEŽUĆ' RUKE NAOPAKO;
OD ZEMLJE GA PODIGOŠE
TER GA STRAŠNO POVEDOŠE,
S NJIME ANI DOTEKOŠE,
ZLOČINCEM GA SVI REKOŠE.
BRZO HODI DA GA VIDIŠ,
AKO VIDIT SINA ŽELIŠ,
ŠTO T' OD NJEGA, MAJKO, TVORE,
DOKLEN TI GA NE UMORE.
"KAD TO IVAN MAJCI REČE,
KAKO MRTVA GOSPA KLEČE;
STRAŠNA GROZA NA NJU DOĐE,
BRITKI MAČ JOJ SRCEM PROĐE,
TER OSTISNU KAKO KAMI,
POLIVŠI SE SVA SUZAMI;
POTAMNI JOJ TUŽNO LICE
OD TOLIKE TAD TUŽICE
I ZAVAPI: "SAD HODIMO
DA GA ŽIVA ZATEČEMO!"
POČE HODIT JADNA MATI,
GORKE SUZE PROLIVATI;
SRDCE STRILE PROHODJAHU,
KAPLJE KRVI KAD VIĐAHU.
KUD JE VOĐEN KE KAPAJU
I NA PUTU SVUDA STAJU.
KAD DOĐOŠE PRED DVOR K ANI,
ALI BIHU TU DVORANI;
PRISTUPITI NE SMIDOŠE,
JER U DVORU ISUS BIŠE.
IZ DALEKA TU SLIŠAJU
GDJE ŽIDOVI VAPIJAJU.
JEDAN DIGNU TAD DESNICU
DAD' ISUSU ZAUŠNICU.
KAD TO ZAČU TUŽNA MATI,
POČE SUZE PROLIVATI:
AJME, SINKO, ŽELJO MOJA,
JADNA TI JE MAJKA TVOJA!
AJME, SINKO, TI LI PRIMI
TI ZAUŠAK MEĐU NJIMI!
NEMILO TI, SINKO TVORE,
DOKLE MI TE NE UMORE.
AJME, JUDA HIMBENIČE,
PREZLOČESTI UČENICE,
TI L' PRODADE MEŠTRA SVOGA
ŠTO TI SKRIVI MOJ SIN MILI
TER TI TAKO MEN' UCVILI?"
NETOM GOSPA RIČ IZUSTI,
IZ DVORA SE NAROD PUSTI.
PRIJE NEGO U DVOR DOĐE,
HITRO ISUS SVEZAN PROĐE,
I ZAVAPI: "AJME, SINU,
ŠTO MIM' HOĆI, MUKOM MINU;
ŠTO TOLIKO HITRO BIŽIŠ,
ALI ME SE MAJKE STIDIŠ?
OBAZRI SE ZLATO MOJE,
MARIJA TE MAJKA ZOVE."
KOJE SRCE KAKO KAMI,
PLAKALO BI TAD SUZAMI.
KAD POĐOŠE Š NJIM BIŽEĆI,
PADE MAJKA TU CVILEĆI.
ODAHNUT MU NE DADOŠE
DOK PRI KAJFU DOTEKOŠE.
VAS PUK POČE NANJ VAPITI
TERE KRIVO SVIDOČITI
DA IZNOSI ZAKON NOVI
PO SVIH ZEMLJAH CESAROVIH,
TE PUK MAMI NAGLIM ČINOM,
ČINEĆI SE BOŽJIM SINOM.
JOŠTER BIHU PRIMAKNULI,
VAPIJUĆI: "MI SMO ČULI:
'MOGU CRKVU RAZORITI
I U TRI DNI SAGRADITI.'"
VAS PUK NA NJEG VAPIJAŠE,
ALI ISUS MUKAM STAŠE.
USTA KAJFA TER MU PRITI:
"TI SIN BOŽJI HOĆEŠ BITI?"
NA NJ SE ISUS NE ISPRIČI,
NEG' MU REČE OVE RIČI:
"DOBRO JESI REKA I SAM
DA SIN BOŽJI PRAVI JESAM.
OD SAD ĆEŠ ME TI VIDITI
U OBLAKU PRIHODITI
NA NEBESA USHODEĆI,
S DESNU OTCA JA SIDEĆI."
ZLIM ŽIDOVOM SINKA MOGA.
KAD KAJFA TO RAZUMI,
ZLO NAMISTI I NAUMI,
RAZDRA SVITE SVOJE LJUTO
I ZAVAPI GLASOM KRUTO:
"NE IŠTITE VEĆ SVIDOČBE,
NE ČUSTE LI PSOSTI OVE?"
KAD ŽIDOVI RAZUMIŠE,
SVI IZ GLASA ZAVAPIŠE:
"NA SMRT NJEGA DA VODIMO
DA VEĆ VRIME NE GUBIMO.
PILATU GA SVI REKOŠE
TERE S NJIME POTEKOŠE.
NA OBRAZ MU SVI PLJUCAHU,
PRID PILATOM GOVORAHU:
"SUDI DA GA UMORIMO,
JER GA KRIVA NAHODIMO;
JER PUK MAMI NAGLIM ČINOM,
ČINEĆI SE BOŽJIM SINOM."
ALI PILAT TO ZNADIŠE
DA PRAVEDAN ISUS BIŠE,
NENAVIDNOST POZNAVAŠE,
SUDITI GA NE HTIJAŠE.
TAD U GRADU IRUD STAŠE,
S PILATOM SE ZLO GLEDAŠE;
POSLA NJEGA TAD PILATO,
DA GA IRUD SUDI ZATO.
VODEĆI GA TAKO RUŽNO,
ZA NJIM MAJKA CVILEĆ' TUŽNO.
VAPIJAŠE ŽELJNO TADA:
"DRAGI SINKO, KUD GREŠ SADA?"
KAD DOĐOŠE PRED IRUDA,
POČE IRUD ISKAT ČUDA:
"ETO VINO, ETO VODA,
ČINI ČUDA KOD NARODA;
JA NE IŠTEM SADA INO
NEG' OD VODE ČINI VINO,
KAKO S' I PRI UČINIO,
I NARODE ZAČUDIO."
MNOGO RIČI GOVORAŠE,
TAD SE IRUD RUGAT' POČE,
DA JE MAHNIT JOŠTE REČE,
I POGRDI BOŽJEG SINA,
ISUKRSTA GOSPODINA.
BILU SVITU NA NJEG' STAVI,
K PILATU GA PAK OTPRAVI;
MIR S PILATOM UČINIVŠI,
K NJEM ISUSA POVRATIVŠI.
ODATLEN GA POVEDOŠE
I PILATU POTEKOŠE.
KAD DOĐOŠE S NJIM NA VRATA,
UNIĐOŠE PRED PILATA.
PRED PILATOM VAPIJAHU,
PROTIV NJEGA GOVORAHU:
"SUDI DA GA UMORIMO,
JER GA KRIVA NAHODIMO.
O PILATO, SAD GA SUDI
TER NAS VIŠE TI NE TRUDI."
PILAT POČE TAD MISLITI
KAKO ĆE IH UMIRITI,
JEDA BI SE UKROTILI
I NA SMRT GA NE PROSILI;
A ZA PUKU UGODITI,
ČINI NJEGA BIČEM BITI.
TU GA BIŠE MNOGO LJUTO,
PRIVEZAVŠI K STUPU KRUTO;
KRV GA SVEGA OBLIVAŠE
I PO ZEMLJI TECIJAŠE.
ŠEST TISUĆA BIČA BIŠE
I ŠEST STOTIN' JOŠTER VIŠE,
I ŠEZDESET I ŠEST BIŠE
ŠTO ŽIDOVI UDARIŠE.
TU PRID DVOROM MAJKA STAŠE
TER ŽALOSNO UZDISAŠE:
"AJME, SINKO, DUŠO MOJA,
JADNA TI JE MAJKA TVOJA,
NEDADU MI K TEBI PRIČI,
SAD MI HOĆE ŽIVOT IĆI;
ČUJEM, SINKO, GDI TE BIJU,
GDI TE BIČI UDARAJU,
AL ISUS MUKOM STAŠE.
ALI TUŽNA TVOJA MATI
NE MOŽE TI POMOĆ DATI."
KAD ČU ISUS MAJKU PLAKAT',
I SAM ŽELJNO POČE JADAT'.
OD STUPA GA ODVEZAŠE
PO SVEM DVORU POTEZAŠE,
U SKERLET GA OBLAČAHU
I OČI MU ZATVARAHU,
PO OBRAZU UDARAHU,
RUGAJUĆ' SE GOVORAHU:
"PROROKUJ NAM TKO TE UDRI
AKO S' ISUS TI PREMUDRI?"
NIKI TADA POTEKOŠE,
TRNJOM KRUNU OPLETOŠE.
KAD TRNOVU KRUNU SVIŠE,
NA GLAVU MU POSTAVIŠE,
NABIŠE JE SA SVIH STRANA
MA MU DOĐE DO MOŽĐANA.
KOJE SRCE DA NE PLAČE
SMIŠLJAJUĆI OŠTRE DRAČE?
SINA BOŽJEG OKRUNIŠE;
TRNJA GLAVU NAPUNIŠE;
VAS MU OBRAZ KRVAV BIŠE,
NE MOŽE SE REĆI VIŠE.
POKAZA GA PILAT PUKU,
UHVATIV GA SAM ZA RUKU,
DA GA VIDE OKRUNJENA,
PO SVEM TILU IZRANJENA,
JE DA BI SE UKROTILI
TER GA NA SMRT NE PROSILI.
ONI VEĆMA VAPIJAHU:
"PROPNI NJEGA!", GOVORAHU.
TAD PILATO SVE SNAĐAŠE
DA HIMBENO PREDAN BIŠE.
UMIRIT IH HOTIJAŠE,
ZATO NJIMA GOVORAŠE:
"NAHODIM GA BEZ KRIVINE,
NIJE PRAVO DA POGINE.
PUSTITE GA RAD' BLAGDANA,
KI JE VAZDA ZAO BIO A PROPNITE BARABANA,
I UBOJSTVO UČINIO."
I UZAMŠI TUTE VODU,
BARABANA SVI PROŠAHU,
OPRA RUKE PRI NARODU.
A ISUSA VAPIJAHU
KAD PILATO RUKE UMI,
DA PUK MAMI NAGLIM ČINOM
REČE DA GA SVAK RAZUMI:
ČINEĆI SE BOŽJIM SINOM.
"KAD NA MOJU SADA NE BI,
KADA SLIŠA TO PILATO,
PROPNITE GA VI PO SEBI;
UZBOJA SE VEĆMA ZATO.
NAHODIM GA BEZ KRIVINE,
U POLAČU ULIZAVŠI,
NIJE PRAVO DA POGINE:
UPITA GA: "OTKUDA SI?"
ČIST OD KRVI HOĆU BITI
NIŠTA ISUS TAD NE REČE,
KOJU ĆETE PAK PROLITI;
PILATO MU OVO REČE:
NIT' UZIMAM NA SE TOGA
"JA TE MOGU POGUBITI
KRV ČOVIKA PRAVEDNOGA,
I MOGU TE JA PUSTITI."
A VI ĆETE PAK VIDITI
ISUS REČE: "O PILATO,
ŠTO SE BUDE DOGODITI."
ŠTO ME VEĆE PITAŠ ZATO?
TAD ŽIDOVI DOTEKOŠE,
DA T' NEBUDE OZGOR DATO,
I PILATU SVI REKOŠE:
NE BI IMA OBLAST NA TO:
"KRV NJEGOVU MI PRIMAMO,
I KOJI ME TEBI PRIDA,
SVRHU DICE UZIMAMO."
VELE VEĆI ON GRIH IMA."
SAMI SEBE OSUDIŠE
OD TAD PILAT HOTIJAŠE
I LUDO SE IZGUBIŠE.
DA GA PUSTI NASTOJAŠE,
PRAVEDNOGA PILAT HTIŠE.
AL' ŽIDOVI VAPIJAHU:
UPISANO IME BIŠE
"PROPNI NJEGA!", GOVORAHU,
DA SE ISUS ZOVIJAŠE,
"JER AKO GA NE POGUBIŠ,
KRALJ ŽUDINSKI DA BIJAŠE.
CEZAROVU MILOST GUBIŠ,
TO ŽIDOVOM' ŽAO BIŠE
JER SE KRALJEM NAŠIM ČINI,
TER PILATU SVI REKOŠE:
TER CEZAROV ON PUK KINJI:
DA TO PISMO ON NE PIŠE,
NE IMAMO MI SAD KRALJA,
JER ŽUDINSKI KRALJ NE BIŠE.
NEG' SLUŠAMO SVI CEZARA."
ALI PILAT TAKO HTIŠE
CEZAROM MU POPRITIŠE
I JOŠ K TOMU PODMITIŠE. DA PRAVEDNO PISA' BIŠE:
PILAT HODI NJIMA ZGODIT,
JA SAM TAKO DOBRO PISA',
A ZLO BLAGO SEBI DOBIT',
NE PROMINI MOJU MISA."
IZVEDE GA TAD PILATO
OSUDU MU TUTE ŠTIŠE,
NA SUD MISTO LITOSTRATO.
PRI SVIM PUKOM NAVISTIŠE.
BLIZU URA ŠESTA BIŠE
KONOPOM GA PAK SVEZAŠE
KAD ISUSA OSUDIŠE.
I KRIŽ TEŠKI NOSIT' DAŠE.
PILAT PUKU GOVORAŠE
UMILJENO TAD KRIŽ PRIMI,
DA PRAVEDAN ON BIJAŠE,
MNOGE ŽENE TU BIJAHU, ZAGRLIV GA POĐE S NJIMI.
ZA NJIM PLAČNE GREDIJAHU. VAS PUK ZA NJIM TECIJAŠE,
OBRATI SE ISUS NA NJE SMRT MU VIDIT ŽELIJAŠE.
TER IM REČE TUŽNE STANJE: SUZE POČE S NJOM RONITI,
"NE PLAČITE, ŽENE, MENE, MAJCI SVOJOJ GOVORITI:
NEG PLAČITE SAME SEBE, "TI SE, MAJKO, PRENEMAGAŠ,
I PLAČITE SINKE VAŠE
A MEN' VEĆU TUGU DAVAŠ.
KOJI MENE NA SMRT DAŠE,
NEKA, MAJKO, MUKU TRPIM,
JER ĆE VRIJEME BRZO BITI,
NEKA MUKOM PUT OTKUPIM.
TUŽNE ĆETE GOVORITI:
AKO ĆEŠ MI POKOJ DATI,
BLAŽENE SU NE RODIVŠE
NEMOJ, MAJKO, VEĆ PLAKATI."
I PRSIMA NE DOJIVŠE:
TADA GOSPA PROGOVORI,
PLANINE SE OBORITE,
SINU SVOMU ODGOVORI:
TER NAS ŽIVE POMIRITE.
"AJME, SINKO, ŠTO TO REČE,
KAD VAM BUDU GRAD PODSISTI,
KAKVE L' RIČI SAD IZREČE?
SINOV ĆETE MESO JISTI:
TI UMIREŠ, DUŠO, MOJA,
TO ĆE VAM SE SVE ZGODITI,
ŠTO ĆE TUŽNA MAJKA TVOJA?"
NE HTISTE SE POKORITI."
TU NA ZEMLJI ISUS STAŠE,
ISUS RIČI GOVOREĆI,
JER KRIŽ NOSIT' NE MOGAŠE.
POĐE PUTEM KRIŽ NOSEĆI.
TAD ŽUDIJE PRITEKOŠE
ZA NJIM MAJKA GREDIJAŠE.
I ŠIMUNA PRIVEDOŠE,
SVA SE SUZAM' OBLIVAŠE.
DAŠE NJEMU KRIŽ NOSITI,
PRIGNU ISUS GLAVU DRAČNU
A ISUSA ZLO VODITI.
DA NE VIDI MAJKU PLAČNU.
MAJKU S NJIME RAZDILIŠE
PRITEČE MU TUŽNA MATI,
I JOŠ VIŠE RASCVILIŠE.
AL' NE MOŽE NJEG' POZNATI;
TU ISUSA POVEDOŠE
JER NAGRĐEN VELE BIŠE,
I NA MJESTO DOVEDOŠE
S RAZBOJNICI TAK GREDIŠE:
KALVARIJA ŠTO SE ZVAŠE,
NEGO IVAN TU DOTEČE,
GDI PUK SKUPLJEN VAS BIJAŠE.
"EVO T' SINKA!", MAJCI REČE.
TUTE NA KRIŽ S NJIM UDRIŠE
KAD MARIJA SINKA ZGLEDA,
I SVE RANE POVRIDIŠE;
STUDENIJA BI OD LEDA;
PROBODOŠE RUKE NOGE,
PADE PRID NJU TU CVILEĆI,
ZADAŠE MU TUGE MNOGE.
SINU SVOME GOVOREĆI:
PONOVIŠE NJEMU RANE,
"POSTOJ, SINKO, DUŠO MOJA,
KRV POTEČE NA SVE STRANE.
SAD UMIRE MAJKA TVOJA,
OD TOLIKE TAD BOLESTI
DA TE ZGLEDA TVOJA MAJKA,
ON PROPLAKA VELE DOSTI.
NA ČAS OVI OD RASTANKA."
TAD BI PROPET SIN MARIJE
ISUS MAJKU TAD VIDIVŠI
NA VRH GORE KALVARIJE.
PADE K ZEMLJI KRIŽ PUSTIVŠI,
"AJME, SINKO. ŠTO TO ČINIŠ,
ŠTO ME NA KRIŽ TVOJ NE PRIMIŠ;
PRIMI, SINKO, NA KRIŽ MENE
NEK' I MOJE LICE VENE,
DA NA KRIŽU TEBE ZDRUŽIM,
PORED S TOBOM DA JA TUŽIM!
VIDIM, SINKO, DA SKONČAVAŠ,
TUŽNU MAJKU KOM' OSTAVLJAŠ?
ISUS MAJKU KAD SLIŠAŠE,
VEĆU MUKU TAD IMAŠE.
PREM' NA KRIŽU VIŠAŠE,
PLAČNU MAJKU ON TIŠAŠE,
I VIDEĆI DA SE MUČI.
IVANU JE PREPORUČI:
"EVO T' IVAN MOJ PRIDRAGI,
NEK' TI BUDE SINAK BLAGI,
A TI BUDI NJEMU MATI,
I SINOM GA BUDEŠ ZVATI."
IVANU SE PAK OBRATI:
"EVO T', IVO, MOJA MATI,
SAD JE IMAŠ TI PRIMATI,
NEK' JE TVOJA NOVA MATI;
A KAD BUDEM IZDISATI,
NE DAJ MAJCI KRIŽ GLEDATI."
GOSPA IVU TAD GRLJAŠE,
SUZAMI SE POLIVAŠE:
"ZDRAV MI BUDI, NOVI SINU",
SVE VESELJE MAJKU MINU.
IVAN GOSPU TAD TIŠAŠE,
VAS SE SUZAM' OBLIVAŠE.
MANDALINA VAPIJAŠE,
KRIŽ ISUSOV ZAGRLJAŠE:
"O, ISUSE, KI MI PROSTI
ŠTO SAGRIŠI U MLADOSTI."
ISUS TADA VAPIJAŠE
I NA KRIŽU PIT' ISKAŠE.
TU ŽIDOVI PRITEKOŠE,
ŽUĆI, OCTA DONESOŠE,
SPUGU JEDNU NAPUNIŠE
PAK ISUSU PITI DAŠE.
KADA GOSPA BLIZU DOĐE,
JUR NA KRIŽU SINKA NAĐE;
SVA OD TUGE TU DRHTAŠE,
UZ KRIŽ RUKE UZDIZAŠE:
KAD OKUSI, NE HTI PITI,
NEGO OCU GOVORITI:
"SVRŠENA JE TRUD I MUKA
KOJU PODNIH ZA GRIŠNIKA,
SAD TE, OČE, VELE MOLIM
ZA SVU MUKU KOM SE BOLIM,
I ZA LJUBAV KU MI NOSIŠ
DA OVOMU PUKU PROSTIŠ.
ŠTO MI ČINE, SAD NE ZNAJU,
DAJ IM MILOST NEK' SE KAJU."
KADA ISUS RIČ IZUSTI,
PRIGNU GLAVU, DUH ISPUSTI.
KADA GLAVU ISUS PRIGNU,
TAD SVA TUGA MAJKU STIGNU.
PO TI NAČIN TAD PROCVILI
DA SVUD TUŽAN GLAS RAZDI'LI.
NEBO UZE TAMNOST NA SE,
JER IZDAHNU KI NAS SPASE;
A ZEMLJA SE TRESE KRUTO,
GDI MARIJA CVILI LJUTO.
STRAHOVITA TREŠNJA STAŠE,
KAMENJE SE RASPADAŠE,
I GROBI SE OTVORIŠE,
MRTVI IZ NJIH IZAĐOŠE.
TMINE ZEMLJU SVU POKRIŠE,
PO SVEMU SVITU TAMNO BIŠE
OD VREMENA TAD ŠESTOGA
DO VREMENA DEVETOGA.
TA ČUDESA TUTE BIŠE
I STRAHOTE JOŠTER VIŠE.
PRISTRAŠENI SVI TU STAHU;
"SIN JE BOŽJI", GOVORAHU.
A STOTNIK TO VIDEĆI,
ON ZAVAPI GOVOREĆI:
"PRAV DOISTO OVI BIŠE
I PRAVA GA POGUBIŠE."
"AJME, KRIŽU, PRIGNI MI GA,
MOJ JE SINAK, NE DRŽ' MI GA."
KAD ŽUDIJE SVE SVRŠIŠE,
TAD MU SVITE RAZDILIŠE;
OBANJE SE TU ZDRIBAŠE,
KOJA KOGA ZAPADAŠE.
PAK SE U GRAD POVRATIŠE,
JERE I NOĆ BLIZU BIŠE.
JADNA MAJKA TO VIDIVŠI,
PADE NIZA KRIŽ PUSTIVŠI;
KRV PO ZEMLJI CELIVAŠE:
"AJME, SINKO", VAPIJAŠE,
"KAD ME ANĐEL POZDRAVLJAŠE,
MENI MAJCI GOVORAŠE:
O MARIJO, ZDRAVA BUDI,
TOGA NIGDA NEZABUDI;
SINA BOŽJEG ĆEŠ RODITI
VESELA ĆEŠ UVIK BITI.
A SAD STINEM KAKO STI'NA
GLEDAJUĆI MRTVA SINA."
TU PRAVEDNI JOSIP BIŠE
I NIKODEM JOŠ ODVIŠE,
ISUSOVI NASLIDNICI
I SKROVITI UČENICI,
TER PILATA TAD MOLIŠE,
MRTVO TIJELO ISPROSIŠE.
SA KRIŽA GA MOĆ SKINUTI,
PO ZAKONU UKOPATI.
DA U PETAK NE OSTANE,
DA SUBOTA NE ZASTANE,
JER SUBOTA BLAGDAN BIŠE
U ŽIDOVA TAD NAJVIŠE.
KAD METNUŠE UZ KRIŽ SKALE,
TAD NE BIŠE SUZE MALE;
KAD MU KRUNU TU SKINUŠE,
TAD ŽALOSTI MNOGO BIŠE;
KAD MU ČAVLE IZDIRAJU,
MAJCI SRCE RAZDIRAJU.
UZ KRIŽ RUKE PODIZAŠE:
"DAJTE MI GA", VAPIJAŠE.
U PRSI SE UDARAŠE
I PROŠTENJE ON PITAŠE.
TAD POD KRIŽEM MAJKA STAŠE
TER ŽALOSNO UZDISAŠE:
SNIMIVŠI GA MAJCI DAŠE,
JER OD TUGE UMIRAŠE.
MAJKA SINKA TU GRLJAŠE,
I SUZAMA OBLIVAŠE,
OD ŽALOSTI JEDVA STAŠE,
SINU SVOME GOVORAŠE:
"KOJI GRISI TVOJI BIŠE,
TER TE TAKO UMORIŠE?
O STUDENČE ŽIVE VODE,
LIP NAUČE DUŠE MOJE,
VELE TI SI PRISAHNUO,
NEVIŠT MI SE UČINIO.
AJME, TVOJE LICE BILO,
VELE TI JE POBLIDILO;
TVOJE OČI KAD S MRAHU,
KAO ŽARKO SUNCE SJAHU,
A SADA SU POTAMNILE
I SVU SVITLOST IZGUBILE;
TVOJA USTA, SINKO, MEDNA,
GORKE ŽUČI NAPOJENA;
AJME, RUKE PRIMEDENE,
KE SU SADA PROBODENE;
AJDE PRSIH LJUTA RANA,
KA PRIDA MNOM BI TI DANA.
ČAVLI NOGE IZRANIŠE,
PO SVEMU SVITU KE HODIŠE.
AJME, TVOJI BIČI LJUTI,
ZLO TI SRCE MOJE ĆUTI,
S KOJIM SU TE LJUTO BILI,
MOJ PRIDRAGI SINKO MILI.
PUK NEMILI TEB' UMORI,
KOGA S OCEM TI SATVORI;
KOGA IZVODE IZ EGIPTA
I S MANOM GA JOŠ NAPITA,
I DOBRA MU SVAKA DADE,
A ON TOGA NE POZNADE,
MIRISEM GA POMAZAŠE, VEĆ KRV TVOJU TAKO PROLI,
JER OBIČAJ TAKI BIJAŠE. MENI GORKE DADE BOLI."
KAD GA U GROB PONESOŠE,
KAD HTIJAHU DA GA DIGNU,
GOSPA GLASOM VAPIJAŠE:
"AJME, SINKO, TO SAD ŠTO JE, SVAKA TUGA MAJKU STIGNU.
JER NE PUKNE SRCE MOJE;
DA ME S TOBOM POKOPAJU,
MA BEZ TEBE NEOSTAJU."
KAD GA U GROB POSTAVIŠE,
PLAČA I TUGE MNOGE BIŠE.
OD GROBA SE ODILIŠE
PAKO S GOSPOM SVI CVILIŠE,
TUTE PLAČA MNOGO BIŠE,
NE MOŽE SE REĆI VIŠE.
DRAGI PUČE, SAD SE SMILI
TERE S GOSPOM I TI CVILI,
NA KOLINA DOLI PANI,
GOSPODINU TVOM UZDANI:
SLAVA TEBI, SVEMOGUĆI,
KOJ' NAS SPASI UMIRUĆI,
TEBI SLAVA I POŠTENJE,
NAM' GRIŠNIKOM DAJ PROŠTENJE.
SINE BOŽJI, BUDI HVALJEN
PO SVE VIKE VIKOV'. AMEN