KRANSKE STAZE

Uvod
Kranske staze ili nosači dizalica su elementi koji se postavljaju
neposredno ispod šina i služe kao noseća konstrukcija po kojoj
se kreće dizalica. Njihovo oslanjanje vrši se direktno preko
stubova ili preko konzola kod okvirnih glavnih nosača hala. Kod
hala sa velikim razmakom stubova oslanjanje se može vršiti i
preko ispusta iz krovne rešetke. Nosači dizalica najčešće su
statičkog sistema proste grede, a takođe se izvode i kao
kontinualni nosači, a retko kao Gerberovi nosači. Za preporuku je
primena sistema proste grede zbog niza nesumljivih prednosti
kao što su: jednostavnija statička analiza, jeftinija radionička
izrada i lakša montaža. Najčešće konstruktivno rešenje za
kranske staze je u vidu punog I nosača (valjanog ili formiranog
zavarivanjem).
Konstruisanje kranskh staza
Ako su mostne dizalice manje nosivosti (manje od 10t), a
rasponi kranskih staza oko 6.0 m, za kransku stazu se obično
usvaja neki od valjanih I profila samostalno ili sa ojačanom
gornjom nožicom, ili pak nesimetričan I profil oblikovan
zavarivanjem od limova.

Oblici kranskih staza za lake dizalice

U slučaju kranskih staza većeg raspona i težih dizalica,
usvajaju se zavareni limeni nosači I preseka sa horizontalnim
nosačem (od rebrastog lima ili rešetkast) istog raspona, koji
ima funkciju sprega protiv bočnih udara, a istovremeno služi i
kao staza za opsluživanje dizalica.

Kranska staza sa horizontalnim

spregom
Visina kranskih staza statičkog sistema proste grede iznosi
H=L/10 do L/12 gde je L raspon kranske staze (razmak glavnih
stubova), a izuzetno može iznositi L/15, u slučajevima kada ugib
nije merodavan.
Pri konstrukcijskom oblikovanju punih limenih nosača posebnu
pažnju treba obratiti na vezu gornje nožice i rebra. Obično se
koristi K-šav ili neko rešenje sa ugaonim šavovima. Kod
obostranog ugaonog šava nastaje veoma veliko dejstvo zareza,
što kao posledicu ima niske dopuštene napone. Primenom
obostranih ugaonih šavova postoji realna opasnost takve
deformacije da se ploča gornje nožice osloni na ivice rebra, tako
da je neophodno pojasnoj lameli dati preddeformaciju
zagrevanjem. Da bi se bolje prihvatili lokalni pritisci točkova
dizalica gornji deo rebra se može izvesti veće debljine ili sa
dodatnim limovima i četiri ugaona šava.
Limeni nosači kranskih staza
Uticaj obostranih ugaonih šavova za
vezu rebra I nožice
Pri većim rasponima kranskih staza opterećenih teškim
dizalicama racionalnije su sandučaste ili rešetkaste kranske
staze. Visina rešetkastih kranskih staza kreće se u intervalu
H=L/7 do L/10. Gornji pojas rešetkaste kranske staze radi se od
nekog krutog profila (T ili I profil) koji je opterećen ne samo na
pritisak već i na lokalno savijanje od pritiska točka dizalice P.
Momenat savijanja usled lokalnog savijanja gornjeg pojasa može
se sračunati prema izrazu:
P⋅d
Mlok =
3
gde je d - dužina pojasnog štapa između čvorova
Sandučasta kranska Rešetkaste kranske staze
staza
 Kranske staze za teške dizalice izvode se kao proste grede. Ugib takvih staza
ne sme da prekorači vrednost od L/1000. Konstrukcija se sastoji od:
z kranske staze,
z gornjeg horizontalnog sprega,
z sekundarnog nosača radi oslanjanja gornjeg horizontalnog sprega,
z donjeg horizontalnog sprega,
z poprečnog ukrućenja.

Princip konstruisanja kranske

staze za teške dizalice
U slučaju višebrodnih hala, kod kojih uz središnje
glavne stubove postoje sa obe strane kranske
staze, onda one imaju zajedinčki spreg za bočne
udare. U takvim slučajevima racionalno je oblikovati
sandučasti, torziono krut nosač.

Dve blizne kranske staze kod

višebrodnih hala
Tip kranske staze po Maas-u
Proračun punih limenih
kranskih staza
Kranske staze su dinamički opterećene konstrukcije,
pa o tome treba voditi računa tokom proračuna. Pri
statičkom proračunu kranskih staza treba uzeti u
obzir osnovna opterećenja, (sopstvena težina
konstrukcije i vertikalni pritisci točkova dizlice
pomnoženi dinamičkim koeficijentom φ), dopunska
opterećenja (bočni udari i sile kočenja dizalice bez
dinamičkog koeficijenta φ ) i izuzetna opterećenja
(seizmičke sile i udari dizalice u odbojnik).
Zbog racionalnijeg utroška materijala treba varirati statičke
karakteristike poprečnog preseka, što se obično postiže
promenom širine pojasnih lamela. Na ovaj način se ostvaruje
kontinualan kontakt šine sa gornjom nožicom kranske staze.
Određivanje mesta promene poprečnog preseka vrši se na
osnovu poznatog postupka pokrivanja anvelope momenata
savijanja.
Osim opšte kontrle napona u kranskoj stazi i zavarenim šavovima
potrebno je izvršiti i kontrolu pritisnutog pojasa (gornji pojas i kod
sistema proste grede i kod sistema kontinualne grede, a donji pojas
samo kod kontinualne grede) na bočno izvijanje prema JUS-u
U.E7.101/1986. Takođe je neophodno izvršiti kontrolu stabilnosti
vertikalnog lima (rebra) kranske staze na izbočavanje prema JUS-u
U.E7.121/1986 ne zanemarujući pri tome uticaj lokalnog napona
pritiska točka.

Ukrućivanje gornjeg dela

vertikalnog lima za prijem
lokalnih napona pritisaka od
točka dizalica
z Visinu poprečnog preseka kranske staze, za sistem proste
grede, treba usvojiti približno h=L/10 do L/12, a kod kontinualnih
nosača h se može usvojiti i nešto manje.
z Širinu gornje pojasne lamele ne treba uzimati manje od 300 mm
izuzetno 250 mm.
z Debljine pojasnih lamela treba usvajiti do 40 mm.
z Debljina vertikalnog lima se obično usvaja u granicama h/150 do
h/200 gde je h visina vertikalnog lima kranske staze. Zbog velikih
lokalnih pritisaka točkova dizalice često se ispod gornje nožice
na visini od približno h/10 ugrađuje rebro veće debljine od 20 do
25 mm.
Pošto je kranska staza dinamički opterećena konstrukcija,
mora se voditi računa o uticaju konstrukcijskog oblikovanja na
trajnu jačinu zamora. Iz ovog razloga se kod sistema proste
grede ugrađuju "pas" pločice za vezu poprečnog ukrućenja sa
donjom zategnutom nožicom, a kod kontinualnog nosača i sa
gornjim pojasom.

Ugrađivanje "pas" pločica

a) za sistem proste grede
b) za sistem kontinualne
grede
 Pri opštoj kontroli napona potrebno je proveriti i
napon usled lokalnog pritiska točka na gornjoj ivici
rebra nosača dizalice:
ϕ ⋅ Pmax
σy =
tr ⋅ b
gde je:
z φ koeficijent udara,
z Pmax maksimalni vertikalni pritisak točka dizalice,
z tr debljina rebra kranske staze,
z b sadejstvujuća širina rebra kranske staze.
Raspodela napona σy od lokalnog pritiska točka dizalice
 Veličina sadejstvujuće širine b direktno zavisi od
načina veze šine za gornji pojas kranske staze i
iznosi:
z kada je šina kruto zavarena za gornji pojas:

1 1,15 ⋅ Iu
b= ⋅3
0,3 tr
z kada je šina slobodno oslonjena na gornji pojas:

1 1,15 ⋅ Iu + Iš
b= ⋅3
0,3 tr
Načini veze šine:
gde je:
Iu moment inercije zajedničkog preseka šine i a) kruto zavarena
gornjeg pojasa nosača dizalice
Ip moment inercije gornjeg pojasa b) slobodno oslonjena
Iš moment inercije šine.
Napon σy treba proveriti na spoju gornje nožice i rebra. Pri
ovome se javlja i odgovarajući napon smicanja:
τ yz = 0,2 ⋅ σ y
Prema švajcarskim preporukama za proračun kranskih staza
sadejstvujuća širina b može se dobiti iz izraza:
I
b = 3,2 ⋅ 3
tr
gde je I momenat inercije ukupnog preseka sastavljenog od
gornjeg pojasa i šine kada je šina uključena u noseći presek
nosača, a ako šina nije uključena u noseći presek nosača I je
zbir momenata inercije gornjeg pojasa i šine.
z Dimenzionisanje jednozidnih kranskih staza je složen zadatak jer
usled vertikalnih i horizontalnih sila koje se preko šine uvode u
nosač nastaje koso savijanje i torzija u nosaču. Uticaj torzije se
još dopunski povećava eventualnim ekscentričnim opterećenjem
od točka. Zbog ekscentričnog delovanja opterećenja od bočnih
udara dizalice Hb u kranskoj stazi se javlja torzioni momenat MT =
Hb·e. Može se aproksimirati da momenat savijanja od vertikalnih
sila Mx prima ceo poprečni presek zajedno sa šinom, a gornji
pojas kranske staze uz to treba proveriti i na momenat My od
dejstva bočnih udara.
z u tački 1 u tački 2
Mx I Mx My II
σ= ≤ σ dop σ= ± ≤ σ dop
W x1 W x 2 W y,p
gde je Wy,p otporni momenat gornjeg pojasa, uz eventualno učešće
rebra, oko y-y ose.
 Pri većim rasponima kranskih staza, ne može se prijem horizontalnih
sila ostvariti na ovakav način, pa se gornji pojas prihvata spregom za
bočne udare. Sile bočnog udara Hb u ovom slučaju izazivaju momenat
savijanja My :
Hb ⋅ λ
My ≈
5
U tom slučaju kontrola napona u gornjem pojasu kranske staze
sprovodi se prema izrazu:
O Mx My
σ= + +
A p W x W y,p

gde je:
z Ap površina poprečnog preseka gornjeg pojasa I eventualno dela
rebra kranske staze;
z Wy,p otporni momenat poprečnog preseka gornjeg pojasa i eventualno
dela rebra kranske staze.
Dejstvo bočnih udara Hb na kranske staze sa spregom za bočne
udare
Pri dimenzionisanju nosača dizalica
obavezno se proverava i vrednost ugiba.
Uobičajeno maksimalni ugib ne sme da
prekorači vrednost L/600 do L/1000, što
zavisi od tipa dizalice i njene korisne
nosivosti.
Oslanjanje kranskih staza

Oslanjanje kranskih staza sistema proste grede

Bočno oslanjanje
kranske staze na stub
Kranske šine

Točkovi sa vencem
a) sa nepokretnom osovinom točka
b) osovina se okreće zajedno sa točkom
Točkovi sa horizontalnim valjcima-vođicama
Poprečni preseci kranskih šina
 Pri montaži šina moraju se ispoštovati
sledeće tolerancije:
z Visinsko odstupanje u poprečnom pravcu
između šina Δh < LD/1000;
z Visinska razlika kota gornje ivice šine između
dva susedna oslonca Δh < l/1000;
z Razmak osovina šina ΔLD < ±10 mm;
z Rastojanje osovine šine od osovine rebra
kranske staze Δe < tr ili 15 mm.
Veza kranske šine za kransku stazu
Veza šine pomoću patentiranih klema
Oblici izvođenja montažnih nastavaka šina
Odbojnici na kranskim
stazama

Konstrukcija odbojnika na kraju kranske staze

Vrste odbojnika
Konstrukcija odbojnika zajedno sa nosačem i delom kranske staze na prepustu
Nosači jednošinskih dizalica
(monorej staze)
z Kod jednošinskih (monorej) kranskih staza mačka
(vitlo) ide po donjem pojasu nosača, te je donji pojas
osim globalnog savijanja opterećen i lokalnim
savijanjem od točka. Kako je obično rastojanje
točkova veoma malo, pri proračunu presečnih sila,
može se računati da je nosač opterećen samo
jednom koncentrisanom silom. Nosači monoreja
najčešće se rade statičkog sistema proste grede,
oslonjeni o krovne nosače, a mogu se izvoditi i kao
kontinualni nosači. Najčešće se upotrebljavaju
normalni valjani I profili.
 Pri proračunu presečnih sila jedne monorej staze treba uzeti u
razmatranje sledeća opterećenja:
z linijsko jednakopodeljeno opterećenje od sopstvene težine monorej
staze i instalacija dizalice g;
z koncentrisano opterećenje P od mačke i tereta;
z horizontalno opterećenje Hb od bočnih udara;
z opterećenje u pravcu nosača od kočenja dizalice Hk.
 2 2 2
σu = σ x + σ y − σ x ⋅ σ y + 3 ⋅ τ xy

Lokalno savijanje donje nožice od pritiska točka

 Postupci proračuna za obuhvatanje
lokalnog savijanja nožice monorej staza
Analitičke izraze koje je izveo Ernst za normalne
napone u nožici, na osnovu modela od ukrštenih
štapova, modifikovani su na osnovu sprovedene
analize po teoriji ploča za uklještenu ivicu:
ϕ ⋅ P´ ϕ ⋅ P´
σ y = ±2,80 ⋅ 2
; σ x = μ ⋅ σ y = ±0,84 ⋅ 2
tα tα
i za slobodnu ivicu:
ϕ ⋅ P´
σ x = ±(1,60 − 1,80 ) ⋅ 2
; σy = 0
t1
Gornji predznak važi za gornju ivicu, a donji
predznak za donju. U gornjim izrazima tα je debljina
nožice na mestu priključka za rebro, a t1 na
slobodnoj ivici. Pri konstantnoj delbjini nožice
umesto tα i t1 uzima se srednja debljina nožice t.
Formule predpostavljaju položaj opterećenja u blizini
slobodne ivice (c/a = 0.85).

Označavanje odstojanja na
nožicama
Analitičke izraze za normalne
napone od savijanja duž
uklještenja nožica, koji su
takođe zasnovani na modelu od
ukrštenih štapova dao je
Sahmel. U zavisnosti od
odnosa položaja točkova c/a i
dijagrama određuje se
sadejstvujuća dužina nožice l te
se onda za nju sračunava
otporni momenat W jednog Određivanje efektivne dužine l
fiktivnog konzolnog nosača duž
preseka nožica-rebro:
l ⋅ t2 M
W= ; M = Rc; σ y = ±
6 W
Za proračun Sahmel usvaja istu vrednost, mada jetakođe
ispravno i:
σ x = μ ⋅ σ y = ±0,30 ⋅ σ y
Za nožicu promenljive debljine preporučuje se proračun sa
zamenjujućom debljinom nožice na osnovu koje se sračunava
otporni momenat zamenjujućeg konzolnog nosača:
⎛ t ⎞
⎜⎜1,24 − 0,24 ⋅ 1 ⎟⎟ ⋅ t 1
⎝ tα ⎠
Prema švajcarskim preporukama za proračun kranskih staza
lokalno savijanje nožice monorej staza obuhvata se
momentom savijanja P'a na odstojanju a od tačke delovanja
pritiska točka. Ovaj momenat savijanja može se
aproksimativno raspodeliti u pravcu rebra na dužini od 2.2a.
Poprečni i podužni normalni naponi koji se javljaju usled
raspodele momenta savijanja imaju isti intenzitet:

σ y = σ xa

Određivanje efektivne dužine rebra

Načini veze monorej staze za glavnu noseću konstrukciju