 OSNOVNU ENERGIJU SPOLJAŠNJIM SILAMA DAJE SUNCE.

 PROCES RAZARANJA POSTOJEĆIH OBLIKA RELJEFA

NAZIVA SE EROZIJA.OBLICI RELJEFA KOJI PRI TOM
NASTAJU JESU EROZIVNI OBLICI.PROCES TALOŽENJA
RAZORENOG MATERIJALA JE AKUMULACIJA.OVIM
PROCESOM NASTAJU AKUMULATIVNI OBLICI RELJEFA.
 IZMENE U RELJEFU DO KOJIH DOLAZI POD UTICAJEM
EROZIJE I AKUMULACIJE PROUČAVA GEOMORFOLOGIJA
 PREDSTAVLJA DROBLJENJE STENA I NJIHOVO PRETVARANJE
U SEDIMENTE RAZLIČITE KRUPNOĆE
 RASPADANJE STEMA MOŽE BITI
INSOLACIONO (POD UTICAJEM SUNCA)
MEHANIČKO MRAZNO (ZAMRZAVANJE VODE U
PUKOTINAMA )
OBLICI- MORE STENA, TOČILA I SIPARI
HEMIJSKO RASPADANJE (VODA OBOGAĆENA RAZNIM
SOLIMA I KISELINAMA RASTVARA STENE ILI POJEDINE
MINERALE U NJIMA.

SIPARI
TOČILA
 Podrazumeva sve procese ogoljavanja padina i
odnošenje rastresitog materijala sa njih.
 Glavni faktori ovog procesa su
Nagib padina
Sastav podloge ČOVEK ( krčenjem šuma i
Izlučivanje padavina pretvaranjem šumskog
zemljišta
Odsustvo vegetacije u poljoprivredno)

 Oblici: brazde, vododerine, jaruge

Krajnji rezultat spiranja i
odnošenja produktivnog
sloja zemljišta je
stvaranje ,, rđave zemlje”
Ogoljavanje padina
doprinosi i klizenju
zemljišta, do kojeg
dolazi
Kada se rastresiti
sloj iznad
vodonepropusnih
stena optereti
vodom.
Klizišta mogu
pregraditi rečne
doline.
 Snežna granica je
nadmorska visina
iznad koje dolazi do
stalnog
nagomilavanja snega i
leda.
 Oko polova snežna
granica je u nivou
mora, na Alpima na
3.000 m a na
Ekvatoru na preko
6.000 m.
 Zbijanjem snežna
masa dobija znastu
strukturu (firn).
Daljim zbijanjem od
firna postaje lednički
led.
Erozivni oblici -Cirk je udubljenje iz kojeg kreće lednik
Lednički valov je udubljenje kroz koje se kreće lednik
Akumulativni oblici- čeone i bočne morene koje nastaju ispod snežne granice
 Pokrovni ili kontinentalni tip
Alpski tip- ima izrazit linijski karakter lednika
Lednik Franc Jozef Aleč Grenland, Antarktik

Malaspin- Aljaska Platoski (Skandinavski) tip

Supodinski tip –nastaje u podnožju Iz jednog ledenog polja izdvajaju se pojedinačni
planina spajanjem dolinskih lednika lednički jezici i silaze sa platoa obično do mora
Ako fosilni ledniči valov
ispuni voda nastaje fjord.
U zaleđu čeonih morena
nalazi se terminalni basen u
kome se po otapanju lednika
obično obrazuje jezero.
Na taj način je nastalo
Plavsko jezero.
 SNAGA REKA ZAVISI OD KOLIČINE VODE I NAGIBA TERENA.
FLUVIJALNI PROCES SE SASTOJI OD EROZIJE PODLOGE PREKO KOJE
REKA TEČE, TRANSPORTA ERODIRANOG MATERIJALA I NJEGOVE
AKUMULACIJE NA MESTIMA GDE SNAGA REKA SASVIM SLABI.
 EROZIVNI OBLICI- REČNO KORITI I REČNA
DOLINA
 REČNO KORITO JE ŽLJEB KOJIM REKA TEČE. NA DODIRU MEKIH I
ČVRSTIH STENA MOGU SE OBRAZOVATI:BRZACI,VODOPADI, SLAPOVI
 REČNA DOLINA JE UŽE ILI ŠIRE UDUBLJENJE U RELJEFU SA OBE
STRANE REČNOG KORITA.
 AKUMULATIVNI OBLICI-ALUVIJALNE RAVNI,
DELTE I REČNA OSTRVA.
Za reku sa vijugavim rečnim koritom
kaže se da meandrira
 Sastoji se od dolinskog dna u koje je usečeno
rečno korito i dolinskih strana
 Tipovi dolina
 rečna dolina ravničarske reke
 Rečne doline planinskih reka klisura
kanjon
 Kompozitna dolina
Mogu biti tektonski, erozivni i akumulativni

Endžel 1054m
tektonski

Veliko vrelo u dolini Resave,

20 m (akumulativni)
 Vodopad Nijagare 51m
(erozivni)
Slapovi su stupnjeviti vodopadi
 ADE
stvraju se na
sektorima usporenog
kretanja ravničarskih
reka - pri ušćima reka,
u meandrima i na
velikim okukama.

Ade na Dunavu

 REČNO OSTRVO
MARAŽO
 DELTE

Delte su prostrane nanosne ravnice na ušćima reka u mora ili jezera.

Zbog taloženja ogromne količine nanosa rečno korito se tu račva u veliki broj rukavaca

Delta Nila
Delta Ganga

Delta Dunava Delta Misisipija

 Predstavljaju nisko
zemljište pored reka je
je ako nema nasipa
često plavljeno.
Pogodne su za gajenje
poljoprivrednih
kultura koje traže više
vlage.
 PROCES OBLIKOVANJA RELJEFA RASTVARANJEM KREČNJA ČKIH
STENA NAZIVA SE KRAŠKA EROZIJA.
 REČ KRAS JE SLOVENAČKOG POREKLA I ZNAČI PREDEO GOLIH
KREČNJAČKIH PEJZAŽA.
 NA POVRŠINI KRASA VLADA VELIKA OSKUDICA U VODI IAKO NEKI
PREDELI PRIMAJU VELIKE KOLIČINE PADAVINA.
 PODZEMNE VODE IZ KRASA IZBIJAJU NA VRELIMA PO DNU DUBOKIH
REČNIH DOLINA, NA MORSKOJ OBALI ILI U VIDU PODMORSKIH
IZVORA ILI VRULJA.
 NAJZASTUPLJENIJE RASTVORLJIVE STENE U PRIRODI SU KARBONATNE
STENE(KREČNJACI I U MANJOJ MERI DOLOMITI).

 KRAŠKI PREDELI
 POVRŠINSKI OBLICI RELJEFA NASTALI KRAŠKOM EROZIJOM
SU:ŠKRAPE,VRTAČE,UVALE I KRAČKA POLJA,A PODZEMNI SU: JAME I
PEĆINE.
 ŠKRAPE SU UZANE BRAZDE DUBINE DESETAK CENTMETARA KOJE SE
OBRAZUJU NA STRMIM I GOLIM KREČNJAČKIM POVRŠINAMA.
 VRTAČE SU LEVKASTA UDUBLJENJA NASTALA PROŠIRIVANJEM
PUKOTINA KROZ KOJE VODA PONIRE.VRTA ČE IMAJU PREČNIK
I DUBINU OD NEKOLIKO DO NEKOLIKO DESETINA METARA.
TO SU NAJČEŠĆI OBLICI KRAŠKOG RELJEFA.
 Srastanjem više
vrtača nastaju
uvale, prečnika
od nekoliko
stotina metara
do 1 km
 Dužina kraških polja može iznositi i po više
desetina kilometara. Po dnu polja teku reke
ponornice. Ona se obrazuju od jakih vrela na
jednom kraju polja, i posle površinskog toka od
nekoliko kilometara gube se u ponorima na
drugom kraju polja.
 Livanjsko polje BiH

Popovo polje BiH

Cetinjsko polje
Crna Gora

Peštersko polje Srbija

 Jame su
vertikalni kanali
u krečnjaku
duboki od
desetak do više
stotina metara.
Škocijanska jama
 Pećine su manje-
više horizontalni
hodnici u
podzemlju koji
mogu biti Ulaz u Stopića pećinu
dugački i više od
100km.

Resavska pećina
 PRIRODNI MOSTOVI SU SPECIFIČNI I RETKI FENOMENI KRAŠKIH
OBLIKA RELJEFA.NASTAJU URUŠAVANJEM PEĆINSKIH TAVANICA.
 Akumulacijom bigra u koritima i na vrelima
kraških reka i sige u pećinama nastaju
akumulativni kraški oblici.
 STALAGMITI NASTAJU
NA PODU


 Nastaju
taloženjem
kalcijum-
karbonata na
pećinskoj
tavanici
 Eol je bog vetrova
kod starih Grka
 Erozivne i
akumulativne oblike
u reljefu vetrovi
mogu stvarati samo
u pustinjama i
polupustinjama.
 Pustinje su predeli u
kojima u proseku
godišnje padne
manje od 100 mm
kiše.
Raspored pustinja na Zemlji
 Najveća pustinja na
Zemlji
 Dužina Sahare je
5.290 km a širina
1.700km
 Površina joj je 8,6
miliona km2
 U njoj 20 % čine
prostori pod peskom
a sve ostalo su
šljunkovite i kamenite
pustinje.
 Pre 10. 000 godina
Sahara je bila savana
 Peščane (ergovi)

 Kamenite (hamade)

 Šljunkovite (seriri)
 Glinovite ( na
mestima isušenih
jezera)
 Krupan materijal vetar samo kotrlja, a sitniji
podiže i raznosi na velika rastojanja. Čestice koje
nosi vetar udaraju o istaknute stenovite površine
stvarajući neobične oblike. Tako nastaju eolski
erozovni oblici- jardang, uglačane površine,
pustinjska saća, prozorci i pečurke.
 Na mestima gde snaga vetra slabi pesak i prašina
se talože, stvarajući akumulativne eolske oblike-
dine i barhani.
 Dine su veća peščana uzvišenja, izdužena u
pravcu duvanja vetra. Mogu biti visoke i preko
100 m.
 Barhani su male dine oblika polumeseca ili srpa a
stvaraju se popreko u odnosu na pravac duvanja
vetra.
Strana okrenuta vetru
je blaga i izdužena
dok je suprotna
strana strma i kratka.
 Na nekada vlažniju
klimu u pustinjama
ukazuju suva rečna
korita ili vadi.

 Oaze su mesta u
pustinjama gde ima
vode. Najčešće leže
pored velikih vadija.
 Izduvavanjem rečnog
peska koji je Dunav
nataložio na svojim
obalama, Košava je
stvorila Ramsko-
Golubačku i
Deliblatsku peščaru.
 Jaki severni vetrovi u
Panonskoj niziji su
nataložili ogromne
količine lesa debele po
više desetina metara.
 Abrazija je proces koji se odvija na obalama mora i
jezera.
 Sastoji se u preinačavanju obala pod uticajem
morskih talasa i struja.
 Na strmim obalama nastaju erozivni a na niskim
akumulativni oblici reljefa.
 Talasna potkapina nastaje u nivou mora na
mestu najačeg udara talasa
 Proširivanjem talasne potkapine stene iznad nje
ostaju bez oslonca i ruše se. Na taj način se na
obali formira klif.
 Stalnim unazadnim pomeranjem talasne
potkapine i klifa stvara se pribrežna terasa koja
je blizu obale stenovita a dalje od nje šljunkovita
i peskovita.
Talasna potkapina
Klif
 Osnovni akumulativni oblici su:
Pribrežni sprud se prostire paralelno sa obalom, na
malom rastojanju od nje.Obično pregrađuju ulaze
u manje zalive. Tako pregrađen zaliv, pretvoren u
jezero, naziva se laguna.
Peščane kose stvaraju se transformacijom pribrežnog
spruda
Tombolo se stvara iza malih ostrva koja su nedaleko
od obale. Povezuje ostrvo sa kopnom i pretvara ga
u poluostrvo.
Laguna i peščani sprud
Peščana kosa Tombolo
 Obala je granični pojas između mora i kopna
 Prema načinu postanka razlikuju se tri osnovna
tipa obala
 Tektonske obale ( javljaju se antiklinale i sinklinale,
horstovi i rovovi)
 Erozivne obale karakterišu brojni fjordovi i estuari
 Organogene zoogene (koralske) su nastale
narastanjem koralskih kolonija u plitkom
priobalnom moru
Organogene fitogene (mangrovske) karakteristične
su za plitke močvare u priobalnom pojasu u kojima
je zastupljena gusta šuma mangrova.
Koralska obala

Atoli su
prstenasti
koralski
sprudovi
Tektonska obala- Halkidiki Erozivna obala - Norveška

Mangrovska obala-
Everglejds (Florida)