Устав Сједињених Америчких

Држава

Exported from Wikisource on 09. децем ар 2021.

1
 УСТАВ САД
Писац: Конīрес САД

Устав Сједињених Америчких Држава је донео Конгрес САД 1787. године,

а и данас је уз накнадно донете амандмане на снази. Поде љаним словима
су означени делови Устава који су измењени амандманима.

Страна I Устава Сједињених Америчких

Држава

2
Страна II Устава Сједињених Америчких
Држава

Страна III Устава Сједињених Америчких

Држава

3
Страна IV Устава Сједињених Америчких
Држава

Закон о правима (првих десет амандмана на

Устав САД-a)

4
Преам ула
Ми, народ Сједињених Држава, да исмо створили
савршенији савез, утемељили правду, осигурали мир у
земљи, по ринули се за заједничку од рану, унапредили
опште лагостање и о ез едили лагодети сло оде нама
и нашем потомству, одређујемо и доносимо овај Устав
за Сједињене Америчке Државе.

Члан I
Одељак 1

Сва законодавна власт додељена овим Уставом поверава

се Конгресу Сједињених Држава, који ће се састојати од
Сената и Представничког дома.

Одељак 2

Представнички дом иће састављен од чланова које ће

сваке друге године ирати народ појединих држава, и
ирачи у свакој држави тре а да имају оне
квалификације које се траже од ирача нај ројнијег
државног законодавног органа[1].

Нико не може ити члан Представничког дома ако није

навршио двадесет пет година, није седам година

5
грађанин Сједињених Држава и у време из ора није
становник оне државе у којој га ирају.

Број представника и износ непосредних пореза

распоређиваће се на поједине државе које могу
ити укључене у овај Савез, у складу са ројем
њихових становника, који ће се одредити тако што
ће се укупном роју сло одних лица, укључујући и
она о авезна да служе више година а изузимајући
неопорезоване Индијанце, додати три петине роја
свих осталих лица.[2] Стварно пре ројавање [3]
извршиће се најдаље три године после првог састанка
Конгреса Сједињених Држава, и после сваких наредних
десет година, на начин који ће се законом прописати.
Број представника не сме ити већи од једног на сваких
тридесет хиљада (становника), али свака држава мора
имати ар једног свог представника; а док се такво
пре ројавање не изврши, држава Њу Хемпшир имаће
право да ира три, Масачусетс осам, Род Ајленд и
Провиденс Плантаже једног, Конектикат пет, Њујорк
шест, Њу Џерси четири, Пенсилванија осам, Делавер
једног, Мериленд шест, Вирџинија десет, Северна
Каролина пет, Јужна Каролина пет и Џорџија три.

Када се упразне места у представништву неке државе,

извршна власт те државе издаће налог о расписивању
из ора ради попуњавања таквих упражњених места.

6
Представнички дом иза раће свога председника[4] и
друге своје функционере; и имаће искључиво право да
покреће поступак за дисквалификацију служ ених лица.
[5].

Одељак 3

Сенат Сједињених Држава сачињаваће по два сенатора

из сваке државе, које ће ирати легислатура те
државе[6] на шест година; и сваки сенатор имаће по
један глас.

Чим се уду састали после првих из ора, сенатори ће се

распоредити што је могуће равномерније на три групе,
Места сенатора прве групе упразниће се по истеку друге
године, друге групе по истеку четврте године, а треће по
истеку шесте године, тако да се једна трећина сенатора
може ирати сваке друге године; а ако се нека места
сенатора упразне з ог оставке или из неког другог
разлога у време изван сазива законодавног тела
неке државе, извршна власт те државе може да
изврши привремена наименовања до следећег
састанка законодавног тела, које ће тада попунити
таква упражњена места.[7]

Нико не може ити сенатор ако није навршио тридесет

година, није девет година грађанин Сједињених Држава
и, у време из ора, није становник оне државе у којој се
ира.
7
Потпредседник Сједињених Држава иће председник
Сената, али неће имати право гласа, осим кад су гласови
једнако подељени.

Сенат ће ирати остале своје функционере, а такође и

једног председника pro tempore[8], у одсутности
потпредседника, или када овај о авља дужност
председника Сједињених Држава.

Сенат ће имати искључиво право да суди у свим

покренутим поступцима за дисквалификацију служ ених
лица. Када Сенат з ог тога заседава, сенатори ће ити
под заклетвом или под свечаном изјавом. Када се суди
председнику Сједињених Држава, председаваће
председник Врховног суда; и нико не сме ити
проглашен кривим ез сагласности две трећине
присутних чланова.

Пресуда у случајевима дисквалификације не сме се

протезати даље од повлачења са положаја и искључења
из држања и уживања почасног звања, функције од
поверења и плаћене служ е Сједињених Држава; али
странка проглашена кривом иће ипак подложна и
подвргнута оптуж и, суђењу, пресуди и казни, у складу
са законом.

Одељак 4

8
Време, место и начин одржавања из ора за сенаторе и
представнике прописиваће у свакој држави законодавно
тело дотичне државе; али Конгрес може у свако до а
пуноправно одредити или изменити такве прописе, осим
оних о местима ирања сенатора.

Конгрес ће се састајати најмање једанпут годишње, и тај

састанак ће ити првог понедељка у децем ру,[9] осим
ако се законом не одреди неки други дан.

Одељак 5

Сваки дом ће оверавати из оре, пуномоћја и

квалификације својих чланова, а већина сваког дома
сачињаваће кворум за скупштински рад; али и мањи рој
чланова може одлагати седницу из дана у дан, и може
ити овлашћен да принуди одсутне чланове да
присуствују седницама, и то на начин и помоћу казни
које сваки дом сматра потре ним.

Сваки дом може да прописује правила свога пословника,

да кажњава своје чланове з ог нарушавања реда и да, уз
сагласност две трећине чланова, искључи свог члана.

Сваки дом ће водити записник о свом раду и

о јављивати га с времена на време, изузев оних делова
за које је, по мишљењу чланова тога дома, неопходна
тајност; и гласање са »да« и »не« чланова и једног л

9
другог дома о ило ком питању иће, на захтев једне
петине присутних чланова, унето у записник.

Ниједан дом не може у току заседања Конгреса одгађати

своју седницу на више од три дана ез сагласности
другог дома нити одржавати седницу у другом месту а не
у оном где о а дома заседају.

Одељак 6

Сенатори и представници до ијаће накнаду за своју

служ у; та ће се накнада законом утврдити и
исплаћивати из Благајне Сједињених Држава. Сенатори
и представници ће у свим случајевима, осим у случају да
почине издају, злочин и прекршај јавног мира, ити
ез едни од хапшења док присуствују заседању њихових
домова и када иду на заседање и враћају се са њега; и ни
за какав свој говор или де ату у једном или другом дому
неће ником другом одговарати.

Ниједан сенатор или представник не може, док траје

мандат за који је иза ран, ити постављен ни на какву
грађанску дужност у Сједињеним Државама која и ила
створена, нити се приходи овога могу з ог тога
повећавати за то време; и нико ко заузима неку функцију
у Сједињеним Државама не може ити члан ниједног
дома за време док врши ту своју дужност.

Одељак 7
10
Сви предлози закона о у ирању прихода морају
потицати од Представничког дома; али Сенат може да
предлаже измене или да суделује са својим
амандманима, као и кад се подносе други законски
предлози.

Сваки законски предлог који уде прошао кроз

Представнички дом и кроз Сенат поднеће се, пре него
што постане закон, председнику Сједињених Држава; ако
се он с њим сложи, потписаће га, а ако се не сложи,
вратиће га са својим примед ама оном дому из кога је
предлог потекао; тај дом ће све председникове примед е
унети у свој записник и поново ће разматрати предлог.
Ако се после таквог поновног разматрања две трећине
тога дома сложе да прихвате тај законски предлог, он ће
се послати, заједно са председниковим примед ама,
другом дому, који ће га такође поново претресати; ако га
усвоје две трећине чланова и тога дома, тај предлог ће
постати закон. Али у свим таквим случајевима гласаће се
у о а дома са »да« и »не« и имена чланова који су
гласали за тај законски предлог и оних који су гласали
против унеће се у записник сваког дома посе но. Ако
председник не врати законски предлог у року од десет
дана (изузимајући недеље) пошто му је он поднет, тај
предлог ће постати закон као и да га је председник
потписао, осим ако Конгрес одгађањем свога заседања
није спречио његово враћање, у ком случају тај предлог
неће постати закон.

11
Свака наред а, резолуција или одлука донета гласањем,
за коју је потре на сагласност Сената и Представничког
дома (изузев питања одлагања седница), подносиће се
председнику Сједињених Држава; и постаће пуноважна
тек кад је председник потврди или, ако се он не сагласи,
кад је поново изгласају две трећине чланова Сената и
Представничког дома, у складу са правилима и
ограничењима прописаним за предлог закона.

Одељак 8

Конгрес ће имати право да разрезује и у ира порезе,

царине, таксе и трошарине, да плаћа дугове и да се рине
о заједничкој од рани и општем лагостању Сједињених
Држава; али све царине, таксе и трошарине иће
једноо разне широм Сједињених Држава;

да закључује зајмове у име Сједињених Држава;

да регулише трговину са страним земљама и између

појединих држава, а исто тако и са индијанским
племенима;

да доноси једноо разне прописе о натурализацији[10], и

једноо разне законе о анкротству на целој територији
Сједињених Држава;

да кује новац, регулише његову вредност и вредност

страног новца, и да утврђује систем тегова и мера;

12
да предвиђа мере за кажњавање з ог фалсификовања
државних хартија од вредности и новца у оптицају у
Сједињеним Државама;

да оснива поштанске уреде и поштанске путеве;

да унапређује науку и корисне уметности о ез еђујући

писцима и проналазачима на ограничено време
искључиво право на њихове списе и изуме;

да установљава судове ниже од Врховног суда;

да дефинише и кажњава гусарење и преступе извршене

на отвореном мору и повреде међународног права,

да о јављује рат, додељује дозволе за заро љавање

непријатељских трговачких родова[11] и доноси прописе
о заплени на копну и мору;

да диже и издржава војску, али никаква новчана давања

у ту сврху не смеју ити на дуже од две године;

да организује и одржава морнарицу;

да доноси прописе о управљању сувоземним и

поморским снагама и о њиховом уређењу;

да се стара о позивању милиције[12] ради спровођења

закона Савеза, угушивања по уна и од ијања инвазија;

13
да се рине о организовању, наоружавању и дисциплини
милиције и управљању оним њеним деловима који и
могли ити употре љени у служ и Сједињених Држава,
остављајући право свакој држави да поставља официре и
да о учава милицију према прописима које донесе
Конгрес;

да врши искључиву законодавну власт у свим

случајевима ез изузетка над оном о лашћу (не већом од
десет квадратних миља) која, пошто је нека држава
уступи а Конгрес то прихвати. уде постала седиште
владе Сједињених Држава, и да врши исту власт над
местима до ијеним уз сагласност легислатуре државе у
којој се таква места налазе за подизање утврђења,
стоваришта, арсенала, докова и других потре них
о јеката; и

да доноси све законе који ће ити потре ни и погодни за

спровођење у живот наведених овлашћења и свих других
овлашћења која овај Устав поверава влади Сједињених
Држава или некој њеној грани или служ енику.

Одељак 9

Сељење или усељавање лица која нека од сада

постојећих држава сматра за сходно да прими Конгрес
неће за рањивати пре године хиљаду осам стотина и
осме, али се такса или царина може разрезати на такво

14
усељавање, с тим да не уде већа од десет долара по
осо и.

Привилегија habeas corpus акта[13] не сме се о устављати,

осим када, у случајевима по уне или инвазије, то
изискује јавна ез едност.

Никакав закон о лишавању грађанских права и

одузимању имовине[14] нити ex post facto закон[15] не
може се доносити.

Никакав порез по глави нити неки други

непосредни порез не може се разрезивати, осим
ако није у складу са пописом становништва или
пре ројавањем о коме је горе ило речи.[16]

Никаква такса нити царина не може се наметати на

предмете који се извозе из ило које државе (Савеза).

Никаква привилегија не може се давати никаквим

прописима о трговини или приходима лукама једне
државе над лукама друге; нити су родови који плове у
једну државу или из ње о авезни да свраћају у другу
државу или да плаћају пристанишне таксе и царине у
другој држави.

Никакав новац не сме се узимати из државне лагајне,

осим на основу кредита[17] додељених законом; и

15
редован извештај и о рачун примања и издавања свег
државног новца мора се о јављивати с времена на време.

Никакву племићку титулу Сједињене Државе не могу

додељивати; и ниједно лице које у Сједињеним
Државама заузима неку плаћену служ у или почасно
звање не може ез сагласности Конгреса примати ило
какав поклон, награду, звање или титулу, ило какве
врсте, ни од ког краља, кнеза или стране државе.

Одељак 10

Ниједна држава[18] не може улазити ни у какав уговор,

споразум или савез; ни издавати дозволе за заро љавање
непријатељских родова и насилни повраћај имовине; ни
ковати новац; ни издавати новчанице; нити учинити ило
шта друго осим златног и сре рног кованог новца
законским средствима плаћања дугова; нити доносити
законе о лишавању грађанских права и одузимању
имовине, нити закон с повратним дејством, нити закон
који крњи о авезност уговора, нити додељивати
племићке титуле.

Ниједна држава не може ез сагласности Конгреса

одређивати даж ине или царине на увоз или извоз, осим
оних апсолутно неопходних за извршавање њених закона
о надзору; и чист приход од свих царина и даж ина, које
свака држава разреже на увоз и извоз, ставиће се на

16
располагање Благајни Сједињених Држава; и сви такви
закони иће подложни ревизији и контроли Конгреса.

Ниједна држава не може ез пристанка Конгреса

одређивати родарину, држати војску или ратне родове
у време мира, закључивати споразуме или погод е са
другим државама или са страним силама, нити ступати у
рат, осим ако није непосредно нападнута или у тако
лиској опасности која не трпи одлагање.

Члан II
Одељак 1

Извршна власт иће поверена председнику Сједињених

Америчких Држава. Он ће заузимати свој положај у
року од четири године и заједно са потпредседником
ираним на исти рок ираће се овако.

Свака држава ће наименовати, на начин који њена

легислатура одлучи, известан рој из орника[19], једнак
укупном роју сенатора и представника на које дотична
држава има право у Конгресу; али ниједан сенатор нити
представник, нити лице које врши неку служ у, почасну
или плаћену, у Сједињеним Државама, не може ити
одређено за из орника.

Електори ће се састати у својим државама и

гласати тајним гласањем за два лица, од којих ар
17
једно није становник исте државе чији су они
становници. И сачиниће једну листу свих лица за
која су гласали и роја гласова за свако лице; ту ће
листу потписати и оверити и запечаћену послати у
седиште владе Сједињених Држава, упућену
председнику Сената. Председник Сената ће, у
присуству Сената и Представничког дома,
отпечатити и отворити све листе, и гласови ће се
тада пре ројати. Лице које има највећи рој
гласова иће председник ако тај рој гласова
представља већину од укупног роја наименованих
из орника; а ако више лица има такву већину, и
има једнак рој гласова, тада ће Представнички
дом сместа иза рати тајним гласањем једно од њих
за председника; а ако ниједно лице нема већину,
онда ће између петорице са врха листе, који имају
највише гласова, поменути дом на сличан начин
иза рати председника. Али приликом ирања
председника гласови ће се узимати по државама, и
то тако да представништво сваке државе има само
по један глас; кворум за ту сврху састојаће се од
чланова две трећине држава, а већина свих држава
иће неопходна за из ор. У сваком случају, лице
које после из ора председника има највећи рој
гласова електора, иће потпредседник. Али ако
остану два или више лица која имају подједнак
рој гласова, Сенат ће између њих ирати тајним
гласањем потпредседника.[20]

18
Конгрес може да одреди време ирања електора и дан
када ће они дати свој глас; тај ће дан ити исти на целој
територији Сједињених Држава.

Нико ко није по рођењу грађанин Сједињених Држава

или ко није грађанин Сједињених Држава у време
усвајања овога Устава не може ити иран за положај
председника; нико не може ити иран за ову дужност
ако није навршио тридесет пет година и ако четрнаест
година није житељ Сједињених Држава.

У случају смењивања председника са положаја,

или у случају његове смрти, оставке, или
неспосо ности да извршава овлашћења и
дужности поменутога положаја, тај положај иће
поверен потпредседнику, а Конгрес може законом
предвидети, у случају смењивања, смрти, оставке
или неспосо ности и председника и
потпредседника. који ће функционер тада вршити
дужност председника, па ће то лице онда о ављати
дужност председника све док поменута
неспосо ност не нестане или док се не иза ере
нови председник.[21]

Председник ће, у одређеним роковима, примати накнаду

за свој рад, а она се не може ни повећавати ни
смањивати у току периода за који је иза ран; и
председник не може у току тог периода примати никакве

19
друге награде од Сједињених Држава или од ило које
државе Савеза.

Пре него што почне да врши своју дужност, председник

ће положити следећу заклетву или дати свечану изјаву:
»Свечано се заклињем (или изјављујем) да ћу верно
вршити служ у председника Сједињених Држава и да ћу,
што нај оље могу, чувати, штитити и ранити Устав
Сједињених Држава.«

Одељак 2

Председник ће ити врховни заповедник сувоземне

војске и морнарице Сједињених Држава и милиције
појединих држава када се ова позове у активну служ у
Сједињених Држава; он може захтевати мишљење,
изражено у писаном о лику, од старешине сваке гране
извршне власти о сваком предмету који се тиче њихових
надлежности; и имаће право да доноси одлуке о
одлагању извршења казне и о помиловању за преступе
извршене против Сједињених Држава, осим у
случајевима покретања поступка за дисквалификацију
државних функционера.

Он ће имати право, уз савет и сагласност Сената, да

склапа међународне уговоре, под условом да се о томе
сложе две трећине присутних сенатора; он одређује и, уз
савет и сагласност Сената, поставља ам асадоре, остале
дипломатске представнике и конзуле, судије Врховног

20
суда и све друге служ енике Сједињених Држава чије
наименовање на дужност није овим Уставом друкчије
предвиђено, и за које ће се то прописати законом; али
Конгрес може законом поверити право постављања
нижих служ еника, кад то сматра потре ним, самом
председнику, редовним судовима или старешинама
појединих грана државне управе.

Председник ће имати право да попуњава сва она места

која се упразне у време када Сенат не заседава,
поверавајући дужности које ће истицати крајем следећег
заседања Сената.

Одељак 3

Председник ће с времена на време о авештавати

Конгрес о стању Савеза и препоручиваће Конгресу да.
разматра мере које он сматра потре ним и корисним; он
може, у изузетним приликама, сазвати о а дома или
један или други од њих, а у случају неслагања између
домова у погледу времена одгађања заседања,
председник може одложити заседање на време које он
сматра погодним; он ће примати ам асадоре и друге
дипломатске представнике; стараће се о томе да се
закони исправно извршавају и постављаће све
служ енике Сједињених Држава.

Одељак 4

21
Председник, потпредседник и сви грађански служ еници
Сједињених Држава иће смењени с дужности у случају
да је против њих покренут поступак за
дисквалификацију и да су проглашени кривим з ог
издаје, подмићивања или других тешких злочина и
преступа.

Члан III
Одељак 1

Судска власт Сједињених Држава иће поверена једном

Врховном суду и оним нижим судовима које Конгрес
може с времена на време одређивати и установљавати.
Судије како Врховног суда тако и нижих судова држаће
своје положаје све док се достојно владају и у
одређеним роковима примаће за свој рад накнаду која се
не може смањивати све док уду на тој дужности.

Одељак 2

Судска власт протезаће се на све случајеве, по закону и

по правичности, који проистичу из овог Устава, закона
Сједињених Држава и уговора закључених или који ће се
закључити по њиховом овлашћењу; на све случајеве који
се односе на ам асадоре, остале дипломатске
представнике и конзуле; на све случајеве адмиралитета и
поморског права; на спорове у којима су Сједињене

22
Државе парнична странка; на спорове између двеју или
више држава; између једне државе и грађана
друге[22]; између грађана разних држава; између грађана
исте државе који полажу право на земљу на основу
концесија од разних држава; и између једне државе
или њених грађана и страних држава, грађана или
поданика.[23]

У свим случајевима који се тичу ам асадора, других

дипломатских представника и конзула, и у онима у
којима је једна држава парнична странка, Врховни суд
ће имати првостепену надлежност. У свим другим
случајевима који су раније поменути Врховни суд имаће
апелациону надлежност, како у погледу права тако и
чињеница, са изузецима и на основу прописа које
Конгрес уде донео.

Суђење свих кривичних дела, осим у случајевима

дисквалификације државних функционера, вршиће се уз
суделовање пороте; такво суђење одржаваће се у оној
држави у којој је кривично дело извршено; али ако
кривично дело није извршено ни у једној држави,
суђење ће ити на оном месту или местима које Конгрес
уде законом одредио.

Одељак 3

Издаја Сједињених Држава састојаће се једино у дизању

рата против њих или у подржавању њихових
23
непријатеља пружањем помоћи и потпоре. Нико не може
ити проглашен кривим за издају ако два сведока јавно
не посведоче о очитом делу издаје или ако окривљени
јавно на суду не призна своју кривицу.

Конгрес ће имати право да одреди казну за издају, али

никаква казна за издају не сме повлачити одузимање
грађанских права или узапћење имовине потомцима
кривца, осим за живота осуђеног лица.

Члан IV
Одељак 1

У свакој држави поклањаће се пуна вера и поверење

јавним актима, документима и судским одлукама сваке
друге државе. И Конгрес може општим законима
прописати начин на који ће се таква акта, документи и
одлуке доказивати, као и дејство таквог доказивања.

Одељак 2

Грађани сваке државе уживаће привилегије и заштиту

као и грађани свих осталих држава.

Лице оптужено у ма којој држави за издају, тежак

злочин или неки други преступ, које по егне од правде и
уде пронађено у другој држави, мора се предати на

24
захтев извршне власти државе из које је по егло, да и
се привело у државу надлежну да суди његов преступ.

Ниједно лице држано у о авезној служ и или на

раду у једној држави, према њеним законима, које
по егне у другу државу, неће се на основу ило
каквог закона или прописа у тој држави отпустити
из такве служ е или рада, већ ће се изручити на
захтев странке према којој је у о авези с о зиром
на такву служ у или рад.[24]

Одељак 3

Конгрес може примати нове државе у овај Савез; али

ниједна нова држава не може се оснивати у правном
подручју ило које друге државе; нити се иједна држава
може формирати спајањем двеју или више држава, нити
делова држава, ез сагласности легислатура
заинтересованих држава и Конгреса.

Конгрес ће ити овлашћен да располаже територијом и

другом имовином Сједињених Држава и да доноси све
потре не законе и прописе у ту сврху; и ништа се у овом
Уставу не сме тумачити тако да иде на штету права
Сједињених Држава или ма које поједине државе.

Одељак 4

25
Сједињене Државе ће гарантовати свакој држави у овом
Савезу репу ликански о лик владавине, и штитиће сваку
од њих од инвазије; а на мол у њене законодавне или
извршне власти (када се законодавно тело не може
састати) и од унутрашњег насиља.

Члан V
Конгрес ће, кад год две трећине о а дома уду сматрале
потре ним, предлагати амандмане на овај Устав или ће
на захтев легислатура две трећине држава, сазвати
уставотворну скупштину ради предлагања амандмана,
који ће у о а случаја ити пуноважни у сваком погледу,
као део овога Устава, када их ратификују легислатуре
три четвртине свих држава, или уставотворне скупштине
у три четвртине држава, што зависи од тога да ли је
Конгрес предложио један или други начин
ратификовања; под условом да ниједан амандман који
и се донео пре године хиљаду осам стотина и осме ни
на који начин не погађа одред е Првог и Четвртог става
Деветог одељка Првог члана; и да ниједна држава, ез
своје сагласности, не може ити лишена свог
равноправног гласа у Сенату.

Члан VI
Сви закључени зајмови и све о авезе примљене пре
усвајања овога Устава иће исто онако пуноважни за

26
Сједињене Државе под овим Уставом као што су или
под Конфедерацијом.

Овај Устав и закони Сједињених Држава који ће се

у удуће доносити, и сви уговори закључени, или који ће
се закључити у име Сједињених Држава, иће врховни
закон земље; и судије у свакој држави иће о авезне да
их поштују, чак и ако тиме долазе у суко са уставом или
законима ило које државе.

Сенатори и представници раније поменути, као и

чланови легислатура појединих држава и сви извршни и
судски служ еници како Сједињених Држава тако и
појединих држава, положиће заклетву или дати свечану
изјаву којом се о авезују да ће поштовати овај Устав;
никакво верско у еђење никада се неће захтевати као
услов ни за какву дужност или јавну служ у у
Сједињеним Државама.

Члан VII
Ратификовање које изврше уставотворне скупштине
девет држава иће довољно за ступање на снагу овог
Устава као заједничког за државе које га уду
ратификовале.

Учињено у Уставотворној скупштини уз једногласни

пристанак присутних држава седамнаестог дана месеца
септем ра године господње хиљаду седам стотина и
27
осамдесет седме, а од независности Сједињених
Америчких Држава дванаесте. За сведочанство о томе
прилажемо наше потписе[25]

Потписи
Џ. Вашингтон — пред. и делегат Вирџиније

Њу Хемпшир: Џон Лангдон, Николас Гилман

Масачусетс: Натанијел Горам, Руфус Кинг

Конектикат: Вм. Семл. Џонсон, Роџер Шерман

Њујорк: Александер Хамилтон

Њу Џерси: Вил. Ливингстон, Дејвид Брирли, Вм.

Патерсон. Џона. Дејтон

Пенсилванија: Б. Франклин, Томас Мифлин, Ро т.

Морис, Џ. Клајмер, Томас Фицсајмонс, Џерд Ингерсол,
Џејмс Вилсон, Гув. Морис

Делавер: Џ. Рид, Ганинг Бедфорд мл., Џон Дикинсон,

Ричард Басет, Џеко Грум

Мериленд: Џејмс Макхенри, Ден Сент Томас Џенифер,

Данијел Карол

Вирџинија: Џон Блер, Џејмс Медисон мл.

28
Северна Каролина: Вм. Блаунт, Ричд. До с Спејт, Хју
Вилијамсон

Јужна Каролина: Џ. Ратлеџ, Чарлс Котсворт Пинкни,

Чарлс Пинкни, Пирс Батлер

Џорџија: Вилијам Фју, А р. Болдвин

Амандмани на устав
Првих десет амандмана чине Закон о ūравима[26]

Амандман I (1791)

Конгрес не може доносити никакав закон о увођењу

државне религије или о за рани сло одног исповедања
вере; ни закон који ограничава сло оду говора или
штампе, или право народа на мирне з орове и на
упућивање петиција влади за исправљање неправди.

Амандман II (1791)

Будући да је до ро организована милиција неопходна за

ез едност сло одне државе, право народа да држи и
носи оружје не сме се кршити.

Амандман III (1791)

29
Ниједан војник не сме се у до а мира настанити у кући
ез пристанка власника, а у време рата само на начин
који ће се законом прописати.

Амандман IV (1791)

Право народа на ез едност личности, станова, хартија

од вредности и имовине не сме се кршити неоправданим
претресима и запленом, и никакав налог за то неће се
издавати осим ако не постоји вероватан разлог,
поткрепљен заклетвом или свечаном изјавом, и уз тачан
опис места на коме тре а извршити претрес и лица које
тре а привести или ствари које тре а запленити.

Амандман V (1791)

Нико неће ити позван да одговара за злочин кажњив

смрћу или за други какав тежак злочин осим на основу
пријаве или оптуж е велике пороте, изузев за кривична
дела извршена у сувоземној војсци, морнарици или
милицији за време активне служ е, у до а рата или јавне
опасности; нико неће ити двапут подвргнут кривичном
поступку з ог истог кривичног дела; нити ће ити
примораван у ило каквом кривичном суђењу да
сведочи против се е, нити ће ити лишен живота,
сло оде или имовине еz прописног законског поступка;
нити се приватна имовина може одузети у јавне сврхе
ез правичне накнаде.

30
Амандман VI (1791)

У свим кривичним гоњењима оптужени ће уживати

право на рзо и јавно суђење непристрасне пороте оне
државе и о ласти у којој је кривично дело извршено, а
те ће о ласти претходно ити законом одређене, као и
право да уде о авештен о природи и основу оптуж е, да
уде суочен са сведоцима који сведоче против њега, да
захтева принудно судско привођење сведока у његову
корист и да има помоћ саветника у својој од рани.

Амандман VII (1791)

У парницама по о ичајном праву[27], где вредност спора

премашује двадесет долара, право на суђење уз
присуство пороте иће задржано, и никаква чињеница
коју порота испита неће ити поново испитивана пред
ило којим судом Сједињених Држава осим у складу са
прописима о ичајног права.

Амандман VIII (1791)

Не може се захтевати претерано јамство, нити

одређивати превисоке новчане гло е, нити досуђивати
сурове и неуо ичајене казне.

Амандман IX (1791)

31
На рајање у Уставу извесних права не сме се тумачити
тако да се оспоре или потцене друга права која је народ
задржао.

Амандман X (1791)

Права која нису овим Уставом пренета на Сједињене

Државе нити су ускраћена државама, остављена су свакој
појединој држави или народу.

Амандман XI (1798)

Судска власт Сједињених Држава не може се тумачити

тако да се протеже на ило који спор по закону или по
правичности који започну или воде против једне од
Сједињених Држава грађани које друге државе, или
грађани или поданици ма које стране државе.

Амандман XII (1804)

Електори ће се састати сваки у својој држави и гласати

листићем за председника и потпредседника, од којих ар
један неће ити становник исте државе које и они; они
ће навести на својим листићима име лица за које гласају
као за председника, а на одвојеним листићима
именоваће лице за које гласају као за потпредседника; па
ће сачинити посе не листе свих лица за која су гласали
као за председника, и свих лица која су до ила гласове за
потпредседника, као и роја гласова које је сваки до ио;
32
ту ће листу потписати и оверити и послати, запечаћену, у
седиште владе Сједињених Држава, упућену
председнику Сената; председник Сената ће, у присуству
сенатора и чланова Представничког дома, отворити све
спискове, и гласови де се тада пре ројати; лице које има
највећи рој гласова за председника иће председник
ако тај рој представља већину укупног роја
наименованих из орника; а ако нико нема такву већину,
тада ће између највише три лица која имају највећи рој
гласова на листи за председника, Представнички дом
одмах, гласачким листићима, иза рати председника. Али
приликом ирања председника гласови ће се узимати по
државама, и то тако да представништво сваке државе има
само по један глас; кворум за ту сврху састојаће се од по
једног или више чланова из две трећине држава, а
већина свих држава иће потре на за из ор. А уколико
Представнички дом, у случају када је право
ирања пренето на њега, не иза ере председника
до четвртог дана месеца марта следеће године,
тада ће потпредседник вршити дужност
председника, као и у случају председникове смрти
или друге Уставом предвиђене неспосо ности
председника.[28] Лице које до ије највећи рој гласова
за потпредседника иће потпредседник ако тај рој
представља већину укупног роја наименованих
из орника; а ако ниједно лице не до ије већину, тада ће
Сенат иза рати потпредседника између двојице са
највећим ројем гласова на листи; кворум за ову сврху

33
састојаће се од две трећине укупног роја сенатора, а
већина целокупног роја иће потре на за из ор. Али
нико ко не испуњава Уставом предвиђене услове за
положај председника не може ити иран за положај
потпредседника Сједињених Држава.

Амандман XIII (1865)

Одељак 1

Ни ропство ни принудно служење неће постојати на

територији Сједињених Држава нити ило на ком месту
подложном њиховој власти, осим као казна за преступ за
који је починилац прописно осуђен.

Одељак 2

Конгрес ће имати право да одговарајућим законима

спроведе у дело овај члан.

Амандман XIV (1868)

Одељак 1

Сва лица рођена или натурализована у Сједињеним

Државама и подложна њиховој власти, грађани су
Сједињених Држава и оне државе у којој пре ивају.
Ниједна држава не може доносити нити спроводити ило
34
какав закон који ограничава привилегије или заштиту
грађанима Сједињених Држава; ниједна држава не сме
лишити ниједно лице живота, сло оде или имовине ез
прописног законског поступка, нити ускратити неком
лицу у границама своје власти једнаку законску заштиту.

Одељак 2

Чланови Представничког дома распоређиваће се на

поједине државе у складу са ројем становника сваке од
њих, и то тако да се рачунају сви становници у свакој
држави, изузев неопорезованих Индијанаца. Али ако се
право гласа на ило којим из орима за из орнике
председника и потпредседника Сједињених Држава, или
за представнике за Конгрес, за извршне и судске
служ енике неке државе, или за чланове њене
легислатуре, ускрати ма којим мушким становницима
такве државе који су навршили двадесет једну годину и
грађани су Сједињених Држава, или се то право ило
како ограничи, осим з ог учешћа у по уни или другог
преступа, основа за представништво дотичне државе
иће смањена у истој сразмери у којој се рој таквих
мушких грађана односи према целокупном роју
мушких грађана изнад двадесет и једне године старости
у тој држави.

Одељак 3

35
Нико не може ити сенатор или представник у Конгресу
или из орник председника и потпредседника, нити
вршити ило какву служ у, цивилну или војну, у
Сједињеним Државама, или у којој држави ако је, после
раније положене заклетве, као члан Конгреса, или као
служ еник Сједињених Држава, или као члан
легислатуре ило које државе, или као извршни или
судски служ еник неке државе, да ће поштовати и
чувати Устав Сједињених Држава, учествовао у устанку
или по уни против Сједињених Држава, или је давао
помоћ и потпору њиховим непријатељима. Али Конгрес
може, двотрећинском већином гласова сваког дома,
уклонити овакву сметњу.

Одељак 4

Правоваљаност јавног дуга Сједињених Држава, законом

одо реног, укључујући и дугове начињене ради плаћања
пензија и награда за услуге у угушивању устанка и
по уне, неће се оспоравати. Али ни Сједињене Државе
нити иједна држава неће преузимати нити платити
никакав дуг нити о авезу створену ради указивања
помоћи устанку или по уни против Сједињених Држава
нити ће признати ило какав захтев за накнаду штете
з ог гу итка или осло ођења ро ова; сви такви дугови,
о авезе и потраживања сматраће се незаконитим и
ништавним.

36
Одељак 5

Конгрес ће имати право да одговарајућим законима

спроведе у живот одред е овога члана.

Амандман XV (1870)

Одељак 1

Право грађана Сједињених Држава да гласају не смеју

оспорити нити ограничити ни Сједињене Државе ни
ило која држава з ог расе, оје коже или ранијег
ро овања.

Одељак 2

Конгрес ће имати право да одговарајућим законским

прописима спроведе у живот одред е овога члана.

Амандман XVI (1913)

Конгрес ће имати право да разрезује и у ира порезе на

приходе, ило из којих извора они потицали, ез
расподеле на поједине државе и ез о зира на ило какав
попис или пре ројавање становништва.

Амандман XVII (1913)

37
Сенат Сједињених Држава састојаће се од по два
сенатора из сваке државе, које ира народ те државе на
шест година; и сваки сенатор имаће по један глас.
Бирачи у свакој држави морају имати квалификације
које се траже од ирача најмного ројније гране
законодавног тела дотичне државе.

Када се упразни представништво неке државе у Сенату,

извршна власт те државе издаће налог о расписивању
из ора ради попуњавања таквих упражњених места;
ипак, законодавно тело сваке државе може да овласти
своју извршну власт да изврши привремено
наименовање представника све док народ не попуни
упражњена места из орима какве прописује законодавно
тело.

Овај амандман не може се тумачити тако да утиче на

из ор или трајање мандатног рока ило ког сенатора
иза раног пре него што овај амандман постане
пуноважан као део Устава.

Амандман XVIII (1919)[29]

Одељак 1

Годину дана после ратификовања овога члана

за рањује се у сврху личне потрошње производња,
продаја или транспорт опојних пића на територији

38
Сједињених Држава и на територијама под
њиховом влашћу, као и увоз ових пића на те
територије и извоз са њих.

Одељак 2

Конгрес и поједине државе имају истовремено

право да одговарајућим законским прописима
спроведу овај члан у живот.

Одељак 3

Овај члан неће ступити на снагу ако га као

амандман на Устав не ратификују легислатуре
онолико држава колико је Уставом предвиђено, у
року од седам година од датума када га Конгрес
поднесе државама на одо рење.

Амандман XIX (1920)

Право грађана Сједињених Држава да гласају неће

оспорити нити ограничити ни Сједињене Државе ни
ило која држава на основу пола.

Конгрес ће имати право да одговарајућим законским

прописима спроводи у дело одред у овога члана.

Амандман XX (1933)

39
Одељак 1

Мандат председника и потпредседника истиче у подне

двадесетог дана месеца јануара, а мандат сенатора и
чланова Представничког дома у подне трећега дана
месеца јануара, и то у годинама у којима и им ти
мандати истекли да овај члан није ио ратификован; од
тада ће започети мандати њихових наследника.

Одељак 2

Конгрес ће се састајати најмање једанпут годишње, и то

заседање ће почињати у подне трећега дана месеца
јануара, осим ако Конгрес законом не одреди неки други
дан.

Одељак 3

Ако до времена одређеног за почетак председничког

мандата иза рани председник умре, иза рани
потпредседник постаће председник. Ако председник не
уде иза ран до времена одређеног за почетак његовог
мандата, или ако иза рани председник не испуњава
услове, потпредседник ће вршити дужност председника
све док председник не испуни те услове; ако ни иза рани
председник ни иза рани потпредседник не испуњавају
услове, Конгрес може законом прописати и одредити ко
ће тада вршити дужност председника, или начин на који

40
ће ити иза ран онај ко ће вршити дужност председника,
и то лице ће вршици председничку дужност све док
председник или потпредседник не испуне услове.

Одељак 4

Конгрес може законом прописати поступак у случају

смрти неког од оних лица између којих Представнички
дом може да иза ере председника кад право из ора уде
пренето на Представнички дом, као и у случају смрти
лица између којих Сенат може да иза ере
потпредседника када се Сенату повери право из ора.

Одељак 5

Ставови 1 и 2 ступиће на снагу петнаестог дана месеца

окто ра после ратификовања овога члана.

Одељак 6

Овај члан неће ити пуноважан ако га као амандман на

Устав не ратификују легислатуре три четвртине држава,
и то у року од седам година од дана његовог подношења.

Амандман XXI (1933)

Одељак 1

41
Укида се Осамнаести амандман на Устав Сједињених
Држава.

Одељак 2

Овим се за рањује транспорт или увоз опојних пића у

ма коју државу, територију или посед Сједињених
Држава, ради испоруке или употре е, ако је у
супротности са њиховим законима.

Одељак 3

Овај члан неће ступити на снагу ако га као амандман на

Устав не ратификују скупштине онолико држава колико
је Уставом предвиђено, и то у року од седам година од
дана када га Конгрес поднесе државама.

Амандман XXII (1951)

Одељак 1

Нико не може ити иза ран на положај председника

више од два пута и ниједно лице које је ило на
положају председника или вршило дужност председника
више од две године од мандата за који је неко друго лице
ило иза рано за председника не може ити иза рано за
председника више него једанпут. Али овај члан неће се
применити на лице које се налази на положају

42
председника у време када Конгрес предложи овај члан, и
неће ометати ило које лице које се уде налазило на
положају председника или које врши дужност
председника у току рока у коме овај члан ступа на снагу,
да и даље уде на председничком положају или да врши
дужност председника све до краја таквог мандатног
рока.

Одељак 2

Овај члан неће ступити на снагу ако га као амандман на

Устав не ратификују легислатуре три четвртине држава у
року од седам година од дана када га Конгрес поднесе
државама.

Амандман XXIII (1961)

Одељак 1

Подручје[30] у коме се налази седиште владе Сједињених

Држава наименоваће на начин који Конгрес може
регулисати:

Известан рој из орника председника и потпредседника,

једнак укупном роју сенатора и чланова
Представничког дома на који и тај дистрикт имао право
да је држава, али ни у ком случају већи од оног који има
држава са најмањим ројем становника; они ће се

43
додати из орницима које уду наименовале државе, али
ће се, приликом ирања председника и потпредседника,
сматрати из орницима које је наименовала једна
држава; из орници ће се састати у том дистрикту и
вршити дужности предвиђене Дванаестим чланом
амандмана.

Одељак 2

Конгрес ће имати право да одговарајућим законским

прописима спроведе овај члан у живот.

Амандман XXIV (1964)

Одељак 1

Право грађана Сједињених Држава да гласају на ило

којим непосредним или другим из орима за председника
или потпредседника, за из орнике председника или
потпредседника, или за сенаторе и чланове
Представничког дома у Конгресу, неће им оспорити нити
ограничити ни Сједињене Државе ни друга која држава
з ог неплаћеног пореза по глави или неког другог
пореза.

Одељак 2

44
Конгрес ће имати право да спроведе у живот овај члан
одговарајућим законским прописима.

Амандман XXV (1967)

Одељак 1

У случају председниковог уклањања са положаја, његове

смрти или оставке, потпредседник ће постати
председник.

Одељак 2

Кад год се упразни положај потпредседника, председник

ће именовати потпредседника који ће ступити на овај
положај чим се његово наименовање потврди већином
гласова у о а дома Конгреса.

Одељак 3

Кад год председник упути председнику Сената pro

tempore и председнику Представничког дома писмену
изјаву да није у стању да врши власт и дужности свог
положаја, и док им не упути писмену изјаву са
супротним садржајем, ову власт и дужности вршиће
потпредседник у својству вршиоца дужности
председника.

45
Одељак 4

Кад год потпредседник и већина главних функционера

извршних секретаријата, или других тела која Конгрес
може законом да предвиди, упуте председнику Сената
про темпоре и председнику Представничког дома
писмену изјаву да председник није у стању да врши
власт и дужности свог положаја, потпредседник ће одмах
преузети овлашћења и дужности овог положаја у
својству вршиоца дужности председника.

После тога, кад председник упути председнику Сената

про темпоре и председнику Представничког дома
писмену изјаву да не постоји неспосо ност, он ће поново
преузети власт и дужности свог положаја, сем уколико
потпредседник и већина главних функционера извршних
секретаријата, или других тела која Конгрес може
законом да предвиди, не упуте у року од четири дана
председнику Сената про темпоре и председнику
Представничког дома писмену изјаву да председник није
у стању да врши власт и дужности свог положаја. На
основу тога, Конгрес ће донети одлуку по овом питању, и
у том циљу ће се састати у року од 48 часова, уколико
није у току заседања. Ако Конгрес, у року од 21 дана по
пријему последње писмене изјаве, или ако Конгрес не
заседа унутар 21 дана пошто се затражи сазив Конгреса,
одлучи са две трећине гласова о а дома да председник
није у стању да врши власт и дужности свог положаја,
потпредседник ће наставити да врши исте у својству
46
вршиоца дужности председника; у супротном,
председник ће наставити да врши власт и дужности свог
положаја.

Амандман XXVI (1971)

Одељак 1

Сједињене Државе, или ило која савезна држава, неће

ускратити или умањити право грађана Сједињених
Држава који имају осамнаест или више година живота да
гласају, а да је разлог томе животно до а.

Одељак 2

Конгрес ће имати право да спроведе у живот овај члан

одговарајућим законским прописима.

Амандман XXVII (1992)

Ниједан законски акт којим се мења плата сенатора или

члана Представничког дома, неће ступити на снагу док
се не проведу следећи из ори за Представнички дом.

Белешке
1. ↑ Легислатуре
2. ↑ Измењено другим одељком 14. амандмана
47
 3. ↑ Становника
4. ↑ Спикера
5. ↑ Поступак дисквалификације назива се имӣичмен .
То је поступак суђења државном служ енику и
смењивања са дужности з ог злоупотре е
овлаштења. У САД-у је предвиђен као санкција
против издаје, корупције, злочина и сл. Захтев за
импичмент усваја Конгрес и прослеђује Сенату на
суђење.
6. ↑ Измењено 17. амандманом
7. ↑ Измењено 17. амандманом
8. ↑ Привременог
9. ↑ Измењено другим одељком 20. амандмана
10. ↑ Примање у држављанство
11. ↑ Letter of Marque and Reprisal. Давање овог
овлашћења приватним лицима за рањено је
Париском декларацијом из 1856. године.
12. ↑ Народна војска
13. ↑ Writ of Habeas Corpus. Према овом закону,
донесеном још 1679. године у Енглеској, за сваки
налог за хапшење мора се у року од три дана донети
судска одлука о основаности или неоснованости
налога. Окривљеник за злочин који не повлачи
смртну казну може после 24 часа тражити пуштање
на сло оду, уз давање јемства. Ха еас корпсу је
мера за заштите личне сло оде грађанина.
14. ↑ Bill of Attainder. Акт законодавца који се и
присваја судска овлаштења.
15. ↑ Закон са повратним дејством
48
16. ↑ Измењено 17. амандманом.
17. ↑ Дотација
18. ↑ Савеза
19. ↑ Електори
20. ↑ Измењено 20. амандманом.
21. ↑ Измењено 25. амандманом
22. ↑ Измењено 11. амандманом.
23. ↑ Измењено 11. амандманом.
24. ↑ Измењено 13. амандманом.
25. ↑ Држава Род Ајленд није послала делегате на
федералну скупштину.
26. ↑ Bill of Rights
27. ↑ Common law
28. ↑ Надомештено трећим одељком 20. амандмана
29. ↑ 18. амандман укинут је 21. амандманом из 1933.
године.
30. ↑ Дистрикт

Види још
Устав Репу лике Ср ије

Спољашње везе
Национални архив САД

Википедија има чланак у вези

са овим текстом:

49
About this digital edition
This e-book comes from the online library Wikisource[1].
This multilingual digital library, built by volunteers, is
committed to developing a free accessible collection of
publications of every kind: novels, poems, magazines,
letters...

We distribute our books for free, starting from works not

copyrighted or published under a free license. You are free to
use our e-books for any purpose (including commercial
exploitation), under the terms of the Creative Commons
Attribution-ShareAlike 3.0 Unported[2] license or, at your
choice, those of the GNU FDL[3].

Wikisource is constantly looking for new members. During

the realization of this book, it's possible that we made some
errors. You can report them at this page[4].

The following users contributed to this book:

Ban
Smart
CandalBot
Dominic
Cary Bass
Abigor
50
 Mike.lifeguard
Richie
Schaengel89~commonswiki
Harpsichord246
Keeleysam
INeverCry
Larrybob
Earthsound
Candalua
Император.рс
Казанџија
Zumg
FriedrickMILBarbarossa
Жељко Тодоровић
Пера ложач
TVT-bot
Bastique

1. ↑ https://wikisource.org
2. ↑ https://www.creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0
3. ↑ https://www.gnu.org/copyleft/fdl.html
4. ↑ https://wikisource.org/wiki/Wikisource:Scriptorium

51