Ekonomski fakultet Subotica

Odeljenje u Novom Sadu

SEMINARSKI RAD

Komparativna analiza bilansa poslovnih banaka

i finansijskih pokazatelja

Datum : 06.04.2015.
 SADRŽAJ

UVOD ………………………………………………………………………..3

1. Piraeus banka
1.1. Istorijat banke ................................................................................4
1.2. Poslovna filozofija...........................................................................4
1.3. Korporativna misija Piraeus banke…………………………………5
1.4. O Piraeus bankarskoj grupi…………………………………………5
1.5. Najbolja banka za 2014 po izboru Global Finance………………...6
1.6. Bilans stanja…………………………………………………………7
1.7. Bilans uspeha………………………………………………………..9

2. Hypo Alpe-Adria-Bank
2.1. Hypo Alpe-Adria-Bank AD Beograd……………………………..11
2.2. Strategije i politike za upravljanje rizicima…………………….....12
2.3. Bilans stanja………………………………………………………..13
2.4. Bilans uspeha………………………………………………………15

3. Komercijalna banka
3.1. Komercijalna banka AD…………………………………………...17
3.2. Usluge za domaće i strane kompanije i finansijske institucije……17
3.3. Doprinos Komercijalne banke……………………………………..18
3.4. Korporativno upravljanje………………………………………….18
3.5. Bilans stanja………………………………………………………..19
3.6. Bilans uspeha………………………………………………………21

4. Komparativna analiza bilansa tri banke ……………………………. 23

5. ZAKLJUČAK ……………………………………………………......... 30

6. LITERATURA I SPISAK TABELA I GRAFIKA ………………….... 31

2
 UVOD

Predmet rada je komparativna analiza bilansa poslovnih banaka. Rad je sadržinski koncipiran u
četiri celine koje bi trebalo da daju odgovor na odabranu temu “Komparativna analiza bilansa
poslovnih banaka I finansijskih pokazatelja”.

U prvom delu predstavljamo Piraeus banku , njen istorijat, poslovnu filozofiju, korporativnu
misiju, kao i finansijske izveštaje bilans stanja i bilans uspeha za 2009. 2010. 2011. 2012. i
2013. godinu na dan 31.12.

U drugom delu predstavljamo, Hypo Alpe-Adria banku, ukratko o principima koje poštuje kako
bi u potpunosti zadovoljila potrebe svojih klijenata i privukla nove klijente, strategije i politike
za upravljenje rizicima kao i stanje na računima bilansa stanja i uspeha na dan 31.12 za 2009.
2010. 2011. 2012. i 2013. godinu.

U trećem delu predstavljamo Komercijalnu banku, ukratko o onome sto pruža svojim klijentima,
broju klijenata i veličini ukupnog kapitala što je čini drugom najvećom bankom u zemlji, kao i
pregled bilansa stanja i bilansa uspeha na dan 31.12. za 2009. 2010. 2011. 2012. i 2013. godinu.

Četvrti deo ovog rada odnosi se na komparativnu analizu bilansa stanja tri poslovne banke
(Piraeus, Hypo Alpe-Adria banke i Komercijalne). Na osnovu kvantitative analize ćemo videti
koja banka ima najveći kapital, tržišno učešće i druge pokazatelje koje su nam potrebni za ovu
analizu.

Aktuelnosti istraživanja

Banke se međusobno razlikuju po visini svoje aktive, klijentima, spremnosti na preuzimanje

rizika, broju poslovnica i filijala, depozitnoj osnovi, akcionarskoj strukturi i ostalom, pa se ne
može očekivati da će se organizovati ili upravljati rizicima na jedinstveni način. Stoga se i
smatra da upravljanje bankom treba organizovati prema njenoj prirodi te rasponu i složenosti
poslovanja. Korporativno upravljanje performansama banke podrazumeva opredeljenje ka
većoj ili manjoj tržišnoj vrednosti banke, pa je zbog toga upravljanje performansama banke
polazna osnova njene tržišne vrednosti. Bilansne performance igraju veoma važnu ulogu u
bankarskom sistemu svake banke, jer predstavljaju glavne pokazatelje uspešnosti bankarskog
poslovanja, stoga im se pridaje veliki značaj.

Cilj istraživanja

Cilj rada je da se kroz ovaj rad istraži i analizira problematika finansijskog izveštavanja u
bankama, pre svega u našoj zemlji, a na primeru pojedinih domaćih banaka. Pored ovog, cilj
rada je utvrđivanje pokazatelja poslovanja banke, koji će na najbolji način prikazati kako banka
posluje i kakve su njene glavne performanse.

3
Metodologija istraživanja

Komparativna analiza – metoda koja ima za cilj da utvrdi strukturu bilansa stanja, uspeha i racio
pokazatelja tri banke. Ova metoda će imati za cilj da ukaže koliki je poslovni uspeh banke
uslovljen adekvatnim odnosom između kreditnih i ostalih plasmana na strani aktive i izvori
kojima se pokrivaju ovi plasmani na strani pasive u bilansu stanja, kao i odnosom prihoda i
rashoda iskazani u bilansu uspeha

1. PIRAEUS BANKA
1.1. Istorijat banke

Piraeus banka AD Beograd je članica grčke Piraeus bankarske grupe koja pruža kompletan paket
finansijskih i bankarskih proizvoda i usluga na grčkom i međunarodnom tržištu. Grupa poseduje
stručno znanje i iskustvo u oblastima poslovanja sa stanovništvom, malim i srednjim
preduzećima, investicionog bankarstva, lizinga, osiguranja i špedicije. Orijentisana je ka
jugoistočnoj Evropi (Rumunija, Bugarska, Srbija, Ukrajina i Albanija) i istočnom Mediteranu
(Egipat), ali je takođe prisutna i u finansijskim centrima u Londonu.

Grčka Piraeus banka prisutna je na srpskom tržištu od maja 2005. godine kada je preuzela Atlas
banku. Dokapitalizacijom u oktobru iste godine Piraeus banka S.A. postala je vlasnik 88,23 odsto
akcija, kada je i doneta odluka o promeni naziva banke u Piraeus Atlas banka. Krajem juna
2006.godine, Piraeus Atlas banka je, u skladu sa odlukom Piraeus bankarske grupe o promeni
naziva svih banaka u regionu koje pripadaju ovoj bankarskoj grupi, izvršila promenu imena u
Piraeus bank AD Beograd. Piraeus banka S.A., polovinom jula 2006. godine, postala je
stopostotni vlasnik Banke otkupivši preostali deo akcija od manjinskih akcionara.1

1.2. Poslovna filozofija

Poslovnu filozofiju Piraeus banke u Srbiji predstavlja poštovanje najviših međunarodnih normi i
vrednosti u obezbeđivanju bankarskih proizvoda i usluga, uz primenu najsavremenije tehnike i
tehnologije. Fundamentalna politika Piraeus banke koja se tiče razvoja ljudskih resursa zasniva se
na efikasnom upravljanju ljudskim resursima, s ciljem stvaranja obučenog i posvećenog kadra
sposobnog da funkcioniše u okviru konkurentnog EU bankarskog tržišta.

Piraeus banka, kao univerzalna banka, opredeljena je da sa klijentima uspostavi dugoročnu

poslovnu saradnju i uzme aktivno učešće u razvoju srpskog tržišta. Banka na teritoriji Srbije
trenutno posluje preko mreže koju čine 42 filijale i ima oko 550 zaposlenih.

U cilju poboljšanja sveukupnog poslovanja i proširenja ponude, 2007.godine sa radom su

počela dva nova privredna društva Piraeus Leasing d.o.o. i Piraeus Rent d.o.o.2

1
http://www2.piraeusbank.rs/ preuzeto sa http://www2.piraeusbank.rs/index.php?st_location=home
%2Fglavna_navigacija%2Fo_nama%2Fistorijat_banke&st_version=active

4
1.3. Korporativna misija Piraeus banke Beograd

Piraeus banka Beograd kao svoju najvišu vrednost, cilj i misiju prepoznaje klijente, zaposlene,
akcionare i društvo u kojem posluje.

Njena namera je da, kroz lični pristup, klijentima ponudi najkvalitetniju uslugu i širok spektar
proizvoda i tako bude pouzdan partner. Svesni toga da su promene deo života, a tehnologija i
inovacije pokretači bankarstva, nastoje da na obostranu korist izgrade dugoročan odnos sa svojim
klijentima i odgovore na njihove stalno promenljive potrebe.

Cilj banke je da u godinama koje dolaze ostvari rast poslovanja Banke i uvećanje vrednosti za
svoje akcionare, kroz maksimizaciju prihoda,  mudro upravljanje i umanjivanje rizika, ostajući
dobro kapitalizovana banka na srpskom tržištu.

Nastoje da prepoznaju potrebe srpskog društva, da budu njegov istinski deo i održe razvijen
osećaj društveno korporativne odgovornosti, kao i da doprinesu ekonomskom napretku Srbije.

Piraeus banka teži tome da bude banka sa visokim učinkom, istovremeno dosledna svojoj misiji i
cilju da postane Banka izbora za svoje klijente, kao i željeni poslodavac za svoje zaposlene.

1.4. O Piraeus bankarskoj grupi

Upravna zgrada Piraeus bankarske grupe je u Atini, Grčka, imaju preko 22.000 zaposlenih u 10
zemalja širom sveta.Piraeus bankarska grupa u svojoj ponudi ima pun spektar finansijskih
proizvoda i usluga kojima zadovoljava potrebe oko 7 miliona klijenata.Ukupna aktiva Grupe je
krajem 2013. dostigla 92 milijarde evra, ukupni krediti 62 milijarde evra, dok su depoziti iznosili
54 milijarde evra.

Osnovana 1916, Piraeus banka posluje kao privatna kreditna institucija već decenijama, dok je u
periodu 1975-1991 prošla kroz državno vlasništvo i upravu pre nego što je privatizovana u
decembru 1991. Od tada Banka neprekidno raste, kako po veličini, tako i po obimu svojih
aktivnosti. Danas je vodeća Banka na grčkom tržištu sa 30% tržišnog učešća u pogledu kredita i
29% u pogledu depozita.

Piraeus banka predvodi grupu kompanija koje pokrivaju sve finansijske i bankarske aktivnosti na
grčkom tržištu (univerzalna banka). Piraeus banka poseduje stručno znanje i iskustvo u oblastima
poslovanja sa malim i srednjim preduzećima, investicijama u poljoprivredu nakon preuzimanja
ATE banke, u potrošačkom, hipotekarnom i zelenom kreditiranju, u oblasti tržišta kapitala,
investicionog bankarstva i lizinga. Ove usluge su dostupne preko nacionalne mreže Grupe koja
broji oko 1.037 filijala, 1.879 bankomata, koliko ih je bilo u decembru 2013, kao i putem
"Winbank" mreže elektronskog bankarstva.
2
http://www2.piraeusbank.rs/ preuzeto sa http://www2.piraeusbank.rs/index.php?st_location=home
%2Fglavna_navigacija%2Fo_nama%2Fkorporativna_misija_piraeus_banke_beograd&st_version=active I
http://www2.piraeusbank.rs/index.php?st_location=home%2Fglavna_navigacija%2Fo_nama
%2Fo_piraeus_bankarskoj_grupi_&st_version=active

5
Piraeus bankarska grupa je na kraju decembra 2013. godine bila zastupljena na međunarodnom
tržištu, pre svega putem 412 filijale na području jugoistočne Evrope i istočnog Mediterana.
Naime, Grupa je prisutna u Rumuniji preko Piraeus banke Rumunija sa 140 filijala, u Bugarskoj
sa 83 filijale Piraeus banke Bugarska, u Albaniji preko Tirana banke sa 53 filijala, u Srbiji sa 42
filijale Piraeus banke AD Beograd, u Ukrajini sa 37 filijala Piraeus banke ICB, na Kipru sa 14
filijala Piraeus banke Kipar i u Egiptu sa 41 filijala Piraeus banke Egipat, u Londonu i Frankfurtu
sa po jednom filijalom. 3

1.5. Najbolja banka za 2014 po izboru Global Finance

Piraeus banka je proglašena za "Najbolju banku u Grčkoj" za 2014. godinu po izboru

međunarodno renomiranog magazina Global Finance.

Ovo priznanje, koje se odnosi na finansijske institucije u razvijenim zemljama, dodeljuje se

bankama koje su efikasno odgovorile na potrebe svojih klijenata u teškim periodima za tržišta i
takođe ostvarile važne ciljeve, postavljajući pri tom temelj za buduće uspehe.

Prilikom ocenjivanja ispitani su različiti objektivni kriterijumi i uzeti u obzir stavovi analitičara,
evaluacionih kompanija, bankarskih konsultanata, kao i drugih rukovodilaca iz bankarske
industrije.

Objektivni kriterijumi uključuju rast aktive, tržišnog udela, profitabilnosti, geografsko širenje,
liderstvo u razvoju proizvoda, inovativne e-usluge, novi poslovni razvoj ( akvizicije, povećanje
akcijskog kapitala) i zadovoljstvo klijenata.

Prema Global Finance-u, kombinacija ovih faktora izdvaja uspešne banke, one sa kojima
međunarodne organizacije žele da sarađuju.4

3
http://www2.piraeusbank.rs/ preuzeto sa http://www2.piraeusbank.rs/index.php?
newsplus_news_id=16613&st_location=home%2Fnewsplus%2Fviewsingle&st_version=system
4

6
Tabela 1.Bilans stanja Piraeus banke u 000 dinara

Red.br. POZICIJA 2013. 2012. 2011. 2010. 2009.

A A K T I V A (Zbir pozicija od A.I. do A.XIII.) 58.710.044 61.887.590 54.640.226 56.146.932 44.923.300
A I. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI 4.360.474 5.602.662 4.639.419 1.570.374 2.445.029
A II. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI 7970.534 11.564.426 8.049.157 6.370.417 5.573.467
POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA,
A III. PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I
DRUGA POTRAŽIVANJA 576.095 751.405 798.003 566.951 600.997
A IV. DATI KREDITI I DEPOZITI 42.028.551 40.299.783 37.024.727 43.547.369 34.591.198
A.V. HARTIJE OD VREDNOSTI (BEZ SOPSTVENIH AKCIJA) 1.539.739 1.615.821 1.879.654 2.698.404 0
A.VI. UDELI (UČEŠĆA) 153.516 153.516 7.216 132.042 58.199
A.VII. OSTALI PLASMANI 241.191 293.011 654.922 125.567 90.856
A.VIII. NEMATERIJALNA ULAGANJA 56.841 57.795 74.356 107.547 131.592
A.IX. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE 720.675 758.274 861.270 883.357 1.000968
STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I
A.X.
SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 516.200 510.651 421.648 0 0
A.XI. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 75.068 65.923 48.048 2.242 0
A.XII. OSTALA SREDSTVA 471.160 214.323 110.806 142.662 430.994
A.XIII. GUBITAK IZNAD IZNOSA KAPITALA 0 0 0 0 0
P. PASIVA 58.710.044 61.887.590 54.640.226 56.146.932 44.923.300
PO. O B A V E Z E (Zbir od PO.I. do PO.XI.) 47.046.917 50.338.894 44.032.679 45.502.537 34.087.531
PO. I. TRANSAKCIONI DEPOZITI 5.513.659 4.568.765 5.528.621 4.092.595 5.184.445
PO. II. OSTALI DEPOZITI 29.956.036 33.174.706 25.483.724 24.442.488 17.279.380
PO III. PRIMLJENI KREDITI 102.339 1.235.803 307.689 4.235.275 85.694
PO. IV. OBAVEZE PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI 112 59 52 74 81
OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I
PO.V.
PROMENE VREDNOSTI DERIVATA 24.581 24.920 36.515 15.083 2.630
P.VI. REZERVISANJA 137.084 119.747 128.251 99.675 110.622
P.VII. OBAVEZE ZA POREZE 13.800 6.148 3.030 3.332 2.038
PO.VIII
OBAVEZE IZ DOBITKA
. 1.451 394 4.726 0 0
 OBAVEZE PO OSNOVU SREDSTAVA NAMENJENIH
PO.IX. PRODAJI I SREDSTAVA POSLOVANJA KOJE SE
OBUSTAVLJA 0 0 0 0 0
PO.X. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 0 0 0 0 4.453
PO.XI. OSTALE OBAVEZE 10.297.855 11.208.352 12.540.071 12.614.015 11.418.188
PK. KAPITAL 11.663.127 11.548.696 10.607.547 10.644.395 10.835.769
P.XII.1 AKCIJSKI I OSTALI KAPITAL 12.227.760 13.436.586 11.212.113 11.212.116 11.212.116
P.XII.2 REZERVE IZ DOBITI 432.747 143.872 143.872 143.872 143.872
P.XII.3 REVALORIZACIONE REZERVE 1.682 1.189 627 10.309 54.340
NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD
P.XII.4
VREDNOSTI RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU 8 0 -2.579 0 0
P.XII.5 AKUMULIRANA DOBIT / GUBITAK -2.285.518 -2.032.951 -746.486 -721.902 -574.559
V.P. VANBILANSNE POZICIJE 46.075.981 47.574.303 46.996.928 43.307.524 21.368.600
5
Izvor: http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html

5
www.nbs.rs preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html
8
Tabela 2.Bilans uspeha Piraeus banke u 000 dinara

Rb POZICIJA 2013. 2012. 2011. 2010. 2009.

1 2 3 4 5 6 7
I NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU KAMATA 1.100.411 840.953 1.356.243 1.860.415 2.318.225
  PR.1. PRIHODI OD KAMATA 3.099.885 3.088.332 3.212.998 3.239.326 3.322.307
  RA.1. RASHODI OD KAMATA 1.999.474 2.247.379 1.856.755 1.378.911 1.004.082
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU NAKNADA I
II PROVIZIJA 472.004 485.954 410.041 369.276 356.984
  PR.2. PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA 518.466 530.211 445.827 408.666 396.691
  RA.2. RASHODI NAKNADA I PROVIZIJA 46.462 44.257 35.786 39.390 39.707
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE
HARTIJA OD VREDNOSTI PO FER VREDNOSTI KROZ
III BILANS USPEHA 2.037 0 0 0 0
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE
HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SU RASPOLOŽIVE ZA
IV PRODAJU 0 0 12.518 25 26
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE
V HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SE DRŽE DO DOSPECA 0 0 0 0 0
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE
VI UDELA (UČEŠĆA) 0 0 0 0 0
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE
VII OSTALIH PLASMANA 0 0 0 0 0
VIII NETO PRIHODI/RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA 840.683 -2.098.602 812.071 -3.874.712 -926.197
IX PRIHODI OD DIVIDENDI I UČEŠĆA 118 40 97 406 203
X OSTALI POSLOVNI PRIHODI 59.997 21.661 12.795 72.534 55.742
NETO PRIHODI/RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH
XI OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA -908.075 -1.341.289 -375.608 -668.338 -1.573.505
TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI
XII LIČNI RASHODI 906.189 908.191 836.859 872.832 902.527
XIII TROŠKOVI AMORTIZACIJE 150.561 185.923 213.195 224.694 220.975
XIV OSTALI POSLOVNI RASHODI 1.665.812 1.241.025 1.264.859 1.363.411 1.282.550
NETO PRIHODI/RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI
IMOVINE I OBAVEZA 148.978 3.122.083 3.122.083 4.526.026 1.591.268
XVI DOBITAK/GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA -1.006.749 -1.304.339 -75.977 -175.305 -583.306

9
 NETO DOBICI/GUBICI POSLOVANJA KOJE SE
XVII OBUSTAVLJA 0 0 0 0 0
XVII
DOBITAK/GUBITAK PERIODA PRE OPOREZIVANJA -1.006.749 -1.304.339 -75.977
I
XIX POREZ NA DOBIT 1.451 0 4.726 -175.305 -583.306
DOBITAK OD KREIRANIH ODLOŽENIH PORESKIH
XX SREDSTAVA I SMANJENJA ODLOŽENIH PORESKIH
OBAVEZA 9.145 17.875 39.594 0 0
GUBITAK OD SMANJENJA ODLOŽENIH PORESKIH
XXI SREDSTAVA I KREIRANJA ODLOŽENIH PORESKIH
OBAVEZA 0 0 0 6.695 5.278
XXII GUBITAK 999.054 1.286.464 41.105 0 0
168.610 578.028
Izvor: http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html6

Tržišno učešće Piraeus banke u 2013 godini :

Aktiva Piraeus banke

Tržišno učešće = ------------------------------------- x 100%
Aktiva svih banaka

58.710.044
Tržišno učešće = ---------------------------- x 100% = 2,06%
2.846.224.447

www.nbs.rs preuzeto sa :
6
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html
10
 2. HYPO ALPE-ADRIA-BANK

2.1. Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd

Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd uspešno posluje u Srbiji od 2002. godine, uključujući sve
segmente bankarskog poslovanja. Poslovna mreža obuhvata 48 filijala i ekspozitura u 26 gradova
u Srbiji.

Stabilni poslovni rezultati i profesionalan pristup osnova su dobre poslovne reputacije Hypo Alpe
Adria banke, što potvrđuje poverenje više od 197.000 klijenata i dugogodišnja pozicija jedne od
najuspešnijih finansijskih institucija u zemlji.

Hypo Alpe Adria u Srbiji deo je grupacije čiji je vlasnik Republika Austrija i koja uspešno
posluje u sedam zemalja Evrope (Austriji, Italiji, Sloveniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i
Hercegovini i Srbiji).

Svakodnevno nastoje da unaprede kvalitet usluga, kako bi zadovoljili potrebe i očekivanja.

U skladu sa tim, započeli su realizaciju projekta - standardizacije kvaliteta pružanja usluga u

poslovanju sa stanovništvom.
Kao temelj ponašanja prema klijentima, definisali su Povelju o usluzi sa šest obećanja koja daju
klijentima i koja predstavljaju njihovu obavezu i motivaciju da kvalitetnom uslugom utiču da
Hypo Alpe Adria banka bude prepoznata kao banka u koju klijenti imaju poverenja.

Njihova obećanja klijentima:

• pružanje podrške -  njihovim proizvodima i savetima

• pouzdanost -poznavanje lokalnog tržišta
• preciznost i efikasnost - u odlukama i procesima
• transparentnost i jasnost - u komunikaciji sa klijentima
• ljubaznost i poštovanje klijenata i njihovog mišljenja
• otvorenost prema svim predlozima i povratnim informacijama svojih klijenata

Na osnovu odluke Skupštine akcionara Depozitno-kreditne banke a.d. Beograd br. 901/1 – 6 od
08. jula 2002. godine, Hypo Alpe-Adria-Bank AG Klagenfurt je kupovinom akcija od akcionara
Depozitno-kreditne banke postala većinski akcionar sa 75% akcija. Odlukom Skupštine akcionara
o povećanju akcionarskog kapitala izdavanjem XVII emisije akcija br. 1394/1-5 od 08. oktobra
2002. godine, Hypo-Alpe-Adria-Bank AG Klagenfurt postaje akcionar sa 97% učešća u
akcionarskom kapitalu. Rešenjem Trgovinskog suda od 28. oktobra 2002. godine izvršen je upis
promene naziva Depozitno-kreditne banke AD Beograd u Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd.7

2.2. Strategije i politike za upravljanje rizicima

7
http://www.hypo-alpe-adria.rs/ preuzeto sa: http://www.hypo-alpe-adria.rs/sr/content/o-nama i
http://www.hypo-alpe-adria.rs/sr/content/standardi-kvaliteta-pruzanja-usluga
2.1. Opis strategije i politika za upravljanje rizicima
HBSE Strategija za rizike se definiše u skladu sa Strategijom za rizike Grupe, dugoročnom
poslovnom strategijom Grupe, HBSE Poslovnom strategijom, kao i Odlukom NBS o upravljanju
rizikom u bankama.

Iz vremenske perspektive, ova strategija treba da obezbedi dugoročnu održivost i da bude

progresivna tako što će pomoći da se optimizuje odnos rizika i pozicije kapitala, kao i potrebe za
likvidnošću i mere likvidnosti u skladu sa petogodišnjim strateškim planom i planom finansiranja
koji je usklađen sa glavnim akcionarima.Izvršni odbor ima sveukupnu nadležnost za poslovanje
Banke i sprovođenje strategije i politika za upravljanje rizicima i strategije upravljanja kapitalom.

U okviru Strategije rizika, apetit za rizik i profil rizika se definišu na osnovu procesa procene
rizika i modela matrice rizika. Kada se svi materijalni rizici procene i saberu, da bi se dobili
ukupni interni kapitalni zahtevi, moraju da se uporede sa raspoloživim internim kapitalom. Sastav
raspoloživog internog kapitala se zasniva na IFRS ciframa, ekonomskim parametrima i zahtevima
Basel II, Pillar II.Na osnovu svoje poslovne strategije HBSE primenjuje pristup kontinuiteta
poslovanja u procesu procene rizika.

Strategija za rizike ima za cilj limitiranje apetita za rizike tako da se obezbedi uspešan kontinuitet
poslovanja Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Primarna svrha jeste zaštita rizičnog kapitala i
obezbeđenje kapaciteta za podnošenje rizika u Banci. Sekundarni cilj jeste izvođenje adekvatne
strukture rizika na osnovu poslovnog modela. Poslovni model ima za rezultat kategorije osnovnih
rizika, koji se moraju ograničiti i kontrolisati. Iz tog razloga je definisan profil rizičnosti, ali i
pravila za pravilno upravljanje rizicima visokog stepena materijalnosti. Strategija za rizike Banke
je usaglašena sa važećim Zakonom o bankama i drugim propisima u vezi sa bankarskim
poslovanjem u svim aspektima, kao i sa standardima Hypo Grupe.

Definicije rizika, organizacione jedinice koje upravljaju pojedinačnim vrstama rizika, metode
koje se koriste za identifikaciju, procenu/merenje i praćenje pojedinačnih rizika, kao i sistem
unutrašnjih kontrola za upravljanje pojedinačnom vrstom rizika definisane su u odgovarajućim
politikama, procedurama i uputstvima, usvojenim od strane Izvršnog odbora i Upravnog odbora
Banke.Politika upravljanja kreditnim rizikom Banke definiše organizaciju, procese, odgovornosti
i metodologiju upravljanja kreditnim rizikom, ali i način procene kreditnog rizika u okviru
procesa interne procene adekvatnosti kapitala

Banka smatra da je razumno i savesno upravljanje operativnim rizikom jedan od elemenata za

postizanje poslovnih ciljeva.8

8
http://www.hypo-alpe-adria.rs/preuzeto sa: http://www.hypo-alpe-adria.rs/sites/hypo-alpe-
adria.rs/files/content/final_podaciinformacijehypobanke_31-12-2012_0.pdf

12
Tabela 3.Bilans stanja Hypo Alpe-Adria-Bank u 000 din

Rb. POZICIJA 2013. 2012. 2011. 2010. 2009.

1 2 3 4 5 6 7
A A K T I V A (Zbir pozicija od A.I. do A.XIII.) 125.422.971 168.480.146 146.716.143 144.597.751 139.110.485
A I. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI 14.042.113 15.504.134 6.448.760 6.407.358 12.110.773
A II. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI 10.421.896 15.836.947 20.687.957 28.082.002 29.196.533
POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA,
A III. PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I
DRUGA POTRAŽIVANJA 1.375.961 2.715.954 2.312.641 1.893.035 1.030.967
A IV. DATI KREDITI I DEPOZITI 79.490.845 112.242.809 99.362.307 91.251.640 84.165.379
HARTIJE OD VREDNOSTI (BEZ SOPSTVENIH
A.V.
AKCIJA) 15.344.973 16.327.771 12.662.363 12.075.783 7.319.052
A.VI. UDELI (UČEŠĆA) 0 0 0 57,028 40,663
A.VII. OSTALI PLASMANI 793.695 1.407.769 1.376.607 1.489.690 1.997.340
A.VIII. NEMATERIJALNA ULAGANJA 1.084.074 901.403 952.575 630.252 302.996
OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE
A.IX.
NEKRETNINE 1.248.440 1.360.670 1.080.198 1.224.436 1.488.554
STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I
A.X.
SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 41.150 0 0 0 131,880
A.XI. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 132.379 329.954 273.047 226.264 1.326
A.XII. OSTALA SREDSTVA 1.447.845 1.852.735 1.559.688 1.260.263 1.325.022
A.XIII. GUBITAK IZNAD IZNOSA KAPITALA 0 0 0 0 0
P. PASIVA 125.422.971 168.480.146 146.716.143 144.597.751 139.110.485
PO. O B A V E Z E (Zbir od PO.I. do PO.XI.) 97.000.825 135.112.092 113.704.883 112.981.016 107.736.019
PO. I. TRANSAKCIONI DEPOZITI 13.568.461 15.396.318 15.276.116 12.269.343 14.363.391
PO. II. OSTALI DEPOZITI 49.965.018 69.505.320 53.008.640 48.367.342 49.697.594
PO III. PRIMLJENI KREDITI 14.368.013 22.945.440 19.764.434 26.291.420 21.109.070
PO. IV. OBAVEZE PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI 0 0 0 0 0
OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I
PO.V. PROMENE VREDNOSTI
DERIVATA 17.215 2.614.611 2.656.293 2.164.302 638.217
P.VI. REZERVISANJA 387.011 253.943 354.794 1.304.552 1.170.275
P.VII. OBAVEZE ZA POREZE 12719 32.251 35.517 19.278 12.828
 PO.VIII
OBAVEZE IZ DOBITKA
. 0 6.422 35.641 0 0
OBAVEZE PO OSNOVU SREDSTAVA NAMENJENIH
PO.IX. PRODAJI I SREDSTAVA POSLOVANJA KOJE SE
OBUSTAVLJA 0 0 0 0 0
PO.X. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 11.350 15.924 5.198 0 0
PO.XI. OSTALE OBAVEZE 18.671.038 24.341.863 22.568.250 22.563.779 20.744.644
PK. KAPITAL 28.422.146 33.368.054 33.011.260 31.616.735 31.374.466
P.XII.1 AKCIJSKI I OSTALI KAPITAL 24.077.922 24.077.922 24.077.922 24.077.922 24.072.958
P.XII.2 REZERVE IZ DOBITI 7.612.920 7.612.920 7.612.920 7.268.512 5.669.754
P.XII.3 REVALORIZACIONE REZERVE 104.395 90.235 46.785 1.523 33.012
NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD
P.XII.4 VREDNOSTI
RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU 40.080 0 -6.804 -75.631 -16
P.XII.5 AKUMULIRANA DOBIT / GUBITAK -3.333.012 1.586.977 1.280.437 344.409 1.598.748
V.P. VANBILANSNE POZICIJE 98.427.301 107.093.333 107.573.362 127.981.229 141.545.432
Izvor:http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html9

Tabela 4.Bilans uspehaHypo Alpe-Adria-Bank u 000 din

www.nbs.rs preuzeto sa: http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html

9

14
Rb POZICIJA 2013. 2012. 2011. 2010. 2009.

15
 1 2 3 4 5 6 7
I NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU KAMATA 3.824.306 4,871,325 5,881,525 5.477.757 5.350.141
  PR.1. PRIHODI OD KAMATA 8.438.979 10,261,600 10,193,311 9.946.685 9.201.754
  RA.1. RASHODI OD KAMATA 4.614.673 5,390,275 4,311,786 4.468.928 3.851.613
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU NAKNADA I
II PROVIZIJA 822.069 885,233 937,223 1.073.772 1.224.915
  PR.2. PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA 1.011.531 1,087,092 1,186,797 1.355.346 1.374.811
  RA.2. RASHODI NAKNADA I PROVIZIJA 189.462 201,859 249,574 281.574 170.072
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE
HARTIJA OD VREDNOSTI PO FER VREDNOSTI KROZ
III BILANS USPEHA 822.069 0 0 0 -159
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE
HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SU RASPOLOŽIVE
IV ZA PRODAJU 0 0 0 -410 -615
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE
HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SE DRŽE DO
V DOSPECA 0 0 0 0 0
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE
VI UDELA (UČEŠĆA) 0 0 1,255 -32.453 0
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU PRODAJE
VII OSTALIH PLASMANA 0 0 0 0 0
VIII NETO PRIHODI/RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA 925.181 -7,414,570 901,928 -9.774.712 -3.976.968
IX PRIHODI OD DIVIDENDI I UČEŠĆA 0 0 40,549 0 0
X OSTALI POSLOVNI PRIHODI 103.541 211,132 49,216 68.285 176.411
NETO PRIHODI/RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH
XI OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA 5.219.643 -1,137,246 -3,329,448 -3.976.058 -3.199.962
TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI
XII LIČNI RASHODI 1.589.987 1,607,924 1,571,630 1.428.332 1.478.846
XIII TROŠKOVI AMORTIZACIJE 295.604 310,267 331,363 390.058 434.842
XIV OSTALI POSLOVNI RASHODI 3.876.442 2,765,777 2,375,300 2.184.314 2.169.283
NETO PRIHODI/RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI
XV IMOVINE I OBAVEZA 584.165 9,056,006 1,294,411 11.551.029 6.259.658
XVI DOBITAK/GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 4.722.414 1,787,912 1,498,366 384.506 1.827.484
NETO DOBICI/GUBICI POSLOVANJA KOJE SE
XVII OBUSTAVLJA 0 0 0 0 0
XVIII DOBITAK/GUBITAK PERIODA PRE OPOREZIVANJA 4.722.414 1,787,912 1,498,366 384.506 1.827.484
16
 XIX  POREZ NA DOBIT 0  200.935  217.929 253.133 249.886
 XX GUBITAK 4.919.989  1.586.977  1.280.437 344.409 1.598.748
0 0
Izvor:http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html10

Tržišno učešće Hypo Alpe-Adria banke u 2013 godini :

Aktiva Hypo Alpe-Adria banke

Tržišno učešće = ----------------------------------------- x 100%
Aktiva svih banaka

125.422.971
Tržišno učešće = ------------------------------------- x 100% = 4,41%
2.846.224.447

10
www.nbs.rs preuzeto sa: http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html
17
 3. KOMERCIJALNA BANKA AD

3.1. Komercijalna banka AD

Komercijalna banka se predstavlja sa 43 godine sigurnosti, uspešnog poslovanja, bankarskih

proizvoda i usluga prema potrebama fizičnih i pravnih lica po najvišim evropskim standardima.
Danas je ova banka jača nego ikada: 24 filijale širom zemlje, 229 ekspozitura, 252 bankomata,
više od 1.300.000 otvorenih računa i 900.000 zadovoljnih klijenata.

Komercijalna banka - snaga, sigurnost i poverenja na jednom mestu...

Akcijski kapital od 349 i ukupni kapital od 567 miliona evra čini je drugom najvećom bankom u
zemlji, koja podjednako uspešno posluje sa građanima, kao i sa najvećim korporacijama – u
zemlji i u inostranstvu.

Svim klijentima na raspolaganju je bankarski tim od gotovo 3 hiljade zaposlenih, obučenih za

sve bankarske poslove. Među njima su brojni vrhunski poznavaoci domaćih i međunarodnih
finansijskih tokova, iskusni bankarski stručnjaci, ali i mladi ambiciozni bankari, školovani i
obučavani u zemlji i inostranstvu.

3.2. Usluge za domaće i strane kompanije i finansijske institucije

Komercijalna banka a.d. Beograd ima aktivnu ulogu ne samo u domaćem, nego i u
međunarodnom platnom prometu. Preko računa otvorenih kod prvorazrednih svetskih banaka,
Komercijalna banka u potpunosti zadovoljava sve potrebe za obavljanjem međunarodnih
transakcija po nalogu klijenata. 

Svoje razvojne planove, u saradnji sa Komercijalnom bankom, ostvaruje gotovo 100.000 pravnih
lica, od malih privrednika do najvećih kompanija, među kojima je i veliki broj stranih finansijskih
institucija i organizacija, vladinih i nevladinih organizacija, humanitarnih organizacija, udruženja
građana...11

3.3.Doprinos Komercijalne banke

11
www.kombank.rs preuzeto sa: http://www.kombank.com/srp/tekst.asp?id=2
Komercijalna banka značajan deo svojih sredstava kontinuirano usmerava u projekte društvene
odgovornosti, bilo kroz rešavanje problema najugroženijih kategorija građana u okruženju, bilo
kao pomoć talentovanim pojedincima i grupama i najuspešnijim reprezentima sporta, nauke i
umetnosti. 

U 2012.godini započet je i izuzetno ambiciozan projekat naslovnog sponzorstva „Kombank

arene“, koji od početka beleži nepodeljeno odobravanje i izuzetne efekte u javnosti.
Banka ima medjunarodni sertifikat o standardu kvaliteta ISO 9001:2008.

3.4 Korporativno upravljanje

Osnovni cilj Kodeksa korporativnog upravljanja je uvođenje dobrih poslovnih običaja i

uspostavljanje visokih standarda u domenu korporativnog upravljanja, koji treba da omoguće
ravnotežu uticaja nosilaca korporativnog upravljanja društva, konzistentnost sistema kontrole i
jačanje poverenja akcionara, investitora, kao i drugih zainteresovanih strana, a sve u cilju
obezbeđenja dugoročnog i održivog razvoja Banke. 

Komercijalna banka AD Beograd, kao član Privredne komore Srbije, prihvatila je Kodeks
korporativnog upravljanja koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije broj
99/201212.

www.kombank.com preuzeto sa: http://www.kombank.com/srp/tekst.asp?id=3

12

http://www.kombank.com/srp/tekst.asp?id=483

19
Tabela 5.Bilans stanja Komercijalne banke u 000 dinara
Rb POZICIJA 2013 2012 2011 2010 2009
1 2 3 4 5 6
A A K T I V A (Zbir pozicija od A.I. do A.XIII.) 363.654.366 324.187.773 275.488.718 255.868.309 205.257.221
GOTOVINA I GOTOVINSKI
A I.
EKVIVALENTI 41.137.794 40.514.180 17.228.972 20.724.646 27.387.157
A II. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI 53.395.120 43.053.502 55.260.711 43.615.232 46.651.225
POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA,
NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER
A III
VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA
POTRAŽIVANJA 2.788.176 1.547.342 1.187.574 1.185.242 936.866
A IV. DATI KREDITI I DEPOZITI 184.004.121 177.106.865 155.719.207 150.566.310 115.106.246
HARTIJE OD VREDNOSTI (BEZ
A.V.
SOPSTVENIH AKCIJA) 57.001.465 41.347.719 25.637.971 18.267.496 566.509
A.VI. UDELI (UČEŠĆA) 6.054.110 5.917.033 5.823.582 5.826.005 2.703.423
A.VII. OSTALI PLASMANI 2.929.218 3.227.896 2.187.532 2.308.010 2.272.876
A.VIII. NEMATERIJALNA ULAGANJA 537.445 600.438 555.415 467.547 326.526
OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE
A.IX.
NEKRETNINE 8.386.224 7.416.846 7.530.272 6.820.704 7.057.487
STALNA SREDSTVA NAMENJENA
A.X. PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA
KOJE SE OBUSTAVLJA 71.630 78.763 101.040 735.432 104.898
A.XI. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 0 4.896 0 0 109.217
A.XII. OSTALA SREDSTVA 7.349.063 3.372.293 4.256.442 5.351.684 2.034.792
A.XIII. GUBITAK IZNAD IZNOSA KAPITALA 0 0 0 0 0
P. PASIVA 363.654.366 324.187.773 275.488.718 255.868.309 205.257.221
PO. O B A V E Z E (Zbir od PO.I. do PO.XI.) 298.692.148 264.321.213 231.213.152 214.813.881 177.980.840
PO. I. TRANSAKCIONI DEPOZITI 42.131.535 40.336.776 31.456.575 29.662.069 32.373.202
PO. II. OSTALI DEPOZITI 213.466.009 195.183.968 174.666.707 169.428.671 134.837.559
PO III. PRIMLJENI KREDITI 1.619.990 637.264 1.603.761 923.106 145.319
PO. OBAVEZE PO OSNOVU HARTIJA OD
IV. VREDNOSTI 0 0 0 0 0
OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA,
PO.V. NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI
DERIVATA 255.888 188.910 205.079 227.934 145.319
P.VI. REZERVISANJA 765.132 2.331.760 2.135.436 877.386 145.319
P.VII. OBAVEZE ZA POREZE 21.616 21.799 39.737 13.992 12.844
PO.VII OBAVEZE IZ DOBITKA 150.124 85.114 172.198 71.256 46.905
 I.
OBAVEZE PO OSNOVU SREDSTAVA
PO.IX. NAMENJENIH PRODAJI I SREDSTAVA
POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 0 0 0 0 0
PO.X. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 10.156 0 17.035 5.351 0
PO.XI. OSTALE OBAVEZE 40.271.698 25.535.622 20.916.624 13.604.116 9.470.577
PK. KAPITAL 64.962.218 59.866.560 44.275.566 41.054.428 27.276.381
P.XII.1 AKCIJSKI I OSTALI KAPITAL 40.034.550 40.034.550 28.462.553 28.462.553 17.062.534
P.XII.2 REZERVE IZ DOBITI 16.635.440 14.785.440 11.635.440 9.235.440 7.385.440
P.XII.3 REVALORIZACIONE REZERVE 1.791.268 867.774 689.620 663.008 717.441
NEREALIZOVANI GUBITAK PO
P.XII.4 OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI
RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU 187.011 -7.016 -63.940 -15.882 -23.324
P.XII.5 AKUMULIRANA DOBIT / GUBITAK 6.687.971 4.185.812 3.551.893 2.709.309 2.134.290
V.P. VANBILANSNE POZICIJE 224.949.026 204.642.280 183.524.898 145.180.526 66.248.482
Izvor:www.nbs.rs/static/nbs_site/gen/latinica/50/vl.../BSU-komercijalnabank.xls

21
Tabela 6.Bilans uspeha Komercijalne banke u 000 dinara
Rb POZICIJA 2013 2012 2011 2010 2009
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU
I
KAMATA 12.940.271 10.910.316 9.853.367 7.437.483 6.334.098
PR.1. PRIHODI OD KAMATA 22.034.807 20.130.880 18.036.320 15.520.261 14.713.932
RA.1. RASHODI OD KAMATA 9.094.536 9.220.564 8.182.953 8.082.778 8.379.834
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU
II
NAKNADA I PROVIZIJA 4.565.148 4.554.466 4.423.399 3.892.459 3.531.165
PR.2. PRIHODI OD NAKNADA I
PROVIZIJA 5.493.211 5.334.914 5.051.445 4.423.483 4.027.010
RA.2. RASHODI NAKNADA I PROVIZIJA 928.063 780.448 628.046 531.024 495.845
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU
III PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI PO
FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA 16.340 776 -19.110 11.499 37.834
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU
IV PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI
KOJE SU RASPOLOŽIVE ZA PRODAJU 1.738 83.947 1.254 53.720 0
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU
V PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI
KOJE SE DRŽE DO DOSPECA 0 0 0 0 0
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU
VI
PRODAJE UDELA (UČEŠĆA) 0 0 0 0 0
NETO DOBITAK/GUBITAK PO OSNOVU
VII
PRODAJE OSTALIH PLASMANA 0 0 0 393 -5.132
NETO PRIHODI/RASHODI OD KURSNIH
VIII
RAZLIKA -227.800 -8.041.381 -27.827 -7.371.168 -4.758.593
IX PRIHODI OD DIVIDENDI I UČEŠĆA 391.724 2.251 7.997 2.951 6.469
X OSTALI POSLOVNI PRIHODI 337.919 241.022 191.207 158.480 228.540
NETO PRIHODI/RASHODI PO OSNOVU
XI INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I
REZERVISANJA -2.866.578 -1.444.299 -1.335.462 -1.416.354 -1.365.223
TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA
XII
ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI 4.258.109 4.186.346 3.925.085 3.647.396 3.450.060
XIII TROŠKOVI AMORTIZACIJE 792.648 752.356 672.099 596.057 534.465
XIV OSTALI POSLOVNI RASHODI 5.519.630 4.933.005 4.420.906 4.246.734 3.973.217
XV NETO PRIHODI/RASHODI OD PROMENE 729.818 8.137.271 -124.669 8.512.688 6.004.079

22
 VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA
DOBITAK/GUBITAK IZ REDOVNOG
XVI
POSLOVANJA 4.588.375 4.572.662 3.952.066 2.791.964 2.055.495
NETO DOBICI/GUBICI POSLOVANJA
XVII
KOJE SE OBUSTAVLJA 0 0 0 0 0
DOBITAK/GUBITAK PERIODA PRE
XVIII
OPOREZIVANJA 4.588.375 4.572.662 3.952.066 2.791.964 2.055.495
XIX POREZ NA DOBIT 0 -472.448 -426.027 -157.343 -111.951
DOBITAK OD KREIRANIH ODLOŽENIH
XX PORESKIH SREDSTAVA I SMANJENJA
ODLOŽENIH PORESKIH OBAVEZA 87.950 32.885 11.578 16.697 8.139
GUBITAK OD SMANJENJA ODLOŽENIH
XXI PORESKIH SREDSTAVA I KREIRANJA
ODLOŽENIH PORESKIH OBAVEZA 0 -10.953 -23.937 -131.264 -85.007
XXII DOBITAK 4.676.325 4.122.146 3.513.680 2.520.054 1.866.676
Izvor:www.nbs.rs/static/nbs_site/gen/latinica/50/vl.../BSU-komercijalnabank.xls13

Tržišno učešće Komercijalne banke u 2013 godini :

Aktiva Komercijalne banke

Tržišno učešće = ------------------------------------- x 100%
Aktiva svih banaka

363.654.366
Tržišno učešće = ------------------------------ x 100% = 12,78%14
2.846.224.447

13
www.nbs.rs preuzeto sa: www.nbs.rs/static/nbs_site/gen/latinica/50/vl.../BSU-komercijalna
14

23
 4. KOMPARATIVNA ANALIZA BILANSA TRI BANKE

Tabela 7.Neto dobit / Ukupna aktiva ROA

ROA Neto dobit Ukupna aktiva 2013 2012 2011 2010 2009
Banka 2013 2012 2011 2010 2009 2013 2012 2011 2010 2009
Hypo Alpe- 1.598.74 125.422.97 146.716.14 139.110.48 0,87 0,24
Adria-Bank - 1.586.977 1.280.437 344,409 8 1 168.480.146 3 144,597,751 5 - 0,94% % % 1,15%
Komercijalna 1.866.67 385.261.54 275.488.71 205.257.22 1,21 1,28 0.98
banka 4.676.325 4.122.146 3.513.680 2,520,054 6 8 324.187.733 8 255,868,309 1 % 1,27% % % 0,91%
Izvor:Autori

Indikator ROA predstavlja odnos između neto dobiti banke i ukupne aktive banke. Polazi od racionalnog korišćenja ukupno angažovanih sredstava
banke. Može se izračunati kao proizvod ROI i AU (koeficijenta korišćenja aktive). Često se naziva prinosom na ukupnu aktivu banke15
Koeficijen predstavlja stopu prinosa na poslovna sredstva ROA. Pokazuje poslovnu efikasnost i odnosi se na banku u celini. Meri:
- Efikasnost menadžmenta
- Profitabilnost
- Adekvatna je mera planiranja i kontrole poslovnih aktivnosti
Zbog gubitka iskazanog u bilansu uspeha Piraeus banke, ne mogu se izračunati pokazatelji ROA , ROE, prinos na ukupni kapital i indikator ROI.

Tabela 8.Neto dobit / Akcijski kapital ROE

ROE Neto dobit Akcijski kapital 2013 2012 2011 2010 2009
Banka 2013 2012 2011 2010 2009 2013 2012 2011 2010 2009
Hypo Alpe-
Adria-Bank - 1.586.977 1.280.437 344.409 1.598.748 24.077.922 40.034.550 28.462.553 28.462.553 24.072.958 - 3,96% 4,50% 1,21% 6,64%
Komercijalna
banka 4.676.325 4.122.146 3.513.680 2.520.054 1.866.676 40.034.550 24.077.922 24.077.922 24.077.922 17.062.234 11,68% 17,12% 14,59% 10,47% 10,94%
Izvor :Autori

15
Vunjak M. Nenad, Kovačević D. Ljubomir, (2006), Bankarstvo:bankarski menadžment, Subotica, „Proleter“ a.d.Bečej str. 387.
Indikator ROE predstavlja odnos između neto dobiti i akcijskog kapitala banke. Može se izračunati kao proizvod ROA i EM (akcijskog
mulitplikatora). Naziva se još i prinosom na akcijski kapital.16
Ovaj koeficijent ROE meri profitabilnost ostvarenu angažovanjem kapitala vlasnika, iskljuceni su svi dugovi i obaveze.

Tabela 9.Neto dobit / Ukupan kapital

  Neto dobit Ukupan kapital

Banka 2013 2012 2011 2010 2009 2013 2012 2011 2010 2009 2013 2012 2011 2010 2009
Hypo Alpe-Adria- 1.586.97 1.280.43 1.598.74 28.422.14 31.374.46
Bank - 7 7 344.409 8 6 33.368.054 33.011.260 31.616.735 6 - 4.76% 3.88% 1.09% 5,09%
Komercijalna 4.676.32 4.122.14 3.513.68 2.520.05 1.866.67 67.041.69 27.276.38 6,98
banka 5 6 0 4 6 6 59.866.560 44.275.566 41.054.428 1 % 6.89% 7.94% 6.14% 6,84%
Izvor :Autori

Ovaj pokazatelj iskazuje koliko je prinos na ukupni kapital banke. Putem ovog indikatora se pokazuje sposobnost banke da svojim akcionarima
obezbedi prinos (profit) po osnovu uloženog kapitala.

Tabela 10.Neto dobit / Ukupni prihodi ROI

ROI Neto dobit Ukupni prihodi

Banka 2013 2012 2011 2010 2009 2013 2012 2011 2010 2009
HypoAlpe-Adria-
Bank - 1.586.977 1.280.437 344.409 1.598.748 9.554.051 11.559.824 11.429.324 11.370.316 10.752.976
Komercijalna
banka 4.676.325 4.122.146 3.513.680 2.520.054 1.866.676 27.865.937 25.706.816 23.278.973 20.102.224 18.969.482

16
Vunjak M. Nenad, Kovačević D. Ljubomir, (2006), Bankarstvo:bankarski menadžment, Subotica, „Proleter“ a.d.Bečej str. 387.

25
 2013 2012 2011 2010 2009

- 13,73% 11,20% 3,03% 14,87%

16,78% 16,04% 15,09% 12,54% 9,84%
Izvor :Autori

Indikator ROI pokazuje odnos između neto dobiti po osnovu redovnog poslovanja i ukupnih prihoda. Profitabilnost banke je veća ukoliko njena
ostvarena dobit učestvuje sa većim procentom u njenim ukupnim prihodima. Obzirom da razlike između ukupnih prihoda I dobiti banke predstavlja
ukupne rashode banke, moguće je na osnovu niskog nivoa indikatora ROI izvesti zaključak, da banka ili ima previsoke rashode ili previsoka
izdvajanja u reserve banke, zbog “loših” plasmana. Indikator ROI se često naziva prinosom na ukupne prihode.17
Ovaj pokazatelj iskazuje profitabilnost poslovanja banke. Ovaj indikator služi za merenje profitabilnost banke i njene uspešnosti poslovanja.

Tabela 11.Neto obaveze / Ukupna aktiva

NETO
OBAV./UKUP
NA AKTIVA Neto obaveze Ukupna aktiva
Banka 2013 2012 2011 2010 2009 2013 2012 2011 2010 2009
Hypo Alpe-
Adria-Bank 97.000.825 135.112.092 113.704.883 112.981.016 107.736.019 125.422.971 168,480,146 146,716,143 144,597,751 139.110.485
Komercijalna
banka 381.219.852 264.321.213 231.213.152 214.813.881 177.980.840 385.261.548 324,187,733 275,488,718 255,868,309 205257221
Piraeus banka 47.046.917 50.338.894 44.032.679 45.502.547 34.087.531 58.710.044 61,887,590 54,640,226 56,146,938 44923300

17
Vunjak M. Nenad, Kovačević D. Ljubomir, (2006), Bankarstvo:bankarski menadžment, Subotica, „Proleter“ a.d.Bečej str. 386-387.

26
 2013 2012 2011 2010 2009

77,34% 80.19% 77.50% 78.13% 77,45%

98,95% 81.53% 83.93% 83.95% 86,71%

80,13% 81.34% 80.59% 81.04% 75,88%
Izvor :Autori

Ovaj pokazatelj iskazuje finansijsku strukturu i finansijski položaj banke, ukazuje na njenu sposobnost da sa prihodima pokrije rashode poslovanja.

Tabela 12. Akcijski kapital / Ukupna aktiva

AKCIJSKI
KAP./ UKUPNA
AKTIVA Akcijski kapital Ukupna aktiva
Banka 2013 2012 2011 2010 2009 2013 2012 2011 2010 2009
Hypo Alpe- 24.077.92
Adria-Bank 2 24.077.922 24.077.922 24.077.922 24.072.958 125.422.971 168.480.146 146.716.143 144.597.751 139.110.485
Komercijalna 40.034.55
banka 0 40.034.550 28.462.553 28.462.553 17.062.534 385.261.548 324.187.733 275.488.718 255.868.309 205.257.221
12.227.76
Piraeus banka 0 13.436.586 11.212.113 11.212.116 11.212.116 58.710.044 61.887.590 54.640.226 56.146.938 44.923.300

2013 2012 2011 2010 2009

19,20% 14,29% 16,41% 16,65% 17,30%

10,39% 12,35% 10,33% 11,12% 8,31%

20,83% 21,71% 20,52% 19,97% 24,96%

Izvor :Autori

27
Odnos između akcijskog kapitala i ukupne aktive predstavlja indikator finansijske strukture banke. Povoljniji odnos ukazuje, na veću zastupljenost
akcijskog kapitala u aktivi banke. Ukoliko je veći ovaj koeficijent to znači da postoji finansijska ravnoteža između sopstvenog i pozajmljenog
kapitala. Za razliku od preduzeća, banke u manjem iznosu koriste sopstveni kapital kao izvor finansiranja. Razlog tome leži u činjenici da banke
imaju mogućnosti lakšeg pristupa finansijskim sredstvima na finansijskom tržištu. 18

Tabela 13. Gotovina / Ukupna aktiva

GO /
UKUPNA
AKTIVA Gotovina Ukupna aktiva
Banka 2013 2012 2011 2010 2009 2013 2012 2011 2010 2009 2013 2012 2011 2010 2009
Hypo Alpe- 14.042.11 15.504.13 12.110.77 125.422.97 168.480.14 146.716.14 144.597.75 139.110.48 11,20
Adria-Bank 3 4 6.448.760 6.407.358 3 1 6 3 1 5 % 9,20% 4,40% 4,43% 8,70%
Komercijalna 43.564.51 40.514.18 27.387.15 385.261.54 324.187.73 275.488.71 255.868.30 205.257.22 11,31
banka 8 0 17.228.972 20.724.646 7 8 3 8 9 1 % 12,50% 6,25% 8,10% 13,34%
Piraeus banka 4.360.474 5.602.662 4.639.419 1.570.375 2.445.029 58.710.044 61.887.590 54.640.226 56.146.938 44.923.300 7,43% 9,05% 8,49% 2,80% 5,44%
Izvor :Autori

Indikator likvidnosti banke definiše mesto banke u sferi likvidnosti. Ukoliko banka drži veći deo svoje aktive u likvidnim instrumentima, ona
umanjuje svoju potencijalnu mogućnost u ostvarivanju profitabilnosti kao bankarskog načela. Povećenje likvidnih obaveza (kratkoročnih obaveza) u
odnosu na ukupne obaveze banke, predstavlja i povećenje njenog rizika likvidnosti. Obaveza svake banke je da permanentno održava dnevnu
likvidnost svog poslovanja. Banka uživa poverenje deponenata sve dok je likvidna. 19 Ovaj pokazatelj je bitan za tekuću likvidnost banke jer gotovina
spada u najlikvidniji deo imovine banke .

18
Vunjak M. Nenad, Kovačević D. Ljubomir,(2006), Bankarstvo:bankarski menadžment, Subotica, „Proleter“ a.d.Bečej str. 385-386.
19
Vunjak M. Nenad, Kovačević D. Ljubomir,(2006), Bankarstvo:bankarski menadžment, Subotica, „Proleter“ a.d.Bečej str. 384-385.

28
Tabela 16.Aktiva banaka

Banka 2013 2012 2011 2010 2009

Hypo Alpe-Adria 125.422.971 168.480.146 146.716.143 144.597.751 139.110.485
Komercijalna 385.261.548 324.187.733 275.488.718 255.868.309 205.257.211
Piraeus 58.710.044 61.887.590 56.640.226 56.146.932 44.923.300
Izvor: Autori

Grafik 1: Aktiva banaka

400,000,000

350,000,000

300,000,000

250,000,000

200,000,000

150,000,000

100,000,000

50,000,000

0
Hypo Alpe-Adria Piraeus Komercijalna

Izvor:Autori

29
Na osnovu komparativne analize bilansa poslovnih banaka, možemo zaključiti da na dan 31.12.
2013 godine najveću aktivu ima Komercijalna banka u iznosu od 385.261.548 (u 000 din.), zatim
Hypo Alpe-Adria banka od 125.422.971 (u 000 din.) i Piraeus banka sa najmanjom aktivom
58.710.063 (u 000 din.)
Na osnovu analize finansijskih pokazatelja takođe zaključujemo da Komercijalna banka jedina
ostvaruje stopu prinosa na poslovna sredstva (ROA) 1,21%, stopu prinosa na akcijski kapital
(ROE) 11,68%, prinos na ukupni kapital 6,98%, profitabilnost 16,78% i slično. Ovi pokazatelji
ne mogu se izračunati za Piraeus banku zbog ostvarenog gubitka u svih pet godina (2009, 2010,
2011, 2012, 2013) i Hypo Alpe-Adria banku zbog ostvarenog gubitka u 2013.
 ZAKLJUČAK

Finansijski izveštaji su značajan izvor informacija. Međutim, da bi njihova upotrebljivost bila

veća, potrebno ih je analizirati. U postupku analize finansijskih izveštaja koriste se različite
metode, pomoću kojih se podaci finansijskih izveštaja pretvaraju u informacije spremne za
korišćenje. Za potrebe analize poslovanja banaka, uobičajeno je da se koristi racio analiza i to pre
svega racio likvidnosti, rentabilnosti, aktivnosti i finansijske strukture. Za kompleksnije izveštaje
finansijskog položaja i poslovanja banke koriste se i pokazatelji prihoda na aktivu (ROA), povrat
na uloženi kapital (ROE), kao i pokazatelji prihoda i rashoda, dobiti i kapitala i drugi pokazatelji.
Rezultati analize mogu biti prikazani u različitim formama kao što su: brojevi, pregledi (tabele) i
grafikoni koji su prikazani u radu. Finansijski izveštaji predstavljaju najefikasniji način da se
subjektima koji se nalaze izvan banke periodično predoče informacije sakupljene i obradjene u
računovodstvenom sistemu. Za kompletnu i stvarniju sliku finansijskog položaja banke, pored
finansijskog izveštavanja, neophodno je imati uvid u celokupno njeno poslovanje, tako da je prva
hipoteza ``Finansijski izveštaji predstavljaju najefikasniji nacin da se subjektima koji se nalaze
izvan banke predoče informacije o uspešnosti poslovanja``delimično potvrdjena.

Banka, kao i sve ostale finansijske organizacije zahtevaju prikazivanje i analizu rezultata
poslovanja, radi utvrdjivanja uspešnosti poslovanja na kraju svake poslovne godine. Stoga je jako
bitno analizirati bilansne pozicije kako bilansa stanja, tako i bilansa uspeha. Pored utvrdjivanja
bilansnih pozicija, takođe je vrlo bitno uspostaviti adekvatno i pravilno upravljanje ovim
pozicijama u banci, kako bi menadzment uposlio kapacitete u aktivnosti koje donose najbolje
rezultate uz sto minimalniji rizik poslovanja u bankama sto potvrdjuje drugu hipotezu.

U radu je potvrđena treća hipoteza “Poslovni uspeh banke je uslovljen adekvatnim odnosom
kapitala i obaveza u pasivi bilansa.” Zatim banka koja ima veći iznos sopstvenog kapitala u
odnosu na obaveze, ostvaruje veće stope profita, za razliku od banaka kod kojih je taj odnos
drugačiji. Koeficijent prihoda u odnosu na rashode kamata je veći kod banaka koje u pasivi
bilansa uspeha imaju veći iznos kapitala od obaveza. Iz toga zaključujemo da, analitički
kvantitativni pokazatelji omogućavaju konstituisanje modela merenja i elemenata poslovanja u
funkciji objektivnog finansijskog izveštavanja i uporedivosti finansijskih izveštaja na globalnom
nivou.

31
 LITERATURA

1.Vunjak M. Nenad, Kovačević D. Ljubomir, (2006), Bankarstvo:bankarski menadžment

Subotica, „Proleter“ a.d.Bečej
2.www.piraeusbank.rs (Preuzeto sahttp://www2.piraeusbank.rs/, 26. Mart 2015.)
3. www.hypo-alpe-adria.rs (Preuzeto sahttp://www.hypo-alpe-adria.rs/ 26. Mart 2015.)
4.www.kombank.com (Preuzeto,http://www.kombank.com/srp/index.asp 26. Mart 2015.)
5.www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html, 26.Mart 2015.)

SPISAK TABELA I GRAFIKA

Tabela 1.Bilans stanja Piraeusbanke .…………………………………………………… 8 str.

Tabela 2.Bilans uspeha Piraeus banke ………………………….…………………. 9 str.
Tabela 3.Bilans stanja Hypo Alpe-Adria banke …………………………………………. 14 str.
Tabela 4.Bilans uspeha Hypo Alpe-Adria banke……………………………………….. 15 str.
Tabela 5.Bilans stanja Komercijalne banke……………………………………………… 20 str.
Tabela 6.Bilans uspeha Komercijalne banke…………………………………………….. 21 str.
Tabela 7.Pokazatelj stope prinosa na poslovna sredstva………………………………… 23 str.
Tabela 8.Pokazatelj stopa prinosa naakcijski kapital……………………………………. 23 str.
Tabela 9.Pokazatelj stopa prinosa na ukupan capital…………………………………….. 24 str.
Tabela 10.Pokazatelj profitabilnosti poslovanja banke…………………………………... 24 str.
Tabela 11.Pokazatelj finansijske strukture i finansijskog položaja banke……………….. 25 str.
Tabela 12.Pokazatelj finansijske ravnoteže sopstvenog i pozajmljenog kapitala………... 26 str.
Tabela 13.Pokazatelj tekuće likvidnosti…………………………………………………. 27 str.
Tabela 16.Aktiva………………………………………………………………………… 28 str.
Grafik 1. Uporedni prikaz aktiva 3 poslovne banke ……………………………………. 28 str.

32