2.7 Vodovodna mreža Primena računara u kom.

hidrotehnici

Vreme (h) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
st
km,h 0.50 0.63 0.68 0.70 0.74 0.78 0.82 0.95 1.10 1.30 1.40 1.35
ind
km,h 0.82 0.91 0.87 0.84 0.88 0.89 0.90 1.52 1.30 1.08 1.20 1.00

Vreme (h) 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
st
km,h 1.21 1.17 1.15 1.14 1.12 1.10 1.08 1.05 1.09 1.07 1.04 0.83
ind
km,h 1.25 1.26 1.20 0.98 0.87 1.04 1.03 0.91 0.88 0.84 0.80 0.73

Tabela 2.30: Promena koeficijenata časovne neravnomernosti tokom dana

Deonica zona La−b OD Deonica zona La−b OD

a b st/ind (m) (mm) a b st/ind (m) (mm)
1 2 st 33 160 54 55 st 90 160
2 3 st 84 160 55 56 st 80 160
3 4 st 91 160 56 57 st 196 160
4 5 st 87 160 57 58 ind 75 125
5 6 st 90 160 58 59 ind 88 125
6 7 st 88 160 59 60 ind 89 125
7 8 st 89 160 60 61 ind 86 125
8 9 st 89 160 61 62 ind 89 125
9 10 st 91 160 62 63 ind 89 125
10 11 st 88 160 63 64 ind 89 125
11 12 st 107 160 64 65 ind 92 125
12 13 st 538 160 65 66 ind 94 125
13 14 st 89 160 2 24 st 415 160
14 15 st 301 125 25 3 st 416 125
15 16 st 403 125 3 22 st 114 125
16 17 st 100 160 21 4 st 170 125
17 18 st 103 160 4 26 st 417 125
18 19 st 102 160 27 5 st 418 125
19 20 st 102 160 5 20 st 223 125
20 21 st 102 160 19 6 st 277 125
21 22 st 107 160 6 28 st 418 125
22 2 st 164 160 18 7 st 331 125
1 23 st 414 160 7 29 st 420 125
23 24 st 32 160 30 8 st 421 125
24 25 st 94 125 8 17 st 385 125
25 26 st 90 125 16 14 st 95 160
26 27 st 86 125 9 31 st 422 125
27 28 st 93 125 32 10 st 423 125
28 29 st 88 125 10 15 st 119 125
29 30 st 89 125 13 11 st 420 125
30 31 st 89 125 11 33 st 424 125
31 32 st 90 125 12 34 st 426 160
32 33 st 88 125 56 35 st 32 160
33 34 st 94 125 36 33 st 419 125
34 35 st 420 160 32 37 st 417 125
35 36 st 81 160 38 31 st 415 125
36 37 st 88 160 30 39 st 414 125
37 38 st 89 160 40 29 st 412 125
38 39 st 90 160 28 41 st 410 125
39 40 st 89 160 42 27 st 408 125
40 41 st 89 160 26 43 st 407 125

85
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

3.7 Model kanalizacione mreže - SWMM

Za naselje, čija je pregledna situacija prikazana na slici 3.13, je potrebno dimenzionisati
kanalizacionu mrežu za sanitarne otpadne vode primenom programskog paketa Storm
Water Management Model (SWMM).
Za promene proticaja tokom dana koristiti koeficijente časovne neravnomernosti date
u Zadatku 2.7, u tabeli 2.30.
Zbog velikih dubina ukopavanja su predviđene crpne stanice na dva mesta, između
čvorova 31 i 43 crpna stanica5 CS1, a između čvorova 79 i 80 crpna stanica6 CS2.
Čvor 80 je istovremeno nizvodni granični uslov u kome treba podesiti slobodno isticanje.
U zavisnosti od potreba kod obe crpne stanice treba predvideti jednu od pumpi datih
tabelama 3.17 ili 3.18, ili njihovu kombinaciju. Predvideti crpne bazene pravougaonih
osnova, čije su površine osnove jednake i iznose ACB1 = ACB2 = 10 m2 .

Q (l/s) 25.00 22.50 21.90 21.60 21.30 20.90 20.60 20.00 19.40 18.80
H (m) 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00 7.00 8.00 9.00 10.00

Q (l/s) 18.10 16.50 15.90 14.90 14.00 11.80 10.80 9.90 7.60 6.40
H (m) 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00

Q (l/s) 4.10 2.90 1.90 1.00 0.30 0.00

H (m) 21.00 22.00 23.00 24.00 25.00 26.00

Tabela 3.17: Q-H kriva prve pumpe

Q (l/s) 35.00 33.00 32.00 31.50 31.00 30.50 30.00 29.00 28.00 27.00
H (m) 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00 7.00 8.00 9.00 10.00

Q (l/s) 26.00 25.00 24.00 22.50 21.00 19.00 17.50 15.00 13.00 10.00
H (m) 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00

Q (l/s) 8.00 5.00 3.50 2.00 1.50 0.00

H (m) 21.00 22.00 23.00 24.00 25.00 26.00

Tabela 3.18: Q-H kriva druge pumpe

Podaci o kanalizacionim cevima su dati u tabeli 4.10 u prilozima, a cevi imaju pogonsku
hrapavost 0.4 mm. Preostali podaci potrebni za formiranje modela u programskom paketu
SWMM su dati u tabeli 3.19 gde su dati podaci o deonicama i tabeli 3.20 koja sadrži
podatke7 o čvorovima. Ukupno trajanje simulacije treba da iznosi 36 h, s time da se
sa ispisivanjem rezultata krene tek 12 h nakon početka proračuna (period ustaljivanja
sistema). Za računski korak po vremenu podesiti 1 s, a rezultate ispisati u svakom minutu.
Za proračun primeniti metodu dinamičkog talasa.

5 Načelno, crpna stanica CS1 se sastoji od crpnog bazena CB1 i pumpe u njoj.
6 Načelno, crpna stanica CS2 se sastoji od crpnog bazena CB2 i pumpe u njoj.
7 U ovom zadatku su postavkom date čvorne produkcije otpadne vode, koje se načelno računaju ko-

risteći broj stanovnika naselja, specifičnu produkciju otpadne vode, koeficijent dnevne i časovne nerav-
nomernosti, itd. Princip ovog proračuna je načelno isti kao u zadatku 2.7.

170
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

Slika 3.13: Situacija kanalizacione mreže naselja

171
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

Deonica La−b OD Kaskada na Deonica La−b OD Kaskada na

a b (m) (mm) nizv. kraju a b (m) (mm) nizv. kraju
1 2 300 250 0.00 39 43 187 250 0.00
2 3 94 250 0.00 44 46 360 250 0.00
4 5 190 250 0.00 45 46 80 250 0.36
5 3 240 250 0.00 46 47 203 250 0.00
6 7 550 250 0.31 47 48 190 250 0.00
7 8 120 250 0.00 43 48 183 315 0.14
8 3 160 250 0.00 48 51 152 315 0.00
9 10 553 250 0.00 49 50 180 250 0.00
10 7 180 250 0.00 50 51 330 250 0.20
11 12 276 250 0.00 52 53 140 250 0.00
12 13 277 250 0.00 51 53 302 315 0.00
13 10 200 250 0.00 54 55 350 250 0.00
14 15 260 250 0.00 56 57 290 250 0.16
15 16 86 250 0.00 55 57 120 250 0.00
16 13 90 250 0.00 58 60 110 250 0.00
17 19 100 250 0.00 59 60 170 250 0.26
18 19 103 250 0.00 57 60 180 250 0.00
19 23 125 250 0.00 60 63 352 250 0.00
20 23 101 250 0.00 61 63 160 250 0.00
21 22 110 250 0.00 62 63 410 250 0.45
22 23 160 250 0.00 63 64 340 250 0.00
24 25 82 250 0.00 53 64 120 315 0.00
25 26 54 250 0.00 65 66 160 250 0.00
23 26 83 250 0.00 66 67 178 250 0.00
27 28 77 250 0.00 67 68 160 250 0.30
28 29 113 250 0.00 64 68 90 315 0.00
26 29 49 250 0.00 68 79 345 315 0.00
29 30 120 250 0.00 69 70 170 250 0.00
30 31 55 250 0.40 70 72 179 250 0.00
3 31 420 250 0.00 72 79 340 250 0.30
32 33 160 250 0.00 71 72 113 250 0.17
33 34 115 250 0.00 73 74 180 250 0.00
35 36 147 250 0.16 74 75 110 250 0.00
34 36 152 250 0.00 75 77 170 250 0.00
37 38 166 250 0.30 76 77 226 250 0.25
36 38 130 250 0.00 77 78 170 250 0.00
38 39 167 250 0.00 78 79 168 250 0.60
40 41 116 250 0.00 31 CB1 100 250 0.50
41 42 135 250 0.00 79 CB2 10 315 0.50
42 43 147 250 0.10

Tabela 3.19: Podaci o deonicama

Broj čvora Čvorna produkcija Producent Kota dna šahta Kota terena
(-) (l/s) (-) (mnm) (-)
1 0.22 st 79.00 80.30
2 0.36 st 77.91 80.27
3 0.26 st 77.45 80.65
4 5.00 ind 79.55 80.85
5 0.14 st 78.97 80.77
6 0.22 st 80.65 81.95
7 0.28 st 78.98 81.88

172
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

8 0.23 st 78.51 81.53

9 0.26 st 80.85 82.15
10 0.16 st 79.45 81.95
11 5.00 ind 81.80 83.10
12 0.23 st 80.92 82.82
13 0.17 st 80.16 82.43
14 0.18 st 81.98 83.28
15 0.27 st 81.20 82.80
16 0.26 st 80.88 82.78
17 0.19 st 79.21 80.51
18 0.08 st 79.21 80.51
19 0.26 st 78.13 79.77
20 0.16 st 78.00 79.30
21 0.15 st 79.20 80.50
22 0.13 st 78.48 80.16
23 0.11 st 77.15 80.01
24 0.21 st 77.90 79.20
25 0.21 st 77.20 79.80
26 0.16 st 76.80 80.15
27 0.17 st 77.60 78.90
28 0.11 st 77.00 79.59
29 0.10 st 76.30 80.97
30 0.36 st 75.85 81.81
31 0.22 st 75.25 80.01
32 0.08 st 85.00 86.30
33 0.14 st 84.50 86.04
34 0.13 st 83.92 85.64
35 0.12 st 83.93 85.23
36 0.28 st 83.00 84.96
37 0.29 st 82.80 84.10
38 0.27 st 82.10 84.28
39 0.26 st 81.32 83.74
40 0.25 st 82.40 83.70
41 0.27 st 81.70 83.20
42 0.16 st 80.99 82.77
43 0.26 st 80.50 82.18
44 0.18 st 81.82 83.12
45 0.16 st 81.48 82.78
46 0.19 st 80.91 82.69
47 0.13 st 80.02 82.26
48 0.28 st 78.50 80.46
49 0.17 st 79.87 81.17
50 0.15 st 79.10 80.72
51 0.11 st 77.95 80.19
52 0.20 st 77.24 78.54
53 0.13 st 76.85 80.37
54 0.33 st 81.30 82.60
55 0.24 st 79.40 81.03
56 0.17 st 80.13 81.43
57 0.26 st 78.99 80.81
58 0.20 st 78.54 79.84
59 0.23 st 78.87 80.17
60 0.32 st 78.20 80.36
61 0.18 st 77.58 78.88
62 0.30 st 78.65 79.95
63 0.29 st 77.14 79.67

173
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

64 0.26 st 76.30 79.93

65 0.12 st 78.22 79.52
66 0.18 st 77.76 79.33
67 0.15 st 76.80 78.66
68 0.21 st 76.00 79.77
69 0.10 st 77.40 78.70
70 0.13 st 76.80 78.43
71 0.17 st 77.00 78.30
72 0.11 st 75.96 77.68
73 0.18 st 78.35 79.65
74 0.14 st 77.60 79.22
75 0.28 st 77.05 78.83
76 0.36 st 77.45 78.75
77 0.14 st 76.64 78.50
78 0.23 st 75.90 77.90
79 0.21 st 74.80 78.80
CB1 0.00 - 74.50 82.18
CB2 0.00 - 74.00 78.00
80† 0.00 - 77.00 -
† čvor 80 je istovremeno nizvodni granični uslov

Tabela 3.20: Podaci o čvorovima

Izrada
Prvi korak kod formulisanja modela u programskom paketu SWMM je crtanje mreže.
Ukoliko postoji podloga (AutoCAD, *.pdf ili crtež u nekom drugom obliku), ona može
da se učita kao pozadina u *.wmf formatu preko View -> Backdrop -> Load.
Početna podešavanja kojima se definišu merne jedinice8 koje će se koristiti, se nalaze
na dnu glavnog prozora pod nazivom Flow Units čijim otvaranjem se nude sledeće opcije:
• CFS - kubni fiti u sekundi;
• GPM - galon u minutu;

• MGD - mega galon na dan;

• CMS - kubni metri u sekundi;
• LPS - litara u sekudni;
• MLD - mega litara na dan.
Ako se izabere CMS, LPS ili MLD program radi u metričkom mernom sistemu, dok
u suprotnom radi u anglo-saksonskom mernom sistemu. Automatsko podešavanje po-
jedinih parametara je moguće preko putanje padajućeg menija Project -> Defaults sa
čime se otvara prozor koji nudi automatska podešavanja vezana za oznake u paleti ID
Labels, vezana za podslivove u paleti Subcatchments i vezana za čvorove i deonice u paleti
Nodes/Links. U ovom primeru će se detaljnije razmotriti samo poslednja opcija. Oda-
birom palete Nodes/Links se nudi mogućnost da se programom unapred svuda zada ista
vrednnost za sledeće parametre:
8 Programski paket SWMM može koristiti metrički sistem (SI) ili anglo-saksonske merne jedinice (US
customary).

174
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

• Node Invert - kota dna čvora;

• Node Max. Depth - maksimalna dubina čvora, tj. visinska razlika od kote dna čvora
do kote terena;
• Node Ponded Area - površina na kojoj se zadržava voda na površini terena dok se
(kasnije, kad se za to stvore uslovi) ne vrati u čvor;
• Conduit Length - dužina provodnika (cevi ili otvorenog kanala);
• Conduit Geometry - oblik poprečnog preseka provodnika;
• Conduit Roughness - Manning-ov koeficijent hrapavosti provodnika;
• Flow Units - merne jedinice za proticaj (ovo je alternativna moguńost podešavanja
u odnosu na ranije datu opciju) uz napomenu da se svi ostali podaci unose u istim
jedinicama koje se ovde odaberu (SI ili US customary);
• Link Offsets - odabirom opcije Depth se podešava da se pri kasnijem unosu podataka
vezanih za kaskade zadaje rastojanje dna provodnika od dna čvora, dok se odabirom
opcije Elevation kasnije zadaju apsolutne kote dna provodnika. Podrazumevana op-
cija je Depth, tj. zadavanje rastojanja od dna čvora do dna provodnika;
• Routing Method - bira se način proračuna koji može biti:
– Steady Flow - primena modela ustaljenog tečenja,
– Kinematic Wave - primena modela kinematskog talasa,
– Dynamic Wave - primena modela dinamičkog talasa;
• Force Main Equation - proračun gubitaka energije, gde se može odabrati primena
jednačine Darcy-Weisbach-a ili Hazen-Williams-a.
Kod crtanja mreže se prvo unose čvorovi, koji predstavljaju mesta gde se javlja čvorna
produkcija, gde dolazi do spoja dve ili više cevi i slično. Čvorovi se unose pomoću
komande Add a junction node, nakon čega se spajaju sa provodnicima, tj. deonicama
koje se unose preko komande Add a conduit link. Nakon što je nacrtana mreža, može
se koristiti alat Select an object on the map, pomoću kojeg se dvostrukim pritiskom na
taster miša iznad proizvoljnog čvora ili provodnika otvara prozor u koji se unose podaci
potrebni za proračun. U nastavku se navode podaci koji se unose za čvorove modelisane
kanalizacione mreže:
• Name - naziv čvora koji program automatski dodeljuje kao redni broj pod kojim je
čvor nacrtan. Oznake čvora se mogu menjati ako je potrebno.
• X-Coordinate, Y-Coordinate - položajne koordinate čvora.
• Description - polje za opis vezan za čvor.
• Tag - polje za stavljanje dodatne tekstualne napomene.
• Inflows - čvorna produkcija koja može biti Direct , Dry Weather ili RDII. U konkret-
nom primeru se podaci unose pod opciju Direct čijim odabirom se javljaju sledeće
mogućnosti:

175
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

– Constituent - koji je u datom slučaju Flow.

– Baseline - konstantna vrednost dotoka u onim mernim jedinicama koje su
podešene kod Flow Units. Ako se ne zada vrednost dotoka pretpostavka je
da ga nema. U razmatranom primeru su u tabeli 3.20 date vrednosti kon-
stantnih dotoka (koji zapravo predstavljaju maksimalno dnevno hidrauličko
opterećenje) koje je potrebno uneti.
– Baseline Pattern - vrednosti koeficijenata neravnomernosti sa kojima se za-
dat dotok Baseline koriguje. Ako se ne zadaju vrednosti koeficijenata, pret-
postavka je da je dotok u čvor konstantan tokom vremena. Prilikom unosa
koeficijenata prvo treba odabrati da li se unose mesečne vrednosti Monthly,
dnevne Daily, časovne Hourly (kao što je u ovom primeru) ili zadavanje ko-
eficijenata za vikend Weekend. Dakle, u ovom primeru se unose vrednosti
koeficijenata časovne neravnomernosti date tabelom 2.30. U čvorovima gde
se produkcija javlja od stanovništva se koriste koeficijenti neravnomernosti za
stanovništvo, dok se u čvorovima gde se produkcija javlja od industrije koriste
njima odgovarajući koeficijenti.
– Time Series - zadaju se hidrogrami. U konkretnom slučaju se koriste koefici-
jenti časovne neravnomernosti, a ne hidrogram, tako da se ovo polje izostavlja.
– Scale Factor - koristi se za korekciju vrednosti zadatih preko Time Series.
Ovde upisana vrednost ne utiče na dotok zadat kao Baseline.
• Treatment - ovo polje se odnosi na tretman zagađujuće materije u modelisanom sis-
temu. S’ obzirom da u razmatranom primeru nema modelisanja zagađenja, ostavlja
se automatska opcija No, tj. da nema tretmana.
• Invert El. - kota dna čvora.
• Max. Depth - maksimalna dubina vode u čvoru, koja predstavlja razliku kote terena
i kote dna čvora.
• Initial Depth - dubina vode u čvoru na početku simulacije. U razmatranom primeru
nema početne dubine tako da se ovo polje ne popunjava.
• Surcharge Depth - dodatna dubina vode preko maksimalne dubine datog čvora, pre
nego što dođe do pljavljenja čvora (tj. terena oko čvora). U konkretnom primeru
nema dodatne dubine, tako da se ovo polje ne popunjava.
• Ponded Area - površina iznad (oko) čvora prekrivena vodom nakon što dođe do
plavljenja čvora. U razmatranom primeru nema površine plavljenja.
Postavkom je definisano da je najnizvodniji čvor 80 istovremeno i nizvodni granični uslov,
za koji se unose sledeći podaci:
• Name - naziv čvora koji se automatski dodeljuje.
• X-Coordinate, Y-Coordinate - koordinate čvora koje se u datom primeru ne unose.
• Description - polje za opis vezan za čvor.
• Tag - polje za stavljanje dodatne tekstualne napomene.

176
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

• Inflows - lokalni dotok u čvor, kojeg u razmatranom primeru nema.

• Treatment - odnosi se na tretman vode koji se u razmatranom primeru ne radi, pa
se ovo polje preskače.
• Invert El. - kota dna čvora.
• Tide Gate - nepovratni ventil (klapna) koji sprečava povratno strujanje, za koji
može da se odabere opcija da ga ima Yes, ili da ga nema No. U razmatranom
primeru nema nepovratnog ventila u izlaznom čvoru.
• Type - vrsta nizvodnog graničnog uslova za koji na raspolaganju stoje sledeće
mogućnosti:
– Free - nizvodni granični uslov se određuje kao manja od kritične i normalne
dubine u provodniku. U razmatranom primeru je odabran ovaj tip nizvodnog
graničnog uslova.
– Normal - nizvodni granični uslov se određuje na osnovu normalne dubine.
– Fixed - nizvodni granični uslov se zadaje kao konstantna vrednost nivoa vode.
– Tidal - nizvodni granični uslov je zadat preko tabele vrednosti nivoa vode
diktiran cikličnom pojavom plime i oseke tokom dana.
– Time Series - nizvodni granični uslov je nivo nametnut iz tabelarnih podataka.
• Fixed Stage - unosi se vrednost nivoa vode za slučaj da se odabere zadavanje fik-
siranog nivoa kao nizvodni granični uslov.
• Curve Name - unosi se ime krive kojom se zadaju oscilacije usled plime i oseke, ako
se odabere taj tip nizvodnog graničnog uslova.
• Series Name - unosi se naziv krive gde se zadaju podaci o nivoima, ako se odabere
ovaj način zadavanja nizvodnog graničnog uslova.

Slede podaci koji se unose za deonice:

• Name - naziv deonice koji program automatski dodeljuje kao redni broj pod kojim
je deonica nacrtana.
• Inlet Node - ulazni čvor deonice, automatski dodeljen.
• Outlet Node - izlazni čvor deonice, automatski dodeljen.
• Description - polje za opis vezan za čvor.
• Tag - polje za stavljanje dodatne tekstualne napomene.
• Shape - oblik poprečnog preseka provodnika. Odabirom tastera koji se nalazi u
ovom polju se otvara prozor sa skicama ponuđenih oblika poprečnih preseka, dok
se u zavisnosti od odabranog oblika sa desne strane prozora pojavljuju polja ko-
jima se odabrani oblik preseka opisuje. U razmatranom slučaju se radi o kružnom
poprečnom preseku za koji su ponuđene tri opcije:

177
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

– Circular - slučaj tečenja sa slobodnom površinom u provodniku kružnog pop-

rečnog preseka. U razmatranom primeru se bira ovaj poprečni presek. Oda-
birom opcije Circular se sa desne strane prozora javljaju tri polja, Barrels
sa kojim se zadaje koliko se identičnih paralelnih provodnika nalazi na datoj
deonici (u ovde prikazanom zadatku se za ovaj broj svuda stavlja jedan). Di-
mensions je polje koje se automatski popunjava, i ovde su prikazane merne
jedinice u kojima se unose dimenzije, a Max. Depth je maksimalna dubina
provodnika, tj. u slučaju kružnog poprečnog preseka se unosi vrednost unut-
rašnjeg prečnika cevi.
– Force Main - slučaj tečenja pod pritiskom u provodniku kružnog poprečnog
preseka.
– Filled Circular - slučaj tečenja u provodniku kružnog poprečnog preseka na
čijem se dnu nalazi nanos (talog).

• Max. Depth - karakteristična dimenzija provodnika (za cevi je to unutrašnji prečnik),

koji se automatski pojavljuje ako je zadat prethodno u okviru definisanja oblika
poprečnog preseka.

• Length - dužina deonice.

• Roughness - hrapavost deonice (cevi ili kanala) koja se zadaje kao Manning-ov
koeficijent hrapavosti.

• Inlet Offset - predstavlja visinsko rastojanje od dna provodnika do dna čvora, na

uzvodnom kraju deonice (na ulazu u datu deonicu). Ukoliko je uzvodna kota
dna cevi jednaka koti dnu čvora, onda se ovo polje ostavlja prazno sa čime se
podrazumeva da nema denivelacije.

• Outlet Offset - predstavlja visinsko rastojanje od dna provodnika do dna čvora, na

nizvodnom kraju deonice (na izlazu iz date deonice).

• Initial Flow - proticaj u provodniku na početku proračuna. U razmatranom primeru

nema protoka u cevima na početku proračuna, pa se ovo polje preskače.

• Maximum Flow - maksimalni proticaj u datom provodniku. Ukoliko nema zadatog

maksimalnog protoka, onda se ovo polje preskače.

• Entry Loss Coeff. - koeficijent lokalnog gubitka energije na ulazu u provodnik.

• Exit Loss Coeff. - koeficijent lokalnog gubitka energije na izlazu iz provodnika.

• Avg. Loss Coeff. - reprezentativni (sveobuhvatni) koeficijent lokalnih gubitka ener-

gije duž provodnika.

• Seepage Loss Rate - gubitak vode iz zatvorenih provodnika (usled njihove ne-
savršenosti) u okolno tlo. Ukoliko nema gubitka vode polje se preskače, kao u
razmatranom primeru.

• Flap Gate - postojanje nepovratnog ventila (klapne) u provodniku. Ako ga ima,

bira se opcija Yes, a ako ga nema, kao u datom slučaju, bira se opcija No.

178
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

• Culvert Code - broj9 koji označava geometriju preseka ako je provodnik propust. U
razmatranom primeru nema propusta tako da se ovo polje preskače.

Odabirom putanje Tools -> Map Display Options u padajućem meniju se pojavljuje
prozor unutar kojeg je moguće dodatno podešavanje parametara koje želimo da se pojave
na mapi (prikazu) modelisanog sistema. Detaljan opis ovih opcija je dat u nastavku:

• Subcatchments - podešavanje prikaza podslivova. Date su sledeće opcije:

– Fill Style - podešavanje šrafura podsliva i to: Clear - nema šrafure, Solid -
potpuno obojen podsliv, Diagonal - koristi se dijagonalna šrafura ili Cross
Hatch - primena kvadratne šrafure.
– Symbol Size - podešavanje veličina simbola koji označavaju dati podsliv.
– Border Size - podešavanje debljine linije koja okružuje granicu datog podsliva.
– Display link to outlet - štikliranjem ovog polja je linija koja povezuje podsliv i
njegov ispust vidljiva, odnosno ako se polje ne štiklira, linija se neće prikazati.

• Nodes - podešavanje prikaza čvorova. Date su sledeće opcije:

– Node Size - podešavanje veličine čvora.

– Proportional to Value - veličina čvora postaje proporcionalna vrednosti odre-
đenog parametra u čvoru.
– Display Border - mogućnost da se oko čvora iscrta crna linija koja ga uokviruje.

• Links - podešavanje prikaza linija koje predstavljaju deonice (provodnike) mreže:

– Link Size - podešavanje debljine linije deonice.

– Proportional to Value - debljina deonice postaje proporcionalna vrednosti
odabranog parametra na deonici.
– Display Border - mogućnost da se oko provodnika iscrta crna linija koja ga
uokviruje.

• Labels - podešavanje prikaza oznaka na mapi:

– Use Transparent Text - korišćenje providne pozadine oznaka na mapi.

– At zoom of - procenat uvećanja iznad kojeg se pojavljuju oznake. Ako se stavi
uvećanje od npr. 200%, onda se pri manjem uvećanju tekst neće prikazati.

• Annotation - podešavanje ispisivanja vrednosti parametara koji se odnose na el-

emente modelisanog sistema. Sa desne strane prozora se javlja okvir sa nazivom
Display unutar kojeg se biraju parametri koji se mogu ispisati:

– Rain gage IDs - ispisivanje oznake (naziva) kišomerne stanice.

– Subcatch IDs - ispisivanje oznake (naziva) podsliva.
9 Ovde se čitalac upućuje na uputstvo za korišćenje programskog paketa SWMM, u kojem se navode
opisi tipova (tj. brojeva) unapred definisanih propusta.

179
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

– Node IDs - ispisivanje oznake (naziva) čvora.

– Link IDs - ispisivanje oznake (naziva) deonice.
– Subcatch Values - ispisivanje brojčane vrednosti odabranog parametra pod-
sliva.
– Node Values - ispisivanje brojčane vrednosti odabranog parametra čvora.
– Link Values - ispisivanje brojčane vrednosti odabranog parametra deonice.
– Use Transparent Text - primena providne pozadine za tekst. Ako ova opcija
nije odabrana, tekst oko sebe ima kocku boje pozadine.
– Font Size - veličina slova.
– At zoom of - procenat uvećanja iznad kojeg se pojavljuju vrednosti odabranog
parametra.
• Symbols - podešavanje prikaza simbola na mapi modelisanog sistema:
– Display Node Symbols - prikazivanje simbola čvora na mreži.
– Display Link Symbols - prikazivanje simbola provodnika na mreži.
– At zoom of - procenat uvećanja iznad kojeg će se odabrani simboli prikazati.
• Flow Arrows - podešavanje strelica koje označavaju smer tečenja vode. Stil strelice
se podešava štikliranjem nekog od polja ispod teksta Arrow Style:
– None - nema prikazivanja strelica.
– Open - pojaviće se otvorene strelice.
– Filled - pojaviće se zatvorene strelice (ofarban trougao položen u smeru teče-
nja).
– Fancy - pojaviće se strelice koje su otvorene sa blago zakrivljenim linijama.
– Arrow Size - podešavanje veličine strelica.
– At zoom of - procenat uvećanja iznad kojeg će se strelice prikazati na mapi.
• Background - podešavanje boja pozadine Background color, a nude se bela, žuta,
plava, svetlo siva, crna, svetlo plava, svetlo zelena i roza pozadina.
Ako se čvorovi crtaju po redosledu koji odgovara njihovim rednim brojevima iz postavke,
onda će se i njihovi nazivi poklapati sa ovim rednim brojevima, pa ih ne treba posebno
unositi. Za svaki čvor treba uneti konstantan proticaj Baseline (maksimalni dnevni pro-
ticaj) zadat postavkom i dinamiku potrošnje Baseline Pattern (koeficijenti časovne ne-
ravnomernosti) koja se razlikuje za stanovništvo i industriju. Posle toga se unosi kota
dna čvora i maksimalna dubina dobijena oduzimanjem kote dna čvora od kote terena
istog čvora.
Nakon dosad navedenog se unose podaci za provodnike, oblik poprečnog preseka, unut-
rašnji prečnik, dužina, Manning-ov koeficijent hrapavosti, i visina kaskade tamo gde ih
ima. Pošto je za cevi data vrednost pogonske hrapavosti k, a u program je potrebno uneti
hrapavost kao Manning-ov koeficijent hrapavosti n, primeniće ze veza ove dve veličine
data jednačinom
r r
0.029 1/6 0.029
n= ·k = · 0.00041/6 = 0.0104 m−1/3s. (3.1)
2g 2 · 9.81

180
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

Pošto su uneti podaci za čvorove i deonice, potrebno je uneti pumpe i crpne bazene.
Crpni bazen se programski tretira kao čvor, dok se sama pumpa tretira kao deonica.
Zbog toga se prvo unosi crpni bazen odabirom ikonice Add a storage node sa glavne
palete alata. Prvi crpni bazen CB1 se nalazi između čvorova 31 i 43, dok se drugi crpni
bazen CB2 postavlja između čvorova 79 i 80. Podaci koji se unose za crpne bazene su
dati u nastavku.
• Name - ime crpnog bazena, koje je u ovom slučaju CB1 za prvi, odnosno CB2 za
drugi crpni bazen.
• X-Coordinate, Y-Coordinate - položajne koordinate crpnog bazena koje se u ovom
slučaju ne unose.
• Description - prostor u koji može da se stavi opis crpnog bazena.
• Tag - polje za stavljanje dodatne tekstualne napomene.
• Inflows - lokalna produkcija otpadne vode gde su dalje opcije za unos iste kao i u
slučaju klasičnog čvora. U posmatranom primeru nema lokalne produkcije otpadne
vode u crpnim bazenima.
• Treatment - tretman otpadne vode kojeg u datom primeru nema, tako da se odabira
opcija NO.
• Invert El. - kota dna crpnog bazena.
• Max. Depth - maksimalna dubina vode u crpnom bazenu, tj. razlika kote terena i
kote dna crpnog bazena.
• Initial Depth - početna dubina vode u crpnom bazenu koja u datom primeru nije
data, pa se ovo polje preskače.
• Ponded Area - površina iznad crpnog bazena na koju se izliva voda u slučaju plav-
ljenja. Ovo polje se za posmatrani primer preskače.
• Evap. Factor - procenat (koeficijent) evaporacije koja se ostvaruje (u odnosu na
teorijsku, tj. sračunatu vrednost) sa površine bazena.
• Seepage Loss - gubitak vode infiltracijom u okolno tlo kroz zidove objekta (usled
njegove nesavršenosti).
• Storage Curve - opcija za podešavanje krive površine osnove bazena koja može da se
zada u vidu funkcije odabirom opcije Functional, ili u vidu tabele odabirom opcije
Tabular.
• Functional Curve - ako se kriva zadaje u vidu funkcije, za proračun se koristi jed-
načina
PCB = A · hB + C,
gde je PCB površina crpnog bazena, h je dubina vode u njemu, a definišu se i sledeći
parametri:
– Coefficient - vrednost koeficijenta A u izrazu za vezu površine i dubine.

181
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

– Exponent - vrednost eksponenta B.

– Constant - vrednost konstante C.

• Tabular Curve - tabelarno zadavanje krive površine:

– Curve Name - zadaje se ime tabele iz koje se uzimaju podaci o vezi dubine u
bazenu i njoj pripadajuće površine bazena.

Sama tabela sa podacima za krivu površine crpnog bazena se unosi polazeći od glavnog
ekrana gde se u tabu Project pod opcijom Curves bira jedna od ponuđenih mogućnosti:

• Control Curves - definisanje rada pumpe. Na primer, uključenje ili isključenje kada
se u određenom čvoru dostigne neki nivo i sl.

• Diversion Curves - koristi se kod čvorova za usmeravanje toka za unos zavisnosti

ukupnog i preusmerenog proticaja.

• Pump Curves - definisanje proticaja kroz deonicu sa pumpom koji se povezuje sa

dubinom, zapreminom uzvodnog čvora ili visinom dizanja.

• Rating Curves - definiše se veza proticaja kroz izlaznu deonicu sa gubitkom energije
kroz izlaz.

• Shape Curves - zavisnost širine poprečnog preseka provodnika i dubine.

• Storage Curves - unosi se zavisnost površine retenzije (u posmatranom slučaju

crpnog bazena) i dubine.

• Tidal Curves - nivogram (promena nivoa tokom dana u satima) u izlaznom čvoru
(kriva plime-oseke).

Po odabiru željene krive, u ovom slučaju je to Storage Curves se u donjem prozoru

pritiskom mišem na znak ,,plus” pojavljuje Storage Curve Editor unutar kojeg se unosi:

• Curve Name - naziv krive preko kojeg se u posmatranom slučaju i definiše kriva
površine crpnog bazena.

• Description - opis krive koja se unosi.

• Depth, Area - veza dubine i površine bazena (u uopštenom slučaju retenzije) koja
se zadaje kao serija parova brojeva. U posmatranom slučaju su oba bazena pravo-
ugaona sa konstantnom površinom pa je dovoljno uneti dva para brojeva. Za prvi
bazen CB1 se za dubinu od 0 m unosi površina od 10 m2 , a za maksimalnu dubinu
od 7.68 m se takođe unosi površina od 10 m2 . Za drugi bazen se ponovo pri dubini
od 0 m javlja površina od 10 m2 , a pri maksimalnoj dubini od 4 m se ponovo javlja
površina od 10 m2 .

Pošto su definisani crpni bazeni, mogu se uneti deonice sa pumpama. Prva crpna stanica
se nalazi imeđu čvorova 31 i 43, odnosno, pošto se crpni bazen tretira kao čvor, onda je
pumpa između čvorova CB1 i 43. Iz glavnog menija se odabirom ikonice Add a pump
link unosi deonica sa pumpom za koju je potrebno uneti sledeće podatke:

182
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

• Name - ime pumpe. U konkretnom primeru se za prvu pumpu unosi CS1, a za

drugu CS2.

• Inlet Node - ulazni čvor deonice koji se dodeljuje automatski i ako je dobro ucrtana
pumpa, za CS1 je ulazni čvor CB1.

• Outlet Node - izlazni čvor koji se automatski dodeljuje, a ako je dobro ucrtana prva
pumpa, onda je izlazni čvor 43.

• Description - opis vezan za crpnu stanicu.

• Tag - polje za stavljanje dodatne tekstualne napomene.

• Pump Curve - naziv krive pumpe. Pošto je moguće definisanje više različitih pumpi,
kao što je slučaj sa razmatranim primerom, onda se preko naziva krive definiše koja
pumpa koju krivu da koristi. Unos same krive će biti naknadno objašnjen.

• Initial Status - status pumpe. Ako je pumpa na početku proračuna uključena unosi
se ON, ako je isključena unosi se OFF.

• Startup Depth - dubina u ulaznom čvoru (u ovom primeru su to CB1 za CS1) pri
kojoj se pumpa uključuje.

• Shutoff Depth - dubina u ulaznom čvoru (u ovom primeru su to CB1 za CS1) pri
kojoj se pumpa gasi.

Nakon što su uneti podaci za obe pumpe (tj. obe deonice sa pumpama), prelazi se na
definisanje krive rada za obe pumpe (u razmatranom slučaju su to Q-H krive). Polazeći
od glavnog prozora se u paleti Project pod Curves odabere Pump Curves pa se u donjem
prozoru pritiskom znaka ,,plus” otvara Pump Curve Editor. Unutar ovog prozora se unose
sledeći podaci:

• Curve Name - naziv krive pumpe. Ako se za prvu pumpu stavi da je naziv krive
CS1 − QH onda se kod unosa podataka za deonice kod Curve Name takođe unosi
naziv CS1 − QH.

• Description - opis vezan za krivu pumpe.

• Pump Type - tip pumpe sa kojim se bira zavisnost koja se zadaje. Na raspolaganju
stoje sledeći tipovi pumpe:

– TYPE1 - Volume, Flow, tj. zavisnost zapremine vode u uzvodnom čvoru i

proticaja pumpe.
– TYPE2 - Depth, Flow, tj. zavisnost dubine vode u uzvodnom čvoru i proticaja
pumpe u vidu diskontinualne funkcije.
– TYPE3 - Head, Flow, tj. zavisnost visine dizanja i proticaja pumpe. U raz-
matranom primeru su karakteristike pumpe date u vidu Q-H krive koja pred-
stavlja zavisnost visine dizanja i proticaja, dakle potrebno je odabrati pumpu
trećeg tipa. U kolonu Head se unose vrednosti visine dizanja u rastućem re-
dosledu, dok se u kolonu Flow unose pripadajući proticaji.

183
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

– TYPE4 - Depth, Flow, tj. zavisnost dubine vode u uzvodnom čvoru i proticaja
pumpe u vidu kontinualne funkcije.

• View - opcija preko koje može da se pogleda kriva zadate funkcije.

Sledeći korak je podešavanje trajanja simulacije. Polazeći od glavnog prozora bira se

paleta Project unutar koje se bira opcija Options, pa se dvostrukim pritiskom na stavku
General (koja se sada nalazi u donjem levom delu ekrana) otvara prozor sa sledećim
paletama:

• General - definisanje sledećih podešavanja:

– Process Models - daje mogućnost odabira koji od raspoloživih modela da se

primeni za dati proračun. U razmatranom slučaju je jedina raspoloživa opcija
Flow Routing. Međutim da su uneti podaci o kišama ili podzemnoj vodi,
opciono bi mogli da se aktiviraju i ovi elementi proračuna.
– Infiltration Model - bira se postupak proračuna infiltracije.
– Miscellaneous - mogućnost zadavanja da dođe do zadržavanja vode iznad
čvorova koja se kasnije vraća u sistem, opcija da se u izveštaju proračuna
uključe i ulazni podaci, zadavanje minimalnog nagiba provodnika i sl.
– Routing Model - odabir postupka proračuna, pri čemu se u razmatranom
slučaju bira Dynamic Wave.

• Dates - definisanje sledećih podešavanja:

– Start Analysis on - početak proračuna, gde se zadaju datum Date i vreme u

satima i minutima Time. Za datum početka proračuna se u ovom primeru
unosi 06/15/2017 u 12 : 00 časova.
– Start Reporting on - vreme početka ispisivanja rezultata, gde se takođe zadaju
datum i vreme ispisivanja. Za početak ispisivanja rezultata se u ovom primeru
unosi 06/16/2017 u 00 : 00 časova.
– End Analysis on - vreme završetka proračuna, gde se definiču datum i vreme
kraja simulacije. U ovom primeru je kraj simulacije 06/17/2017 u 00 : 00
časova.
– Start Sweeping on - opcija u kojoj se uzima u obzir i čišćenje ulica (čišćenje
snega, ili pranje ulica). Ovde se može zadati datum početka čišćenja (što se u
ovom primeru preskače).
– End Sweeping on - datum završetka čišćenja ulica (što se u ovom primeru
preskače).
– Antecedent Dry Days - broj dana bez kiše pre početka simulacije. U ovom
primeru se unosi vrednost nula.

• Time Steps - definisanje sledećih podešavanja:

– Reporting - vremenski korak za (učestalost) ispisivanje rezultata. U datom

primeru je postavkom definisano da se rezultati ispisuju u svakom minutu.

184
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

– Runoff: Dry Weather - vremenski korak za ispisivanje rezultata kod proračuna

oticanja u periodu kada nema kiše. Za prikazani primer se ovo polje preskače.
– Runoff: Wet Weather - vremenski korak za ispisivanje rezultata kod proračuna
oticanja u periodu kada ima kiše ili dok se voda još zadržava na površini terena
iznad čvorova. Za prikazani primer se ovo polje preskače.
– Routing - vremenski korak koji se koristi za proračun. Postavkom je definisano
da se za računski korak zada ∆t = 1 s.
– Skip Steady Flow Periods - opcija da se periodi ustaljenog tečenja preskoče.
Za prikazani primer se ovo polje izostavlja.
– System Flow Tolerance - dozvoljena greška kod proračuna tečenja. Za prikazani
primer se ode ostavlja podrazumevana vrednost.
– Lateral Flow Tolerance - dozvoljena greška kod bočnih dotoka. Za prikazani
primer se ovde ostavlja podrazumevana vrednost.

• Dynamic Wave - kada se proračun radi primenom modela dinamičkog talasa, moguća
su dodatna podešavanja koja se nalaze u ovoj paleti, a ona su:

– Inertial Terms - podešavanje načina na koji se tretiraju inercijalni članovi u

St. Venant -ovoj dinamičkoj jednačini. Mogućnosti su da se ovi članovi u pot-
punosti uzmu u obzir odabirom opcije Keep, da se redukuju kada se dubina
približava kritičnoj i da se ignorišu ako se javi buran režim Dampen. Posled-
nja moguńost je da se ovi članovi potpuno zanemare u dinamičkoj jednačini
primenom opcije Ignore. U prikazanom primeru se zadržava podrazumevana
opcija Dampen.
– Normal Flow Criterion - način na koji se određuje pojava burnog režima. Prva
mogućnost je da se režim proverava preko nagiba slobodne površine, opcija
Slope, druga mogućnost je provera preko Froude-ovog broja Froude No., a treća
opcija je da se za proveru koriste oba kriterijuma. U razmatranom slučaju se
ostavlja podrazumevano podešavanje, tj. opcija Both.
– Force Main Equation - bira se način proračuna gubitaka energije na trenje
u slučaju da dođe do pojave tečenja pod pritiskom kod provodnika koji su
odabrani da budu Circular Force Main. Bira se Hazen-Williams-ova ili Darcy-
Weisbach-ova jednačina.
– Use Variable Time Step - polje koje označava ako je potrebna primena pro-
menljivog vremenskog koraka. U ovom polju se za razmatrani primer ostavlja
podrazumevana vrednost.
– Time Step For Conduit Lengthening - veštačko produženje provodnika, ukoliko
se zbog Courant -ovog broja jave problemi u proračunu. U ovom polju se za
razmatrani primer ostavlja podrazumevana vrednost.
– Minimum Nodal Surface Area - horizontalna površina šahte (tj. čvora), za
koju se u razmatranom primeru ostavlja podrazumevana vrednost od 1.14 m2 .
– Maximum Trials per Time Step - broj pokušaja proračuna u jednom vremen-
skom koraku. U ovom polju se za razmatrani primer ostavlja podrazumevana
vrednost, pa broj pokušaja iznosi 8.

185
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

– Head Convergence Tolerance - dozvoljena greška nivoa kod proračuna. U ovom

polju se za razmatrani primer ostavlja podrazumevana vrednost od 0.0015 m.
– Apply Defaults - primena podrazumevanih podešavanja.
• Interface Files - paleta koja služi za navođenje datoteka koje će se tokom proračuna
koristiti ili sačuvati. Ova opcija se preskače u razmatranom primeru.
• Reporting - ovaj prozor daje mogućnost da se označe čvorovi, deonice ili podslivovi
za detaljno ispisivanje rezultata. Ni ova opcija se u razmatranom primeru ne koristi.
Proračun se pokreće pritiskom tastera Run a simulation. Ako program ispiše Run was
successful, to znači da je proračun bio uspešan. U suprotnom se ispisuju greške Errors ili
upozorenja Warnings.
Nakon uspešnog proračuna sledi prikazivanje rezultata. U programskom paketu SWMM
rezultati mogu da se prikažu u vidu podužnih profila pritiskom miša na ikonicu Create a
Profile Plot u paleti alata. Na ovaj način se otvara prozor sa sledećim poljima:
• Start Node - unos oznaka uzvodnog čvora od kojeg se želi iscrtavanje podužnog
profila.
• End Node - unos oznaka nizvodnog čvora do kojeg se želi iscrtavanje podužnog
profila.
• Find Path - taster za pronalaženje putanje između unetog početnog i završnog
čvorova.
Pritiskom na taster OK se javlja iscrtan podužni profil, gde se na vertikalnoj osi iscrtava
visinski položaj čvorova (u razmatranom primeru su to šahte), a na horizontalnoj osi
je dužina provodnika. Treba imati u vidu da je u razmatranom primeru modelisano
neustaljeno tečenje, jer su u okviru ulaznih podataka zadate i vrednosti koeficijenata
časovne neravnomernosti tokom dana. Nakon što se programski iscrta podužni profil,
odabirom palete Map se javlja prozor na čijem dnu je moguće podešavanje vremena za
koje se rezultati iscrtavaju. Opcija Date se odnosi na odabir datuma, u polju Time of
Day se podešavaju sati i minuti u kada se prikazuju rezultati. Osim toga je moguće
pustiti i animaciju u okviru opcije Animator.
Drugi način prikazivanja rezultata je pomoću opcije Create a Time Series Plot iz
palete alata, sa čime se otvara prozor u okviru kojeg se biraju datumi za koje se rezultati
ispisuju. Potrebno je zadati početak ispisivanja Start Date i kraj ispisivanja End Date.
Pored toga se za način prikaza vremena bira jedna od opcija: Elapsed Time kada se
prikazuje prošlo vreme, ili Date/Time kada se ispisuju časovi. Nakon toga se pritiskom
tastera Add otvara drugi prozor unutar kojeg se nude sledeće mogućnosti:
• Object Type - tip objekta za koji se želi ispisivanje. Mogućnosti su:
– Subcatchment - ispisivanje podataka za podsliv.
– Node - ispisivanje podataka za čvor.
– Link - ispisivanje podataka za provodnik.
– System - ispisivanje sistemskih veličina.
• Object Name - upisivanje naziva odgovarajućeg objekta (naziv deonice, čvora i sl.).

186
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

• Variable - biranje promenljive čija se promena želi prikazati tokom vremena. Mo-
gućnosti se razlikuju u zavisnosti od odabranog tipa objekta i date su u nastavku:
– Subcatchment - za podsliv mogu da se prikažu promene sledećih parametara
tokom vremena:
∗ Runoff - oticaj sa podsliva,
∗ Precipitation - padavine,
∗ Snow Depth - dubina snega,
∗ Evaporation - isparavanje,
∗ Infiltration - infiltracija,
∗ GW Flow - proticaj u vidu podzemne vode,
∗ GW Elev. - nivo podzemen vode,
∗ Soil Moisture - vlažnost zemljišta.
– Node - za čvor mogu da se prikažu promene sledećih veličina tokom vremena:
∗ Depth - dubina vode u čvoru,
∗ Head - pijezometarska kota čvora,
∗ Volume - zapremina vode u čvoru,
∗ Lateral Inflow - bočni doticaj u čvor,
∗ Total Inflow - ukupan doticaj u čvor,
∗ Flooding - plavljenje čvora.
– Link - za provodnik mogu da se prikažu promene sledećih veličina tokom vre-
mena:
∗ Flow - proticaj kroz provodnik,
∗ Depth - dubina vode u provodniku,
∗ Velocity - brzina vode u provodniku,
∗ Volume - zapremina vode u provodniku,
∗ Capacity - kapacitet provodnika.
– System - za ceo sistem mogu da se prikažu promene sledećih veličina tokom
vremena:
∗ Temperature - temperatura,
∗ Snow Depth - dubina snega,
∗ Infiltration - infiltracija,
∗ Runoff - oticaj sa sliva,
∗ DW Inflow - doticaj u suvom vremenu,
∗ GW Inflow - doticaj iz podzemne vode,
∗ I&I Inflow - infiltracija podzemne vode u cev usled lošijih spojeva,
∗ Direct Inflow - direktni doticaj,
∗ Total Inflow - ukupni doticaj,
∗ Flooding - plavljenje,
∗ Outflow - isticanje iz celog sistema,
∗ Storage - količina vode koja se zadržava u sistemu,

187
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

∗ Evaporation - isparavanje.
• Legend Label - oznaka na legendi crteža.
• Axis - odabir položaja gde vertikalna osa seče horizontalnu. Opcija Left nameće da
se njihov presek nalazi sa leve strane, a opcija Right da se njihov presek nalazi sa
desne strane dijagrama.
Treći način prikazivanja rezultata je ravanski prikaz preko palete Map, gde se biraju
parametri koji će se prikazanti za podslivove (dužina, širina, nagib, visina padavina, i
sl.), čvorove (kota dna, dubina, pijezometarska kota i sl.) i deonice sistema (hrapavost,
nagib, proticaj i sl.). Na ovoj paleti se kod opcije Time Period zadaje trenutak prikaza
rezultata, a kod opcije Animator se može pustiti i animacija sistema tokom simuliranog
perioda vremena.

U nastavku su dati rezultati proračuna u vidu grafičkih prikaza. Na slikama 3.14 i

3.15 je dat raspored dubina u čvorovima u trenutku maksimalne produkcije (11.00 h), i
na kraju simulacije (23.59 h).

Slika 3.14: Raspored dubina po čvorovima u trenutku t = 11 : 00 h

188
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

Slika 3.15: Raspored dubina po čvorovima u trenutku t = 23 : 59 h

Upoređivanjem se primećuje da su dubine u vreme maksimalne produkcije veće nego noću

kada se generalno i očekuje smanjena produkcija otpadnih voda. Osim toga se primećuje
da se veće dubine javljaju u čvorovima na glavnim deonicama gde se nalaze i veći prečnici
kolektora.
Slike 3.16 i 3.17 prikazuju raspored proticaja u kolektorima u vreme maksimalne pro-
dukcije (11.00 h), i na kraju simulacije (23.59 h) kada se javlja smanjena produkcija ot-
padne vode. Upoređivanjem rezultata se primećuje da se tokom dana u vreme maksimalne
produkcije zaista javljaju veći proticaji nego u drugom prikazanom trenutku (23.59 h).
Osim toga se na obe slike mogu uočiti zone sa većim proticajem, koje se podudaraju sa
glavnim kolektorom (deonica od CB1 do CB2). Veći proticaji su dobijeni i na deoni-
cama gde se priključuje industrija, deonica od čvora 4 do čvora 3, i deonica od čvora
11 do čvora 13. Zbog povećane produkcije otpadne vode usled rada industrije se u svim
nizvodnim deonicama na koje se deonice sa industrijom priključuju, takođe dobijaju veći
proticaji. Iako to ovde nije prikazano, na sličan način se mogu pogledati i brzine stru-
janja u modelisanom sistemu. Male vrednosti brzina strujanja ukazuju na mesta gde
može doći do istaložavanja suspendovane materije, pa je na takvim mestima potrebno
redovno održavanje kolektora i njihovo ispiranje.

189
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

Slika 3.16: Raspored protoka po deonicama u trenutku t = 11 : 00 h

Na slikama 3.18 i 3.19 su dati podužni profili od čvora 14 do izliva u čvoru 80 (nizvodni
granični uslov celog sistema), u dva različita vremenska trenutka. Analizom rezultata se
primećuju različiti nivoi duž deonica u zavisnosti od vremena prikaza rezultata. Kon-
statuje se da u prikazanim trenucima ne dolazi do strujanja pod pritiskom, što ukazuje
na ispravno funkcionisanje sistema. Na prikazanim podužnim profilima se takođe jasno
vidi mesto crpne stanice CS1.
Na slici 3.20 je prikazana promena dubine tokom vremena neposredno uzvodno od
CS1, u čvoru 31, u crpnom bazenu CB1, kao i u čvoru neposredno nizvodno od CS1, u
čvoru 43. Primećuje se da su promene dubine uzvodno od crpnog bazena prilično poste-
pene kao posledica neustaljenosti (preko koeficijenata časovne neravnomernosti) dotoka
otpadne vode u ovaj čvor. Unutar CB1 se registruju nagle oscilacije dubine, koje se pripi-
suju naizmeničnom uključivanju i isključivanju pumpe crpne stanice. Oscilacije dubine u
CB1 su učestalije kad je dotok otpadne vode manji, jer pumpa relativno brzo prazni crpni
bazen, dok su oscilacije dubine manje frekventne kad je dotok otpadne vode veći. Slične
oscilacije, samo manjeg intenziteta se primećuju i u čvoru 43, koji se nalazi neposredno
nizvodno od CS1.
Na slici 3.21 su prikazani hidrogrami kroz deonicu uzvodno od CS1, deonica 79 (od

190
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

Slika 3.17: Raspored protoka po deonicama u trenutku t = 23 : 59 h

čvora 31 do čvora CB1), i deonicu nizvodno od CS1, deonica 47 (od čvora 43 do čvora
48). Upoređivanjem dva hidrograma se jasno vidi uticaj rada crpne stanice CS1 na trans-
formaciju dolaznog hidrograma. Kroz deonicu 79 se primećuju oscilacije protoka koje
su posledica časovnih neravnomernosti u produkciji otpadne vode. Međutim, nizvodno
od CS1 dolazi do potpune transformacije hidrograma usled periodičnog uključenja i
isključenja pumpe u crpnoj stanici. Pomenuta transformacija hidrograma ima prilič-
no velike razmere. Primera radi, u 11 časova otpadna voda dolazi do CS1 proticajem
od oko 20 l/s, dok se zbog rada pumpe proticaj nizvodno od CS1 kreće u granicama od
24.5 l/s do 15.5 l/s.
U nastavku se prelazi na prikaz rezultat vezanih za crpnu stanicu CS2. Slika 3.22
prikazuje promene dubine tokom vremena u čvorovima 79 (neposredno uzvodno od CS2)
i CB2. Dok se u čvoru 79 primećuju postepene promene dubine tokom dana koje su
posledica promenljive produkcije otpadne vode, u crpnom bazenu CB2 mogu da se uoče
mnogo izraženije oscilacije dubine kao posledica rada pumpe u crpnoj stanici. Takođe je
bitno primetiti da je uticaj rada uzvodne crpne stanice CS1 na dubine vode u čvoru 79
gotovo zanemarljiv. Između 11 i 12 časova dolazi do značajnog povećanja dubine vode u
CB1 kao posledica dostizanja maksimalnog kapaciteta pumpe u CS1.

191
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

Slika 3.18: Podužni profil na deonici od čvora 14 do čvora 80 u trenutku t = 11 : 00 h

Slika 3.19: Podužni profil na deonici od čvora 14 do čvora 80 u trenutku t = 23 : 59 h

192
3.7 Kanalizaciona mreža Primena računara u kom. hidrotehnici

Slika 3.20: Promena dubine u čvorovima 31, CB1 i 43 tokom vremena

Slika 3.21: Proticaj kroz deonice 79 (od čvora 31 do čvora CB1) i 47 (od čvora 43 do čvora
48) tokom vremena

193
Primena računara u kom. hidrotehnici 3.7 Kanalizaciona mreža

Slika 3.22: Promena dubine u čvorovima 79 i CB2 tokom vremena

Slika 3.23: Proticaj kroz deonice 68 (od čvora 68 do čvora 79) i CS2 (od čvora CB1 do čvora
80) tokom vremena

194
4 Prilozi Primena računara u kom. hidrotehnici

Spoljni prečnik Debljina zida cevi Minimalni pad†

OD (mm) s (mm) Id (%)
110 3.2 9.1
125 3.7 7.5
160 4.7 5.4
200 5.9 2.98
250 7.3 2.39
315 9.2 1.99
400 11.7 1.61
500 14.6 1.50
† Minimalni pad kanalizacionih kolektora zavisi od mnoštva
faktora kao što je pogonska hrapavost, popunjenost, tip kana-
lizacije, itd. Ovde navedene minimalne padove treba shvatiti
kao vrednosti koje se mogu koristiti tokom izrade zadataka, a
ne kao preporuku koja važi za bilo koju stvarnu situaciju.

Tabela 4.10: Spoljni prečnici i debljine zidova kanalizacionih cevi PVC SN8

203