ee Cne rns USTASA | Se ee‘VinseNtK mY. UN? UstonOD, POSRETA SVIETLO Na8a je sadainjica nolik olujnoj noéi, Oko nas je tama neiavjestnosti, kroz koju huje vihori sumnja, malo- duinosti { straha, U svemu tome jed- |nioprezno tapkaju i trate spasonoean julaz, a drugi bezobzirno, zahvaéeni nekom unutarnjom panikom, stljaju napried, samo napried — u pro- past. ‘Ali ima joB jedna skupina ljudi. To su oni tredi, o Kojima se najma- nije govori i koji o sebi. najmanje go- yore. Oni ne nijedu tezinu polozaja. Ne maitaju, nego rade. Ne sanjaju, nego vrée svoju duznost. I zadu iz- luz, zadu spas, Sasvim ga pouzdano nad Misle na Hrvatsku, rade i bore se ma nju. Misle poSteno i razborito, ra- de uztrajno i bore Se uporno. Bez po- mifljanja na uzmicanje, bieg i tkapi- {ulsctje, U tome je, kaza, spas Hr- valske: misliti, raditi i bo- riti se za njw. Danas to nije lako. Zapravo: ni- kad nije ni bilo, ali danas je heroi- aam i mugenigtve. Ne mora se, eli taj put jedini vodi do izlaza iz ovoga na- ‘oko bezizlaznog polozaja. ‘Muéan je to put, jer je opasan i nije koristonosan, Moda sc naSem pokoljenju uobéc ne ée izplatiti. U to- me smislu barem ne, da bi nam ova borba doniela udobnost i blagbstanje. Ali ée ga donieti onima jza nas, Nama mofda, a njima si- gurno. ‘a je vjera svietlo u tmini naSe sadagnjice. A hrani se i jaéa — nu grobovima mucenivkim. Odande Jo} snaga, polet i sjaj. Gudno to zvudi, A spale je tako. Nepregiedni uzorni redovi kemenih i Grvenib krideva i nifana palit boraca ma Nesavisou Dréava Hryatsku ona Ja nerozumim, Ho hove da kazu ont, koji vele daysralje- vina Hlervatska kraljevina pet stoletjaix perkostvéa-iatoku t ze ‘pad, nenioge 0 sebi, neodvisna stajati. Nijedan narod nemoze jeez drugih, naroduh obstatl, pa ilako svako selo moze kao neodvisna deriava bi. ‘Mi, ako sito met! slobode { napredéa, moramo nastojati th Ne su golema moraina glavnica, iz dijega neizerpivog vrela svi mi crpemo sna- ge za odpor i nastavak borbe, Tamo se duhovno obogaéujemo. ‘Tamo-se rodila i razjaéala misao Zrtve i ides- lima, koja nam evietli kao Iué neu- gasiva i obasjava put k spasenju i pobjedi. © ne, niste uzalud poginuli, vi znan{ i negnani horei za cast, sreéu i slobod Hrvatske, &to sada s no podivate izpod skromnih humal Ne spominjemo vas vise po imenu (jer mnogima od vas, kad ste pali, nismo ni mogli saznati za ime), ai vas nismo zaboravili. Nova je Hrvatska zahvalna. Ona potiva upravo na vatim kostima, a te su temelj neporubivi njezine bolje buduénosti. Vi ste evoje izvraili i ostavili dobar primjer nama. Oko nas je mrak pun tofkih do- gadjaja, koji priete najgorim. Ali mi nismo sliepi. Obasjava nas u toj tmi- ni svietlo s grobova najboljih sinova hrvatskog naroda — i mi vidimo. Put, kojim nam je poéi, u osvjel- Venju brabrosti i 2rtve poginulih za slobodu i dréavnu samostalnost Hr- vatske, tako je vidljiv i jasan, Oluja je, ali grobovi — stotine i tisuée njih — stoje mirni i nepomiéni, biele se kao putokazi na razier ‘T Havateke jo na razkridju. Gro- bovi palih za nju i za nas, aa buduéa pokoljenja, priete 1 ne daju posi kri- vim putem kapitulacije i izdaje. Osta- je dale samo jedan put. Ostaje nam misliti, raditi i boriti se za Hrvatsku. Boriti se iz svih sila i do kraja. To nova odluéujemo, na to ponovno pri- sizemo na grobovima nadih otaca, naBe braée i sinova ngiih! + 8. VITKOVIC da nosemu narod (sbljemo'iz glave ona veru Kofi mm Je-Au- siria ¢ Rusia narinala, veru kao da smo mi, uzdertavatelf! Au- strte, ako slabl, da némozemo dragatije nego kao ilo dit ro~ bovi Ziviti; mi morama Hervalont kazati, a je sutnju jedaako 1 amerikansko) repabltki 1 austrlanskoj ati raskoj despocit. : Dr. ANTE STARCEVIC= | Mi ne gem umrieti, | | nego pobiediti,d ako je ‘smrt potrebni zalog hrvatske slobode, onda é svict opet aledali romantiku pokreta, koii je htio suradivati s E- vropom i sa svim n rodima, ali nije dao lox Bods {ime avons ines roda Jugoslavenska faz prieti Hrvatskoj r¥avi, Istom kratkovidnoXéu i sluposéu ssaveznika« kao 1 1918. Hi mozda Jo8 kobnijim namjerama crvenih osvajata, ko- Jima jugosiavenska, a onda i slavenska magia ‘slut izkljutivo kao himbeno sredstvo razvodnjavanja mi rodne sloge 1 napora onih zemalja, Koje imadu to Zalosino svojstvo, da ih ubrajaiu uw nekakve svesia- venske osnove. Jugoslavenska ideja podjarmila je po svréetku prostog velikox rata hrvatski narod manjem i nekulturnijem sepskom narodu, Opasnost, koja nam danas prieti mnogo Je veca zbog toga, Sto’ se za veli- Kosrpskim nadama valja prema nama | sovjetski pali- kuéa s bakljom krvavih revolucija, od tega bi imali izgorjeti, ue samo Krovovi evropskih naroda, nego i sami tistéljetni nacionalizmi trebali bi se raztopiti vatri komunistitkoya »rajac. Ovo} najezdi suprotsta Ija se w Hrvatskoj drZavotvorni ustaski pokret na elu s nepokolehivim i neslomivim Poglavnikom. Hr- vatski narod mora odlutiti: ili se vratiti u tamnleu tz koje ga je, izveo Poglavnik ili se opirati_ svakom novom utamniéenju. Hrvatski narod mora biratis ili vustaie, ili kombniste. A buduél dau Hevatskoj ima premalo komunista, da ajome viadajy, i bududi, dau Kremlju imaju sovjetskije namjere, nego marksisti u naSim gudurama, to u slutaja komunistiéke poplave u Hrvatskoj dolaze za upravijate srbijanci 1 sovjeti koji pod srpom i Eekitem ima i za izvoz. Cini se, da su neprijatelji madosavii do nasih dréav- nih gri uvidjeli hryatsku volju za samostalnoséu i republikom bez komunizma, jer su poteli a Srbiji naveliko noyatiti staro i mlado pripremajui ga na rosvetnitki« rat protiv Hrvata, »kojl su za drugu stranuc. A »Titovo« laskanje u Beogradu srbskim odredima najtoénije govore o tome na koga se kane osloniti komunisti uw ratu protiv Nezavisne Dréave Hrvatske, Hrvatima nasuprot stoje danas otvorene neprija- teljske. Karte; boljsevici su ponovna Beogradu dali slobodne rue nasuprot brvatskih seljatkih | radnitkih slojeva. »Osvojite, pa radite sto hocetes. To govore boljgevici tjerajuci Srbe na nas, Agenti Kremija naime smatraju to prvom stepenicom do pretvaranja Bal- kana u svoju koloniju. »Dieli i viadaje«. Prije ili kas- nije trebala bi Hrvatska postati sovjetskom koloniji- com ili boljSevitkom »republikome u kojoj ée nadzor nad seljakom i hrvatskim radnilsom yrsiti srpski Zan- dar i ruski NKV-ovac. ‘Nasuprot gladnih i biesnih polititara s onu stranu Drine, i nasuprot raznih Jovana u partizanstvu, stoji 2-0.Vo-HeRA- AT SKE Poglavnlk sa svojom vojskom, spreman boriti se do zadnje moguénosti za slobodu i tast Hrvatske, Hoce li i mofe ii Hrvatski narod biti jedini fudak w sadag- njosti i-napustiti svoje braniSe? Ne jaméi ti Hrvatima Pogiaynikova osoba najhrvatskiji put i najvece rodo- Hjublje, koje w jednom narodu moze postojati, Osude na smrt, progonstva, likenje privatnog ivota i tisuce gorkih spoznaja Velikoga Muza goyore hrvatskom narodu o Niegovoj tjubavi i radu za domovinu, Nasu- prot tome iz Moskve daleke i tude baca ovamo po- gled neki azijat 1 ratuna koliko ée robova dovudl u svoju hladnu i krvavu Rusiju. A niti na kraj pameti ‘mu nije briga i skrb za nekakve Hrvate, medu kofima se Je nailo par ludaka, Koji su povjerovali u »otin- skue skrb krvavog diktatora. Ustaski Poglavnik prije nego Je narod pozvao na ustanak jasno je razloZio svoje namjere i rad. Sto su do danas reli zaludenim ruljama partizanske vode. T Sto si Im drugo obecali nego ubijanje ustaskih i hrvaiskih wobée Zivota? Da i pljatku gradova, To je sve, a Sto dolazi poslije nasilja? Ustage umiru s pokdl- kom >Zivjela Hrvatskale, a partizani? S kletvom na ustima ili. § jugoslavijom. Tko je onda veéi rodoljub? Da li onaj Poglavnik, koji e 2ivot svo] pokionio radu i borbi za Hrvatsicu ii Staljinovi agenli, koji huskaju rulje, a da im prije ne kazu, So sliedi postife prolie~ vanja krvl. Hrvatski seljak znade, da partizani pale gruntov- nice, Oni Ih ne pale zbog poreza. Pale ih zbog toga, Jer prema njihovim natelima nema seljak pravo na medu, na viastita zemlja. Hrvatskog radnika huckaju na sabotaiy, a ne goyore, da ¢e ga, domognu Hi se njegovih Zuljevitin ruku, poslati w daleku Sibirify ni rad. Oni ée ga poslati, Jer { treba radna snaga u p dini, Jer im treba fjudi vise nego Njematkoj. Inate ne-bi | Zenske trpali u borbene jedinice, crvene vojske. Rusija je veliica, ali Je { velik broj nepismenih i nekut turnih naroda u njoj, Koji ne znaju titati, a kamok sudjelovat! u suvremenom tehni¢kom ratu. Ustaée, koji su danas postali boljim ustaiama mozda nego Sto st bili i u doba tezih dana borit e se za »Antu {za Hrvatskue do poslfednjega. Neka se ovaj bojni pokdik uje iz sviju hrvatskih dusa. Samo tako spasit éemo slobodu, Zudenu i opjevanu. ‘Mi neéemo umrieti, nego pobiediti, a ako Je smrt potrebni zalog hrvatske slobode, onda ée svict opet gledati romantiku pokreta, koji je htio suradivati 5 Evropom i sa svim narodima, ali nije dao gaziti i zabacivati slobodu ime svoga naroda. Varsavski requiem neka dirne angtofile, koji se nadaju priznanju britanaca. Neutralei neka uvide, da se ova} rat uvlaéi kao ofrovni plin i u zakutke, u ko- Jima ga nisu o¢ekivali. Vrieme Je, da se otope tvrdi.i sport mozgovi. Usta- Sei bore, koji ginu na prvim 1 najiziozenijim posta- vima éekafu, da za njima stignn prituve osviestenog naroda, koje ¢e im omoguéiti posljednji sudbonosni i pobledonosni juris na neprijatelia, Od svakog Hr- vata tradi se spremnost 1 dragovolistve za domovinu, Svi Koji Zele spasiti sveto tlo Drzave Hrvatske neka znadu bojni zov naiega oruzja. Hryatsk! sinovit Na’ je bojni poklile: 4. ZA DOM I POGLAVNIKA — SPREMNI!