UDK 329:316.

43

URO[ [UVAKOVI]

METOD ISPITIVAWA I MOGU]NOSTI WEGOVE PRIMENE

U PROU^AVAWU POLITI^KIH STAVOVA POLITI^KIH
PARTIJA KOJE SU DELOVALE PRE [EST I VI[E DECENIJA1

Apstrakt. Metod ispitivawa u istra`ivawu politi~kih stavova poli-

ti~kih partija je pouzdan metod prikupqawa podataka, pouzdanih i produbqenih,
o politi~kim stavovima ispitanika. Karakteristika ovog metoda je postojawe ver-
balne provokacije koju vr{i ispitiva~ i na koju ispitanik reaguje. Tehnike koje se
primewuju u okviru ovoga metoda su: nau~ni intervju, nau~na anketa i nau~ni test.
Prilikom prou~avawa politi~kih stavova politi~kih partija koje su delovale u
pro{losti, posebno ukoliko je od wihovog delovawa proteklo vi{e od sedamdeset
godina, primena ovog nau~nog metoda ima znatna ograni~ewa, me|u kojima je svakako
najzna~ajnije smawivawe broja potencijalnih ispitanika, posebno smawivawe ili,
~ak, nepostojawe ispitanika koji bi mogli da pru`e kvalitetne i kompetentne po-
datke, jer najpouzdanije podatke mogu da daju upravo ~lanovi rukovodstava poli-
ti~kih partija ~iji su politi~ki stavovi predmet istra`ivawa. U takvim situaci-
jama, ukoliko je uop{te mogu}e sprovesti nau~ni intervju, to se obavqa samo na ma-
lom broju ispitanika, a kakav }e biti kvalitet dobijenih podataka unapred je te{ko
prognozirati. Ostale tehnike ispitivawa, s obzirom na potencijalno mali broj is-
pitanika i na predmet interesovawa, nisu podobne i potrebne. U takvim situacija-
ma opravdanije je prednost dati nekoj drugoj tehnici prikupqawa podataka, prven-
stveno analizi sadr`aja dokumenata ili biografskom metodu.
Kqu~ne re~i. Nau~ni metod, ispitivawe, politi~ke partije, politi~ki sta-
vovi, analiza sadr`aja dokumenta, biografski metod, ograni~ewa ispitivawa

1 Ovaj rad nastao je kao rezultat u~e{}a autora u realizaciji nau~nog projekta œParlamentarne
politi~ke stranke u Kraqevini SHS — Jugoslaviji 1918–1941. godineŒ, evidencioni broj 147046D,
koji finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije.
272 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

Uvodne napomene
U nau~nim, politikolo{kim i polit-sociolo{kim istra`ivawima mogu}a
je primena razli~itih metoda prikupqawa podataka. Ipak, neke od wih su prime-
renije za prou~avawe jednih pojava, dok su ostale prihvatqivije za prou~avawe ne-
kih drugih.
Kada je re~ o prou~avawu politi~kih partija, mogu}a je primena razli~itih
metoda prikupqawa podataka, a izbor metoda zavisi od toga {ta se prou~ava. Poli-
ti~ke partije su vrlo slo`ene dru{tvene pojave, tako da nije mogu}e izabrati jednu
metodu prikupqawa podataka i re}i da je ona najadekvatnija. Da bi se dobili naj-
precizniji rezultati, neophodno je u prou~avawu politi~kih partija kombinova-
ti vi{e metoda prikupqawa podataka.

Karakteristike metoda ispitivawa

Ispitivawe je takav na~in prikupqawa podataka od drugih subjekata (ispi-
tanika) kod koga se verbalnom provokacijom (pitawem) izaziva verbalna reakcija
(odgovor).
Akademik Mihailo Markovi}, uzimaju}i u obzir odnos izme|u jezika i qudske
psihe, smatra da je œjezik instrument objektivnog dru{tvenog izra`avawa na{ih su-
bjektivnih misli, ose}awa, `eqa itd. Iz toga sledi da je jedan od najva`nijih objek-
tivnih iskustvenih izvora za prou~avawe mentalnih procesa u jednom subjektu —
wegovo verbalno pona{awe… Daleko najsigurniji indikator misli je jezikŒ.2
Bitna odredba ovog nau~nog metoda jeste œverbalna provokacijaŒ. Naime, re~
je o takvom nau~nom metodu istra`ivawa u kome istra`iva~, koriste}i se verbal-
nom provokacijom, izaziva verbalnu reakciju ispitanika. Pa ~ak i kada ispitiva~
svojom verbalnom provokacijom uspe da izazove ne samo verbalnu, ve} i neku drugu
reakciju (grimasa, pokret, atak na ispitiva~a), ili ako ~ak izostane verbalna, a
usledi druga vrsta reakcije, to ne mora nu`no zna~iti da je ispitiva~ ostao uskra-
}en za odgovor. Naprotiv.
Dakle, ono {to razlikuje ovaj nau~ni metod od drugih nau~nih metoda istra-
`ivawa, ono {to je differentia specifica, jeste postojawe verbalne provokacije, od-
nosno upitnog iskaza.
U vezi sa odre|ewem pojma ispitivawa nu`no je u~initi slede}e napomene.
Prvo, jedan broj istra`iva~a u definisawe pojma ispitivawe unosi pojam
stvarnosti, nagla{avaju}i da se primenom ovog metoda dolazi do œiskustvenih
obave{tewa o stvarnostiŒ.3 Problem je u tome {to se pojam stvarnost mo`e shva-
tati i vrlo usko, na primer, u zna~ewu sada{wosti, i vrlo {iroko, u smislu real-
nosti uop{te koja bi, svakako, pored sada{wosti obuhvatila i pro{lost; potom,

2 Vidi: Mihailo Markovi}: Dijalekti~ka teorija zna~ewa. Jezi~ko zna~ewe, Izabrana dela,
kwiga 2, BIGZ, Genes-S {tampa, Prosveta, SKZ, Beograd, 1994, str. 419–458.
3 Tako postupa i Slavomir Milosavqevi} u navedenom radu: Politi~ka akcija, str. 123.
Uro{ [uvakovi}: Metod ispitivawa i mogu}nosti wegove primene … 273

mogu}a je razlika izme|u materijalne i duhovne stvarnosti itd. Redukcija pojma

stvarnost samo na sada{wost bi bila pogubna, jer bi onemogu}ila primenu metoda
ispitivawa na pojave u pro{losti. Izu~avawe politi~kih stavova iz pro{losti
ionako je ograni~eno objektivnim okolnostima o kojima je bilo vi{e re~i u uvodu
ovog rada. Iz tog razloga smatramo da bi termin stvarnost trebalo izbe}i ili ma-
kar naglasiti da se on shvata u naj{irem zna~ewu.
Drugo, ~esto se nagla{ava da se kod primene ispitivawa dolazi do œis-
kustvenih obave{tewaŒ putem kojih ispitanik saop{tava œsvoje iskustvoŒ.4 Me-
|utim, prilikom primene ispitivawa dobijaju se odgovori koji ne moraju nu`no
biti zasnovani na sopstvenom, ispitanikovom iskustvu. œPrilikom istra`ivawa
stavova ispitanik putem verbalnog iskaza ispitiva~u saop{tava stav koji se mo`e
formirati na osnovu vlastitog iskustva, na osnovu iskustva drugih qudi ili stav
koji se ne mo`e smatrati iskustvenimŒ5.
Tre}e, iako svi autori su{tinski uzimaju u razmatrawe metod ispitivawa,
ne koriste ga svi u istom zna~ewu. Tako neki od wih tretiraju anketu i intervju
kao odvojene metode prikupqawa podataka, na primer profesori Miroslav Pe~uj-
li} i Vladimir Mili}, smatraju}i pri tom da je re~ o œsli~nim nau~nim pro-
ceduramaŒ.6 Profesor dr Vojin Mili} pak pi{e o œrazgovoru i upitnikuŒ7, ne
uo~avaju}i da upitnik ne mo`e biti ni metod ni tehnika, ve} prosto nau~ni in-
strument za sprovo|ewe ankete ili ~ak i intervjua, ukoliko se radi o usmerenom
intervjuu. Prema na{em stavu, ispitivawe je jedinstven metod istra`ivawa sa ka-
rakteristikama koje smo naveli, a koji ima svoje tri tehnike prikupqawa podata-
ka. One se me|usobno razlikuju, ali postoji kod svih wih ono {to je osnovna karak-
teristika ovog metoda, a to je verbalna provokacija.
U primeni ovog metoda mogu se razlikovati slede}e tehnike nau~nog ispiti-
vawa:
— nau~ni intervju,
— nau~na anketa,
— test.
œPod nau~nim razgovorom (ili intervjuom) se podrazumeva svako prikupqa-
we podataka putem govornog op{tewa s ciqem da se dobijena obave{tewa upotrebe
u nau~ne svrheŒ.8 Re~ je o neposrednom, po pravilu usmenom9 kontaktu ispitiva~a
(intervjuera) i ispitanika u kome ispitiva~, uz izvestan stepen slobode, postavqa

4 Isto.
5 Uro{ [uvakovi}: Ispitivawe politi~kih stavova, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 2000, str. 71.
6 Miroslav Pe~ujli}, Vladimir Mili}: Metodologija dru{tvenih nauka, NIU œSlu`beni
list SFRJŒ, Beograd, 1991, str. 223.
7 Vojin Mili}: Sociolo{ki metod, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.
8 Isto, str. 478.
9 Vidi Radomir D. Luki}: Osnovi sociologije, Sabrana dela, kwiga 6, Zavod za uxbenike i na-
stavna sredstva, BIGZ, Beograd, 1995, str. 75–78.
274 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

pitawa na koja ispitanik odgovara. Ovde je veoma va`no uo~iti razliku izme|u na-
u~nog intervjua i nekog drugog intervjua, a ona se ogleda u tome da se nau~ni inter-
vju vr{i œs ciqem da se dobijena obave{tewa upotrebe u nau~ne svrheŒ. Za{to je
va`na ova razlika? Najpre, postoje razli~ite vrste intervjua: recimo, novinarski
intervju, potom intervju koji se obavqa radi prijema u radni odnos, potom onaj ko-
ji se obavqa radi prijema u politi~ku stranku (gde je to predvi|eno strana~kim
statutima) ili neku drugu organizaciju itd. Dakle, nau~ni intervju se obavqa s
ciqem da se dobiju nau~no upotrebqivi podaci. To podrazumeva postojawe kon-
cepta istra`ivawa, nau~ne zamisli, zatim nau~ne obu~enosti onoga ko vr{i ispi-
tivawe u celini, adekvatne pripremqenosti samog intervjuera itd. Pitawa koja se
postavqaju, nezavisno od tipa intervjua, imaju svrhu da izmame odgovore na osnovu
kojih }e se do}i do nau~no relevantnih podataka koji }e biti od pomo}i u daqem
istra`ivawu. Sve to nije slu~aj kod novinarskog intervjua ili intervjua za prijem
na posao ili u partiju. Ti intevjui daju se u druge svrhe, razli~ite od nau~nih.
Ipak, i takvi intervjui mogu da se iskoriste u nau~nim istra`ivawima, uz napo-
menu koja se ne sme gubiti iz vida — da u te svrhe nisu nastali. Mogu}e je, dakle,
novinarski intervju koristiti kao izvor odakle se prikupqaju podaci, ali tu on-
da ne}e biti re~i o primeni metoda nau~nog ispitivawa, ve} o primeni metoda
kvantitativne ili kvalitativne analize sadr`aja dokumenta ili, u nekim slu~aje-
vima, o primeni biografskog metoda.10 I ovde, o~igledno, dolazimo do saznawa o
izvesnom preklapawu ovih metoda prikupqawa podataka. U sve tri metode se o
autoru, wegovim stavovima, doga|ajima itd. ne saznaje neposredno — ~ulnim opa-
`awem, kao {to je posmatrawe, ve} posredno — putem autorovog iskaza. Me|utim,
razlika izme|u ovih metoda postoji i ogleda se u tome {to je u slu~aju ispitivawa
taj iskaz reakcija na postojawe direktnog upitnog iskaza, verbalne provokacije,
dok kod analize sadr`aja dokumenta ta verbalna provokacija ne postoji. Kod bio-
grafske metode pak specifi~an je izvor podataka. To su li~ni dokumenti koji mogu
biti slu`beni — policijski, crkveni, oni koji svedo~e o pripadnosti partijama,
organizacijama i sl., i privatni, tj. oni ~iji je stvaralac jedinica istra`ivawa.
Kod ove druge vrste dokumenata mogu se razlikovati: a) pisma, b) autobiografije,
v) dnevnici. U sva tri slu~aja re~ je o verbalnim iskazima osobe ~ije stavove pri-
menom biografske metode istra`ujemo na osnovu li~nih dokumenata. Stvar se, me-
|utim, komplikuje ukoliko su autobiografije nastale po naruxbini, jer su u tim
slu~ajevima one uglavnom usmeravane odre|enim uputstvima i zahtevima izdava~a,
koji su, opet, naj~e{}e diktirani zahtevima tr`i{ta. Tu se onda takvi tipovi
autobiografija pribli`avaju tzv. neusmerenom intervjuu, pa smo opet na terenu
primene ispitivawa.
Kada je re~ o nau~noj anketi kao drugoj tehnici metoda ispitivawa, wena
prodornost je znatno mawa on nau~nog intervjua. Specifi~nost ankete jeste u po-

10 Intervju nekog pojedinca, na primer, prilikom wegovog prijema u partiju ili na posao, koji
je prona|en u partijskoj arhivi, predstavqa li~ni dokument tog pojedinca i wega je mogu}e koristiti
kao izvor podataka u primeni biografskog metoda.
Uro{ [uvakovi}: Metod ispitivawa i mogu}nosti wegove primene … 275

stojawu upitnika sa formulisanim pitawima koja se postavqaju ispitaniku; u

standardizovanim anketama ponu|eni su i razni modaliteti odgovora, dok su kod
nestandardizovanih anketa modaliteti odgovora ili potpuno izostavqeni ili sa-
mo okvirno dati, œ{to u uslovima dobro odabranog uzorka, kompetentnih i pisme-
nih ispitanika daje ovim anketama mnogo ve}u prodornost nego {to je imaju stan-
dardizovane anketeŒ.11 Glavna prednost anketa je u tome {to omogu}uju ve}i zahvat
u ispitivawu. Mogu}e je, naime, u relativno kratkom vremenskom roku ispitati
relativno veliki uzorak, {to nije slu~aj sa nau~nim intervjuima.
Test se, uglavnom, i ne posmatra kao posebna tehnika ispitivawa, ve} kao ne-
ka podvrsta ankete. On predstavqa sistem zadataka koje ispitanik treba da re{i u
odre|enom vremenu i prostoru, po unapred utvr|enom na~inu i uslovima. Ne mogu
se sve vrste testova svrstati u metod ispitivawa, ali se sigurno testovi koji is-
tra`uju znawe, idejnu opredeqenost, politi~ke stavove i sli~no mogu smatrati
tehnikom ispitivawa. œTest se koristi da bi se saznalo koliko je od onoga {to je
definisano kao pravo re{ewe, stav, znawe, vrednost itd. u svesti ispitanika i ko-
like su wegove sposobnosti da to iska`e, interpretira i upotrebiŒ.12 Ono {to
razlikuje test u odnosu na ostale tehnike ispitivawa œjeste postojawe upitnog is-
kaza (verbalne provokacije) u formi zadatka koji ispitanik treba da re{i ili
savladaŒ.13

Pojam i specifi~nosti politi~kih stavova

Politi~ki stav jeste socijalni stav ~iji je sadr`aj predmeta, odnosno objek-
ta u vezi sa sferom politi~kog. Re~ je o stavovima daleko ve}e slo`enosti u odnosu
na ostale stavove.
Differentia specifica politi~kog u odnosu na druge stavove je u tome da je wegov
predmet element politi~kog procesa, {to ukqu~uje potrebe, interese i mogu}no-
sti wihovog zadovoqewa, preduzete postupke, subjekte politi~ke akcije itd. Pri
tom, politi~ki stav se mo`e odnositi na sva tri vremena.
Dakle, potpuno je jasno da je politi~ki stav onaj stav ~iji se predmet i sadr-
`aj odnose na politiku i politi~ko. Specifi~na osnova ovog stava jeste intere-
sna, vrednosna i ideolo{ka zasnovanost. Zna~ajna je i wegova œintelektualna
dimenzijaŒ, koja je prvenstveno u vezi sa uverewima, verovawima, praznoverjima i
ulogom vrednosti kao iskqu~ivog, prete`nog ili delimi~nog osnova stava. Ovo je
zna~ajno iz razloga {to ba{ ova dimenzija omogu}uje dejstvo œideologijeŒ kao
sredstva socijalizacije i politizacije.
Objektivni socijalno-klasni polo`aj pojedinca u dru{tvu bitan je kao
osnova za formirawe politi~kog stava. To ne zna~i da je politi~ki stav determi-

11 Uro{ [uvakovi}: isto, str. 111.

12 Slavomir Milosavqevi}: Istra`ivawe politi~kih pojava, Institut za politi~ke studije
Fakulteta politi~kih nauka, Centar za omladinu i pionire, Beograd, 1980, str. 178–179.
13 Uro{ [uvakovi}: isto, str. 112.
276 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

nisan socijalno-klasnim polo`ajem, ve} zna~i da socijalno-klasni polo`aj uti~e

na formirawe politi~kog stava. Nisu svi radnici komunisti ili socijalisti,
ali veliki broj komunista i socijalista jeste œregrutovanŒ iz radni~kih sredina.
Ukazuju}i na to da u svakom stavu, pa prema tome i u politi~kom , imamo spre-
gu kognitivnog, konativnog i emotivnog, treba imati u vidu da ovaj posledwi kon-
stitutivni element ima naro~ito bitnu ulogu u formirawu politi~kih stavova.
Uop{te, mislim da se s pravom mo`e re}i da se kod formirawa i œtrajawaŒ poli-
ti~kih stavova odvija stalna borba na jednoj strani emotivnog i iracionalnog, a
na drugoj strani racionalnog. [ta }e prevladati u toj bici zavisi umnogome od si-
tuacije i same li~nosti, ako je re~ o politi~kom stavu pojedinca.
Specifi~nost politi~kog stava je, dakle, u tome da je wegov predmet politika
i politi~ko, dok wegovi objekti mogu biti: a) politika posmatrana u globalu, b)
vremenski, teritorijalni ili funkcionalni (podru~ja i predmeti) segmenti poli-
tike, v) subjekti politi~kog procesa, g) ciqevi politike, d) rezultati politike.
Specifi~nost politi~kog stava je i u tome da on predstavqa odnos prema op-
{tim i pojedina~nim interesima i potrebama.
Usmerenost i intenzitet politi~kog stava su nagla{eni. Treba imati u vidu
da su, sa stanovi{ta istra`ivawa politi~ke aktivnosti, najbitniji osnovi i ciqe-
vi politike, pa tek onda ostali objekti, upravo zbog toga {to su politi~ki stavovi
ba{ ovim segmentima politike povezani sa potrebama i interesima subjekata.
Za politi~ki stav je zna~ajan odnos izme|u akcione (konativne), kognitivne
i emotivne komponente.
Akciona (konativna) komponenta bitno uti~e i podsti~e politi~ku aktivnost
— akciju kao rezultat politi~kog stava. Za politi~ku akciju je, kako isti~e dr Mi-
losavqevi}, neophodno ostvariti stabilnost14 izme|u kognitivne i emotivne kom-
ponente, s jedne, i konativne komponente, s druge strane, i to u slede}im spregama:
œ(1) Kognitivna i emotivna komponenta su pozitivno odre|ene prema ciqe-
vima politi~ke akcije i akcije u celini;
— Konativna komponenta je dovoqno sna`na da nosioca stava u~ini aktivi-
stom ili sledbenikom (aktivnim u~esnikom) u akciji (verbalnim ili stvarnim
pona{awem podr`ava akciju),
(2) Kognitivna i emotivna komponenta su negativno odre|ene prema akciji i
ciqevima akcije;
— Konativna komponenta nije dovoqna da bi dovela do verbalnog i stvarnog
pona{awa, koje bi zna~ilo suprotstavqawe akciji, odnosno do razli~itih oblika
kontraakcijeŒ.15

14 Stabilnost stava je u`i pojam od trajnosti stava. Stabilnost podrazumeva odnos izme|u
komponenata stava.
15 Slavomir Milosavqevi}: Politi~ka akcija — metodolo{ki problemi empirijskog istra-
`ivawa politi~ke aktivnosti — akcije u samoupravnom dru{tvu, Institut za politi~ke studije
Fakulteta politi~kih nauka, Beograd, 1977, str. 186.
Uro{ [uvakovi}: Metod ispitivawa i mogu}nosti wegove primene … 277

Saznavawe i poznavawe ovih odnosa unutar politi~kog stava bitno je zbog iz-
bora sredstava politi~kog delovawa i na~ina wihove primene. Nekad je potrebno
delovati na sve komponente stava, nekada samo na emotivnu, a naj~e{}e, kada je u
pitawu politi~ka aktivnost, na razvijawe i ja~awe ili pak na suzbijawe i slabqe-
we konativne komponente.
Osim o ~istom politi~kom stavu, mo`emo govoriti i o nepoliti~kom stavu
sa me{ovitim i prelaznim sadr`ajem. Radi se, naime, o onim stavovima koji nema-
ju prvenstveno politi~ku dimenziju, ali u odre|enoj situaciji mogu imati i poli-
ti~ki zna~aj. Na primer, stav da {kolstvo treba da bude op{te i besplatno jeste
socijalni stav. Me|utim, taj stav ima i politi~ki zna~aj zato {to on u ideolo-
{kom smislu pripada tradicionalnim levi~arskim zahtevima i zato {to posta-
vqawe tog zahteva u onim dru{tvima u kojima {kolstvo nije sveop{te i besplatno
predstavqa u su{tini zahtev za odre|enim koncesijama i reformama od strane ak-
tuelne vlasti, {to mu daje i politi~ki sadr`aj. Isto tako, treba imati u vidu da su
mnoge demonstracije i kod nas i u svetu otpo~iwale sa zahtevima (stavovima) koji
nisu bili politi~kog karaktera, ve} mahom socijalnog, da bi se kasnije transfor-
misali u sasvim jasne politi~ke zahteve, odnosno politi~ke stavove na kojima su
se temeqili ~itavi politi~ki pokreti. Recimo, stav predratne KPJ o nere{enom
socijalnom pitawu u Kraqevini Jugoslaviji bio je, zapravo, samo jedan od eleme-
nata koji je slu`io za potpuno negirawe i same ideje stvarawa jugoslovenske dr`a-
ve, uz ideolo{ku, kominternovsku tvrdwu da je re~ o velikosrpskoj tvorevini.
Imaju}i navedeno u vidu, prilikom istra`ivawa politi~kih stavova ne tre-
ba zanemarivati ni nepoliti~ke stavove sa me{ovitim i prelaznim sadr`ajem.
Wihov stvarni sadr`aj potrebno je razumevati imaju}i u vidu konkretnu situaci-
ju, sredinu i kontekst, kako bi se prikriveni politi~ki sadr`aj otkrio i razumeo.

Politi~ki subjekt i politi~ki stav

Politi~ki subjekt jeste nosilac politi~kog stava. Nema stava bez wegovog
nosioca.
Nosilac politi~kog stava — subjekt mo`e biti pojedinac ili kolektivitet.
Nosilac politi~kog stava nije samo politi~ki subjekt, ve} je on i nosilac
odgovaraju}e politi~ke aktivnosti — akcije koja je na tom ili tim politi~kim
stavovima bazirana.
Pojedini autori nagla{avaju da }e se svakom analizom politi~ke akcije
utvrditi da u woj u~estvuju œvo|e i vo|eni, dobrovoqno opredeqeni i prinu|eni,
kolektivni i individualni, oficijelni i spontani, legalni i ilegalni, legitim-
ni i nelegitimni, organizovani i neorganizovani, aktivni i pasivni u~esnici u
akcijiŒ.16 Svi su oni politi~ki subjekti, tj. nosioci politi~kih stavova.
Sa aspekta uloge u politi~koj aktivnosti subjekata politi~kih stavova mogu
se razlikovati:

16 Slavomir Milosavqevi}: Politi~ka akcija…

278 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

— akciono jezgro,
— aktivisti — nosioci politi~ke aktivnosti — akcije,
— sledbenici,
— u~esnici — korisnici konkretne politi~ke aktivnosti — akcije,
— kontraaktivisti.
Ukazujemo na to da, i kada je re~ o kontraaktivistima, postoji wihovo struk-
turirawe i hijerarhija, koja je identi~na sa strukturom i hijerarhijom aktivista
— subjekata politi~ke aktivnosti, sve to, naravno, ukoliko je re~ o subjektima koji
su im u celini interesno i akciono suprotstavqeni, pa su tako œstrana u sukobuŒ.
Me|utim, postoji i druga vrsta kontraaktivista koji se kriti~ki odnose samo pre-
ma odre|enim dimenzijama politi~ke aktivnosti — akcije, wenim svojstvima i su-
bjektima. Pri tom kao dopunski kriterijum za svrstavawe takvih subjekata u red
kontraaktivista moramo uzeti osnov i ciq kritike: ako je to zamena osnovnog in-
teresa i davawe primata nekom drugom, re~ je o kontraaktivisti. Me|utim, ukoli-
ko je kritika, ma kako britka bila, usmerena na uspe{nije sprovo|ewe politi~ke
aktivnosti — akcije, tu onda nije re~ o kontraaktivistima. Isto tako, i tzv. save-
znici mogu ~initi posebnu grupu kontraaktivista. Takve primere imamo onda ka-
da se oni prikqu~uju odre|enoj politi~koj akciji na osnovu nekog negativnog in-
teresa, recimo kada je potrebno ukloniti neku prepreku za izvr{ewe neke prome-
ne. Wihov interes, po pravilu, nije identi~an u izgra|ivawu prilika posle otklo-
wene prepreke i stoga dolazi u razli~itim fazama akcije do smewivawa savezni-
{tva i sukobqavawa (kontraakcije). Veoma dobar primer za ovakve situacije jesu
tzv. œtehni~ke izborne koalicijeŒ, koje u stvari nisu koalicije za, ve} koalicije
protiv nekog politi~kog subjekta — u~esnika izbora. One ~esto okupqaju poli-
ti~ke partije potpuno razli~itih politi~kih opredeqewa (republikanci i mo-
narhisti u istoj koaliciji, nacionalisti i mondijalisti itd.), o~ekuju}i da }e ta-
ko osvojiti mehani~ki zbir glasova svojih pristalica na izborima, samim tim i
skup{tinsku ve}inu. Ako i osvoje tu skup{tinsku ve}inu, prva ozbiqnija prepre-
ka neminovno dovodi do raspada koalicije, sva|a i sukoba, i to upravo zbog razli-
~itosti interesa koja je nastupila nakon otklawawa prvobitne prepreke.
Po{to smo se dotakli tehni~kih izbornih koalicija, sti`emo i do kolek-
tivnih politi~kih subjekata. Me|u wima jednu od najzna~ajnijih uloga imaju po-
liti~ke partije, mada ne treba izgubiti iz vida da, kao posledica procesa globali-
zacije, i uloga nekih drugih politi~kih subjekata sna`i. Ovde, pre svega, na umu
imamo ulogu me|unarodnih organizacija, kako javnih, tako i privatnih, nevladi-
nih organizacija i transnacionalnih kompanija.
Sa aspekta nosilaca uloga u okviru politi~kih stranaka mogu}e je razlikovati:
a) lidera i naju`e partijsko rukovodstvo,
b) aktiviste, jezgro partijskog okupqawa na razli~itim nivoima organizovawa,
v) partijsko ~lanstvo,
g) partijske simpatizere i
d) partijske glasa~e.
Uro{ [uvakovi}: Metod ispitivawa i mogu}nosti wegove primene … 279

Treba podvu}i da funkcije, nadle`nosti, ovla{}ewa i odgovornosti poli-

ti~kih subjekata jesu ~inilac formirawa i manifestovawa politi~kih stavova i
odnosa prema politi~kim stavovima. Izvesno je da politi~ki stav politi~kog su-
bjekta koji je vo|a ili ~lan naju`eg partijskog rukovodstva neke stranke bitno uti-
~e na formirawe politi~kih stavova ~itave partije kao kolektivnog politi~kog
subjekta i ~lanova te partije i gra|ana kao individualnih politi~kih subjekata.
Postoji direktna uzro~no-posledi~na veza izme|u polo`aja i funkcije po-
liti~kog subjekta i zna~aja politi~kog stava. Politi~ki stavovi koje kao poli-
ti~ki subjekti iznose lideri politi~kih partija, prvenstveno parlamentarnih,
najvi{i dr`avni funkcioneri, vo|e najve}ih sindikata itd. imaju najve}i poli-
ti~ki zna~aj. Taj zna~aj se, pre svega, bazira na stvarnoj i potencijalnoj politi~koj
snazi i uticaju u sprovo|ewu politi~ke aktivnosti — akcije na osnovu iznetih po-
liti~kih stavova.
Sve ovo je zna~ajno sa aspekta projektovawa ispitivawa, odnosno opredeqi-
vawa za tehniku prikupqawa podataka, pitawa itd. Izvesno je da, ako se, na primer,
vr{i ispitivawe aktuelnih stavova politi~kih partija u vezi sa re{avawem pi-
tawa na Kosovu i Metohiji, to mo`e da se u~ini intervjuisawem lidera ili ~lano-
va naju`ih rukovodstava parlamentarnih politi~kih partija, gde }e oni na sasvim
reprezentativan na~in izneti stavove svojih partija, a time i pokazati razli~ito-
sti u politi~kim stavovima na parlamentarnoj sceni Srbije. Ukoliko bi se, su-
protno ovome, izvr{ilo intervjuisawe po jednog ~lana svake od ovih partija, wi-
hovi stavovi verovatno ne bi verno prikazali ni stavove wihovih partija, a kamo-
li gra|ana na{e zemqe. Naravno, mogu}e bi bilo primeniti i tehniku anketirawa
na ve}em, reprezentativnom uzorku; izvesno je da bi ti rezultati bili u dobroj me-
ri druga~iji nego rezultati dobijeni primenom tehnike intervjuisawa po jednog
~lana svake, na primer, parlamentarne partije.
Politi~ki stavovi imaju razli~ite predmete.
Predmet (objekat) politi~kog stava mo`e biti op{ti, globalni, celovit ili
parcijalni, te pojedina~ni predmet politi~kog stava.
Op{ti predmet politi~kog stava mo`e biti, recimo, politika, dr`ava,
stranka, politi~ki ciqevi i odnosi u dru{tveno-politi~kom ure|ewu itd.
Parcijalni predmeti u politi~kim stavovima mogu biti, na primer, pitawa
konkretnih kadrovskih re{ewa za odre|ena postavqewa, odre|ene dnevno-poli-
ti~ke akcije i sl.
Kada je re~ o istom politi~kom subjektu, po pravilu, postoji odre|eni ste-
pen koherentnosti stavova ~iji su objekti op{ti predmet i pojedina~ni predmet.
Poruka je nu`an sastavni deo politi~kog stava. Ona je slo`ena jer izra`ava
odnose prema komponentama predmeta i sadr`aju stava, kao i intenzitet i usmere-
nost stava.
U vezi sa porukom stava va`no je imati u vidu adresate stava. Isti poli-
ti~ki subjekti upu}uju razli~ite politi~ke poruke razli~itim adresatima. U to-
ku izbornih kampawa, kada se politi~ari trude da ostave {to boqi utisak na doma-
280 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

}e izborno telo, naro~ito je karakteristi~no da su izborne poruke ~esto populi-

sti~ke prirode i da ne odra`avaju istinski stav odre|enog politi~kog subjekta.
Ta razlika je posebno uo~qiva u slu~ajevima kada su adresati poruke doma}a jav-
nost i inostrana javnost. ^est je slu~aj u politi~koj praksi da se doma}oj javnosti
po{aqe jedna politi~ka poruka, izra`ena kroz stav nekog strana~kog lidera, a da
se, zatim, diplomatskim kanalima inostranstvu {aqe œobja{weweŒ koje u su{ti-
ni predstavqa negaciju poruke namewene u œdoma}e svrheŒ.
œPoliti~ko opredeqewe podrazumeva op{ti odnos prema ukupnosti dru-
{tvenog polo`aja u pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. To je ukupan odnos pre-
ma realnosti, koji se zasniva na materijalnim i socijalnim komponentama i na
svesti o wima, pri ~emu vrednosno-orijentacioni sistem ima veliki zna~aj kao
kriterijum i merilo vrednovawa.
Istra`ivawe politi~kog opredeqewa {ire je od istra`ivawa stavova. Ono
ukqu~uje i politi~ke stavove, ali i politi~ka uverewa, ideje, i naro~ito orijen-
tacione vrednosti (posebno moralne i eti~ke, koje su nu`ni sadr`aj svake ideolo-
gije)Œ.17
Jasno je, dakle, da, kada odre|ujemo pojam politi~kog opredeqewa, moramo
znati da je re~ o relativno stabilnom skupu prete`no saglasnih vrednosnih stano-
vi{ta, vrednosnih i prakti~nih orijentacija i pona{awa u vezi sa politikom.
U dnevnopoliti~koj praksi opredeqewa se vr{e za ili protiv. Me|utim,
stav se ne mo`e posmatrati crno-belo. Nema apsolutnih opredeqewa (apsolutno
pozitivnih ili apsolutno negativnih) prema svim ~iniocima jedne politike. Mo-
`e se govoriti o prete`no pozitivnim ili prete`no negativnim politi~kim
opredeqewima, pri ~emu je za kvalifikaciju bitna opredeqenost prema osnovnim
i najzna~ajnijim ciqevima i vrednostima odre|ene politike.
Politi~ka opredeqewa su konstituisana iz vrednosno-orijentacionog si-
stema, politi~kih uverewa i verovawa i politi~kih stavova. Politi~ka uverewa
jesu specifi~na vrsta politi~kih stavova kod kojih je nagla{ena saznajna kompo-
nenta. Uverqivost argumentacije je nu`ni ~inilac te komponente. Za razliku od
uverewa, politi~ka verovawa se baziraju na pretpostavci da argumenti postoje i
izvedena su na osnovu indirektnih dokaza, verovawa i stavova.
Izme|u op{teg politi~kog opredeqewa i opredeqewa u posebnim i pojedi-
na~nim politi~kim stavovima postoji relativno saglasje. Opredeqewa u poseb-
nim i pojedina~nim stavovima su mawe-vi{e saglasna sa op{tim politi~kim
opredeqewima. Me|utim, nekonzistentnost i nesaglasnost ne samo da nisu iskqu-
~eni, ve} su gotovo uobi~ajeni. Takva odstupawa od op{teg politi~kog opredeqe-
wa prilikom wegove œkonkretizacijeŒ u posebnim i pojedina~nim politi~kim
stavovima vremenom mogu dovesti do evolucije, revizije i potpune promene op-
{teg politi~kog opredeqewa.

17 Slavomir Milosavqevi}: Politi~ka akcija — metodolo{ki problemi empirijskog istra-

`ivawa politi~ke aktivnosti — akcije u samoupravnom dru{tvu, Institut za politi~ke studije
Fakulteta politi~kih nauka, Beograd, 1977, str. 189.
Uro{ [uvakovi}: Metod ispitivawa i mogu}nosti wegove primene … 281

Forme izra`avawa politi~kih stavova

Politi~ki stavovi se izra`avaju kroz standardne forme izra`avawa stavo-
va: li~no — neposredno, posredno, usmeno, pismeno, likovno, zvukom, materijal-
nom tvorevinom, ~inom, grimasom, pokretom itd.
Stavovi se mogu izraziti kao pitawa, predlozi, molbe, zahtevi, `albe, zado-
voqstvo, nezadovoqstvo, izja{wavawe, kritika, anga`ovawe ~iwewem odre|enih
postupaka, uzdr`avawem od bilo kog manifestnog stava itd.
Nije svakom stavu, u svakoj situaciji, adekvatan svaki na~in wegovog izra`a-
vawa. Sadr`ina stava, objekt stava i odnos komponenti stava igraju bitnu ulogu u
izboru na~ina izra`avawa stava.
Kada je re~ o politi~kim stavovima, postoje specifi~ne forme wihovog iz-
ra`avawa. Oni se izra`avaju kroz javna politi~ka istupawa i kroz nepoliti~ka
istupawa, kroz politi~ka i pravna dokumenta, medijskim nastupima, neformal-
nim iskazima. Od politi~kih i pravnih dokumenata kroz koje se izra`avaju poli-
ti~ki stavovi treba pomenuti ustave, zakone, statute, deklaracije, proklamacije,
rezolucije, manifeste, proglase, programe, memorandume, tzv. œbele kwigeŒ, spo-
razume, ugovore, dogovore, zakqu~ke, stavove, odluke, instrukcije, uputstva, osvr-
te, teze, kritike, polemike, izjave, intervjue itd.
Prilikom prou~avawa politi~kih stavova politi~kih partija susre}emo se,
prakti~no, sa svim ovim formama wihovog izra`avawa. Neke od navedenih formi
su, svakako, karakteristi~nije za druge politi~ke subjekte, kakva je situacija, na
primer, sa ustavima i zakonima, koji su kao forma izra`avawa (i) politi~kog sta-
va karakteristi~ni pre svega za dr`avu kao politi~ki subjekt. Me|utim, ukoliko
se imaju u vidu pre svega jednostrana~ki sistemi, i ove dve forme se mogu smatrati
formom izra`avawa politi~kih stavova one politi~ke partije koja ima monopol
nad vla{}u. U vi{estrana~ju su pre svega ustav, ali i zakoni, putem odvijawa pro-
cesa kreacije globalnih dru{tvenih ciqeva tako|e rezultat odre|enih poli-
ti~kih stavova razli~itih politi~kih subjekata, pri ~emu politi~ki stavovi po-
liti~kih partija imaju zna~ajnu ulogu.

Politi~ki stav kao predmet istra`ivawa

Politi~ki stav je jedan izuzetno slo`en dru{tveni realitet i veoma kom-
pleksan predmet istra`ivawa. Ta kompleksnost proizlazi prvenstveno iz onoga
{to je differentia specifica politi~kog u odnosu na druge stavove: predmet ovih sta-
vova jeste politika i politi~ko.
Jedan od problema sa kojim se susre}emo u toku istra`ivawa politi~kih stavo-
ve jeste problem identifikacije politi~kog stava, nepoliti~kog stava i stava sa po-
liti~kim zna~ewem. Radi se, naime, o tome da neki stavovi, individualni ili kolek-
tivni, nemaju politi~ko zna~ewe ili se bar ono ne mo`e raspoznati ukoliko se ne po-
znaje situacija i kontekst u kome su izre~eni. Dakle, da bi se otkrio wihov politi~ki
282 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

sadr`aj, mora se poznavati situacija i kontekst, o ~emu je napred bilo re~i. Na pri-
mer, stav: œmi pra{tamo, ali ne zaboravqamoŒ nema nikakakvo politi~ko zna~ewe, na
prvi pogled. Me|utim, kada se zna da je taj stav izrekao srpski patrijarh German i da
ga je izrekao ba{ u Jasenovcu, prilikom osve}ewa pravoslavne crkve, onda je jasno da
takav stav ima i te kakvo politi~ko zna~ewe i jasnu politi~ku poruku.
Problem tako|e postoji i u identifikovawu i razlikovawu izme|u formal-
no izra`enog i stvarnog politi~kog stava. ^esto se de{ava da formalno izra`eni
stav nije istovremeno i stvarni politi~ki stav subjekta koji ga je izrekao. Do ta-
kvog nesaglasja ~esto dolazi u mutnim i turbulentnim vremenima, kada se stvarni
politi~ki stav privremeno œ`rtvujeŒ u koristi nekog formalno izra`enog, a za-
rad postizawa odre|enih efekata, ciqeva i konkretnih interesa. To, naravno, ne
zna~i odstupawe subjekta od sopstvenog stvarnog politi~kog stava, ve} vi{e pro-
cenu œkowuktureŒ wegovog izno{ewa, odlagawe wegovog obelodawivawa œza boqa
vremenaΠpo proceni subjekta.
Politi~ki stav je istovremeno i uzrok i posledica. Wega istra`ujemo da bi-
smo stekli odre|ena saznawa koja se ti~u odvijawa politi~kog procesa, odnosa po-
liti~kih snaga na politi~koj sceni, da bismo saznali ne{to o pluralizmu poli-
ti~kih opcija i wihovim protagonistima. Istovremeno, me|utim, ti politi~ki
stavovi ~ine politi~ki miqe, politi~ku scenu i bitno uti~u na kretawa na woj.
Komponente politi~kog stava — emotivna, konativna i kognitivna, mogu biti sva-
ka za sebe i sve skupa slo`en predmet istra`ivawa.

Ograni~ewa primene metode ispitivawa u prou~avawu politi~kih

stavova politi~kih partija koje su delovale pre {est i vi{e decenija
Prilikom sprovo|ewa svakog istra`ivawa neophodno je voditi ra~una o izbo-
ru najadekvatnije metode prikupqawa podataka. Kod vr{ewa tog izbora naro~ito je
va`no imati na umu predmet samog istra`ivawa, nau~ni i dru{tveni ciq istra`i-
vawa, ve} izvr{en izbor op{tenau~ne metode koja }e se primeniti u istra`ivawu,
kao i mogu}nosti prodornosti u saznawu odre|ene metode prikupqawa podataka.
U Uvodnim napomenama ovog rada mi smo, na osnovu li~nog iskustva u na-
u~nom prou~avawu politi~kih partija, ve} istakli da je u istra`ivawu partija
najprimerenije koristiti vi{e metoda prikupqawa podataka, a nikako se ne ogra-
ni~avati na primenu samo jedne. Razlog je prost: politi~ke partije su dru{tvene
pojave — organizacije visokog stepena slo`enosti i opredeqivawem za samo jedan
metod prikupqawa podataka u velikoj meri bismo takvim izborom ograni~ili i
{irinu i stepen sticawa novih ili pro{irewa postoje}ih saznawa. Zakqu~ak o
partiji kao celini mo`e biti samo sinteti~ki, i to zasnovan na detaqnom prou~a-
vawu bar wenih konstitutivnih elemenata, me|u kojima razlikujemo: a) program
partije, b) organizaciju partije, v) partijske kadrove i g) lidera partije.18 Prili-

18 Uro{ [uvakovi}: Politi~ke partije i globalni dru{tveni ciqevi, odeqak Konstitu-

tivni elementi politi~ke partije, Tre}i milenijum, Beograd, 2004, str. 178–200.
Uro{ [uvakovi}: Metod ispitivawa i mogu}nosti wegove primene … 283

kom istra`ivawa politi~kih partija neophodno je prvo detaqno ra{~laniti {ta

je predmet nau~nog prou~avawa, imaju}i pri tom na umu navedene konstitutivne
elemente partije: da li se prou~avaju programski stavovi, da li politi~ki stavovi
partije u nekom odre|enom periodu, da li wena organizacija, na~in dono{ewa od-
luka, odnos ~lanstvo — rukovodstvo, da li uloga lidera te partije, kadrovska poli-
tika, uspe{nost partije itd. U zavisnosti od konkretnog predmeta nau~nog prou-
~avawa opredeli}emo se i za metod prikupqawa podataka. Za izu~avawe jednih bi-
}e prikladna analiza sadr`aja dokumenta (recimo, kod prou~avawa osnovnih pro-
gramskih politi~kih stavova), kod nekih }e biti mogu}e ~ak primeniti metode me-
rewa (prou~avawe partijske organizacije: broj ~lanova, broj organizacija, broj i
procenat op{tina u kojima postoje op{tinske partijske organizacije u odnosu na
celu zemqu itd.), dok }e, kada je re~ o prou~avawu lidera i partijske elite, pri-
menqivi biti metod ispitivawa i biografski metod.19 Kada je re~ o prou~avawu
politi~kih partija u svrhu wihovog nau~nog izu~avawa, mi{qewa smo da metod
posmatrawa ne mo`e da pru`i dobre i pouzdane rezultate, ali da, s druge strane,
metod posmatrawa sa u~estvovawem, uz obavezno zadr`avawe visokog stepena na-
u~ne objektivnosti istra`iva~a, mo`e da pru`i znatno kvalitetnije i produbqe-
nije podatke o jednoj partiji, wenom programu, organizaciji, kadrovima i lideru u
odnosu na druge metode, pri ~emu za primenu ovog metoda istra`ivawa, osim meto-
dolo{ke suspektnosti u pogledu nau~ne objektivnosti, postoje i mnoge druge pre-
preke, o kojima }e biti re~i drugom prilikom.
Drugo pitawe zna~ajno za izbor metoda prikupqawa podataka jeste {ta je na-
u~ni i dru{tveni ciq istra`ivawa. Ukoliko je nau~ni ciq istra`ivawa na-
u~no obja{wewe, onda nije mogu}e primeniti metod ispitivawa. Ispitivawe je
zasnovano na indukciji, pa se obja{wewe strogo logi~ki, iz pojedina~nih sudova,
ne mo`e izvesti. Induktivni zakqu~ak nije ni empirijski mogu}e sa svom sigur-
no{}u izvesti, jer, ma koliki bio broj pojedina~nih empirijskih sudova, induk-
tivni zakqu~ak se kao op{ti sud ne mo`e dati. Naime, takav zakqu~ak bio bi mogu}
jedino pod pretpostavkom da se me|u premisama indukcije nalazi i neki nu~ni op-
{ti stav, shodno principu uniformnosti prirodnih de{avawa. Me|utim, ~iwe-
wem te pretpostavke pravimo logi~ku gre{ku non sequitur (ne sledi), jer pretpo-
stavqamo ne{to {to tek indukcijom treba da izvedemo.20 Kada projektujemo istra-
`ivawe, a ispitivawe je jedina metoda, kao nau~ni ciq ne mo`emo odrediti na-
u~no obja{wewe jer do wega primenom ispitivawa nije mogu}e do}i. S druge stra-

19 Primena biografskog metoda nije naro~ito ra{irena u politikolo{kim istra`ivawima,

pogotovo ne u na{oj zemqi. Iz tog razloga upu}ujemo na dve interesantne rasprave u vezi sa odlikama
i mogu}nostima primene ovog metoda: Marija Bogdanovi}: Biografski metod, u: Metodolo{ke stu-
dije, Institut za politi~ke studije, Beograd, 1993. i Slavomir Milosavqevi}, Ivan Radosavqevi}:
Biografska metoda, u: Osnovi metodologije politi~kih nauka, Slu`beni glasnik, Beograd, 2000.
20 O ovome videti kod Bogdana [e{i}a: Osnovi metodologije dru{tvenih nauka, Nau~na kwi-
ga, Beograd, 1982, str. 95–97.
284 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

ne, mogu}e je da se, izme|u ostalog, i kori{}ewem tzv. projektivnih pitawa21 kao
nau~ni ciq ostvari nau~na prognoza.
Izbor op{tenau~ne metode koja }e biti primewena uti~e na izbor adekvat-
ne metode prikupqawa podataka. U istra`ivawu politi~kih pojava, dakle i poli-
ti~kih partija, mogu}e je koristiti sve op{tenau~ne metode: statisti~ku, metodu
modelovawa, aksiomatsku, analiti~ko-deduktivnu, komparativnu, hipoteti~ko-
-deduktivnu. One se, me|utim, primewuju na razli~ite sadr`aje, pa je zbog toga ne-
ka od wih upotrebqivija za istra`ivawe jednih, a druga nekih inih sadr`aja. Na
primer, prilikom istra`ivawa politi~kih stavova statisti~ka metoda bi se mo-
gla upotrebiti za kvantitativnu analizu dokumenta ili iskaza u intervjuima.
Osim op{tenau~nih, mogu}e je koristiti i neke posebne metode dru{tvenih nauka
kao {to su metod razumevawa i metod idealnih tipova.
Mogu}nost prodornosti u saznawu odre|ene istra`iva~ke metode priku-
pqawa podataka je razli~ita i u odnosu na to da li su predmet prou~avawa aktuel-
ni odnosi, procesi, stavovi ili je re~ o onima iz pro{losti, odnosno mora se raz-
grani~iti da li su predmet prou~avawa a) savremene politi~ke partije ili b) po-
liti~ke partije koje su delovale u pro{losti; ukoliko je re~ o ovim drugim razli-
~ita je situacija ako se radi o b1) bli`oj ili b2) daqoj pro{losti. Neke metode je,
naime, gotovo nemogu}e primeniti ukoliko je predmet prou~avawa politi~ka
stranka koja je delovala, recimo, pre jednog veka. Kako, na primer, napraviti nau~ni
intervju u okviru jednog istra`ivawa koje za svoj predmet ima takvu politi~ku par-
tiju? Ko bi bio ispitanik? A primena metoda ispitivawa bez postojawa ispitanika
nije mogu}a. Kada je re~ o konkretnom nau~nom projektu koji se danas, 2006. godine,
bavi prou~avawem parlamentarnih politi~kih partija iz perioda Kraqevine
SHS/Jugoslavije 1918–1941. godine, primena ispitivawa nije potpuno iskqu~ena,
ali je znatno ograni~ena. Rukovodioci tih partija nisu odavno me|u `ivima; posto-
ji poneki nekada{wi ~lan podmladaka tih partija koji je sada u poznoj starosti, ali
je te{ko verovati da on mo`e sasvim precizno i ta~no da rekonstrui{e glavne od-
rednice politike te partije, a pogotovo ne da iz prve ruke svedo~i o kreirawu poli-
tike partije i faktorima koji su na to uticali. Mogu}e je, svakako, sprovesti nau~ni
intervju sa nekim nau~nim radnikom koji se ranije bavio istra`ivawem takve par-
tije, ali je tu ve} re~ o izvoru podataka tre}eg reda. Ovakva ograni~ewa pak ne po-
stoje ukoliko je re~ o prou~avawu partija koje su delovale u bli`oj pro{losti
ili, jo{ mawe, kada se prou~avaju savremene politi~ke partije.
Kada je re~ o opredeqivawu za tehniku nau~nog ispitivawa koju treba prime-
niti prilikom prou~avawa politi~kih stavova politi~kih partija, opet moramo
imati u vidu predmet ispitivawa. Ako je re~ o aktuelnim politi~kim partijama
ili o onim koje su delovale u bli`oj pro{losti, jasno je da je mogu}e primeniti

21 Projektivna pitawa tra`e od ispitanika da da prognozu o budu}em ili da sebe postavi u ne-
ku hipoteti~ku situaciju i izrazi svoj stav (Da ste Vi predsednik da li biste sutra raspisali parla-
mentarne izbore?). O ovome videti kod Slavomira Milosavqevi}a i Ivana Radosavqevi}a: Repeti-
torijum iz metodologije dru{tvenih istra`ivawa, Beograd, 1988, str. 143–144.
Uro{ [uvakovi}: Metod ispitivawa i mogu}nosti wegove primene … 285

sve tri tehnike ispitivawa. Me|utim, ukoliko je re~ o ispitivawu politi~kih

stavova politi~kih partija koje su delovale u pro{losti, i to u vremenskom inter-
valu izme|u osamdeset osam i {ezdeset pet godina pre vr{ewa ispitivawa, a takav
je slu~aj sa na{im projektom, onda se nu`no name}u zna~ajna ograni~ewa u izboru
tehnika ispitivawa. Prema na{em mi{qewu, jo{ uvek postoji mogu}nost, iako ve-
oma ograni~ena, sprovo|ewa nau~nog intervjua sa ~lanovima politi~kih partija
koje su u na{oj zemqi delovale izme|u dva svetska rata. Ona se, dodu{e, zbog delo-
vawa biolo{kih zakona svakodnevno smawuje, ali je sigurno da postoje `ivi qudi
koji su bili ~lanovi tih partija ili bar wihovih podmladaka sa kojima je mogu}e
obaviti nau~ne intervjue. Koliko je ovom istra`iva~u i timu okupqenom oko pro-
jekta poznato, `ivih ~lanova rukovodstava parlamentarnih partija koje su delova-
le u Kraqevini SHS/Jugoslaviji vi{e nema. Dakle, primena nau~nog intervjua je u
ovom istra`ivawu jo{ uvek mogu}a, ali je pitawe kakvog }e dometa biti dobijeni
rezultati. Treba imati na umu da nisu svi ~lanovi partije jednakog obrazovawa, da
nisu svi jednako inkorporirani u partijske strukture, da prosto nemaju svi jedna-
ka saznawa o politi~kim stavovima svoje partije, a naro~ito ne o razlozima, uslo-
vima i faktorima koji su uticali na stvarawe tih stavova. Danas, kada je pro{lo
mnogo decenija od prestanka postojawa tih partija, kada nije mogu}e izvr{iti na-
u~ne intervjue sa ~lanovima rukovodstava tih partija, mogu}nosti primene metode
ispitivawa su krajwe ograni~ene.
Ako pak govorimo o primeni tehnike ankete, teorijski gledano, kad god je mo-
gu}e izvr{iti nau~ni intervju, mogu}e je izvr{iti i nau~nu anketu. Ipak, posta-
vqa se pitawe za{to bi se vr{ila anketa u situaciji koju imamo u radu na ovom
projektu? Nau~ni intervju je tehnika znatno ve}e prodornosti u dobijawu podata-
ka nego {to je to slu~aj sa nau~nom anketom. Kad god je ograni~en i mali broj ispi-
tanika, nau~no je uvek opravdanije opredeliti se za primenu intervjua, a ne za pri-
menu ankete. Prednosti ankete u odnosu na intervju dolaze do izra`aja samo onda
kada se anketira veliki broj ispitanika, kada nije mogu}e zbog wihovog broja jed-
nom ispitaniku posvetiti mnogo vremena. Konkretno u ovom nau~nom istra`iva-
wu ne susre}emo se s tim problemom.
Kada je re~ o tre}oj tehnici metoda ispitivawa — testu, wegova primena je
na~elno mogu}a u ispitivawima politi~kih stavova politi~kih partija. Wegove
prednosti bi posebno do{le do izra`aja kada bi se istra`ivalo teorijsko obrazo-
vawe ~lanova neke stranke, poznavawe wenog programa, vladaju}eg politi~kog po-
retka i sl. S obzirom na to da to nije predmet na{eg nau~nog istra`ivawa, ovako
postavqen test nije potrebna tehnika ispitivawa.

Zakqu~na razmatrawa

Metod ispitivawa u prou~avawu politi~kih stavova je pouzdan i adekvatan

metod prikupqawa podataka u okviru istra`ivawa savremenih politi~kih parti-
ja ili onih politi~kih partija koje su delovale u bli`oj pro{losti.
286 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

Brojni su, me|utim, faktori koji deluju ograni~avaju}e na primenu ovog me-
toda u prou~avawu politi~kih stavova politi~kih partija koje su prestale posto-
jati pre skoro sedam decenija. Me|u tim faktorima svakako se isti~e mali broj is-
pitanika koji bi bili izvor podataka prvog reda i koje bi bilo mogu}e ispitati,
odnosno nepostojawe `ivih ~lanova rukovodstava tih partija koji bi se podvrgli
nau~nom ispitivawu. Kada je re~ o tehnikama ispitivawa, onda je svakako nau~ni
intervju tehnika ~ija bi primena bila nau~no opravdana.
Za prikupqawe podataka o politi~kim stavovima parlamentarnih poli-
ti~kih partija u Kraqevini SHS/Jugoslaviji 1918–1941. godine nau~no je oprav-
danije prvenstvo dati primeni metoda analize sadr`aja dokumenta. U tom smislu
potrebno je podvr}i analizi sadr`aja kako partijske dokumente (programe, statu-
te, proglase, izborne programe, odluke, zakqu~ke, stavove i sl.), tako i izvode iz
{tampe, iz kojih se mo`e zakqu~ivati o politi~kim stavovima tada{wih poli-
ti~kih partija, ali i govore tada{wih strana~kih prvaka sa strana~kih skupova,
izbornih kampawa, skup{tinskih zasedawa itd. Ne treba odbaciti ni mogu}nosti
koje pru`a primena biografskog metoda, posebno u prikupqawu podataka o poli-
ti~kim stavovima strana~kih lidera tog doba.

Izbor iz literature
Bogdanovi}, Marija: Metodolo{ke studije, Institut za politi~ke studije, Beograd, 1993.
Luki}, Radomir: Osnovi sociologije, Sabrana dela, kwiga 6, Zavod za uxbenike i nastavna
sredstva, BIGZ, Beograd, 1995.
Markovi}, Mihailo: Dijalekti~ka teorija zna~ewa, Izabrana dela, kwiga 2, BIGZ,
Genes-S {tampa, Prosveta, SKZ, Beograd, 1994.
Mili}, Vojin: Sociolo{ki metod, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.
Milosavqevi}, Slavomir: Politi~ka akcija — metodolo{ki problemi empirijskog is-
tra`ivawa politi~ke aktivnosti — akcije u samoupravnom dru{tvu, Institut za
politi~ke studije Fakulteta politi~kih nauka, Beograd, 1977.
Milosavqevi}, Slavomir: Istra`ivawe politi~kih pojava, Institut za politi~ke stu-
dije Fakulteta politi~kih nauka, Centar za omladinu i pionire, Beograd, 1980.
Milosavqevi}, Slavomir i Radosavqevi}, Ivan: Repetitorijum iz metodologije dru-
{tvenog istra`ivawa, Institut za politi~ke studije, Beograd, 1988.
Milosavqevi}, Slavomir i Radosavqevi}, Ivan: Osnovi metodologije politi~kih nauka,
Slu`beni glasnik, Beograd, 2000.
Pe~ujli}, Miroslav i Mili}, Vladimir: Metodologija dru{tvenih nauka, NIU Slu-
`beni list SFRJ, Beograd, 1991.
[e{i}, Bogdan: Osnovi metodologije dru{tvenih nauka, Nau~na kwiga, Beograd, 1982.
[uvakovi}, Uro{: Ispitivawe politi~kih stavova, Zavod za uxbenike i nastavna sred-
stva, Beograd, 2000.
[uvakovi}, Uro{: Politi~ke partije i globalni dru{tveni ciqevi, Tre}i milenijum,
Beograd, 2004.
Uro{ [uvakovi}: Metod ispitivawa i mogu}nosti wegove primene … 287

URO[ [UVAKOVI]

A RESEARCH METHOD AND POSSIBILITIES OF ITS APPLICATION

IN THE STUDY OF POLITICAL ATTITUDES OF POLITICAL
PARTIES WHICH WERE ACTIVE SIX DECADES AGO AND EARLIER

Summary

Social sciences must aspire to reach a much higher level of exactness, of course, to
such extent as possible, considering the subject matter of research. In the case of research
of the subject matter of political parties, we are of the opinion that it is possible, by apply-
ing relatively exact indexes, to show their successfulness and to quantify it using two me-
asurement instruments: the ten-grade graphic Scale of successfulness of political parties
and the Index of successfulness of political parties.
Political parties are political organizations of ideologically-politically like-minded
people who unite relatively permanently and promote certain programmes with the basic
goal of coming to power (i.e. staying in power or taking part in it) through which they rea-
lize and affirm interests, values and goals of those social groups which they tend to repre-
sent, and as a rule, strive to present such interests, values and goals as general i.e. global.
Having so defined a political party it is clear that the basic goal of a political party is com-
ing to power i.e. staying in power or at least taking part in it. Measuring the successful-
ness of political parties can therefore be done only in regard to how successful a party is in
achieving this basic goal of each and every party.
Taking into consideration that power is executed through Parliament and that the
Government is a result of the balance of powers within it, only political parties with parli-
amentary status can be considered as successful parties. To which degree will each one of
them be successful depends on the position which they can obtain within the concrete
constellation of political relations. Among the successful, the least successful is the polit-
ical party which has a parliamentary status but is in opposition, and is not the leading op-
position party and has no influence on the Government whatsoever (Position 6 on the
Scale); the most successful is the political party which has the power to form the Govern-
288 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

ment on its own (Position 10). Non-parliamentary parties, from the stand point of the ele-
mentary goal of each political party — coming into power, staying in power or taking part
in it — are unsuccessful political parties. Among them the least successful is the political
party that has just fulfilled the requirements for registration, whose leadership meets twi-
ce a year and it has at least formed 5 local leaderships (Position 1 on the Scale), whilst the
least unsuccessful among them is the political party that has won over 3% of votes on par-
liamentary elections, but is below the census for entering into Parliament or the political
party which has managed to nominate at least 10 % of the total number of candidates for
commitee members of assemblies of local communities in the rank of a municipality (Po-
sition 5).
When calculating the index of successfulness, each party for each year recieves the
number of points which corresponds to the position it held on the Scale of successfulness
for that year (eg. Political party X in the year 1993 is on Position 5 and it recieves 5 po-
ints). As the Index of successfulness is calculated for the period of 10 years, the total sum
of points received for the 10 years is devided by 10 and thus we get the Index of success-
fulness of political parties.
Key words. Social sciences, measurements, methodological instruments, political
parties, Scale of successfulness, Index of successfulness.