RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Republički hidrometeorološki zavod

Republika Srbija

Analiza hidrološke situacije na glavnim

slivovima na teritoriji
Republike Srbije
za 2014. godinu

strana 0 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Za analizu hidrološke situacije u 2014. godini korišćeni su podaci sa hidroloških stanica na

Dunavu, Tisi, Savi i Velikoj Moravi. Izbor je učinjen sa ciljem da se dobije slika o hidrološkoj
situaciji na svim većim rekama koje najveće količine vode dobijaju sa različitih geografskih
regiona (Centralna Evropa i Alpi, Karpati i Balkansko poluostrvo).
Podaci koji su korišćeni za hidrološku analizu su: istorijski podaci za ukupan period merenja
zaključno sa 2014. godinom kao i podaci za 2014. godinu.

Reka Dunav
a) Hidrološka stanica Bezdan

Na hidrogramu (slika 1) prikazane su računske vrednosti protoka za 2014. godinu kao i

karakteristični protoci reke Dunav u profilu hidrološke stanice Bezdan.

9000 Hidrogrami, anvelope i višegodišnji prosek

8000

7000

6000

5000
Protok (m3/s)

4000

3000

2000

1000

Проток 2013 Protok 2014 Anvelopa min Višegodišnji prosek

Anvelopa max Крива трајања Крива трајања - период

Slika 1: Uporedni hidrogram ekstremnih, srednjih i godišnjih protoka za reku Dunav u profilu h.s. Bezdan

Na osnovu hidrograma i podataka o protocima u profilu hidrološke stanice Bezdan može se

konstatovati da je do kraja jula bila nepovoljna hidrološka situacija, jer su protoci bili
uglavnom ispod prosečnih vrednosti, sa izuzetkom pojedinih delova posmatranog perioda (druga
polovina februara i maja i početak juna) kada su prevazilazili višegodišnji prosek. Početkom
avgusta hidrološka situacija se menja i ostaje povoljna do kraja godine. U periodu od 21.-28.
septembra kao i 30. oktobra ostvareni su maksimalni protoci za navedeni period. Najmanji
protoci su zabeleženi u trećoj dekadi juna kada su se približili anvelopi minimuma, gde je
zabeležena i minimalna vrednost protoka 27. juna, koja je iznosila je Qmin,god = 1480 m3/s.
strana 1 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Kako su od početka godine protoci bili ispod višegodišnjih vrednosti, tek sredinom maja 2014.
godine došlo je do poboljšanja hidrološke situacije i porasta protoka, a nakon toga protoci su
ponovo bili ispod prosečnih vrednosti. Tokom druge polovine maja, usled porasta protoka na
gornjem i srednjem slivu Dunava, a koji je bio posledica višednevnih padavina, zabeležen je
porast protoka, kada je registrovan i vrh vodnog talasa, tj. maksimalni protok, koji je
zabeležen je 22. maja i iznosio je Qmax,god = 4220 m3/s.

Da bi se što tačnije utvrdila geneza porasta protoka u maju, formiran je uporedni hidrogram za
hidrološke stanice Bezdan, Bogojevo i Smederevo na Dunavu, Sentu na Tisi i Sremsku
Mitrovicu na Savi (slika 2). Može se zaključiti da su izuzetno veliki porasti tokom maja
zabeleženi na Savi, umereni porasti na Dunavu i stagnacija tokom cele godine na Tisi. U
drugom delu godine zabeležena su tri manja porasta na Dunavu i Savi.
Kao posledica izuzetno velikog porasta protoka na Savi došlo je i do umerenih porasta na
nizvodnom delu Dunava od ušća Save u Dunav na kojem, ipak, nije bilo veće opasnosti od
poplava, odnosno za bezbednost ljudi i imovine.

Uporedni hidrogrami za reke Dunav, Tisu i Savu

12000 za 2014. godinu

10000

8000
Protok (m3/s)

6000

4000

2000

0
4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4
01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01 01
1 /2 3/2 5/2 6/2 8/2 2/2 4/2 6/2 7/2 9/2 1/2 3/2 5/2 6/2 8/2 0/2 2/2 4/2 5/2 7/2 9/2 0/2 2/2 4/2 6/2 8/2 9/2 1/2 3/2 5/2 7/2
1/ 1/1 1/2 2/ 2/1 3/ 3/1 Bezdan
3/
2 4/ /1 5/ Bogojevo
4
1 2 6/ /1 /3 Smederevo
5/ 5/ 6 6 7/ 7/
1 2 8/ /1 /2 Senta 1 2 / 1 Sremska
2 / Mitrovica
2 / 1 2
8 8 9/ 9/ 10 10/ 10/ 11 11/ 12 12/ 12/

Slika 2: Uporedni hidrogram za reke Dunav, Tisu i Savu za 2014. godinu

Sa ciljem dobijanja dodatnih informacija i zbog potvrđivanja prethodnih navoda izvršeno je

poređenje ukupno proteklih voda (sumarne krive zapremine srednjemesečnih protoka - slika 3),
iz kojih možemo zaključiti da je 2104. godinа bila ispod prosečnih vrednosti protoka (osim
decembra kada je srednja mesečna količina vode imala vrednosti višegodišnjeg proseka za
razmatrani mesec), za razliku od 2013. godine koja je bila iznad višegodišnjih prosečnih
vrednosti.

strana 2 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Sumarne (kumulativne) krive zapremine srednjemesečnog protoka -

za višegodišnji period i za 2013. i 2014. godinu
100000

90000

80000

70000

60000
V [10^6] (m3)

50000

40000

30000

20000

10000

0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Sum_kriva_višeg. Sum_kriva_2013 Sum_kriva_2014

Slika 3: Sumarne krive zapremine srednjemesečnih protoka za reku Dunav u profilu h.c. Bezdan

b) Hidrološka stanica Smederevo

Za deonicu toka Dunava, nizvodno od uliva Save, analizirani su podaci za hidrološku stanicu
Smederevo koji su prikazani na hidrogramu na slici 4.

9000 Hidrogrami, anvelope i višegodišnji prosek

8000

7000

6000

5000
Protok (m3/s)

4000

3000

2000

1000

0
14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14
/20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20
1 3 5 /6 18 2013 2 4 6 7 9 /1 12014 3 5 6 8 0 12 24 /5 min 17 29 10 22 /4 16 28 Višegodišnji
/9 21 /3 15 prosek
27
1/ 1/1 1/2 Проток
2 2/ 3/ 3/1 3/2 4/ 4/1Protok5 5/ 5/2 6/ 6/1 6/3 7/Anvelopa
7/ 8 8/ 8/ 9/ 9/ 10 0/ 0/ 11 11/ 12 12/ 12/
Anvelopa max Крива трајања Крива трајања - период 1 1
Slika 4: Uporedni hidrogrami ekstremnih, srednjih i godišnjih protoka za reku Dunav u profilu h.s. Smederevo

strana 3 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Analizom dijagrama na slici 4 može se konstatovati da je hidrološka situacija na hidrološkoj

stanici Smederevo tokom prve polovine 2014. godine bila nešto povoljnija nego na hidrološkoj
stanici Bezdan, i to prevashodno usled velikih porasta na reci Savi u maju. Početkom godine
protoci su bili ispod višegodišnjeg proseka, da bi u drugoj polovini februara i u prvoj dekadi
marta prevazilazili prosečne vrednosti. Nakon toga su protoci počeli da opadaju, da bi se
sredinom aprila približili anvelopi minimalnih protoka. Minimalni godišnji protok zabeležen
je 19. januara 2014. godine i iznosio je Qmin,god = 3320 m3/s.
Od druge polovine aprila 2014. godine, dolazi do porasta protoka, a najveći protoci su zabeleženi
u drugoj polovini maja. Tada, usled većih porasta vodostaja na gornjem i srednjem slivu Save i
propagacije talasa velikih voda, 24. maja zabeležen je maksimalni godišnji protok i iznosio je
Qmax,god = 11200 m3/s. Iako se ovaj protok približio anvelopi maksimalnih protoka nije bilo veće
opasnosti od izlivanja i plavljenja priobalja. Pocetkom druge dekade juna vrednosti protoka
padaju ispod vrednosti višegodišnjeg proseka gde variraju do kraja jula. Pocetkom avgusta došlo
je do porasta vrednosti protoka tako da su do kraja godine varirali iznad višegodišnjeg proseka.
Tako da za taj period možemo konstatovati da je bila povoljna hidrološka situacija. U periodu
od 16. septembra do 1. oktobra ostvareni su maksimalni protoci za taj period.

Konačan zaključak se može izvesti i na osnovu uvida u sumarne krive zapremine

srednjemesečnih protoka (slika 5) kod kojih se uočava izvesna analogija u odnosu na hidrološku
situaciju na hidrološkoj stanici Bezdan.

Sumarne (kumulativne) krive zapremine srednjemesečnog protoka -

za višegodišnji period i za 2013. i 2014. godinu
200000

180000

160000

140000

120000
V [10^6] (m3)

100000

80000

60000

40000

20000

0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Sum_kriva_višeg. Sum_kriva_2013 Sum_kriva_2014
Slika 5: Sumarne krive zapremine protoka za reku Dunav u profilu h.s. Smederevo

strana 4 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Na obe hidrološke stanice do sredine septembra sumarne krive zapremine bile su nešto ispod
prosečnih višegodišnjih vrednosti, od sredine septembra sumarna kriva zapremine prevazilazi
višegodišnji prosek. Može se zaključiti da je do septembra 2014. godine bio manje vodan
period i hidrološki nepovoljan što se tiče Dunava. Za poslednji kvartal 2014. godine
možemo konstatovati da je bio vodan period godine ali i dalje manje vodan u odnosu na
2013. godinu.

Reka Tisa
a) Hidrološka stanica Senta

Na slici 6 prikazan je hidrogram reke Tise za 2014. godinu u profilu hidrološke stanice Senta sa
odgovarajućim anvelopama i višegodišnjim prosekom protoka.

4000 Hidrogrami, anvelope i višegodišnji prosek

3500

3000

2500
Protok (m3/s)

2000

1500

1000

500

0
14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14
/20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20
1 3 5 /6 18 2013 2 4 6 7 9 /1 12014 3 5 6 8 0 12 24 /5 min 7 9 0 2 4 6 8 /9 21 /3 15prosek 7
1/ 1/1 1/2 Проток
2 2/ 3/ 3/1 3/2 4/ 4/1Protok
5 5/ 5/2 6/ 6/1 6/3 7/Anvelopa
7/ 8 8/1 8/2 9/1 9/2 10/ 0/1 0/2 1Višegodišnji
1 1/ 12 2/ 2/2
Anvelopa max Крива трајања Крива трајања - период 1 1 1 1 1

Slika 6: Uporedni hidrogram ekstremnih, srednjih i godišnjih protoka za reku Tisu u profilu h.s. Senta

Na osnovu hidrograma prikazanih na slici 6 i podataka o protocima kod hidrološke stanice Senta
može se konstatovati da je do sredine avgusta bila nepovoljna hidrološka situacuja, jer su
protoci bili ispod prosečnih vrednosti, uz manje odstupanje tokom januara i februara kada su se
približavali i blago prevazišli liniju višegodišnjih proseka. Od sredine avgusta do kraja prve
dekade novembra vrednosti protoka su varirale oko višegodišnjeg proseka, da bi od druge
dekade novembra do kraja godine vrednosti protoka pale ispod višegodišnjeg proseka tj.
nastavljena je nepovoljna hidrološka situacija. Najmanji protok je zabeležen 23. juna i
iznosio je Qmin,god= 222 m3/s, a najveći zabeležen protok u 2014. godini, 28. oktobra i iznosio
je Qmax,god = 918 m3/s.

strana 5 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Za potvrdu prethodnih navoda izvršeno je poređenje sumarnih kriva zapremine srednjemesečneg

protoka prikazanih na slici 7.

Sumarne (kumulativne) krive zapremine srednjemesečnog protoka -

za višegodišnji period i za 2013. i 2014. godinu
30000

25000

20000
V [10^6] (m3)

15000

10000

5000

0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Sum_kriva_višeg. Sum_kriva_2013 Sum_kriva_2014

Slika 7: Sumarne krive zapremine protoka za reku Tisu u profilu Senta

Sa dijagrama na slici 7 može se zaključiti da je sumarna kriva zapremine protoka za 2014.

godinu znatno ispod višegodišnjeg proseka, tj. bila je manje vodna u odnosu na 2013. godinu.

Reka Sava
a) Hidrološka stanica Sremska Mitrovica

Na slici 8 prikazan je hidrogram Save za 2014. godinu u profilu hidrološke stanice Sremska
Mitrovica sa odgovarajućim anvelopama i višegodišnjim prosekom protoka.

strana 6 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

7000 Hidrogrami, anvelope i višegodišnji prosek

6000

5000

4000
Protok (m3/s)

3000

2000

1000

0
14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 
/20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20
1 3 5 /6 18 2013 2 4 6 7 9 /1 12014 3 5 6 8 0 12 24 /5 min 7 9 0 2 4 6 8 /9 21 /3 15prosek 7
1/ 1/1 1/2 Проток
2 2/ 3/ 3/1 3/2 4/ 4/1Protok
5 5/ 5/2 6/ 6/1 6/3 7/Anvelopa
7/ 8 8/1 8/2 9/1 9/2 10/ 0/1 0/2 1Višegodišnji
1 1/ 12 2/ 2/2
Anvelopa max Крива трајања Крива трајања - период 1 1 1 1 1

Slika 8: Uporedni hidrogram ekstremnih, srednjih i godišnjih protoka za reku Savu u profilu h.s. Sremska Mitrovica

Na osnovu hidrograma prikazanih na slici 8 može se konstatovati da su se početkom 2014.

godine i sve do polovine aprila vrednosti protoka kretale oko prosečnih višegodišnjih vrednosti
protoka. Minimalni protok u 2014. godini zabeležen je 29. jula i iznosio je Qmin, god = 835
m3/s.
Sredinom aprila usled obilnih padavina koje su zahvatile zemlje jugoistočne Evrope, posebno
sliv Save, dolazi do naglog porasta protoka. Od druge polovine aprila pa sve do početka juna
2014. godine protoci su bili prvo iznad prosečnih vrednosti, a u periodu od polovine do kraja
maja ostvareni su maksimalni protoci za taj period godine, kao i maksimalni protok za
2014. godinu Qmax, god = 6600 m3/s koji je zabeležen 17. maja. 2014. godine koji je ujedno i
apsolutni maksimum, tj. najveći protok zabeležen na hidrološkoj stanici Sremska
Mitrovica od kada postoje merenja.
U junu su protoci opali i bili su oko višegodišnjeg proseka, da bi početkom avgusta došlo do
porasta protoka koji su do poslednje dekade decembra varirali iznad vrednosti višegodišnjeg
proseka. U prvoj dekadi avgusta, zatim u septembru i prvoj dekadi avgusta ostvareni
maksimalni protoci za taj period.
Sredinom decembra došlo je do opadanja vrednosti protoka da bi u trećoj dekadi decembra imali
vrednosti ispod višegodišnjeg proseka.

strana 7 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Na slici 9 prikazani su uporedni nivogrami za reke Savu i Drinu za period april – maj 2014.
godine.

Uporedni nivogrami za reke Savu i Drinu

1400 za period april - maj 2014. godine

1200

1000

800
Vodostaj (cm)

600

400

200

0
14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14
/20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20 /20
1 3 5 7 9 1 3 15 17 19 21 23S.Mitrovica 5 7 9 1 3 /5 /7 /9 11 1Beograd 3 5 7 9 1 23 25 27 29 31
4/ 4/ 4/ 4/ 4/ 4/1 4/1 4Jamena
/ 4/ 4/ 4/ 4/ 4/2 4/2 4/2 5/ 5/ 5Šabac 5 5 5/ 5/ 5/1 5/1 5/1 5/2 5Radalj
/ 5/ 5/ 5/ 5/

Slika 9: Uporedni nivogrami za reke Savu i Drinu za period april-maj 2014. godine

Na gornjem i srednjem slivu Save dve ekstremne kišne epizode (jedna od 28. aprila do 4. maja i
druga od 12. do 17. maja), uz velike padavine u Bosni i Hercegovini, rezultirale su izuzetno
velikim porastima savskih desnih pritoka (Una, Vrbas, Ukrina, Sana i Bosna) koje su, uz dodatne
količine vode iz Drine, prouzrokovale izuzetno velike poraste na reci Savi. Na napred navedenim
rekama (izuzev Drine) zabeleženi su maksimalni istorijski vodostaji. Prema izveštaju DHMZ
Hrvatske 17. maja je došlo do istovremenog proboja nasipa na Savi kod Rajevog sela i
Račinovaca i do izlivanja Save u priobalje, ali nije došlo do prelivanja nasipa, iako se voda
približila kruni. Do proboja levog nasipa je došlo i u Srbiji kada je poplavljen deo Srema, a desni
nasip je probijen je i u Bosni i Hercegovini kod mesta Kopanice.

Kako je sredinom maja 2014, usled obilnih padavina koje su zahvatile zemlje jugoistočne
Evrope, posebno sliv Save, gde je na pojedinim lokacijama palo i više od 200 litara kiše, došlo
do naglog porasta vodostaja donjeg toka reke Save i njenih pritoka izazivajući pri tome
katastrofalne poplave koja do sada nisu zabeležene, u nastavku se daje kratka analiza osmotrenih
vodostaja i proticaja na hidrološkoj stanici Sremska Mitrovica. Dobijeni rezultati mogu pružiti
dodatne informacije na ovom delu toka reke Save pri preduzimanju naknadnih mera pri sanaciji
šteta nastalih od ovih poplava.

Nagli porast vodostaja na reci Savi na hidrološkoj stanici Sremska Mitriovica počeo je oko 17.
aprila 2014 godine. Već 7. maja nivo vode je prevazišao kotu redovne odbrane od poplava (koja
iznosi 650 cm), a 17. maja 2014. dostigao je istorijski maksimum od Hmax= 869 cm prevazilazeći
pri tome sve dotadašnje izmerene vodostaje, kao i kotu redovne odbrane od poplave za čitavih
119 cm.

Na skoro svim hidrološkim stanicama duž toka reke Save zabeleženi su maksimalni vodostaji
(tabela 1).

strana 8 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Tabela 1: Tabelarni pregled maksimalnih osmotrenih vodostaja

na hidrološkim stanicama duž toka Save
Hid. stanica Reka Maj 2014 Istorijski maksimumi
Hmax (cm) datum Hmax (cm) datum
Županja Sava 1168 17.05. 1064 19.01.1970
Jamena Sava 1268 17.05. 1104 12.01.2010
S.Mitrovica Sava 869 17.05 800 26.10.1974
Šabac Sava 664 17.05. 590 25.03.1981
Beljin Sava 755 18.05. 764 25.03.1981
Beograd Sava 538 18.05. 738 16.04.2006

Na slici 10 prikazan je nivogram reke Save u profilu hidrološke stanice Sremska Mitrovica u
prvoj polovini 2014 godine i njegov odnos u odnosu na prosečne, maksimalne i minimalne
vodostaje u čitavom periodu osmatranja od 1923-2013 godina , tj za period od 89 godina.

Na istom dijagramu prikazani su i sintetizovani nivogrami verovatnoće pojave p=25% i p=75%,

koji odgovaraju hipotetičkoj vlažnoj i sušnoj godini. Iz ovog dijagrama se vidi da se sve do
početka naglog porasta vodostaja kod Sremske Mitrovice (sredina aprila), vodostaj kretao u
granicama p=25 % i H <H <H
p=75 % , dakle u domenu srednjih vodostaja za to doba godine.
Izuzetno velike padavine koje su potom pale na sliv reke Save dovele su do naglog porasta
vodostaja i velikih poplava priobalnih područja.

Uporedni prikaz sintetičkih nivograma

i osmotrenog nivograma iz 2014. godine
1000 reka: Sava hid. st.: Sremska Mitrovica, period 1923-2013 godine

800

600
Vodostaji (cm)

400

200

0
0 60 120 180 240 300 360
-200
dani
Slika 10: Uporedni prikaz sintetičkih i osmotrenog nivograma iz 2014. godine na hidrološkoj stanici Sremska
Mitrovica na Savi

Što se tiče osmotrenih proticaja, stručne službe RHMZ-a izvršile su veći broj merenja na Savi i
njenim pritokama pri izuzetno nepovoljnim hidrološkim uslovima.

strana 9 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Dva dana nakon pojave maksimalnog vodostaja (19. 05. 2014. godine) pri vodostaju od H=764
cm izvršeno je hidrometrijsko merenje protoka u profilu Sremske Mitrovice. Dobijena vrednost
protoka iznosila je Qizm= 5290 m3/s.

Kasnijom hidrološkom analizom ocenjeno je da maksimalnom osmotrenom vodostaju

osmotrenom 17. 05. 2014. godine od Hmax= 869 cm odgovara protok Qmax= 6600 m3/s.

Na slici 11 dat je pregled maksimalnih godišnjih protoka za hidrološku stanicu Sremska

Mitrovica na reci Savi za ceo period osmatranja (1926.-2014. godina).

Maksimalni godišnji protoci za hidrološku stanicu

7000 Sremska Mitrovica za ceo period osmatranja (1926-2014)
Qmax, god
6000

5000

4000

3000

2000

1000

Slika 11: Dijagram maksimalnih godišnjih protoka za hidrološku stanicu Sremska Mitrovica za ceo period
osmatranja (1926-2014)

Ekstrakcijom maksimalnih protoka i vodostaja u čitavom periodu osmatranja (uključujući i 2014.

godinu) formirane su serije maksimalnih godišnjih protoka i maksimalnih godišnjih vodostaja,
koje su zatim podvrgnute klasičnoj statističkoj analizi.

Za opisivanje zakona raspodele maksimalnih godišnjih protoka i maksimalnih godišnjih

vodostaja na hidrološkoj stanici Sremska Mitrovica korišćene su više teorijskih funkcija
raspodele (Log Pearson III, Pearson III, LN 2, LN 3, Gumbel i troparametarsku gama raspodela).

U tabeli 2 date su numeričke vrednosti maksimalnih godišnjih protoka po različitim krivama

raspodele bez i sa uključivanjem maksimalnog protoka iz 2014. godine, dok je njihov grafički
prikaz dat na slikama 12 i 13.

strana 10 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Tabela 2. Vrednosti maksimalnih protoka na hidrološkoj stanici

Sremska Mitrovica na reci Savi
Reka Period Qmax,p% (m3/s)
Tip
Hid. stanica osm. 0.1 1 2 5 10 20
Sava 1926/2013 8189 6714 6268 5672 5212 4732 G
S. Mitrovica n=88 7170 6246 5941 5509 5149 4743 P3
7551 6386 6027 5538 5147 4722 LP3
7617 6425 6057 5556 5156 4722 LN3
7751 6461 6092 5595 5161 4726 Gama 3
1926/2014 8423 6873 6404 5778 5294 4790 G
n=89 7514 6458 6115 5631 5234 4791 P3
7940 6597 6194 5651 5224 4767 LP3
8000 6638 6226 5670 5234 4767 LN3
7650 6459 6120 5591 5195 4758 Gama 3

Empirijska i teorijske funkcije raspodele

maksimalnih godišnjih protoka
9000
reka: Sava hid. st.: Sremska Mitrovica period: 1926-2013 godina

8000

7000

6000
Q (m3/s)

5000

4000

3000

2000

1000

Verovatnoća p (%)
Slika 12: Empirijska i teorijske funkcije raspodele maksimalnih godišnjih protoka na hid. st. Sremska Mitrovica na
Savi

strana 11 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Empirijska i teorijske funkcije raspodele

maksimalnih godišnjih protoka
9000
reka: Sava hid. st.: Sremska Mitrovica period: 1926-2014 godina

8000

7000

6000
Q (m3/s)

5000

4000

3000

2000

1000

Verovatnoća p (%)
Slika 13: Empirijska i teorijske funkcije raspodele maksimalnih godišnjih protoka na hidrološkoj stanici Sremska
Mitrovica na Savi

Na osnovu izvršene analize gornjih dijagrama može se reći da maksimalni proračunati protok
Qmax= 6600 m3/s ima verovatnoću pojave od oko 1% tj. povratni period od 100 godina
(napomena: maksimalna vrednost je uključena u vremensku seriju). Upoređivanjem prethodna
dva grafika može se videti kako dolazi do povećanja verovatnoće pojave (sa 0,7 % na 1%) tj.
smanjenja povratnog perioda (sa 150 na 100 godina) uključujući u analizu podatak o
maksimalnom protoku iz 2014. godine, što pokazuje kako krive raspodele reaguju na produženje
niza vrednosti protoka. Ovde treba napomenuti da je, usled izlivanja Save u Hrvatskoj došlo do
dužeg trajanja poplavnog talasa, kao i do time verovatnog smanjenja vrha poplavnog talasa u
našoj zemlji.

U nastavku je data i statistička analiza vodostaja uzevši u obzir da hidrološka Sremska Mitrovica
ima nepromenjenu kotu “0“ vodomera i time zadovoljava uslov sa stanovišta istovetnosti
podataka.

U tabeli 3 date su numeričke vrednosti maksimalnih godišnjih vodostaja po različitim krivim

raspodele bez i sa uključivanjem maksimalnog vodostaja iz 2014. godine, dok je njihov grafički
prikaz dat na slikama 14 i 15.

strana 12 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Tabela 3: Vrednosti maksimalnih vodostaja na hidrološkoj stanici

Sremska Mitrovica na reci Savi
Reka Period Hmax,p% (m3/s)
Tip
Hid. stanica osm.
0.1 1 2 5 10 20
Sava 1923/2013 1021 886 846 791 749 705 G
S. Mitrovica n=91 865 812 794 765 740 710 P3
865 814 795 766 741 710 LP3
907 834 810 774 744 709 LN2
1923/2014 1040 900 857 800 756 710 G
n=92 898 833 810 777 748 714 P3
897 833 810 777 748 714 LP3
920 844 818 781 750 714 LN2

Empirijska i teorijske funkcije raspodele maksimalnih godišnjih vodostaja

reka: Sava hid. st.: Sremska Mitrovica period: 1926-2013 godina
1100

1000

900
Hmax (cm)

800

700

600

500

400

Verovatnoća p (%)
Slika 14: Empirijska i teorijske funkcije raspodele maksimalnih godišnjih vodostaja na hidrološkoj stanici Sremska
Mitrovica na Savi

strana 13 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Empirijska i teorijske funkcije raspodele maksimalnih godišnjih vodostaja

1100 reka: Sava hid. st.: Sremska Mitrovica period: 1926-2014 godina

1000

900
Hmax (cm)

800

700

600

500

400

Verovatnoća p (%)
Slika 15: Empirijska i teorijske funkcije raspodele maksimalnih godišnjih vodostaja na hidrološkoj stanici Sremska
Mitrovica na Savi

Analizom gornih grafika može se konstatovati da maksimalni izmereni vodostaj od Hmax= 869
cm ima verovatnoću pojave od oko 0,3% tj. povratni period od 330 godina (napomena: kada
je maksimalna vrednost uključena u vremensku seriju). I ovde se vidi kako se krive raspodele
menjaju sa proširenjem niza podataka i kako samo jedan podatak (iako je zabeležen podatak o
vodostaju istorijski maksimum) može da utiče na povećanje verovatnoće pojave tj. smanjenje
povratnog perioda (sa 1000 na 330 godina).

Na osnovu dijagrama sumarnih krivih zapremine protekle vode (slika 16) može se konstatovati
da su prva četiri meseca 2014. godine bila oko višegodišnjeg proseka. Za period od maja do
kraja 2014. godine možemo pouzdano tvrditi da je bio vodniji od višegodišnjeg proseka, a
poslednja četiri meseca 2014. godine su bila vodnija i od istog perioda 2013. godine.

strana 14 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Sumarne (kumulativne) krive zapremine srednjemesečnog protoka -

za višegodišnji period i za 2013. i 2014. godinu
80000

70000

60000

50000
V [10^6] (m3)

40000

30000

20000

10000

0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Sum_kriva_višeg. Sum_kriva_2013 Sum_kriva_2014

Slika 16: Sumarne krive zapremine protoka za reku Savu u profilu х.с. Sremska Mitrovica

Ovde treba napomenuti da je tokom perioda april - maj 2014 i na reci Kolubari i njenim
pritokama došlo do naglog porasta vodostaja i prevazilaženja istorijskih maksimuma na velikom
broju hidroloških stanica gde je došlo do katastrofalnih poplava koja do sada nisu zabeležene, što
će biti predmet obrade posebne hidrološke analize.

Reka Velika Morava

a) Hidrološka stanica Ljubičevski Most

Na slici 17 prikazani su hidrogrami Velike Morave za 2014. god. u profilu hidrološke stanice
Ljubičevski Most sa odgovarajućim anvelopama i višegodišnjim prosekom.

strana 15 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

3000 Hidrogrami, anvelope i višegodišnji prosek

2500

2000
Protok (m3/s)

1500

1000

500

0
4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4
01 01 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201 201
/2 3/2 5Protok
/ 6/ 2014/ / / / / / Anvelopa
/ / / min/ / / /
/ Višegodišnji
/ prosek
/ / / /Anvelopa
/ /
/ max / / Крива
/ /
/ трајања
1
1/ 1/1 1/2 Крива 18 3/2 /14 /26 4/7 /19 5/1 /13 /25 6/6 /18 /30 /12 /24 8/5 /17 /29 /10 /22 0/4 /16 /28 1/9 /21 2/3 /15 /27
2/ 2/трајања3 - период
3 4 5 5 6 6 7 7 8 8 9 9 1 10 10 1 11 1 12 12

Slika 17: Uporedni hidrogrami ekstremnih, srednjih i godišnjih protoka za reku Veliku Moravu u profilu h.s.
Ljubičevski Most.

Analizom hidrograma prikazanih na slici 17 može se zaključiti da su od januara do polovine

aprila 2014. godine, protoci na hidrološkoj stanici Ljubičevski Most bili ispod prosečnih
višegodišnjih vrednosti, opadajući povremeno i do anvelope minimalnih godišnjih protoka. U
drugoj polovini aprila usled obilnih padavina koje su zahvatile Republiku Srbiju (u periodu od
14. aprila do 5. maja, kada je u većem delu zemnje palo između 120 i 170 l/m², a u
jugozapadnim delovima i preko 250 l/m²) došlo je do naglog porasta protoka, tako da su protoci
vrlo brzo prevazišli višegodišnji prosek i dostigli anvelopu maksimalnih višegodišnjih protoka
gde su se, usled novih, većih padavina (od 14. do 18. maja 2014. godine na području zapadne i
centralne Srbije pala rekordna količina padavina, u većini mesta preko 200 l/m², a lokalno i
preko 300 l/m²) zadržali sve do početka juna.

U junu došlo je do opadanja protoka tako da su im vrednosti bile oko prosečnih do sredine jula
kada je doslo do postepenog rasta vrednosti protoka koji su do kraja godine nastavili da variraju
iznad višegodišnjeg proseka, sa povremenim (u septembru i decembru) dostisanjem odnosno
diktiranjem anvelope maksimalnih protoka. Minimalni protok u 2014. godini zabeležen je 9.
januara i iznosio je Qmin,god = 63,7 m3/s. Maksimalni protok zabeležen je 20. maja i bio je
Qmax,god = 2150 m3/s, što bi odgovaralo velikoj vodi verovatnoće pojave 5 % tj. povratnog
perioda od 20 godina.

strana 16 od 17
RHMZ Srbije Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize Odeljenje za hidrološke analize

Sumarne (kumulativne) krive zapremine srednjemesečnog protoka -

za višegodišnji period i za 2013. i 2014. godinu
12000

10000

8000
V [10^6] (m3)

6000

4000

2000

0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Sum_kriva_višeg. Sum_kriva_2013 Sum_kriva_2014

Slika 18: Sumarne krive zapremine srednjemesečnih protoka u profilu х.с. Ljubičevski Most

Na osnovu sumarnih kriva srednjemesečnih protoka za hidrološku stanicu Ljubičevski Most

(slika 18) može se zaključiti da je 2014. bila do kraja aprila manje vodna u odnosu na 2013.
godinu i višegodišnji prosek, da bi, zatim, po vodnosti, dostigla prvo 2013. godinu, a zatim i
višegodišnji prosek. Za period od juna do kraja godine možemo konstatovati da je bio vodniji od
višegodišnjeg proseka.

strana 17 od 17