1.

Prikupljanje građe i traganje za dokumentacijom

U ovom poglavlju autor predstavlja brojne načine traganja za građom i potrebnom

dokumentacijom. On navodi nekoliko načina i vrsta, pa je tako ovim poglavljem obuhvaćeno
nekoliko naslova. To su sledeći: Pristup, Bibliografija, Bibliografija sekundarnih izvora, Radna
bibliografija, Bibliografski elementi, Bibliografske jedinice, Popis primarnih izvora, Procena
validnosti izvora, Ispisi iz primernih i sekundarnih izvora – eksepercija građe i Metodološke
beleške.

1.1. Pristup

Kada je reč o Pristupu, u okviru njega je objašnjen naziv ,,građa“ koji pomaže u tumačenju
odabrane teme. Ona građu deli na tri osnovne vrste: Bibliografske beleške, dokumentarne
beleške i metodološke beleške

Pod bibliografskim beleškama podrazumeva sekundarne izvore koji služe za upoznavanje sa

prethodnim rezultatima na istu ili blisku temu za izradu bibliografije. Dokumentarne beleške
objašnjava kao ispise iz primarne građe, a metodološke beleške objašnjava kao sopstvene ideje i
kritičke napomene.

Ipak smatra da pronalaženje građe i izvora najviše zavisi od dobro definisane teme. Pa se tako u
nekim naukama izvori dele na: primarne i sekundarne. ,,Primarnim izvorima pripada sve ono što
čini predmet istraživanja; sekundarne izvore čine literatura o datom predmetu, odnosno datoj
temi. Primarni izvori mogu biti materijalni (predmetni), pisani (knjige i druge publikacije) i
1
tradicijski (usmeni).“ Dalje navodi osnovne karakteristike primarnih i sekundarnih izvora.
Smatra da se redosled u prikupljanju i korišćenju primernih i sekundarnih izvora ne može
unapred odrediti, te da zavisi od problema i od teme.

1
Marija Kleut, Naučno delo od istraživanja do štampe, Tehnika naučno-istraživačkog rada, Akademska knjiga,
Novi Sad, 2008, str. 23.
 1.2. Bibliografija

Na početku ovog naslova bavi se razjašnjavanjem termina radne i konačne bibliografije. Kao što
se može zaključiti radna bibliografija je nešto što služi za sastavljanje konačne bibliografije.
,,Radnom bibliografijom naziva se popis izvora, primarnih i sekundarnih, koji se koristi tokom
2
istraživanja i tokom pisanja rada.“ Radna bibliografija se spominje kao instrument tekućeg
istraživanja i čini deo za jednost nevidljivog rada svakog naučnika, a nasuprot toga konačna
bibliografija je takva da je priložena uz konačan tekst rada: ,,svaka ušteda u vremenu prilikom
sastavljanja radne bibliografije pokazaće se prividom kad dodđe do sastavljanja naučnog popisa
korišćene literature.“ 3

1.3. Bibliografija sekundarnih izvora

U ovom delu knjige se govori o sastavljanju radne bibliografije sekundarnih izvora koji bi se
mogli globalno razvrstati u nekoliko grupa. Pa tako autorka navodi sledeće grupe: ,,publikovanje
bibliografije, opšti priručnici, katalozi biblioteka, arhiva i drugih institucija kulture, katalozi
audio-vizuelnih sredstava masovne komunikacije (radio, televizija), elektronske baze podataka ,
lična obaveštenja“4 Ipak, kako autorka navodi obim i način korišćenja ovih grupa zavisi od
naučne discipline i teme istraživanja. U okviru ovog naslova je data definicija pojma
bibliografija ,,Bibliografija je termin koji se koristi u dvojakom značenju: a) za označavanje vrste
delatnosti - područje znanaj i prakse čiji je cilj registriranje, opis, klasifikacija i kvalitativna
analitička obrada publikacije i kompilacija različitih pomagala koja pomažu u snalaženju u
tekućoj literaturi, popularizira i potiče na efikasno korišćenje literature i b) za označavanje
publikacije (knjige, članka, priloga uz neki rad) proistekle iz takve delatnosti.“ 5 Spominje se i
publikovana bibliogradija, koju autorka smatra najkomfornijim načinom.

Data je i klasifikacija bibliografija na popisne, naučne i rekomandirane. Opšti priručnici se

takođe tumače u ovom poglavlju. Potom je reč o bibliotekarstvu koje je skup naučnih disciplina

2
Marija Kleut, Naučno delo od istraživanja do štampe, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008, str. 26.
3
Isto, str. 26.
4
Isto, str. 27.7
5
Marija Kleut, Naučno delo od istraživanja do štampe, Tehnika naučno-istraživačkog rada, Akademska knjiga, Novi
Sad, 2008, str. 28.

2
koje se bave knjihom i njenim korisnikom, odnosno pitanjima bibliotekarske teorije i prakse. U
knjizi je prikazana biblioteka Matice srpske u Novom Sadu, kao i njen lisni katalog i pristup
elektronskom katalogu. Naspurot tome, reč i o elektronskim bazama podataka koje nude velik
broj podataka koje možemo naći danas na internetu, a lična obaveštenja autorka smatra
staromodnim u vremenu u kome dominiraju savremene informacijske tehnologije.

1.4. Radna bibliografija

Četvtim naslovom u ovoj knjizi je obuhvaćena radna bibliografija. U okviru ovog poglavlja
navode se i delovi radne bibliografije, odnosno elementi kao što su kratak sadržaj, ocena,
procena koristi za određenu temu, upućivanje sa drugom bibliografskom jedinicom itd. Autorka
prikazuje i tri bibliografska listića.

1.5. Bibliografski elementi

Bibliografija moram biti snabdevena podacima koji je sačinjavaju. Autor smatra da je to

poželjno, jer samim tim ti podaci daju ubedljivost stavovima na koje se autor poziva,a sa druge
strane omogućava proverljivost iznetog. Dalje navodi konkretne bibliografske elemente
monografije. To su: ,,ime (ili inicijal) i prezime autora, naziv dela, izdavač, mesto i godina
izdanja (eventualno broj stranica).“6 Pored toga dati su i bibliografski elementi zbornika, tj.
radova publikovanih u periodničnim publikacijama ili zbornicima: ,,ime, (ili inicijal) i prezime
7
autora, naziv rada, broj knjige i/ili sveske, mesto i godina izdanja, stranice.“ Na kraju je dat
primer CIP- a (Katalogizacija u publikaciji) i Imrepsuma.

1.6. Bibliografske jedinice

Bibliografska jedinica je sastavljena od većeg broja podataka koji se nižu uobičajenim

redosledom i koji mogu biti od značaja za neki određeni rad. U okviru ovog poglavlja je dato
nekoliko primera bibliografskih jedinica.

6
Marija Kleut, Naučno delo od istraživanja do štampe, Tehnika naučno-istraživačkog rada, Akademska knjiga,
Novi Sad, 2008, str. 41.
7
Isto, str. 41.

3
 1.7. Popis primarnih izvora

U ovom delu rada reč je o primarnim i sekundarnim izvorima i njihovo popisu. U naučnom radu
je potrebno pregledno i jasno predočiti te izvore. Sve što se istražuje u radu je dostpuno onom ko
ga čita. Osim što je dostupno to mora biti i proverljivo. To znači da će u nekom dodatku uz rad
biti na adekvatan način upućeno na lokacije na kojima se istraživani eleementi nalaze. Primere za
to možemo naći u upućivanju na nošnju u muzejima ili na tačne nazive institucija u kojima se
sprovode neka istraživanja. Isto se odnosi i na zvučne zapise. Oni uvek moraju pratiti rad kao
prilog koji ide uz određenu monografiju.

1.8. Procena validnosti izvora

U ovoj knjizi se smatra da je procena validnosti izvora jako bitna faza za sve vrste naučnog ili
stručnog rada. Validan znači ispravan, a sve to se odnosi na proverene izvore fotogradija,
autorstva i autentičnosti određenog teksta. Idealno bi bilo kada bi bilo moguće proceniti
validnost primarnih i sekundarnih izvora pre nego što se pristupi sastavljanju radne bibliografije
ili bar pre no što se počne ispisivati građa.

1.9. Ispisi iz primarnih i sekundarnih izvora – ekscerpcija građe

Uporedo sa sastavljanjem bibliografije izvora teče i njihovo ščitavanje i sastavljanje beleški o

njima, pa se tako poseban deo poglavlja odnosi na ispise. ,,Ispisi iz primarnih i sekundarnih
izvora razlikuju se, najpre, po vrsti izvora, pa zatim po svojoj svrsi (nameri sa kojom se
sastavljaju), po stepenu obimnosti, po načinu i obliku.“ 8 Autorka skreće pažnju i na tri osnovna
načina ispisivanja iz sekundarne literature: citat, parafraza i rezime. Citati se obeležavaju
znacima navoda, a parafraza i citati mogu da slede iza dve tačke.

8
Marija Kleut, Naučno delo od istraživanja do štampe, Tehnika naučno-istraživačkog rada, Akademska knjiga,
Novi Sad, 2008, str. 70.

4
 1.10. Metodološke beleške

U ovom delu knjige, autorka smatra da je definicija po kojoj metodološke beleške obuhvataju
sopstvene ideje i kritičke napomene nepricizna, jer se tiče dva vida beležaka, koji su u tesnoj vezi
sopstvenih ideja i kritičkih napomena koje se odnose na tuđe stavove. Tehniku ispisivanja
metodoloških beleški svaki autor bi trebalo da ispisuje sam, da se opredeli da li će zapisivati na
fiše ili u svesci i da li će čuvati svoje zapise u lisnom obliku ili u personalnom računaru.

Prikupljenju građu je uvek potrebno pregledati, kritički proceniti, po potrebi dopuniti ili nešto
izostaviti, srediti po nekim kriterijumima.

2. Dokumentarna podloga pisanog rada

2.1. Konačna bibliografija

Konačna bibliografija je zapravo literatura koja se uvek prilaže uz rad i naziva se često različito.
Autorka navodi nekoliko naziva: Literatura, Navedena literatura, Citirana literatura, Bibliografija
radova itd. Bibliografija bi trebalo da bude selektivna. Navodi se nekoliko karakteristika o
konačnoj bibliografiji:

- Selekcija, najpre, podrazumeva da će u bibliografiji biti uneti samo oni radovi koje je
autor čitao, pa zatim oni radovi koji su u neposrednijoj vezi sa temom rada koji se piše;
- Konačna bibliografija treba da bude primerena pisanom radu kako obimom, tako i
tematski;
- Od veoma male koristi su saveti o aktuelnosti bibliografskih jedinica;
- Za složenije radove se postavlja pitanje da li će uz njih biti postavljena jedna ili više
bibliografija;

5
 - Bibliografske jedinice se navode azbučnim ili abecednim redom. Azbučnim ako je rad
pisan na ćirilici, a abecednim ako je pisan na latinici. Na kraju su dati različiti primeri
bibliografije. Jedan od primera bibliografije je:

2.2. Citiranje

U okviru ovog poglavlja reč je i o citiranju. Navode se neke opšte karakteristike citiranja.
Citiranje može da se ostvari u vidu doslovnog citiranja, parafraze i rezimea. Bez obzira o kojoj
vrsti citiranja je reč, postoje norme koje se moraju poštovati: uvek se mora predočiti odakle je
citat preuzet i u kom obliku. Dalje autorka daje primer doslovnog citata i objašnjava njegove
karakteristike. Citat mora po sadržini i obliku da se uklapa u pisani rad, ali ih treba koristiti
stedljivo bez preterivanja, jer se veza između citata, fusnota i bibliografije mora pažljivo
uspostaviti. Potrebno je voditi računa da bude poverljivo ono što je citirano, a s druge strane
težiti da bude ekonomično.

Ukoliko naučni ili stručni rad nema bibliografiju iz bilo koji razloga neophodno je voditi računa
o tome da bibliografska fusnota mora da podnese teđinu informacije, odnosno da omogući
čitaocu da pronađe navedeni rad. Nasuprot tome reč je i o citiranju u radovima sa posebnom
literaturom, ali on nije ekonomičan, pa se pribegava skraćivanju naslova dela, odnosno svođenju
svih elemenata koji čine bibliografsku jedinicu na prezime autora u godinu izdanja njegovog
dela.

6
 2.3. Fusnote

Fusnote se definišu kao deo teksta koji ne pripada glavnom tekstu izlaganja, ali su sa njim više ili
manje u tesnoj vezi. Navodi dve osnovne vrste fusnota: bibliografske i eksplikativne. ,,Smatra se
da fusnote čine uobičajeni deo naučnog rada, ali se mišljenje i praksa pojedinih naučnika o
njihovom oblikovanju, neophodnosti njihovog postojanja, učestalosti i svemu ostalom razlikuju.“
9
Kakvu će poziciju zauzeti fusnote zavisi od autora. To može biti:

- Na dnu svake strane

- Na kraju svakog poglavlja
- Na kraju cele monografije

Ova tri rešenja su moguća i ispravna. Fusnote su neophodne u naučnim i stručnim radovima, i to
ne radi naučnog imidža, već da se navedeno mišljenje koristi kako bi se potkrepila neka ideja
koju autor izlaže u svom delu.

9
Marija Kleut, Naučno delo od istraživanja do štampe, Tehnika naučno-istraživačkog rada, Akademska knjiga,
Novi Sad, 2008, str. 136.