Socijalno uključivanje: ekonomska potreba ili osnovno ljudsko pravo

Socijalno uključivanje je proces koji omogućava da oni koji su u riziku od siromaštva i

socijalne isključenosti dobiju mogućnost i sredstva koja su potrebna za puno učešće u
ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda i blagostanja koji
se smatraju normalnim u društvu u kojem žive. Socijalno uključivanje osigurava veće učešće
građana u donošenju odluka što utiče na njihove živote i ostvarenje osnovnih prava1. Ovo je
definicija kojom se objašnjava pojam koji bi trebao da predstavlja esenciju pomoći države
ljudima koji nisu sposobni da dostignu ono što se u staroj Grčkoj nazivalo građanstvom –
uopšteno rečeno, ljudi koji su sposobni da se staraju o sebi i da učestvuju u javnom životu države.
Pri diskusiji o građanima postavlja se pitanje da li svi moraju biti uključeni u društvo u svakom
smislu te reči zarad prosperiteta države ili zarad sebe samih?

Psihologija definiše ljude kao društvena bića, i jasno je da ljudi kao takvi žele da budu
ravnopravni deo društva da bi se i osećali kao ljudska bića. Da bismo dokazali ovu tezu, ne bi
trebalo posmatrati problem iz ugla socijalno uključenih građana2, niti nadležnih ustanova, već iz
pojedinačnih primera ljudi koji se pravno smatraju socijalno isključenim, odnosno, do skoro
socijalno isključenim građanima, što će kroz ovaj kratki esej i biti pokazano.

U digitalnoj eri mogućnosti izražavanja su beskrajno proširene i u sklopu sajta Tima za

socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva nalazi se blog u kom se mogu naći različita viđenja,
iskustva i primeri građana uključenih u ovu sferu javnog života, no određeni autori se posebno
izdvajaju. To su Bojana Dimitrijević i Stefan Lazarević3, oboje kao predstavnici i borci određenih
često marginalizovanih grupa. Bojana Dimitrijević piše o problemima hendikepiranih osoba, a
Stefan Lazarević o problemima osoba sa autizmom. Oslanjajući se na kredibilnost Tima koji radi
uz Ministarstva Republike Srbije i Vladu Srbije, uzećemo da ovde nije objavljen nijedan

1
Preuzeto sa: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/socijalno-ukljucivanje-u-rs/recnik-termina/, pristupljeno
20.12.2018.
2
Socijalna isključenost jeste stanje u kojem se nalaze pojedinci, odnosno grupe istisnute iz ekonomskog, političkog,
kulturnog ili društvenog sistema čime bivaju sprečeni da svojim punim kapacitetima učestvuju u društvenim
odnosima i tokovima zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili kao
rezultat diskriminacije. Ovakve pojave pojedinca ili grupe stanovništva udaljavaju od mogućnosti za zaposlenje,
ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od uključivanja i učešća u društvenim mrežama i aktivnostima
u zajednici. Isključeni pojedinci, odnosno grupe imaju nedovoljan i neadekvatan pristup institucijama, organima
vlasti i procesima donošenja odluka. Preuzeto sa Ibid.
3
Kratke biografije nalaze se na kraju svakog unosa na blog Tima za soc. uključivanje i smanjenje siromaštva,
http://www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/ , pristupljeno 20.12.2018.
neprovereni podatak. Cilj ovakvih blogova jeste podizanje tzv. ,,raising awareness“, odnosno
podizanje svesti, širenje informacija o građanima sa posebnim potrebama.

U blogu Stefana Lazarevića posebno se insistira ne na inkluzivnosti osoba sa autizmom,

već potpuno suprotno, na potrebi da šira javnost bolje razume ljude sa autizmom. Kroz opisivanje
svog života u nekim naizgled neproblematičnim situacijama, izdvajaju se ne Stefanove reakcije,
već načini postupanja edukovanih i needukovanih ljudi. Iz bloga ,,Moja iskustva sa policajcima“4
jasno se uviđa needukovanost nadležnih lica za komunkaciju sa Stefanom, kao i u drugim
primerima - sa poštom, prodavnicom, itd. Stefan iz svoje perspektive uviđa potrebu za boljim
poznavanjem građana čiji posao zahteva neposrednu komunikaciju sa ljudima. ,,Trudim se i
dajem sve od sebe da naučim kako treba da se ponašam, ali mislim da bi i policajci, kao i drugi
službenici koji dolaze u dodir sa ljudima, trebalo da razmišljaju i o ljudima koji imaju problem u
komunikaciji i da na nekim obukama nauče kako treba da razgovaraju sa osobama koje su
drugačije“5. U svim školama, na svim obukama i terapijama lica sa autizmom se osposobljavaju
da budu ravnopravan deo društva, time što će se oni uklopiti u društvo. Međutim, za uspešnu
komunikaciju potrebno je prilagođavanje oba aktera dijaloga, i mogućnost međusobnog
sporazumevanja mora biti usmerena iz oba pravca. Samim tim zahtev Stefana za obukom i boljim
poznavanjem od strane šire javnosti potpuno je logičan. Omogućena je inkluzivna nastava u
školama Republike Srbije, ali je potrebno edukovati i lica koja su završila školovanje. Jasno je da
bi uvođenje ovakve obuke bilo opterećenje za budžet, što zbog zapošljavanja edukatora, pripreme
radionica ili obuka i slično. Međutim, pri lakšoj komunikaciji sa ljudima sa autizmom bilo bi
jednostavnije funkcionisanje ovakvih lica u društvu, te bi i proces socijalnog uključivanja bilo
moguće sprovesti lakše, jednostavnije i masovnije. Na kraju – smanjenje broja nezaposlenih,
olakšanje zaposlenja i uvođenja u društvo osoba sa posebnim potrebama je svakako ekonomska
potreba svake države zarad dugoročnog boljitka.

Blog Bojane Dimitrijević je takođe pisan iz ugla hendikepirane osobe, međutim kao
doktor nauke iz oblasti socijalnog rada, kod nje dobijamo i podatke, poput onog da samo 200 lica
sa invaliditetom u Republici Srbiji ima personalnog asistenta6. Tekst pod nazivom „Ko je ispod
4
Lazarević, S. Moje iskustvo sa policajcima, Blog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva,
http://www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/?p=9273, pristupljeno 20.12.2018.
5
Ibid.
6
Dimitrijević B. Uhvati svoju zvezdu – osobe sa hendikepom i samostalnost, Blog Tima za socijalnu uključenost i
smanjenje siromaštva, preuzeto sa: http://www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/?p=9116, pristupljeno
20.12.2018.
staklenog zvona?“7 kroz poznatu metaforu o zaštićenom životu fiktivna autorka prenosi sa
hendikepiranih ljudi na ljude bez hendikepa, i zaključuje: „Stara izreka da se čovek boji svega što
mu nije poznato sigurno utiče i na to kako se okolina odnosi prema meni i mom hendikepu. U
najmanju ruku, prave se da nas ne primećuju. I to samo zato što o nama ne znaju ništa.“8 Kao i u
blogu Lazarevića, problem je nerazumevanje od strane šire javnosti. Ono što bi na već pomenutu
argumentaciju vezanu i za prethodni slučaj trebalo dodati jeste potreba da građani sa posebnim
potrebama budu više uključeni u društvo da bi se šira javnost navikla kako na prisustvo i
prilagodila na saradnju u duhu tolerancije. Neki vid dešavanja koji bi doslovce navikao širu
javnost na prisustvo lica sa invaliditetom, poput konferencija, radionica, možda čak i emisija,
koje bi im pružile popularnost (na globalnom nivou primer motivacionog govornika Nika
Vujičića) i sa pozitivnom slikom ponovo bi bio olakšan i omasovljen proces socijalne
uključenosti. Tim za socijalno uključivanje podržava međunarodnu konferenciju ,,Nove
tehnologije u obrazovanju“ u kojima se i prezentuje obrazovanje za lica sa posebnim potrebama,
kao poseban deo konferencije, koji promoviše inkluzivno obrazovanje kao „redovan nastavni
proces“9. Ovakav stav može, uz podršku nadležnih institucija, doneti promene kakve su nužne, a
koje su navedene u ovom tekstu i time pospešiti proces socijalnog uključivanja.

Svetska zdravstvena organizacija zdravlje definiše: Health is a state of complete physical,

mental and social well-being and not merely the absence of disease or infirmity.10 Time
potvrđujemo da socijalna uključenost podrazumeva zdravlje, a kako je zdravlje esencijalno za
uopšte postojanje ljudskog bića, to se jasnom logičkom dedukcijom zaključuje da je socijalna
uključenost neophodna za normalan život građana. Prema navedenim primerima, jasno je da je
oformljeno telo nužno radi ne ekonomske potrebe države, već zbog ostvarivanja osnovnih
ljudskih prava svih građana Republike Srbije.

Literatura:

1. Tim za socijalnu uključenost i smanjenje siromaštva,

http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/, pristupljeno 19.12.2018.;

7
Ibid. Ko je ispod staklenog zvona?, Blog Tima za socijalnu uključenost i smanjenje siromaštva, preuzeto sa:
http://www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/?p=9580, pristupljeno 21.12.2018.
8
Ibid.
9
Malidžan Vinkić, D. Socijalna inkluzija i nove tehnologije u obrazovanju 2018., preuzeto sa:
http://www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/?p=9373, pristupljeno 21.12.2018.
10
World Health Organization. Preuzeto sa: https://www.who.int/suggestions/faq/en/, pristupljeno 20.12.2018.
2. World Health Organization, https://www.who.int/suggestions/faq/en/, pristupljeno
20.12.2018.