Mapiranje postrojenja za prečišćavanje

otpadnih voda u Srbiji

Izvodi iz Studije

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda JKP „Vodovod Kruševac

Beograd, jun 2020.

UVOD

UTVSI su dodeljena bespovratna sredstva za finansiranje projekta “Unapređenje i

isporuke proizvoda za jačanje kapaciteta u okviru Regionalne mreže za jačanje
kapaciteta (RCDN) za usluge snabdevanja vodom i prikupljanja i odvođenja otpadnih
voda“ sa ciljem da se poveća delotvornost i efikasnost preduzeća vodovoda i
kanalizacije na Zapadnom Balkanu. Projekat zajednički finansiraju Švajcarski državni
sekretarijat za ekonomske poslove i nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku
saradnju i razvoj, adminsitrativno utemeljen kroz GIZ projekat “Otvoreni regionalni
fond za jugoistočnu Evropu – Modernizacija komunalnih usluga”.

,,Studija o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda u Srbiji” (postojeća postrojenja,

postrojenja koja su u izgradnji i planirana) je nastala na osnovu podataka prikupljenih
u anketi ,,Mapiranje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji“ sprovedenoj
kroz RCDN saradnju. Anketu je organizovalo Udruženje za tehnologiju vode i
sanitarno inženjerstvo i sprovelo u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i
opština (SKGO) i Asocijacijom za zaštitu i očuvanje voda juga Srbije (WASS) u periodu
mart-april-maj 2020 elektronskim putem. Na anketu je odgovorilo 66 JLS i 45 JKP ViK,
a za nekoliko opština dobili smo paralelne odgovore, tako da je to ukupno 98
odgovora. Odziv na anketu smatra se veoma dobrim, a svi odgovori dati se u prilogu
Studije u vidu tabele u excel formatu.

Prikupljeni podaci su uporedno prikazani i sa podacima prikupljenim u drugim

studijama i izveštajima u Republici Srbiji, sa namerom da se dođe do što
verodostojnije slike i prikažu najnoviji podaci o stanju u oblasti komunalnih otpadnih
voda, da se predstave aktuelni problemi i primeri dobre prakse u ovoj oblasti.

PODACI PRIKUPLJENI ANKETOM – MAPIRANJE PPOV

Anketa je sadržala 34 pitanja koja su se odnosila na osnovne podatke o postojećim
kanalizacionim sistemima i njihovom tipu; postojećim PPOV − njihovom radu,
kapacitetu, tehnologiji, stanju i funkcionalnosti; PPOV u izgradnji i planiranim PPOV.
Ovakav vid istraživanja zahteva da se detaljno analiziraju svi odgovori, odnosno da se
podaci prikupljaju kroz najmanje 2−3 kruga ispitivanja uz stalnu proveru i korekciju
datih odgovora. Za detaljniju stručnu analizu o stanju u ovoj oblasti ova anketa je dobra
polazna osnova ali ne daje dovoljno podataka, pa su zato korišćeni i drugi dostupni
izvori i organizovan je stručni obilazak tri postrojenja. Za terensku posetu odabrana su
tri karakteristična PPOV kojima bi se raspoloživi podaci dopunili i prikazali, i na osnovu
kojih bi mogle da se daju smernice i uputstva sa primerima dobre prakse postojećih
(operativnog rada, održavanja, uspešne rekonstrukcije i unapređenja), kao i planiranja
i izgradnje novih postrojenja, ali i ukazati na dosadašnje nedostatke, propuste i greške
u navedenim aktivnostima.
Anketa formulisna od strane RCDN mreže sadržala je sledeća pitanja:

1. Naziv JLS
2. Ime osobe koja popunjava upitnik
3. Pozicija
4. Dali imate kanalizacioni sistem
5. Tip kanalizacionog sistema
6. Gravitacioni ili pod pritiskom
7. Dali imate PPOV
8. Naziv PPOV
9. Vrednost investicije u Euro
10. Izvor finansiranja izgradnje PPOV
11. Od koje godine je u funkciji
12. Dali je bilo rekonstrukcije PPOV
13. Projektovani kapacitet PPOV ES
14. Trenutni radni kapacitet
15. Operativni status PPOV
16. Ako nije u funkciji navesti razlog
17. Stepen prečišćavanja
18. Koja se tehnologija koristi
19. Oprema u okviru PPOV – glavni elementi i njihove odlike
20. Način tretmana i zbrinjavanja mulja
21. Planirana lokacija PPOV
22. Naziv planiranog PPOV
23. U kojoj fazi je projekat PPOV
24. Planirana godina završetka izgradnje
25. Broj ES
26. Dnevna količina otpadnih voda m3/dan
27. Maksimalni dotok atmosferskih voda
28. Recipijent
29. Projektovani stepen prečišćavanja u planiranom PPOV
30. Tehnologija prečišćavanja
31. Planirani tretman mulja
32. Iznos investicije u EUR
33. Izvor finansiranja
34. Ko vraća kredit
 Broj JLS i JKP koji su učestvovali u anketi

66 63

45

JLS o kojima anketom nisu prikupljeni podaci JKP JLS

Odziv JLS i JKP na anketu

KANALIZACIONI SISTEM
Kanalizacioni sistem poseduje 94 JLS, dok 4 nemaju (Doljevac, Knić, Žitište i
Žagubica).
Kad je reč o tipu sistema, u 39 JLS postoji opšti (mešoviti) kanalizacioni sistem, u 44
JLS separacioni, a u 15 JLS oba, ukupan zbir iznosi 98. Na osnovu odgovora na
pitanja u vezi sa režimom tečenja otpadne vode, u oko tri četvrtine JLS (74 odgovora)
sistemi se svrstavaju u gravitacione, dok su 24 mešovita − gravitaciona i sistemi pod
pritiskom, dok u jednom slučaju (Smederevo) navedeno je da postoji i vakuumska
kanalizaciona mreža. Ove podatke u narednim istraživanjima treba obavezno proveriti
i dopuniti.

4
 Kanalizacioni sistem

94

postoji ne postoji

Zastupljenost kanalizacionog sistema

Tip kanalizacionog sistema

15
39

44

opšti kanalizacioni sistem separacioni kanalizacioni sistem

mešoviti kanalizacioni sistem

Zastupljenost tipova kanalizacionog sistema u anketiranim JLS

5
 Režim tečenja - vrsta pogona

24

74

gravitacioni kombinovani

Zastupljenost kanalizacionih Sistema prema režimu tečenja

POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

Trideset tri JLS je odgovorilo da ima PPOV. Od toga, njih 7 je sa primarnim, 21 sa
sekundarnim i 5 sa tercijarnim tretmanom. Trenutno je samo 18 postrojenja u funkciji,
2 su u fazi rekonstrukcije, 5 je u probnom radu, a 8 ne radi. U 13 JLS odgovoreno je
da je izgradnja PPOV u toku. To su Leskovac, Zlatibor, Žitište, Kanjiža, Priboj, Rača,
Sečanj, Žagubica, Rekovac, Opovo, Vranje, Zrenjanin i Mali Iđoš (neka od ovih
postrojenja su u međuvremenu završena). PPOV koji ne rade zbog zastarelosti
tehnološke opreme i procesa su: Bačka Topola (izgrađeno 1983.), Vlasotince (1975.),
Alibunar (2007.), Boljevac, Kanjiža (1997.), Medveđa (1986. − postrojenje u Medveđi
je na lokaciji koja nije odgovarajuća i neophodno je da se izmesti.), Sokobanja (1971.)
i Surdulica (1974.). U 60 JLS nema postrojenja, ali su ona u planu (od toga su npr. u
Kuršumliji planirana 4 postrojenja, takođe u Kanjiži su planirana 2, pored 2 postojeća
od kojih samo jedno radi). Tenderska dokumentacija za postrojenja je u pripremi u 6
JLS, priprema planske dokumentacije je u toku u 36 JSL, a u 12 JSL još uvek samo
planiraju.

6
 Stepen tretmana otpadnih voda

5 7

21

primarni tretman sekundarni tretman tercijatrni tretman

Zastupljenost PPOV prema stepenu prečišćavanja otpadnih voda

Operativno stanje PPOV

18
8

radi ne radi u fazi rekonstrukcije u probnom radu

Zastupljenost prema operativnom stanju PPOV

7
 Planiranje, projektovanje i izgradnja PPOV

12 12

36

izgradnja u toku izrada planske i projektne dokumentacije u toku

priprema tenderske dokuentacije u toku nema planske dokumentacije

Zastupljenost JLS prema stanju planiranja i izgradnje postrojenja za prečišćavanje

komunalnih otpadnih voda

Projektovani kapacitet postojećih PPOV

5
9

5 8

do 5000 ES 5001 - 10000 ES 10001 - 50000 ES 50001 - 100000 ES preko 100000 ES

Projektovani kapacitet postojećih PPOV izražen brojem ekvivalentnih stanovnika

8
 Radni kapacitet postojećih PPOV

7
10
1
1

5 4

do 5000 ES 5001 - 10000 ES 10001 - 50000 ES 50001 - 100000 ES

preko 100000 ES nema podataka drugačije su prikazani

Radni kapacitet PPOV izražen brojem ekvivalentnih stanovnika

Zbrinjavanje mulja

1 1 1 6

16

anaerobna digestija sgorevanje biogasa odlaganje na sanitarnoj deponiji

nema odgovor tretiranje mulja trskom
kompostiranje sušna polja

Zbrinjavanje mulja sa PPOV

9
 Investiciona vrednost

1
9 12

5
1 5

do 500 hiljada EUR između 500 hiljada i milion EUR

1- 5 miliona EUR 5 - 10 miliona EUR
više od 10 milona EUR nema podataka

Zastupljenost PPOV prema investicionoj vrednosti izraženoj u EUR

Primenjena tehnologija

2
4
1

24

aktivni mulj aerisane lagune mokra polja SBR bez odgovora

Tehnologije prećišćavanja komunalnih otpadnih voda

10
OSTALI IZVORI PODATAKA, DOSTUPNA DOKUMENTA I ISTRAŽIVANJA

Izvor podataka bili su sledeći izveštaji, studije, rezultati istraživanja i dokumenti:

• Godišnjaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije
• Studija (JN 1.2.4/19) u oblasti upravljanja komunalnim vodama u jedinicama
lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo zaštite životne
sredine, jun 2019.
• Vodovodi u Srbiji – Stanje sektora voda i pokazatelji uspešnosti preduzeća koja
se bave snabdevanjem vodom i kanalisanjem naselja za 2018 i 2019. Godinu.
• Fiskalni savet, Investicije u zaštitu životne sredine: društveni i fiskalni prioritet,
jun 2018.

Važno je istaći da se u Studiji Ministrastva zaštite životne sredine iz 2019. godine

pored 33 PPOV navedenih u UTVSI Anketi, nalazi još 14 PPOV, od kojih 8 radi, novo
postrojenje u Plandištu je u završnoj fazi izgradnje, dok 5 nije u funkciji: Bela Palanka
(izgrađena 2007.), Velika Plana (1973.), Despotovac (1978.), Kladovo (2006.) i Ruma
(1972.).

To znači da se na osnovu ankete i drugih dostupnih informacija može reći da u

Srbiji postoji 47 PPOV od kojih je 26 u funkciji (uz 2 u rekonstrukciji i 5 u
probnom radu), što ne znači da potpuno ispunjavaju zakonske kriterijume.

TERENSKA POSETA TRI KARAKTERISTIČNA PPOV

Odabran je najmoderniji PPOV u Srbiji (Kruševac) koji je trenutno u probnom radu i

dva starija PPOV koja stručna javnost smatra za dobro vođena, tj. primerima dobre
prakse (naravno sa svojim problemima) − jedan u Centalnoj Srbiji (Kragujevac), drugi
u Vojvodini (Sombor), koji će bez obzira na dosta sličnosti (godište, kapacitet,
tehnologiju i dr.) uskoro imati sasvim različitu budućnost, što ih čini zanimljivim
izborom.

PPOV JKP „VODOVOD KRUŠEVAC“

Poseta PPOV JKP „Vodovod Kruševac“ obavljena je 22.5.2020. godine. Kompletan

tehnološku process predstavili su pomoćnik direktora g. Milutin Tasić, rukovodilac
procesnog upravljanja g. Miroslav Milosavljević i procesni inženjer g. Mladen Nikolić.
Nemačka razvojna banka KfW u okviru programa saradnje sa Srbijom finansira
investicije za unapređenje vodosnabdevanja i kanalizacionih sistema u opštinama
srednje veličine u Srbiji. U okviru programa odobren je projekat „Postrojenje za
prikuplјanje i prečišćavanje otpadnih voda“ za Grad Kruševac.

Ideja o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) Grada Kruševca datira iz

šezdesetih godina prošlog veka, ali se na realizaciju čekalo sve do 1991. godine. Tada

11
je izgradnja započeta sa velikim ambicijama, ali zbog teške ekonomske situacije u
našoj zemlјi ovaj projekat nije do kraja realizovan. Godine 2013. zvanično je
sproveden tender za idejno rešenje ovog projekta, iste godine završena je izrada
Studije procene uticaja na životnu sredinu i sprovedena je ekspropiracija zemlјišta.
Naredne godine izvršen je prekvalifikacioni postupak, da bi se u 2015. realizovala
evaluacija tenderskog postupka i konačno potpisivanje ugovora o izvođenju radova
usledilo u aprilu 2016. godine. Poduhvat za budućnost zvanično je otpočet
postavlјanjem kamena temelјca na Dan oslobođenja grada Kruševca 14.10.2017.
godine. Od tada do aprila 2018. godine rađena je projektno-tehnička dokumentacija
za početak izvođenja radova, a kada je sve to obezbeđeno, krenulo se u izgradnju.
April 2018. se uzima kao početak građevinskih radova. U 2020. godini može se reći
da su radovi na površini od 5,1 ha uspešno završeni po planiranoj dinamici. U
novembru 2019. godine počelo je upuštanje prve količine otpadne vode, što je
označilo početak probnog rada PPOV. Provera objekata na vodonepropusnost i
instaliranje elektro i mašinske opreme odvijali su se prema planu. Testiranje po
predviđenoj dinamici traje četiri meseca, tako da se sredinom ove godine očekuje da
PPOV zvanično krene sa radom. Do tada, potrebno je završiti kompletno testiranje
PPOV i obuku radnika koji će raditi na njegovom održavanju i unapređenju.

Ovaj projekat je najveća i najznačajnija kapitalna investicija u Rasinskom okrugu, čija

ukupna vrednost sa gradnjom kolektorske mreže od preko 40 km iznosi 23.846.000 €.
Ovaj projekat se finansira sa rokom otplate od 12 godina, gde od ukupnog iznosa
kredita 95 % sredstava otplaćuje Vlada Republike Srbije, a 5 % JKP „Vodovod
Kruševac“. Projekat „Postrojenje za prikuplјanje i prečišćavanje otpadnih voda“
podelјen je u dve komponente:
1. izgradnja i rekonstrukcija kanalizacione mreže Grada Kruševca
2. izgradnja PPOV za 90 000 ES.
Ovaj investicioni program ima za cilј da se stanovništvu obezbedi održivo prikupljanje
otpadnih voda kroz izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih kolektora otpadnih
voda, kao i povećanje priključivanja na kanalizacionu mrežu.

OPIS POSTROJENJA I TEHNOLOŠKOG PROCESA

PPOV se sastoji od procesnog dela i infrastrukturnih i pratećih objekata sa kojima čini

funkcionalnu celinu. Procesni deo postrojenja se sastoji od tehnoloških objekata i
procesne opreme na liniji vode, mulja i biogasa, uz korišćenje servisnih fluida (servisna
voda, servisni vazduh, hemikalije i biogas). Infrastrukturu postrojenja čine pomoćni i
prateći objekti (portirnica, administrativna zgrada, garaže, radionice, magacini, trafo-
stanica sa dizel agregatom, servisne saobraćajnice u krugu postrojenja, ograda oko
postrojenja, hortikulturalno uređenje, cevni razvod vode, kanalizacije, protivpožarni
sistem, električno napajanje i razvod, rasveta, signalne komunikacije i dr).

12
Bazeni sa aktivnim muljem

13
 Sekundarni taložnik

Anaerobni digestor i rezervoar za biogas

14
Upotreba (valorizacija) biogasa
Proizvedeni biogas ima visoku energetsku vrednost, zbog visokog sadržaja metana u
biogasu (približno 50−70 %). Iz tog razloga, biogas nastao procesom anaerobnog
truljenja mulja (digestije) može da se koristi i kao gorivo za rad CHP jedinice koja
istovremeno proizvodi i električnu i toplotnu energiju. Jedinica za kogeneraciju treba
da iskoristi sav proizveden biogas u digestoru. Ukupna količina proizvedenog biogasa
od 2402 Nm3/dan u projektovanom režimu rada od 17 h/dan, daje kapacitet CHP
jedinice od 851 kW (ulazna snaga). Izlazne snage CHP su 413 kW termičke snage,
odnosno 330 kW električne snage. CHP jedinica je dualnog tipa, što znači da je
obezbeđena mogućnost dvostrukog napajanja energentom, bilo da se napajanje vrši
proizvedenim biogasom, bilo tečnim naftnim gasom (TNG). Zato je CHP jedinica
opremlјena sa sekundarnom gasnom rampom za tečni propan gas. Električna
efikasnost CHP jedinice će iznositi 38 %, a termalna 50 %. Energija biogasa koja je
konvertovana u termalnu energiju se koristi za zagrevanje vode u kotlu (bojleru). Za
potrebe obezbeđenja tople vode usvojen je jedan bojler, kapaciteta 682 kW. Približna
termička efikasnost bojlera je oko 90 %. Glavna uloga jedinice za insineraciju je da
obezbedi dovoljno toplotne energije za funkcionisanje postrojenja i u isto vreme da
obezbedi električnu energiju.

Trakasta presa za obezvodnjavanje mulja

15
 Solarno sušenje mulja

PPOV JKP „VODOKANAL“ SOMBOR

Poseta PPOV JKP „ Vodokanal“ Sombor obavljena je 29.5.2020. Generalna direktorka g-đa
Jasmina Babić, izvršni direktor g. Dušan Đurđević i šefica sektora kanalizacije g-đa Marijana
Suvalj detaljno su predstavili sve svoje aktivnosti, probleme i predloge za značajno
unapređenje PPOV. Naselje Sombor ima dugu tradiciju institucionalnog sistema
kanalisanja voda. Kanalizacija Grada se razvija po pretežno separatnom sistemu
kanalisanja. On je pokriven visokim stepenom izgrađene kanalizacije otpadnih voda i
skromnijim obimom kanalizacije atmosferskih voda. U pogledu prečišćavanja otpadnih
voda u periodu 1976−1981. godine izrađena je tehnička dokumentacija Uređaja za
prečišćavanje otpadnih voda (Studija o otpadnim vodama, idejno rešenje, idejni
projekat i glavni projekat). U periodu 1982−1984. godine izgrađeno je, tada
savremeno, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV). Postrojenje je od
1985. godine u neprekidnom radu. U proteklih 35 godina vršene su neophodne
rekonstrukcije radi poboljšanja efikasnosti i pouzdanosti u radu (aerisanje sa
komprimovanim vazduhom na delu postrojenja, ugradnja nove i zamena dela dotrajale
hidromašinske opreme, automatizacija upravljanja i sl). Neposredni vodoprijemnik
prečišćene otpadne vode, kao i dela atmosferskih voda sa područja Grada je vodotok
Mostonga, dok je posredni, krajnji vodoprijemnik ovih voda kanal DTD.

16
PPOV u Somboru

17
OPIS POSTROJENJA I TEHNOLOŠKOG PROCESA
Osnovne karakteristike sirove vode koja dospeva na postrojenje su:
- količina otpadnih voda 16.000 m3/dan
- organsko opterećenje 11.000 kg/dan
- broj ekvivalentnih stanovnika 180.000.
Osnovne karakteristike kvaliteta prečišćene vode su:
- organsko opterećenje (BPK5) 20 mg/l
- suspendovane materije 30 mg/l.

Postrojenje za prečišćavanje se sastoji od linije vode i linije mulja. Liniju vode čine:
crpna stanica, mehanička rešetka, peskolov−mastolov, primarni taložnik, aeracioni
bazen, sekundarni taložnik i crpke recirkulacije, a liniju mulja: primarni zgušnjivač,
digestor, sekundardni zgušnjivač, rezervoar biogasa i mehanička dehidracija.

Pored nabrojanih tehnoloških objekata, postrojenje sadrži i prateće objekte kao što su:
centralna komandna zgrada, pogonski objekti za smeštaj opreme, objekti sanitarnih i
socijalnih funkcija i dr. Na liniji vode kod biološkog prečišćavanja primenjen je
postupak visoko opterećenog biološki aktivnog mulja sa funkcijom redukcije organskih
materija (izraženo preko granične vrednosti BPK5 od 25 mg/l) i redukcija taložnih
materija (izraženo preko granične vrednosti suspendovanih materija od 35 mg/l). Na
liniji mulja stabilizacija mulja se odvija putem anaerobne digestije u mezofilnom
temperaturnom području sa vremenom zadržavanja od najmanje 20 dana. Nastali
biogas se koristi za održavanje mezofilnih temperaturnih uslova postupka anaerobne
digestije.

Period od 35 godina neprekidnog rada svih objekata i opreme postrojenja neminovno

ostavlja traga na fizičko stanje postrojenja. Znatnom broju opreme je istekao vek
trajanja (amortizacioni rokovi). Građevinski objekti postrojenja su i dalje u relativno
dobrom fizičkom stanju, s obzirom na njihov dugi vek trajanja. Poseban uticaj na
funkciju tehnološkog procesa prečišćavanja ima kvantitet i kvalitet otpadnih voda
tokom proteklog perioda rada. Posebno je značajan nepovoljan uticaj nedosledno
razdvojene kanalizacije atmosferskih i komunalnih otpadnih voda, kao i industrijskih
otpadnih voda.

Stanje priključenosti otpadnih voda po poreklu se procenjuje prema sledećem:

• stanovništvo − visok udeo izgrađenosti i priključenosti (oko 70 %)
• ustanove, mala privreda, zanatstvo − visok nivo priključenosti (skoro 100 %)
• industrija, posebno „Somboled” – mlekara, „Sunce“ − fabrika ulja, „Proteinka“ −
kafilerija, „Panonka“ − hladnjača sa pogonom za preradu povrća i „Fiorano“ –
tekstil.

18
PERSPEKTIVA PPOV GRADA SOMBORA
Kao što je i bilo očekivano, koncepcija 2 podrazumeva značajno veće investicione
troškove, s obzirom da ovo rešenje podrazumeva uklanjanje postojećeg i izgradnju
potpuno novog aeracionog bazena, dok koncepcija 1 predviđa samo sanaciju i
dogradnju postojećeg aeracionog bazena. U tom smislu najveće razlike u potrebnim
investicionim sredstvima se uočavaju u stavkama za rušenje i izgradnju novih
objekata. Investicioni troškovi za opremu i instalacije su gotovo jednaki za obe
predložene koncepcije. Kada je reč o operativnim troškovima, bilo je očekivano da će
koncepcija 2 dati niže vrednosti, s obzirom na daleko efikasniju iskorišćenost sistema
aeracije. Međutim ova razlika nije toliko značajna, ako se uporedi sa razlikom u
investicionim troškovima. Naime, koncepcija 2 je u startu za 36 % skuplja investicija
od koncepcije 1, dok razlika u operativnim troškovima na godišnjem nivou iznosi oko
6,51 % više kod koncepcije 1. Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da manji
operativni troškovi kod koncepcije 2 ne opravdavaju povećana investiciona ulaganja
gledajući kratkoročno do srednjeročno. U ovom trenutku prednost se daje koncepciji
1 zbog dostupnih realnih mogućnosti za finansiranje ovakvih projekata, iako je sasvim
jasno da je koncepcija 2 tehničko-tehnološki očigledno naprednije rešenje, dugoročno
gledano i ekonomski povoljnije. To znači da, ako se obezbede veća finansijska

19
sredstva za investicije ovog projekta na bilo koji način, moguće je izabrati koncepciju
2 kao bolje rešenje.

Kao i kod svih ostalih PPOV u Srbiji, prisutan je problem nedostatka kadrova raznih
profila tj. nezapošljavanje mladih školovanih stručnjaka, npr. u slučaju tehnologije
prečišćavanja biološkim procesom aktivnog mulja potreban je mikrobiolog, bar u
PPOV većeg kapaciteta.

PPOV JKP „VODOVOD I KANALIZACIJA“ KRAGUJEVAC

Poseta PPOV JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac u Cvetojevcu obavljena je

26.6.2020. godine. Ljubazni domaćini generalni direktor g. Nebojša Jakovljević, izvršni
direktor za vodovod i kanalizaciju g. Ivan Bogdanović i rukovodilac sektora kanalizacije
g. Goran Ljubisavljević su tokom višečasovne posete detaljno predstavili sve
tehnološku procese i uređaje, laboratoriju i komandno-upravljački nadzor, odgovorili
na sva pitanja i učinili dostupnim deo tehničke dokumentacije PPOV. Trenutna ukupna
dužina kanalizacione mreže je 401 km. Izgradnja kanalizacione mreže počela je 1963.
godine. Prema podacima JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac u 2019. godini
ukupno je na kanalizacionu mrežu priključeno 38.000 domaćinstava u urbanoj zoni,
dok u ruralnoj zoni nema priključaka domaćinstava na kanalizacionu mrežu. Stepen
izgrađenosti kanalizacione mreže iznosi 90 %. Potrebno je izgraditi još 63 km
kanalizacione mreže, dok 39 km postojeće kanalizacione mreže zahteva rehabilitaciju.
Dužina izgrađenih kolektora iznosi 95 km.

Na teritoriji jedinice lokalne samouprave izgrađeno je postrojenje za prečišćavanje

otpadnih voda (PPOV) sa sekundarnim (biološkim) tretmanom u Cvetojevcu. Ono je
udaljeno 8 km od grada i nalazi se pored magistralnog puta Kragujevac - Batočina.
Postrojenje je namenjeno za tretman industrijskih i fekalno-sanitarnih voda. Izgradnja
PPOV je počela 1987. godine, a objekat je završen i pušten u rad u septembru 1990.
godine. Projektovani kapacitet za prečišćavanje otpadnih voda je 1.520 l/s (250.000
ES), a trenutno se koristi oko trećina raspoloživog kapaciteta, što zadovoljava trenutne
potrebe stanovništva i privrede. Otpadne vode koje kolektorom stižu do PPOV posle
prečišćavanja se upuštaju u reku Lepenicu. U skladu sa Uredbom o kategorizaciji
vodotoka, reka Lepenica pripada IIa klasi od izvorišta do Kragujevca, a IV klasi od
Kragujevca do ušća u Veliku Moravu i pored višedecenijskog dobrog rada PPOV,
prvenstveno zbog čestog direktnog ispušanja neprečišćenih industrijskih otpadnih
voda, tj. nespremnosti i nemogućnosti državnih inspekcijskih organa da to spreče.
Prema informacijama od ukupno 10.000.000 m 3 ispuštenih otpadnih voda u sisteme
za odvođenje otpadnih voda u 2018. godini, količina prerađenih otpadnih voda iznosila
je 8.059.415 m3. Procenjuje se da je u septičke jame ispušteno 50.000 m 3 u 2018.
godini. Evidentirano je 200 septičkih jama na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Organizovano pražnjenje septičkih jama vrši JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac.

20
Iako su vrednosti parametara kvaliteta tretiranih otpadnih voda za većinu parametara
u očekivanom opsegu za komunalne otpadne vode, zbog velike količine industrijskih
otpadnih voda koje se ispuštaju u kanalizacioni sistem povremeno se javlja povećanje
nivoa teških metala. Predtretmani industrijskih otpadnih voda u Kragujevcu, osim u
kompaniji „FCA Srbija“, uglavnom ne funkcionišu, što dovodi do povećanog sadržaja
i zemnoalkalnih metala, sulfata, deterdženata, cinka i sl, koji nije karakterističan za
komunalne otpadne vode. Nedostaje tercijarna obrada otpadnih voda što se
manifestuje povećanim sadržajem amonijaka u efluentu. Izlazni efluent nakon
prečišćavanja odgovara projektovanim kriterijuma. Mulj se duže vremena skladišti na
lokaciji PPOV, što je privremeno snalaženje i predstavlja ozbiljan problem, koji JLS i
pored upozoravanja ne smatra prioritetnim, i za koji se, nažalost, trenutno ne nazire
prihvatljivo rešenje, jer zbog ponekad povećanih koncentracija cinka, nikla, žive i
hroma mulj se ne može koristiti za poljoprivredno zemljište.

.
Crpna stanica sirove vode sa automatskim rešetkama

21
Anaerobna digestija

22
Skladištenje biogasa, proizvodnja toplotne i električne energije
Rezervoar za biogas
U rezervoaru se skladište one količine biogasa koje iz bilo kog razloga nisu utrošene
u gas generatorima i/ili kotlu. Napravljen je jedan rezervoar zapremine 1000 m 3, koji
se sastoji iz cilindrične betonske kade ispunjene vodom. Unutar kade nalazi se čelično
zvono otvoreno sa donje strane. Pritisak u rezervoaru je konstantan i iznosi oko 350
mbar. Radi bezbednijeg funkcionisanja, ograničena je maksimalna količina gasa na
500 m3 u rezervoaru kada se aktivira elektronska baklja i spaljuje višak gasa.
Baklja
Bakljom se vrši sagorevanje biogasa u periodima kada je njegova proizvodnja veća
od mogućnosti potrošnje od strane gasnih motora i/ili kotla a pri tome je rezervoar za
biogas pun. Isporučena je i ugrađena jedna baklja kapaciteta od 200-600 m3/h.
Uočeno je da pri velikoj vlažnosti vazduha dolazi do delimičnog i potpunog otkaza
baklje i nemogućnosti njenog aktiviranja kako u automatskom tako i u ručnom režimu,
pa se paljenje potpalnog plamena vrši ručno, pomoću zapaljene hartije, kako bi se na
taj način pokrenulo otvaranje glavnog ventila i aktivirala baklja za spaljivanje viška
gasa. Čim vlažnost vazduha padne na nornalne vrednosti, aktiviranje baklje u ručnom
i automatskom radu obavlja se bez ikakvih problema.

23
Gas generatori
Kogenerativno se proizvodi električna energije i toplotna, potrebna za grejanje
biomase u digestorima i prostorija u okviru postrojenja. Isporučena su dva gas
generatora, svaki snage od po 250 kW. U ispravnom stanju je br. 2 (poslednji put
repariran u avgustu 2012. godine).

Rezervoar za biogas

Gas generatori

24
PERSPEKTIVA PPOV GRADA KRAGUJEVCA
Studija izvodljivosti izrađena 2019. godine utvrdila je da je tehnoekonomski
opravdanije izgraditi novo moderno postrojenje na istoj lokaciji u Cvetojevcu (srećom
ima dovoljno prostora za to), nego ulagati značajna sredstva u rekonstrukciju i
unapređenje postojećeg u cilju otklanjanja trenutnih ozbiljnih operativnih problema u
radu i izgradnje dodatnog neophodnog tercijarnog tretmana. To znači da se, nažalost,
ne mogu realno očekivati ozbiljnija ulaganja u postojeće postrojenje (koje, naravno,
mora da radi do izgradnje budućeg), bez obzira na očekivane napore i zalaganja
dokazano vrlo stučnog i posvećenog tima stručnjaka koji vode PPOV i JKP „Vodovod
i kanalizacija“ u Kragujevcu. Pažnja i finansijska sredstva će verovatno biti usmereni
na pronalaženje načina za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije i
zatim izgradnje novog PPOV u saradnji lokalne samouprave i nadležnih ministarstava,
što je, svakako, vrlo težak zadatak s obzirom na velike predviđene troškove.

PREPORUKE MERA ZA UNAPREĐENJE UPRAVLJANJA KOMUNALNIM

OTPADNIM VODAMA (izvod iz studije MZŽS – jun 2019.)

Studija u oblasti upravljanja otpadnim komunalnim vodama koja je izrađena za potrebe

Ministarsva zaštite životne sredine u junu 2019. godine ima za cilj da omogući
sveobuhvatan uvid u stanje upravljanja komunalnim otpadnim vodama u izabranim
JSL na teritoriji Republike Srbije.

Unapređenje infrastrukture za sakupljanje i tretman otpadnih voda jedan je od ključnih

prioriteta Republike Srbije i u skladu je sa ciljevima definisanim Strategijom o
upravljanju vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine. Pored toga,
infrastrukturni razvoj u oblasti upravljanja otpadnim vodama je značajan za proces
pridruživanja EU, tj. za usaglašavanje sa direktivama EU u toj oblasti. Glavni cilj
unapređenja upravljanja komunalnim otpadnim vodama je poboljšanje kvaliteta
površinskih i podzemnih voda kao suštinski važnog dela životne sredine u Republici
Srbiji, što će, naravno, doprineti i obezbeđivanju javnog zdravlja, to znači i boljeg
kvaliteta života. Studija je predstavila je niz predloga kratkoročnih i dugoročnih mera
za dostizanje održivog upravljanja komunalnim otpadnim vodama.

• Da bi sistem upravljanja otpadnim vodama u posmatranom regionu uspešno

funkcionisao ključno je na valjan način urediti odnose unutar svakog JKP, izraditi
analizu kadrovskog stanja i kapaciteta, i izvršiti reorganizaciju ili transformaciju
preduzeća, ukoliko je potrebno.
• Sagledati opremljenost javnih komunalnih preduzeća i definisati potrebe za novom
opremom.
• Izraditi Program za poboljšanje finansijskog i operativnog učinka svakog JKP, koji
se bavi čitavim nizom aktivnosti koje preduzeće obavlja. Program bi trebalo da
obuhvati detaljnu analizu cena usluga sa ciljem da se formiraju adekvatne cene

25
 usluga, uzimajući u obzir sve troškove i prihode preduzeća. Takođe, potrebno je
preispitati i formirati adekvatne cene za priključke na kanalizacionu mrežu.
• Organizovati stručno usavršavanje kadrova u javnim komunalnim preduzećima.
• Preduzeti sve mere za smanjenje gubitaka u JKP.
• Unaprediti koordinaciju i razmenu informacija između JKP i opština.
• Ukoliko ne postoje, potrebno je izraditi projekte izvedenog stanja kanalizacionih
sistema.
• Sprovesti detaljnu inspekciju postojeće kanalizacione mreže radi utvrđivanja
potrebne zamene, rekonstrukcije i postojanja nelegalnih priključaka.
• Napraviti popis svih septičkih jama na teritoriji svake od jedinica lokalne
samouprave.
• Preduzeti mere za sprečavanje dotoka atmosferskih voda u mrežu fekalne
kanalizacije, tj. paralelno sa rekonstrukcijom ulica ili kanalizacioog sistema, vršiti
razdvajanje atmosferske od fekalne kanalizacije.
• Izraditi katastre zagađivača za svaku od jedinica lokalne samouprave.
• Industrijske otpadne vode tretirati i prečistiti unutar industrijskih kompleksa, pre
upuštanja u komunalnu kanalizacionu mrežu.
• Razmotriti sve opcije tretmana mulja u cilju smanjenja odlaganja na deponije i
povećanje prerade i ponovne upotrebe.
• Odrediti prioritetna ulaganja za svaku jedinicu lokalne samouprave, uzimajući u
obzir preporuke definisane Strategijom za upravljanje vodama.
Strategija za upravljanja vodama preporučuje određivanje prioriteta na sledeći način:
• Rešavanje problema prikupljanja i tretmana otpadnih voda u slivovima koji su
najviše ugroženi i imaju najveća specifična opterećenja.
• Ukoliko je priključenost na javnu kanalizaciju veća od 60 % prioritet bi trebalo dati
izgradnji postrojenja, dok u slučaju priključenosti na javnu kanalizaciju manju od
60 % prioritet ima kompletiranje mreže.
• U okviru izgradnje kanalizacione mreže i glavnih kolektora prioritet imaju:
1) primarna i sekundarna kanalizaciona mreža
a) kod naselja koja su veća od 2.000 stanovnika i u kojima postojeći individualni
sistemi ugrožavaju zdravlje stanovništva
b) kod naselja u kojima izgrađena PPOV imaju višak kapaciteta
c) ukoliko nema izgrađenih PPOV, ali su naselja locirana blizu moćnih recipijenata
d) naselja manja od 2.000 stanovnika u kojima je započeta izgradnja centralnih
kanalizacionih sistema (uslovno, više od 30 % stanovništva)

26
 e) kod naselja manjih od 2.000 stanovnika, bez javne kanalizacije (ili sa
kanalizacionim sistemima koji pokrivaju manje od 30 % stanovnika), a sa javnim
vodosnabdevanjem, orijentisati se na individualne sisteme tretmana otpadnih
voda;
2) glavni kolektori
a) ukoliko je njihova izgradnja vremenski usklađena sa izgradnjom PPOV naselja
b) ukoliko njihova izgradnja nije vremenski usklađena sa izgradnjom PPOV, ali se
kolektorom unapređuje zaštita zdravlja stanovništva, zaštita izvorišta snabdevanja
vodom ili poboljšava kvalitet vode u vodotoku koji predstavlja recipijent.

Pri izgradnji PPOV prednost imaju veća naselja na manjim vodotocima, naročito ona
koja imaju visok stepen priključenosti na javne kanalizacione sisteme (sva naselja
veća od 10.000 stanovnika), a zatim naselja kod kojih je priključenost na javne sisteme
niska (uglavnom naselja manja od 10.000 stanovnika i priključenosti manje od 50 %
stanovnika), odnosno kriterijum za definisanje prioriteta je specifično opterećenje
svakog vodoprijemnika otpadnim vodama. Nova postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda prioritetno bi trebalo graditi:
1) u zonama sa značajnim uticajem na izvorišta vodosnabdevanja
2) u većim naseljima u vrhu slivova, zbog malog kapaciteta prijemnika i
potencijalno većeg zagađenja
3) u naseljima čiji recipijenti imaju malu specifičnu moć prijema i
samoprečišćavanja (mali proticaji, sporo tečenje i dr)
4) u zimskim turističkim centrima u vrhu slivova.

U naseljima sa manje od 2.000 stanovnika bez javne kanalizacije, a koja imaju javno
vodosnabdevanje, prvenstveno bi se trebalo orijentisati na individualne sisteme
adekvatnog tretmana otpadnih voda i izbegavati izgradnju centralnih kanalizacionih
sistema, posebno u naseljima u kojima je prisutna demografska stagnacija ili pad broja
stanovnika (većina naselja u ovoj kategoriji).

Na osnovu prvog kriterijuma (karakteristika prijemnika) postrojenja bi trebalo najpre

graditi u naseljima koja se nalaze u zaštićenim zonama, zatim u većim naseljima pored
malih vodotoka (vodotoci sa nepovoljnim hidrološkim režimom u smislu malih i srednjih
voda), i tek na kraju u naseljima pored velikih vodotoka (Dunav, Tisa, Sava). Ako se
posmatra izgrađenost kanalizacione mreže, prioritet bi trebalo dati izgradnji i
kompletiranju mreže u naseljima sa niskim stepenom priključenosti, dok u slučaju
većeg stepena izgrađenosti mreže, prioritet bi trebalo dati postrojenjima za tretman
otpadnih voda.

Izrada planske i tehničke dokumentacije koja je potrebna za izvođenje radova mora

biti pažljivo planirana. Potrebno je pripremiti detaljne akcione planove sa listom
dokumentacije koju je potrebno izraditi, vremenskim okvirom i procenjenim

27
finansijskim sredstvima za njenu izradu. Takođe je važno sagledati sve rizike u fazi
pripreme dokumentacije i definisati mere za njihovo ublažavanje, kao i ustanove
odgovorne za sprovođenje opredeljenih mera.

ZAKLJUČCI

Ova Studija je kroz svoju analizu dopunila prethodno navedenu, proširujući saradnju
sa JKP, JLS, Stalnom konferencijom gradova i opština, Privrednom komorom i
resornim Ministarstvom za zaštitu životne sredine, potvrdila značaj stručnih
udruženja, posebno Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, za bitno
unapređenje stanja u sektoru sakupljanja i prečišćavanja komunalne otpadne vode u
Srbiji, kao i istakla potrebu za aktivnijom regionalnom saradnjom u ovoj oblasti.

Veliki problem u upravljanju komunalnim otpadnim vodama je kao i u drugim oblastima

kadrovski, tj. nedostatak stručnjaka raznih profila neophodnih za celovit, kvalitetan i
dugoročno održiv pristup navedenom ozbiljnom problemu. Realnost je da se u javnim
komunalnim preduzećima već dugo godina ne primaju mladi, školovani kadrovi koji
treba da budu pokretačka snaga značajnog unapređenja svih aktivnosti u ovoj oblasti.
Od januara 2020. zabrana zapošljavanja je formalno ukinuta, ali zbog suštinski
nepromenjenog odnosa prema ovoj oblasti, nema vidljivih pomaka, niti nagoveštaja
promene stava onih koji odlučuju. Dakle, dok se ne ostvari suštinska podrška
upravljanju otpadnim vodama (komunalnim i industrijskim) kao vrlo značajnom delu
zaštite životne sredine, ne može se realno očekivati ozbiljniji napredak.

Veliki problem koji iz navedenog proistče je i nekritička primena načela supsidijarnosti

tj. spuštanje problema na lokalni nivo po uzoru na najrazvijenije zemlje EU,
zanemarujući činjenicu da nemamo dovoljno stručnog kadra posvećenog ovim
problemima ni u tri najveća grada – Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a kamoli u malim
sredinama. Bez dobre pripreme osnovne projektno-tehničke dokumentacije za
kanalizacione sisteme i PPOV, nema šansi za bilo koju vrstu finansiranja projekata u
ovoj oblasti. Nadležna Ministarstva trebalo bi da budu velika podrška svim
neophodnim aktivnostima, ali i ona imaju kadrovske probleme. Dobro je poznat i
ozbiljan problem preklapanja nadležnosti, odgovornosti i inicijativa između
Ministarstava u oblasti voda šire, ali i uže kod prečišćavanja otpadnih voda.

Poseban problem je i prevaziđen način organizacije delatnosti JKP, jasna potreba za

njihovom modernizacijom i neophodnost prestanka zapošljavanja mimo stručnih
kriterijuma kao odlučujućih. Činjenica ja da ima mnogo problema u radu JKP, ali mora
se istaći da je jedan od njihovih najvažnijih problema neekonomska cena komunalnih
usluga, među njima i vode.. Preteruje se sa tvrdnjama da čak i umereno povećenje
cena vode za piće i naknada za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda nije
priuštivo za veliki deo stanovništva, uporedimo to samo sa troškovima za mobilne
telefone (naravno, socijalno ugrožene kategorije stanovništva treba značajno
ekonomski pomagati, što je jedna od bitnih obaveza države). Posledica je, naravno,

28
nedovoljno sopstvenih finansijskih, materijalnih i tehničkih sredstava za održavanje
zahtevne infrastrukture u kanalizacionim sistemima i PPOV. O akumulaciji i
sredstvima za investicije, makar za izradu ozbiljne projektno-tehničke dokumentacije,
sistematskom usavršavanju stručnjaka (naročito mlađih, ako ih ima) i razmeni
iskustava sa kolegama iz Srbije i regiona na stručnim i naučnim skupovima jedva se
može razmišljati i planirati ih u budućem radu.

Pošto su investicioni, posle i operativni troškovi u ovoj oblasti vrlo veliki, jasno je da je
njihovo finansiranje vrlo težak zadatak. Treba pokušati što više koristiti IPA fondove
jer su oni najpovoljnija mogućnost, daleko bolja od zaduživanja kod stranih finansijakih
ustanova. Da bi se došlo u situaciju da se konkuriše za te fondove treba ozbiljno
pripremiti složenu projektno-tehničku dokumentaciju (čak preko dvadeset stavki), što
je ogroman problem za veliku većinu JLS i JKP. Vrlo je verovatno da će, nažalost, deo
finansijskih sredstava predviđenih u IPA fondovima za ovu namenu biti sada
preusmeren na ublažavanje značajnih socioekonomskih posledica uzrokovani
pandemijom kovida 19.

Izuzetno je važno organizovati stalno celoživotno usavršavanje stručnjaka svih profila

u saradnji nadležnih ministarstava, JLS, JKP, visokoškolskih i naučnoistraživačkih
ustanova, Privredne komore, Stalne konferencije gradova i opština i organizacija
civilnog društva. Posebno je bitna i odgovorna, uloga strukovnih udruženja kao što je
UTVSI, zbog njihove ostvarene sadržajne i uspešne saradnje sa sličnim
organizacijama iz regiona i EU. Zato se s pravom očekuje da strukovne organizacije,
u saradnji sa pomenutim, što pre počnu organizaciju stalnog sistematičnog,
savremenog usavršavanja za kadrove JLS i JKP. Veliki problem je način finansiranja
jer trenutno JKP i JLS nemaju mogućnosti za to, odnosno neophodno je dugoročno
sistemsko rešenje za finansiranje na čemu se mora ozbiljno i posvećeno raditi jer je
ono neophodan preduslov za ovu aktivnost. Sprovedena anketa je samo prvi korak,
ona nije imala pitanja o kadrovskim potencijalima i problemima, tj. neophodan je
nastavak ankete na tu temu. Dragocena je razmena iskustava sa sličnim
organizacijama iz država regiona koje su prošle kroz period koji Srbija sad prolazi, tj.
pristupanje EU, a to su Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Slovenija i
Slovačka. Posebno su značajna njihova loša iskustva, tj. greške da ih ne bi ponavljali
i u Srbiji i tako utedeli novac, vreme i trud (poznata je izreka da pametan uči na tuđim
greškama, onaj drugi na svojim, neko ni na svojim). Pogrešno je pokušavati da se
primene direktno svi savremeni napredni modeli iz ekonomski najrazvijenijih država
EU, neka iskustva mogu.

Što se tiče postojećih tehnologija u PPOV, dobro je poznato da apsolutno dominira

proces aktivnog mulja (sekundarni stepen), u novijim postrojenjima u dopunjenoj
varijanti A2/O (anaeroban, anoksičan i aeroban tretman) čime se postiže i biološko
uklanjanje jedinjenja azota i fosfora (tercijarni stepen), dok je kod nekoliko novijih
manjih postrojenja primenjen sekvencijalni šaržni reaktor (SBR). Takođe je dobro
poznato da je u većini postrojenja, iz različitih razloga, znatno predimenzionisan

29
kapacitet, ukupno gledano kapacitet koji se koristi u Srbiji je upola manji od
izgrađenog, što je stalan operativni tehnološki i finansijski problem.

Tri predstavljena PPOV su primeri tri potpuno različite situacije. Kruševac je dobio
trenutno najmodernije postrojenje koje ima vrlo zanimljivu ideju da prvo u Srbiji
pametno reši i pitanje mulja koji će solarno sušiti i, nadajmo se, uspešno sagorevati u
gradskoj toplani. Trenutno je u probnom radu tako da se će detaljnija procena njegovih
operativnih karakteristika tek uslediti. PPOV u Kragujevcu dugo i uspešno radi uz
značajne probleme, a tehnoekonomska analiza je opredelila izgradnju potpuno novog
postrojenja na istoj lokaciji umesto rekonstrukcije i dogradnje postojećeg. U Somboru
je, u sličnoj situaciji postrojenja koje dugo i uspešno radi, odlučeno da se ono
rekonstruiše i dogradi do nivoa tercijarnog stepena prečišćavanja, znači sasvim
drugačiji pristup. To znači da nema opštih rešenja već je svaka JLS i JKP, tj. njegov
kanalizacioni sitem i PPOV poseban problem koji zahteva, prvo ozbiljnu
tehnoekonomsku analizu, a zatim veliku posvećenost u planiranju, izgradnji,
operativnom radu i održavanju, što je uslovljeno odgovarajućim kadrovskim
potencijalom, tj. potrebnim brojem školovanih, mladih stručnjaka da to rade.

30