Kadenca i stepen prenosa

Izvu�i maksimum iz bicikla u cikloturingu zna�i pre svega voziti efikasno. Voziti
efikasno zna�i pre�i neko rastojanje sa �to manje ulo�ene energije i �to manje
zamora. I evo nas odmah kod bitnog parametra efikasne vo�nje, a to je kadenca.

Kadenca je brzina kojom obr�emo pedale (odnosno poluge kojima su pedale povezane sa
osovinom prednjeg pogona bicikla), izra�ena brojem obrtaja u minuti. To je vrlo
va�an parametar, od koga zavisi mnogo toga. Koliki treba da bude taj broj da bismo
vozili efikasno, i da bismo odre�eno rastojanje pre�li tako da se �to manje
umorimo?

Ako se bicikl koristi za kra�e i lagane vo�nje, za obavljanje svakodnevnih poslova,

za prevoz do bazena ili reke, za vo�nju po nekom gradskom zelenilu - kadenca i nije
toliko bitna: recimo da kod po�etnika i kod ljudi koji bicikl koriste samo u
pomenute svrhe, ona iznosi �ezdesetak obrtaja u minuti. To je kadenca pri kojoj
leti lagano klizimo pored oznojene gomile koja �eka prevoz na autobuskoj stanici pa
se onda elegantno naginjemo u krivini i nestajemo iz njenog vidokruga. To je
kadenca pri kojoj razgovaramo o nekoj filozofskoj temi sa nekim ko se vozi pored
nas. Ili ona pri kojoj zami�ljeno posmatramo drugu obalu reke. Tom brzinom pedale
obr�u pecaro�i kad se vra�aju sa pecanja, pri toj brzini se momci udvaraju
devojkama, a damama u romanti�nim puloverima i belim suknjama se pri toj brzini
elegantno vijore trake na �e�irima dok voze svoje "holandeze" sa pudlicama u
pletenim korpama. Na kraju krajeva, to je maksimalna kadenca kojom se kroz prostor-
vreme kre�u me�tani Kova�ice :) (Za "Kova�ica" pogledati u Turoteku.)

Ako imamo nameru da vozimo ozbiljnije i prelazimo ve�a rastojanja, treba da

pove�amo brzinu pedaliranja. Smatra se da, eto tako, s obzirom na gra�u i kinetiku
ljudskog tela, s obzirom na rad srca i plu�a, s obzirom na otpore u zglobovima i
potro�nju energije, najpogodnija kadenca iznosi 80 ili ne�to vi�e obrtaja u minutu.
Cifra mo�e da varira od osobe do osobe, ali je ovo neki prosek pri kome na�e telo
na biciklu najefikasnije finkcioni�e (to ima veze sa ritmom rada srca i plu�a,
otporom u zglobovima, itd.) i zato je to i pravi re�im za du�e i "ja�e" vo�nje.
Gornja granica tako�e zavisi od osobe i utreniranosti, i mo�e biti 90, 100, 120...
Uobi�ajeni opseg bi ipak bio 80-90, pogotovo za cikloturing.

Osamdeset obrtaja u minuti je visoka kadenca za nekoga ko tek po�inje da vozi

bicikl. Kod takvih osoba ve� na sedamdeset obrtaja filozofski razgovor biva pra�en
neugodnim dahtanjem, pudlice postaju uznemirene, privla�i se pa�nja Kova�i�ana.
Osamdeset podrazumeva jo� dramati�nije obrtanje pedala, sa filozofije se prelazi na
politiku, upecanim ribama preti opasnost da ispadnu iz kese, Kova�i�ani po�inju da
upu�uju podozrive ili ve� otvoreno prekorne poglede.

Kada se prvi put poku�a vo�nja sa ovom kadencom, te�ko je poverovati da nam to mo�e
biti trajna brzina pedaliranja. Ali itekako mo�e, samo na tome treba poraditi.
Potrebno je vreme da se sa 60 stigne na 80, ali se to isplati.

A koja je na�a uobi�ajena kadenca? To je ona sa kojom vozimo onda kada ne

razmi�ljamo o kadenci. Kada se tokom vo�nje iznenada setimo ovoga, treba da
izmerimo broj obrtaja vode�i ra�una da ne menjamo tempo - rezultat je brojka na
koju su na�e noge navikle i koju automatski odr�avaju kada zaboravimo na njih.

Kako izmeriti broj obrtaja? Postoje brzinomeri za bicikl koji mogu da to rade
direktno i da konstantno prikazuju kadencu, ali posao mogu da zavr�e i obi�an
brzinomer ili ru�ni �asovnik sa sekundarom. Ako je u pitanju brzinomer, podesimo ga
da pokazuje �topericu, i u nekom intervalu izbrojimo koliko puta smo okrenuli
pedale. Ako interval u kome smo brojali iznosi 15 sekundi, pomno�imo broj obrtaja
sa �etiri i dobi�emo broj obrtaja u minuti. (Eto zgodnog na�ina da se ubije vreme
na nekoj dosadnoj deonici :) Vremenom se razvije ose�aj za brzinu pedalanja pa se
ona i bez merenja mo�e proceniti, skoro u obrtaj ta�no.

Primer:
- vreme merenja: 15 sekundi = �etvrtina minuta
- izbrojano obrtaja: 20
- kadenca: 20 * 4 = 80

Kako pove�ati kadencu?

Na tome obi�no treba svesno raditi. Odabere se neka ravna deonica, eventualno sa
ponekom blagom uzbrdicom, da okretanje pedala ne bi bilo naporno i da bismo du�e
odr�ali pove�ani broj obrtaja. Koncentri�emo se na to da taj broj bude znatno iznad
uobi�ajenog. Vozimo tako koliko mo�emo (kada se vozi bez optere�enja a sa ve�om
kadencom, plu�a a ne noge su ono �to prvo posustane). Zatim se vratimo na
uobi�ajeni re�im. Posle odmora, kada se izduvamo, ponavljamo istu stvar, itd. Tokom
vremena �e intervali u kojima mo�emo da vozimo pri ve�oj kadenci biti sve du�i, i
noge �e se navi�i da rade br�e a da pri tome previ�e ne uznemiravaju plu�a.

Jo� jednom: podizanje kadence je du�i proces i tra�i strpljenje. Da je neka

povi�ena kadenca trajno osvojena i da je postala na�a "radna" kadenca, zna�emo kada
se tokom vo�nje budemo opet setili da izmerimo brzinu pedaliranja - ako je dobijeni
rezultat ve�i od ranijeg, osvojili smo jedan stepenik.

Napomena: osim kada se radi na pove�anju kadence, ne treba se navikavati - bar ne

ako ho�emo da steknemo dobru kondiciju - da pedale ba� uvek okre�emo sa �to manje
napora. To treba sa�uvati jo� samo za te�ke deonice tokom putovanja, a ina�e je u
pitanju gre�ka u koju je posebno lako upasti na mauntin bajku, gde su nam na
raspolaganju jaki stepeni prenosa. Odre�eni napor treba da postoji kako bi se noge,
plu�a i srce navikli da ne zabu�avaju, ina�e nikada ne�e biti stvarnog napretka u
pogledu kondicije, i obole�emo od "sindroma mauntin bajka": spore vo�nje uz brzo
verglanje na svakoj ja�oj uzbrdici. To jeste efikasno, ali i na�a putna brzina
treba tokom godina da napreduje, zar ne?

Izbor stepena prenosa

S obirom na prethodno re�eno, su�tina bi bila u slede�em: stepen prenosa treba

birati tako da na�u uobi�ajenu kadencu (a koja je, je l' te, optimalno bar 80 - no
ako nije tolika, onda kolika ve� jeste) zadr�imo konstantnom koliko god je to
mogu�e, jer tada vozimo maksimalno efikasno i najmanje se umaramo.

To zna�i da se pri promeni uslova na putu ne treba truditi da se odr�i brzina -

nego kadenca. (Jo� jednom: govorimo o turingu, sportska vo�nja je ne�to drugo.) A
kadencu �emo odr�ati izborom odgovaraju�eg stepena prenosa. Kad nai�emo na uzbrdicu
treba prebacivati u ni�e stepene prenosa sve dok ponovo ne uspostavimo ravnote�u,
odnosno dok ne do�emo do prenosnog odnosa pri kome uz isti napor mo�emo da odr�imo
na�u uobi�ajenu brzinu obrtanja pedala.

(Za slu�aj da ne snalazite: ni�i stepen prenosa je onaj u kome se pedale lak�e
okre�u a bicikl ide sporije; vi�i stepen prenosa je onaj u kome se pedale te�e
okre�u a bicikl ide br�e).

Brzina bicikla �e pri tome naravno pasti, ali zato tro�imo manje snage i odr�avamo
ritam, �to je va�no. Naravno, na svakoj o�trijoj ili du�oj uzbrdici �emo pre ili
kasnije do�i do ta�ke na kojoj ni u prvoj brzini (tj. u najni�em stepenu prenosa)
ne�emo mo�i dalje da se dr�imo ovakve taktike. No to je vi�a sila, i tada nema
druge nego da se zapne - kadenca �e pasti, po�e�e obilnije znojenje. (Orijentacije
radi: ako je na�a kadenca po ravnom 80, na o�trijim uzbrdicama bi trebalo da ipak
mo�emo da odr�imo 50-60.)

Kako onda najlak�e savladati uzbrdicu?

lagano hvatamo zalet kad smo nadomak po�etka uzbrdice;

kad na�nemo uzbrdicu koristimo zalet, a koncentri�emo se na kadencu: �im osetimo da
ne mo�emo da je odr�imo bez ulaganja ve�eg napora, menjamo stepen prenosa nani�e
(posledica: idemo sve sporije)
ovo po potrebi ponavljamo sve dok imamo raspolo�ivih stepeni prenosa, tj. dok ne
stignemo do prve brzine. Ako je kraj uzbrdice jo� daleko, posle toga nam sledi
dahtanje, ali ako je uzbrdica bila kra�a sasvim je verovatno da smo je na ovaj
na�in ve� savladali, glatko i bez ve�eg napora.

Jo� neka razmatranja

dvojica bicikista sa potpuno istim biciklima voze na nekom usponu.

prvi vozi u vi�em stepenu prenosa i sa kadencom od recimo 60;
drugi biciklista mo�e da izabere jedan ili �ak dva stepena ni�i prenos, a da to
nadoknadi kadencom od recimo 80 - i vozi�e istom brzinom kao i prvi, ali uz manji
napor i utro�ak energije.
I nije u pitanju samo manji napor. Mnogi rekreativci vole da voze u visokom stepenu
prenosa i sa malom kadencom (da "melju", kako se to ka�e u �argonu) jer im to
deluje ozbiljnije i "sportskije". No �injenica je da je ovo najbolji na�in da se
uni�te kolena - samo mali broj ljudi ima dovoljno jake ligamente i meniskuse da
mo�e godinama ovako da vozi bez posledica. Zato je takav na�in vo�nje bolje
prepustiti aktivnim trka�ima (ni kod njih nije previ�e �est) a brzinu "isterivati"
pove�anom kadencom.

Napravite eksperiment: ako imate drumski bicikl sa klasi�nim prednjim pogonom 52-42
a vozite sa ekipom koja po ravnom dr�i prosek od oko 30km, prebacite lanac napred
na manji zup�anik (42) a nazad na zup�anik sa 15 zuba (ako imate prose�an
rekreativni zadnji pogon, verovatno je to "�etvorka") i vide�ete da bez problema
mo�ete da pratite tempo sa kadencom od oko 90, a da pri tome ose�ate minimalan
napor na pedalama.

A sa mehani�ke strane...

Pri izboru stepena prenosa treba izbegavati slede�e kombinacije:

a) veliki-veliki (napred najve�i zup�anik, nazad najve�i zup�anik ili onaj do
njega)
b) mali-mali (napred najmanji zup�anik, nazad najmanji zup�anik ili onaj do njega).
Razlog je to �to pri navedenim kombinacijama lanac ide ukoso a tada dolazi do ve�eg
trenja i habanja i lanca i zup�anika.

Za kraj

Za vo�nju koja je efikasna u smislu potro�nje nergije i zamora nije najbitnija

brzina kojom se kre�emo, nego kadenca. Zato stepene prenosa treba birati tako da
kadencu �to du�e odr�imo konstantnom i bliskom optimalnoj vrednosti.

Naravno, ne�emo uvek �eleti da �tedimo energiju - �esto �emo tokom vo�nje po�eleti
da malo forsiramo i oprobamo snagu i kondiciju. Tada prelazimo u re�im sportske
vo�nje, a tu je pravilo naj�e��e ovo: ako gore plu�a - menjaj navi�e, ako gore noge
- menjaj nani�e. (Ako gori i jedno i drugo: treniraj vi�e ;)