Стари и Нови Бадовац и Кишница

Стари Бадовац је село у подножју Андровачке планине, пред излазом Грачанке из

Клисуре, на 2.5 километара од села Грачанице. Већим делом лежи у равни Грачанкине
долине. Кроз село протиче као лева притока Грачанке поток Драгорадовац. Село је
збијеног типа и дели се на доњу и горњу махалу. У атару насеља налазе се рушевине
манастира Војсиловице и рушевине гробљанске цркве Светог Арханђела. Изнад гробља у
планинама, у месту које се зове Крстаћ, постојала је црква посвећена Усековању главе
Јована Крститеља (11. септембар). Уз леву обалу Грачанке, непосредно испред Бадовачке
клисуре, откривено је неолитско насеље, старо 6000 година. Становници тог насеља
вероватно су се бавили ловом и примитивном земљорадњом. Три камене секире из тог
доба се чува у музеју Косова.
Помиње се као катун Влаха Воисилец, у Светостефанској хрисовуљи краља
Милутина, где је до XVIII века постојао манастир Војсиловица. У Девичком катастику
помињу се 1779. Срби приложници манастиру Девичу из овог села. Бадовац је био у XIX
веку чифлик Мифатијаних из Слатине у Горњој Морави и до 1878. године су у њему
живели само Срби. Његови господари, чифлик-сахибије, са циљем протерују Србе и
насељавају поменуте године известан број мухаџирских породица из ослобођених крајева
Србије због чије се агресивности и зулума Срби почињу исељивати.

Кишница

Данашње насеље Кишница које је све до 2008. године било саставни део села
Грачаница, међутим има више повезаности са Бадовцем. Наиме, први пут се помиње 1303.
године у писму папе Бенедикта IX барском надбискупу Марину везано за рударску
колонију Кишница изнад Грачанице. Рударска колонија Кишница не би постојала да није
било Саса, коју су у то време живели у Јањеву. Саси су били познати по рударењу и
њихова знања су била потребна српским владарима ковања новца. Кишница је била у вези
са Новим Брдом, јаком рударском колонијом. Ова веза Кишнице и Новог Брда је постојала
углавном у свим вековима, од XIV do XX. Поновним отварањем рудника, који је био под
Трепчом, Кишница и Бадовац су уско повезани.
Реч Кишница означава воду скупљену падањем кише, тако да значење речи не
можемо везати са именом. У народу је и устаљен назив „Кижница“. Данас је Кишница
албанско-српско насеље. Српско становништво се лечи, образује и ради у Грачаници.
Иселили су се родови Моравац, који су одбегли од мухаџира из Бадовца у
Грачаницу. Веселиновићи, који су род Веселиновића из Грачанице, су такође одбегли у
Грачаницу. Затим Павићи, одбегли из Бадовца својима у Ливађе, Марковчани, потичу од
Марковчана из Сушице, одбегли из Бадовца у Грачаницу и Чачини, који потичу од Чачина
из Лапљег села, одбегли из Бадовца у Лапље село. Као и ромски род Филићи, потичу од
Фиљиних у Грачаници, одбегли из Бадовца у Грачаницу. Сви ови родови се враћају 1913.
године. Између 1965. и 1969. године у Бадовац се населило неколико породица из Новог
Села. Највећи број становника био је 1961. године када је село бројало 677 становника.
По завршетку другог светског рата у непосредној близини Бадовца, на његовом
атару отворен је рудник цинка и олова „Кишница и Ново Брдо“. Такође, подигнута је и
флотација као и депонија за њену јаловину изнад села. Изградњом депоније за јаловину
осамдесетих година село је било угрожено па је Влада Републике Србије донела одлуку да
се село измести. Средства за измештање села на нову локацију обезбедио је Фонд за развој
Косова и Метохије и Рудник „Кишница и Ново Брдо“. Са измештањем села се
одуговлачило све до 1988.године када је брана јаловишта попустила и поплавила већи део
кућа и остале имовине села. Од онда су радови на изградњи Новог Бадовца убрзани и
1990. године Бадовчани су се преселили у Нови Бадовац.
Нови Бадовац се шири по Алчинском пољу (Гипсаном пољу) између Грачанице и
Сушице. Одавде се виде Грачаница и Стари Бадовац. У Новом Бадовцу изграђена је нова
црква посвећена Светој Анастасији, са изградњом се завршило 2019. године. Носиоц
забавног и културног живота је Дом културе. Деца образовање стичу основној школи у
Грачаници или Сушици, а лече се у Дому здравља у Грачаници.