Борковићи

Браниловићи припадају роду Бањана и N хаплогрупи

N2 P189.2 је ознака за мутацију на ипсилон хромосому коју носе сви српски припадници
N2 хаплогрупе. N хаплогрупа је настала на Далеком истоку пре око 36.800 година. N2 грана је
најстарија подграна N хаплогрупе и одвојила се од осталих припадника N хаплогрупе пре око
22.000 година.
Одвајање N2 гране од осталих припадника N хаплогрупе се по некима десило на подручју
централне или североисточне Кине, а по некима око језера Бајкал у Русији. У сваком случају, у
неко време је N2 стигла до Алтајских планина одакле се ширила даље према Европи и
југозападној Азији.
Иако неки везују N хаплогрупу за Угро-финске народе, хаплогрупе N2 међу њима нема. Од
до сад тестираних N2 појединаца већина њих припада српском роду, а код осталих народа се
налази само у траговима.

Хаплогрупа N2-Y6503 је хаплогрупа која је настала на подручју јужног Сибира. Њена

модерна дистрибуција је данас највећим дијелом концентрисана и диверзифицирана на подручју
Европе. Највиша фреквенција хаплогрупе N2-Y6503 је обсервирана на западном Балкану,
нарочито међу Србима, иако је у мањем постотку присутна и међу Бошњацима и Хрватима. У
изолованим случајевима се појављује и на подручју Русије, источне Словачке, западној Европи и
међу мађарскојезичким Секељима у сјеверној Румунији.

Хаплогрупа N2-Y6503 је дио основне хаплогрупе N-М231 која се разгранила из шире

парагрупе НО негдје на подручју југоисточне Азије, сходно прорачуну прије 35.000 година.

Браниловићи

1. лично име и презиме, као патронимично и као презиме трајније, данас је презиме
заступљено већма у Хрватској-католици (извор фејсбук претрага), могуће да су се иселили под тим
презименом, а првобитни Пивски Браниловићи ако прихватимо да су се некада звали тако,
грањањем су ,,потисли,, презиме, али никако заборавили, чак зачуђујуће , сви су од Руђа ил
Бранила.
2. село Браниловићи код Гацка,
3. помињање влаха Браниловића.
4. врло истрајно предање Пивљана о браћи Руђу-Руђићи и Бранилу-Браниловићи , њихова
децидна подела по тој линији у смислу славе Никољдана или Јовањдана.
5. грб Браниловића са пернатом руком и мачем , словенског типа, са С накрсницом. Одлика
делијске униформе.
6. Презиме Делић у Пиви, по Делији, припадају Браниловићима, у манастиру Пива, као
приложник иконе потписан кнез Вук Делић, године 1700. и неке, дакле до тог делије минимум 1
генерација,
По пивљанском предању, као што знамо, већина пивљанских родова потиче од два брата,
Руђа и Бранила, за које се још каже да су дошли са турским пашом, да су били "ропчићи" те да их
је један свештеник откупио од паше и крстио, давши им имена Никола (за Руђа) и Јован (за
Бранила), по славама које су узели да славе (св. Николу и св. Јована Крститеља). Док је Бранилово
име врло јасно по свом значењу везано за српски (словенски) етнички корпус, са Руђом ствари
другачије стоје. Прегледао сам "Речник личних имена код Срба" од Милице Грковић и она тамо

1
наводи име Руђа на стр. 174, које изводи или од имена Руд или од имена Руђер. Док за име Руд
стоји следећи податак: "Т. Маретић мисли да је придев руд (rufus) узет за лично име", за име Руђер
није наведено никакво објашњење. Познато је, међутим, да је Руђер српски облик
западноевропског имена Роџер (Roger), које је германског порекла; оно што је такође занимљиво
око овог имена је да су га по Европи ширили Нормани:

"Roger (/ˈrɒdʒər/, /ˈroʊdʒər/) is a masculine given name and a surname. ...........

С обзиром на углавном западноевропски распоред тестираних N-P189.2 појединаца који

нису блиски пивљанско-бањанском P189.2>Y7310, не бих искључио могућност, због веће
разноврсности ове хаплогрупе у западној Европи (иако је реч о врло малом броју тестираних), да
је P189.2 на Балкан дошла са Норманима, слично као I1 P109>Y3662>S14887>Y11203>FGC22045,
или можда посредством неких других западњака током средњег века. Не кажем да би она могла да
буде оригинално викиншка (норманска), већ можда "покупљена" успут, у Нормандији или некој
другој западноевропској области. Ова могућност би добила додатно на снази ако се утврди да
археогенетски налази из Мађарске и централног Сибира ипак нису позитивни на Y6503, о чему је
било речи на теми "Српски N-P189.2". Ако је име Руђо заиста потекло од Руђер, уз додатак да он
није био православан, ми вуче више на то да је он можда био католик, а и његово име говори томе
у прилог. Могуће је да је у предању ранији, средњовековни долазак Руђа померен у доба
владавине Турака.

Јовањдан се нашироко прославља у Пиви. Доминантан слој становништва чине

Браниловићи, а њихова многобројна братства прослављају Јовањдан (Бранило из предања имао је
брата Руђа, чије је потомство рекло би се малобројније и прославља Никољдан). Пошто се сматра
да су Руђићи-Браниловићи дошљаци у Пиви из 15. века, треба напоменути да Јовањдан
прослављају и нека братства у Пиви која се сматрају за староседеоце, као и неки новији
досељеници. Ови родови тестирани су углавном као N-P189, мада их има и I2a-CTS10228.

Радовићи, св. Јован, Мратиње, Д. Црквице, и Милошевићи, род с Чавићима с

Пишча, њихова ХГ је N и они припадају Браниловићима.

Радовићи

По причању сељака била су три брата: Богић, Јован и Вуко. Од Богића су Радовићи, који
су се звали и Ђуровићи; од Јована су Лондровићи, а од Вука Делићи.

I2-CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643

Лаловићи-Пивљани из Борковића у Пиви потичу из Плужина, а према предању су од

Браниловића. Како је за Браниловиће утврђено да припадају роду Бањана и грани N2-FT182494,
очигледно је да су им Лаловићи прибраћени. Лаловићи се деле на Делиће, Лондровиће и Радовиће,
а према једном предању, које је генетички потврђено, овом роду припадају и Недићи из истог села.
Од Недића потичу Баиловићи у Врановини, засеоку Слатине у Бобову. Сви славе Јовањдан.
Радовићи, св. Јован, Борковићи и Бабићи старици, род с Делићима,
Лондровићима и Таловићима.
Радовићи (у Борковићима). То је старо пивско братство од стабла Браниловића. Сад их има
око 20 кућа. По предању, живјели су у Плужинама па у Гусићу и Крушеву, одакле су се преселили
у Борковиће, као на првобитне катуне. Род су им Делићи, Лондровићи и Таловићи у истом селу, па
су имали и заједничку славу, Јовањдан. Код њих се задржало предање да је приликом зидања
Пивског манастира „ухваћена сјенка” Иванца Радовића. Од њих је Радул Радовић, један од првих
устаника у Пиви још из ратова шездесетих година и једна од првих жртава устанка из 1875.

2
године. Он је био син Голубов а овај Стојанов. Јован Радовић се око 1830. године одселио на
имање жене Анће у Јериниће, и сад их је тамо неколико кућа. Година 1889. одселиле су у Србију 4
куће Радовића, а мало касније још двије. Шћепан је још раније, око 1870. године одселио у Босну.

Лондровићи св. Јован Борковићи старосед. од Радовића матица Крушево

Лондровићи. Мала породица, сада од само двије куће у Борковићима. Славили су Јовањдан
и припадају старом пивском становништву, стабла Браниловића. Род су са Делићима, Радовићима
и Таловићима из истог села. Тако су се, по предању, прозвали по неком претку који је од овчијех
бурага правио лондре, којима су се раније, умјесто стакла застирали прозори. Лондровићи се
помињу у два записа у Пивском манастиру, оба из 1814. године. Увијек их је било мало, а и селили
су се у Босну.

Таловићи, св. Никола, Борковићи, од Радовића с Борковића

Делић Јовањдан Борковићи/Плужине/Пива/ЦГ I2-CTS10228>YP196>S17250>Y4882

Делићи. То је старо братство, које сада у Пиви броји око 15 кућа. Живе у Борковићима, а
сад су их двије куће и у Доњим Брезнима. Славили су Јовањдан и поријеклом су од старих
Браниловића. По предању, они су се раније звали Лаловићи и живјели су у Плужинама, на Градцу,
одакле су се преселили око Крушева и Гусића, а одатле на свој првобитни катун у Борковићима.
Делићи су се прозвали по брату неког од својих предака који је био у делијама, па се ту вратио и
умро, а није имао дјеце. Род су им Радовићи, Лондровићи и Таловићи, из истог села.

Каровић, Јовањдан, Фоча

Резултат на 23 маркера по ФТДНА распореду (без смањивања Гата-Х4):

DYS393 DYS390 DYS19 DYS391 DYS385 DYS439 DYS389 I DYS392 DYS389 II

DYS458 DYS437 DYS448 YGATAH4 DYS456 DYS576 DYS570 DYS438 DYS481
DYS549 DYS533 DYS635 DYS643

13 24 16 10 15-15 13 13 11 31 17 15 20 11 15 18 18 10 31 11 12 23 10

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, вероватно њеној грани S17250>Y4882>A1328.

Несумњиво је повезан са Делићем и Радовићем из Пиве као и са Јевтићем са Озрена. Каровићи су
старином из Пиве, прецизније од Недића из Борковића. За Недиће из Борковића постоје две
верзије о даљем пореклу, по једној јесу род Радовићима и Делићима, а по другој су од неког
довотка који је био од Копривица из Бањана. Ако се овај резултат узме као релевантан и за
Недиће, прва верзија је свакако тачнија.