KOMPONENTE RASHLADNIH UREĐAJA

Katedra za termotehniku
Prof. Dr Franc Kosi, dipl. maš. ing., fkosi@mas.bg.ac.rs, kabinet 134/3

LITERATURA:
1. Sava Vujić: Rashladni uređaji, Mašinski fakultet, Beograd, 1982.
2. Markoski M: Rashladni uređaji, Mašinski fakultet, Beograd, 2006
Lekcija AT-4

4. REGULISANJE UČINKA KLIPNIH RASHLADNIH KOMPRESORA

Rashladno opterećenje je često manje od instalisanog rashladnog učinka, pošto je
toplota hlađenja obično određuje na osnovu nepovoljnog skupa uslova koji se u radu retko
sustiču. Zato je najčešće raspoloživi rashladni učinak kompresora veći od trenutnih potreba,
pa se regulacija svodi na redukciju njegovog učinka.
Rashladna mašina ima određenu sposobnost samoregulisanja, jer se nedostatak
toplotnog opterećenja pokriva snižavanjem temperature isparavanja sve dotle dok se
narastajuće toplotno opterećenje isparivača ne izjednači sa snižavajućim rashladnim
učinkom kompresora. Međutim, takvo samoregulisanje može dovesti do prehlađivanja
hlađenog objekta, povećavanja kaliranja uskladištenih proizvoda snižavanja koeficijenta
hlađenja.
Na mogućnosti redukcije rashladnog učinka kompresora veoma jasno ukazuje
razmatranje poznatog izraza Φo = λ ⋅ qv ⋅ Vs . Smanjivanje Φ o se može ostvariti
smanjivanjem bilo kog člana proizvoda na desnoj strani te jednačine, ali tako da se pri tome
bitno ne poremeti zadati pritisak (temperatura isparavnja) u isparivaču.
U nastavku se razmatraju najčešći načini regulisanja učinka rashladnih kompresora
sa stanovišta kvaliteta regulisanja (tačnost održavanja zadatih parametara rada), energetske
efikasnosti (termodinamički kvalitet procesa regulisanja) i tehničke jednostavnosti izvođenja i
održavanja.

4.1. PERIODIČKO ISKLJUČIVANJE KOMPRESORA

Periodičko isključivanje kompresora je jedan od najjednostavnijih načina redukcije
učinka; vrši se pomoću termostata koji kontroliše hlađeni objekat, odnosno termostata ili
presostata koji kontrolišu isparivač.
Ako instalacija ima samo jedan kompresor, regulisanje je dvopoziciono (“on-off”), a
ako ima više kompresora onda je stupnjevito. Ovaj način regulacije je povoljan jer se utrošak
energije redukuje srazmerno redukciji rashladnog učinka. Međutim, u eksploatacionom
pogledu ovaj način regulisanja je nepovoljan, jer se znatno produžava ukupno vreme kada
kompresor i elektromotor rade u tzv. polaznim režimima.
Regulatori koji uključuju/isključuju kompresor su jeftini, jednostavni i pouzdani u radu,
pa se ovaj način redovno primenjuje kod kućnih i manjih komercijalnih rashladnih i klima
uređaja.

4.2. PRIGUŠIVANJE NA USISU KOMPRESORA

U usisni vod kompresora postavlja se ventil konstantnog pritiska (VKP) koji održava
stalan pritisak “ispred sebe” tj. u isparivaču. Sa opadanjem toplotnog opterećenja ventil se
zatvara, pritisak na usisu kompresora opada, stepen sabijanja se povećava, koeficijent
isporuke se smanjuje, a smanjuje se i gustina pare na usisu kompresora.

1 
 
 Prigušivanje pomoću VKP na usisu može se formalno posmatrati kao povećanje
prigušivanja na samodejstvujućem usisnom ventilu. Snižavanje pritiska na usisu kompresora
za Δ po izaziva formalno smanjivanje indikatorskog koeficijenta usisavanja, a u približno
istom odnosu i ukupnog stepena isporuke λ . Zbog dodatnog prigušivanja smanjuju se
formalno i indikatorski i ukupni stepeni korisnosti.
Regulisanje je kontinualno, a pritisak u isparivaču se može održavati sa tačnošću
koja je određena opsegom proporcionalnosti VKP. U energetskom pogledu ovaj način
regulisanja nije pogodan, jer se snaga kompresora ne smanjuje srazmerno smanjenju
učinka, a utrošena snaga trenja se čak i nešto povećava. Zato se ovaj metod uglavnom
primenjuje kod komercijalnih, a znatno ređe industrijskih (i to kod manjih) mašina.

4.3. VRAĆANJE DELA SABIJENE PARE IZ POTISA U USIS KOMPRESORA

Prigušivanje pare na usisu kompresora može pri značajnoj redukciji učinka da
dovede do suviše velikog obaranja pritiska na usisu, pa se zato kao alternativa koristi
recirkulacija pare sa potisa na ulaz u isparivač preko ventila konstantnog pritiska (VKP) koji
reguliše pritisak “iza sebe”. Na taj način se, uz pomoć termoekspanzionog ventila, uspešno
kontroliše pregrejanje pare na usisu u kompresor. Vraćanje pare sa potisa direktno na usis
kompresora moglo bi, kod velikog stepena recirkulacije, dovesti do pomeranja procesa
sabijanja u područje suviše visokih temperatura, što bi izazvalo pregrevanje kompresora i
ugrozilo proces podmazivanja.
Ovaj metod omogućava precizno regulisanje učinka kompresora, prost je i jeftin za
izvođenje, ali je energetski nepogodan, jer se prigušena para sa potisa kompresora mora
ponovo sabijati. Ovaj metod se primenjuje uglavnom kod komercijalnih mašina, čiji mali i
jednostavni kompresori nemaju druge mogućnosti regulacije učinka.

4.4. PODEŠAVANJE VELIČINE DODATNOG MRTVOG PROSTORA

p p
pp

`
pp

(~ i)

(~ i')
pu

pu

V
C Cm Vr(1)

Vm SMT Vr UMT

Vm
Sl. 4.1 Povećanje mrtvog prostora

2 
 
 Priključivanjem dodatnog mrtvog prostora, čija se veličina može podešavati (npr.
pomeranjem klipa u cilindru dodatnog mrtvog prostora, sl. 4.1), ekvivalntne politrope
sabijanja i ekspanzije postaju položenije, a indikatorski stepen isporuke se smanjuje. Kako je
već pokazano, povećanjem mrtvog prostora u skoro istoj srazmeri smanjuju se i stepen
isporuke i utrošeni rad, tako da se indikatorski stepen korisnosti praktično ne menja, dok
utrošena snaga trenja ostaje praktički nepromenjena.
Regulisanje je kontinualno, sa dovoljnom tačnošću. Iako je ovaj način regulisanja
učinka energetski relativno povoljan, konstruktivno nije pogodan za izvođenje i znatno
poskupljuje kompresor, pa se u novije vreme retko primenjuje.

4.5. „BY-PASS“ NA DELU HODA KLIPA

Negde pri sredini hoda klipa, u zidu cilindra postoji otvor koji povezuje cilindar sa
usisnim vodom i koji se po želji može zatvoriti pomoću posebnog ventila (sl. 4.2). Ako je taj
ventil otvoren, sabijanje ne može da počne sve dok čelo klipa u hodu sabijanja ne ostavi iza
sebe otvor u zidu. Na taj način sabijanje počinje kasno, tako da je istiskivanje dvostruko
manje. Sa stanovišta isporuke, to se formalno može tumačiti da je sabijanje u cilindru počelo
u UMT, ali pri mnogo većoj depresiji pu′′ .

Sl. 4.2 By-pass na delu hoda hlipa

Ovaj metod je energetski povoljan, ali je regulacija gruba, a konstruktivno izvođenje

relativno složeno i skupo; nekada se često primenjivao, ali je sada praktično napušten.

4.6. PRINUDNO OTVARANJE USISNOG VENTILA

Prinudnim otvaranjem usisnog ventila stepen isporuke datog cilindra se smanjuje na
nulu, jer se u hodu sabijanja sva para vraća u usisni vod, a pritisak u cilindru povećava
neznatno (samo za gazodinamičke otpore), pa potisni ventil ne može da se otvori).
Utrošeni tehnički rad se svodi samo na malu pljosnatu šrafiranu površinu (sl. 4.3).
Iako se utrošena snaga trenja menja vrlo malo, redukcija ukupne utrošene snage je znatna.
Zato je ovaj način regulisanja energetski povoljan.

3 
 
 Regulisanje je stupnjevito, a gradacija učinka je često dovoljna (npr. za
četvorocilindrične i osmocilindrične kompresore 100, 75, 50, 25 i 0%, za trocilindrične i
šestocilindrične: 100, 67, 33 i 0%; pri tome se kod šestocilindričnih i osmocilindričnih
kompresora cilindri obično isključuju po parovima). Ovaj sistem se jednostavno i jeftino
izvodi i u novije vreme je najčešće i najmasovnije u primeni.

Δpp
pp

Δpu
pu

Δpu
V
Vm Vr

Vm SMT Vr UMT

Sl. 4.3 Prinudno otvaranje usisnog ventila

4.7. PROMENA BROJA OBRTAJA KOMPRESORA

U pogledu utroška energije, najpogodniji način regulisanja učinka je promenom broja
obrtaja vratila kompresora. Zanemarujući relativno malu promenu stepena isporuke, linearno
sa brojem obrtaja menjaju se sekundna zapremina kompresora, njegov učinak i utrošena
pogonska energija. Pri tome je značajno da se sa snižavanjem broja obrtaja smanjuje i
snaga trenja.
Pošto su uglavnom kompresor i njegova pogonska mašina direktno spojeni, problem
se najčešće svodi na regulisanje broja obrtaja pogonske mašine.
U retkim slučajevima, kada se kompresor pogoni motorom SUS, turbinom ili motorom
istosmerne struje, promena broja obrtaja ne predstavlja značajniji tehnički problem, izuzev
kod ekstremnih brojeva obrtaja koji su nepovoljni sa stanovišta eksploatacije pogonske
mašine.
Kada se kao pogonska mašina koristi dvobrzinski asinhroni elektromotor koji se
direktno napaja iz mreže (50 Hz), regulisanje može biti stupnjevito (100% i 50%). Međutim,
napajanjem običnog asinhronog elektromotora preko modulatora frekvence, moguće je
ostvariti kontinualno regulisanje u opsegu od 10% do 110% od nominalnog broja obrtaja
(promenom frekvence od 5 do 55 Hz). Za sada se modulatori frekvence primenjuju samo za
regulisanje broja obrtaja elektromotora manje snage, ali su izražene tendencije povećanja
primene modulatora.
Na suviše niskim obrtajima može biti ugroženo hlađenje elektromotora (zbog
prekomernog smanjenja protoka vazduha za njegovo hlađenje), a kod brojeva obrtaja većih
od nominalnih, ako nije adekvatno dimenzionisan, može nastati njegovo preopterećenje.
Takođe se mora voditi računa da pri svim očekivanim brojevima obrtaja bude osiguran
hidrodinamički režim podmazivanja ležajeva kompresora, a protok ulja dovoljan da obezbedi
hlađenje svih tarućih površina.

4