FILOZOFI . I PSIHOLOGIJA ZEN Aleksandar Damjanovi¢é Maja Ivkovié KCS Institut za psihijatriju, Beograd Uvod Tako filozofi pokuSavaju da odgonetnu najs- lozenije metafizitke probleme, sluze¢i se originalnim ili epigonski raznovrsnim gno- seoloskim i epistemoloskim metodama, go- Kratak sadrZaj: Razmidijanja filozofa-muskaraca 0 Zenama mogu da budu imanentno i sistematiéno utkana u njihov ligni filozofski diskurs, ili da gru- bo i upadijivo odudaraju od te koncepeije. Prakti- éno, nema nijednog filozofa koji se dotakao Zen- ske psihologije, a da u njenom pravcu nije uputio niz kritika i esto vrlo frivolnih stavova. Kada muskarac-filozof kontemplira 0 Zeni, onda je nje- gov vodeéi epistemoloski instrument nagon za subjektivnim psihologiziranjem o pitanju seksu- alnosti, prava i mesta njenog bia u svetu. Autori u radu analiziraju dve grupe filozofa i njihove stavove prema Zenama. Jednu grupu sadinjavaju filozofi mizogine i anti-feministitke orijentacije: Aristotel, Niée, Sopenhauer, Vajninger. U drugu grupu spadaju oni sa pro-femininom orijentaci- jom: DZon Stjuart Mil, Sartr, kao i Zene filozofi: Tereza od Avila, Henrijet Stjuart Mil, Simon de Bovar. U radu se analiziraju psiholoski, socijalni, kulturalni kao i psihoanaliti¢ki motivi anti-femi- nizma. Autori posebno istitu stav Karl Gustava Junga koji, izlazuéi koncept o androgenitetu i postojanju duhovnih antiteta animusa i anime, smatra da su muSkarac i Zena komplementarna bia, usmerena na medusobnu emocionalnu, ali i intelektualnu podrsku. Istina, taj put do posti- zanja emotivno-duhovnog jedinstva polova du- gotrajan je, i vodi ne samo preko preformiranih i poznatih istina, veé nalaze i motivige i goveka i Zenu na stvaranje novih obrazaca razmisljanja i ponasanja, koji predstavljaju integralni deo indi- viduacije i sazrevanja oba pola. K[juine redi: filozofija, psihologija Zene, femini- zam, anti-feminizam. »Bez Zena bio bi potetak nateg Zivota bez pomoti, sredina bez zadovoljstva i kraj bez utehee Zaj »Ne znati nista biti mlada, a ne biti lepa, niti biti lepa, a ne biti mladaw Larosfuko tovo je pravilo bez izuzetka, da kao frag- ment ili imanentni deo svojih filozofija fo- kusiraju problem seksualnosti, zene, medu- sobnih relacija polova. Njihova razmi8ljanja © Zenama mogu da budu organski i siste- matigno utkana u samosvojni filozofski dis- = | ENGRAMI, 24 (2002) 3-4= | enarams,24 (2002) 3-4 kurs, ili da naprosto vrlo grubo i upadljivo odudaraju od takvih koncepeija. Praktitno nema filozofa i psihologa koji se dotakao Zene, a da u njenom pravcu nije uputio ba- rem jednu »otrovnu strelicus, No, najéesée kada se vodi rasprava o Zenama, kada mu8- karac-filozof kontemplira 0 Zeni, onda je njegov vodedi epistemologki_ instrument nagon za subjektivnim psihologiziranjem o pitanju puti Zene i mesta njenog biéa u svetu. Smatrajuéi filozofiju kao najdragocenije uzi- vanje Platon navodi, da se ona uglavnom sastoji iz dve stvari: iz jasnog mi8ljenja ili metafizike i iz mudrog vladanja ili politike. Platon je i zna¢ajan anticipator psihoanal- ize. Naga polititka psihologija ponekad je konfuzna, jer nismo prouéili raznorazne po- zude i instinkte éoveka. Snovi nam mogu pruziti kijué kojim éemo prodreti u suptilne mehanizme Ijudskih naklonosti. On u »Fe- dru« twrdi, da niko u svesnom stanju ne do- speva do istinskog i »bogomdanog shvata- njaw, nego mu se ono javija_pre kada mu je moé razuma okovana u snu, bolesti ili u za- nosu. U »Dravie Platon stvara samosvojan kon- cept komunisti¢ko-demokratskog druétva koji u svojoj organizacionoj strukturi neu- walige anathiju, dok u »Zakonimac« definige i konstruie konceptualno i u skladu sa sop- stvenom filozofskom idejom, pravila 0 po- naSanju mu8karaca i Zena i regulisanju nji- hove seksualnosti. Pored klase Filozofa-Aristokrata, koji ée vla- dati, Platon zastupa misljenje da je za orga- nizaciju drzave neophodno i postojanje ka- ste Cuvara-Ratnika. Ova Klasna kategori- zacija inicira Platona na razmi8ljanje 0 Ze- nama. Po njemu, éuvari ne¢e imati nikakvih braé- nih Zena. Oni treba da budu oslobodeni ne samo sopstvenog egoizma, vet i balasta po- rodice. Njihov ulog je da se posvete zajed- nici, a ne jednoj Zeni. Deca éuvara, smatra Platon, nakon rodenja treba odmah da se odvajaju od majki i zajednitki vaspitaju. Sve @uvarske dene starace se zajednitki o sva- kom detetu. Na taj natin ée bratsvo (I li ver- zija Platonovog komunizma-demokratije) judi postati stvarnost, a ne samo pusta fraza. Platon je daleko u svojim razmatranjima od iracionalnog mu&kog Sovinizma. Ovo se, medutim, moie uklopiti u Platonovo shva- tanje njegovih tekstova koji se dotiéu mu- 8ko-muskog Ijubavnog odnosa, pederastije (od reti pais - deéak i egao ~ voli ), poseb- no u tekstovima iz »Gozbe« i »Fedrae. Raz- matrajuéi razloge pederastije u anti¢kom svetu, mora se pre svega uzeti u obzir i estetska specifitnost. Heleni su bili umet- ni¢ka nacija par exellance. Ova sklonost ka umetnosti bila je posebno izrazena u goto- vo mitskoj i opsesivnoj teznji za simetrijom, za skladnim strukturalnim uobligenjima, po kojima se ¢itava zapadna kultura, od Gréke do renesanse, razlikuje u odnosu na kulture Dalekog istoka. Platon ne smatra pederasti- ju nuzno »najboljime ili superiornim obli- kom Ijubavi veé je jednostvano uzima kao inicijalni modalitet za svoja izuéavanja erot- skog principa. Prema helenskim shvatanji- ma homoseksuaina ljubav izmedu degaka i starijih bila je posve uobitajena pojava. Po- stoji i »edukativan« momenat u ovakvim ve- zama, gde stariji i iskusniji vojnik upucuje miladeg partnera u sugitnu vojnitkih veiti- na, 5t0 je obi¢aj koji je bio prisutan i kod samuraja (1). U Platonovoj driavnoj zajednici neée biti limitiranosti koje su zasnovane na polnoj razlici, a najmanje u odnosu na vaspitanje Zeni se pruiaju iste duhovne moguénosti kao i mu8karcu i isti izgledi da dospe do najvi8ih drzavnitkih zvanja. Uostalom, zar majka Sokrata, Platonovog utitelja, nije bila babica?On je govorio da se bavi istim poslom kao ona, majeutikom, ve8tinom poradanja, s tom razlikom Sto je on poradao duhove. Njegova babitka vestina sastojala se u tome da razvije i utvrdi pravi smisao za dobro kod goveka. Evo jo nekoliko »praktignih« saveta Plato- na koji u sebi nose elemente kako pozitivne tako i negativne eugenika: »Nije dovoljno da se deca pravilno vaspitaju; ona treba da bu- du rodena i od odabranih, zdravih roditelja; vaspitanje treba da poéne jo’ pre rode- nja.....Zena i mu’karac smeju polno opititi samo onda kada su potpuno zdravi; od sva- ke verenice i svakog verenika ima da se zah- teva svedotanstvo o zdraviju.... MuSkarci smeju da oploduju samo od vremena kada navrée 30, pa do svoje 45 godine, a zene smeju da radaju kada predu 20, pa sve dok ne navr8e 40 godina. Mufkarci koji navrse 35 godina, a jo8 su neodenjeni, moraju se porezima primorati da udu wu brak......Potomci neodobrenih brakova i bogalji ima da se izloze i ostave smrti Polno op8tenje pre i posle dopu’- tenog vremena za radanje dopusti¢e se pod uslovom da se plod istera....Brak izmedu rodaka zabranjuje se jer vodi degeneraciji.. Najvi8e neka se sparuju bolji muSkarci sa boljim Zenama, a najrede lo8i sa logima i deca onih prvih treba da se odgajaju, a onih drugih ne, jer samo na taj nagin mode da se odrdi plemenit soj.....« Cuvari treba da se povode za biéem ponosa, ane dobrote. Prosetna supruga éuvara mo- ra da zatomljuje svoj materinski instinkt i da svoje novorodenée posmatra pre sa rezi- gnacijom nego oduSevijenjem. Jo8 jedan veliki anti¢ki filozof, Aristotel, razvija ideologiju prema Zenama koja znat- no odudara od njegovog privatnog Zivota. Stari spisi tvrde da je Aristotel sreéno ziveo sa svojom Zenom i da je nije zaobi§ao u svom testamentu. Aristotel koji je udario temelje modernim naukama i Koji je gajio tople odnose prema Zenama (2), tvorac je Gitavog niza biolokih zabluda koje imaju podlogu u mu8kom Sovinizmu. Tako npr. on navodi da mugka lobanja ima viSe Savova nego Zenska, kao i da Zena ima manje zuba nego muskarac. Omiljeni Aristotelovi primeri za oblik i ma- teriju su muSkarac i Zena. Muskarac je ak- tivni, formativni princip, a Zena je pasivno gradivo koje eka da bude uobligeno. Zen- sko potomstvo nastaje time 8to oblik ne moie da zagospodari gradivom. U »Politici« Aristotel nastavija sa svojim specifiénim filozofskim, »anti-feminiz- mom«. On tvrdi da Zena muSkarcu treba da bude ono to je rob gospodaru ili telesni radnik duhovnom. Zena je nedovréen éovek zaostao na nizem stupnju razvi¢a. Mu8ko je po svojoj prirodi vise, a Zensko nize; jedno viada, drugo se pokorava. Za Aristotela slignost Zene sa mugkarcem“ne treba nikako potencirati kao Sto to ini Pla- ton. On citira nekog pesnika Koji kaze: »Ukras Zenin je éutanje«. On navodi u glavi 9 »Politike« sveska II koliko su velike Stete imali Spartanci od toga 8to su njihove Zene uzele previge maha i vlasti, kada su dobivali naslede, miraz i veliku slobodu i kako je to mnogo doprinelo padu Sparte. Aristotel takode daje nekoliko praktitnih saveta © hronologiji braka, duZnostima i obavezama suprugnika, Za mukarca pre- poruéuje Zenidbu ne pre 37 godine, a i tada treba da se oZeni devojkom od 20 godina. Do ove bratne matematike dolazi Aristotel tako Sto misli da dva biéa u tako razligitim dobima otprilike u isto vreme izgubiti svoju reproduktivnu snagu i strasti. (On smatra da kako je priroda kao poslednju granicu reproduktivne snage za muskarca postavila proseéno 70 godinu Zivota, a za Zenu 50, onda potetak bratne veze weba ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 113| uncram. 2 ¢ z uskladiti sa ovim vremenima. »Iz brakova koji se rano sklapaju ne dolazi na svet dobar podmladak, jer su kod svih Zivotinja mla- dunéad od mladih roditelja slaba, vecinom Zenskog roda i malog oblika...« Zdravlje je za Aristotela vaznije nego ljubav. Ako je pri- ra8taj stanovni8tva suvige velik onda svire- po ubijanje dece treba da se zameni ukla- njanjem ploda, Durant (2) kritikuje ovaj stav Aristotela prema Zenama smatrajuéi da je zapravo éo- vek poslednja stvar koju Zena moie civilizo- vati, jer su upravo velike civiliza Sopenha- ueraone snage porodice i njen ureden eko- nomski Zivot, tvorevine zene. Za mnoge filozofe ova afektivna izolacija i cepanje na dobre i lo8e predstave 0 Zeni i njenim aktivnostima predstavijaju paradig- matiéne psiholo’ke mehanizme odbrane protiv libidinoznih i strastvenih pulzija. Ova biologko-energetska »konzervacijae je model »alibija« za veéinu filozofa koji su se plasili da ée im Zene i njihova ljubav gotovo magijski uskratiti energetsku Sariu_ne- ophodnu za filozofiranje. Imanuel Kant, tvorac nemackog idealizma, potekao je iz siromasne skotske porodice, koja je napustila svoju rodnu zemlju 100 godina pre njegovog rodenja i naselila se u Pruskoj. Majka mu je pripadala pietistima- religioznoj sekti koja je sa velikom stro- go8éu prijanjala za veru i religiju. Otuda je verovatno i Kant u dubokoj starosti oseéao duboku potrebu za religioznom ukorenje- no8¢u, Koju je Zestoko izbegavao tokom miladosti. © njegovom odnosu i razmisljanju o ena- ma postoje gotovo samo anegdotski podaci. Ovaj akademski filozof, odusevijeni zaro- bijenik sopstvenoga razuma, u dva maha je mislio da se Zeni. Medutim izgleda da je to- liko dugo premisljao da se u prvom sluéaju dama udala za odluénijeg prosca, a u dru- gom sluéaju druga dama je ostavila Kenig- sberg pre nego &to je filozof odluéio da je zaprosi. Mozda je mislio, kao Nige da bi mu brak smetao u éasnom trazenju istine, Sa 22 godine (2) Kant je pisao: »Ja sam sebi veé odredio pravac koga ho¢u da se drzim. Kre- nuéu na svoj put i niSta me neée ometati da ga produzujems. Najveéi filozof-zenomrzac svakako je bio Artur Sopenhauer. Otac mu je bio poslovni éovek, finansijer, dok je majka bila oligenje intelekta-vazila je za jednog od najomiljeni- jih pisaca svoga vremena. U jednom od svo- jih aforizama Sopenhauer kaze: »Karakter ili volja nasleduju se od oca, a intelekt od maj- ke«, Nakon ogeve smrti (postoje indicije da je izvr8io samoubistvo), Sopenhauer se su- kobljava sa majkom, za koju se govorilo da je bila vrlo temperamentna i zle éudi, pa je u jednom nastupu besa éak i gurnula sina niz stepenice. Sopenhauer napu&ta majku i nakon toga je viSe nikada nije ni video. Mnogi psihoanalitiéari smatraju da je So- penhauer upravo zbog nedostatka majéin- ske ljubavi i njene mrinje (8to je ipak pre- terani redukcionizam) poput Bajrona, raz- vio svoj poznati filozofski pesimizam i mrz- nju prema Zenskom rodu. Za Sopenhauera Zena je slepi izbor tude volje, ona je obejk- tivacija muske polnosti Sopenhauer postaje sumoran, melanholigan, cinik podloZan stalnoj sumnji. Da bi dokazao »manju vrednost Zene« So- penhauer u pomoé poziva i anatomiju. Tako se on poziva na izvesnog nautnika Jovana Hvarta koji u nekoliko svojih struénp-nau- énih radova tvrdi da: »po prirodnoj osobini Zenski mozak nije sposoban ui za kakvog velikog genija ni za ikakvu veliku mudrost. Isti nauénik govori i slede¢e: »Zene ne mo- gu (zbog hladnoée i vlaznosti svoga roda) doéi do duboke genijalnosti, mi ih samo vidimo kako sa nekom prirodnom umes- no&éu govore u beznatajnim i prostim pri- likamas,U »Metafizici polne Ijubavi« Sopenhauer razvija svoju tezu da volja za radanjem lezi gotovo izvan svake viasti saznanja ili mi8lje- nja. Priznaje; ¢ak i filozofi ponekad imaju decu. Zakon polnog privlacenja sastoji se u tome da je izbor polnog partnera, pa makar i nesvesno, determinisan ka radanju. Po So- penhaueru izbor partnera je komplemen- taran. Sto je muskarac fizitki slabiji, on ée traiiti jagu Zenu i vice versa. Svako ée u biéu suprotnog pola traziti onu celovitost koja njemu samom nedostaje, pa pa ée nalaziti da su lepe tak i nedovrsenos- ti koje su suprotne njegovim viastitim, tvrdi Sopenhauer u svojim ¢uveneim »Parene- zama i Maksimamae. Ovaj filozof-pesimista smatra da je ljubav najbolja eugenika. Lju- bav je takode i sredstvo obmane, a brak je postepeno opadanje ljubavi, tako da je kon- sekvenca bratnog zdruzivanja razotarenje. Samo filozof u Ijubavi moie biti sre¢an, ali filozof se ne Zeni. Covek stige zrelost svoga uma i duSevne snage oko 28 godine, a Zena u 18, tvrdi So- penhauer. Po Sopenhaueru glavna mana u Zenskom karakteru je nepraviénost, takode Zena je u svrhu sopstvene odbrane donela i moé dvoliénosti koja treba da joj zameni sve ono &to je priroda dala Ijudima, kao sto je telesna snaga i um. Stoga je lukavstvo njoj (Zeni) prirodeno i zato je tako jao srod- no i pametnoj i glupoj Zeni, smatra Sopen- hauer. Primera ovakve »karakterologije i psihologije« Zene je bezbroj u Sopenhaue- rovom opusu. Nema sumnje da su Sopenahuerova rana iskustva sa Zenama i ljudima razvila u nje- mu povremeno morbidnu nepoverljivost i senzitivnost, kao Sto je sli¢no bilo i kod Nigea, Stendala ili Flobera. No izvesno je da je Sopenhauer 0 Zenama znao vise i mislio dublje od vetine onih koji su tvrdili da je ovaj filozof-melanholik svojim stavovima samo frivolno kompenzirao neke sopstvene intimne furstracije. Doista, Sopenhauerova filozofija je donela mnogo vise dubine i progresa Ijudskome duhu nego negativnosti. Razmi8ljati kriticki pats pro toto i izvlatiti generalizovane za- kdjuzke na osnovu izrazito nepovoljnog sta- va ovog filozofa prema Zenskom rodu me- todologka je pogreska. Uostalom kao i Vergilije i Sopenhauer je bio »sit svega osim radosti umas, no i to je do- voljno optimistiéno, mada i optimizam per se ne znati apsolutni stav istinitog i svr- sishodnog delanja. No izbor kojim se opre- deljujemo za poklonika neéije filozofije je stvar ukusa, ligne autentitnosti i pokuSaja da se reSe naporom miljenja i delanja mno- ge metafizitke ali i svakodnvene aporije. Porodiéno okruzenje Fridriha Nitea nije mu pruzalo dovoljno topline, optimizma niti bazigne ukorenjenosti koja bi rezultirala razvojem harmonitne i adaptirane litnosti. Nite je nosio zlu kob svoje porodice, kao i niz psihosomatskih poremeéaja (teSka migrena, napadi melanholije, verovatno i luetigni meningo-encefalitis). Veé u 30 go- dini on je veé ozbiljno bolestan éovek pri- ligno nestabilnog afektivnog stanja. Nige zbog zdravstvenog stanja podnosi ostavku na svoje duznosti na Univerzitetu u Bazelu. Nige je medutim umeo na iznenadujuce plemenit natin, pre nego &to je bolest po- stala neizdrdiva, da je pretvori u Skolu mi8- Ijenja, da je stvaralacki usmeri i disciplinuje (1). Bolest kod Nigea tako postaje osnovni podsticaj saznanja, oslonac za razmi8ljanje; bolje regeno, ona postaje primena samog. tumagenja kao ve8tine beskrajnih promena tatka gledista o datoj temi. Nite je bio izuzetno svestan privilegija koje mu je dala bolest i nezaboravnim retima je slavio dobre strane onoga sto ne okleva da proglasi kao nemoé i dekadenciju. U »Volji za mot« pige sledeée fragmente: »Slabi i bolesni imaju vise duha, vise se menjaju, mnogostraniji su.....Bolesni i slabi uvek su = | ENGRAMI, 24 (2002) 3-4ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 opéinjavali, oni su interesantniji od zdrav- ih.....blizak srodnik im je genije.....Imati sve bolesne crte ovog veka, ali uravnoteziti ih pomoéu obilate, plastiéne i obnavijacke sile« Rastao je u dominantnom okruzenju Zena, svoje majke i sestre, dozivotno frustriran Zenskim Zivotnim principom Sto ga je sen- zibilisalo na eksplicitno averzivni stav pre- ma Zenama. Rana smrt njegovog oca pre- pustila ga je tome da bude Zrtva._poboinih Zena iz kruga njegove porodice i one su kod njega stvorile svojevrstan resantiman pra- gen razneden8¢u i krajnjom osetljivoscu. Skolski drugovi prozvali su ga »malim pas- torome. Posebnu radost mu je pritinjavalo Gitanje Biblije. Njegova formula za veli¢inu éoveka postaje amor fati. Svaku nuZnost ne treba samo podnositi ve¢ i voleti. Kada je poznata fem- inistkinja ruskinja Lu Salome odbila Niteo- vu ljubav, zbog spletki svoje jubomorne i licemerne sestre Elizabete dolazi do senti- mentalne, mune i neprijatne zbrke. Po okonéanju ove drame Nite je u svadi sa svo- jom porodicom i usamljeniji nego ikad. Ni- ée zapada u oéajanje i pige mizogine afo- rizme: »Da li je Zena stvorena iz rebra fo- vekova? - Cudnovato je siromastvo mojih rebara......Covek je za Zenu sredstvo: cilj je uvek dete.....Sa feminizmom javljaju se soci- jalizam i anarhizam.... Coveka treba vaspi- tati da bude ratnik, a Zenu da bude odmor ratniku, sve ostalo je ludoste. Besmisleno je zaljubljivati se u Zene- biti heroj sluskinjama i genije Svaljama! Ljubav za Nitea nije eugeniéna jer nije dato toveku da istovremeno voli i bude mudar, on pro- Klinje katolitko blagosiljanje Zenskih vrlina, kao i meSovite brakove sa nizim redovima. 4. oktobra 1903., u betkoj Opstoj bolnici umro je austrijski filozof i psiholog Oto Vaj- ninger, nakon samoubistva izvrSenog re- volverskim hicem u trenutku kada je imao neSto viSe od 23 godine. Samo nekoliko meseci ranije izlazi iz Stampe njegovo obimno delo »Pol i karakter« koje izaziva znatizelju ili pre bismo mogli reti gotovo zgrazavanje plebsa svojim vise nego smelim tumagenjem suStine éoveganstva i muskar- éeve, odnosno Zenine uloge u njemu (3). Njegovi stavovi su beskompromisni, a za- Kijuéci vise nego Sokantni, Prema Vajnin- gerovim biografima jedina tema koju je izbegavao u razgovorima bili su njegovi od- nosi sa Zenama. Vajninger verovatno nije odriavao intimne odnose , mada njegov pri- jatelj i takode biograf Svoboda (4) navodi da je ovakvih odnosa ipak bilo. Vajninger je neokantovac koji ne priznaje postojanje ne- svesnog, ali je uveren u psihofizitku bisek- sualnost polova. Ipak razlika izmedu mu’- karaca i Zena je toliko o8tra i upadljiva da zahteva jednu supstancijalnu analizu, na ée- mu se i bazira njegov »Pol i karakter«. Antifemistitki i mizogini repertoar Vajnin- gera u knjizi »Pol i karaktere je raznovrstan. U njeogovom pisanju o Zenama je mnogo lignog, afektivnog i predimenzioniranog. Zena je po Vajningeru suSta seksualnost dok je mukarac svest; Zena Zivi u primor- dijalnim naslu¢ivanjima, dok je razvijena svest polna odlika muSkaraca, Samo su muskarci predodredeni za genijalnost, dok su Zene liSene toga. One Zive samo u sada3- njosti, sinonim su za nebi¢e, ni8tavilo. Od- nos muskarca i Zene je odnos subjekta i objekta, forme i materije. Zena je materija koja prima svaku formu. Zena je ontolo’ki lazljiva, bez ikakve svesti © krivici. Samo su dve vrste Zena po Vaj- ningeru: majka i bludnica. Prva je samo u sluzbi radanja, druga sva u sluzbi snofaja. Zena vazda Zivo prihvata i nikada ne odbija misao sno¥aja, ma u kom se obliku vrSio. Ona ga ne porige i ne oseéa gadenje prema bijutavosti samog gina, naprotiv nju cela predstava potpuno obuzima i neprestano idalje zanima, sve dok je ne smeni neka dru- ga sa isto tako seksualnim karakterom. Vajninger nije verovao u postojanje dobrih Zena, kao ni zlih. Ali ne zaboravimo, za to je okrivio iskljuéivo slabosti onih koji veé ve- kovima nose pantalone: »Mu8karac je stvo- rio Zenu i jednako je stvara, doklegod je jo3 seksualan. Kao Sto je Zeni dao svest tako joj daje i bitisanje. Ne odriguéi se sno8aja, stva- ra on Zenu. Zena je krivica muSkarca. Lju- bay treba da posluzi za to da popravi tu krivicu.....Ono Sto je mu8karac stvaranjem Zene, to jest potvrdivanjem sno8aja, zgre8io i jo8 jednako gre8i, to on Zeni nadoknaduje kao erotiéar....,Jer Zena je samo krivica i to krivicom muékarca« Vajninger ne uspeva da saviada neurotitni rascep, ne razlikuje Ijubav od zaljubljenosti, targitno zaslepljen sopstvenim stavovima, ne shvataj da je suStinska ljubav kao posled- ica individuacije i razvoja svestrane i zdrave lignosti, voleti drugo biée onakvo kakvo jeste, sa svim svojim manama i pozitivnim svojstvima. Umesto toga kod njega se razvi- ja manihejska podela svega, koja ide gotovo do granica apsoluta. On pravi grubu distinkciju izmedu ljubavi i seksa, boga i davola, dobra i zla materij- alizujuéi i vulgarno spiritualizujuci ovaj svoj (pseudo) metod u principu mugkarca i Ze- ne. Ovaj vid cepanja viastitoga biéa, narav- no zahteva od éoveka krajnje nemoguée i destruktivno opredeljenje-sve ili niSta! Za Frojda koreni anti-feminizma nastaju posredstvom jednog defanzivnog, dubin- sko-psiholoskog, mehanizma cepanja, ko- jim dolazi do odvajanja erotskog od sirovo seksualnog, »platonskedjubavi od polnog sno8aja. Zene se diferenciraju na majke i bludnice, na Beatrige i Madone. Ovaj meha- nizam predstavija osnovu neurotiénog po- remeéaja proizaslog iz incestuoznog fiksira- nja za majku ili sestru pri emu dolazi do neprirodnog razdvajanja »neznoge i »éul- noge toka Covekovog Ijubavnog ponaSanja. ‘Ako obadva toka nisu skladno integrisana i spojena, dolazi do ekspresije razligitih neu- rotskih simptoma, kako u emotivnom tako iu seksualnom Zivotu. Po Frojdu jedna od posledica moze biti i impotencija. Sve to stvara plodno patolosko tlo kako za korelate nesvesne tako i za potpuno svesnu mrinju, antifeminizam ili mizoginiju. Jerotié (5) smatra da nerasti8éeni odnosi prema ocu i to usled prejake identifikacije sa njim, pri Zemu je odnos prema majci bio izrazito negativna ili potcenjivatki, rezultu- ju poremeéenim odnosima prema Zeni, ali i prema Zivotnom pozivu, odnosno filozof- sko-religijskom pogledu na svet (primeri su Kjerkegor, Kafka, Sopenhauer, Nite). I pored éinjenice da psihoanaliza u istoriji filozofije, nikada nije bila priznata i verifi- kovana kao filozofska disciplina per se, mnogi savremeni i priznati filozofi (6) prih- vataju postojanje psihoanalize kao filozof- ske discipline i poku8avaju da analiziraju njen filozofski diskurs i metodologiju. Sam Frojd nije imao posebno pozitivno mi- aljenje o Zenskom polu, sa izuzetkom inte- resovanja za posebne Zenske figure i inte- lekta njegoivih vernih ugenica, kao Sto su bile Andreas Lu Salome i Marija Bonaparte. U jednom nagem prethodnom radu (7) ana- lizirana je »psiholoska sudbina Zene« kroz prizmu njene anatomije. Frojd je izgradio (iskonstruisao) drustveni polozaj i psiholo- giju Zene na nizu anatomski preformiranih Einjenica i predrasuda koje je sintetizovao u jedan doktrinarno-metodoloski psihoanali- titki pristup. On favorizuje mu8ki princip u odnosu na Zensku antomiju i konsekventnu opstu psihologiju pola. Frojd u velikoj meri bazira svoju psihoanali- titku metodologiju na postojanju nekoliko klinitkih ali naravno i teoretskih stereotipo- ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 117ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 va od kojih prvenstveno »trpi »Zenski pol; Edipov sindrom, zavist Zena zbog postojan- ja penisa, opsta i konsekventna bioloska, ali i drudtvena podredenost Zenskog, mukom polu. Jedan od znaéajnih psihoanaliti¢arki koje su pokuSale da revalorizuju Frojdov stav je Karne Hornaj. Ova psihoanaliti¢arka, odgo- jena u ortodoksnom maniru smatrala je da Frojd skrenuo paznju na izvesnu jednostra- nost nekih analitigkih istrazivanja. Ona smatra da je psihoanaliza tvorevina mukog genija, ai nastavijaéi ovog Frojdovog kon- cepta su gotovo, iskljutivo mukarci. Sas: vim je razumljivo da je za njih znatno lake da izgrade mu8ku psihologiju i bolje shvate razvoj mukarca nego Zene. Za revalorizaciju psihoanaliti¢kih postulata principu, nagla je ova hrabra psi- rka, u socioloskim spisima Georga Zimela, kao i u radovima Zenskih uanskulturalnih antropologa Rut Benedikt i Margaret Mid (8). Niz je radova koji poku- Savaju da prevazidu prethodno navedene psihoanaliti¢ke predrasude. Nabrojaéemo samo neke od njih radi iliustracije: »Pro- blem Zenskog mazohizmac, » Bekstvo od Zenstvenostic, » Poricanje vagines, » O gene- zi kastracijskog kompleksa«. Hornaj oponira shvatanjima o mu8koj supe- riornosti iznenadena mu8kom zaviséu zbog trudnoée, rodenja deteta, materinstva, kao i dojki i Gina sisanja. Slazudi se sa Zilburgom, ona smatra da je zavist prema Zenama od strane muskarca psihogenetski starija i fun- damentalnija od zavisti Zene prema penisu. Jedna od éestih karakteristika Zene je, po Karen Hornaj, formiranje reakcije izrazite skromnosti, 3to je po ovoj autorki posledica potisnute Zelje Zene da se posduje moé. To je tip Zene koja se ne usuduje da bilo Sta zatrazi ili primi od muta. Takva Zena zbog povratnog pritiska onoga Sto je potisnuto tpi i reaguje depresijom na neispunjenje svoji neizrazenih i esto nejasnih Zelja. Svojim radovima o psihologiji Zene, Karen Hornaj je uz primenu psihoanaliti¢ke meto- dologije, ali i uz njenu korekciju, trasirala put novoj psihologiji i filozofiji svih Ijudi koji Zive i medusobno deluju u odnosu na njihovu promenljivu okolinu (8). Mu8ki Sovinizam se bazira na »seksizmu« odnosno diskriminisanju zZenskog pola. Falokratija, koju neki nazivaju i androkrati- jom ili patrijahalnim poretkom, za femi- nistkinje nije samo dominacija. On je i filo- zofsko-religiozna nadgradnja u kojoj domi- nira mu8ki, protestantski i jo8 viSe jeho- vistitki duh. To je takode, jedan sistem , koji otvoreno ili znatno rede neupadljivo, koristi sve institu- cionlne i ideoloske mehanizme kojima raspolaze (pravo, politiku, ekonomiju, mo- ral, nauku) ne bi li reprodukovao odnose dominacije mu8karca nad Zenom. Smatra se da je ovaj svet pripadao muSkarcima i da je hijerarhija polova, izrazena jo8 u starogré- kom mitu o stvaranju muSkarca i Zene i hri8anskoj mitologiji postojala jo u primi- tivnoj hordi, u praistoriji i odrzavala se po- tom po principu inercije jo8 vekovima. Moida je najizrazitiji filozof »pro-femi- nistitkecorijentacije Don Stjuart Mil, pola- zeti od premise da sposobnost Zena za inte- Iektualno rasudivanje i moralno delanje ni- su ni8ta manje od istih sposobnosti mu3- karca.. U svojoj studiji »Potéinjenost Zene« on twrdi: » Nije tatno da u svim dobrovolj- nim zajednicama dvoje Ijudi jedno od njih mora biti apsolutni gospodar; a jo8 manje je tatno da zakon mora da odredi ko ée to da bude....najprirodnije uredenje je podela viasti izmedu muza i Zene, tako da svako bude neogranigen u vrSenju svoga dela po- sla i da svaka promena tog sistema i na¢ela zavisi od obostranog pristanka..... Ravno-pravnost bi umanjila preterano samoodri- canje, koje je danas veStatki ideal Zenskog karaktera... druge strane muskarci bi bili mnogo nesebiéniji i spremniji na Zrtvu nego sad, jer vise ne bi bili u¢eni da oboZavaju samo sopstvenu volju.« Za Mila Zena treba da ima politi¢ko pravo glasa (koje joj je jo3 u antici oduzeo Ari- stotel). Mil takode smatra da se vetina Zena bilo kog staleza neée razlikovati vecine mu- Skaraca istog staleZa, osim kada se radi o pitanjima koja se na neki natin odnose na neposredne interese samih Zena. Milse takode zalaze uz pravo glasa i da Zena ima pravo da rspolaze svojom imovinom. Religija potencira potéinjen i drugtveno nekoristan polozaj Zene. Ako su hri8¢anstvo i islam u pogetku obetavali neko poboljga- nje polozaja Zene, nasuprot tome, upravo je u tim religijama ugnjetavanje Zene je goto- vo pravilo. Veé u knjizi Postanja moze se uotiti androlatrijsko tumatenje radanja Zovekajer, »mu8ko je prvotno, a Zensko ga sledi«. Bog stvara Adama po slici svojoj, dok Eva nastaje iz Adamovog rebra. U psiho- loskom smislu otkrivamo da je: muski prin- cip prvonastali, da je mu’ko nadred blizi Bogu i time fundamentalniji, bl voru; njegova svest je nadredena Zenskoj i on je suStastveno superioran nad Zenom, on je celina a ona je deo. Ukratko religijska poruka je da je mu&ko preduslov Zenskog i osnova njenih moguénosti. Ova metafora vekovima potvrdivana kroz dela brojnih filozofa, teologa, nauénika, knjizevnika menjala se iskljudivo po formi, ali ne i po sadrzaju. Muska svest je bila os- nova u izgradnji filozofskih sistema, crkve- nih dogmi, nauénih teorija i metodologija istragivanja. (9) Mari de Gurne, Montenjova usvojena éerka, objavila je rasprave pod naslovom »Jedna- kost muSkaraca i Zena«, u kojima je jasno nazna¢en njen bunt uperen protiv falokrati- je i drustva u kome nema slobode i u kome se poprite svaka vrlina, Sa pojavom rene- sanse feminizam potinje svoj uspon. O rdavom polozaju Zene i o konsekvencama toga, pisali su filozofi i filozofkinje ( istina retko). Iako im se te8ko priznaje mesto u istoriji filozofije poznate su Herijet Tejlor, Zivona saputnica Don Stujuarta Mila, Kri- stina Pizan, Tereza od Avila, Meri Vulston- kraft i druge. Herijet Tejlor je smatrala da je u osnovi ne- jednakosti polova ogoljena fizitka snaga i naravno, to proglaSava atavizmom i anahro- nizmom. Razotrkrivajuéi mehanizme te zapravo vanatomske« hijerarhije Tejlor tvrdi da cilj nije u tome da se ona objasni, nego iskljuéivo u tome da se odrdi. Mehanizmi reprodukcije hijerarhije tradicionalno se prdstavijaju samo kao posledica »prirod- noge ustrojstva stvari, a zapravo je ret o na- elu neupitne, apodiktitne hijerarhije, kao 0 uzroku (10). Ova filozofkinja smatra da ne postoji niti jedan inherentan razlog da se Zene dobro- voljno posvete jednoj telesnoj, reproduk- tivnoj funkciji. Materinstvo ne postoji, kao svrha po sebi, veé je u druStvenoj funkeiji porodice, roda, nacije. Herijet Tejlor je bila prva teoretitarka u istoriji filofozofije koja se ne samo nedvosmisleno izjasnila za Zen- sko pravo glasa, vet je i iznela jasne argu- mentacije u prilog tome. Sartrova duhovna i Zivotna saputnica Si- mon de Bovoar pored toga sto je dala zna- éajan prilog moralu filozofije egzistencije ateistitkog usmerenja iskoristila je egzis- tencijalizam u svrhu analize uloge polova. Poéetna premisa za njenu knjigu »Drugi pol« bila je da se muskarac postavljao kao Subjekat, a Zenu je posmatrao kao objekat, kao Drugog. Ta Zelja se mogla otigledno objasniti istorijskim okolnostima, dok je Sartr smatrao da su bitne i fizioloske polne distinkcije. Ne postoji neka preformirana ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 ig8 | enaraw, 24 (2002) 3-4 »zenskae niti«muska »priroda. Zabluda je da je mukarac transcedentan, a Zena imanen- tna. Simon de Bovora je smatrala da i zene i muSkarci moraju da se oslobode ovakvih predrasuda. Interesantno je da odnos filozofskih parova Sartra i Simone de Bovoar, Eloize i Abelara, Herijet Mil i Don Stjuart Mila pojedini autori tumaée kao »Eloizin kompleks«. Mi8el le Def (10) smatra da je jo8 od anti¢- kog doba Zenama bio dopusten pristup u filozofiju tek onda kada su na sebe preuzi- male ulogu zaljubjenih obozavateljki: ovo mozemo nazvati »Eloizinim kompleksome. Jung upotrebljava mitoloku simboliku o androginu da bi izrazio postojanje Zenskog principa u mugkarcu i vice versa, U ovom simbolu, bez suviSnih vulgarizacija, spojena su lina svojstva muSkarca i Zene i mogu se u ovakvoj psiholoskoj personifikaciji u jed- nom goveku dréati u ravnotedi. Postojanje ovakvih svojstava medutim ne mora da dovede do mefanja specifiénih karakteristi- ka polova. Androgin ne bi trebalo biti brkan sa hermafroditom (spoj od Hermesa i Afrodite). U nastojanju da se ostvari celovita slika go- veka, u kojoj bolna deoba izmedu mu8kog i Zenskog principa poprima karakter simbola, ubraja se i Jungova koncepeija o Animusu i Animi. Jungova saznanja u vezi sa androginitetom progirila je njegova saradnica Dun Singer (11) smatrajuéi da je buduénost celovite éo- vekove slike na duhovno-duSevnoj ravni. To prouzrokuje Sirenje svesti i ocelotvorenje Zena i muskaraca. Singer o tome pie: »Ose- éanje pripadnosti kosmitkom poretku i odr- Zavanje dinovskog makrokosmosa u Ijud- skom mikrokosmosu Gini osnovu za razu- mevanje koncepta androginiteta.....On predstavija unutrasnji proces, putem kojeg, dugoroéno gledano, nastaje sustinski pro- menjeno ponaganje«. Za muskatca je Zena psiholoska, filozofska pa i metafizitka tajna koja ga neodoljivo privlaéi. U antitkom mitu Psiha je Erosova nevesta u zajednici koja je obrazac jedin- stvene i integrisane litnosti. Zenskost psihe posvedotena je mnogo vekova kasnije u delima onih koje smatramo rodonaéelnici- ma savremene psihijatrije i psihoterapije: Frojdove dame s kauéa, Jungova psihotiéna Babet koja mu je otkrila svet arhetipova, Sarkoove histeriéne pacijentkinje. Mufkarce je oduvek privladila neodgonet- Ijivost Zenskog principa. Ona ga privlaéi i svojim slabostima i svojim vrlinama, a naj- ée&ée svojim telesnom superiorno8éu i le- potom. De Vega kage da je lepota Zenino orugje. Za Kalderona sva suptilnost polo- Zaja Zene u svetu i u odnosu na muSkarca sastoji se u tome da Zena ne predajuci se, stalno pobeduje! Zena je vise nego iko te- melj porodice i postojanja. Moda je zapravo najblizi istini o odnosu medu polovima i esenciji njihove ispreple- tane dobrobiti Don Stjuart Mil (12) kada twrdi da svako ogranigenje slobode drugog Ijudskog biéa isuSuje glavni izvor Ijudske sreée i neizmerno mnogo osiromasuje €o- vetanstvo za sve ono &to Zivot éini vrednim svakom i pojedinatnom éoveku.PHILOSOPHERS AND FEMALE PSYCHOLOGY Aleksandar Damjanovié Maja Ivkovié Institute of Psychiatry CCS, Belgrade Literatura 1. Albulj, V. Predgovor u: Platon-o mugkarci- ma, IP Zarko Albulj, Beograd, 1996. 2. Durant, V. Um Caruje - Zivoti i misljenje velikih filozofa, Dereta, Beograd, 1990. 3. Doredevié, D. Predgovor, u Sopenhauer, A. O Zenama, IP »Zarko Albulj«, [P« Lutas, Beo- grad, 1997. 4.Jerotié, V. Bolesni genije: Oto Vajninger, Predgovor za: Vajninger, O. Pol i karakter, Knjizevne novine, Beograd, 1986. Summary: The contemplation of a male philoso- pher about women can be imminently and sys- tematically intertwined with his personal philo- sophical discourse, or to be coarsely and evident- ly different. There is practically no philosopher who has touched female psychology without having given numerous criticisms on its account, and often most frivolous attitudes. When the male philosopher contemplates about the woman, then his leading epistemological instru- ment involves the drive for subjective psycholo- gizing about the question of sexuality, rights and position of her being in the world. In the paper the author analyzes two groups of philosophers and their attitudes toward women. The first group i jolves philosophers of misogynic and antifeministic orientation: Aristotle, Nietzsche, Schopenhauer, Weininger. The second group in- volves those with profeministic orientation: John Stuart Mill, Sartre, as well as female philoso- phers Teresa of Aville, Henriet Stuart Mill, Simo- ne de Beauvoir. Psychologic, cultural, but also psychoanalitic motives of antifeminism are ana- lyzed. The author particularly points out the atti- tude of Carl Gustav Jung, who when presenting his concept about androgyny and existence of spiritual entities of animus and anima, regards that men and women are complementary beings, directed toward mutual emotional, but also intellectual support. True enough, such a way to achieve the emotional and spiritual unity of se- xes is long-lasting and not just that it leads only through preformed and well-known truths, but it also dictates and motivates the man and the woman to create new codes of thinking and behavior, which present an integral part of indi- vidualization and maturation of both sexes. Key words: female psychology, feminism, antife- minism, 5. 6. . Damjanovié, A i sar. Bioloske i psiholoske . Kosovié, D. Optimisti¢ka psihoanaliza, Uni- Jerotié, V. Bolest i stvaranje. BIGZ, Beograd, 1976. Her’, Z. Istorija Filozofije, Svetovi, Novi Sad, 1998. specificnosti Zenskog pola, Pssihijatrija da- nas, u Stampi. ENGRAMI, 24 (2002) 3-4 verzitetska ret, NikSié, 1989. |. Popovié, V i sar. Specifitnosti psihologije Ze- —— na. Engrami, 21, 3-4, 1999. &2 8 8 122 10. Duhaéek, D. Predgovor u : Mil, S. , Mil T. Ra- sprave 0 jednakosti polova, Libertas, Beo- grad, 1995, 11. Jerotié, V. Jung-Lavirinti u goveku, Ars Libri, Beograd, 1995. 12. Mil, S. , Mil, Tejlor, Rasprave o jednakosti po- ova, Libertas, Beograd, 1995