Неће увек да буде први

МАМА: Децоооо! Дођите!

СИН: Молим, мама?
КћИ: Ево ме, мама!
МАМА: Ко ће од вас двоје да полиже из
чиније фил за торту што сам правила?
СИН: Ја ћу, мама! Ја сам први рекао!
КћИ: Увек си ти први!
СИН: Па викни ти прва. Ко је први, тај је победник.
МАМА: Добро, добро! Не свађајте се! Ко ће да поједе
ову половину поморанџе што ми је остала од торте?
СИН: Ја ћу, мама! Ја сам први рекао!
КћИ: Опет он! – Нећу! – Зашто увек он?
СИН: Одмах кукаш, кô да сам ти ја крив што споро вичеш!
МАМА: Добро, а ко ће да оде у подрум за дрва? (Тишина.)
Шта је сад? (Тишина.) Шта је, Милице? (Тишина.) Шта је, Владо?
СИН: Нећу да Милица каже да увек ја први вичем... Ето, пуштам јој
нека и она једном буде прва, нисам ја толико брбљив.
Александар Поповић

Одглумите ово.
Која су лица у овом тексту?
Како се понашао син у овој причи? Зашто тако мислиш?
Које особине има син у причи?