1.

Ivan Tokin

Ivan Tokin rođen je 1971. godine. Autor je romana Najnormalniji čovek na svetu
(Samizdat, 2014), zbirke kratkih priča Molekuli (Samizdat, 2015) i poeme objavljene
u knjizi Troje (Samizdat, 2016). Proza mu je prevođena na engleski, slovenački,
švedski i ruski jezik. Živi i radi u Beogradu.

Pas

Treća prozna knjiga Ivana Tokina, Pas, ekstrahovala je najsnažnije teme kojima se
autor bavi u svom celokupnom pisanju i intenzivirala ih u liku Psa – glavnog,
sporednog, sveprisutnog, skromnog i sveznajućeg pripovedača. U nizu gotovo
dnevničkih zapisa, Tokin se obraća komplikovanom unutarnjem čovekovom svetu
suprotstavljajući mu iskreniju i jednostavniju pasju perspektivu, lišenu svega onoga
što sputava modernog čoveka u želji da se ostvari kao srećno i, pre svega, slobodno
biće. 

2. Marko Vignjević

Marko Vignjević rođen je 1978. u Beogradu. Na engleskom jeziku objavio je romane

Pisanja paćenika (The Black Leaf Publishing, 2009), Smrtnici (Just Fiction Editon,
2014) i Meso na stolu (Just Fiction Editon, 2014). Očevo mleko prvi mu je roman
objavljen na srpskom jeziku.

Očevo mleko

Roman koji više nego zasluženo započinje novu ediciju i koji je svojim promišljenim,
ali strastvenim stilom potvrdio da su književni konkursi više nego potrebni!
Prvi roman autora Marka Vignjevića na srpskom jeziku, Očevo mleko, za neku
deceniju važiće za moderni klasik srpske književnosti. Ovo obimno delo s
kriminalističkim, pikarskim, putopisnim i poetskim motivima, koje se bavi kako
individualnom sudbinom čoveka odbačenog od osnovne ćelije zajedništva – porodice,
ispripovedano besprekornim stilom autora snažnog proznog identiteta, obogatiće
srpsku književnu scenu i revidiraće postojeće prozne poetike na način neočekivan i
dugo očekivan.

3. Danilo Lučić

Danilo Lučić rođen je 1984. u Beogradu i završio je osnovne i master studije na

beogradskom Filološkom fakultetu, na katedri za srpsku književnost. Objavio zbirku
pesama Beleške o mekom tkivu (SKC Kragujevac, 2014), za koju je dobio Brankovu
nagradu. Uređuje portal za književnost i kulturu glif.rs, a urednik je u izdavačkoj kući
Kontrast izdavaštvo.

Šrapneli
Zbirka Šrapneli započinje Areteovu ediciju poezije neboPodnama, koja će se truditi
da na pravi način mapira savremenu srpsku i stranu poeziju kao i da revidira prevode
stranih klasika. Ova zbirka, pesnika Danila Lučića, svakako je suvereni predstavnik
najmodernije srpske poezije i odlikuju je britkost poetskog izraza, kako jezička tako i
misaona eksperimentalnost, kao i hrabrost da se progovori o aktuelnim temama koje
muče modernog čoveka/čitaoca.

4) Ana Marija Grbić

Ana Marija Grbić rođena je 1987. godine u Beogradu, gde trenutno pohađa doktorske
studije iz književnosti i predaje kreativno pisanje. Objavila je zbirku pesama Da, ali
nemoj se plašiti (SKC Kragujevac, 2012) i poemu Venerini i ostali bregovi (LOM,
2014). Idejni je tvorac i organizator poetske manifestacije ARGH.

Zemlja 2.0

Treća poetska knjiga Ane Marije Grbić nadovezuje se na autorkin rad na reanimaciji
žanra poeme, ali donosi i snažno istaknut prozni iktus koji se naratvno uklapa u tkivo
poeme čineći ga gušćim, ali u isto vreme rasterećenijim i izražajno slobodnijim. Tema
Balkana i generacija koje su odrastale na parčićima bivše Jugoslavije, kao i
neprikladna pozicja čoveka koji je stasao na prepričanom ratu i koji je svoju
individualnost – za koju se nije izborio – shvatio isuviše olako, zatvara ovaj poetski
svet u kolotečinu snažnih emocija koje se uvek iznova obnavljaju.

5) Alehandro Hodorovski

Alehandro Hodorovski (1929) priznati pesnik, književnik, filozof, filmski i pozorišni

režiser, scenarista modernog stripa, počeo je kao pesnik u Čileu gde su ga od rane
mladosti zanimali umetnost, misticizam, religija i spiritualnost. Njegov opus obuhvata
više od 20 knjiga, 6 kultnih filmova među kojima su Fando i Lis, Sveta planina, El
Topo.

Ples stvarnosti

U večitoj potrazi za načinom kako da ublaži duhovnu teskobu i isceli svoju dušu,
razviće psihomagiju i pokazati nam da složeni porodični odnosi koji nas oblikuju ne
moraju biti i naš kavez.

Mistični kabare

Mistični kabare je knjiga neophodna svima koji su zainteresovani za evoluciju i

oslobađanje sopstvenog bića i svesti, koji traže svoju ’pravu istinu’ kako bi je ugradili
kao korisnu sreću u svoj život i doživeli bez straha starost i smrt.

6) Virdžinija Vulf

Virdžinija Vulf (1882–1941) bila je engleska književnica, jedna od ključnih autorki

narativnog modernizma i osnivačica feminističke književne kritike. Svoj prvi
roman,The Voyage Out, objavljuje 1915. godine. Posle još dva romana (Noć i dan,
1919. iJakovljeva soba, 1922), slede velika ostvarenja književnog modernizma:
romani Gospođa Dalovej(1925), Ka svetioniku(1927) i Talasi(1931), te zbirke eseja i
književnih kritika.

Orlando

Orlandovo biće i življenje počinje u prvoj polovini 16. veka, i traje do danas; on je,
naizmenično, muško i žensko; i, kao muškarac, kroz vekove, plemić, lovac,
avanturista, zavodnik žena, ambasador, pisac; kao žena, žena u svim suknjama, od
srednjovekovne, preko krinolina, do današnje kratke; i žena svakojaka, od kokote,
preko intelektualke, do udate žene koja se porađa.

Gospođa Dalovej

Zamišljen kao studija o duševnoj bolesti i samoubistvu, roman Gospođa Dalovej

prevazilazi svoj mračni okvir i pretvara se u odu vremenu, radosti, životu.

7)Skot Ficdžerald

Frensis Skot Ki Ficdžerald (1896–1940) bio je američki pisac romana i kratkih priča
iz ere džeza. Smatra se jednim od najvećih pisaca 20. veka. Pripadao je samozvanoj
Izgubljenoj generaciji, Amerikancima rođenim devedesetih godina 19. veka koji su
stasali tokom Prvog svetskog rata. Završio je četiri romana, ostavio je peti nedovršen,
i napisao desetine kratkih na temu mladosti, očajanja i starenja.

Nežna je noć

Kao temelj radnje, piscu je poslužio bračni par kojeg je lično poznavao, Džerald i
Sara Marfi, imućni ljudi koji su u svom domu okupljali najcenjenije umetnike tog
vremena, poput Pikasa i Hemingveja, ali postepeno priča skreće na mračnije staze i
postaje odraz njegovog života i braka s neukrotivom Zeldom Ficdžerald. Pratimo
razvojni put njihovog odnosa, koji je utoliko bolniji ukoliko znamo da pisac govori iz
ličnog iskustva. I pored toga što ovo delo isprva nije dobilo onakvu pažnju kakvu
zaslužuje, reputacija mu je iz godine u godinu sve više rasla zahvaljujući novim
tumačenjima i dubljim uvidima u njegovu moralnu temu, da bi se danas smatralo
jednim od najvećih američkih romana. Priča o Diku i Nikol Dajver, blistavog lica, a
tamnog naličja, burno se razvija i teče, i sve vreme se prepliće sa stvarnom pričom
Skota i Zelde Ficdžerald, koja će se nedugo zatim zauvek okončati, dok Dik i Nikol i
dalje žive.

8) Volt Vitman

Volt Vitman (1819–1892) bio je američki pesnik, eseista i novinar. Vitman je jedan
od najuticajnijh američkih autora koji je i danas poznat kao otac slobodnog stiha.
Njegov književni rad smatrao se kontroverznim, a naročito zbirka pesama Vlati trave,
kojom je pesnik pokušao da dopre do svakog Amerikanca. Vitmanov vitalizam u
književnosti i životu ali i potreba da se priđe svakom čoveku, vidi se još u njegovom
prvom romanu, Franklin Evans.

Muški bukvar

Tek pronađeni spisi Volta Vitmana, sakupljeni u Muškom bukvaru, bave se muškom
seksualnošću, muškim zdravljem, muškim duševnim stanjima kao i načinima na koje
čitalac (naravno, muškarac) može dostići svoj maksimalni fizički i duhovni kapacitet i
tako proživeti zdrav i dugačak život. Vitmanova knjiga predstavlja svojevrsni
priručnik za muškarca iz bilo kog veka te se njegovi saveti, koliko god
nekonvencionalni bili, mogu primeniti ili odbaciti na isti način na koji su bili
prihvaćeni ili odbačeni i dva veka unazad. Ako poznajemo njegovu poeziju, ne
iznenađuje što je upravo Volt Vitman bio taj koji je odlučio da jednoj novoj naciji
objasni kako je pravilno živeti ovaj život koji im je tako srećno podaren.

Rimska književnost, od rane Republike do Avgusta

Ovo je jedna od najsveobuhvatnijih istorija rimske književnosti, koja nije samo

pregled rodova i vrsta, kao i istorijskog toka rimske književnosti, već pre svega
pokušaj da se savremenim metodima odredi stvarni život najvažnijih književnih
oblika koji su odredili lik rimske književnosti. Polazeći od činjenice da razvoj
literature nije linearni proces, Konte pravi živu istoriju pisanja na latinskom, u kojoj
se najvažniji autori i njihova dela nalaze u organskom odnosu.

Đan Bjađo Konte

Đan Bjađo Konte rođen je 1941. godine u Italiji. Klasični je filolog i profesor rimske
književnosti. S trideset godina postao je profesor rimske književnostu na Univerzitetu
u Sijeni, kasnije na Univerzitetu u Pizi i najzad, 2001, u Višoj normalnoj školi u Pizi.
Uživa veliki ugled naročito u anglosaksonskom svetu gde je često bio gostujući
profesor na Oksfordu, Kembridžu, Prinstonu, Berkliju i Stanfordu. Izabran je za
dopisnog člana Britanske akademije nauka 2014. godine