ПРОСТИРАЊЕ ТОПЛОТЕ И МАСЕ

Списак испитних питања I део

Прво предавање:
1. Флуид представља супстанцу која се континуално деформише (тече) под дејством
смицаног тангенцијалног напона без обзира на интензитет тог напона.

2. Механика флуида је наука која се бави проучавањем напона и брзина које се јављају
код флуида при кретању.

3. Агрегатна стања: (чврсто, течно и гасовито). Својства материје су: (количина

супсатнције, запремина, притисак, температура...).

4. Три основне величине за описивање својстава значајних за механику флуида су:

(дужина, време и маса).

5. Врсте основних сила: (гравитациона, електромагнетна, нуклеарна слаба сила и

нуклеарна јака сила.).

6. Рад је дејство силе на путу. Сила је узајамна мера деловања тела.

7. Рад се може поделити на: (општи рад, механички рад, рад на вратилу, рад
компресије, рад истезања шипке, рад растезања опне и електрични рад...).

8. Механичка енергија је збир потенцијалне и кинетичке енергије.

9. Укупна енергија система једнака је збиру кинетичке, потенцијалне и унутрашње

енергије. (𝐸𝑡𝑜𝑡 = 𝐸𝑘 + 𝐸𝑝 + 𝑈).

𝑚𝑤 2
10. Биланс енергије при слободном паду тела: 𝑚𝑔𝑧 + = 𝑚𝑔𝑧, 𝐸𝑝1 + 𝐸𝑘1 + 𝑈1 =
2
𝑚𝑤12 𝑚𝑤22
𝐸𝑝2 + 𝐸𝑘2 + 𝑈2 , 𝑚𝑔𝑧1 + 2 + 𝑈1 = 𝑚𝑔𝑧2 + + 𝑈2
2 2

11. Унутрашња енергија је укупна енергија система у било ком тренутку.

12. Прелазни облици енергије су: (механички рад, топлотна енергија, електрична
енергија, енергија која се троши због трења...).

13. Примарна енергија је извор енергије који се добија из природе и који није прошао
ниједан процес трансформације.

Page 1|7
 ПРОСТИРАЊЕ ТОПЛОТЕ И МАСЕ

14. Секундарна енергија је извор који се разним техничким поступцима трансформације

добија из примарних извора енергије.

15. Финална енергија је извор или врста енергије која крајњем кориснику стоји на
располагању.

16. Корисна енергија је део енергије који се добија након одузимања свих губитака који
настају при процесима прераде, складиштења и преноса примарних и секундарних
извора, те трансформације финалне енергије.

17. Врсте енергије у природи су: (топлотна енергија, хемијска енергија, механичка
енергија, светлосна енергија, електрична енергија, сунчева енергија...).

18. Типови електрана: (хидроелектрана, термоелектрана, нуклеарна електрана,

електране у комбинованом раду, електране које користе обновљиве изворе
енергије...).

19. Хидроелектране се деле на: (проточне, акумулационе, реверзибилне...).

20. Термоелектране се деле на: (термоелектране на пару са фосилним горивима, гасно-

турбинске термоелектране, термоелектране чије генераторе покрећу мотори са
унутрашњим сагоревањем, термоелектране са комбинованим циклусом,
термоелектране-топлане...):

21. Претварање енергије се врши из природне у прикладније, (директно и индиректно

коришћење).

22. Извори зрачења су: (зрачења подземних вода, зрачење руда и минерала, зрачење
геолошких пукотина, зрачење настало распадањем органских материја, зрачење
изазвано електричним апаратима, зрачење високофрекфентним електромагнетним
таласима, јонизујуће зрачење, неојонизујуће зрачење...).

23. Извори енергије могу бити: (обновљиви, необновљиви, алтернативни...):

24. Конвенционални видови енергије су: (фосилна енергија, водне снаге, нуклеарна
горива, врући извори...). Неконвенционални видови енергије су сви остали извори.

25. Енергија је способност тела да врши рад.

26. Ексергија представља максимални корисни рад отвореног система. Е𝑥 = Е − Та𝑠

27. Анергија је енергија која се не може искористити у сврху добијања рада.

Page 2|7
 ПРОСТИРАЊЕ ТОПЛОТЕ И МАСЕ

28. Емергија је укупна количина ексергије једне врсте која је директно или индиректно
потребна за стварање одређеног производа или за одржавање одређеног тока.

Друго предавање:
1. Основни термодинамички појмови су: (термодинамички систем, термодинамичке
особине, термодинамичко стање система, термодинамички параметри стања,
термодинамичке функције стања система, термодинамичка равнотежа и нулти
закон термодинамике, термодинамички процес...).

2. Термодинамички систем се може поделити на: (отворен, затворен и изолован).

3. Отворен систем је систем који размењује енергију и материју са околином.

4. Затворени систем само размењује енергију са околином.

5. Хомогени систем је систем који је униформан по свим својим особинама по било

ком изабраном правцу.

Хетероген је систем унутар кога постоје тачке у којима се нека особина нагло мења.
6. Једнофазни систем је гас или смеша гасова, потпуно мешљиве течност (вода и
алкохол, чврсте супстанце).
Вишефазни систем (делимично мешљиве или потпуно немешљиве течности, вода
и уље или вода и жива).
7. Једнокомпонентни систем се састоји од једне хемијске врсте.
Вишекомпонентни систем се састоји од више хемијских врста.

8. Параметри стања термодинамичког система су: (притисак, температура,

запремина, количина супстанције...).

9. Термодинамичка равнотежа подразумева постојање: (термичке равнотеже,

хемијске равнотеже, механичке равнотеже...).

10. Термодинамички процеси се могу поделити на: (изобарски, изохорски,

изотермски, адијабатски, реверзибилан и иреверзибилан).

11. Повратни процес је бесконачно спор процес тако да систем непрекидно пролази
кроз низ узастопних равнотежних стања.

Page 3|7
 ПРОСТИРАЊЕ ТОПЛОТЕ И МАСЕ

Неповратни процес је процес који се изводи брзо, у једном кораку и систем нема
прилику да постигне равнотежу.
12. Термодинамичка фаза је скуп свих хомогених делова система истих особина.

13. Укупна енергија система и његове околине је константна; енергија се не може

уништити или створити; она се може само трансформисати из једног облика у
други облик.

14. Унутрашња енергија система је укупна енергија коју поседује термодинамички

систем. Екстензивна је величина.

15. 𝜹𝑸 = 𝒅𝑬 + 𝜹𝑾

16. 𝒅𝒘 = 𝑭 ∙ 𝒅𝒛 = 𝑭 ∙ 𝒅𝒛 ∙ 𝒄𝒐𝒔𝟎 = −𝑭 ∙ 𝒅𝒛

𝑽
17. 𝒘 = − ∫𝑽 𝟐 𝑷𝟐 𝒅𝑽 = −𝑷𝟐 (𝑽𝟐 − 𝑽𝟏 )
𝟏

18. Изобарни процеси су процеси који се одигравају при константном притиску.

19. Изохорни процеси су процеси који се одигравају при константној запремини.

20. Спонтани процеси су процеси који се дешавају сами од себе, без интервенције
споља.

21. Представља реверзибилно изотермски апсорбовану топлоту подељену са

температуром на којој је топлота апсорбована.

22. ∆𝑺𝒖𝒌𝒖𝒑𝒏𝒐 = ∆𝑺𝒔𝒊𝒔𝒕𝒆𝒎 + ∆𝑺𝒐𝒌𝒐𝒍𝒊𝒏𝒂

𝒒𝒓𝒆𝒗
23. 𝑺𝟐 − 𝑺𝟏 = ∆𝑺 =
𝑻

Page 4|7
 ПРОСТИРАЊЕ ТОПЛОТЕ И МАСЕ

Треће предавање:
1. Састоји се од четири реверзибилна процеса (два адијабатска и два изотермска).
Радни флуид је 1 mol гаса у идеалном гасном стању.

2. Левократни циклус служи за хлађење. Рад се претвара у топлоту.

Деснократни циклус служи за грејање. Топлота се претвара у рад.

3. Процес се неће десити ако нису задовољени први и други закон.

4. Представља корисно кроз уложено.

𝑸𝒕 𝑸𝒕 𝑻𝒕
5. Грејање: (𝑲𝑲𝑫𝒈 = = = )
𝑾 𝑸𝒕−𝑸𝒉 𝑻𝒕−𝑻𝒉
𝑸𝒉 𝑸𝒉 𝑻𝒉
Хлађење: (𝑲𝑲𝑫𝒉 = = = )
𝑾 𝑸𝒕 −𝑸𝒉 𝑻𝒕 −𝑻𝒉
6. Ефикасност свих реверзибилних машина између два иста резервоара је иста.
Ефикасност иреверзибилне машине увек је мања од ефикасности реверзибилне
машине када раде између истих резервоара топлоте.
7. Је скала која је независна од особина термометарске супстанце.

8. Скала је независна од физичких особина било које супстанце, нулта температура је

температура резервоара нижег квалитета машине која има јединичну ефикасност.

Вредност келвина је установљена тако да тројна тачка воде има температуру од

273,16 °C.
9. Максималан рад је највећи износ рада који се може добити из неког (затвореног или
отвореног) система.

𝑾𝒎𝒂𝒙 = 𝑼𝟏 − 𝑼𝒐 − 𝑻𝒐 (𝑺𝟏 − 𝑺𝒐 ) + 𝑷𝒐 (𝑽𝟏 − 𝑽𝒐 )

10. 𝑾 ≤ 𝑯𝟏 − 𝑯𝟐 − 𝑻𝒐 (𝑺𝟏 − 𝑺𝟐 )

11. 𝒘𝒐𝒕𝒗 − 𝒘𝒛𝒂𝒕 = P1𝒗𝟏 −Po𝒗𝟏 (𝑷𝟏 − 𝑷𝒐 )

12. 𝑾 = 𝑭𝟏 − 𝑭𝟐 ; 𝑾 = 𝑮𝟏 − 𝑮𝟐

Page 5|7
 ПРОСТИРАЊЕ ТОПЛОТЕ И МАСЕ

13. Када се температура приближава апсолутној нули промена ентропије тежи нули.

14. Постоје четири степена слободе.

• Систем са једним степеном слободе: систем који не размењује рад и
топлоту са својом околином има само један степен слободе.
• Систем са два степена слободе: систем са диспативним радом.
• Систем са три степена слободе: систем који се греје.
• Систем са четири степена слободе: систем са једном врстом рада.
15. Имплицитни облик: 𝑷𝒗 − 𝑹𝑻 = 𝟎
𝑹𝑻 𝑹𝑻 𝑷𝒗
Експлицитни облик: 𝑷 = ;𝒗 = ;𝑻 =
𝒗 𝑷 𝑹

16. Енталпија: 𝐇 = 𝐔 + 𝐩𝐕 ; 𝐡 = 𝐮 + 𝐩𝐯

Хелмхолтзова енергија: 𝐅 = 𝐔 − 𝐓𝐒 ; 𝐟 = 𝐮 − 𝐓𝐬

Гибсова енергија: 𝐆 = 𝐇 − 𝐓𝐒; 𝐠 = 𝐡 − 𝐓𝐬

17. Интензивне величине не зависе од масе система (температура, притисак, густина...).

Екстензивне величине зависе од величине и масе система (маса, запремина,

количина топлоте, ентропија, енталпија...).

18. Посматрање флуида као континуалне средине има смисла када најмања запремина
која нас интересује садржи довољан број честица да се особине флуида, на
макроскопском нивоу не разликују од тачке до тачке.

19. Густина представља масу по јединици запремине. (ρ) 𝒑=𝒎

𝒗

20. Представља однос густине неке супстанце и познате густине неке стандардне
𝒑
супстанце на одређеној температури. 𝑆𝑮 =
𝒑𝑯𝟐𝟎

𝑵
21. Представља тежину јединице запремине. 𝜸𝒔 = 𝒑𝒈 [ ]
𝒎𝟑

22. Најважнија једначина идеалног гасног стања: 𝑷𝑽 = 𝑹𝑻; 𝑷 = 𝒑𝑹𝑻; 𝑷𝑽 = 𝑵𝑹𝒖 𝑻

23. Напон паре представља притисак који остварује парна фаза која је у равнотежи са
течном фазом на задатој температури. Кавитација се дефинише као феномен

Page 6|7
 ПРОСТИРАЊЕ ТОПЛОТЕ И МАСЕ

стварања мехурића паре текуће течности у региону где притисак течности пада
испод притиска паре.

24. Вискозност је унутрашњи отпор кретању флуида.

25. Површински напон представља неопходну енергију потребну за повећање слободне

површине флуида за 1 m2.

26. Топлотни капацитет је топлота потребна да се цео систем загреје за један степен.

27. Енергија постоји у великом броју облика. (топлотна енергија, механичка енергија,
кинетичка енергија, потенцијална енергија, електрична енергија, магнетна енергија,
хемијска енергија и нуклеарна енергија...

Специфичан топлотни капацитет при константној запремини:

𝜹𝒖
𝑪𝒗 = ( )v
𝜹𝑻

Специфичан топлотни капацитет при константном притиску:

𝜹𝒉
𝑪𝒑 = ( )v
𝜹𝑻

Page 7|7