Prostiranje mase i toplote

prof. dr Jelena Pavličević

III predavanje
Određivanje
promene entropije
II zakon termodinamike (bilans entropije)
II zakon termodinamike
Karnoov ciklus
Levokratni i desnokratni Karnoov ciklus
Veza između I i II zakona termodinamike
II zakon termodinamike
Sistem za analizu
Perpetuum mobile (termin koji opisuje
beskonačno kretanje)
Mogude kombinacije
Termička efikasnost
Karnoova toplotna mašina
Termodinamička temperaturna skala
Kelvinova TD temperaturna skala
Maksimalan rad zatvorenog sistema
Maksimalan rad zatvorenog sistema
Maksimalan rad zatvorenog sistema
Maksimalan rad zatvorenog sistema
Maksimalan rad otvorenog sistema
Maksimalan rad otvorenog sistema
Reverzibilan rad
Poređenje otvorenog i zatvorenog rada
Razlika između otvorenog i zatvorenog rada
Helmholtzova slobodna energija
Tri grupe energija
III zakon termodinamike
III zakon termodinamike
III zakon termodinamike
Broj stepeni slobode termodinamičkog sistema
Jednačina stanja i njeni oblici
Jednačina stanja i njeni oblici
Fundamentalne jednačine stanja
Energijske jednačine
 51
Koncept kontinuiteta u mehanici fluida
• Pri inženjerskim proračunima realnih strujnih problema bitno je makroskopsko ponašanje fluida, odnosno
posmatranje fluida kao kontinualne sredine. Posmatranje fluida kao kontinualne sredine ima smisla kada najmanja
zapremina koja nas interesuje sadrži dovoljan broj čestica da se osobine fluida, na makroskopskom nivou, ne razlikuju
od tačke do tačke. Ovo znači da najmanja zapremina posmatranja treba značajno da prelazi dimenzije atoma, molekula
ili jona (karakteristična dimenzija sistema mora biti veća od slobodnog puta molekula).

• Primer gustine fluida:

Molekulski nivo Koncept kontinuiteta
Posuda sa gasom Molekuli gasa
Ekstenzivna i intenzivna svojstva sistema
Ekstenzivna i intenzivna svojstva termodinamičkog
sistema
 54
Intenzivne i ekstenzivne veličine
Razlikujemo dva osnovna tipa fizičkih veličina u termodinamici: Intenzivne i
ekstenzivne veličine.
Intenzivne ne zavise od mase sistema (temperatura, pritisak, gustina…)
Ekstenzivne zavise od veličine/mase sistema (masa, zapremina, količina kretanja,
količina toplote…)
Ekstenzivne veličine podeljene sa masom nazivamo specifične veličine. Vrednost tog
količnika je intenzivna veličina. V
Praksa je da se intenzivne veličine obeležavaju malim slovom (osim pritiska i 0,5 L (x 20) 10 L
temperature), a ekstenzivne sa velikim slovom (osim mase).
m
Stanje jednostavnog kopresibilnog sistema je u potpunosti određeno sa dve 0,5 kg 10 kg
nezavisne intenzivne veličine.
ρ
1 kg/dm3 ? 20 kg/dm3
m - masa Ekstenzivne
veličine Alc. Vol %
V - zapremina
5% ? 100%
T - temperatura
P - pritisak Intenzivne T
ρ - gustina veličine
5°C ? 100°C
 55
Svojstva fluida.
Gustina, specifična masa i specifična težina Ulje Voda

• Gustina (ρ) predstavlja masu po jedinici zapremine. Recipročna vrednost gustine je

specifična zapremina (v).

• Gustina gasova opada sa porastom temperature i raste sa porastom pritiska. Gustine tečnosti čvrstih tela zavise od
temperature, ali slabo zavise od pritiska (nekopresibilni su). Supstanca SG
Voda 1,0
• Specifična gustina (SG) predstavlja odnos gustine neke supstance i
poznate gustine neke standardne supstance na određenoj temperaturi. Led (0°C) 0,916
(najčešće se uzima voda na 4°C, ρ = 1000 kg/m3): Morska voda, mrtvo more 1.025 – 1,24
Benzin 0,68
Etil alkohol 0.79
Živa 13,6
Hrastovina 0,93
• Specifična težina (γs) predstavlja težinu jedinice zapremine:
Zlato 19,3
Kosti 1,8
Krv 1,06
g predstavlja gravitaciono ubrzanje Ljudsko telo 1,00
Vazduh 0,001204
 56
Svojstva fluida.
Gustina idealnog gasa
• Gustine gasova možemo naći u tablicama, ali nekada je jednostavnije i praktičnije izračunati gustinu iz jednačina
stanja. Jednačine stanja su izrazi koji povezuju tri veličine – pritisak, temperaturu i specifičnu zapreminu P-v-T.
Najvažnija i najjednostavnija je jednačina idealnog gasnog stanja:

• Iz jednačine stanja možemo odrediti gustinu gasova na različitim Domaći zadatak:

temperaturama i pritiscima. Jednačina se može koristiti za idealne gasove Izračunati gustinu i masu vazduha u vašoj sobi
(gasove niske gustine, na niskim pritiscima):
 57
Svojstva fluida. Poznavanjem napona pare možemo
izbeći kavitaciju, koja je veoma opasna za
metalne delove opreme (erozija)!
Napon pare i kavitacija
• Prilikom fazne ravnoteže (faznog prelaza), temperatura i pritisak su zavisne jedna od druge. Ukoliko znamo
temperaturu, možemo odrediti pritisak ključanja (rose) i obrnuto. Ovo važi za čiste supstance. Kod smeša je potrebno
znati i sastav.
• Napon pare čiste supstance predstavlja pritisak koji ostvaruje parna faza koja je u ravnoteži sa tečnom fazom na
zadatoj temperaturi.
• Parcijalni pritisak je pritisak gasa u smeši više gasova. Zbir parcijalnih pritisaka svih komponenata daje ukupan
pritisak. Tečnost ključa kada se napon pare tečnosti izjednači sa pritiskom gasne faze.
• Ključanje ili kondenzacija se može ostvariti varijacijom temperature i pritiska. Voda isparava i na sobnoj temperaturi
(može i da ključa na sobnoj temperaturi ako dovoljno smanjimo pritisak) i ona će isparavati dokle god je napon pare
vode na toj temperaturi veći od parcijalnog pritiska vode u vazduhu.

Šta će biti sa kofom vode

ako je ostavimo u sobi?
Gas

2,34 kPa

Ukoliko pritisak prilikom strujanja

Tečnost

20 °C
bude niži od napona pare tečnosti na
toj temperaturi može doći do lokalnog
„ključanja“ i do pojave kavitacije!!!
 58
Svojstva fluida.
Stišljivost i brzina zvuka

• Izotermska stišljivost (α) predstavlja jediničnu, relativnu promenu zapremine ili gustine koja
dovodi po promene pritisaka za 1 Pa, pri konstantnoj temperaturi.
 59
Svojstva fluida.
Stišljivost i brzina zvuka
• Zapremina (gustina) fluida zavisi mnogo više od temperature nego od pritiska. Ova promena gustine sa temperaturom
za posledicu ima pojavu velikog broja prirodnih fenomena (vetar, struje, podizanje dima i cirkulacija vazduha…)
• Neophodno je matematički predstaviti promenu zapremine sa temperaturom. Koristimo koeficijent širenja (ekspanzije):

• Koeficijent ekspanzije (β) predstavlja relativnu promenu zapremine sa promenom temperature pri konstantnom
pritisku.
• Velike vrednosti ovog koeficijenta znače da fluid značajno menja gustinu sa promenom temperature.
• Konačno izvodimo za zavisnost zapremine od temperature i pritiska, v(T,P):
 60
Svojstva fluida.
Stišljivost i brzina zvuka
• Još jedno veoma važno svojstvo, koje opisuje strujanje stišljivih fluida, je brzina zvuka.
• Brzina zvuka je brzina kojom infinitezimalno mali talas pritiska putuje kroz medijum (fluid).
• Može se izvesti sledeća relacija za brzinu zvuka (c):

Supstanca Brzina zvuka (m/s)

Vazduh 343,2
Voda 1484
Gvožđe 5120 Ernst Mach
(1838-1916)
Dijamant ~12000
 61
Svojstva fluida.
Viskoznost
• Jedno od najvažnijih svojstava fluida je viskoznost i ona je od velikog značaja pri razmatranju problema mehanike fluida.
• Prilikom kretanja kroz fluid javlja se „otpor“ kretanju ili trenje. Lakše se krećemo kroz vazduh nego kroz vodu…
• Svojstvo koje opisuje unutrašnji otpor kretanju fluida („tečljivost“) naziva se viskoznost. Viskoznost se može razmatrati
samo kod fluida u kretanju ili kretanju tela kroz fluid.
A
• Zamislimo dve paralelne ploče površine A,
međusobne udaljenosti l. Na gornju ploču delujemo
silom F, čime izazivamo napon smicanja τ i brzinu
kretanja ploče V. Donja ploča je nepokretna, u = 0.
• Brzina fluida neposredno uz zid je jednaka brzini Fluid
zida (dole je nula, a gore je to brzina V pod
naponom τ). – eng. No-Slip Condicion.

• Pri stacionarnom laminarnom strujanju brzina fluida između ploča linearno raste sa rastojanjem od nepokretne
ploče (od 0 do V). Možemo napisati izraz za gradijent brzine:

• Gradijent brzine možemo izvesti i preko brzine deformacije: Nagib

 62
Svojstva fluida. A

Viskoznost
Fluid

• Za većinu fluida napon smicanja je direktno

proporcionalan brzini deformacije tj. gradijentu brzine
(ovo je eksperimentalno potvrđeno):

• Ukoliko je ta proporcionalnost linearna, fluide nazivamo Njutnovskim fluida i možemo napisati:

Isaac Newton
(1643-1727)

• Konstanta proporcionalnosti μ se naziva koeficijent viskoznosti (dinamička ili apsolutna viskoznost). Jedinice za μ su
kg/m∙s, N∙s/m2 ili najčešće Pa∙s.
• Možemo napisati i izraz za silu smicanja. Iz ovog izraza se izvodi jednačina iz koje vidimo na koji način se koeficijent
viskoznosti može odrediti eksperimentalno:
 63
Svojstva fluida.
Viskoznost

• Postoje i fluidi koji nemaju linearnu proporcionalnost gradijenta brzine i

napona smicanja. To su Nenjutnovski fluidi. Najpoznatiji su dilatantni i
pseudoplastični fluidi. Njima se viskoznost menja u zavisnosti od napona
smicanja tj. od gradijenta brzine (vidi nagibe na slici i prokomentariši).

Supstanca Dinamička viskoznost

(20°C, 1 atm) Pa∙s Tečnosti
Glicerin 1,52
Gasovi
Živa 0,0015
Etil alkohol 0,0012
Voda 0,0010
Krv (37°C) 0,0040
Vazduh 0,000018
 64
Svojstva fluida.
Površinski napon i kapilarni efekat
• Svuda oko nas su vidljive posledice površinskog napona. Kapi vode, kiše, rosa, prosuta živa beži po podu, sapunica itd.
• Slobodni fluidi izgledaju kao da su obloženi zategnutom elastičnom membranom.
• Sila koja izaziva ovu pojavu je paralelna sa slobodnom površinom fluida i javlja se usled međumolekulskih sila u fluidu.
Ta sila po jedinici dužine se naziva površinski napon ili koeficijent površinskog napona σ [N/m]. Često se naziva i
površinska energija [J/m2] i predstavlja neophodnu energiju potrebnu za povećanje slobodne površine fluida za 1 m2.
• Razlog pojave površinskog napona su neuravnotežene sile koje deluju na molekule koji se nalaze na površini molekula.
• Molekul na površini je privučen drugim molekulima iz mase fluida. Ovo za
posledicu ima da fluid teži da ima što manju slobodnu površinu (nastajanje kapi). molekuli na površini

Ram od žice Pokretna žica Supstanca Površinski napon

(20°C, 1 atm) N/m
Glicerin 0,063
Živa 0,440
Površina filma Etil alkohol 0,023
fluida, A Voda 0,073 molekuli u
Krv (37°C) 0,058 masi fluida
Film ima dve strane
 65
Svojstva fluida.
Površinski napon i kapilarni efekat Staklena cev

• Efekat površinskog napona zavisi od faza koje ostvaruju

kontakt. Kvašenje
• Kapi kiše na automobilu pre i posle voskiranja (u oba slučaja je
u pitanju voda, a površina određuje efekat površinskog
napona).
• Voda ili živa u sudu (u oba slučaja je stakleni sud, ali sada vrsta Voda
fluida određuje posledicu površinskog napona).
Nekvašenje
• Jedna od najvažnijih posledica površinskog napona u
inženjerstvu jeste pojava kapilarnog efekta pri merenju pritiska
primenom U manometra. Staklena cev
• Usled delovanja sila površinskog napona na mestu gde površina
tečnosti dodiruje cev manometra dolazi do pojave meniska. U
zavisnosti da li fluid kvasi ili ne kvasi površinu cevi, može doći
do pozitivnog ili negativnog kapilarnog efekta (elevacije ili
depresije).
• Jednostavnim izjednačavanjem sila koje deluju na menisk, može
se izvesti izraz za promenu visine usled kapilarnog efekta:
Živa
 66
Svojstva fluida.
Toplotni kapacitet
 67
Svojstva fluida.
Energija i specifični toplotni kapacitet (osnovni pojmovi)

Specifični toplotni kapaciteti

Energija tečenja ili rad tečenja

Energija jednostavnog kompresibilnog sistema (fluida)

Srednji specifični toplotni kapaciteti

Nestišljiv fluid (tečnosti)

Ukupna energija pri strujanju fluida
Kompresibilnost
 MATERIJALNI BILANS

 Predstavlja osnov pri projektovanju uređaja, a kod postojedih služi za procenu njihovih performansi,
 Osnov za vođenje i kontrolu procesa.

 Zakon o održanju energije:

Masa na ulazu = masa na izlazu + masa akumulisana u procesu

 TIPOVI PROCESA

Klasifikacija promene parametara procesa u odnosu na vreme:

 stacionaran i
 nestacionaran proces.

Nestacionarni procesi

Kod ovih procesa postoji promena bar jednog parametra sa vremenom. Sa stanovišta masenog bilansa,
to znači postojanje člana akumulacije.
Opšti slučaj: u određenom vremenskom intervalu posmatranja, brzina doticanja mase u sistem nije
jednaka brzini odticanja mase iz sistema.

t2 t2
 
 mul (t )dt  mak   miz (t )dt
t1 t1
 TIPOVI PROCESA
U slučaju postojanje samo dotoka (punjenje rezervoara, na primer), gornja jednačina se svodi:

t2

 mul (t )dt  mak
t1

A, u slučaju postojanja samo isticanja (pražnjenje rezervoara, na primer):

t2

 miz (t )dt  mak
t1

Treba primetiti, da u gornjim jednačinama postoji vremenska zavisnost protoka. U slučaju konstantnog
protoka dobijamo:

t2
  
 mul,iz dt  mul,iz (t 2  t1 )  mul,iz t12
t1
 TIPOVI PROCESA

Stacionarni procesi

Po definiciji, stacionarni procesi su procesi gde nema promene parametara sa vremenom.

Sa stanovišta masenog bilansa, kod stacionarnih procesa ne postoji akumulacija mase, jer nema
promene mase u sistemu sa vremenom.

Maseni protok na ulazu = maseni protok na izlazu

 TIPOVI PROCESA
Drugi uobičajeni način podele je u odnosu na način odvijanja procesa i dele se na:
 Kontinualni procesi,
 Šaržni procesi,
 Mešani polukontinualni procesi.
 Totalni i komponenti materijalni bilans
Na osnovu opšteg izraza za maseni bilans, imajudi u vidu da napoj i izlaz (produkt) mogu imati više
struja, najbolje je napisati bilans u obliku:

mul,i= miz,j

Gde su uzete u obzir sve ulazne i izlazne struje i obično se naziva totalni maseni bilans.

mul,i = mul,1+ mul,2+ ... i = 1, Nul

 miz,j = miz,1 + miz,2+ ...
j = 1, Niz
Gornje jednačine mogu se primeniti kako na kontinualne, tako i na šaržne procese. U slučaju šaržnih
procesa koristidemo mase, a u slučaju kontiunualnih stacionarnih procesa koristidemo masene protoke.
 Totalni i komponenti materijalni bilans
Jasno je da se svaka ulazna struja i izlazna struja može sastojati od više komponenti. Za svaku
komponentu u sistemu može se napisati odgovarajudi maseni bilans, tkz. komponentni maseni bilans.

Na primer, ako su u sistemu prisutne 2 komponente (A i B) možemo napisati slededa dva komponentna
masena bilansa:
mA,ul,i = mA,izl,j
mB,ul,i = mB,izl,j
U gornjim jednačinama, mA,ul,i i mB,ul,i predstavljaju masu komponente A i B u ulaznoj struji i, a mA,izl,j i
mB,izl,j predstavljaju masu komponente A i B u izlaznoj struji j. Gornje dve jednačine se mogu napisati
preko sastava ulaznih i izlaznih struja:

mul,i xA,i= miz,jxA,j

mul,i xB,i = miz,jxB,j
Gde je: xA,i udeo komponente A u ulaznoj struji i, a xA,j udeo komponente A u izlaznoj struji j, odnosno
xB,i udeo komponente B u ulaznoj struji i, a xB,j udeo komponente B u izlaznoj struji j.
 Broj nezavisnih bilansa i stepen slobode
Pri izračunavanju nepoznate mase treba imati u vidu da sve jednačine masenog bilansa koje možemo
postaviti nisu međusobno nezavisne.
Na primer, ako imamo ukupno 3 jednačine, a bilo koja od njih se može dobiti lineranom kombinacijom
preostale 2, tada je broj nezavisnih jednačina samo 2.

Ako u dati jedinični uređaj ulaze dve struje, a izlazi jedna i svaka od struja se sastoji od dve
komponente, tada je totalni maseni bilans za ovaj slučaj:

m1 + m2= m3
A komponentni:
m1 x1+ m2 x2= m3 x3 xA,1= x1
m1 (1- x1)+ m2 (1-x2)= m3(1 - x3) xB,1= 1 - x1

U gornjim jednačinama x1, x2 i x3 predstavljuju udeo komponente A u struji 1, 2 i 3, respektivno, a (1- x1),
(1-x2) i (1 - x3) udeo komponente B u struji 1, 2 i 3, respektivno.
 Broj nezavisnih bilansa i stepen slobode
S obzirom da se radi samo o dve komponente koristili smo činjenicu da je zbir masenih udela u svakoj
struji jednak 1, odnosno:

xA,1+ xB,1= 1

Sabiranjem dve jednačine komponentnog bilansa dobijamo jednačinu totalnog masenog bilansa, što
znači da su samo dve jednačine nezavisne.

m1 + m2= m3

Za rešavanje Nx nepoznatih veličina (masa/masenih protoka, sastava) neophodno je postaviti isti broj
nezavisnih jednačina Nb (bilansa). Ako postoji razlika između broja nepoznatih i broja nezavisnih
jednačina, ona se naziva stepen slobode, F. U slučaju masenih bilansa:

F = Nx- Nb
 Broj nezavisnih bilansa i stepen slobode
Moguda su tri slučaja:
F=0 Stepen slobode je jednak nuli, odnosno broj nepoznatih veličina jednak je broju nezavisnih
bilansa. Sistem je definisan, sve nepoznate veličine se mogu izračunati i postoji jedno rešenje.

F>0 Stepen slobode je pozitivan. Broj nepoznatih veličina je vedi od broja jednačina. Sistem se ne
može rešiti. Ili smo neki bilans prevideli ili neku nepoznatu veličinu možemo predvideti ili
zanemariti. Kada je F = 1 imamo jednu nepoznatu veličinu više od broja nezavisnih bilansa. Problem
se može ponekad prevazidi zanemarivanjem jedne promenljive ili biranjem pogodne osnove za
računanje.

F<0 Stepen slobode je negativan. Broj nepoznatih veličina je manji od broja nezavisnih jednačina.
Za ovakav sistem kaže da je prespecificiran. Neophodna je ponovna analiza i eventualno
odbacivanje nebitne jednačine.
 Broj nezavisnih bilansa i stepen slobode
U slučaju višestepenih procesa postoji mogudnost određivanja stepena slobode za svaki pojednačan
proces. Ukupan stepen slobode predstavlja zbir pojedinačnih stepena slobode. Međutim, kada procesi
teku jedan za drugim, tada je izlaz iz jednog uređaja (procesa) ulaz u drugi uređaj (proces). Radi se o
istoj struji, istih osobina i nepoznate veličine (masa i udeli) ne mogu biti dvaput uzeti u obzir. Iz tog
razloga, od ukupnog stepena slobode treba oduzeti ovaj broj nepoznatih veličina.

F = ΣFi - Nxint

Nxint - ukupan broj internih (zajedničkih) veličina, a predstavlja zbir svih veličina koje povezuju dva
uređaja (izlaz iz jednog i ulaz u drugi uređaj).

Nxint= Σ Nxint, j

Gde je j broj zajedničkih struja.

 Procesi sa reciklom
Recikl je slučaj kada se deo jedne struje vrada nazad u proces. Recikl ima smisla kako sa ekonomskog,
tako i sa stanovišta zaštite životne sredine. U sistemima sa reciklom postoje dve dodatne tačke: tačka
razdvajanje i tačka spajanje struja, gde se osobine struja razlikuju pre i nakon ovih tačaka.
 Procesi sa reciklom
Kod sistema bez recikla, za granicu sistema postavljenu između ulaza i izlaza, bilans glasi:

mul= miz ± mproc

Gde mu i miz predstavljaju masu na ulazu, odnosno izlazu iz uređaja. U procesu može postojati dotok
(vlaga iz vlažnog materijala) ili odtok mase (separacija, razdvajanje), mproc.
 Procesi sa reciklom
Kod sistema sa reciklom postoje dodatne tačke, tačka spajanja struja (pre ulaza u uređaj) i tačka
razdvajanja (nakon izlaza iz uređaja), kao i dodatna struja između mesta razdvajanja i mesta spajanja. U
proces ulazi zbirno napoj i recikl, a iz sistema dalje ide deo izlazne struje. Iz tog razloga se razmatraju
dva sistema, sistem koji obuhvata tačku spajanja (1) i sistem koji obuhvata tačku razdvajanja (2).
Odgovarajudi maseni bilansi su:

mul= m0+ mrec

miz=mproc + mrec
 Procesi sa reciklom
Za sistem koji obuhvata ulaz u proces i izlaz iz procesa (3) važi jednačina:

mul,i= miz,j odnosno

mA,ul,i = mA,izl,j
mB,ul,i = mB,izl,j

Treba primetiti da se u tački razdvajanja dobijaju dve struje istih osobina (sastav na primer). Vrlo često,
dodatna informacija je odnos u kome se dve struje razdvajaju. Tačka spajanja, međutim, nije definisana,
jer su recikirana i sveža struja obično različitih osobina.
Određivanje stepena slobode kod sistema sa reciklom
Određivanje stepena slobode je analogno određivanju stepena slobode kod sistema bez recikla. Pri
tome treba imati u vidu specifičnosti. Mesto spajanja i razdvajanja mora biti uzeto u obzir. Korisno je
uzeti u obzir (označiti) sve sastave (veličine) čak i one koje znamo da su iste (kod razdvojenih struja).

1. Tačka spajanja
Broj promenljivih = 6 (3 sastav i 3 masena protoka)
Broj bilansa = 2 (2 masena bilansa: 1 totalni i 1 komponenti)
F1= 6 – 2 = 4
2. Proces
Broj promenljivih = 4 (2 sastav i 2 masena protoka)
Broj bilansa = 2 (2 masena bilansa: 1 totalni i jedan komponenti)
F2 = 4 – 2 = 2
3. Tačka razdvajanja
Broj promenljivih = 6 (3 sastav i 3 masena protoka) – 2 (poznat sastav i odnos razdvojenih struja) = 4
Broj bilansa = 2 (2 masena bilansa: 1 totalni i 1 komponenti)
F3= 4 – 2 = 2
Određivanje stepena slobode kod sistema sa reciklom
Broj nepoznatih veličina internih – zajedničkih struja je:
1. Zajednička struja: izlaz iz tačke razdvajanje ulaz u tačku spajanja (reciklirana struja)
2 veličine (masa i maseni udeo)
2. Zajednička struja: rekombinovana struja – ulaz u proces
2 veličine (masa i maseni udeo)
3. Zajednička struja: izlaz iz procesa – ulaz u tačku razdvajanja
2 veličine (masa i maseni udeo)
Ukupno 6 (2+2+2) zajedničkih veličina.

Konačno, stepen slobode za ceo sistem je:

F = ΣFi – Nxint = (4 + 2 + 2) – (2 + 2 + 2) = 2