UTICAJ KONSTRUKCIONIH I TEHNOLOSKIH nuke dle | POSTUPAKA U SMANJENJU KOROZIONOG Vojotemta siatenie V3. | RAZARANJA PROIZVODA OD METALA UDC: 620.193 Rezime: U radu su prikazani uticaji nekih konstrukcionih i tehnoloskih postupaka na brzinu odvijanja korozije opreme od metala, kao i metalnih konstrukcija, Opisani su: izbor konstrukcionih metala, oblici konstrukcije, polotaj i raspored elemenata u konstrukciji, tehnologija izrade, postupak spajanja i tehnologija zastite elemenata u konstrukcijama. Kljuéne reei: korozija, braina korozije, koroziona sredina, korozioni spreg, kontaktna korozija, konstrukcioni materijali, tehnologija izrade, oblik konstrukcije, zastita od korozije. EFFECTS OF CONSTRUCTIONS AND TECHNOLOGICAL PROCEDURES ON CORROSION REDUCTION IN METAL PRODUCTS Summary: Effects of some construction parameters and technological Procedures on corrosion rate in metal equipment and metal constructions have been given in the paper, i.e. effects of construction metals, shapesof constructions, element position in constructions, production technology, connecting procedures and technology of protection of elements in constructions. Key words: corrosion, corrosion rate, corrosive medium, corrosion cell, contact corrosion, construction metals, production technology, corrosion protection. Uvod Jedan od nedostataka najvaznijih tehni¢kih metala je, upravo, njihova pod- loZnost koroziji na vazduhu, vodi ili nekoj drugoj korozionoj sredini, pa je u vecini sluéajeva potrebno primeniti neki od po- stupaka za8tite od korozije. Brzina korozije metala zavisi od vise Ginilaca kao Sto su: priroda metala, oblik konstrukcije (predmeta), spojevi u kons- trukciji, mehani¢ka naprezanja, sastav, pritisak, temperatura i brzina kretanja korozione sredine. Zbog logih konstrukcionih regenja i neodgovarajuéeg nadina zaStite dolazi do ubrzane korozije, pa mnogi proizvodi od metala ispadaju iz upotrebe znatno ranije od predvidenog vremena trajanja. Nepra- vilno konstruisanje uzrokuje: — duze zadrzavanje vlage na pojedi- nim elementima konstrukcij — poveéanje koncentracije elektro- lita na pojedinim delovima opreme i konstrukcije; — pojavu termogalvanskih spregova zbog nejednakog zagrevanja konstruk- cije. VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/99. 69Problem za8tite metala postaje sva- kim danom sve vedi, jer su u upotrebi aparati, oprema i konstrukcije izradeni od metala neotpornih na koroziju. Zato, ako se Zeli produziti njihov vek i istovre- meno smanjiti troSkovi njihovog odrZava- nja, na koroziju se mora misliti veé pri projektovanju i pre tehnoloSke izrade. Postupci za8tite zasnivaju se na pot- punom ili delimi¢énom smanjenju aktivno- sti faktora koji odreduju razvoj korozio- nih procesa. Ta aktivnost moZe se sma- njiti smanjenjem povrsine objekta u kon- taktu s agresivnom sredinom, izborom najpovoljnijeg oblika konstrukcije, kom- patibilnim spojem raznorodnih metala, eliminisanjem temperaturne razlike i po- jave termokorozionog sprega, eliminisa- njem naprezanja u elementima konstruk- cije i za8titnim previakama. Uloga konstruktora i tehnologa u smanjenju korozije metala Veliku ulogu u poveéanju otpornosti magina, aparata, uredaja i opreme prema dejstvu korozione sredine imaju postupci preduzeti u fazi projektovanja, odnosno konstruisanja. Konstruktor, pre svega, vr8i optimi- zaciju konstrukcije i odreduje preven- tivne postupke zastite od korozije. Teh- nolog ostvaruje zamisli konstruktora. On detaljno razraduje postupke izrade (live- nje, kovanje, kaljenje, peskarenje, polira- nje, itd.), kao i postupke spajanja i za8tite elemenata konstrukcije. Tehnolog svojim primedbama éesto povratno utite na za- misli konstruktora, iznose¢i najpovoljnija regenja. Za ostvarivanje 8to duzZe eksploata- cije metalne opreme konstruktor i tehno- log treba da poznaju ne samo stati¢ke i dinamitke karakteristike konstrukcije — opreme veé i fizitko-mehaniéke i hemij- ske osobine konstrukcionih materijala, tehnologiju za8tite metala, karakter i agresivnost korozione sredine, ponaSanje pojedinih metala u korozionim sredina- ma, u kontaktu sa drugim materijalima ili bez njih, kao i uticaj oblika konstruk- cije na razvoj korozije. Na osnovu iznetog moZe se reéi da korozija potinje za projektantskim sto- lom, jer se tu obavlja: — izbor konstrukcionog metala; — iznalazenje najpovoljnijeg oblika konstrukcije; — iznalaZenje najpovoljnijeg na¢ina izrade elemenata konstrukcije; — odredivanje nadina sklapanja i spa- janja elemenata konstrukcije; — odredivanje postupka zaStite od korozije. Izbor konstrukcionog metala Pri projektovanju, odnosno konstrui- sanju, mora se voditi ratuna ne samo o ekonomskim faktorima, ve¢ i o mehani¢- kim i korozionim svojstvima metala. Za pravilno projektovanje i Sto duZi vek trajanja bilo koje opreme potrebno je poznavati konstrukcioni metal, njegove fizitko-hemijske karakteristike i ponaSa- nje u uslovima eksploatacije, kako samo- stalno, tako i u spoju sa drugim metalom. Na izbor konstrukcionog metala uti¢u sledeéi faktori: — sastav korozione sredine i koncen- tracija korozionih agensa; — spoj sa drugim metalom; - maksimaina radna temperatura; — unutraSnja naprezanja u metalu; — spoljna mehanitka dejstva na me- tal (statitko optereéenje, vibracije i sl.). Pravilan izbor metala i legura odre- den je njihovim fizitko-hemijskim osobi- 70 VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/99.nama u uslovima eksploatacije. Zato se pri izboru konstrukcionih metala, pored ekonomskih i mehanitkih kriterijuma, moraju uzeti u obzir i koroziona svojstva, i to na osnovu podataka iz literature, laboratorijskih rezultata, terenskih i po- gonskih ispitivanja i prakti¢nih iskustava. Tehnicki metali se razli¢ito ponaSaju u rastvorima razlitite pH vrednosti. Prema korozionom ponaSanju u elektro- litima metali se mogu svrstati u pet grupa (slika 1). Ziato, platina i srebro Gine grupu metala, postojanih kako u kiselim tako i u baznim rastvorima (kriva 1, slika 1a). Njihova postojanost uslovijena je viso- kom potencijalnom i termodinamitkom stabilnoséu. U drugu grupu spadaju neplemeniti metali: kadmijum, nikal, kobalt, nerda- juci Celici i ferosilicijum (kriva 2 na slici la). Ovi metali korodiraju u jako kiselim rastvorima uz vodonitnu depolarizaciju, au slabo kiselim, neutralnim i alkalnim rastvorima stvaraju sloj nerastvorljivih hi- droksida ili oksida. Prema postojanosti u kiselim sredinama ovoj grupi pripada i bakar, odnosno njegove legure. Treéoj grupi pripadaju tantal, molib- den i volfram (kriva 3, slika 1b), koji su postojani u kiselim, a nepostojani u ba- znim rastvorima. Cetvrtu grupu gine tzv. amfoterni metali, Ciji su tipi¢ni predstavnici alumini- jum, kalaj, cink i olovo, a u odredenim uslovima i bakar, odnosno njegove legure (kriva 4, slika 1v). Ovi metali podlezu intenzivnoj koroziji u kiselim rastvorima. Njihova brzina korozije se smanjuje sa poveéanjem pH rastvora, tako da je u neutralnom podrugju neznatna. Daljim poveéanjem pH, tj. u baznom podrugju, brzina korozije ovih metala ponovo raste. Petoj grupi pripadaju gvoZde, mag- nezijum i mangan (kriva 5, slika 1g), koji intenzivno korodiraju u kiselim sredina- ma, dok se sa porastom pH brzina koro- zije smanjuje. Svoju nepostojanost poka- zuju i u slabo kiselim, neutralnim i slabo alkalnim rastvorima. Postojani su jedino u jako baznim rastvorima, jer na povréini stvaraju sloj koji je nerastvorljiv u tim sredinama. fe i a Be B 0 7 pH 0 7 pH a) 6) Q 2 Se 4 i} A ae. WA me we 0 2 pH 0 7 pH B) r) Sl. 1 ~ Utica promene pH rastvora na brzinu korozije tehnickih metala VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/99. a”Navedena podela je globalna, jer za svaki metal postoje izuzeci u ponaSanju prema korozionoj sredini. Tako, na pri- mer, zlato i platina su nepostojani u rastvorima u kojima nastaje elementarni hlor (carska voda), dok je gvozde posto- jano u koncentrovanoj azotnoj kiselini i primenjuje se za izradu posuda za Cuvanje i transport takve kiseline. U atmosferskim uslovima, postoja- nost metala je razlitita. GvoZde je nepo- stojano u viaZnoj atmosferi, a brzina njegove korozije zavisi od vlaznosti i zagadenosti vazduha (slika 2) [5]. - S y S 1 20 40 60 80 100 PenaTusua BiaxkHocT % Ty6urax macefmgdm-2] a S Sl. 2 ~ Uticaj relativne vlaznosti i zagadenosti vazduha na brzinu korozije gvotda: 1 - vazduh bez SO2, 2 - vazduh sa 0,01% SO, Kontakt razlicitih metala U praksi se testo susreée kontakt razli¢itih metala, odnosno legura, koji u prisustvu elektrolita formiraju korozioni spreg. Medusobni kontakt metala uti¢e na koroziju svakog od njih. Kontakt ubr- zava koroziju manje plemenitog, a uspo- rava koroziju plemenitijeg metala [1-5]. Koroziona struja stvorenog korozio- nog sprega, a time i oblik korozionog razaranja, zavise od elektromotorne sile galvanskog sprega i provodljivosti elek- trolita: is AER _ Erx,x-Era _ Rat Re Rn + Re _ AE?~ ne =a Rn + Re gde je: ixor — gustina struje korozionog sprega; AEr ~ radni napon sprega; AE® - elektromotorna sila sprega; Rm — otpornost metalnog dela strujnog kruga; R, — otpornost elektrolita; Er, x — radni potencijal katode; Ep, a — radni potencijal anode; Nk — polarizacija katode; Na — polarizacija anode. Iz jednacine (1) proizilazi da je struja korozije manja ako je manja razlika rav- noteZnih potencijala (slika 3a), ako su manje anodne i katodne polarizacije (slika 3b i v) i ako su manji otpori metalnog i elektroliti¢kog dela strujnog kruga. Maksimalna struja se postize kada otpor strujnog kola padne na nulu. Takve su okolnosti pribliZno ostvarene pri koro- ziji mikrosprega i submikrosprega u elek- trolitima visoke provodljivosti. Pri toj maksimalnoj brzini korozije katodni i anodni potencijali su jednaki. Uticaji ne- kih faktora na brzinu elektrohemijske korozije prikazani su na slici 3. Brzina korozije je ve¢a ako je veca razlika ravnoteZnih potencijala, a manja otpornost elektrolita. Ako elektrolit ima dobru provodljivost onda ¢ée manje ple- menitiji metal ravnomernije korodirati po ¢itavoj povrsini. Nasuprot tome, u slugaju elektrolita slabe provodljivosti ot- por elektrolita raste od mesta kontakta 2 VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/99.Sl. 3 ~ Dijagram potencijal-struja korozionog sprega dva metala, pa manje plemenitiji metal najintenzivnije korodira na mestu dodira. Ukoliko se na nekoj konstrukciji ili opremi moraju kombinovati razni metali, odnosno legure koje ée biti u kontaktu s elektrolitom, treba odabrati optimalan sastav u korozionom pogledu. Pre svega, treba izbegavati kontakt metala s velikom medusobnom razlikom potencijala; na primer, kontakt anodnog cinka, alumini- juma i ugljenitnog éelika s katodnim bakrom ili mesingom. Ako je takav kon- takt neizbeZan, treba birati katodne me- tale na kojima je velika prenapetost za izdvajanje vodonika ili redukciju kiseo- nika ili birati anodne metale koji se pod istim okolnostima pasiviraju. Ukoliko dva metala u nekom elektrolitu imaju isti potencijal, za spajanje sa plemenitijim metalom povoljniji je onaj metal koji je skloniji polarizaciji. Konstruktor, takode, mora voditi ra- éuna o odnosu anodnih i katodnih po- vr8ina u korozionom spregu, jer se koro- zija odvija samo na anodnim (manje ple- menitim) povrsinama. Zato su opasni korozioni spregovi malih anodnih, a veli- kih katodnih povrsina, kao u sluéaju limenih konstrukcija koje su spojene za- varivanjem neplemenitijim elektrodama, zakivanjem ili vijcima od neplemenitog metala. Uticaj oblika konstrukcije i polozaja elemenata u konstrukciji Oblik konstrukcije bitno utigée na njenu korozionu postojanost. Koroziji su manje podloZne jednostavne konstrukcije Giji oblik iskljuéuje moguénost sakuplja- nja i zadrZavanja vlage, cestica soli, pra- Sine i drugih netistoéa. U tom pogledu su najpovoljnije konstrukcije koje se sa- stoje od profila kruZnog preseka. Takvi profili ravnomernije korodiraju, imaju najmanju dodirnu povrsinu s elektroli- tom, jednostavni su za odrZavanje i omo- gucuju bolju zastitu od korozije. U atmos- ferskim uslovima povrsine takvih kons- trukcija se brZe suSe i zato manje korodi- raju. Konstrukcije se teZe odrzavaju ako su kutijastog preseka i imaju puno uglova, Supljina i zazora ili delova sa spojevima metal—drvo, metal-tekstil i metal-koza. Takvi delovi omogu¢uju duze zadrzava- nje vlage i nedistoéa na svojoj povrsini, pa zato i brZe podleZu koroziji. Oblik konstrukcije utiée i na za8titna svojstva stvorenog premaza. Naime, u VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/99. 73procesu obrazovanja premaza, za vreme sugenja, u premazu se javljaju unutra8nja naprezanja, koja uzrokuju smanjenu deb- ljinu premaza na o8trim ivicama. Zato se, radi dobijanja premaza ravnomernije debljine, pre premazivanja o8tre ivice na predmetima obaraju, a pregibi ublaza- vaju. Pored oblika na korozionu postoja- nost konstrukcije uti¢e i polozaj eleme- nata u konstrukciji. Polozaj elemenata u_konstrukciji treba da bude takav da spretava zadrza- vanje vlage, prasine i ostale nedistoée, kao i da omoguéi lako odrzavanje. Uko- liko se na nekom elementu konstrukcije iz konstrukcionih razloga ne moze spre- Giti zadrZavanje vode, treba napraviti spe- cijalne otvore i kanale za oticanje vode ili promeniti njegov polozaj (slika 4). Kod rezervoara i drugih posuda za agresivne elektrolite koroziona postoja- nost se poboljSava pogodnim oblikova- njem unutrasnjih povrsina i polozajem ventila radi lakSeg oticanja rastvora i G8¢enja posuda (slika 5). Posude i otvori za ispu8tanje tetnosti iz posuda moraju imati takav oblik i polozZaj da omogu¢uju potpuno praZnjenje posude, jer preostali elektrolit, pogotovo ako je agresivan, uzrokuje ubrzanu koroziju [4, 5]. Izmenjivati toplote i drugi prenosnici toplote treba da budu tako konstruisani en vl A Si. 4— Losa i dobra resenja za vodoravne ¢eliéne nosace: a, g — loa 2bog zadréavanja vode; b, v, d, d—dobra, nakon postavljanja otvora ili promene polozaja a) 6) B) r) ) b) Sl. 5 — Losa (a, b, v) i dobra (g, d, d) resenja polozaja otvora na rezervoarima da obezbede podjednake gradijente tem- perature. Nejednaka raspodela tempera- ture dovodi do pojave termogalvanskog sprega u kojem korodiraju delovi koji su na visoj temperaturi. Nadalje, na pregre- janim mestima moZe doéi i do naponske korozije. Izborom oblika i poloZaja elemenata potrebno je, u Sto veéoj meri, omogutiti pristupatnost svim povrsinama radi lak- Seg: — oticanja vode i suSenja povrsina vizuelnog pregleda i drugih vrsta kon- trole; — nanoSenja i obnove premaza i dru- gih prevlaka; — GS¢enja i podmazivanja; — popravijanja i zamene delova. Koroziona postojanost protoénih si- stema zavisi od na¢ina kretanja agresiv- nog fluida i rasporeda elemenata u kons- trukciji. Laminarni tok fluida omogu¢uje ravnomernu koroziju i stvaranje zaStitnog 714 VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/99.sloja, a turbulentno kretanje dovodi do razaranja sloja évrstog produkta korozije i bréeg razaranja metala. Pri konstruisanju prototnih sistema treba poznavati brzinu kretanja fluida, koja se mora smanjiti na mestima dotoka i suzZavanja prototnog sistema. Kod cevo- voda treba izbegavati naglu promenu smera kretanja fluida i promenu pritiska (slika 6), kao i pojavu turbulencije, sto a) Sl. 6 - Losa (a, b) i dobra (v, g) resenja delova protoénih sistema Sl. 7 ~ Lose (a) i dobro (b) reenje pri smanjenju 6) preseka cevi uzrokuje eroziju i kavitaciju. Pri velikim brzinama promena pravea kretanja do- vodi do korozije. Radi toga treba izbega- vati upotrebu T-prikljuéaka kod cevi, a isto tako i upotrebu cevi sa malim radiju- som krivine [4, 5]. Pri spajanju cevi treba izbegavati naglo smanjenje preseka cevi, jer to moze dovesti do turbulencije i udarnog napada (erozione korozije) na mestu naglog sma- njenja preseka (slika 7). Oblikovanje delova, njihovo spaja- nje i montaZu u velikoj meri oteZava poveéanje dimenzija konstrukcija zbog pojave korozije. Konstruktori to obitno tine zbog nepoznavanja brzine procesa korozije i zbog nepoverenja u kvalitetno izvodenje zaStite. Pove¢anjem dimenzija, tj. predimenzioniranjem — konstrukcije tro8i se mnogo vise materijala. Racional- nim konstruisanjem moze se uStedeti i do 30% konstrukcionog materijala, smanjiti tro’kovi odrZavanja, poveéati brzina i kapacitet transportnih sredstava, Sto je sa ekonomske strane i te kako vazno. Korozija se moze pojaviti i naknad- no, iako su pri projektovanju preduzete sve mere sigurnosti. Na primer, do koro- zije moze doci usled preoptereéenosti postrojenja radi boljeg iskori8¢enja kapa- citeta i povecanja rentabilnosti. Takode, i razne rekonstrukcije mogu ubrzati pro- ces korozije. Uticaj tehnologije izrade Tehnologija izrade u mnogim sluta- jevima utiée na korozionu postojanost elemenata i ¢itave konstrukcije. Od teh- nologije izrade (livenje, plastitna defor- macija) zavisi struktura, tekstura i stanje povrSine metala, a potrebno je birati onaj tehnoloski proces izrade koji daje proi- zvode homogenije strukture i teksture, sa Sto manje napetosti i hrapavosti povrSine. VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/99. 75Na korozionu postojanost, takode, deluju i postupci toplotne obrade (kalje- nje i Zarenje), kao i postupci povrSinske obrade (peskarenje, bruSenje i poliranje) kojima se podvrgavaju veé oblikovani delovi i sklopovi. Toplotnom obradom vr8i se plastiéna deformacija i menjaju fizitko-mehanitke karakteristike metala zbog promene strukture i hemijskog sastava. Zato se nakon obrade kod nekih materijala po- gorsava koroziona postojanost, koja se najéeSée manifestuje kao naponska ili interkristalna korozija. Tako, na primer, pri zagrevanju duraluminijuma u tempe- raturnom podrugju izmedu 100 i 480°C dolazi do intergranularnog izlutivanja CuAh, koje uzrokuje sklonost prema in- terkristalnom razaranju. Medutim, ova pojava se ne opaza ako se zagrevanje vrsi do 100°C. I u ovom sluéaju stvara se, takode, intergranularno _jedinjenje CuAh, ali se ono izluéuje veoma sporo i ravnomerno rasporeduje u zrnima legure poveéavajuéi évrstoéu i tvrdoéu duralumi- nijuma. Interkristalnoj koroziji podloZni su i nerdajuéi Celici kod kojih dolazi do izluéi- vanja hrom-gvoZda karbida sa 70-90% hroma i pojave podrudtja osiromasenih hromom. Znatne napetosti u metalima nastaju pri oblikovanju deformacijom, pri zavari- vanju i pri izvodenju nekih vrsta povrsin- ske obrade. U prisustvu odgovarajuéeg korozionog agensa stvorene napetosti se manifestuju u obliku pukotina. Kod me- singanih predmeta naponska korozija se pojavljuje na hladno vuéenom i neodZare- nom materijalu sa zaostalim napetostima. Ove napetosti mogu se ukloniti zagreva- njem predmeta na 275-350°C u trajanju od jednog sata ili nekim postupcima me- hanitke obrade (udaranjem éeki¢ima, obrada u rotacionim bubnjevima za sitne predmete, itd.). Uticaj postupka spajanja elemenata Na korozionu postojanost utiée i na- Gin spajanja delova. NajéeS¢i postupak je zavarivanje koje treba izvesti elektrodom koja ima elektropozitivniji potencijal od metala koji se spaja. U takvom sluéaju zavareno mesto neée korodirati pri kon- taktu konstrukcije sa elektrolitom (sli- ka 8). Zavarivanje treba izvesti paZljivo, da ne bi nastala porozna mesta ili povrsin- Sl. 8 - Lose (a) i dobro (b) resenje spajanja metala zavarivanjem: A - anodni deo povrsine; K - katodni deo povrsine SWS a) iD WReass 6) Qk 8) Sl. 9 — Loa (a, b) i dobra (v) resenja preklopnog zavarivanja 76 VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/99.ske promene materijala. Zavarena mesta moraju biti Sto ravnije izvedena. Po- trebno je izbegavati tatkasto i jedno- strano preklopno zavarivanje, jer se na tim mestima ne mogu izbe¢i procepi (sli- ka 9). Zavarivanje treba da bude neprekid- no, a ne isprekidano. Ako je u pitanju V var bolje je da on bude okrenut korenom, tj. uZom stranom prema korozionoj sredi- ni, jer je na Sirem delu vara veéa hetero- genost materijala (slika 10). Sl. 10 - Lose (a) i dobro (b) resenje V-vara 6) Propisivanje tehnologije zastite od korozije Gotovo svi konstrukcioni materijali podloZni su koroziji na vazduhu, vodi ili nekoj drugoj korozionoj sredini. Zato je zadatak projektanta da pored optimiza- cije projektovanog objekta odredi i pre- ventivne mere za&tite metala od korozije, koje moraju biti iekonomski opravdane. Postupak zastite od korozije prven- stveno zavisi od vrste konstrukcionog materijala i karaktera korozione sredine. Metalne povrsine mogu se zaitititi od atmosferske korozije primenom za8tit- nih previaka (metalne i nemetalne) i obradom korozione sredine, a koja se sastoji u uklanjanju agensa korozije iz korozione sredine. Za za&titu u vodi i zemlji primenjuje se elektrohemijska za8tita u kombinaciji sa organskim premazima. Zastita metala slojem nekog drugog materijala najpoznatiji je i najra8ireniji metod zaStite od korozije. Za sve pre- vlake je karakteristi¢no da 8tite metal od korozije na taj natin Sto ga izoluju od agresivnog dejstva okoline, Sto se postize pomoéu previaka koje nisu porozne i koje potpuno prekrivaju metal. U odnosu na osnovni metal prevlaka u elektrolitu moZe biti katodnog ili anod- nog karaktera. Za dobijanje katodnih prevlaka kori- ste se metali koji se u elektrolitu ponaSaju kao katode prema osnovnom metalu. To su, najée3ée, prevlake na bazi plemeniti- jih metala ili onih koji se lako pasiviraju. Katodne prevlake koriste se za za8titu od korozije osnovnog metala ako su kom- paktne. U protivnom, katodne prevlake he pruZaju sigurnu zastitu na oSte¢enim mestima ili na mestima gde se nalaze pore. Poroznost je osnovni nedostatak nekih metalnih prevlaka, jer ima za posle- dicu stvaranje mikrokorozionih spregova, koji zbog kombinacije velike katodne povrsine s mikroskopski malim anodnim povrsinama dovodi do koncentrisanog korozionog napada na osnovni metal (slika 11). Prakti¢an primer korozije u porama susreée se kod éelitnih predmeta zasti¢enih prevlakom od hroma. Na po- vrsinama takvih predmeta javijaju se tat- kice rde koje kvare izgled i potkapaju tanak za&titni sloj hroma. Kao posledica korozionog napada javlja se ljuScenje pre- vlake. Za8titna moé katodnih prevlaka Tlope 6xoxmpane mpoxyxton Koposmje SI. 11 ~ Sematski prikaz korozije gvotda ispod hromne prevlake VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/99. 7moze se pove¢ati primenom viseslojnih prevlaka metala razli¢itih fizitko-meha- nitkih osobina. Kod za8tite Gelika naj- &eSCe se prvo nanosi sloj bakra, zatim nikla i na kraju hroma. Anodne prevlake su sigurnije od ka- todnih, jer njihova poroznost ili o3te¢enje ne izazivaju koroziju osnovnog metala. Primer takvog ponaganja susreée se kod éelika za8ticenog previakom od cinka. Cink je elektronegativniji od gvoZda i zato, pri atmosferskom dejstvu ili pri uranjanju u vodu korodira, dok je gvoZde zasticeno. Umerena poroznost pocinko- vane prevlake mofe se tolerisati, jer je metal na dnu pora elektropozitivniji (slika 12). SI. 12 Sematski prikaz korozije anodne prevlake Pored prirode metala, i koroziona sredina odreduje da li ée neka prevlaka biti katodna ili anodna. Na primer, olovo se u rastvorima neorganskih kiselina i soli ponaSa kao katoda prema gvoZdu, a u rastvorima organskih kiselina kao anoda. I kalajna prevlaka moze biti anodna ili katodna prema éeliku. Njen polaritet zavisi od prisustva kiseonika i koncentra- cije metalnih jona u rastvoru. Zakljuéak Za obezbedenje otpornosti magina, uredaja, aparata i opreme od dejstva korozione sredine vaZnu ulogu imaju po- stupci za8tite od korozije preduzeti u fazi projektovanja, odnosno konstruisanja. Korozija se moze usporiti ili potpuno spreciti raznim konstrukcionim i tehnolo- Skim merama. Te mere se moraju uskla- diti s funkcionalnim, estetskim i ekonom- skim zahtevima. Koroziona otpornost proizvoda od metala moze se ostvariti na slede¢e na- ine: — pravilnim izborom konstrukcionih materijala i postupaka njihove za8tite od korozije. Pri primeni razli¢itih metala njihov izbor mora biti povoljan i u koro- zionom pogledu. Potrebno je izbegavati kontakt metala koji se znatno razlikuju po ravnoteZnim potencijalima, ukoliko se ne polarizuju u doti¢noj sredini; — iznalazenjem najpogodnijeg kons- truktivnog oblika elemenata i konstrukci- je. Oblik i poloZaj pojedinih elemenata podesiti tako da se smanji njihov afinitet za koroziju ili olak’a sprovodenje po- stupka zastite; — pogodnim spajanjem raznorodnih metala na natin koji isklju¢uje kontaktnu koroziju, pojavu korozije u zazorima i tatkastu koroziju; - obradom povrSine metala tako da imaju malu hrapavost; — nanoSenjem premaznog sredstva ili izolacionog materijala izmedu metala razlitite plemenitosti; — stvaranjem kompaktnog zaStitnog sloja od drugog materijala. Literatura: [1] Mladenovié, S.: Korozija meterijala, Tehnoloiko-metalurski fakultet, Beograd, 1978. 2] Sebenji, F., Hakl, L.: Korozija metala, Tehnitka knjiga, Beograd, 1980. (3] Esih, 1., Dugi, Z.: Tehnologije zadtite od korozije, Skolska knjiga, Zagreb, 1990. [4] Madenovie, S.: Dopustivi i nedopustivi kontakti, Za8tita materijala organskim, metalnim i konverzionim prevlakama, 15. savetovanje, Savez indenjera i tehni¢ara za za8titu mate: rijala Srbije, 1997. [5] Zrunek, M.: Protivkorozionaja zastita metaligeskih konstruk- , Mafinostroenie, Moskva, 1984, 8B VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/99.