Суђаје, 

суђенице[1] или рођенице су натприродна женска бића из старе словенске вере која

одређују судбину новорођеног детета.[2] Ова божанствасудбине познају скоро сви Словени,
премда под мало другачијим именима.[3]

Три су суђаје и оне судбину одређују најчешће треће ноћи по рођењу детета. Верује се да се

треће вече по рођењу код новорођенчета окупе виле суђенице и тада му одређују судбину за
цео живот. Што суђенице тада реше, верује се да ће тако и бити и да од тога нико не може
побећи или се спасти. Суђенице одређују не само колико ће времена дете живети, већ и
каквом ће смрћу умрети.

Обичај је да се суђенице дочекају са уредном и чистом кућом. Мајка и дете се такође то вече
обавезно обуку у чисто. Поред детета се стави погача, вино,босиљак и новчић да би се
суђенице послужиле после напорног пута.

Словенске суђенице донекле имају паралелу у грчким мојрама. Оба ова веровања воде
заједничко порекло а присутно је и код древних индо-аријских митова који говоре о
три жене које седе исподдрвета у средишту света и испредају судбине људи.[4]

Етимологија[уреди | уреди извор]
Код Срба у форми судница, суђеница, усуде, суђаје али и ориснице, код Хрвата rojenica,
rođenica, suđenica; код Словенацаsujenica, sojenica; код Бугара а делом и код Срба у источној
Србији ориснице; код Чеха sudička, rodička; код Лужичких Србаsudžička, wosudnica;
код Руса роженица, уделвница, наречница. Сам термин „наречница“ долази од глагола
наричем, опредељујем, док српски и бугарски израз „орисници“ од грч. orizw наређујем,
опредељујем".[5] Назив рођеница долази од глагола родити, а суђеница од судити.

Словенска веровања[уреди | уреди извор]

Српска веровања[уреди | уреди извор]
У српским народним веровањима, суђенице су божанске жене које новорођеном детету
одређују судбину. Судбину одређују најчешће треће ноћи по рођењу детета, а забележено је у
неким српским крајевима да то може бити и седме, али и десете ноћи по рођењу детета.
Судбину детета предлаже прва суђеница која је и најстарија и веома ружна и зла — она жели
дететову смрт; средња — или друга по реду, такође је зла, али она тражи да дете буде са
телесним недостацима; трећа и најмлађа, уједно и најлепша и најплеменитија, предсказује
детету дуг живот и срећу у браку. Обично се прихвати средње решење. Према другом
веровању суђенице се замишљају као младе и лепе жене, обучене у беле хаљине, па се због
тога често упоређују са вилама.

Све у свему, суђенице одређују не само колико ће времена дете живети, већ и каквом ће
смрћу умрети. Када се очекивао долазак суђеница у кући је морало бити све уредно. Дете у
чистим пеленама, око њега су постављени, унапред спремљени погача, вино, босиљак, као и
златни или сребрни метални новац. Све то представља својеврсну жртву, дар који се чини
суђеницама, а за узврат, као уздарје од њих се очекује: благост у прорицању судбине.

Код Срба постоји обичај да се, док је мало дете у кући, не сме давати ватра из куће, а посебно
не у вечерњим сатима. Алекса Васиљевић је у Сврљигу забележио следећи обичај: „Не ваља
ништа давати из куће после сунчева захода ако у кући има мало дете, да не би плакало, и да
му се какво зло не догоди. Ако се, пак, мора дати, н. и. ватра, онда укућанин очакне угљен на
прагу, и изнесе те му да преко прага, да не може зло у кућу ући“. Код Вука је
забележена пословица: „Није трећу ноћ, дочуван“.

Бугарска веровања[уреди | уреди извор]

У бугарској народној представи ориснице се замишљају као три сестре, девојке или жене, у
узрасту око 30–35 година, а најмлађа има око 20 година. Оне на себи имају беле хаљине. На
трпези испод димњака, која је намењена орисницама најчешће се налазе мед и слаткиши, при
чему, ове треће вечери мора да се обрати нарочита пажња да дете буде обучено, никако
голо; њему се навуче очева кошуља, а врат и део испод мишица намажу се машћу и
катраном; на огњишту, као и код Срба, треба да гори ватра. Верује се да мајка детета треба
те ноћи да је будна, јер је она једино у стању да чује глас судбине орисница.

Руска веровања[уреди | уреди извор]

Тако су исто мислили и стари Руси о својим најглавнијим божанствима: Роду и Рожаницама.
Једном речи, оно што суђаје досуде те ноћи остаје трајни аманет. Постоји изрека: „Тако му је
суђено“. Или, уколико у кући није све спремно за долазак суђеница, а посебно уколико нису
сви укућани будни, тада ће судбина детета кренути лошим путем.

Веровање у рођенице бележи и један црквенословенски руски спис из XII века познат под
именом Кирикова питања:

„Да ли се Рођењу и Рожаници даје хлеба, сира и меда?

- Зло за оне вели владика, који пију у здравље Рожаница."[6]