Univerzitet Educons Sremska Kamenica

SEMINARSKI RAD IZ
TEORIJE UČENJA I NASTAVE

-Pijaže, Bruner, Ganje-

Profesor: Prof. dr Spomenka Budić Student: Aleksandra Varga

MU23/18
 Pijažeova teorija razvoja logičkih struktura

Prema teroiji švajcarskog psihologa Žana Pijažea učenje je aktian proces u kome
pojedinac konstruiše svoje znanje kroz interakciju sa okruženjem. Pri tome je važno
da se znanje stiče sopstvenim otkrivanjem.

Pijaže ističe da su opšti pokretači ponašanja i mišljenja isti kod dece kao i kod
odraslih.

U svim etapama razvoja postoji interes koji pokreće na akciju, to su fiziološke,

misaone i emotivne potrebe.

Interesovanja su različita na različitim nivoima intelektualne razvijenosti.

Po Pijažeu postoji 6 perioda u kojima se pojavljuju nove strukture.

1. Senzomotorni period (0-2 god.)

*stadijum refleksa, prvih instiktivnih težnji (hranjenje)
*stadijum prvih motornih navika prvih organizovanih opažaja
*stadijum senzomotorne ili praktične inteligencije (inteligencija koja predhodi
govoru) i učvršćivanje prvih afektivnih veza.

2. Period preoperativnog mišljenja (2-7 god.) – intuitivne inteligencije

3. Period konkretnih misaonih operacija (7-11 god) – otpočinje logičko
mišljenje i razvoj moralne i socijalne saradnje.
4. Period formalno logičkih operacija (doba adolescencije) – brz razvoj
apstraktnog mišljenja, formiranje ličnosti u emocionalnom i intelekualnom
stupnju u svet odraslih.

Senzomotorni period

- Dete uči da reaguje na fizička dešavanja. U tom periodu postoji senzomotorna

asimilacija jer se refleksi događaju upražnjavanjem

Asimilacija – prilagođavanje saznatih odnosa postojećim dečjim mentalnim

strukturama.

Za misaoni razvoj i razvoj uopšte najznačajniji je treći stadijum senzomotornog

perioda. Pijaže ga naziva stadijumom praktične ili senzomotorne inteligencije koja se
javlja mnogo pre govora. Najviše se ispoljava u rukovanju predmetima.

Npr. Igračka je na ćebetu, dete će povući ćebe kako bi došlo do igračke.

 Preoperativni period

Dete je u mogućnosti da zapamti i reprodukuje tuđe ponašanje odnosno da ga

kasnije upotrebi i iskoristi.

Period konkretnih misaonih radnji

Dete je u mogućnosti da na konkretnom materijalu ukaže na uzročno-posledične

odnose.

Nastaje egocentrizam a socijalizacija ubrzano napreduje

Period formalno logičkih operacija

Adolescenti su u stanju da shvate takve procese čisto mentalno, bez prisutnog

konkretnog materijala.

Faktori razvoja

Prema Pijažeu postoje sledeći faktori razvoja:

- Sazrevanje (teče prirodnim tempom dovodi do promena u misaonom

mehanizmu)
- Iskustvo (kognitivni razvoj deteta)
- Socijalna transmisija (jezik, obrazovanje, socijalno iskustvo)
- Uravnotežavanje (najvažniji činilac u razvoju saznajnih struktura, a postiže se
u susretu pojedinaca sa okruženjem koje odudara od njegovih predstava i
saznanja

Pijaže daje pregled usvajanja pojmova različitih vrsta konzervacija prema

dečjem uzrastu.

1. Konzervacija broja (6-7 god.) postaviti dva reda kuglica, u oba ima isti broj
kuglica, jedan red je malo razmaknut, ako dete tačno odgovor znači da je
formiralo pojam konzervacije broja
2. Konzervacija dužine (postaviti štapiće iste dužine, jedan malo razmaknuti),
ako dete tačno odgovori znači da je usvojilo pojam konzervacije dužine.
 3. Konzervacija mase (7-8 god.) detetu se pokažu dve jednake glinene lopte,
a zatim se jedna spljošti, dete pitamo da li u obe lopte ima ista količina
gline.
4. Konzervacija prostora (9-10 god.) na dva kartona istih dimenzija ređaju se
drvene kockice, na jednoj tabli u uglu se poređa 9 kockica tako da u tri
reda bude po tri kockije koje su jako blizu, dok na drugom kartonu se
poreda isti broj kocki ali se razbacaju po celoj površini. Dete treba pitati da
li na obema tablama ima isto slobodnog prostora.
5. Konzervacija tečnosti (6-7 god.) u dve iste posude izlivena je jednaka
količina vode, vodu iz jedne posude preliti u visoku tanku cev, a iz druge
posude preliti vodu u plitak sud. Pitati dete da li je ostala ista količina vode
u posudama.
6. Konzervacija zapremine (11-12 god.) jednu glinenu loptu podeliti na dva
dela i pitati dete da li dve lopte zauzimaju onoliko prostora koliko je
zauzimala veća.

Racionalne operacije – u ranom detinjstvu mišljenje doseže do intuicije a posle

sedme godine ono usvaja i misaone operacije (npr izdvaja predmete sličnih osobina)

Pijaže naglašava da dete oko 6 ili 7 godine savlađuje klasifikaciju i serijaciju. Ono je
u stanju da grupiše predmete po određenom kriterijumu. Serijacija je proces
raspoređivanja prema nekim odlikama. Veoma je bitno za razumevanje osobine
brojeva.

Vrednovanje testovima

Kada govori o testovima Pijaže govori veoma oprezno. Vrednosti učenikovog rada
treba ceniti jer se time postiže da još bolje radi. Ispitivanjem treba otkrivati nivo
učenikovog razumevanja i razjasniti šta se treba preduzeti da se razumevanje
probudi.

Uloga nastavnika

Pijaže smatra da i nastavnik treba da napreduje a ne samo učenik. Nastavnik treba

da uvodi novine, da se kritički odnosi prema sebi, da koriguje svoje ponašanje.

Na osnovu teorije Pijažea može se izvići zaključak da nastavu treba formirati prema
razvijenosti intelektualnih funkcija učenika kojima se gradivo namenjuje i da
obrazovanje treba zasnivati na spontanom učenju i razvoju.

RAZVOJ PREDHODI UČENJU je ključ Pijažeove teorije

Pijažeova teorija ima dosta slabosti. Zamera mu se što je veoma potcenio saznajne
mogućnosti predškolske dece. Kritičari ne prihvataju njegovu tezu da je kognitivni
razvoj uslovljen samo biološkim činiocima i da ne zavisi od učenja. Zapostavio je i to
da saznajni razvoj zavisi od socijalnog i kulturnog okruženja u kojem pojedinac živi.

Strukturalistička teorija Džeronima Brunera

Bruner naglašava da je učenje:

- Usvajanje novih znanja

- Transformacija znanja
- Provera adekvatnosti znanja

Učenje je povezivanje srodnih stvari to je sređivanje nekih pojmova, predmeta po

određenom kriterijumu. Da bi rešio postavljeni zadatak pojedinac preduzima niz
promišljenih postupaka i to Bruner naziva strategijom.

Faktori učenja

Bitna su dva faktora:

1. Kognitivna osnova u najmanjim školskim godinama je nerazvijena i bitno

zavisi od emocije i motivacije
2. Učenje u školi je postalo neprirodan proces (ne naslanja se na potrebe i
interesovanja učenika) što izaziva teškoće kod učenika.
 Uloga predškolskog iskustva u učenju

-je veoma bitna jer se u predškolskom dobu dete priprema da iz akcionog i slikovnog
predstavljanja, predstavlja apstraktno (pomoć simbola)

Bruner misli da se to može postići ako:

1. Podstičemo dete da zamisli neku radnju a zatim da je i ostvari, kako bi uočilo

razliku između zamisli i realizacije.
2. Upućivanje dece da igraju različite životne uloge
3. Identifikacija deteta sa nekom ličnošću iz porodice ili blizu okoline koja bi
mogla da mu posluži kao uzor u savlađivanju problema
4. Dobrim odmeravanjem granica između slobode deteta i nametanja obaveza.

Uspešni i neuspešni učenici

Bruner smatra da od pripremljenosti u predškolskom i najranijem školskom uzrastu

zavisi u kojoj će od ove dve kategorije učenik da pripada.

Kognitivni razvoj

Zavisi od organizovanog rada pojedinaca i sredinskih uslova. U razvoju sposobnosti

svaki čovek prolazi kroz tri načina prezentacije.

1. Akcioni – saznanje putem pokreta

2. Ikonički – temelji se na mašti
3. Simbolički – umesto pokreta i slike koriste se pojmovi za iskazivanje saznanja
koristi se jezik, reč.

Ova tri načina prezentacije uslovljena su trima faktorima:

1. Količinom veština slika i koncepcija stečenih u kulturnom okruženju

2. Načinom života
3. Motivisanošću pojedinca da istražuje različite načine saznavanja
Bruner je svoj stav o intelektualnom razvoju formulisao u šest tačaka:

1. Učenje ne zavisi neposredno od draži, što su znanja složenija učenje manje

zavisi od draži.
2. Razvoj zavisi od toga koliko pojedinac trajno usvaja i uskladištava bitne
činjenice
3. Paralelno sa intelektualnim razvojem raste sposobnost pojedinca da opšti
usmeno i pismeno sa svojom okolinom, da saopštava misli, osećanja,
namere.
4. Od interakcije učenik – nastavnik bitno zavisi intelektualni razvoj
5. Osnovno sredstvo nastave je jezik, jer njime se konkretizuju i razmenjuju misli
6. Intelektualni razvoj uvećava sposobnost da se rešavanju zadataka koristi više
mogućnosti

Uloga nastave u intelektualnom razvoju učenika

Bruner smatra da nastava može ostvariti svoju veliku ulogu samo ako u njoj postoji
sklad između akcionog, ikoničkog i simboličkog predstavljanja.

Stimulisanje učenika

Nagrade i kazne po Bruneru nemaju onu vrednost koja im se pridaje u nastavnoj

praksi. One su oblik spoljašnje stimulacije. Unutrašnja motivacija je daleko vrednija.

Strukturisanje znanja

Učenik treba da razume strukturu gradiva. Naučni podaci i informacije treba da se

logički povežu, a ako nastava to ne omogući učeniku onda nastavnik nije ostvario
osnovni cilj. Ako u glavi ima hijerarhijsku strukturu građe učenik će lako odvojiti bitno
od sporednog.

Sadržaj nastavnih programa treba da budu odgovarajući mentalnom nivou učenika

kojima su namenjeni. Bruner smatra da učenik sam treba da kostruiše znanje a ne
da znanja dobija u gotovom obliku.
 Nastavni programi

Bruner se zalagao za spiralne nastavne programe koji podrazumevaju da nastava u

prvim razredima započinje onim što učenici već znanju a što kasnije u višim
razredima proširuju i obogaćuju težim i složenijim.

Smatrao je da savremeni nastavni programi (kurikulumi) zajedno sa nastavom treba

da omogući učeniku da shvati pojmovnu strukturu sadržaja i da se misaono osposobi
za brže sticanje novih znanja.

Drugi njegov zahtev je da u kurikulumu dominiraju sadržaji koji su logički (više mesta
treba dati matematici i prirodnim naukama)

Treći zahtev Bruner povezuje sa izvođenjem nastave koja učeniku treba da omogući
da naučno misli

Četvrti zahtev bi bio taj da one metodičke postupke koji ne doprinose razvijanju
samostalnog kritičkog mišljenja ne treba ni koristiti u nastavi.

Činioci teorije nastave

Bitna su tri činioca:

1. Priroda osobe koja uči

2. Priroda znanja
3. Priroda saznajnog procesa

Prema karakteristikama učenika utvrđuju se odgovarajući pedagoški postupci i

prncipi nastavnog rada.

Nastavnik treba da omogući učenicima da rešavaju probleme i tako razvijaju

sposobnosti. Svrha nastave je da osamostali učenika da ga dovede do nivoa da
samostalno rešava probleme.

Teorija nastave treba da sadrži pet osnovnih elemenata:

1. Optimalno iskustvo radi razvijanja naklonosti kod učenika da uči

2. Strukturisanje znanja da bi se ono potpuno razumelo
3. Specifikovanje optimalnih sekvenci gradiva koje treba načiti
4. Uloga uspeha i neuspeha i nagrada i kazni
5. Postupak za stimulaciju mišljenja
 Razlike između teorije nastave i teorije učenja

Teorija nastave daje upustva i norme. Nju čine pravila za sticanje znanja veština i
navika i kriterijumi za planiranje i vrednovanje nastavnog rada.

Teorija učenja odgovara na pitanje ŠTA (je sadržaj procesa učenja)

A teorija nastave odgovara na pitanje KAKO (najuspešnije ostvariti proces učenja a

time i nastave)

Kritika Brunerove teorije

-zamereno mu je što eksperimentalni zadaci koje je koristio u labaratorjskim

uslovima odudaraju od zadataka koji se postavljaju u nastavnoj praksi.

-kritičari smatraju da je prevelik značaj dao učenikovom verbalnom izlaganju

sadržaja.

Ganjeova teorija kumulativnog učenja

Robert Ganje se bavio kognitivnom stranom razvoja ali pridaje značaju i

međuzavisnost genetskog razvoja i učenja.

Kategorija sposobnosti

Dete uči kumulativno što znači da su predhodna saznanja uslov za sticanje novih
složenijih. Postoji pet kategorija sposobnosti koje Ganje naziva naučnim
sposobnostima

1. Verbalna informacija
2. Stavovi
3. Intelektualna umenja
4. Motorne veštine
5. Kognitivne strategije

Ganje traži da se intelektualne sposobnosti uče na taj način što će se gradivo kroz
nastavu izlagati organizovano i sistematično u logičnim celinama.
 Hijerarhija tipova učenja

Intelektualne sposobnosti Ganje raspoređuje od nižih ka višim.

Rešavanje problema (povezivanjem pravila rešavaju se problemi)

Učenje principa (pravila) (okrugle stvari se kotrljaju)

Konceptualno učenje (učenje pojmova)

Višestruka diskriminacija (višestruko razlikovanje sličnih objekata)

Verbalni „lanac“ (učenje pomoću govornih asocijacija)

Motorni „lanac“ (primenjuje se kod oblačenja, plivanja, vožnje bicikla)

Spoj draž-reakcija (učenje na principu pokušaji i pogreške)

Ganje traži da nastavnik na času ne bude previše aktivan nego da svoju ulogu svede
na podsticanje, da učenici sami dolaze do otkrića.

Učenje diskriminacijom

Sposobnost diskriminacije ima onaj pojedinac koji ume da uoči razlike među sličnim
predmetima i pojavama. Ovo učenje se često primenjuje u nastavnoj praksi.

Učenje pojmova

Sposobnost pojedincada uoči sličnosti i razlike. Učenje pojmova više podrazumeva

uočavanje sličnosti. Pojmovi su bitan elemenat apstraktnog mišljenja njima se u
nastavi mora poklanjati izuzetna pažnja.
 Učenje pravila

Pravila su u misaonoj hijerarhiji na višem nivou od pojmova. Pod pravilom Ganje

podrazumeva kombinaciju veza ili više pojmova. Da bi se shvatila pravila nastavnik
mora temeljno objasniti učenicima odgovarajuće pojmove a zatim uzajamne veze
među njima.

Iz Ganjeove teorije za nastavu se mogu izvući neki praktični zaključci.

*u svakoj nastavnoj oblasti treba da sadržaj bude hijerarhijski uređen (od

jednostavnijih ka složenijim pojmovima)

*u nastavi treba ostvariti uslove neophodne za primenu odgovarajućih tipova učenja

Ganje smatra da je verbalna informacija ključna za prijem i usvajanje informacija

uopšte i da je njome uslovljeno mišljenje. Verbalna informacija treba da bude
osmišljena a to se može uspešno postići različitim audio-vizuelnim sredstvima.
Prijem verbalne informacije bitno zavisi od ubedljivosti nastavnikovog izlaganja.

Stavovi takođe treba da budu ishod školskog učenja. Stav je pozitivan ili negativan
pristup o nekome ili nečemu i bitno zavisi od motivacije. Uspešno uči onaj učenik koji
ima pozitivan stav prema školi i obrnuto.

Ganje smatra i da imitativno učenje može biti dobar metod prihvatanja pozitivnih
stavova. Ako je nastavnik model sa kojim se učenik identifikuje onda njegovi stavovi i
postupci mogu uticati i na formiranje učenikovih stavova.
 Zahtevi za uspešno kumulativno učenje

Da bi kumulativno učenje bilo uspešno moraju da se zadovolje određeni zahtevi.

1. Ciljevi moraju biti hijerarhijski postavljeni, precizno treba planirati sadržaj

2. Nastavni plan i program mora sadržati precizno definisanje ciljeva i
sposobnosti koje treba naučiti
3. Uslove nastave treba unapređivati, nastavnik treba učenikovu pažnju da
usredsredi na najvažnije delove sadržaja, da ih obavesti koji su ciljevi učenja,
da podstiče učenike na trajno pamćenje sposobnosti u hijerarhijskom nizu.
4. Učenikovim učenjem treba upravljati na taj način što će mu se davati
obaveštenje o značaju njegovog rada za ostvarivanje dugoročnih ciljeva.
5. Učenikovo napredovanje treba ocenjivati tako što će se stalno proveravati
tempo kojim stiče sposobnosti. Ako učenik nije savladao sposobnosti nižeg
reda ne sme se prelaziti na višu.