DSZPNO

DRŽAVNI SEKRETARIJAT ZA POSLOVE NARODNE ODBRANE

GENERALŠTAB
1954-1965.
Uvek je radio sam.
Znanje i imaginacija

Grandiozna čak i ovako razlupana. Generalštab dobija 2005. godine status spomenika kulture. NATO
je bombardovao je 1999. godine. Nastala u vreme uspostavljanja državnog identiteta. Predstavlja čist
primer posleratne progresivne arhitekture. Izražena je horizontalnost oba objekta sa kaskadnim
akcentima koji imaju simboličko značenje. Predstavljaju planine koje se dižu iz kanjona reke Sutjeske.
Homogena celina, saglediva i pored toga što je deli široka saobraćajnica.
podignut je u periodu 1954-65. godine, na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Nemanjine, tradicionalnom
središtu državnih zgrada Srbije i Jugoslavije u 19. i 20. veku. Na osnovu idejnog rešenja sa konkursa na
kome je pobedio arhitekta Nikola Dobrović, realizacija projekta je, kroz programske i tehničke faze
modeliranja, podrazumevala brojne nedoumice i proširenja ali, u svakom slučaju, ostajući u
dominantnom pravcu Dobrovićevih intencija. Iako hermetične namene za ondašnje društvo, kompleks
je sve vreme u arhitektonskom svetu čitave Jugoslavije, Srbije i Beograda bio cenjen kao apsolutno
vrhunsko delo i domet graditeljstva na ovim prostorima.

Pred našim očima ostvaren je prebogati festival prkosa, sazdan strofama kamena i
stakla... Snažnom dramatizacijom završnog čina jedne blistave i pomalo tragične
sudbine čoveka i umetnika, Dobrović je, u groznici strasti i paničnog straha da mu i
poslednja šansa može nepovratno izmaći, u jednom času i na jednom mestu,
nestrpljivo izlio sve svoje prostorne ideje predugo nošene u nemiru svog stvaralačkog
duha. U nenadanoj eksploziji tog silovitog nagona i napona zapretane vatre, na
svetlost dana je izbilo čitavo more materijala i oblika od najplemenitijih kristala
dijamanata do davno usahlih fragmenata klasike. Zbunjeni posmatrači novog prizora
pokrenutog prostora, okrenutog nebu, pokušavali su u očiglednoj nedoumici o čemu
je reč da u suštini tog tvoračkog čina pronađu i izvor neposredne inspiracije samog
autora. Bio je to, manje-više, uzaludan posao traženja nekih izmišljenih simbola
revolucije, Sutjeske, kapije grada. Uroš Martinović
Najznačajnije arhitektonsko delo arhitekte Nikole Dobrovića, najznačajnije ličnosti
moderne jugoslovenske arhitekture, svakako je kompleks zgrada DRŽAVNOG
SEKRETARIJATA ZA POSLOVE NARODNE ODBRANE. On je izgrađen na
prostoru velike ulične raskrsnice koja je presečena na dva dela širokim saobraćajnim
trakama, što prkosnom maestru nije smetalo da ostvari izuzetno homogenu, organsku
i likovno definisanu arhitektonsku celinu. Nove građevine su premostile ulice,
povezale stare susedne objekte raznih ambicija i arhitektura, raznih visina, širina,
dužina, one su prosto samlele parcijalni urbanizam i izrasle u superioran prostorni
stabilizator i likovnu potrebu gradskog pejzaža. Napor da se susretnu i kontakt sa
uznemirenom okolinom nije im narušio sopstveni integritet. Zgrade imaju autolikovna
dejstva, najvidljivija u dinamici i bogatstvu prostornih kontura koje bude niz simbola i
asocijacija. Jedna od njih polazi od snage i hrabrosti jugoslovenskih naroda, a
izražena je u propinjanju plastike kamenih masa koje podsećaju na kanjon Sutjeske i
njenu eroiku. Ova monumentalna kompozicija, zasnovana na fenomenu
komponovanja spoljnih i unutrašnjih arhitektonskih sila koje u izmeni likovnih
napona ostvaruju uzbudljive i snažne utiske, poslužila je Dobroviću da na njoj
uspešno proveri svoja teoretska istraživanja o “pokrenutosti prostora” i da na njoj
zasnuje svoja mnoga tumačenja višestepenih korelata arhitektonskog stvaralaštva.
Mihailo Mitrović (Novija arhitektura Beograda)
Diskrecija vojnih razloga bezbednosti unekoliko je istraživačko ograničenje zbog
nepotpunosti podataka za analizu funkcionalnosti, kao što je to i nemanje apsolutnog
fakticiteta za pojašnjenje svih faza odlučivanja oko projektovanja.
Zgrade A i B su organizovane u blokovima (ukupne bruto površine 16.654 kvadratnih
metara zgrade A, odnosno 36.581 zgrade B, ukupno pedeset hiljada kvadratnih
metara) Gde je sve i šta je sve Generalštab u ovom radu nije bitno, zbog diskrecije
vojnih razloga. B. Kovačević
*različito doba dana
*različito doba godine
*razmera neposredne blizine do distanci gradske siluete
Generalštab, na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine, vidi se iz mnogih uglova grada,
na mnogim vizurama, eksponiran je veoma dobro, pa se postavlja pitanje da li je
moguće da su svi uglovi i kadrovi bili predmet projektantske pažnje.
Obeležje javne moći i državna ideja tokom 20. veka
Nemamo konkursni projekat, kao ni izmene koje su izvođene u hodu, tokom same
gradnje. Apsolutni nedostatak dokumentacije iako je sačuvan veliki broj skica i
nacrta.
1948. raspisan konkurs za Generalštab na kom je pobedio Branislav Marinković-
potreba za isticanjem nacionalnog
Profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Nikola Dobrović pozvan je kao jedan
od 10 učesnika odabranih i po osnovi stručnog ugleda, ali i po onovremenom
kriterijumu svejugoslovenske zastupljenosti, na nejavni konkurs za projekat
Generalštab 1953.
Ivanka Dobrović i učenik Ivan Gavrilović jedva uspevaju da pošalju rad na konkurs i
tako...
24. januara 1955. izvršena je revizija idejnog projekta za zgradu A pred vojnom
revizionom komisijom, a 1. februara je u Borbi objavljen članak o podizanju zgrade:
Sekretarijat za poslove narodne odbrane raspisao je nedavno konkurs za izradu
projekta novih zgrada Sekretarijata. Na konkursu je učestvovalo nekoliko
najpoznatijih arhitekata iz Srbije, Hrvatske i Slovenije. Prvu nagradu je dobio rad
arhitekte Nikole Dobrovića, redovnog profesora Beogradskog univerziteta. Nove
zgrade će se nalaziti na sadašnjem praznom prostoru na raskršću Nemanjine i Kneza
Miloša. Podići će se zgrade sa obe strane Nemanjine ulice, ali one će predstavljati
urbanističku celinu. Radovi na prvoj zgradi do Generalštaba, počeće već u toku ovog
proleća, dok se početak radova na podizanju zgrade preko puta, predviđa za iduću
godinu. Oba objekta će imati po 7 spratova, a na prostoru prema Birčaninovoj ulici
podići će se i jedan deo visok 14 spratova. Da bi dobio više slobodnog prostora,
projektant je dao zanimljivo rešenje izgradnje projekta. Iz Nemanjine ulice oni će na
donjem delu biti nešto povučeni od građevinske linije, dok će im gornji deo biti
isturen 5 metara iznad pešačke staze. Istovremeno je dato rešenje i čitave raskrsnice
koja će vremenom imati sve življi saobraćaj. Projektom je predviđeno da se slobodno
zemljište oko zgrada uredi u vidu parka.
Jedna grupa vojnih arhitekata stavlja svakojake primedbe na projekat. Dobrović želi
da odustane.
Zgrada A se sastoji od tri osnovna dela- glavni trakt paralelan ulici Kneza Miloša,
ulaznog paviljona i trakta u dvorištu, a upravnog na glavni trakt. Zgrada B je
organizovana takođe u blokovima- ulazni paviljon, poprečni trakt prema Kneza
Miloša, trakt prema Nemanjinoj, kula, ugaoni blok Birčaninove, deo nad
Birčaninovom, sa prolaznim prizemljem i uvučenim prvim spratom, a sledećih 6 su
erker nadnet na ulicom. Funkcionalno gledano, zgrada A predstavlja administrativnu
zgradu sa delom sklopa nižih etaža koji su reprezentativniji, za najviše vojne
rukovodioce. Gornje etaže su običniji kancelarijski prostor. Zgrada B je standardni
dvotrakt procepljen onim što Dobrović naziva unutrašnjom ulicom čija razvijena
dužina bitno premašuje 100m. Projektovanjem unutrašnje, pokrivene ulice, ujedno
najvažnijeg motiva unutrašnjeg rasporeda zgrade postiže se: bolje direktno i
indirektno osvetljenje, ekonomičnija gradnja jer se ulica većim delom sastoji od
šupljeg prostora, apsolutna preglednost, ostvarenje vedre i osvežavajuće unutrašnje
arhitekture prostora i jednomerno osvetljavanje, ekonomično nizanje službenih
prostorija (bez stepeništa, svetlarnika...), najčarobnije veštačko osvetljenje koje je
pogodno i za psihičko delovanje korisnika zgrade, nema beskrajno mračnih i dugih
zatvorskih hodnika. Dobrović IRONIJA- izvesni broj korisnika i posetilaca hodnike
zgrade B metaforički nazivaju Sing Singom.
Konstrukcija Generalštaba je betonski raster stubova u kojem je glavna dimenzija
raspona 7 metara važna ne samo kao statički već zbog izuzetne plastičke razuđenosti.
Dominantna su tri materijala na spoljašnjosti zgrade:
Crveni krečnjak koral, iz kamenoloma u Kosjeriću ( na Dobrovićevim kućama
ugrađivan u tri osnovne vokacije: kao kvadratne kocke visine 24cm, kao
mnogougaoni bunjasti kiklops komadi prosečne veličine 30-35cm, korišćeni u
zidovima nivoa prizemlja i na paviljonima, kao element veštačkog kamena za
dvorišne i ređe za ulične fasade. Postoji i četvrto pojavljivanje- kao tanke crvene
trake/niti, poput onih u vertikalnim rebrima faseade kule. Ovaj crveni kamen
Dobrović je izabrao jer kako tvrdi dobija izuzetnu nijansu pri letnjim zalascima sunca.
Drugi kamen, beli mermer veselje iz Dalmacije, izvrsno je uparen sa prvim i sa
velikim površinama staklene strukture.
Prema dvorišnim stranama je tzv crna bravarija, plavosive boje, vrlo dobro uklopiva
sa partijama crvenog i sivog kamena.

Palata Generalštaba Vasilija Fjodoroviča Baumgartena, iz 1928. god, jeste zgrada

strogog, monumentalnog akademizma, pre svega zanimljiva zbog svoje urbanističke
postavke gde je fasadna ravan prema Kneza Miloša ravnopravno tretirana
severoistočna strana zgrade, dolazeći iz grada vidljivija i bitnija od ulične u skraćenju.
Istom logikom, orijentisana je i dizajnirana Dobrovićeva kula na zgradi B.

Postoji glas o sukobima sa investitorima i o odricanju od autorstva. Dobrović nikada

nije krocio u ovaj kompleks? Tajne posete gradilištu?
Reviziona i Investiciona komisija u nadležnost su uzele Dobrovićeve ideje, projekte i
autorstvo. Najvažnije jeste da su u bitnim elementima njegove ideje i koncepti
ispoštovani i izvedeni. Betonsko dete

NATO agresija 1999. april i maj

Rekonstrukcija, memorijalni centar, rusenje???