FAKULTET ZA SPORT

Seminarski rad iz predmeta

Industrija sporta

Organizacija sportskih priprema

Mentor: Student:
dr. Ana Gavrilović Stefan Stefanović
indeks br. 1046

Beograd, 2020.
 Sadržaj
1. Uvod.......................................................................................1
2. Odnos opšte i specifične pripreme u sportu...........................2
3. Definicija, cilj i zadaci fizičke pripreme................................4
4. Pojam psihološke pripreme u sportu......................................5
5. Planiranje, priprema i organizacija sportskih
priprema.....................................................................................6
6. Primer kvalitetno izrađenog plana pripremnog perioda kao
osnove za efikasno organizovanje priprema..............................9
7. Zaključak..............................................................................13
Literatura...................................................................................15
 1. UVOD

Savremeni sistem sporta u svetu doživljava neprekidne, duboke,

kvalitativne, kvantitativne i strukturalne transformacije, koje proističu iz sve
novijih društvenih, ekonomskih, političkih i tehnoloških uslova razvoja društva.
Sve bolji sportski rezultati koji se posljednjih godina postižu u raznim
sportovima, u znatnoj su meri promenili shvatanja i karakter rada u sportu i
postavili nove zaheve za rešavanje niza aktuelnih zadataka na integralnoj
osnovi. Da bi se postigao vrhunski kvalitet u sportu, neophodno je kreirati,
modifikovati, organizovati i kontinuirano operacionalizovati tekuće i završne
pripreme vrhunskih sportista, i uporedo s tim, raditi na pronalaženju
najpogodnijih organizacionih oblika, metoda i sadržaja rada u pripremanju
vrhunskih sportista reprezentativnog nivoa za najveća sportska ostvarenja. U tu
svrhu neophodno je posebnu pažnju posvetiti izradi optimalnog takmičarskog
plana, pre svega, određivanjem najvažnijih nastupa i postizanja vrhunskih
sportskih rezultata na domaćim i međunarodnim takmičenjima, kao i
utvrđivanjem kriterijuma i merila za finansiranje priprema kandidata za velika
takmičenja.
Zahtevi koji se postavljaju pred sportiste iz godine u godinu
kontinuirano rastu. Sve je veći broj utakmica u sezoni, klupskih i
reprezentativnih, uz sve viši kvalitativni nivo takmičenja. Zbog toga je i sve
izraženija potreba za odgovarajućom kondicionom pripremom, koja će osigurati
da sportista odigra celu sezonu bez povrede i na što višem nivou. Kondicione
pripreme imaju izuzetno važnu ulogu u savremenom svetu vrhunskog sporta.
Stoga ću u ovom radu pokušati da ukažem na odnos opšte i specifične vrste
prirpema u sportu, značaj kako fizičkih tako i psihičkih elemenata priprema
sportista za postizanje adekvatnih ciljeva i rezultata, kao i organizaciju,
planiranje i vođenje samog procesa priprema.

1
 2. ODNOS OPŠTE I SPECIFIČNE PRIPREME U SPORTU

Priprema sportiste, kao najveći i najvažniji deo sistema sportske

pripreme, obuhvata tri medjusobno povezane komponente:1
- sportski trening,
- sportsko takmičenje i
- vantrenažne i vantakmičarske faktore pripreme
Uobičajeno je da se sportska priprema, u svakoj sportskoj grani, deli na
opštu i specifičnu. Opšta priprema nije isto što i opšta fizička priprema. Opšta
fizička priprema predstavlja najveći deo opšte pripreme u sportu, ali takoñe
postoji opšta priprema i u drugim komponentama pripreme sportiste (tehnička,
taktička, psihološka).
Osnovni sadržaj opšte pripreme i specifične pripreme čine vežbe
(sredstva treninga) koje se dele po kriterijumu sličnosti sa konkretnom
sportskom granom na: 2
- takmičarske,
- specifično
- pripremne i
- opšte - pripremne
U specifičnu pripremu se ubrajaju prve dve vrste vežbi, a u opštu
pripremu treća vrsta vežbi. Jedinstvo opšte i specifične pripreme u procesu
sportske pripreme predstavlja jednu od osnovnih zakonitosti sportskog treninga.
Međutim, trening u početnim etapama mora odgovarati uzrasnim
karakteristikama i mora podržavati sveukupni razvoj organizma. Suviše rana i
jednostrana usmerena sportska priprema, protivreči prirodnom razvitku
organizma, što može dovesti do teških posledica, ne samo u biološkom već i u
psiho - socijalnom razvoju. Samo se opštom pripremom može obezbediti
pravilan razvitak organizma.
Najveći udeo u treningu opšta priprema ima u etapi početne sportske
pripreme, odnosno sam početak bavljenja sportom, ili, bolje rečeno, pripremu

1
Koprivica, V. (2002): Osnove sportskog treninga, Multigraf, Beograd
2
Janković, V. i Markovic, N. (1995): Odbojka, fakultet za fizičku kulturu Sveučilista u Zagrebu, Zagreb
2
za to. Procenat opšte pripreme u treningu kreće se u rasponu od 50-80%, gde
dominira opšta fizička priprema.3 Što se tiče sadržaja treba da preovlañuju
prirodna kretanja (hodanje, trčanje, skakanje, bacanje, nošenje i drugo).
U toku narednih etapa treninga udeo i značaj opšte pripreme se
procentualno sve više smanjuje, što je psoledica sve većeg obima specifičnog
rada. U etapi maksimalnih dostignuća na opštu pripremu se odvaja 10-20%
ukupnog treninga, pri čemu se sredstva opšte pripreme koriste kao faktor
aktivnog odmora.4 U početnim fazama sportskog treninga opšta priprema
direktno utiče na sportski rezultat, a kasnije je taj uticaj indirektan.
Opšta priprema ima funkciju aktivnog odmora, efikasno je sredstvo u
namernom privremenom obaranju sportske forme, a takoñe razbija monotoniju
treninga. Primena odgovarajućih sredstava opšte pripreme u optimalnom obimu
u znatnoj meri eliminiše povrede i oboljenja lokomotornog aparata, a ukoliko je
već došlo do toga, primena sredstva opšte pripreme jedini je ispravan put
ponovnog uvoñenja sportiste u trenažni proces.

3. DEFINICIJA, CILJ I ZADACI FIZIČKE PRIPREME

Fizička priprema se može definisati kao niz planiranih metodskih

postupaka prvenstveno usmerenih ka transformaciji motoričkog statusa
pojedinca. Kao sinonimi koriste se kondiciona priprema, bazična priprema i
slično.
Cilj rada u fizičkoj pripremi je obezbediti optimalne preduslove, a pri
tome se misli na antropološke karakteristike pojedinca, za lakše i brže
savladavanje sportsko-tehničkih zadataka u specifičnim uslovima. Pod
secifičnim uslovima u konkretnom slučaju misli se na rad na visini, planinsku
klimu i specifičnosti adaptacije samog organizma (stvaranje depoa
hemoglobina-koje je osnovno gorivo mišića). Ovi spoljašnji faktori znatno utiču
na ralizaciju zadataka i otežavaju transformacione procese koji se žele prostići u

3
Koprivica, V. (2002): Osnove sportskog treninga, Multigraf, Beograd
4
Koprivica, V. (2002): Osnove sportskog treninga, Multigraf, Beograd
3
podizanju radnih fizičkih funkcija tela na viši nivo. Cilj rada u fizičkoj pripremi
realizuje se preko niza zadataka koji su usmereni ka:
- podizanju nivoa bazičnih motoričkih sposobnosti (snaga, izdržljivost, gipkost,
ravnoteža, preciznost, koordinacija i brzina),
- razvijanju funkcionalnih sposobnosti organizma vežbača (funcije
kardiovaskularnog, respiratornog i centralnog nervnog sistema),
- promenama morfoloških karakteristika (količine potkožnog masnog tkiva,
volumena i mase tela),
- očuvanju i poboljšanju zdravlja (preventiva kardiovaskularnih i respiratornih
obolenja, podizanje imuniteta, preventiva sportskih povreda, edukacija: "Šta je
to zdrava hrana i kako se hrani sportista") i
- transformacijama psiho-socijalnog statusa (jačanje ega, samopouzdanja,
odvažnosti, prilagođavanje grupi i slično).
Fizička, ili kondiciona priprema, kako je neki autori nazivaju, može se
podeliti na:5
- višestranu, usmerenu na podizanje funkcionalnih sposobnosti svih delova tela
višegodišnjim aktivnostima
- bazičnu, razvoj funkcionalnih i motoričkih sposobnosti koje su najvažnije za
izabranu sportsku granu
- specifičnu, usmerenu ka najvažnijim trenažnim zadacima, objedinjuje tehnički
i kondicioni trening i
- situacionu, objedinjuje taktički i kondicioni trening u situacionim uslovima
(na takmičenju).

4. POJAM PSIHOLOŠKE PRIPREME U SPORTU

Psihološka priprema predstavlja sastavni deo celokupne sportske

pripreme sportista.Ona obuhvata dugoročan proces rada sa sportistima u

5
Jukić, I., Milanović, D., Metikoš, D. (2003). Struktura kondicionog treninga. U D. Milanović i I. Jukić
(Ur), Međunarodni naučno-stručni skup Kondicijska priprema sportaša. Zagreb: Zagrebački velesajam.
4
toku celokupnog planskog i sistematskog vežbanja i izvođenja, kao i
pripremu za određeno takmičenje ili nastup. 6 Sovjetski psiholozi su pod
ovim pojmom najčešće podrazumevali upravo pripremu za određeno
neposredno takmičenje, odnosno primenu odgovarajućih metoda i tehnika
koje treba da dovedu sportiste u stanje psihološke spremnosti. 7S druge
strane, sportski psiholozi na Zapadu koriste pojam “mentalnitrening”,
“mentalneveštine”, pri čemu pod tim podrazumevaju ne samo pripremu za
takmičenje kroz učenje i korišćenje psiholoških tehnika i metoda već i
mnogo šire od toga.
Ukupnu sportsku pripremljenost čine tri osnovne strukture:
1. Tehničko - taktička pripremljenost, koja obuhvata stepen razvijenosti
određenih sposobnosti za učenje tehničko – taktičkih elemenata, stepen
naučenosti i izvođenje pojedinih elemenata i/ili celina koje čine sadržinu
sportske aktivnosti, na odgovarajuć način i u odgovarajućoj situaciji
2. Fizička pripremljenost, kojaobuhvata razvoj fizioloških i fizičkih
sposobnosti koje nastaju pod uticajem specifičnog treninga.
3. Psihološka priprema, koja se odnosi na dugotrajan proces rada sa
sportistima a podrazumeva stvaranje uslova, podsticanje i usmeravanje
razvoja potencijala sa ciljem postizanja odgovarajuće psihološke
pripremljenosti i psihološke spremnosti za određenu vrstu zadatka.
Psihološkom faktoru se neretko olako pristupa, jer se smatra da će
proces selekcije vremenom odvojiti mentalno ’’jake’’ od ostalih i da je to
dovoljno za sportski uspeh. Ipak, u savremenom sportu teško da je bilo šta
prepušteno slučajnosti, pa tako ni psihološki faktor. Upravo on je često
presudan u slučajevima kada su sportisti približno sličnog kvaliteta i istog
ranga takmičenja. Psihološko funkcionisanje sportista nije stvar slučajnosti
ili loše sreće koja se okrivljuje kada se dogodi neuspeh, već faktor koji je
(srećom) podložan sistematskom treniranju i konstantnom usavršavanju i
koji se može staviti pod kontrolu samog sportiste, i zato je psihološka
priprema veoma važna. Opšta psihološka priprema je proces stvaranja
povoljnih uslova i uticaja na razvoj i formiranje svojstava ličnosti koja su
6
Barjaktarević,J.(2004).Tajna uspjeha u sportu: psihološka priprema sportista. Sarajevo: Arkapress
7
Lazarević,Lj.S.(2003).Psihološka priprema sportista. Beograd: Višaškolaza sportske trenere.
5
značajna za sportsk uaktivnost. Ona, dakle, obuhvata proces stvaranja
uslova, uticanja, upravljanja, kontrole i adaptacije ponašanja sportista.
Psihološka pripremljenost i spremnost postižu se upravljanjem, kontrolom i
adaptacijom psihičkih svojstava, procesa i stanja sa ciljem postizanja
optimalnog nivoa tog stanja.

5. PLANIRANJE, PRIPREMA I ORGANIZACIJA

SPORTSKIH PRIPREMA

Organizacija bilo kog sportskog događaja predstavlja izuzetno ozbiljan

poduhvat. Da bi poduhvat uspešno bio pripremljen i priveden kraju svaki deo
sportske organizacije mora da funkcioniše bez greške, tj. mora se uspešno
primeniti svih pet funkcija menadžmenta, a to su: planiranje, organizovanje,
kadrovanje, rukovođenje i kontrolisanje. Dakle, iz predhodnog jasno vidimo
da je za organizovanje bilo kakve vrste sportskog događaja, pa i sportkih
priprema potrebno posedovanje menadžerskih veština i sposobnosti.
Šta je menadžment? Menadžment kao pojam može se objasniti na
dva načina: 8
1. Menadžment označava proces organizacije aktivnosti u cilju efikasnog
upravljanja i
2. Menadžment označava grupu ljudi koja rukovodi i uprvlja
organizacijom.
Neke od najčešče korišćenih definicija menadžmenta u teoriji upravljanja
su:9
1. Upravljati znači predviđati, planirati, komandovati, koordinirati i
kontrolisati. (Fayol, H)
2. Sposobost da se posao obavi uz pomoć ljudi. (Follet, M)

8
Šurbatović J. (2014.). Menadžment u sportu. Beograd: Zavod za udžbenike
9
Šurbatović J. (2014.). Menadžment u sportu. Beograd: Zavod za udžbenike
6
3. Koordinacija različitih resursa u procesu planiranja, organizovanja
usmeravanja i kontrole – pream utvrđenim zajedničkim ciljevima. (Koontz,
H., O’Donel, C)
4. Proces kroz koji odabrana grupia ljudi usmerava sve zaposlene u
kompaniji prema zajedničkom zadatom cilju. (Massie, J., Douglas,J)
5. Menadžment je proces planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole
napora svih članova organizacije, kao i korišćenja svih organizacionih
resura kako bi se ostvarili ciljevi. (Stoner, J., Freeman, E., Gilbert, D)
6. Menadžment znači koordinacija aktivnosti vezanih za posao, tako da se
one obave efikasno i efektivno – sa i uz pomoć drugih ljudi. (Robbins, S.,
Coutler, M)
7. Menadžment je proces odlučivanja i sporvođenja odluka. (Adižes, I)
Iz priloženih definicja jasno se može uočiti da se menadžment podjednako
odnosi kako na upravljanje poslom, tako i na upravljanje ljudima.
U sportskoj organizaciji menadžment, u širem smislu, obezbeđuje
integralnost svih procesa koji su relevantni za upravljanje procesima i
funkcijama, sa generalnim ciljem, da se stvorene ideje transformišu u uspešnu
operacionalizaciju ciljeva.
U užem smislu, sportski menadžment predstvlja roces predviđanja,
planiranja, organizovanja, rukovđenja, obezbeđivanja kadrovske politike i
koontrole ljudskih, materijalnih i finansijskih i drugih organizacionih resursa
sportske organizacije.
Konkretno, sportski menadžment predviđa sportski razvoj, planira opšte
poslove u oblasti sporta, organizuje resurse, procese i funkcije, ostvaruje
politiku razvoja ljudskih resursa, organizuje poslovnu funkciju, obezbeđuje
komunikaciju i koordinaciju, kontroliše procese i eliminiše destruktivne
konflikte. U sportskom menadžmentu, najvažniji resurs je sportista kao i njegov
trener uz određene grupe ljudi koje donose veoma važne odluke za razvoj
sportske organizacije i postizanje visokih sportskih vrednosti.
Potencijalni organizator (menadžment kluba, stručni štab) sportskih
priprema bi prvenstveno trebalo da utvrdi zadatke i ciljeve sportske
organizacije, definiše planove, kreira finansijski plan, utvrdi sopstvene

7
resorse i kadrove kojima može da raspolaže tokom određenog pripremnog
perioda.

U osnovi svakog projekta nalazi se planiranje. Bez dobrog planiranja

nemoguće je uopšte započeti neki projekat. Planiranje predstavlja proces
utvrđivanja ciljeva i pronalaženje načina da se postavljeni ciljevi ostvare.
Menadžment sportske organizacije uz pomoć dobrog planiranja može da
efikasno organizuje ljude i resurse. Opšte ciljeve organizacije određuje top
menadžment i on izrađuje strateški plan dok srednji menadžment (u slučaju
sportske organizacije, kluba, stručni štab na čelu sa glavnim trenerom) izrađuje
operativni plan koji sadrži podatke kako da se u procesu svakodnevnog treninga
realizuje strateški plan. Strateški plan može biti definisan u vidu finansijskog ili
rezultatskog uspeha sportske organizacije, u zavisnosti čemu organizacija teži i
kakvi su njeni strateški ciljevi.
Da bi se napravio uspešan finansijski plan koji prati pripremni period
sportske organizacije potrebno je prvo odrediti aspekte koji utiču na njegovo
ostvarivanje, a to su: učešće sponzora u finansiranju samih priprema, mesto i
vreme odlaska, medijska propraćenost, broj saradnika, procenu raznih
finansijskih troškova pre i tokom priprema (prevoz, smeštaj, iznajmljivanje
terena, teretana, medicinski materijal i sl)... Izrada finansijskog plana i njegovo
ostvarivanje zavisi od nivoa tj. starosne kategorije igrača za koje se pripreme
planiraju (petlići, kadeti, omladinci, prvi tim). Što su kategorije uzrasta igrača
starije, to su finansijske potrebe veće i obimnije. Takođe treba napomenuti da se
u većini sportskih kubova širom Srbije članarine naplaćuju na mesečnom nivou
u zavisnosti od starosne kategorije, što pojedinim sportskim organizacijama
olakšava planiranje i organizaciju sportskih priprema za mlađe uzraste.
Osnovna sredstva za organizaciju sportskih priprema seniorskog tima dolaze iz
budžeta kluba.

Dva osnovna cilja svakog menadžmenta sportske organizacije jesu

da se njihova organizacija u što kraćem roku podigne i što je moguće duže
održi na najvišem mogućem rezultatskom i takmičarkskom nivou, kao i
ostvari što veći finansijski prihod. To će se ostvariti tako što će
8
organizaciona šema odnosa biti u korist cilja - plana koji su zacrtali top
menadžeri.
Organizacija je proces koji traje neprekidno, i pri donošenju odluka
kako će izgledati buduća organizaciona struktura menadžeri koriste četiri
mere:
1. Podela poslova
2. Podela na sektore
3. Hijerarhija
4. Koordinacija – integracija aktivnosti
Znanja iz oblasti menadžmenta u sportu uspešno se koriste prilikom
organizacije sportskih (fizičkih, psihičhih, taktičkih, tehničkih i dr.)
priprema u sportskim organizacijama. Aktivnost organizovanja svodi se na
stavljanje planova u funkciju. Menadžeri u sportu preduzimaju niz
organizacionih aktivnosti. Određuju koji će se poslovi raditi, kada će se raditi i
ko će biti odgovoran za njih. Njihova odgovornost zasniva se na obavezi da
programske aktivnosti pretoči u konkretne poslove i radne zadatke.
Organizovanje sportskih priprema pred klubski menadžment (sportski
sektor – sportski direktor, stručni štab, treneri, fizioterapeuti) stavlja zadatak da
jasno definiše plan i program priprema, količinu, vrstu i vremenski interval
treninga, broj utakmica za vreme pripremnog perioda, podeli minutažu igrača i
niz drugih propratnih aktivnosti vezanih za samu pripremu igrača. To
podrazumeva organizaciju treninga, utakmica, medicinsku zaštitu,
organizovanje prevoza, izmajnmljivanje terena, organizaciju sudija. Takođe
menadžment ima obavezu da određene poslove dodeli adekvatnim stručnjacima
i saradnicima koji će ih uspešno realizovati. Nedovoljan broj ili neadekvatna
kvalifikacija saradnika podrazumeva novo angažovanje kadrova od strane
menadžmenta. Izbor adekvatnih kadrova doprineće kvalitetnijem izvršavanju
postavljenih zadataka i uspešnijoj organizaciji.

9
 6. PRIMER KVALITETNO IZRAĐENOG PLANA
PRIPREMNOG PERIODA KAO OSNOVE ZA EFIKASNO
ORGANIZOVANJE PRIPREMA

Plan i program se sastoji od 8 mikrociklusa, sa ukupnim obimom od

4439 minuta smeštenih u 48 trenažnih jedinica  – 6 trenažnih jedinica (jedna
dnevno) po mikrociklusu.
Plan i program je rađen, pre svega, na osnovu iskustava, kao i na osnovu
preporuka stručnjaka iz FIFA i UEFA. Treninzi su koncipirani tako da u njima
preovlađuje rad sa loptom (70% trenažnih vežbi se sprovodi sa loptom) i
podeljeni su na 3 dela (uvodni, osnovni i završni deo), mada isto tako može
jedna trenažna jedinica da se podeli i na: fazu zagrevanja, fazu orjentacije, fazu
učenja, fazu primenjljivosti i fazu hlađenja (podela trenažne jedinice  po FIFA
standardima, koje primenjuje FS CG i FS BiH).
Trajanje mikrociklusa ( u minutama) (slika 1.):

slika 1.

Odnos opšte i specifične pripreme (u minutama) po mikrociklusima

(slika 2.):

10
 slika 2.

Ukupan odnos opšte i specifične pripreme u 8 mikrociklusa (izraženo u

procentima) (slika 3):

slika 3.

Odnos elementa opšte i specifične pripreme (moja podela i nadam

se da ćete je razumeti) koji su obavljani u toku 8 mikrociklusa pripremnog
perioda (izraženo u procentima) (slika 4.):

slika 4.

11
 Istezanje (11%) podrazumeva vreme sprovedeno na dinamičkom
istezanju u uvodnom delu treninga, fudbal se odnosi isključivo na odigrane
kontrolne utakmice (8 utakmica u pripremnom periodu puta 90 minuta = 720
minuta). Trčanje podrazumeva sve ono što se uradi u pokretu bez lopte, tehnika
(obuka osnovnih tehničkih elemenata, kao što su npr. predaja, prijem, vođenje
itd., gde nema šuta na gol ili igre na dva gola, kao ni kontakta sa saigračima).
Taktika podrazumeva sve vežbe koje uključuju završetak određenih
kombinacija šutem na gol, zatim usavršavanjem linija kreteanja. Na kraju tu
spadaju i vežbe prekida ili standard situacije. U igru (ili TE-TA igru) ubrajaju
se sve vežbe koje imaju odnos 1:1, 2:2, 1:2, 2:1, 6:2, 4:1, 5:2, 5:5, 6:4, 11:11
itd. i koje mogu biti izvođene u različitim prostorima sa jednim, dva, tri, četiri
ili bez golova. Koordinacija ili motorika podrazumevaju sve vežbe kojima se
poboljšavaju motoričke sposobnosti (brzina rada nogu, agilnost, startna brzina
itd.) igrača. Pauza je onaj deo vremena između određenih, fizički zahtevnijih
vežbi u treningu i one se mogu svrstati u istezanje. Na kraju dolazi završni deo
koji se, takođe, može svrstati u segment istezanje.
Sada dolazimo do analize pojedinačnih treninga u mikrociklusima. Kao
što sam već istakao, plan i program pripremnog perioda je konstruisan tako da
se u toku jednog dana održava jedna trenažna jedinica, a u toku mikrociklusa
ima 6 trenažnih jedinica (logički 6 dana rada), dok je jedan dan slobodan.
Kao prvo, ni jedna trenažna jedinica ne prelazi obim od 100 minuta u
toku svih 8 mikrociklusa (dugački treninzi sa psihološkog aspekta negativno
utiču na igrače). Prvi mikrociklus je uvodni i treninzi traju od 75 do 90 minuta.
Dva treninga (od šest) su u salii na njima se isključivo radi na podizanju opšte
snage kroz metod stanica (10 stanica rad u parovima). Treninzi su napravljeni
za 20 igrača plus 2 golmana . Deonice trčanja nisu velike i primenjuje se
varijanta Billat metode u odnosu 30’’ – 30’’. I kod trčanja se primenjuje metod
stanica, ali ovog puta kroz dve grupe (po 10 igrača, golmani rade zasebno a
mogu se i priključiti igračima ako nemate trenera golmana).
Pred kraj drugog mikrociklusa otpočinjemo sa radom na podizanju
anaerobnih sposobnosti, a trenizi u ovoj fazi su malo duži. Dva treninga su u
trajanju od po 97 minuta, dok treninzi u sali ne prelaze 75 minuta.

12
 Prva kontrolna utakmica je planirana za sredu, dve i po nedelje po
početku priprema (pre toga odraditi 14 treninga).10

7. ZAKLJUČAK

Da bi se jedne sportske pripreme uspešno pripremile, organizovale, i

privele kraju neophodno je da svaki deo sportske organizacije funkcioniše bez
greške, tj. da se uspešno primene svih pet funkcija menadžmenta, a to su:
planiranje, organizovanje, kadrovanje, rukovođenje i kontrolisanje.
Oblik menadžmenta koji se najčešće primenjuje je piramidalni gde se
na vrhu piramide nalaze sgeneralni direktori, predsednici, skupština kluba...
Zatim dolaze na red tzv. menadžeri srednjeg nivoa (sportski direktor, menadžer
kluba, sekretar, stručni štab, glavni trener), a na kraju dolaze menadžeri prve
linije a to su pomoćni treneri, kapiten, igrači.
U organizaciji sportskih priprema veoma su važni ljudski resursi kao što
su svi sektori sportske organizacije, a ponajviše menadžment kluba
(profesionalna menadžment struktura), radnici (zaposleni na različitim radnim
mestima, ekonomi, vozači i dr.), i treneri - sportisti (ljudi koji su pristupili
sportskoj organizaciji da bi zadovoljili svoje i ciljeve organizacije). Postavljanje
pravih ljudi na prava mesta, i pravilna raspodela njihovih uloga predstavlja
osnovu menadžerske funkcije kao i uspešnu organizaciju ne samo sportskih
priprema, već i čitave sportske organizacije. Organizacija zahteva
prepoznatljive stilove i metode menadžmenta. Oni zahtevaju koordinatora,
preciznost rokova i brzo odlučivanje. Korišćenje stroge administracije može da
pomogne u ostvarivanju i poštovanju rokova i ciljeva.
Za uspešnu organizaciju neophodno je formirati mini timove kojima će
biti povereni određeni zadaci. Na čelu svakog tima nalazi se neko ko preuzima
odgovornost i glavni je koordinator u svojoj oblasti. Tako će glavni trener imati
najveću odgovornost za rezltate i funkcionisanje stručnog tima. Kapiten ekipe
imaće najveću odgovornost za odnose unutar ekipe i funkcionisanju iste. Od
10
https://socceroaza.wordpress.com
13
izuzetne je važnosti uspostavljanje hijerarhije odnosno da svaki član tima u
svakom trenutku zna koje su njegove dužnosti i kome odgovara za svoj deo
posla.
U ovom radu potrudio sam se da navedem neke od najbitniijih činjenica
vezanih za samu organizaciju i planiranje sportskih priprema kao i to šta
konkretno znače sportske pripreme i kakve one mogu da budu. Na kraju
možemo da zaključimo da dobro ili loše organizovane sportske pripreme neće
posve uticati na uspešnost jedne sportske organizacije, niti će u izvesnom
smislu drastično promeniti poslovanje organizacije, ali će u dobroj meri uticati
na rezultate sportske organizacije – sportske ekipe u određenom vremenskom
periodu.

Literatura:

14
 1. Barjaktarević,J.(2004).Tajna uspjeha u sportu: psihološka priprema
sportista. Sarajevo: Arkapress
2. Janković, V. i Markovic, N. (1995): Odbojka, fakultet za fizičku
kulturu Sveučilista u Zagrebu, Zagreb
3. Jukić, I., Milanović, D., Metikoš, D. (2003). Struktura kondicionog
treninga. U D. Milanović i I. Jukić (Ur), Međunarodni naučno-stručni skup
Kondicijska priprema sportaša. Zagreb: Zagrebački velesajam.
4. Koprivica, V. (2002): Osnove sportskog treninga, Multigraf, Beograd
5. Lazarević,Lj.S.(2003).Psihološka priprema sportista. Beograd:
Višaškolaza sportske trenere.
6. Šurbatović J. (2014.). Menadžment u sportu. Beograd: Zavod za
udžbenike

Internet izvori korišćeni u radu:

1. https://socceroaza.wordpress.com

15