Istorija Ludila U Doba Klasicizma

MISEL FUKO
ISTORIJA
LUDILA
U DOBA
KLASICIZMA
NOLIT
BIBLIOTEКA
SAZVEZDA
70
UREDNIK
MILOs STAMBOLIC
CRTEZ NA KORICAМA: DUMN RISТIC 8 RECENZIJA: MILOS SТАМ·

BOLIC 8 TEHNICKI UREDNIK: BOGDAN CURCIN 8 KOREKTOR:
DOBRILA SIMIC 8 IZDAVAC: NOLIТ, BEOGRAD, TERAZIJE '1:1 8
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILOS STAМBOLIC 8 SТАМРА:
NOVI DANI, BEOGRAD, VOJVODE BRANE 13 8 ТIRAz: 5.000
PRIMERAКA
MISEL FUKO
ISTORIJA LUDILA
U DOBA
KLASICIZMA
NOLIT • BEOGRAD
1980
Naslov originala
MICHEL FOUCAULT
НISTOIRE DE LA FOLIE
А L'AGE CLASSIQUE
LiЬrairie Plon, Paris, 1961.

© Gallimard
PREVELA
JELENA STAKic
NAPOMENA
Ova је knjiga skraceno izdanje 1storije ludila

koje је izislo kod Libraire Plon 1961. Uz sve vo
denje racuna о ukupnom oblmu knjige, davana
је prednost ocuvanju onih odlomaka koji se ti·
cu socioloskih i istorijskih strana prvobltne stu·
dije.
Autor
PREDGOVOR
Paskal: »Sasvim је izvesno da su ljudi nиZno

ludi, ра Ьi, ne Ьiti lud, Ьiо jos jedan oЬlik lu
dila.« 1 jos ove reci, Dostojevskog, iz Piscevog
dnevnika: »Ne dokazuje se sebl sopstveni zdrav
razum tako sto se sused zatvara u ludnicu.«
Treba naciniti istoriju tog drugog oЬlika ludila
- tog drugog oЬlika preko kojeg se ljudi, pote
zom neprikosnovenog razuma kojim zatvaraju svog
suseda, saobracaju i prepoznaju kroz besposted
ni jezik ne-ludila; otkriti trenutak te urote pre
no sto se konacno ucvrstila u· vladavinu istine,
pre no sto ju је oziveo polet pobune. Pokusati
da se u povesti ponovo nade ona nulta tacka is
torije ludila, kada је ono neraspoznatljiv doziv
ljaj, dozivljaj јо5 neodeljen od same podele. Opi
sati, od pocetka njegovog skretanja, taj »drugi
oЬlik« koji, zamahom i � jedne i s druge strane,
za sobom ostavlja, odsada otudene, gluve za sva
ku promenu i kao mr.tve jedno za drugo, Razum
i Ludilo.
То је, sumnje nema, neugodna oЬlast. Da Ьi
se njome. proslo valja se odreCi udobnosti konac
nih istina, i nikada se ne prepustiti vodstvu ono
ga sto moZda znamo о ludilu. Nijedan pojam iz
psihopatologije ne Ьi smeo da, cak ni u preeutno.i
ISTORIH LUDILA
10
igri retrospekcija - pogotovu ne u njoj, obavlja

ulogu organizatora. Jeste konstitutivan zamah ko
ji odvaja ludilo, а ne nauka koja se, po§to је to
odvajanje izvrseno, uspostavlja u povraeenome mi
ru. Jeste prvobltan prelom koji uspostavlja rasto
janje izmettu razuma i ne-razuma; §to se tice za
hvata sto ga razum vrsi nad ne-razumom kako Ьi
ти iscupao njegovu istinu ludila, nedostatka ili
bolesti, on potice, i to iz daleka, iz tog preloma.
Treba, dakle, govoriti о toj izvomoj raspri bez
pretpostavljanja pobede, niti prava na pobedu;
govoriti о tim u istoriji toliko puta pretresenim
zamasima, ostavljajuci neresenim sve ono sto Ьi
moglo liciti na dovrsenost, na poeinak u istini;
govoriti о tom pokretu zasecanja, о tom zauze
tom odstojanju, о toj praznini sto se umetnula
izmedu razuma i onoga sto nije razum, i nikada
se ne oslanjati о punocu onoga sto razum tvrdi
da jeste.
Tada, i tek tada, moci се da se ukafe oЬlast
u kojoj covek ludila i covek razuma, razdvajajuci
se, jos nisu razdvojeni, te jednim veoma prvoblt
nim jezikom, jezikom tek u zametku, mnogo ra
nijim no §to је to jezik nauke, zapodevaju raz·
govor о svom raskidu, sto na nestalan nacin sve
doei da oni jos uvek mettusobno govore. Ludilo
i ne-ludilo, razum i ne-razum, tu se zbrkano pre·
plieu: neodvojivi od trenutka u kojem јо§ ne po
stoje, i postojeci jedno za drugo, jedno u odnosu
na drugo, u ratmeni koja ih razdvaja.
Usred neponшcenog sveta dusevne bolesti,
moderan eovek vise ne opsti sa ludakom: tu је,
s jedne strane, covek razuma, koji ka ludilu oda
silje lekara, odobravajuci, tako, odnos samo pre
ko apstraktne ukupnosti bolesti; tu је, s druge
strane, eovek ludila, koji opsti sa onim drugim
samo posredstvom jednog isto tako apstraktnog
razuma, а to је red, fizicka i moralna prinuda.
Ьezimeni pritisak grupe, zahtev za povinovanjem.
Oblcnog jezika tu nema; ili, bolje receno, nema
PREDGOVOR
11
ga vise; ustanovljenje ludila kao dusevne bolesti,

krajem osamnaestog stoleca, istice cinjenicu da је
razgovor prekinut, otkriva razdvajanje kao nesto
"·ес postignuto, i Ьаса u zaborav sve one nesa
vrsene reci, reci bez utvraene sintakse, pomalo
mucave, kojima se vrsila razmena ludila i razu·
ma. Jezik psihijatrije, koji је monolog razuma о
ludilu, mogao је da se uspostavi samo na takvoj
cutnji.
Nisam hteo da nacinim istoriju tog jezika;
nego, pre, arheologiju te cutnje.
*
* *
Grci su imali odnos prema necemu sto su

nazivali Щ3рt�. Тај odnos nije Ьiо samo osuda;
postojanje Trasimaka ili Kaliklesa dovoljno је da
nат to pokaze, cak i ako nат је njihov govor
prenet vec uvijen u umirujucu dijalektiku Sokra
tovu. Ali grcki Logos nije imao suprotnosti.
Od pocetka srednjega veka ima evropski co
vek odnos prema neeemu sto zbrkano naziva: Lu
dilo, Mahnitost, Bezumlje. Mofda tom maglovi
tom prisustvu, necemu poput · pretnje onoga
б�рt�, dwrppoauv� sokratovskih priCala, zapadnjacki
Raziun i duguje deo svoje dublne. U svakom slu
eaju, odnos Razum - Bezumlje tvori, kada је о
zapadnoj kulturi ree, jednu od dimenzija njene
osoЬenosti; on ju је pratio jos mnogo pre Hijero
nimusa Bosa, i sledice za njim jos dugo posle
Nieea i Artoa.
Sta је, dakle, to suceljavanje i�od jezika ra
zuma? Cemu nas moze odvesti jedno ispitivanje
koje ne Ьi sledilo razum u njegovom horizontal
nom nastajanju, vec Ьi tezilo tome da u vremenu
iznova nade trag one stalne vertikalnosti koja ra
zum, tokom cele evropske kulture, sueeljava sa
onim sto on nije, sa merom njegove sopstvene
12 ISTORIJA LUDILA
prekomernosti? Preina kakvoj Ьismo oЬlasti isli,

а koja nije ni istorija saznanja, ni istorija, kratko
receno, i kojom ne upravlja ni teleologija istine,
·
ni racionalno povezivanje uzroka sto vrednost i

smisao imaju samo s on;u stranu podele? Prema
jednoj oЬlasti, sumnje nета, u kojoj Ьi pre Ьilo
reCi о granicama no о identitetu jedne kulture.
Doba klasicizma - od Vilisa (Willis) do Pi·
nela, od besova Orestovф do Quinta del Sordo i
Zilijete (Juliette) - obuhvata tacno ovo razdob·
lje и kojem ta razmena izmeau lиdila i razиma
preinacuje svoj jezik, i to korenito. U istoriji lи
dila, dva dogaaaja sa neoblcnom jasnocom obe
lezavajи tи izmenu: 1657, stvaranje Glavnog pri
hvatilista (L'Hбpital General) ; i »veliko zatvara
nje« siromasnih; 1794, oslobaaanje okovanih u
·
Bisetr. Izmeau ta dva osoblta i simetricna doga

G:aja, nesto se zblva; . nesto Cija је dvosmislenost
ostavila istorieare medicine и nedoumici: slepo
gиsenje u jednom apsolutistickom poretkи, ро jed
nima, а ро drugima, postepeno otkrivanje, od stra·
ne nauke i covekoljuЬlja, ludila u njegovoj pozi
tivnoj istini. U stvari, ispod povratnih znacenja
stva:ra se jedan sklop koji ne razresиje tи dvo·
smislenost, ali koji odlucuje о njoj. Upravo tai
sklop i govori о . prelasku. sa srednjovekovnog i
hиmanistickog iskustva ludila na '-to iskџstvo koje
jmamo mi i koje lиdilo zatvara· и dusevnu bolest.
Od srednjega veka ра sve do renesanse raspra
covekova sa ь�umljem Ьila је·. dramaticna raspra
koja ga је sueeljavala sa slepim silama sveta; а
dozivljaj ludila tada је Ьiо pomracen и predsta
vama и kojima su posredi Ьili Pad i Izvrsenje,
Zver, Preobrazaj i sve cudesne tajne Znanja. U
nase doba do�ivljaj ludila umukao је u jednorn.
spokoju znanja koje ga, previse ga poznajuci, za
boravlja. Ali izmedu prvog i drugog dozivljaja
doslo је do prelaza od jednog sveta bez predstava
i pozitivnosti u neku vrstu tihe prqvidnosti koja
PREDGOVOR
13
omogucuje da se, kao nета ustanova, pokret bez

objasnjenja, neposredno znanje, ukaie jedan ve
lik nepomican sklop; to hije ni sklop drame ni
sklop saznanja; to је tacka u kojoj istorija za
staje u tragicnosti koju i pokrece i odbacuje u
isti mah.
1 .
,,
PRVO POGI.AVLJB
»STULTIFERA NAVIS«
Krajem srednjega veka guba је i�cezla iz za

padnog sveta. Na rubovima naselja, pri kapijama
gradskim, otvaraju se prostori poput kakvih ve
likih zala koje је zlo prestalo da pohodi, ali ih
је za sobom ostavilo neplodne i za dugo јо� ne
nastanljive. Vekovima се ta prostranstva pripada
ti necovecnom. Od cetrnaestog do sedamnaestog
stoleea, ona се ocekivati i cudnovatim bajalicama
podsticati jedno novo ovaplocenje zla, drugo is
krivljeno lice straha, obnovljene cini oci�cenja i
iskljucivanja.
Od ranog srednjega veka ра do, konca krsta�
kih ratova, bolnice za gubavce namnozile su svo
ja prokleta stani�ta �irom Evrope. Ро Metjuu Pe
risu (Mathieu Paris), diljem celog hri�canskog sve
ta Ьivalo ih је i do devetnaest hiljada. U svakom
slucaju, oko 1266, u vreme kada је Luj VIII pro
pisao za Francusku uredbu о leprozorijima, na
broju ih је preko dve hiljade. Samo u pariskoj
Ьiskupiji bilo ih је cetrdeset i tri: tu su spadale
Bur l'Ren (Bourg-le-Reine), Korbei (Corbeil), Sen
·Valer, i jezivi Sam-Puri (Champ-Pourri); tu је
spadao i Saranton (Charenton). Dva najveea na
lazila su se tik uz Pariz: Sen-Zermen i Sen-La
zar (1); ponovo cemo naiCi na njihove nazive u
STULTIFERA NAVIS
15
povesti drugog jednog zla. Tek, od petnaestog sto

leea na sve strane nastaje praznina; vec u nared·
nom stoleeu Sen-Zermen postaje kazneni dom za
mladez; а u Sen-Lazaru se, јо� pre svetoga Ven·
sana, nalazi svega jedan jedini gubavac, »gospo
din Langloa, praktitar svetovnja�kog te�aja«. Bol·
nica za gubavce u Nansiju, koja se ubrajala u
najveee u Evropi, za vladavine Marije Medici drzi
samo eetiri Ьolesnika. Ро Katelovim Seeanjima
(Memoires) u Tuluzi је, krajem srednjega veka, Ьi·
lo dvadeset devet Ьolnica: sedam su Ьile za gubav·
·
се; ali pocetkom sedamnaestog _stoleca pominju se

јо� svega tri: Sen-Siprijen, Arno-Bernar i Sen-Mi
�el. Ljudi vole da proslavljaju nestanak gube: go
dine 1635. stanovnici Remsa idu u svecanoj povorci
da Ьi zahvalili Bogu �to је njihov grad izbavio od
te napasti.
Јо§ pre jednog stoleea kraljevska vlast po
duhvatila se nadzora i preustrojavanja ogromnog
bogatstva kakvo su }>redstavljala nepokretna dob
ra leprozorija; naredbom od 19. decembra 1 543,
Fransoa 1 је nalozio prebrajanje i popisivanje, »ka
ko Ьi se otklonio veliki nered koji је tada vla
dao ро Ьolnicama«; Anri IV, pak, jednim ukazom
od 1606, narec1uje pregled racuna i namenjuje
"novce koji се se otkriti takvim ispitivanjem iz
ddavanju siromasnih plemica i osakacenih voj
nika«. On 24. oktobra 16 12. cak zahteva i nad
zor, ali sada pomislja na to da neopravdane pri
hode iskoristi za ishranu sirotinje.
U Francuskoj, u stvari, pitanje bolnica za gu
bavce nije srec1eno pre kraja sedamnaestog stole
ca; а privredni znacaj proЬlema izaziva vise su
koba. Nisu li jos godine 1677, samo u pokrajinj
Dofine postojala 44 leprozorija? Dvadesetog fe·
bruara 1672, Luj XIV dodeljuje redovima Sen-La
zara i Mon-Karmela dobra svih milosrdnih i voj
nickih redova; stavlja im se u dufnost da uprav
ljaju bolnicama za gubavce u celoj kraljevini. Dva
desetak godina kasnije, ukaz od 1672. Ьiva ро·
ISTORIJA LUDILA
16
vucen i nizom mera razgodenih od marta 1693.

do jula 1695. dobra leprozorija ubuduee se do
deljuju ostalim bolnicama i ustanovama za zbri
njavanje. Ono nekoliko gubavaca razmestenih ko·
jekako ро preostalih 1200 domova, blce okuplj�
no u Sen-Mesmenu kraj Orleana. Ovi se propisi
najpre primenjuju u Parizu, gde Parlament pre
nosi prihode о kojima је rec na domove Glavnog
prihvatilista; ро ugledu na ovaj primer postupaju
i oblasna pravosџ.da; Tuluza dodeljuje dobra svo
jih leprozorija. Bolnici neizlecivih (1696); dobra
Bolijea (Beaulieu) u Normandiji prelaze na Glavnu
bolnicu u Kanu (Caen); dobra Volea (Voley) pre
pisuju se bolnici Sent-Foa. Jedino щ Sen-Mestnen,
ogradeno dobro Gane (Ganets), kraj Bordoa, osta
ce kao svedok.
Engleska i Skotska su, same, za milion i ро
stanovnika u dvanaestome stoleeu, otvorile 220
bolnica za gubave Ali iec u eetrnaestome stolecu
. .
praznina pocinje da se� siri; u trenutku kada Ri

card 111 riareduje da 'se ispita stanje bolnice u
Riponu - gcidine 1342 - vise nema gubavih i
on dobra tog zdanja namenjuje sitotinji. Krajem
dvanaestog stoleca na4Ьiskup Puisel osnovao је
jednu Ьolnicu u kojoj su 1434. �v.ega dva mesta
cuvana za gubavce; ра i ona samo kada Ы se ovi
mogli naCi.... Godiџe 1 348 veliki leprozorij Sen-Al
. .
bana ima svega tri ooolela; dvadeset i cetiri go

dine kasnijё, posto nш� bilo gubavih, opustela је
bolnica u Romenalu u Kentц. U Cetemu, leprozo
rij Sen-Bartolome�; . osnovan 1078,: blo је jedan
od najvecih u Engleskoj; pod EJ.iZabetom, u nje
mu se drze јо5 svega· dve osobe; konacno је uki··
·
·
·
nut 1627. · ... ·· . .
Jednako ..iscezava �:ьа 1 u Nemackoj, ne�to

sporije mozda; takode ','Se javlja i isto preobra
eanje leprozorija s�o ga� је,. kao i u Engleskoj,
pospesila reformacija kaja је �radskim upravama
.
poverila milosrdna dela i Ьohllcka zdanja; to se

zbllo и Lajpcigu, Minhenu;,, Harnburgu. Godine
STULТIFERA NAVIS 17
1542, dobra leprozorija Slezvig·Holstajna prenose

se bolnicama. U Stutgartu, izvestaj jednog cinov·
nika ukazuje 1589. na to da vec pedeset godina
u kuCi odred:enoj za njih vise nema gubavih. U
Liplingeџu, leprozorij Ьiva vrlo rano nastanjen
neizleCivim bolesnicima i ludacima.
Cudnovato isceznuce, koje nesumnjivo nije
Ьilo ucinak za kojim su mutne lecnicke metode
odavno tezile,. vec samonikli ishod tog izdvajanja
obolelih а isto tako i posledica prekida, ро okon·
canju krstaskih ratova, sa zaristima zaraze na ls·
toku. Guba se povlaci i za njom, bez namene,
ostaju. ta uniZena mesta i ti ooredi cija svrha ni
kako nije Ьila da је zaustave, vec samo da је
odrze na svetoj razdaljini, da је ucvrste u izve
snom naopakom шdignucu. Ono sto се se, sum
nje nema, zadrzati jos dugo iza gube i sto се se
odriati i u vreme kada bolnice gubavih vec go
dinama budu prazne, jesu vrednosti i predstave
koje su vezivane uz licnost gubavaca; jeste smisao
tog iskljucenja, vafnost koju је u drustvenoj sku
pini imala ta nametljiva i grozna figura koja se
uklanja tek posto se oko nje ocrta jedan sveti
krug.
Ako је gubavac i povucen iz sveta, i iz vid
ljive crkvene zajednice, njegovo Ьitisanje ipak i
dalje obznanjuje Boga jer, sve zajedno шеtо, ono
odaje gnev bozji i obelezava njegovu dobrotu:
»Prijatelju moj - kaZe obrednik crkve u Vijeni
- Nasem Gospodu ро volji је da budes okuzen
tom bolestinom i ukazuje ti Gospod . Nas veliku
milost kada hoce da . te kazni za zla sto si ih po
cinio na ovome svetu.« 1 tt istom onom trenutku
kada on, rukama svestenika i njegovih pomocni
ka, Ьiva izvucen iz Crkve gressu retrogrado, uve
ravaju ga da i dalje svedoci u korist Boziju: »1
ma koliko odvojen Ьiо od Crkve i drustva Zdra
vih, ti ipak nisi odvojen od milosti Bozije.« Broj
gelovi gubavci prate izdaleka - ali za svagda -
onaj uspon na Golgotu kada citav jedan narod
2
JSTORIJ.\ LUDILA
18
ide za Hristom. 1, osvestali svedoci zla, oni po

stizu vecni spas u samom tom iskljucivanju i
kroza nj; cudnovatim preokretom, nasuprot zaslu
gama i molitvama, njih spasava ruka koja se ne
hvata. Gresnik koji napusta gubavca kraj njego·
ve kapije, otvara mu put spasenja. »1 zato budi
strpljiv u bolestini svojoj; jer Gospod Nas ne pre
zire te sa tvoje bolesti, i nikako te ne udaljuje
od drustva svojega; vec ako budes imao strplje
nja, Ьices spasen, kao i onaj gubavac koji је um
ro pred domom Skorojevica i Ьiо odnet pravo u
raj.« Napustenost је spasenje za nj; njegova mu
iskljucenost prиZa drugi oЬlik verske zajednice.
I kada guba iscezne а gubavac bude izbrisan,
ili gotovo izbrisan iz secanja, ti се se sklopovi
zaddati. Cesto na istim mestima, dva Ш tri sto
leca kasnije, ponovo се se naiCi na neoЬicno slic
ne igre iskljucenja. Siromasi, skitnice, kafnjenici
i »pomuceni umovi« preuzece ulogu koja је osta
la za gubavcem, а videcemo kakav se spas oce
kuje od toga iskljucenja, za iskljucene i za one
koji ih iskljucuju. Sa potpuno novim znacenjem
i u kulturi koja se veoma razlikuje, oЬlici се i
dalje postojati - pogoto\тu onaj glavni oЬlik stro
gog razdvajanja kakvo је sacinjavalo iskljucenje
iz drustva, ali ponovno prisajedinjenje u duhu.
* *
U imaginarnom pr:edelu renesanse upravo se

роршlја jedan nov predmet; uskoro се on tu za
uzeti povlasceno mesto: to је Brod ludaka, cud
novata pijana lad:a koja plovi mimim rekama Ро·
rajnja i flamanskim kanalima.
Narrenschiff је, ocigledno, knjizevni sastav
nesumnjivo preuzet iz starog kruga prica о Argo
nautima koji је, med:u velikim mitskim temama.
nedavno oziveo i podmladio se, i kojem је u Bur-
STULTIFERA NAVIS
19
gundskim drzavama upravo data ustaljena slika.

Postao је oblcaj da se sastavljaju ti Brodovi ci
ja se posada, koju tvore izmisljeni junaci, eticki
uzori Ш drustveni tipovi, upusta u veliko simbo
licno putovanje koje се јој doneti, ako vec ne sre
cu, а ono makar sliku njene sudbe ili istine. Tako
Simforijen Sampje (Symphorien Champier) sastav
lja zaredom, 1502. Brod knezeva i Ьitaka velmo
f.a, а zatim 1503. Brod cestitih gospi; imamo, ta
kode, i jedan Brod zdravlja, pored Blauwe Schute
Jakoba van Ustvorena (ЈасоЬ van Oestvoren) go
dine 1413, Narrenschiffa od Brandta 1497. i jed
nog dela Jossea Badea: Stultiferre naviculre scaphre
fatuarum mulierum (1498) . Bosova slika, naravno,
pripada svom tom brodovlju iz sna.
Ali od svih tih romanesknih Ш satiricnih lada,
Narrenschiff је jedina koja је odista i postojala,
jer brodova sto su svoj bezumni tovar nosili od
jednog grada do drugog zaista је Ьilo. Zivot lu
daka .tada је lako postajao lutajuci. Gradovi su
ih revno izganjali van svojih bedema; ludaci su,
ako ne Ьi Ьili povereni skupini trgovaca i hodo
casnika, ostavljani da tumaraju dalekim poljima.
Тај је oblcaj narocito ucestao u Nemackoj; u
prvoj polovini petnaestog stoleca u Nirnbergu је
zabelezeno prisustvo 62 luda.ka; 3 1 је proteran;
u sledecih pedeset godina nalazimo trag jos 21
prinudnog odlaska; а i tu је rec samo о ludacima
koje su uhvatile gradske vlasti. Cesto se dogadalo
da ludaci budu povereni ladarima: u Frankfurtu,
brodarima је stavljeno u dШnost da grad oslo
bode jednog ludaka koji је hodao go; prvih go
dina petnaestog stoleca, jedan ludi zlocinac na isti
је nacin izbacen iz Majnca. Кadikad su mornari,
brze no sto su obecali, izbacivali na � opno te ne
ugodne putnike; dokaz је onaj frankfurtski ko
vac koji је dva puta odlazio i dva puta se vracao
pre no s_to је konacno ispracen za Krojcnah.
Evropski gradovi mora da su cesto gledali pri
stajanje tih brodova ludaka.
IS'I'oRIJA LUDILЛ
20
Nije lako odrediti tacno znacenje tog оЬiса

ја. Moglo Ьi se pomisliti da је posredi opsta me
ra proterivanja kojom opstine nagone lиdake u
polozaj skitnica; pretpostavka koja ne moze sama
da objasni cinjenice, posto se dogada da neki lи
daci, cak i pre nego sto sи se ljиdi latili toga
da za njih sagrade posebne domove, Ьivаји prim
ljeni п bolnice i leceni kao takvi; и Glavnoj bol
nici и Parizи, oni imajи svoje lezajeve, postavlje
ne и spavaonicama; а и veCini evropskih gradova,
иostalom, tokom celoga srednjega veka i renesan
se postojao је ро jedan zatvor koji se ostavljao
za bezumne; to sи, recimo, Satle и Меlиnи ili cи
vena Киlа lиdaka и Каnи; to sи bezbrojne Narrtiir
mer и Nemackoj, kao kapije LiЬeka ili Jиngpfer
Hambиrga. Lиdaci se, dakle, ne najиrujи svi bez
razlike. Moze se stoga pretpostaviti da se medt1
njima najиrujи jedino tиdini, s tim sto је svaki
grad prihvatao da na sebe preuzme samo one
koji sи pripadali njegovom stanovnistvu. Zar se
и racиnovodstvenim knjigama nekih srednjovekov
nih gradova ne izdvajajи novcane potpore name
njene lиdacima, ili podaci о poklonima и korist
bezumnih? Pitanje, и stvari, i nije tako prosto:
postoje, naime, mesta zЬiranja na kojima lиdaci,
mnogobrojniji no drugde, nisи starosedeoci. Ova
mo и prvom redи spadajи mesta hodoeasnistva:
Sen Matiren de Larsan (Saint-Mathurin de Lar
chant), Sen Ildever de Gиme (Saint-Hildevert de
Goиrnay), Bezanson, Gel (Gheel); ta hodocasca sи
priredivali, nekad i noveano potpomagali, gradovi
ili bolnice. Те је moguce da sи oni brodovi lиda
ka, kojima је Ьila obuzeta masta najranije rene
sanse, Ьile lade hodocasnika, izuzetno slikovite la
de bezumnih koji tragajи za razиmom: jedne sи
plovile niz reke Porajnja риt Belgije i Gela; dru
ge sи Ше uzvodno Rajnom ka Jиri i Bezansonи.
No ima i drugih gradova, kao sto је Nim
berg, koji nikako nisи Ьili mesta hodocasca, i и
kojima se okиpija velik broj lиdaka, и svakom
STULTIFERA NAVIS
21
slисаји mnogo vise lиdaka no sto Ьi ih sam taj

grad mogao dati. Ti lиdaci konace i сиvаји se
na racиn gradskog bиd.Zeta, ali i pored toga nisи
leceni; oni sи prosto-naprosto baceni и tamnice.
Moze se poverovati da sи и neke vece gradove -
prolazna i trgovacka mesta - lиdake и poprilic
nom Ьrоји dovodili trgovci i brodari ра ih tи »gu
Ьili«, cisteCi tako grad odakle sи ovi rodom, nji
hovog prisиstva. Mozda se dogadalo da se ta me
sta »obrnиtog hodocasnistva« pobrkajи sa mesti
rna na koja sи lиdaci dovodeni и svojstvu hodo
casnika. Briga za isceljenje i briga za iskljиcenje
ponovo se sjedinjиjи; lиdaci se zatvarajи и osve
ceni prostor сиdа. Moguce је da se selo Gel bas
tako i razvilo - mesto hodocasnistva postajalo
је ogradeno dobro, sveta zernlja na kojoj lиdilo
осеkије izbavljenje, ali gde covek, kao i nekada,
izvodi nesto рориt obrednog razdvajanja.
То znaci da ovo krиZenje lиdaka, pokret ko
jirn sи najиreni, njihov odlazak i иkrcavanje na
brod, nernajи и potpunosti smisla sarno na ravni
drustvene korisnosti ili sigurnosti gradana. Ти
svakako postoje jos neka znacenja, Ьliza obredи;
а i dan danji rnoguce im је odgonetnиti neke
tragove. Tako је, recimo, lиdacima zabranjeno da
kroce и crkvи, ali im crkveno pravo ne zabranjи
je koriscenje sakramenata. Crkva ne preduzima
kaznene mere protiv nekog svestenika koji је iz
gиblo razиm; ali и Nirnbergи sи 1421, jednog po
lиdelog svestenika najиrili narocito svecano, kao
da posvecena priroda licnosti иmnozava necist, а
grad је иnapred odvojio novac koji је imao da
ти slиzi za popиtninи. Dogadalo se da neki be
zиmnici Ьиdи javno Ьicevani, а da potom, и ne
koj vrsti igre, Ьиdи otpraceni pod prividom иtrke
i siЬama najиreni iz grada. Mnogo је znakova da
se odlazak lиdaka иvrscivao и ostala obredna iz
gnanstva.
Stoga је lakse shvatiti neoblcno breme zna
cenja koje pritiskиje plovidbи lиdaka i podaruje
ISTORIJA LUDILA
22
ЈОЈ, sumnje nema, onu njenu caroliju. S jedne

strane, ne treba umanjivati udeo neosporne prak
ticne koristi; poveriti ludaka brodarima, to sa
svim pouzdano znaci ukloniti ga da se ne smuca,
bez kraja i konca, pod zidinama gradskim; to zna
Ci Ьiti siguran da се on otici daleko, znaci uciniti
ga zatocenikom sopstvenog odlaska. Ali voda to·
те pridodaje nejasno mnostvo sopstvenih vredno
sti; ona odnosi, ali postiZe i viSe, ona ociscuje; а
osim toga, plovidba prepusta coveka neizvesnosti
udesa; tu је svak poveren sopstvenoj sudblni i
svako ukrcavanje na brod moglo Ьi Ьiti i posled
nje. Put drugoga sveta polazi ludak u svome lu
dome cunu; sa drugoga sveta dolazi kada se iskr
cava. Ova plovidba ludaka jeste i stroga podela,
i apsolutan Prelazak u isti mah. U izvesnom smi
slu ona samo, ро jednom poluzblljskom, poluza
misljenom zemljopisu, razvija praini polozaj lu
daka na obzorju brige srednjovekovnog coveka -
polozaj koji је jednovremeno simboliC:no pred

stavljen i u stvarnosti izveden povlasticom koja
se daje ludaku da bude zatvoren na kapijama gra·
da: njega treba da ogradi njegovo iskljucenje; ako
ne moze i ne treba da ima druge tamnice doli
samoga praga, drze ga na mestu prolaza. Оп је
stavljen u unutrasnjost spoljasnjosti, i obratno.
Veoma simbolican polozaj u kojem се on, sum
nje nema, ostati sve do nasih dana, samo ako
нshtednemo da priznamo da је ono sto је nekada
Ьilo vidljiva tvrdava reda sada postalo zamak na·
se svesti.
Voda i plovidba zaista imaju tu нlogu. Za
tvoren u ladi, odakle se ne moze uteCi, ludak је
poveren reci s hiljadu rukн, moru s hiljadu pu
teva, toj velikoj neizvesnosti sa spoljasnje strane
svega. On је zatocenik usred najslobodnijeg, naj
otvorenijeg puta: cvrsto okovan uz beskrajno ra
skrsce. On је pravi pravcati Prolaznik, to jest za
toC:enik prolaza. А zemlju na kojoj се se iskrcati
ne poznajemo, bas kao god sto ne znamo, kada
·
stupi na kopno, ni iz koje је zemlje do�ao. Nje·

gova је istina i postojblna samo u tom neplod
nom prostranstvu izmedu dveju zemalja koje ne
mogu da mu pripadnu. Da li mi taj obred koji
је, ро vrednostima svojim, u korenu dugog ima�
ginarnog srodstva, mozemo da pratimo tokom се�
le zapadnjacke kulture? Ili, obrnuto, pratimo Ьа�
to srodstvo koje је, od pradrevnih vremena, po
vukJo za sobom, а potom i ucvrstilo, obred ukrca
vanja? No bar jedno је sigurno: u snevanju evro�
skog coveka, voda i Iudilo odavno su zdгuZeni.
Jos је Tristan nekada, preru�en u ludaka, pu
stio da ga brodari izbace na obalu Kornualije. 1
kada se pojavljuje na dvoru kralja Marka, niko
ga ne prepoznaje, ni�o ne zna odakle dolazi. Ali
on izgovara previse cudnovatih, znanih i dalekih
reci; toliko poznaje tajne dobro-poznatog da mo
ra da је iz nekog drugog, veoma Ьliskog sveta.
On ne dolazi sa cvrstog k.Opna na kojem su cvrsti
gradovi; vec dolazi sa neprestanog nespokoja mo
ra, sa njegovih neznanih puteva koji kriju u sebl
toliko cudnovatih znanja, sa te fantasticne ravni
ce, nalicja sveta. Izolda, prva, zna da је taj ludak
sin mora i da su ga obesni mornari bacili tu, sto
sluti na nesrecu: »Prokleti da su mornari koji su
doveli tog ludaka! Sto ga nisu bacili u more!« (2)
А vremenom, ista se tema ponavlja u vise navra
ta: kod mistika petnaestog stoleca ona је postala
motiv duse-cuna, napustenog na beskrajnome mo
ru zelja, na jalovome polju briga i neukosti, me
du lainim odsjajima znanja, sred-srede nerazum
nosti sveta - cuna koji, ako ne uzmogne da baci
sigurnu kotvu, veru, Ш da napne svoja duhovna
jedra kako Ьi ga Bozji dah odveo u luku, postaje
Zгtva velikog ludila mora. Krajem 8esnaestog sto
Ieca De Lankr (de Lancre) је u moru video vrelo
sklonosti jednog celog naroda ka davolskom: ne·
sigurne morske Iade, iskljucivo poverenje u zvez·
de, prenete tajne, udaljavanje od zena, konacno i
slika te velike uzburkane pucine, sve to navodi
24 ISTORIJA LUDILA
coveka da izgubl veru u Boga i svaku postojanu

vezu sa domovinom; tada se on predaje Davolu
i okeanu njegovih lukavstava (З}. U doba klasi
cizma, englesku setu rado obja$njavaju uticajem
morskog podneЬlja: studen, vlaga, promenljivost
vremena, sve one sicusne vodene .kapljice koje pro
diru u pore i tkiva tela covecjeg i cine da ono
izgubl jedrinu, unapred utiru put ludilu. Konac
no, izostavljajuci onu ogromnu knjirevnost $to ide
od Ofelije do Lorelaj, navedimo samo velike na
pola antropoloske, napola kosmoloske analize Hajn
rota, (Heinroth), koje od ludila tvore nesto poput
ispoljavanja, u coveku, jednog mutnog i vodenog
elementa, mracnog nemira, nestalne zbrke, zamet•
ka i smrti svih stvari, koji se suprotstavlja sjaj-
noj i zreloj postojanosti duha.
·
.
Ali ako se plovidba ludaka povezuje, u zapad··

njackoj masti, sa toliko vajkada:snjih inotiva; ot
kuda, tako naglo, krajem . petnaestog stoleca, to
iznenadno iskazivanje ove teme u knjizevnosti i
ikonogra{iji? Otkud da odjednom iskrsne ta silue
ta Broda: ludaka i njegove Ъezumne posac:le; te
da osvoji i najpoznatije predele? Zasto је iz sta
rog saveza vode i ludila jednoga dana, i bas toga
dana, nastala ta barka?
•
* •
Zato sto ta Ьarka simbolizuje jedan istinski

nespokoj, koji se krajem srednjega veka iznenada
pojavio na obzorju evropske kulture. Ludilo i lu
dak postaju, u svojoj dvosmislenosti, glavne .lic
nosti: pretnja i poruga, cudljivo bezumlje sveta i
sitno ismevanje ljudi.
Pre svega, tu је citava knjizevnost prica i
mortaliteta. Njeno poreklo, sumnje nema, seze da"
leko u proslost. Ali koncem srednjega veka, ona
se znatno rasprostranjuje: dug niz »ludorija« ko
je, zigosuci poroke i mane kao nekada, sve ove
STULTIFERA NAVIS
25
dovode u vezu ne vise sa oholoscu, ne vise sa po

manjkanjem milosrda, ne vise sa zaboravljanjem
hriscanskih vrlina, vec sa nekom vrstom velikog
bezumlja kojem niko, zapravo, nije pravi vinov
nik, ali koje svakoga nekom tajnom privlacnoscu
povlaci za sobom; Obznana od strane ludila po
staje opsti oblik pokude. U farsama i sotijama,
licnost Ludaka, Sakalude i Budale poprima svc
veci znacaj. То vise nije naprosto smesna i pozna
ta senka negde u prikrajku: ona zauzima mesto
usred pozorista, kao pritezalac istine - igrajuci
ovde ulogu koja је obrnuta od uloge kakvu је lu
dilo igralo u pricama i satirama i koja· tu raniju
ulogu dopunjuje. Ako ludilo svakoga vuce u iz
vesnu zaslepljenost u kojoj се se izgublti, ludak,
bas naprotiv, svakoga podseca na njegovu istinu;
u komediji u kojoj svako vara druge а i sam Ьi
va nasankan, on је komedija drugoga reda, ob
·
mana u obmani; svojim jezikom sakalude, koja

nema razuman lik, on· govori razumne reci koje,
u komicnom, razresuju komediju: on govori lju
bav zaljuЬljenima, istinu о zivotu mladima; istin
sku osrednjost stvari oholima, obesnima i laZljiv
cima. Cak i stare svetkovine ludaka, onako viso
ko stovane u Flandriji i na severu Evrope, odvi
jaju se na pozornici i ono sto Ьi u njima moglo
Ьiti samonikla parodija na veru pretvaraju u dru
stvenu i moralnu kritiku.
U naucnoj literaturi, takode, Ludilo је na de·
lu, u samoj srzi razboritosti i istine. Bas ludilo
ukrcava sve ljude, bez 1-azlike, na svoj bezumni
brod i zavetuje ih pozivu jedne zajednicke odise
je (Blauwe Scћute od Van Ustvorena, Narrenschiff
od Branta); njegovu kobnu vladavinu priziva Mur
ner u svome Narrenbeschworung-u; ona ima udeo
povezan sa Ljubavlju u Koroovoj (Corroz) satiri
Prativ lude ljubavi (Contre Fol Amour), ili se spo
ri sa ljubavlju oko . toga koje је od njih dvoje
prvo, koje od njih omogucuje ono drugo i voda
ga ро svojoj volji, kao u razgovoru Luiz Labe
ISTORIJA LUDILA
26
(Louise Labe) Prepirka Ludila i Ljubavi (Debat de

Folie et d'Amour). Ludilo ima i svoje akademske
igre: ono је predmet govora, i samo ih о sebl
drzi; prokazuje ga, ono se brani, ono polaze pra
vo na to da је Ьlize sreCi i istini negoli razbori
tost, da је Ьlize razboritosti negoli razboritost sa
ma; Vimpfeling (Wimpfeling) prireёtuje Monopo
lium Philosophorum, а Judokus Galus (Judocus
Gallus) Monopolium et societas, vulgo des Licht
schiffs. Najzad, usred tih ozblljnih igara, velika
stiva humanista: Flaydera i Erazma. Naspram svih
tih reci, njihove neumorne dijalektike, naspram
svih tih govora ponavljanih i obrtanih bez kraja
i konca, duga povorka slika - od Hijeronimusa
Bosa sa Vadenjem kamena ludosti i Brodom lu
daka, do Brojgela i njegove Dulle Griet; а gravira
prevodi na svoj jezik ono sto su pozoriste i knji
zevnost vec preuzeli: zapletene teme Svetkovine, i
Plesa ludaka. Utoliko је istina da је od petnaestog
stoleca lice ludila pocelo da opseda mastu cove
ka sa Zapada.
Reёtanje datuma govori za sebe: Ples mrtva
ca sa GroЬlja nevinih nesumnjivo potice iz prvih
godina petnaestog stoleca; onaj iz crkve u Sez-di
je (Chaise-Dieu) trebalo Ьi da је sastavljen oko
1460; а 1485. Gijo Marsan (Guyot Marchand) оЬ·
javljuje svoju Mrtvacku igru (Danse macabre).
Тih sezdesetak godina Ьilo је, jamacno, pod vlas
cu cele te tvorbe iskezenih slika smrti. Godine
1492. Brant је napisao Narrenschiff; pet godina
docnije ovaj је preveden na latinski. Pred sam
kraj stoleca Hi 'eronimus Bos slika svoj Brod lu
J
daka. Pohvala udosti potice iz 1509. Redosled је
jasan.
Do druge polovine petnaestog stoleca, ili i ne
sto kasnije, tema smrti caruje sama. Kraj cove
kov, kraj vremena ima izgled kuga i ratova. Nad
covekovo Ьitisanje nadnose se bas taj svrsetak i
poredak kojem niko ne izmice. Prisutnost koja
preti и samoj ntttrini S\'eta jeste pristttnost ko-
stura. А poslednjih godina stoleea, gle, taj veliki

nespokoj obrce se oko sebe; poruga ludila sme
·
njuje smrt i njenu ozЬiljnost. Od otkrica te koЬi

koja neminovno svodi coveka na nista, preslo se
na prezrivo posmatranje tog nicega kakvo је sa�
mo Ьitisanje. Uzas pred tom neprikosnovenom
granicom smrti uvlaci se u neprestani podsmeh;
unapred se stisava; i sam је izvrgnut poruzi time
sto mu se pridaje svakidasnji i ukroceni vid, ti
me sto se u prizoru zivota obnavlja svakog tre
nutka, time sto se razvejava ро porocima, na
stranostima i smesnim stranama svakoga. Porica
nje smrti vise nije nista, posto је vec Ьilo sve,
posto је i sam zivot tek jedna samozaljuЬljenost,
beslovesna rec, zvek praporaca i palica dvorskih
budala. Glava, koja се postati lobanja, vec је praz
na. Ludilo, to је najava skore smrti (4). Ali ono
је, takode, i njeno pobedeno prisustvo kojem se
covek izmigoljio putem tih svakida§njih znakova
koji, obznanjujuci da ona vec caruje, ukazuju ka
ko се to sto се ona ugraЬiti Ьiti prilicno bedan
plen. То sa cega је smrt zderala o'Бrazinu Ьila је
samo obrazina i nista vise; da se otkrije kezenje
kostura, Ьilo је dovoljno smaci nesto sto nije Ьilo
ni istina ni lepota, vec jedino lik od sadre i laz
noga sjaja. Od varljive obrazine do lesine nastav
ljao se jedan te isti osmeh. Ali u smehu ludaka
postoji to sto se on unapred smeje smehu smrti; а
bezumnik, predskazujuci је, obezorиZava jezovitost
smrti. Krici Lude Grete likuju, usred renesanse,
nad onim Likovanjem smrti koje se krajem sred
njega veka pevalo na zidinama Kampo-Santa.
Zamena teme smrti temom ludila ne obele
iava tek jedan prekid, ,-ес vise izvesno skretanje
unutar istog nespokoja. Rec је uvek о nistavnosti
postojanja, ali na tu se nistavnost vise ne gleda
kao na .vanjski i konacan kraj, kao na pretnju i
svrsetak u isti mah; ona se dozivljava iznutra,
kao neprekidan i trajan vid postojanja. 1 dok је
nekada ludilo ljudi Ьilo u tome sto oni nikako
ISTORIJA LUDILA
28
nisu uvidali da se priЬliZava samrtni cas, dok ih

·
је trebalo dozvati u pamet prizorom smrti, sada

se pamet sastoji u tome da se ludilo svuda obzna
njuje, da se ljudi poucavaju tome da vec i sad
nisu nista doli mrtvi, i da, ako је kraj blizu, on
da se Ьlizi onako kako ludilo, posto је postalo
sveopste, postaje jedno te isto sto i smrt. То је
ono sto predskazuje Estas Desan (Eиstache De
schamps):
Mlitavi smo, slabacki i tromi,

Matori, poZиdni i govora mиtnog.
Vidim samo lиdake i lиde
Uistinи kraj se Ьlizi
Sve је poslo naopako.
Sada sи se elementi izokrenuli. Vise nece

kraj vremena i sveta unazad otkrivati ljиdima da
su Ьili lиdi sto se nisи brinuli zbog njega; иspon
lиdila, njegovo potmиlo nastиpanje, sad иkazujri
na to da se svet ЬliZi . konacnoj propasti; иpravo
је bezumlje ljиdi i priziva i cini neminovnim.
*
* *
Ovakvo dozivljavanje bezиmnika kao da је, и

razlicitim svojim oЬlicima - likovnim Ш knjife:v·
nim - izuzetno cvrsto povezano. Slika i stivo ne
prestano ирuсији jedno na drugo - ovde tиma
cenje, onde ilиstracija, Narrentanz је jedna te is
ta tema koja . se stalno srece i presrece и narod
nim svetkovinama, pozorisnim prikazivanjima, na
gravirama, а сео poslednji deo Pohvale ludosti sa
stavljen је ро uzoru na dиgacak ples lиdaka и ko
jem se svako zvanje i svaki stalez nizи jedan za
drugim i tvore veliko kolo nerasиdnosti. Mnoge
figure bajoslovnog zivotinjskog sveta koje prekri
ljujи lisabonsko Isku!enje verovatno sи preиzete
sa tradicionalnih obrazina; neke sи mozda prene-
STULTIFERA NAVIS 29
te iz Malleusa. $to se cuvenog Broda ludaka tice,

zar on nije preveden pravo iz Brantovog Narren
schiffa, ciji naslov i nosi, i za koji izgleda da sa
svim tacno ilustruje njegovo pevanje XXVII, po
sveceno, i ono, zigosanju potatores et edaces? lSlo
se cak dotle da se pretpostavljalo da је Bosova
slika bila deo celog niza zivopisa kojim su ilustro
vana glavna pevanja Brantovog speva.
Ne treba, ipak, dopustiti da nas zavede stro
ga neprekidnost tema, niti pretpostavljati vise no
sto kazuje sama istorija. Verovatno је da se po
vodom tog predmeta ne Ьi ponovo mogla izvesti
analiza poput one koju је dao E!Dil Mal (tmile
Male) za prethodna razdoЬlja, а posebno povo
dom teme smrti. Izmedu reci i slike, izmedu ono
ga sto је predstavljeno jezikom i onoga sto је re
ceno slikovitim putem, negdanje lepo jedinstvo
pocinje da se raskida; jedno te isto znaeenje nije
im otprve zajednicko. Ра ako је i tacno da slika
jos uvek ima zvanje da kaze, da nesto ро sustini
zajednicko i istovetno prenese jeziku, ipak treba
priznati da ona, vec, ne kazuje isto; i da seЬi
svojstvenim likovnim vrednostima slikarstvo zadi
re и dozivljaj koji ее иvek ici dalje negoli jezik,
ma koliko tema, povrsno gledano, Ьila istovetna.
Lik i rec i dalje ilustrujи istи gatkи о lиdilи i
istome moralnome svetи; ali oni vec krecи dvama
razlicitim smerovima koji naveseujи, jednom jos
иvek jedva opazivom naprslinom, ono sto се и
zapadnjackom doZivljajи lиdila Ьiti velika c:rta
razvoda.
Uspon lиdila na horizontи renesanse najpre
se primecиje ро izandalosti goticke simbolike; kao
da је taj svet, и kojem је isprepletenost duhovnih
znacenja Ьila toliko gusta, росео da se komesa
tako da sи se иkazali likovi ciji se smisao odaje
jos samo pod vidom bezumnika. Goticki oblici
opstajи jos neko vreme, ali, malo-pomalo, i oni
ёе zanemeti, prestati da kаzији, podseeajи i ро
исаvаји i otkrivace jos jedino - mimo svakog
ISTORIJA LUDILA
30
mogиceg jezika, vec samo onim sto је оkи blisko

- svoje fantasticno prisиstvo. Oslobodena razbo·
1·itosti i pouke ро kojima se иpravljala, slika po
cinje da se vrti oko sopstvenog lиdila.
Paradoksalno, ovo oslobaёl:anje potice iz na·
dolaska znacenja, iz иmnozavanja smisla njim sa
mim, sto izmeёl:и stvari izatkiva tako mnogobroj
ne, иkrstene, slozene odnose, da se oni jos mogu
odgonetnиti samo и ezotericnosti znanja, а stva
ri se, pak, pretrpavajи oznakama, obelezjima,
smeranjima te tako na krajи gиЬе sopstveni lik.
Smisao se vise ne hvata iz neposrednog opafa
nja, lik prestaje da govori za sebe; izmeёl:и znanja
koje ga nadahnjиje zivotom i oЬlika и koji se
prenosi, siri se pиkotina. Otvoren ти је риt ka
oniricnom. Jedna knjiga svedoci о tom иmnaza
njи znacenja potkraj gotickog sveta, to је Specu
lum human(E salvationis, i ona, izvan svih veza
иtvrёl:enih tradicijom svetih otaca, otkriva, izmeёl:и
Starog i Novog zaveta, citavu jednи simbolikи ko
ja ne spada и red Prorostva, vec је istoznacna sa
imaginamim. Hristovo stradanje nije unapred pred
stavljeno samo zrtvom Avramovom; ono oko sebe
saziva sve opsene mиcenja i bezbrojnih snivanja
о njemи; kovac ТиЬаl i tocak Isaijin smestajи se
oko krsta stvarajиCi, mimo svih роиkа о zrtvo
vanjи, fantasticnи sliku ostrvljenosti, izmucenih
telesa i bola. Eto slike bremenite dodatnim zna
cenjima i prinиёl:ene da ih oda. Ali san, bezиmnik,
nerazboritost, mogи da se uvиkи u tu prekomer
nost znacenja. Simbolicni likovi zacas postaju pri
Hke iz more. Dokaz је ona stara predstava mud
rosti koja se na nemackim gravirama tako cesto
prikazuje kao ptica dugacke sije za cije misli, dok
se polako uzdizu od srca ka glavi, ima vremena
da budu odmerene i prosuaene; simbol cije su
vrednosti otezane time sto su prenaglasene: dugi
put razmisljanja postaje na slici cediljka kroz kо
ји kaplje jedno istancano znanje, sprava kroz ko
ju se preciscavaju sustine. Sija Gutemenscha une-
STULTIFERA NAVIS
31
dogled se izduiиje da Ьi, povrh mиdrosti, pred

stavila i sve istinske posredne puteve znanja; а
simbolicni covek postaje fantasticna ptica ciji se
preterano dиg vrat presavija hiljadи puta preko
samog sebe - bezumno Ьiсе, na ро puta izmedu
zivotinje i stvari, Ьlize opsenama svojstvenim sli
ci negoli strogosti smisla. Та simbolicna mиdrost
zatocenica је lиdila sna.
Bitan preobraZaj sveta slika: stega umnoze
nog smisla oslobada ga zapovesti oblika. Pod po
vrsinи slike zavlaci se toliko raznih znacenja da
ona ne odaje vise nista sem jednog zagonetnog li
ca. А njena moe vise nije moc poиcavanja, nego
moc opcinjavanja. Karakteristican је razvoj gri
la *, cuvenog grila, poznatog vec и srednjem veku,
grila iz engleskih psaltira, iz �artra i ВиГZа. Ta
da је on исiо tome kako је и coveka punog zelja
dusa postajala zatoeenica zveri; njena izoblicena
lica polozena na trbuh cudovista pripadala su sve
tи velike platonovske metafore i obznanjivala su
unizenost duha u ludilu greha. U petnaestome sto
lecu, medutim, gril, slika ludila covekovog, posta
je jedan od omiljenih likova bezbrojnih Iskusenja.
Ne jиrisajи zelje na mir pustinjaka; njega spo
padajи ti oblici ludila, zapreteni tajnom, izdignиti
iz sna, koji ostajи tи, na povrsini sveta, nemi i
prituljeni. Na lisabonskom Jsku.Senju pred svetog
Antonija sela је jedna od tih prikaza rod:enih iz
ludila, iz njegove usamljenosti, njegove pokore,
njegovih lisavanja; jedan laki osmeh osvetljava to
Jice bez tela - prisutnost sustog nespokoja pod
vidom zivahnog bekeljenja. Upravo ta prilika iz
more, medutim, jednovremeno је i predmet i
svrha iskusenja; upravo ona opcinjava oko ispo
snika - а i jedno i drugo ostaju zatocenici neke
vrste pitanja u ogledalu, pitanja sto zanavek os
taje bez odgovora, u tisini u kojoj preblva samo
• Gril - komifna komЬinacija iivot1nja ili :!ivotinjskih i ljudsklh ob

lika u grt!ko-rimskoj rezbarskoj umetnosti. - Prim. prev.
32 ISTORIJA LUDILA
to gnusno gmizanje koje ih okruzuje. Gril coveka

''ise ne podseca, u oЬliku satire, na njegov du
hovni poziv zaboravljen u ludilu njegove zelje. On
је ludilo koje је postalo Iskusenje: sve sto је u
njemu nemoguce, fantasticno, necovecno, sve sto
u njemu ukazuje na protivprirodno i na gamiza
nje jedne bezumne prisutnosti tik uz zemlju, sve
to, zapravo, daje mu cudnovatu moc koju ima.
Sloboda, ma i zastrasujuca, njegovih snova, sno
videnja njegovog ludila imaju, za coveka petnae
stog stoleca, vecu privlacnu silu negoli pozeljna
stvarnost puti.
Sta је, dakle, ta moe opcinjavanja· koja se, u
ono doba, sprovodi preko slika ludila?
U tim fantasticnim likovima covek otkriva,
pre svega, nesto nalik na neke tajne i neke sklo
nosti svoje prirode. U srednjovekovnoj misli, ce
te zivotinja - kojima је Adam jednьm za svagda
nadenuo imena - simbolicno imaju covecanske
vrednosti. Ali pocetkom renesanse odnosi sa zivo
tinjskim svetom preokrecu se; zivotinja se oslo
bada; ona izmice svetu bajke i ilustrovanja mo
rala i poprima fantastiku koja је svojstvena sa
mo njoj. 1 sada, zapanjujucim jednim preokre·
tom, zivotinja pocinje da vreba coveka, da ga se
dokopava i iznosi mu njegovu rodenu istinu na
videlo. Nemoguee zivotinje, proizisle iz jedne po
ludele maste, postale su. tajna priroda covekova:
i kada se poslednjega dana gresnik pojavio u svoj
svojoj rugobnoj nagoti, primecuje se da ima cudo
visni lik beslovesne zverke: to su one macke-dre
kavice cija se rogobna tela mesaju, na Paklu Dir
ka Boutsa (Dierick Bouts), sa nagotom proklet
nika; to su, kako ih Stefan Lohner (Lochner) pri
kazuje, krilate bube macjih glava, vecernji lepti
rovi-tvrdokrilci, ptice kriia zastrasujucih i gram
zivih poput ruku; to је ona velika zver-graЬljivica
cvornovatih kandZi koja stoji na Iskusenju Gri·
nevaldovom. 2ivotinjski је svet pomocu ljudskih
simbola i vrednosti izbegao upitomljenje; te ako
STULTJFERA NAVI$ 33
sada svojim neredom, jw:o�cu, svojim oblljem ro

dovisnih nemogucnosti opcinjava eoveka, onda on
razotkriva i mracnu pomamu, jalovo ludilo koje
poeiva u srcu ljudi.
Na suprotnom kraju te prirode pakla, ludilo
opcinjava. zato sto је znanje. Ono је znanje, pre
svega, stoga sto su svi oni besmisleni likovi u
stvari elementi jednog te�kog, zatvorenog, ezote
ricnog znanja. Тi cudnovati oblici netom se sme
staju u prostor velike tajne i sveti Antonije, koga
oni (iovode u iskusenje, nije pod vla5eu zestine
zelje vec one, mnogo potuljenije, Za.oke radozna
losti; njega mami to tako daleko а tako blisko
znanje, sto ga. osmeh Grila nudi а u isti mu mah
i:�;vrdava; pokret kojim uzmice isti је onaj kojim
se brani da ne prede zabranjene granice znanja;
оп vee zna - u tome i jeste njegovo Iskusenje
- ono sto се Kardan (Cardan) kasnije reCi: »Mu
drost, kao i ostale dragocene stvari, mora se iScu
pati iz utrobe Zemljine.« То znanje, tako nedo
stupno, tako pogiЬeljno, to znanje Ludak, u svo
joj bezazlenoj sasavosti, ima. Dok razЬorit i mu
dar oovek od njega opa.Za samo odlomke slika -
koji tiщ vise obespokojavaju - dotle ga Ludak
celo-celcato nosi u jednoj netaknutoj lopti: ona
kristalna kugla koja је za sve ostale prazna, ispu·
njena је, za njegov pogled, cestom nevidljivog
znanja. Brojgel se izruguje Ьlesavku koji pokuSa.
va da prodre u tu kristalnu loptu. Ali bas se ona,
ta kugla obasjana znanjem, klati, nikada se ne raz
Ьijajuci - svetiljka za podsmeh, ali beskrajno
dragocena - na kraju stapa koji о ramenu nos1
Luda Greta. Ona, takode, stoji i s druge strane
vrta Шivanja. Drugi simbol znanja, drvo (zabra
njeno drvo, drvo greha i оЬееаnе besmrtnosti),
nekada zasadeno usred zemaljskoga Raja, iscupa·
no је i sada tvori katarku broda ludaka, onu ko
ja se moze videti na graviri koja ilustruje Stulti
ferщ naviculce Jossea Badea; ono se, sumnje ne·
ma, njise i nad Bosovim Brodom ludaka.
3
ISTORП.\ LUDILA
34
Sta navescuje to znanje ludaka ? Ono, posto

је rec о zabranjenom znanju, nesumnjivo pred
skazuje carstvo Sotonino, i kraj sveta; konacnu
srecu i najvisu kaznu; svemoc na zemlji i pakleni
pad. Brod ludaka promice predelom naslada u
kojem se sve nudi .Zelji, nekorn vrstom obnovlj.e
nog Raja, posto tu covek vise ne zna za patnju
niti nuzdu; ра ipak, on nije povratio svoju nevi
nost. Та lafna sreca jeste davolji trijumf Antihri
sta, jeste Kraj, vec sasvim blizak. Snovi о Apoka
lipsi, istina, u petnaestome stolecu nisu novi; ali
ро prirodi su, ipak, sasvim drugaciji no sto su
Ьili ranije. Umereno fantasticnom slikarstvu ce
trnaestog stoleca, u kojem se zamkovi ruse poput
kockica, u kojem је Zver svagda ona tradicionalna
AZdaja koju Devica drii na rastojanju, recju - u
kojem su poredak Bozji i njegova skora pobeda
uvek vidljivi, sledi jedno videnje sveta u kojem
је satrta svaka razlomost. То је veliki vesticji
skup prirode: planine se survavaju i postaju rav·
nice, zemlja Ьljuje mrtve, kosti nicu ро grobovi
ma; zvezde padaju, zemlja plamti u vatri, vasko
liki zivot usahnjuje i prelazi u smrt. Svrsetak nе
та vrednost prelaska i obecanja; on је nastupa
nje noci u koju tone stari razum sveta. Dov2ljno
је kod Direra pogledati jahace Apokalipse, iste
one sto ih је poslao Bog: nisu to andeli Pobede i
umirenja, nisu to vesnici spokojne pravde; vec
ratnici raspomamljeni od mahnite osvete. Svet
uranja u sveobuhvatni Bes. Pobedu ne odnose ni
Bog ni Davo; odnosi је Ludilo.
Sa svih strana, ludilo opcinjava coveka. Fan
tasticne slike koje se radaju iz njega nisu krat
koveke pojave koje brzo iscezavaju sa povrsine
stvari. Jednim cudnovatim paradoksom, ono sto
se rada iz najneoЬicnijeg bunila Ьilo је, kao taj
na, kao nedostupna istina, skriveno jos u utroЬi
zemlje. Kada covek razastre samovolju svog ludi
la, nailazi na turobnu neminovnost sveta; zivoti
nja koja ga spopada u njegovim morama i noCi-
STULТIFERA NAVIS
35
ma lisavanja jeste njegova rodena priroda, ona

kоји се da ogoli nemilosrdna istina pakla; be
slovesne slike slepe sasavosti, to је veliko znanje
sveta; а и tome neredu, vascelom tom svetи и
lиdilt1, vec se ocrtava ono sto се Ьiti svirepost
konacnog svrsetka. Na toliko mnogo slika - sto
im, sиmnje nema, i daje tu tezinи, а njihovoj
fantasticnosti i pridaje onako velikи koherentnost
- renesansa је izrazila pretnje i tajne sveta koje
је naslиCivala.
*
* * .
U isto ono doba, knjizevne, filosofske, moral

ne teme ludila nadahnиte sи necim sasvim drugim.
U hijerarhiji grehova srednji vek је dao me
sta i lиdilи. Od trinaestog stoleca nadalje иobl
cajeno је videti lиdilo kako stoji medи losim voj
nicima Psihomahije. U Parizи kao i и Amijenu,
ono је deo losih ceta i onih dvanaest dvojnosti
koje dele vrhovnи vlast nad dиsom covekovom:
Vera i Idolopoklonstvo, Nada i Ocajanje, Milosrde
i Tvrdiclиk, Cednost i Pohota, Smotrenost i Lи
dilo*, Strpljenje i SrdZba, Blagost i Strogost, Slo·
ga i Nesloga, Poslиsnost i Pobuna, Istrajnost i Ne
postojanost. U renesansi, Lиdilo napиsta to skrom
no mesto i zaиzima prvo. Dok је kod Ниgа iz sv.
Viktora rodoslovno staЬlo Grehova, staЬlo Drev
nog Adama, kao koren imalo oholost, sada Lиdilo
vodi veselO kolo svih ljиdskih slabosti. Neospo
reni kolovoda, ono ih vodi, vисе za sobom i ime•
nије: »I njih vidite ovde и grupi mojih pratila
ca . . . Ova ovde sto tako ponosno uzdize obrve
zove se Filautija (SamoljuЬivost); ovoj sto kao da
se smeje ocima i pljeska rukama ime је Kolacija
(Laskanje} ; ova sto napola spava zove se Leta
• U ovom kontekstu vise Ьi odgovaralo •ludost•, posto •la folie• zna�l

•ludost« i •ludilo•. - Prim. prev.
з•
36 ISTORЏA LUDII.A.
(Zaboravnost); ona tamo �to se oslanja na оЬа

lakta prekrstenih ruku zove se Mizoponija (Le
njost); ova s vencem ruia na glavi i zavijena u
mirisni oЬlak је Hedona (Naslada); ona tamo s
neodredenim i izguЬljenim pogledom zove se Ano
ja (Lakomislenost); najzad, ova okrugla, debelju
skasta, s glatkom koiom naziva se Trifa (Razuz
danost). Meau devojkama vidite i dva muska bo
zanstva od kojih se jedno zove Gozba а drugo
Tvrdi san.« * Neprikosnovena povlastica ludila: ono
caruje nad svim onim sto је lose u coveku. Ali
zar ono posredno ne vlada i svakim dobrom ko
je on moze da ucini: castoljuЬljem koje daje mu
dre politicare, tvrdiclukom posredstvom kojeg ra
stu bogatstva, bezobzirnom radoznaloscu koja na
dahnjuje filosofe i ucenjake? Luiz Labe to ponav·
lja za Erazmom; а Merkur radi ludila preklinje
bogove: »Ne dajte da se izguЬi ta lepa Gospa ko
ja vam је pricinila toliko zadovoljstva.«
Ali ovo novo kraljevstvo ima malo zajednic
kog sa mracnom vladavinom о kojoj smo govorili
maloeas i koja ga је povezivala sa velikim tra
gicnim silama sveta.
Zacelo, ludilo privlati, ali ne opcinjava. Ono
иpravlja svime sto је na svetu lako, veselo, bez
briZno. Ono cini da se ljudi »zabavljaju i ra
dиju«, ono је ljudima, bas kao i Bogovima, dalo
»Dиh, Mudrost, Bahusa, Silena i tog milog cиvara
vrtova« (5). Sve је и njemu Ьlistava povrsnost:
nikakve zadriane tajne.
Ono је, sumnje nema, и nekoj vezi sa cиdno
vatim putevima znanja. Prvo pevanje Brantovog
speva posveeeno је knjigama i ueenjacima; а na
graviri koja ilustruje taj odeljak, и latinskom iz
danju od 1497, vidimo kako se na svojoj katedri
pretrpanoj knjigama kopeci Ucitelj koji iza svoje
doktorske kape nosi kapuljacu ludaka svu opsi·
* В. Roterdamski, Pohvala tudosti; prevela dr Darinka Nevenic.Grabovac.

- Prim. prev.
STULTIFBRA NAVIS
37
venu praporcima. U svom kolu ludih Erazmo da

je ljudima od nauke veliko mesto: posle Gram.a
ticara, Pesnika, Govornika i Pisaca; zatim Prav
nici; za ovima slede »postovani filosofi s bradom
i ogrtacem« ; na kraju је zЬijena i neizbrojna ceta
Teologa. Ali ako је u ludilu znanje toliko va!no,
to ne znaci da је ludilo kadro da prodre u nje
gove tajne; bas naprotiv, ono је kazna jedne pu
stabljske i izlisne nauke. Ako је ono istina sa
znanja, to znaci da је saznanje dostojno poruge
i da se, шnesto da se obraca velikoj knjizi iS'ku
stva, guЬi u pra�nim knjigama i dokonim raspra·
ma; nauka se preliva u ludilo · samom prekomer
noscu laznih nauka.
О vos doctores, qui grandia noтina fertis

Respicite antiquos patris, jurisque peritos.
Nоп in candidulis pensebant dogmata libris,
Arte sed ingenua sitibundum pectus alebant.
U skladu sa temom koja је narodskoj satiri odav
no Ьila bliska, ludilo se ovde javlja kao komicno
kзZnjavanje znanja i njegove naduvene neuk05ti .
Znaci da ludilo, uopste uzev, nije povezano sa
svetom i njegovim podzemnim oblicima, vec, mno
go vise, sa covekom,. njegovim slaЬostima, njego
vim snovima i zaЬludama. Sve ono sto је kao mut
no ispoljavanje kosmickog postojalo u ludilu onak
vom kakvim ga је video Bos, kod Erazma је zbri
sano; ludilo vise ne vreba coveka sa sve cetiri
strane sveta, ono se uvlaCi u njega Ш је, Ъоlје re
ceno, jedan tanani odnos koji eovek oddava sa
samim sobom. Mitolosko olieenje Ludila је, kod
Erazma, tek jedna knjizevna smicalica . U stvari
postoje samo raz1icita ludi1a - ljudski oЬlici ludi
la= »RaCиnam da ima onoliko kipova koliko i lju
di«; dovoljno је baciti pogled cak i na mesta naj
veee mudrosti i najbolje uprave: »Toliko је obilje
oЬlika ludila u njima, i toliko ih se novih svaki
dan raaa da ni blljadu Demokrita ne Ьi bilo do-
38 ISTORIJA LUDILA
voljno da im se podsmehne.« Nema drиgog lиdi

la sem onoga koje је и svakome covekи, jer covek
је taj koji ga stvara и odanosti prema samome
sebl i pиtem zaЬlиda и koje se иlјиlјkије. »Filaиti
ja« је prvi medи likovima koje Lиdilo иvlaci и
svoj ples; ali to је stoga sto sи ti likovi vezani jed
ni иz druge izvesnim povlascenim pripadanjem;
privrzenost sebl prvi је znak lиdila, ali bas zato
�to је privrzen samome sebl covek i prihvata gtes·
kи kao istinи, laf kao stvarnost, nasilje i rиZnocи
kao lepotи i pravdи: »Jedan је rиZniji od svakog
·
majmиna, а sebl izgleda kao Nirej; drugi, cim је

sestarom povиkao tri linije, odmah misli da је
Eиklid; treCi veruje da је Hermogen, а razиme se
и mиzikи kao magarac и kantar i kresti gore ne
go kokoska kad је kljиca petao kao zakoniti mиZ.«
U tom иobrafenom prihvatanjи samoga sebe, co
vek отоgисије svome lиdilи da se javi kao kakva
tatamorgana. Simbol lиdila Ьiсе, od sada, ono
ogledalo koje, ne odrafavajиci nista stvarno, odra
zava potajno, onome ko se и nj zagleda, snivanje
njegove sopstvene nadиvenosti. Lиdilo _ nije toliko
и vezi sa istinom i svetom, koliko sa covekom i
sa onom istinom о njemu samome koju on moze
da opazi.
Otиda ono ukazuje na jedan potpuno mora
lan svet. Zlo nije kazna ili svrsetak vremena, vec
samo mana i nedostatak. Sto sesnaest pevanja
Brantovqg speva posvecena sи oslikavanjи bezиm
nih pиtnika Broda: to su tvrdice, potkazivaci, pi
janice; to sи oni koji se odaju razuzdanosti i raz
vratи; oni koji pogresno tиmace Sveto pismo, oni
koji cine preljubи. Loher (Locher), prevodilac Bran
ta, otkriva и svome predgovoru na latinskom, plan
i smisao dela; rec је о tome da se ljudi pouce
qure mala, qure bona sint; quid vitia; quo virtus,
quo ferat error; а to siЬajиci, zbog svakom pozna
tog nevaljalstva, impios, superbos, avaros, luxurio
sos, lascivos, delicatos, iracundos, gulosos, edaces,
invidos, veneficos, fidefrasos . иkratko, sve ono
. .
STULТIFERA NAVIS
39
sto је covek sam uspeo da iznade kao nepravilno u

svom ponasanju.
Na izrazajnom podrucju knjiZevnosti i filoso
fije, dozivljaj ludila, u petnaestom stolecu, popri
ma pre svega pravac moralne satire. Nista ne pod
seca na onu ogromnu najezdu koja preti i koja
је opsedala mastu slikara. Bas naprotiv, nastoji
se da se ona udalji; о njoj se ne govori. Erazmo
skrece poglede sa te sumanutosti »koju Furije ra
spiruju iz Pakla svaki put kada puste svoje zmi
je« ; on nikako nije zeleo da izrekne pohvalu tim
bezumnim oblicima, vec »slatkoj varci« koja dusu
oslobada »njenih bolnih briga· i prepusta је raz·
noraznim oblicima naslade« . Тim spokojnim sve
tom lako se ovladava; on pred pogledom razum
nog razastire bez tajne svoje bezazlene cari, а
ovaj se, zahvaljujuCi smehu, vazda ddi na odsto
janju. Dok su Bos, Brojgel i Direr posmatrali sa
same zemlje, uvuceni u to ludilo koje su videli
da izЬija svuda oko njih, dotle Erazmo drzi da
је ono dovoljno daleko da covek bude izvan opa
snosti; on ga posmatra sa visine svog Olimpa, i
ako peva svoje hvale, to је zato sto moze da mu
se smeje neugasivim smehom bogova. Jer ludilo
ljudi jeste bozji prizor: »Ukratko, ako Ьiste mogli
taj beskrajan vasar da posmatrate s Meseca kao
nekada Мецiр, izgledalo Ьi vam kao da gledat�
roj muva Ш komaraca koji se svadajџ, tuku, je
dan drugom kopaju jamu, pljackaju, igraju se, sa•
le, padaju, umiru. 1 ne moze se skoro verovati
koliko vreve i tragedija mogu da izazovu tako si-t
na i tako kratkovecna stvorenja.« Ludilo vise nije
prisna neoЬicnost sveta; ono је tek jedan prizor
dobro poznat neoЬicnom posmattacu; ne vise fi
gura cosmosa, vec crta karaktera revuma.
Ali okoncava se istinski jedan rad koji се do
vesti do toga da kriticka svest uzapti tragican do
zivljaj ludila. Ostavimo tu pojavu za trenutak ро
strani i pustimo da se u svoj svojoj ravnodusno
sti istaknu ti likovi koji se u Don Kihotu mc:>gu
ISTORIJA LUDILA
40
naCi isto kao u Skiderijevim (Scudery) romanima,

u Kralju Liru isto kao u pozoristu Rotrua (Rotrou)
ili Tristana l'Ermita.
Pocnimo od najva.Znijeg, takode i najtrajnijeg
- jer јо� се se i u osamnaestome stolecu pre-'
poznavati njegovi jedva izЬledeli oЬlici: ludilo
usled nekog romanesknog poistovecenja. Njegove
odlike је, jednom za svagda, utvrdio Servantes.
Ali ta tema se neumorno ponavlja: neposredne
adaptacije (Don . Kihot Gerina de Buskala /Guerin
d e. Bouscal/ igran је 1639; dve godine kasnije, ovaj
је prikazao Vladavinu Sanca Panse), nova tumaee
nja pojedinih epizoda {Ludosti Kardenija od Pi
sua /Pichou/ jesu varijacija na temu »Odrpanog
viteza« Sijera Morene), Ш, na posredniji nacin, sa
tira na fantasticne romane (kao u Laznoj Kleliji
od SiЬlinjija /Subligny/ i, unutar iste price, u epi
zodi 2.ili d'Arvijan). Varke se prenose od pisca na
citaoca, ali ono sto је s jedne strane Ьila masta,
s druge postaje opsena; piscevo lukavstvo se, u
svoj bezazlenosti, prihvata kao istinski lik. Naiz
gled, tu postoji samo laka kritika romana izmi�
ljanja; ali, tik ispod toga, otkriva se istinski ne
rnir zbog odnosa, u umetnickom delu, izmedu
zblljskog i zamisljenog, а mozda i zbog mutne
veze izmeau fantasticnog izmisljanja i opsene bu
nila. •Poremeeenim uobra:ziljama upravo i dugu
jerno izumeee urnetnosti; �udljivost Slikara, Ре·
snika i Muzieara samo је uljudno ubla.Zen naziv
da se izrazi Ludilo.« (6) Ludilo, u kojem su u pi
tanje dovedene vrednosti drugog jednog doba,
druge jedne umetnosti, morala, ali u kojem se is
to tako, pobrkani i uskomesani, cudnovato pomu
ceni jedni drugima, u zajednickoj varci, odra.Za··
vaju i svi oblici, cak i oni najudaljeniji, covekove
·
uobrazilje.
Tik uz to prvo је- ludilo taste uobrazenosti.
Ali ludak se ne poistovecuje sa nekim uzorom iz
knjizevnosti; on se poistoveeuje sa sobom samim,
i to putem zamШjeno_g odobravanja koje mu omo-
gucuje da prida sebl sve odlike, sve vrline ili mo

ci kojih је lisen. On је naslednik stare Filautije
Erazmove. Siromah, on је bogat; ruian, on se
ogleda; i dalje okovan, on veruje da је Bog. Ta
kav је osloboaenik iz Osume koji se smatra Nep
tunom. (7) То је smesna sudblna sedam licnosti
u Visionnaires, Satofora (Chateaufort) u Pedant
joue, М. de Rissursa (Richesource) u Sir Politik.
Neizmerno ludilo koje ima onoliko lica koliko i
naravi, teznji, numih zaЬluda na svetu. Cak i kad
је najteze, ono је meau drugim ludilima najmanje
preterano; ono је, u srcu svakog coveka, zamislje
ni odnos sto ga on oddava sa sobom. Njime su obu
hvacene njegove najvecma svakidasnje mane. Ob
znaniti ga, to је prvi i poslednji element svake
moralne kritike.
Svetu morala pripada i ludilo prave_dne kaz
ne. Ono nemirima duha kaznjava nemire srca. Ali
ono ima i druge moci: k.azna, koju ono dosuauje
umnozava se sama od sebe u onoj meri u kojoj,
kзZnjavajuCi se, razotkriva istinu. Pravda ovog lu
dila jeste to da је istinoljublvo. Istinoljublvo, po
sto vec i krivac, u pustom kovitlacu svojih privi
aenja, oseca sta се, za sva vremena, Ьiti bolnost
njegove kazne: Erast, u Meliti, vec vidi sebe ka
ko ga progone Eumenide i osuauje Minos. Isti
noljublvo, takoae, i zato sto se zlocin skriven za
oci svih drugih obelodanjuje u tami te cudnovate
kazne; ludilo Ьezumnim reCima kojima se ne mo
ze gospodariti odaje sopstveni smisao, ono kazu
je, u svojim varkama, svoju tajnu istinu; njegovi
krici govore umesto njegove savesti. Tako bunilo
Ledi Magbet otkriva »onima koji to ne Ьi trebalo
da znaju« reci sto su se dugo
' saputale sarno »glu-
vim usima«.
· Konacno, i poslednja vrsta ludila: ludilo otaj
nicke strasti. Ljubav koja se izjalovila u svojoj
prekomernosti, pre svega ljubav koju је obmanu
la neumitnost smrti, nema drugog izlaza do lu
dila. Dokle god је postojao predmet, luda ljubav Ьi-
42 ISTORIJA LUDILA
la је v1se ljubav no ludilo; prepustena seЬi, ona

se produzuje и prazninu sumanutosti. Kazna za
strast odvec predatu sopstvenoj silovitosti? Ne
sumnjivo; ali to је kaznjavanje, isto tako, i uЬla
zenje; ono, nad nenadoknadivim odsustvom raz;
liva sazaljenje zamisljenЉ prisutnosti; u paradok
su bezazlene igre ili u iunastvu bezumnih proga
njanja ono iznova nalazi lik koji cili. Ako i vodi
smrti, to је smrt u kojoj oni koji se vole nikada
vise nece Ьiti rastavljeni. То је poslednja pesma
Ofelijina; to је bunilo Aristovo u Ludosti mudra·
са. Ali to је, iznad svega, gorko i Ьlago ludilo
Kralja Lira.
U Sekspirovom delu, ludila koja se oroduju
sa smreu i sa ublstvom; u delu Servantesovom,
oЬlici koji se upravljaju prema oholosti i svim
zadovoljenjima u masti. No upravo su ta ludila
visoki uzori koje njihovi podraiavaoci izvitoperu
ju i obezoruiavaju. А nema sumnje cak . ni u to
da su oni, i j edan i drugi, vise svedoci tragicnog
dozivljaja Ludila rodenog u petnaestome stolecu
negoli posmatraci kritickog i moralnog dozivljaja
Nerazumnosti koji se razvija bas u njihovo vreme.
S onu stranu vremena, oni produiuju s jednim
smislOm koji је na putu da nestane i Cija се se
nit moci pratiti jos samo u tami. Ali tek ako se
uporedi njihovo delo, i to sto ono sadrzi, sa zna
cenjima koja nastaju u njihovih suvremenika . ili
podrazavalaca, moCi се da se odgonetne to sto se,
na tom pocetku sedamnaestog stoleca, dogada u
knjizevnom dozivljaju ludila.
Kod Servantesa i Sekspira ludilo uvek zauzi�
ma izuzetno mesto, u tom smislu sto је bez pri
beziSta. Nikad ga nista ne privodi ni istini ni ra
zumu. Ono vodi jedino rascepu i, odatle, smrti.
Ludilo, u zaludnim svojim recima, nije tastina;
praznina koja ga ispunjava jeste »Zlo koje preva
zilazi moju praksu«, sto rece lekar povodom Ledi
Magbet; to је vec potpunost smrti: to је ludilo
koje nema potrebe za lekarom vec samo za Ьо-
STULTIFERA NAVIS
43
zanskim milosrdem. Blaga radost, kakvu је Ofe

lija na kraju nasla, ne uskladuje se ni sa kakvom
srecom; njena beslovesna pesma isto је toliko Ьli
ska sustini koliko i »krik zene« koji duz hodnika
Magbetovog zamka objavljuje da је »Kraljica
umrla«. Smrt Don-Kihotova, nesumnjivo, dogada
se u jednom smirenom predelu koji se do posled
нjeg casa nadovezuje na razum i istinu. Ludilo
Vitezovo odjednom postaje svesno samoga sebe i,
za njega samog, ponistava se u gluposti. Ali zar
је ta iznenadna razboritost ludila ista drugo doli
»novo lнdilo koje mu је upravo udarilo u glavu«?
Beskrajno preokretljiva dvosmislica koju, na kon·
cu, moze da razresi samo smrt. Rastrojeno ludilo
moze jos samo da bude jedno jedino i isto sto i
pretnja svrsetka; »ра cak i jedan od znakova ро
kojima nagadahu da bolesnik umire bese to sto
se od ludila tako lako prizvao razumu«. Ali sama
smrt ne donosi mir: ludilo се ponovo likovati -
Ьedno vecna istina, s onu stranu jednog zivota
koji se, ipak, izbavio ludila samim tim svrsetkom.
Njegov bezumni zivot ga, za ironiju, prati i cini
ga besmrtnim samo zbog njegovog ludila; ludilo
је, jos i neprolazan zivot smrti: »Ovde pociva
strasni hidalgo koji је junastvo tako daleko istu
rio da se primetilo da njegovim preminцcem
smrt ne moze da likuje nad zivotom.«
Ali ludilo, vrlo brzo, napusta te predele ko
nacnog u koje su ga smestili Servantes i Sekspir :
а u knjizevnosti s pocetka sedamnaestog stoleca
zauzima, umesto toga, srednje mesto; tako ono
tvori pre cvor no razresenje, pre preokret no kraj
nju opasnost. Premesteno u ekonomiju romane
sknih i dramatskih sklopova, ono dopusta ispo
ljavanje istine i smireni povratak razumu.
То је zato sto se ono vise ne razmatra u svo
joj tragicnoj zbllji, u bezuslovnom rascepu koji
'тodi na onaj svet; vec jedino u podsmehu sopstve
niЦl zaЬiudama: Ono nije istinska kazna, vec pred
stava kazne, lazna slicnost dakle; ono se mofe
ISTORIJЛ LUDILA
44
dovesti u vezu samo sa prividnoscu nekog zlocina

Ш sa obmanom jedne smrti. Ako Arist, u Ludosti
mudraca, poludi na vest о smrti svoje keerke, to
је zato sto ona nikako nije odista mrtva; kada
Erast, u Meliti, vidi sebe kako ga Eumenide pro
gone i odvlace pred Minosa, to је zЬog jednog
dvostrukog zloeina sto ga је mogao pociniti, sto
је zeleo da ga pocini, ali koji, u stvari, nije za
soЬom povukao nikakvu istinsku smrt. Sa ludila
је smaknuta njegova dramatiena ozblljnost: ono
:ie kazna ili oeajanje samo u oЬlasti zaЬlude. Nje
gova dramatska funkcija opstaje samo onoliko
koliko је posredi lama drama: varljivi oЬlik u
kojem su u pitanju samo toboznje pogreske, ne
ostvariva uЬistva, nestanci vid'eni za ponovna
nalazenja.
Ра ipak, to odsustvo ozblljnosti ne sprecava
ga da bude Ьitno - jos Ьitnije no sto је Ьilo,
jer ako ono i dovrhunjuje varku, varka se, pak,
prekida od njega pocev. U ludilu u koje је za
tvara njena zaЬluda, licnost nehotice poeinje da
razmrsuje potku. Optuzujuci se, ona, i protiv svo
je volje, kazuje istinu. U Meliti, na primer, sva
lukavstva koja је junak izredao ne Ьi li prevario
druge, okrenula su se protiv njega, i on је Ьiо
prva zrtva kad је poverovao da је kriv za smtt
svoga supamika i njegove dragane. No u svome
bunilu on prebacuje sebl da је izmislio celu jed
nu ljubavnu prepisku; istina se oЬelodanjuje, u
ludilu i kroza nj, а ono, izazvano zaЬludom raz ·
resenja, razreSиje, samo, istinsku zamrsenost ko
joj је, u isti mah, i posledica i uzrok. Drugim re
cima, ono је lafua kazna za lamo delo, ali ро sop
stvenoj sili ono izbacuje na povrsinu istinsku te
�koeu koja tada odista mofe da se prived� ·kra
ju. Pod zabludom ono prikriva tajni rad istine.
Sa ovim dejstvom, dvosmislenim i sredisnjim jed
novremeno, racuna pisac Bolnice ludih (l'Ospital
des Fous) kada predstavlja dvoje ljubavnika koji
se, da Ьi izbegli goniocima, prave da su ludi i
STUJ,TIFBRA NAVIS
45
j
skriva u medu bezumne; u nastupu toЬo!njeg lu
dila, devojka, preobueena u mladiea, pravi se da
veruje da је devojka - sto stvarno i jeste - go
voreCi tako, uzajamnim ponistavanjem ta dva pre
tvaranja, istinu koj a се na kraju pobediti.
Ludilo, to је najcistiji, najpotpuniji oЬlik
brkanja: ono uzima laino za istinito, smrt za zi
vot, muskarca za zenu, ljubavnicu za Eriniju, а
irtvu za Minosa. Ali to је, takode, nepobltno naj
nuzniji oblik brkanja: jer ono, da Ьi pristupilo
istinskom razresenju, nema potrebe ni za kakvim
spoljasnjim elementom. Dovoljno mu је da svo
ju varku dotera do istinc. Таkб је ono, u samoj
sredini sklopa, u njegovom mehanickom sredistu,
u isti mah i prividan zakljuCak, pun nekog tajnog
ponovnog zapocinjanja, i uvodenje u ono za sta
се se ispostaviti da је izmirenje sa razumom i
istinom. Ono obelezava tacku kojoj se, ро svoj
prilici, priЬlizava tragicna sudЬina licnosti, i od
koje stvarno krecu putevi koji vode pronadenoj
sreci. U njemu se uspostavlja ravnoteza, ali ono
tu ravnotezu zaklanja ispod oЬlaka varke, ispod
prividnog nereda; strogost gradevine krije se pod
spretnim ras.poredom tih nepravilnih zestina. Та
nagla iivost, · ta smelost pokreta i reci, taj ludi
vetar koji ih, iznenada, protresa, prekida stihove,
kvari drzanje i gиZva zastore - dok se konci drze
mnogo cvrsce, i samo tako - to је susti- uzor
оСпе varke baroka. Ludilo је velika ocna varka
u tragikomicnim sklopovirna knjizevnosti prekla
sicistickog doba.
1 Skideri је to dobro znao kada је, u ielji
da u svojoj Komediji glumaca (Comedie des Co
mediens), napravi pozoriste pozorista, svoj komad
isprve postavio kao igru varki ludila. Jedan deo
glumaca treba da igra ulogu gledalaca, а ostali,
glumaca. Treba se, dakle, s jedne strane praviti
da se dekor uzima za zbl)ju, igra za zivot, dok se
u stvari, igra u istinskom dekoru; s druge, pre·
tvarati se da se igra i predstavlja glumac, dok је
ISTORIJA LUDILA
46
u stvarnosti posredi, naprosto, glumac koji igra.

Dvostruka igra u kojoj је svaki element i sam
udvostrucen, tvoreci tako tu ponovljenu zamenu
istinskog i varke, zamenu koja је sama ро seЬi
dramatski smisao ludila. »Ne znam - mora da
kaze Mondrosi u prolџgu Skiderijevog komada -
koja је danasnja budalastost mojih drugara, ali
ona је zЬilja tolika da moram da poverujem da
im је neka madija oduzela razum, а ono sto ја
tu vidim kao najgore jeste to sto oni pokusavaju
da me nateraju da ga i ја izguЬim, а i vi , takode.
Oni Ьi da me ubede da nisam na pozomici, da
је to tu grad Lion, da је ono tamo gostionica,
ovde loptaliste, gde Glumci koji uopste nismo mi,
а koji mi ipak jesmo, prikazuju jednu Pastirsku
igru.« U toj budalastosti pozoriste razvija svojtt
istinu: da bude iluzija. А to је, strogo uzeto,
ludilo.
* *
Rada se klasicisticki dozivljaj ludila. Golema

opasnost koja se ukazivala na obzorju petnaestog
stoleca uЬla:lava se, uznemirujuee sile koje su na
stanjivale Bosove slike izguЬile su zestinu. Oblici,
sada providni i poucljivi, opstaju . tvoreci pratnju,
neizbeznu pratnju razuma. Ludilo је prestalo da,
па granicama sveta, coveka i smrti, bude figura:
eshatologije; tama u koju је ono uprlo Ьilo po
gled i iz koje su se radali oblici nemogucnog, r�spr
sila se. Zaborav pada na svet kojim је krstarilo
slobodno robovanje njegovog Broda: on vise nece
iCi, na cudnovatoj svojoj plovidЬi od jednog ovo
zemaljskog sveta do jednog drugog sveta, tamo;
on viSe nikada nece Ьiti ta bezuslovna meda u
daljini. Eto ga privezanog, cvrsto, sred stvari i
ljudi. Zaustavljenog i zadrzanog. Vise nije Ьarka,
vec bolnica.
STULТIFERA NAVIS
47
Jedva nesto vise od sto gџdina ро udesu lu

dih lada, vidimo kako se pomalja knjizevna tema
»Bolnice ludih«. Tu svaka glava, prazna, u ро
sao utonula i rasporedena, ро istinskom razumu
ljudi, govori, na primer, raspolucenim jezikom
Mudrosti, protivrecnost i podsmeh: »Bolnica Ne
izlecivih ludaka gde su, od tacke do tacke, izve
dena sva ludila i bolesti duha, kako ljudi tako i
zena, posao isto toliko koristan koliko i zabavan
i neophodan za sticanje istinske mudrosti.« Svaki
oЬlik ludila ima tu svoje uredeno mesto, svoja
odlicja i svog boga zastitnika: pomamno i trabu·
njavo ludilo, oznaceno g]upakom posadenim na
stolicu, razmahuje se pod Minervinim pogledom;
turobni melanholici koji tumaraju poljem, vuci
usamljeni i pohlepni, imaju za boga Jupitera, go
spodara zivotinjskih preobraZaja; evo, zatim, >>lu
daka pijanica«, »ludaka spavacivih i polumrtvih«,
»ludaka izlapelih i prazne glave« . . . Sav taj pore
meeeni svet, u savrsenom redu, izgovara, zauzvrat:
Pohvalu Razumu. U toj »Bolnici« , vec, zatvaranje
sledi ukrcavanju.
Savladano, ludilo odrzava sve privide svoje
vladavine. Ono sada spada u mere razuma: i rada
istine. Ono, na povrsini ·stvari i u treperavoj svet
losti dana, racuna sa svim igrama privida, sa dvo
smislenoscu istinskog i varke, sa celom tom be
skrajnom, uvek krpljenom i uvek kidanom pot•
kom koja spaja i u isti mah razdvaja istinu i pri"
vid. Ono skriva i otkriva, ono kazuje istinu i laz ,
ono је senka i svetlost. Ono odЫeskuje; sredisnja
i milostiva figura, uveliko prevrtljiva figura tog
baroknog doba.
Ne cudimo se sto ga tako cesto nalazimo u
zapletima romana i pozorisnih komada. Ne cu
dimo se sto ga zaista vidimo u skitnji ulicama.
Tu ga је hiljadu puta sreo Fransoa Kolte (Fraщ:ois
Colletet):
ISTORIJA LЏ:ЩLЛ
48
»Ugledah, u toj ulici

Jednog prostodusnika pracenog decom.
. . . Takode se i divi tom ubogom davolu:
Тај jadni ludak, sta Ьi da ucini
Sa tolikim silnim dronjama? . . .
Vidao sam te raskustrane ludake
Kako pevaju uvrede ро sokacima . . .«
Ludilo ocrtava, u drustvenom predelu, jedan

dobro poznat obris. lznoya se, i veoma Zivo, иZi·
va u starim bratijama budala, njihovim svetkovi
nama, skupovima i govorima. Rasplamsava se
odusevljenje za ili protiv Nikole ZuЬera (Nicolas
Joubert), poznatijeg pod imenom Angulvan (An·
goulevent), koji se proglasio Кnezom budala, na·
slov koji mu osporavaju Valenti le Kont (le Comte)
i Zak Reno (Jacques Resneau): pamfleti, spor, par
nicenja; njegov advokat proglasava i potvrduje
da on ima »Suplju glavu, izlapelu bundevu, u ko
joj nета zdrava razuma, cupu, rastureni mozak,
te nema ni misli, Ш cele daske u glavi«. Blie d'Ar·
ber (Bluet d'Arberes), koji se nazvao Grofom od
Dopustenja, sticenik је Krekijevih (Crequi), Ledi
njijerovih (Lesdignieres), Bujonovih (Bouillon), Ne
murovih (Nemours); godine 1602. on objavljuje,
ili umesto njega drugi objavljuju njegova dela u
kojima on upozorava citaoca da »ne zna ni da
cita ni da pise i da to nikada nije ni naucio«, ali
da ga је obodrilo »nadahnuee Воgа i Andela« .
Pjer Dipui (Pierre Dupuis), о kome Renje (Re·
gnier) govori u sestoj svojoj satiri, jeste, ро re
cima Braskamblja (BrascamЬille), »nad-luda u du
goj haljini« ; on sam, u svome Prigovoru па bu
denje Gazda-Gijoma (Remontrance sur Је reveil de
Maitre Guillaume), izjavljuje kako ima »duh iz.
dignut sve do predsoЬlja treceg stupnja mesecac .
А mnoge druge licnosti p1·ikazane
·
su u cetrnaestoj
·
·
satiri Renjeovoj .
Тај svet s pocetka sedamnaestog stoleca cud
novato је srdacan prema ludilu. Qno је tu, u
srcu stvari i ljudi, podsmesljivi znak koji mesa

oznake istinskog i uobra.Zenog, jedva se secajuci
velikih tragicnih pretnji - zivot vecma pomucen
negoli obespokojavajuci, podrugljivo komesanje u
drustvu, nepostojanost razuma.
Ali, upravo se radaju novi zahtevi:
»Stotine i stotine puta dohvatao sam svetiljku
TraZeci u ро bela dana . «
. .
4
DRUGO POGLAVUE
VELIKO UTAMNiёENJE
Compelle intrare
Ono ludilo cije је glasove renesansa upravo

oslobodila, ali ciju је zestinu vec savladala, doba
klasicizma ucutkace cudnovatom jednom pri
nudom.
Dobro se zna da је sedamnaesto stolece stvo
rilo prostrane domove prinudnog boravka (mai
sons d'intemement); nedovoljno se zna da se na
sto stanovnika grada Pariza vise nego jedan u
njima zatekao zatvoren na nekoliko meseci. Dobro
se zna da se neprikosnovena vlast koristila zape
cacenim pismima s kraljevom zapovescu i proiz
voljnim merama hapsenja; ne zna se tako dobro
iz kakve su pravosudne svesti mogli da proizidu
takvi postupci. Posle Pinela, Tjuka (Tuke), Vagni
ca (Wagnitz), zna se da su tokom sto pedeset go
dina ludaci potpadali pod ustrojstvo tog zatvara
nja, i da се jednoga dana Ьiti otkriveni u velikim
odajama Opsteg prihvatilista (l'Нopital general),
u celijama kaznenih zavoda; primetiee se da su
bili izmesani sa stanovnicima Workhouses ili
Zuchthiiusern. Ali nije Ьivalo da se njihov polo
zaj tamo jasno odredi niti da se kde kakvog smi
sla ima to susedstvo kojim siromasnima, nezapo
s]enima, kafnjenicima i bezumnima kao da је od
redena ista postojblna. tтpravo се medu zidovima
VELIKO UTAМNICENIE 51
domova za prinudni boravak Pinel i psihijatrija

·
devetnaestog stoleca zateci ludake; а tamo се ih

- ne zaboravimo to - i ostaviti, diceei se kako
su ih »izbavili« . Od polovine sedamnaestoga sto
leca, ludilo је povezano sa tom zemljom prinud
нog borayka i sa pokretom koji mu је tu zemlju
oznacio kao njegovo prirodno staniste.
Za beleg neka posluzi jedan datum: 1656, re
senje о osnivanju Opsteg prihvatilista u Parizu.
Na prvi pogled, rec је samo о reformi о pu
-
kom upravnom preustrojavanju. Razlicita, vec po

stojeca zdanja, okupljena su pod objedinjenu up
ravu: La Salpetrijer, za prethoёlne vladavine izno
va sazidane radi smestanja arsenafa, Bisetr (Вi
cetre) koju је Luj XIII hteo da pokloni dobrima
verskog reda Sen-Luja da od nje nacini staracki
dom za vojne invalide. »Dom i Bolnica, kako ve
likog i malog Milosrda tako i sirotinjski dom,
koji se nalaze u predgradu Sen-Viktor, Dom i Bol
nica Scipiona, La Savonri, sa svim mestima, trgo
vima, vrtovima, kucama i zgradama koji su u nji
lюvom sklopu.c (8) Sve је to sada namenjeno si
rotinji pariskoj »svakoga pola, mesta roaenja i
·
starosti, bez obzira na titulu i rodenje i ma iz

kog staleza Ьili, zdravi ili invalidi, bolesni ili pri
oporavku, lecivi ili neizlecivi«. Rec је о tome da
se prihvate, smeste, prehrane oni koji su . dosli
sarni ili oni koje је poslala kraljevska Ш sudska
vlast; treba se takode starati о izdrtavanju, ne
govanju i opstem redu onih . koji tu nisu mogli
naci mesta, ali koji Ьi mogli ili zaslиZivali tu da
budu. Та se briga poverava upravnicima imeno
vanim dozivotno, i oni svoja ovlascenja sprovode
ne samo u zgradama Prihvatilista, vec i nad svi
ma onima koji u gradu Parizu potpadaju pod nji
lюvu nadleZпost: »Oni imaju svako pravo vlasti,
vodenja, upravljanja, trgovanja, policije, sudenja,
opominjanja i kafnjavanja nad svim siromasima
u Parizu, kako izvan tako i unutar Opsteg pri
hvatilista.« Osim toga, upravnici imenuju jediJ.og
4*
52 ISТORUA LUDILA
lekara sa platom od 1000 funti godisnje; on sta

nuje u Milosrd:u (Pitie), ali dva puta nedeljno mo
ra da poseti svaku zgradu Prihvatilista.
Od samog pocetka jasno је jedno: Opste pri
hvatiliste nije medicinska ustanova. Ono је vise
polusudska struktura, neka vrsta administrativ
nog entiteta koji, ро strani od vec uspostavljenih
vlasti i izvan sudova, odlucuje, sudi i izvrsava pre
sude. »U tu svrhu imace upravnici na raspolaga
nju sramne stubove, vratne okove za vezivanje
krivca, zatvore i podzemne tamnice u recenom
Opstem prihvatilistu i mestima koja su u njego
vom sklopu, onako kako oni nalaze za shodno, а
nikakav se priziv nece primiti na naredbe koje се
oni izdavati za unutrasnjost recenog Prihvatilista;
а sto se tice onih koje se odnose na vanjski svet,
one се Ьiti izvrsene ро oЬliku i sadrzaju bez ob
zira na Ьilo kakva protivljenja ili pozivanja uCi
njena ili koja се se uciniti i bez stete ро iste, i
nece Ьiti odlozene bez obzira na sve odbrane i
optuZЬe.« Gotovo neprikosnoveni suverenitet, sud
bez viseg suda, pravo izvrsenja nad kojim nista
ne moze odneti prevagu - Opste prihvatiliste je
ste cudnovata vlast koju kralj uspostavlja izmed:u
policije i pravde, na granici zakona: treci stalez
gusenja. Umobolni koje се Pinel zateCi u Bisetri
i u La Salpetrijer pripadali su upravo tome svetu.
N;i ро svrsi ni ро delovanju Opste prihvatili·
ste nema veze ni sa kakvom medicinskom zamis
lju. Ono је instanca poretka, monarhijskog i gra
d:anskog poretka koji se u Francuskoj stvara bas
u to vreme. Ono se nadovezuje neposredno na
kralje:vsku vlast koja ga је postavila jedino pod
autoritet grad:anske uprave; Velika ubofnica (la
grande Aumonerie) kraljevstva, koja је ranije u
starateljskoj politici Ьila znak uplitanja crkve i
svestenstva, odjednoin se nasla izvan kola. Kralj
nared:uje: »Smatrajmo da smo cuvar i zastitnik
recenog Opsteg prihvatilista, buduci da је ono na
sa kraljevska zaduzЬina, no i pored toga neka ono
VELIKO UTAМNICENJE 53
ni na koji nacin ne zavisi od nase Velike ubomice,

niti od Ьilo kog naseg visokog sluZЬenika, vec ne
ka bude potpuno slobodno od staresinstva, obl
lazenja i sudske nadleznosti sluzbenika Opsteg po
pravilista (la generale Reformation) i ostalih iz
Velike uboznice, i svih drugih kojima uskracuje
mo svako pravo raspitivanja i sudsku nadleznost
na Ьilo koji nacin.« Plan је prvobltno nastao u
Par]amentu i dva prva upravitelja koji su tada
imenovani Ьili su prvi predsednik Parlamenta i
drzavni tuzilac. Ali njih ubrzo zamenjuju pariski
nadblskup, predsednik Poreznickog suda (Cour des
aides), predsednik Glavne kontrOle (Cour des comp
tes), upravnik policije i predsednik pariske grad
ske uprave (Prevot des marchands). Od tada »Ve
liko nadlestvo« (Grand Bureau) ima jos samo
пlogu da donosi odlпke. Stvarna uprava i istin
ske odgovornosti poverene su upravnicima koji se
dobljaju kooptiranjem. Oni su istinski upravite
]ji, izaslanici kraljevske vlasti i gradanskog bogat
stva pred svetom bede. О njima је Revolucija
mogla da ostavi ovo svedocanstvo: »Odabrani iz
najboljeg gradanstva . . . oni su u upravu doneli
nepristrasna gledista i ciste namere.« (9)
Ova struktura svojstvena monarhijskom i gra
danskom poretkп i koja је savremenik njegovog
ustrojavanja u obliku apsolutizma, uskoro prekri
va svojom mrezom celu Francusku. Jedan kraljev
ukaz, od 16. juna 1676, nareduje osnivanje ро jed
nog »Opsteg prihvatilista u svakom gradu n.iegove
kraljevine« . Mesne vlasti, medutim, preduhitrile
su ovu meru; lionsko gradanstvo је jos 1612. or
!!anizovalo jednu milosrdnu ustanovu koja је ra
dila na slican nacin. Nadblskup Tura ponosan је
sto 10. jula 1676. moze da izjavi da је njegov
»nadblskupski grad srecno predvideo bogobojaz
ljive namere kraljeve i podigao ovo Opste prihva·
tiliste zvano Sirotiste (Charite) jos pre onoga и
Parizu, i uredio ga tako da је posluZilo kao uzor
svima onima koja su posle osnovana, u kraljevini
ISTORIJA LUDILA
54
i izvan nje«. Sirotiste је u Turu osnovano, u stva

ri, 1656, i kralj mu је poJrJonio 4.000 funti go
disnjeg prihoda. Opsta prihvatilista otvaraju se si
rom Francuske: uoci Revolucije, ima ih u 32 ро·
krajinska grada.
1 pored toga sto је prilicno odlucno ostavlje
na ро strani prilikom organizovanja Opstih pri
hvatilista - nesumnjivo usled saradnje kraljev
ske vlasti i gradanstva - Crkva ne ostaje izvan
pokreta. Ona preinacuje svoje prihvatne ustano
ve, iznova rasporeduje dobra svojih zaduzblna;
stvara cak i zajednice koje sebl postavljaju cilje
ve prilicno slicne onima koje ima Opste prihvati
liste. Vensan de Pol preustrojava Sen-Lazar, naj
veci medu negdasnjim pariskim leprozorijima; 7.
januara 1632, on u ime kongregacionista Misije
sklapa ugovor sa »Nastojnistvom« Sen-Lazara; sa
da tamo treba prihvatiti »osobe uhapsene ро na,
redbl Njegovog Velicanstva« . Red Dobrih sinova
otvara tu vrstu prihvatilista na severu Francuske.
Braca Sen-Zan de Dije, pozvana u Francusku 1602,
osnivaju najpre Sirotiste u Parizu, u predgradu
Sen-Zermen, а zatim Saranton, gde se smestaju 10.
maja 1645. Nedaleko od Pariza oni, takode, drze
i Sirotiste Sneli, otvoreno 27. oktobra 1670. Ne
koliko godina pre toga Vojvotkinja od Bujona
(Bouillon) poklonila im је zgrade i prihode bol
nice za gubavce koju је u Sato-Tjeriju (Chateau
·Thierry), u cetrnaestome stolecu, osnovao ТiЬо de
Sampanj (Thibaut de Champagne). Oni jos uprav
ljaju i Sirotistima u Sen-Jonu, Pontorsonu, Kadi
jaku, Romanu. Godine 1699. lazaristi u Marseju
osnivaju ustanovu koja се postati bolnica Sen-Pjer.
U osamnaestome stolecu, potom, nastaju Armantje
(Armentieres) (1712), Marevil (Mareville) (1714), Le
bon Saver de Кап Ое Bon Sauveur de Caen) (1735) ;
Sen-Men (Saint-Meins) u Renu otvara se nesto ma
lo pre Revolucije (1780).
Pojava, naime, ima evropske razmere. Uspo
stavljanje apsolutne monarhije i ziv preporod ka-
VELIKO UTAМNICENJE
ss
tolicizma и vreme protivreformacije dali sи јој и

Francиskoj sasvim osoben karakter nadmetanja а
и isti mah i saиcesnistva vlasti i Crkve. Drugde
ta pojava ima sasvim drugojaee oЬlike, ali j�d
nako је tacno vremenski odredena. Veliki �irotinj
ski domovi (hospices), domovi prinиdnog boravka,
podиhvati vere i javnog reda, pomoci i ka!njava
nja, milosrda i vladinog staranja, delo sи klasi·
cistickog vremena: isto tako sveopsti kao ono . i
rodeni gotovo и isto vreme kad i ono. U zemlja
ma nemackog jezika, stvarajи se popravni domo
vi, Zuchthiiusern; prvi prethodi francиskim domo
vima prinиdnog Ьoravka (osim· Sirotista и Lionи);
otvoren је и Hambиrgu oko 1620. Ostali sи stvo
reni и drugoj polovini veka: Bazel (1667), Breslaи
(1668), Frankfиrt (1684), Spandaи (1684), Kenigs
berg (1691). U osamnaestome stolecи oni nastav
ljajи da se mnofe; najpre и Lajpcigu, 1701, zatim
и Наlеи i Kaselи 1717. i 1720; kasnije и Brigu
i Osnabrikи (1756) i, konacno, 177 1 . и Тоrgаии.
U Engleskoj poceci utamnicenja sefu jos da-
1je u proslost. Jedan akt iz 1575. koji se odnosi
na »ka!njavanje skitnica i pomoc siromasni1:na«
u isti mah, nala!e izgradnju houses of correction,
najmanje ро iedan ро grofoviji. Njihovo izdda
vanje treba obezbediti jednim porezom, ali jav
nost se podstice da daje dobrovoljne priloge. Iz
gleda, u stvari, da mera u tom oЬliku uopste i
nije primenjivana, jer nekoliko meseci kasnije
pada odlиka da se odobri privatna preduzimlii
vost: da Ьi se otvorilo prihvatiliste ili popravni
dom viSe nije neophodno doblti zvanicnu dozvolu:
to sad svako moze da ucini ро sopstvenom naho
denju. Pocetkom sedamnaestog stoleca, opste pre
ustrojavanje: globa od pet funti svakom mesnom
sudiji koji ih ne Ьиdе uredio na podrucjи za ko
je је nadlezan; obaveza da se uvedu zanati, po
dignи radionice, pokrene proizvodnja (mlinovi,
predionice, tkacnice), sto doprinosi njihovom iz
drzavanjи i obezbedиje posao stanarima; na su·
ISTORIJA LUDILA
56
diji је da odluci ko zasluzuje da bude poslat н

njih. Razvoj tih Bridwells nije Ьiо osoЬito velik:
cesto su sve vise prisajedinjavani tamnicama u
cijem su se susedstvu nalazili; pokusaj da se nji
hova primena rasiri i na Skotsku nije uspeo. S
druge strane, workhouses је ocekivao veci uspeh.
One poticu iz druge polovine sedamnaestog stole
ca. Jednim aktom iz 1 670. odreden је polozaj tih
workhouses, stavljeno u dиZnost sudskim cinovni
cima da proveravaju uterivanje poreza i rukova
nje novcem koji је trebalo da omoguci njihov rad,
а mesnim sudijama poveren је vrhovni nadzor nad
njihovom upravom. Godine 1697, vise bristolskih
parohija ujedinjuju se da Ъi podigle prvu work
house -u Engleskoj i osnovale drustvo koje се
upravljati njome. Druga је dignuta 1703. u Vuste
ru, а treea iste godine u DaЬlinu; zatim u Plimu
tu, Norvicu, Halu, Ekseteru. Krajem osamnaestog
stoleca njihov ukupan broj dostize 126. DzilЬer
tov akt iz 1792. daje parohijama sve olaksice da
osnivaju nove workhouses; u isto vreme se oja
cavil i autoritet i nadzor od strane mesnih sudija;
da Ьi se izbeglo pretvaranje workhouses u bolni
ce, preporucuje se da se bespostedno proteruju
zarazni bolesnici.
Za nekoliko godina, preko Evrope је preba
cena istinska mreza tih domova. Krajem osam
naestog stoleca Hauard (Howard) se poduhvata da
Љ oЬid:e; kroz Englesku, Holandiju, Nemack!l,
Francusku, Italiju, Spaniju on се uciniti hodocas
ce svim glavnim mestima zatvaranja - »bolnica
ma; tamnicama, kaznenim zavodima« - i njego
vo covekoljuЬlje ljuti to sto su medu iste zidove
mogli Ьiti saterani sudski osudenici, mladici koji
su remetili mir svoje porodice ili tracili njena
imanja, nikogovici i umobolni. Dokaz da је vec u
ono vreme izguЬljeno nesto ocevidno: ono sto је
sirom Evrope i onako иZurbano i spontano izaz
valo tu kategoriju klasicistickog poretka kakva је
zatvaranje. Za sto pedeset godina ono је postalo
VELIKO UTAМNiёENJE 57
pogresan spoj raznorodnih elemenata. U pocetku

је, medutim, trebalo da ga odlikuje jedinstvo ko
je је opravdavalo njegovu hitnost; mora da izme
du tih raznolikih oЬlika i doba klasicizma koje
ih је stvorilo postoji neko nacelo povezanosti ko
je ne vredi izbegavati u ime negodovanja prere
volucionarne osetljivosti. Ка kakvoj se stvarnosti,
dakle, tezilo kroz sve to ljudstvo koje se, bezmalo
preko noci, naslo zakljucano i, stroze no gubavci,
odvojeno od sveta? Ne treba zaboraviti da је sa·
то u Opstem prihvatilistu u Parizu, nekoliko go·
dina ро osnivanju, Ьilo 6.000 osoba, sto је oko
1 % stanovnistva. Trebalo је da se, iz tiha i ne
sumnjivo tokom dugih godina, u evropskoj kul
turi stvori jedna zajednicka drustvena osetljivost
koja је naglo pocela da se ispoljava u drugoj po
lovini sedamnaestog veka: ona је, jednim udar
cem, izdvojila tu kategoriju i odredila јој da na
seli mesta utamnicenja. Da Ьi se nastanili prosto
ri koje је guba odavno napustila, odreaen је citav
jedan narod koji se nama cini cudnovato izmesan
i nejasan. Ali ono sto је za nas samo nerazluceno
osecanje Ьilo је, jamacno, nesto sasvim razgovet
no opazivo za coveka klasicizma. Upravo taj na
cin opafanja i treba ispitati da Ьi se saznalo ka
kav је to oЬlik osetljivosti na ludilo postojao u
jedno doba koje smo uobleajili da definisemo ро
prednostima Razuma. Onaj gest koji је zatvara
nju, obelezavajuci mu prostor, dao moc izdvaja
nja, ,а ludilu doznacio novu postojblnu, ma koliko
povezan i spreman Ьiо, 11ije jednostavan. On skla
pa u jednu slozenu zajednicu novu osetljivost na
bedu i duznost pomag_anja, nove oЬlike reagova
nja na ekonomske teskoce nezaposlenosti i doko
licenja, novu etiku rada, а takoae i san о naseobl
ni u kojoj Ьi se moralna obaveza, u vidu autori
tarnih oЬlika prinude, pridruiivala graaanskom za
konu. Nejasno, ove su teme prisutne u izgradn,ji
i ustrojavanju naseoblna zatvaranja. One upravo
i daju smisao tome obredu i delimice objasnjava·
ISTORIJA LUDILA
58
ju na koji је nасш ludilo opa!ano i do�ivljavano

u doba klasicizma.
*
* *
Zatvaranje, ta ucesta1a pojava cije znake u

sedamnaestome stolecu nalazimo sirom Evrope,
jeste stvar »pozicije«. Policija, u sasvim tacno od
redenom smislu koji је toj reci pridavan u vreme
klasicizma, znaci skup mera koje su svima koji
nisu mogli ziveti bez rada, rad cinile moguCim i
neophodnim u isti mah; pitanje koje се Volter
uskoro formulisati, vec su seЬi postavljali KolЬe
I'ovi savremenici: »Sta? Zar od kada ste ustanov
ljeni kao telo koje dela u ime naroda jos niste
otkrili tajnu kako da sve bogatase obavezete da
sve siromahe nateraju na rad? Ра vi niste stigli
ni do prvih osnova policije.«
Pre no sto је poprimilo medicinski smisao
koji mu mi dajemo ili koji, barem, volimo da
pretpostavljamo da ima, zatvaranje nije iziskivala
briga za ozdravljenje nego nesto sasvim drugo.
Ono sto ga је ucinilo neophodnim jeste imperativ
1-ada. Nase Ьi covekoljuЬlje rado da vidi znake
dobre volje prema bolesti tamo gde se ukazuje
samo osuda besposlice.
Vratimo se prvim trenucima »Utamnicenja« .
onom kraljevom ukazu od 27. aprila 1656. koji је
doveo do stvaranja Opsteg prihvatilista. Та usta
nova odmah је seЬi postavila zadatak da spreci
�-prosjacenje i besposlicenje kao izvore svih ne
reda«. U stvari, Ьila је to poslednja velika mera
od onih koje su od vremena renesanse preduzi
mane ne Ьi li se stavila tacka na nerad, ili ma
kar na prosjacenje. (10) Godine 1532. pariski Par
lament је odlucio da se prosjaci pohapse i pri
nude da rade u gradskim odvodima vezani Ianci
ma dvoje ро dvoje. Kriza se brzo zaostrava: 23.
marta 1534. »siromasnim skolcima i sirotinji« na-
VELIKO UTAMNICENJE
59
reduje se da napuste grad, а pri svem tom izda

ta је i zabrana »da se od sada ра nadalje vi�e
ne bogoradi na иlick Verski ratovi иveeavali sи
tи sumnjivu gomilи и kojoj sи se mesali seljaci
proterani sa zemlje, raspu�teni ili odbegli vojnici;
radnici bez posla, siromasni stиdenti, bolesnici. U
..';аsи kada Anri IV zapocinje opsadи Pariza, grad,
и kojem zivi manje od 100.000 stanovnika, ima
vise od 30.000 prosjaka.
Pocetkom sedamnaestog stoleca zapocinje pri
vredna obnova; donosi se odlиka da se silom ро
kире nezaposleni koji nisи ponovo stekli mesto
и dru�tvи; godine 1606. jednom odlиkom Parla
menta reseno је da se pariski prosjaci izЬiсији
na javnom mestи, da im se na rame иdari zig,
glava obrije, te da se tako proterajи iz grada; da
Ьi se sprecio njihov povratak, na gradskim kapi�
jama sи, jednom иredbom iz 1607, postavljeni
streljacki odredi koji sи imali da zabrane иlazak
svim siromasima. Cim sи, sa tridesetogodisnjim
ratom, iscezle sve posledice privrednog preporoda,
proЬlemi prosjacenja i besposlice iznova se po
stavljajи; sve do sredine veka redovno povecava
nje poreza davi manиfaktиre i иvecava nezaposle
nost. Tada izbljajи metezi и Parizи (1621), Lionи
(1652), Rиаnи (1639). U isto vreme, pojava novih
ekonomskih struktиra иnosi rasиlo и radnicki
svet; uporedo sa razvojem velikih manufaktиra,
radnicka udrиZenja (compagnonnages) gиЬе moc
i prava, »Opste uredbe« (»Reglements generaux«)
zabranjujи sve zborove radnika, svaki savez, sva�
ko »udruzivanje«. U mnogim strukama, medиtim,
radnicka иdruzenja ponovo se osnivajи. Proganja
jи ih; ali izgleda da Parlamenti ispoljavajи izve·
snи mlakost; Parlament Normandije odblja sva
ku nadleznost da sudi buntovnicima iz Rиana. Ne·
ma sиmnje da se Crkva zato i uplice, te tajna
udrиZivanja radnika izjednacuje sa bavljen.iem
vradzЬinama. Jednom odlиkom Sorbone, godine
1655, proglaseni su »bezboznicima i pociniteljima
ISTORIJA LUDILA
60
smrtnoga greha« svi oni koji pristaju uz lose

drustvo.
U tom muklome sukobu u kojem se strogost
Crkve suprotstavlja popustljivosti Parlamenata,
stvaranje Prihvatilista jeste, barem u pocetku,
sumnje nema, parlamentarna pobeda. U svakom
s]ucaju, to је novo resenje: prvi put se Cisto ne
gativne mere iskljucivanja zamenjuju jednom me··
rom zatvaranja; neradnik se vise ne izganja niti
kainjava; on se uzima na staranje, na trosak na
cije, ali ро cenu njegove licne slobode. Izmedu
njega i drustva uspostavlja se precutni sistem
obaveza: on ima pravo da bude hranjen, ali mora
prihvatiti fizicku i moralnu prinudu zatvorenosti.
Ukazom od 1656. cilja se upravo na tu poma
lo nejasnu gomilu: na ljude bez sredstava, bez
нporista u drustvu, na klasu koja se zatekla na
pustena, ili koju је nov privredni razvoj ucinio
privremeno pokretnom. Ni petnaest dana posto је
podnet na potpisivanje, ukaz је procitan i obzna
njen na ulicama. Paragraf 9: »Vrlo izricno spre
Cimo i zabranimo svim osobama svakoga pola,
mesta rodenja i starosti, bez obzira na titulu i ro
denje, ma iz kog staleza Ьili, zdravi ili invalidi,
bolesni ili pri oporavku, lecivi Ш neizlecivi, da
prose ро ulicama i predgradima Pariza, i ро crk
vama, i dverima istih, а i na kucnim kapijama
Ш ро ulicama, Ш gde drugde, ni javno ni tajno,
ро danu ili ро noci . . 1 pod pretnjom Ьieevanja
.
prestupnika prvi put, а drugi galije za muskarce

i mladice, progonstva za zene i devojke.« Sledece
nedelje - to је 13. maj 1657. u crkvi Sen-Luj
-
de la Pitije drzi se svecana misa povodom Svetoga

Duha; а u ponedeljak, 14. maja, ujutru, gradska
·
vojska (milice), koja се, u mitologiji narodskih

strahovanja, doblti naziv »panduri Prihvatilista« ,
pocela је da lovi prosjake i salje ih u razlicite
zgrade Prihvatilista. Cetiri godine kasnije, u La
Salpetrijer је sklonjeno 1460 :Zena i male dece; u
La Pitije ima 98 decaka, 897 devojcica izmedu se-
dam. i sedamnaest godina i 95 zena; u Bisetri,

1615 odraslih muskaraca; u La Savonri, 305 de·
caka izmed'u osam i trinaest godina; u Scipion,
konacno, smestene su trudne zene, odojcad i sa·
svim sitna deca: ima ih 530. U pocetku, ljude u
braku ne primaju, cak i ako im је to potrebno;
uprava је zaduzena da ih hrani kod njihove ku
ce; ali uskoro, zahvaljujuci jednom Mazarenovom
poklonu, moguce је smestiti ih u La Salpetrijer.
Sve u svemu, izmed'u pet i sest hiljada osoba.
Zatvaranje, bar u poeetku, ima u celoj Evro·
pi isti smisao. Ono је jedan odgovor kojim sedam.
naesto stolece uzvraca na ekonomsku krizu koja
pogad'a zapadni svet u celini: pad zarada, nezapo·
sJenost, pomanjkanje novca, sto verovatno sve
potice od krize u spanskoj privredi. Cak i Engle·
ska, koja od svih zemalja zapadne Evrope najma·
nje zavisi od sistema, mora da savlad'uje iste te·
skoce. Uprkos svim merama preduzetim da se iz
begne nezaposlenost i opadanje zarada, siromas·
tvo u toj zemlji ne prestaje da raste. Godine 1622.
pojavljuje se pamflet Grevious groan for the Poor
koji se pripisuje Dekeru (Dekker) i koji, isticuci
opasnost, obznanjuje opsti nehat: »Premda broj
siromasnih ne prestaje da raste svakoga dana, sve
sto treba da im pomogne izvrce se na gore . . . ;
mnoge parohije guraju svoje siromahe i zdrave
radnike koji neee da rade . . . u prosnju, lopovlu
ke i krad'u da Ьi ziveli, tako da је zemlja njima
zalosno preplavljena.« Postoji bojazan da се oni
zagusiti zemlju; i posto nemaju mogucnosti da,
kao na kontinentu, prelaze iz jedne zemlje u dru
gu, postoji namera da se oni »izgnaju i sprovedu
u novootkrivene zemlje, u istocnu i zapadnu In·
diju«. Godine 1630. kralj postavlja jednu komisi
ju koja treba da se stat·a о bespostednom spro�
vod'enju zakona о siromasnima. Iste godine, ona
objavljuje niz »Zapovesti i uputstava« ; preporu
cuje se da se progone prosjaci i skitnice, kao i
»svi oni koji zive u neradu i nece da rade za ume-
ISTORIJA LUDILA
62
renu platu Ш koji ро krcmama trose ono sto

imaju«. Valja ih ka.Znjю,·ati u skladu sa zakoni
ma i strpati ih u kaznene domove; sto se tice
onih koji imaju zenu i decu, treba proveriti da
li su vencani i da li su im deca krstena, »jer ti
ljudi zive kao divljaci bez vencanja, bez sahrane
i bez krstenja; а upravo zbog te raspusne slobo
de tolikim ljudima i pricinjava zadovoljstvo da
budu skitnice«. Uprkos poboljsanju koje sredinom
stoleca pocinje u Engleskoj, u Kromvelovo vreme
taj proЬlem jos nije resen, posto se predsednik
londonske opstine Zali na »taj olos koji se skup·
lja ро gradu, remeteci javni red, opsedajuci vo
zila, glasno tra.Zeci milostinju na ulazima u crkve
i posebne zgrade«.
Jos dugo ее kazneni dom Ш mesta Opsteg
prihvatilista slt!Ziti za zatvaranje neradnika, be
sposlicara. i skitnica. Svaki put kada dode do kri
ze i kada broj siromasnih krene navise, domovi
prinudnog boravka, bar za neko vreme, ponovo
poprimaju svoj provobltni ekonomski znacaj. Sre
dinom osamnaestog stoleca ponovo је zavladala
velika kriza: u Ruanu prosjaci 12.000 radnika, u
Turu isto toliko; u Lionu se zatvaraju manufak
ture. Grof od Arzansona, »koj i ima oЬlast Pariza
i konjicku zandarmeriju«, izdaje zapovest »da se
pohapse svi prosjaci u kraljevstvu; da Ьi se to
postiglo konjicka zandarmerija radi ро selima, а
tako se radi i u Parizu, gde је sigumo da prosjaci
nece umaCi posto su opkoljeni sa svih strana«.
. Ali izvan razdt>Ьlja kriza, zatvaranje poprima
drugi smisao. Njegovoj funkciji gusenja pridrt!Zu
je se jos jedna korisna strana. Vise nije rec о
tome da se zatvore radnici bez posla, vec da se
onima koji su zatvoreni dade posao te da se tako
primoraju da slt!Ze Ьlagostanju svih. Naizmenic
nost promene је jasna: jeftina radna snaga u vre
me pune zaposlenosti i visokih zarada; а u raz
doЬlju nezaposlenosti, uklanjanje besposlieara: i
zastita drustva od nemira i pobuna. Ne zaboravi-
mo da se prvi domovi prinudnog boravka pojav·

ljuju u Engleskoj u industrijski najrazvijenijim
mestima zemlje: u Vusteru, Norvicu, Bristolu; da
је prvo Opste prihvatiliste otvoreno u Lionu, ce
trdeset godina pre no u Parizu; da Hamburg, prvi
od svih Nemackih gradova, ima svoj Zuchthaus
od 1620. Njegov pravilnik, objavljen 1622, vrlo је
precizan. Svi zatvoreni moraju da rade. Tacno se
vodi racuna о vrednosti njihovog rada i daje im
se cetvrtina zarade. Rad, naime, nije samo zani
manje; on mora Ьiti plodotvoran. Osam upravi
telja doma utvrd:uju opsti plan. Werkmeister da
je zadatak svakome posebno i krajem sedmice
treba da ustanovi da li је on dobro obavljen. Pra
vilo о radu primenjivace se sve do kraja osam-·
naestog stoleca, jer jos i Hauard moze da zaklju
ci da se » • tu prede, pletu carape, tka vuna,
• •
kostret, lan, obrad:uje se bojeno drvo, jelenji ro

govi. Zadatak snaZn.og coveka koji struze to drvo
jeste 45 funti dnevno. Nekoliko ljudi, nekoliko
konja bave se oko valjavice. Jedan kovac nepre
stano radi.« Svaki dom prinudnog boravka u Ne
.
mackoj ро neeemu је poseban: prede se, pre sve

ga, u Bremenu, Brunsviku, Minhenu, Breslauu,
Berlinu; tka se u Hanoveru. Muskarci strиZu drva
u Bremenu i Hamburgu. U Nimbergu, glacaju se
opticka stakla; u Majncu је glavni posao mlevenje
brasna.
Prvi kazneni domovi u Engleskoj otvaraju se
u vreme potpunog ekonomskog zastoja. Aktom od
1610. preporucuje se samo da se svim kaznenim
domovima pripoje mlinovi, tkacnice, vunovlacare,
kako Ьi se stanari zaposlili. Ali kada se, posle
1651, akta о Navigaciji i spustanju eskontne sto·
ре privredna situacija ucvrscuje i trgovina i in
dustrija razvijaju - moralna nufnost postaje pri·
vredna taktika. Tefi se za tim da se sva zdrava
radna snaga iskoristi sto bolje, to jest sto jefti·
nije. Kada Dzon Keri (John Carey) utvrd:uje svoj
plan . za workhouse u Bristolu, on neophodnost
ISTORIJA LUDILA
64
rada postavlja na prvo mesto: »Siromasni оЬа

pola i svih godina mogu se zaposliti da trle ko
noplju, da pripremaju i predu lan, da grebenc:j.ju
i predu vunu.« U Vusteru, izraduju odecu i tka
nine; opremljena је i radionica za decu. Sve to
cesto ne ide bez teskoca. Nastoji se da workhou
ses profitiraju na racun . mesnih industrija i trzi
sta; moZda se misli da се ta jeftina proizvodnja
regulatorno delovati na prodajnu cenu. A1i manu
fakture negoduju. Danijel Defo ukazuje na to da
se sirotinja, usled te odvec lake konkurencije
'1-Vorkhouses, pod izgovorom da se ukida u jednoj
oЬlasti, stvara U drugoj; »tO znaci davati jednome
ono sto se oduzelo drugome, dovesti skitnicu na
mesto postena coveka i ovoga primorati da pro
nade drugi posao kako Ьi svojoj porodici obezbe
dio zivot«. Pred tom opasnoscu od konkurencije,
vlasti pustaju da rad postepeno iscezne. Zitelji vi
se ne mogu da zarade ni koЦko da podmire svo
je izdrzavanje; ponekad је neophodno prebaciti ih
u tamnicu ne Ьi li bar hleb dobili besplatno. Sto
se Bridwells tice, malo ih је » u kojima se Ьi
. • •
lo sta radi ili uopste moze da radi. Oni koje u

njih zatvaraju nemaju ni stvari ni ikakvih alatki
sa kojima Ьi radili; oni tamo provode vreme u
danguЬljenju i razvratu.«
Kada је u Parizu stvarano Opste prihvatiliste1
u prvom se redu mislilo na ukidanje prosjacenja,
а manje na zaposljavanje zatvorenih. Ipak, izgle
da da је KolЬer (ColЬert), kao i engleski mu su
vremenici, video u pomoCi putem rada i lek pro
tiv besposlice i podsticaj razvoju manufaktura u
isti mah. Nadzomici u unutrasnjosti neprestano
moraju da se staraju о tome da sirotinjski domo
vi imaju i izvesno ekonomsko znacenje. »Svi si
romasni koji su za to sposobni moraju radnim
danom da rade, kako Ьi izbegli dokolicenje koje
је mati svih zala, tako i da Ьi se navikli na rad,
а takode i zato da Ьi zaradili za deo svoje ishra
ne«. Kadikad ima i sporazuma koji omogџcuju
VELIKO UTAМNICENJE
65
privatnim preduzimacima da radi sopstvene kori·

sti upotreЬljavaju radnu snagu azila. Jednim ugo
vorom sk.lopljenim 1708. podrazumeva se da ее
neki preduzimac snabdevati Sirotiste Tila vunom,
sapunom, ugljem, а da се mu ono zauzvrat ispo
rucivati cesljanu i upredenu vunu. Cela zarada de
li se izmed:u doma i preduzimaca. U samom Pari
zu је Ьilo vise pokusaja da se velika zdanja Op
steg prihvatilista pretvore u manufakture. Ako је
verovati piscu jednog nepotpisanog zapisa objav
ljenog 1790, u La Pitije se poku5avalo sa »svim
vrstama manufaktura koje prestonica moze da po
nudi« ; konacno, »UZ izvesno ocajanje, spalo se na
radionicu mreza kao najmanje skupu« . Ni drug
de pokusaji nisu nimalo uspesniji. U Вisetri је
probano mnogo stosta: izrada konca i Шadi, gla
canje stakla, а narocito »veliki bunar«. Cak su,
godine 178 1 , dosli na pomisao da konje, radi iz
vlaeenja vode, zamene skupinama zatvorenika ko
ji su se smenjivali od pet izjutra do osam uvece:
»Која је pobuda mogla da navede na taj cudan
posao? Da li ј е posredi stednja ili puka potreba
da se zatvorenici necim zaposle? Ako је rec о
pukoj potrebl da se uposle zatvorenici, zar ne Ьi
Ьilo umesnije zabaviti ih poslom korisnijim i za
njih i za kucu. Ako је pobuda u stednji, onda је
ne vidimo, nje uopste i nema.« Kroz celo osam
naesto stolece, privredni znacaj koji је KolЬer
(ColЬert) hteo da prida Opstem prihvatilistu ne
prestaje da slabl; to sediste obaveznog rada po
stace povlasceno mesto dokolicenja. »Koji је iz
vor nereda u Bisetri ?« - pitace se ј о� i ljudi
Revolucije. I odgovarace ono sto је odgovoreno
vec u sedamnaestom stolecu: »Besposlicertje. -
Koji је nacin da mu se doskoci? - Rad.«
U doba klasicizma smisao zatvaranja dvojak
је i ono se primenjuje da odigra dvostruku ulo
gu: da suzblje nezaposlenost, ili da barem izbriie
njene najvidljivije drustvene posledice, i da kon·
trolise cene kada se ukazivala opasnost da one
5
ISTORIJA LUDILA
66
preterano skoce. Da dej stvuje naizmenicno na trli

ste radne snage i na cenu proizvodnje. U stvari.
ne izgleda da su domovi prinudnog Ьoravka mog
li uspesno da odigraju ulogu koja se od njih oce
kivala. . Ako su i okupljali ljude bez posla, to је
Ьilo prvenstveno stoga da se prikrije beda i iz
begnu drustvene ili politicke nezgode kada se ti
ljudi uzbune; ali istog trenutka kada Ьi oni Ьili
saterani u obavezne radionice, u susednim oЬla
stima ili na slicnim podrucjima nezaposlenost se
povecavala. Sto se dejstva na cene tice, ono је
moglo Ьiti samo vestacko, posto је trfisna cena
tako izrad:enih proizvoda Ьila nesrazmerna istin
skoj ceni kostanja, ako se ova racuna prema tro
skovima sto ih prouzrokuje samo zatvaranje.
* *
Upravo se u izvesnom dozivljaju rada i iska

zuje kako privredna neminovnost tako isto i od
nje nedeljiva moralna neminovnost utamnicenja.
Izmed:u rada i besposlice povueena је u klasici
stickom svetu jedna granicna crta koja је dosla
na mesto velikog iskljucivanja gube. U geografiji
ukletih mesta, kao i u predelima moralnog sveta,
azil је zauzeo tacno ono mesto sto ga је imao
leprozorij . Stari obredi izopstenja nastavljeni su,
ali u svetu proizvodnje i trgovine. Bas na tim
mestima proklete i osud:ene besposlice, na tim
mestima sto ih је izumelo drustvo koje је u za
konu rada otkrivalo jednu eticku natpojavnost.
pojavice se ludilo i uskoro narasti do te mere da
ih utelovi. Doci ее dan kada се ono moci da se
saime sa tim jalovim prostorima besposlice pu
tem izvesnog veoma starog i veoma nejasnog pra
va nasled:a. Devetnaesto stolece се prihvatiti, ра
cak i zahtevati da se ta zemljista na koje su to
kom sto pedeset godina pre toga hteli da smeste
nezaposlene, bedne i uboge, prenesu na ludake.
VВLIKO UТAМNICENJB 67
Nije svejedno sto su ludaci Ьili obuhvareni

velikom zabranom besposlicenja. Od pocetka се
oni imati mesto иz siromahe, valjane ili rdave, ј
uz dokolicare, dobrovoljne ili ne. Као i oni, i lи
daci се Ьiti podvrgnиti pravilima obaveznog ra
da; i vise no jednom desilo se da sи oni и toj
jednoobraznoj prinиdi naprosto pokazali svoje ne
oblcno lice. U radionicama и koje sи potrpani ra·
spoznavali sи se, i nehotice, ро nesposobnosti da
rade i slede ritam zajednickog zivota. Potreba,
otkrivena и osamnaestome stolecи, da se umo
bolnima odredi poseban nacin zivota, i velika k:ri·
za иtamnicenja иосi same Revolиcije, povezani sи
sa iskиstvom sto sи ga ljиdi s lиdilom imali и
kontekstи opste obaveze da se radi. Da Ьi se lu
daci »zatvorili« nije se cekalo na sedamnaesto
stolece, ali bas se и to doba otpocelo sa njihovim
»interniranjem« tako sto sи mesani sa celom jed
nom popиlacijom za koju је smatrano da su oni
s njom и srodstvu. Do renesanse, osetljivost na
ludilo Ьila је skopcana sa prisustvom imaginarnih
natpojavnosti. Od doba klasicizma pocev, i ро prvi
put, ludilo se opaia kroz eticku osudu nerada i u dru
stvenoj imanentnosti koju obezbeduje zajednica ra�
da. Та zajednica poprima eticku moc podele koja јој
omogucuje da, kao и drugom nekom svetu, odbaci
sve oЬlike drustvene nekorisnosti. Bas u tom dru
gom svetu, okrиZtщom svetim snagama truda, lu
dilo се i steci taj status koji mu priznajemo. Ako
u klasicistickom ludilu i ima necega sto govori о
drugom mestu i о drugoj stvari, to nije stoga sto
Judak dolazi s drugog nekog neba, neba bezumno
sti, i sto nosi njegove znake; to је stoga sto ori
sam prelazi granice gradanskog poretka i odlazi
van svetih meda njegove etike.
U stvari, odnos izmedu prakse zatvaranja i
zahteva da se radi nije potpuno, ni izdaleka, od
reden stanjem ekonomije. U osnovi mu lefi i 11·
votom ga nadahnjиje jed.no moralno opa!anjo.
Kada је Board of Trade objavio svoj izveltaj о
s•
68 lSTORIJA LUDILA
siroma�nima i u njemu predlozio sredstva »da se

oni ucine korisnima ро sve«, Ьilo је tacno nazna
ceno da koren siromastva nije ni oskudica hrane
ni nezaposlenost, vec »slaЬljenje reda i popusta
nje oblcaja« . 1 ukaz od 1656, takode, usred obzna
na о moralu iznosio је cudnovate opasnosti. »Ra
spusnost prosjaka prevrsila је meru, jer oni se
odaju svakovrsnim zlocinima, sto navlaci proklet
stvo bozije na drzave ako te zlocine ne kazne.« Та
»raspusnost« nije nesto sto Ьi se moglo odrediti
u odnosu na veliki zakon rada, vec moralna ra
spusnost: »Osob� koje su se bavile milosrdnim
delima na osnovu iskustva su saznale da viSe lju�
di оЬа pola stanuju zajedno bez vencanja, mnoga
njihova deca . nisu krstena i bezmalo svi zive u
nepoznavanju vere, u nipodastavanju sakramena�
ta i u neprestanoj navici na svakovrsne poroke.«
Ali Prihvatiliste ima, isto tako, i smisao da na
prosto slиZi i kao utociste onima koje starost,
nemoc ili bolest sprecavaju da rade; ono nece
·
imati samo vid radionice za prinudni rad, vec ta

kode i moralne ustanove zadиZene da ka.Znjava,
da ispravlja izvesnu moralnu »raspojasanost<<, ko
ja ne zavreduje suda ljudi, ali se ne Ьi mogla
popraviti samo strogoscu ispastanja. Opste pri
·
hvatiliste ima eticki status. Upravo su za tu mo

ralnu obavezu zaduzeni njegovi upravitelji, te im
је dodeljen сео pravni i materijalni aparat repre
sije: »Svi oni imaju moc vlasti, upravljanja, vode
nja, policije, pravo sudenja, ukoravanja i ka.Znja
vanja« ; а da Ьi obavili taj zadatak, na raspolaga
nje im se stavljaju »Stubovi srama, vratni okovi,
zatvori i podzemne tamnice« (1 1).
U sustini, obaveza d.a se radi osmisljena је
нpravo u tome kontekstu: . ona је eticka veZЬa i
moralno jemstvo. Ona va.Zi kao isposnistvo, kao
kazna, kao znak izvesnog stava srca. Zatvorenik
·
koji moze i hoce da radi Ьiсе osloboden; ne toli

ko sto се iznova Ьiti od koristi drustvu, vec zato
sto је ponov() . pristao uz veliku eticku pogodbu
VВLIKO UTAМNICENJE
69
о ljudskom Ьitisanjи. Aprila 1684, jednom иred·

bom је иnиtar prihvatilista stvoren odeljak za
mladice i devojke ispod dvadeset pet godina; njo
me је tасцо odredeno da na rad treba da im od
lazi najveci deo dana i da bude pracen »citanjem
nekolikih poboznih knjiga« . Ali иredba odredиje
cisto represivni karakter toga rada, daleko od
svakog staranja о proizvodnji: »Bice naterani da
rade sto dиZe mogu i na najtezim poslovima koje
njihove snage i mesto na kojima се Ьiti dopиsta
ju.« Tada, ali tek tada moci се Ьiti obиeavani
nekom zanatи »koji odgovara njihovom роlи i
sklonostima«, i to onoliko koliko је njihova rev
nost pri prvirn zadacima omogucila »da se pro
sudi da zele da se poprave« . Svaka се greska, ko
nacno, »Ьiti kafnjena иskraCivanjem corbe, pove
canjem rada, zatvorom i ostalim kaznama uoblea
jenim и recenim domovima, onako kako иpravite
lji budu procenili da је opravdano« . Dovoljno је
procitati . »opstи uredbи о onome sto svaki dan
mora Ьiti иcinjeno и Кисi Sen-Lиja и La Salpe·
trijer« ра da se shvati da se i sam zahtev da se
radi иpravljao prema sprovodenjи jedne moralne
reforme i prinиde, sto 7.atvaranjи daje, ako vec
ne krajnji smisao, а ono bar sиstinsko opravdanje.
Ovo izumece jednog mesta prinиde gde је mo
ralи administrativno odredeno da zlostavlja - zna
cajna је pojava. Ро prvi put sи osnovane usta
nove moralnosti и kojima se splice zapanjиjuca
sinteza izmedu moralne obaveze i gradanskog za
kona. Red drzava vise ne dopиsta nerede srca.
Naravno, nije to prvi риt sto и evropskoj kulturi
moralna pogreska, cak i и svom najprivatnijem
vidu; poprima izgled nasrtaja na pisane i nepi.
sane zakone gradanstva. Ali и tom velikom zatva
ranju iz doba klasicizma, Ьit i novost jeste to
sto se ljudi zatvarajи и naseoblne ciste moralno
sti, u kojirna се se zakon koji treba da vlada u
srcima primenjivati bez popu.Stanja, ili uЬldava·
ISTORUA LUDILA
70
nja, u vidu stroge fizicke prinude. Moral se pre

pustio upravljanju kao trgovina ili privreda.
Vidimo da se tako med:u ustanove apsolutne
monarhije - u iste one koje su dugo bile simbol
njene samovolje - svrstava i velika grad:anska, а
uskoro i repuЬlikanska zamisao da је i vrlina, ta
kod:e, stvar dr.Zave, da је moguce donositi resenja
kako Ьi ona zavladala, ustanoviti autoritet kako
Ьi se osiguralo da ona bude postovana. Zidovi
zatvorenih prostora na neki nacin kriju negativ
·
te moralne naseoblne о kojoj grad:anska svest po

cinje da sanja u sedamnaestome stolecu: moralne
naseobine namenjene onima koji su od samog po
cetka hteli da se izvuku iz nje, naseoblne u kojoj
pravo vlada samo putem sile Ъеz priziva - neka
vrsta vrhovne vlasti dobra, gde likuje pretnja sa
ma, i gde vrlina, buduci toliko vredna sama ро
sebl, ima vrednost kao takva, а za_nagradu doblja
samo to sto је izbegla kaznu. U senci grad:anske
ddave rad:a se ta cudnovata repuЬlika dobra ko
ja se silom namece svima za koje se podozreva
da pripadaju zlu. То је nalicje velikog sna i ve
like zaokupljenosti grad:anstva u vreme klasiciz
ma: konacno poistoveceni zakoni ddave i zakoni
srca. »Neka se nasi politicari Ьlagoizvole manuti
racunica • . . i neka vec jednom shvate da se nov
cem :moze sve kupiti osim uljudnosti i gra-
d:ana.« (12) . .
Zar nije to san koji kao da је opsedao osni

vace doma za prinudan Ъoravak u Hamburgu?
Jeda.n od upravitelja mora da se stara da » . . . svi
koji su u kuci ispunjavaju svoje verske dU.Znosti
i Ъudu pouceni za njih . . . Skolski ucitelj treba da
nauci decu veri i da ih opominje, podstice ih da,
u trenucima dokolice, citaju razlicite delove Sve
tog pisma. On treba da ih nauci da citaju, da
pisu, racunaju, da Ъudu posteni, i pristojni prema
onima koji posecuju dom. On se mora starati da
oni prisustvuju slU.ZЬi Ъozijoj i da se pri tom
smemo ponasaju.« U Engleskoj, u pravilima work-
houses ostavljeno је veliko mesto bdenju nad vla·

danjem i nad veronaukom. Tako је za dom u Pli·
mutu predvideno imenovanje jednog »schoolmaste
ra« koji је imao da udovolji trostrukom uslovu da
bude »pobozan, trezven i uzdrzljiv« ; svako jutro i
svako vece imace on zadatak da predvodi molitve;
svake subote ро podne i svakog praznika moraee da
se obrati zatvorenima, da ih opomene i pouci »os
novima protestantske vere u skladu sa ueenjem an
glikanske crkve« . Hamburg ili Plimut, Zuchthaii.
sern i workhouses - u celoj protestantskoj Evropi
diZи se te tvrdave moralnoga reda u kojima se
uci vera, sto је neophodno za. mir drZave.
Na katolickoj zemlji, cilj је isti, ali је versko
obelezje malo izrdenije. О tome svedoci delo sve
tog Vensana de Pola. »Glavna namera radi koje
smo dopustili da ovamo budu povucene osobe iz
van halabuke velikoga sveta i da stupe u ovu
usamljenost kao pitomci Ьila је samo to da se
oni zadde od robovanja grehu, od toga da budu
prokleti zanavek, i da im se dade sredstvo da Шi
vaju u savrsenom zadovoljstvu i u ovom i u onom
drugom zivotu; oni се uciniti sve sto mogu da . se
u tome dive bozanskom proviaenju . . . Iskustvo
nas, na zalost, isuvise cvrsto uverava da poreme
eaji za koje danas vidimo da vladaju kod mladezi
poticu jedino od sve veceg pomanjkarija pouka i
pokornosti pred duhovnim predmetima, posto mla
di mnogo vise vole da slede svoje raave sklono
sti negoli sveta nadahnuca Bozija i bogobojdlji
ve savete svojih roditelja.« Rec је, dakle, о tome
da se pitomci izbave iz jednog sveta koji ih, ona·
ko slabe, samo mami na greh, da se opomenц na
povucenost u kojoj се za drustvo imati samo »an·
aele cuvare« ovaplocene u svakidasnjoj prisutno
sti nadzornika: ovi im, u stvari, »cine iste one
dobre usluge koje im ne\·idljivo Cine i njihovi an
deli euvari: naime, poucavaju ih, tese i daju spas.c
U domovima Sirotista (Charite), uz najvece se sta.
ranje bdi nad tim dovoaenjem u red zivota t ••·
ISTORIJA LUDILA
72
vesti, i to се se tokom celog osamnaestog stole

ca sve jasnije javljati kao smisao zatvaranja. Go
dine 1765. za Sirotiste Sato-Tjerija donosi se nov
pravilnik. Njime је tacno odredeno da се »Prior
poseCivati sve zatvorene, jednog za drugim i sva
kog posebno, najmanje jednom nedeljno, da Ьi ih
potesio, opomenuo na bolje vladanje i licno se
uverio da li se sa njima postupa onako kako tre
ba; pod-prior се to ciniti svaki dan« .
Sve te tamnice moralne vrste mogle Ьi da po
nesu ono geslo sto ga је jos Hauard mogao pro
citati na zatvoru u Majncu: »Ako smo mogli da
nataknemo jaram divljim zverima, ne treba da
odustajemo od popravljanja coveka koji је zaЬlu
deo.« Za katolicku crkvu, kao god i za protestant
ske zemlje, zatvaranje predstavlja mit о drustvenoj
sreCi u vidu autoritamog uzora: uzora policije
kroz ciji Ьi se poredak potpuno proЬijala nacela
religije, i religije ciji Ьi zahtevi Ьili zadovoljeni,
bez ogranicenja, u pravilima policije i prinudama
kojima ona moze da se oborula.. Postoji u tim
ustanovama nesto kao pokusaj da se dokafe da
red moze Ьiti primeren vrlini. U tom smislu »Utam
nicenje« krije, u isti mah, i metafiziku upravlja
nja i politiku religije; ono se, kao jedan napor
tiranskog stapanja, smesta u ono rastojanje , koje
bozji vrt odvaja od gradova koje su ljudi, izgnani
iz raja, podigli sopstvenim rukama. Dom prinud
nog boravka javlja se u doba klasicizma kao naj
zgusnutiji simbol te »policije« koja је samu se
be, kada је podizanje savrsenog grada posredi,
zamisljala kao gradanski ekvivalent vere.
*
* *
Zatvaranje је institucionalna tvorevina svoj

stvena sedamnaestom stolecu. Ono је od samog
poeetka zahvatilo toliku �irinu da vise nema ni
ceg zajednickog sa bacanjem u tamnicu kakvo se
moglo primenjivati u srednjem veku. Као eko·

nornska rnera i drustvena predostroznost ono ima
vrednost pronalaska. Ali u povesti ludila, ono је
presudan dogadaj : trenutak kada se ludilo opa.Za
na drustvenorn obzorju sirornastva, nesposobnosti
za rad, nernogucnosti integrisanja sa gruporn, tre
nutak kada ono poCinje da se stapa sa proЬlemi·
rna grada. Nova znacenja sto se pridaju sirorna�
tvu, va.Znost koja se poklanja obavezi da se radi
i sve eticke vrednosti s njorn u vezi, izdaleka od
reduju dozivljavanje ludila i iskrivljuju rnu smisao.
Rodena је jedna osetljivost koja је povukla
crtu, podigla prag i koja Ьira, da Ьi oterala. Kon·
kretan prostor klisicistickog drustva zadrzava jed
nu oЬlast nernesanja, jednu neispisanu stranicu na
kojoj ledbl istinski zivot grada: tu se red vise
ne suceljava slobodno sa neredorn, razurn vise ne
nastoji da sarn sebl krci put kroz sve ono sto
rnoze da mu se izrnigolji Ш sto pokusava da ga
odbaci. On vlada и cistom stanju, u trijumfu sto
mu је nad pornahnitalim nerazurnom unapred pri·
premljen. Ludilo је tako otrgnuto od te imagi
·
narne slobode koja mu је omogucavala da buja

јо� i pod nebom ·renesanse. Ne tako davno, ono
�е jos bo:r:ilo u Р? bela dЭfia: to је Kralј Lir, to
Је Don Kzhot. Ali za manJe od pola stoleea ono
se naslo odvojeno od sveta i, u utvrdi zatvoreno·
sti, povezano је sa Razumom, pravilima rnorala i
njihovim jednolicnim noCima.
TRECE POGLAVUE
BEZUMNICI
Od stvaranja Op�teg prihvatili�ta, od otvara·

nja prvih kaznenih domova u Nemackoj i Engle
skoj, ра sve do kraja osamnaestog stoleca, doba
klasicizma utamnicиje. Utamnicиje razvratnike.
oceve-raspikиce, zaЬlиdele sinove, bogohulnike, ljи
de koji »teze da se otkace«, raskalasnike. 1, preko
tog priЬliZavanja i tih cиdnih saиeesni�tava, to do
ba ocrtava profil svog dozivljaja bezumlja.
Ali и svakoj takvoj naseoblni nalazimo, povrh
svega, i istinskи рориlасiји lиdaka. Pri svakom
desetom, . pribliZno, hapsenjи и Parizu radi odvo
denja и Opste prihvatiliste, hvatani sи »bezumni
ci«, ljиdi »и bиnilи«, svet »pomracena duha«, »OSO·
Ье koje sи naskroz polиdele«. Izmedи jednih i
drugih, nikakvog znaka razlike. Pogledajи li se
redom registri, reklo Ьi se da је na ta hapsenja
ttkazala ista osetljivost, te ljиde odstranio isti gest.
Prepиstimo arheolozima lekarstva brigu oko od
redivanja toga da li је onaj koji је и Prihvatiliste
dospeo zbog »povrede иljиdnosti« ili onaj sto је
»zlostavljao zenи« i viSe риtа hteo da se otkaci
Ьiо bolesnik Ш ne, иmobolnik ili zlocinac.
Ра ipak, ne treba zaboraviti da »bezumni«
kao takvi imajи posebno mesto и svetи иtamni
cenja. Njihov se polozaj ne svodi na to da se sa
BBZUМNICI
75
njima postupa kao sa ka.Znjenicima. U opstoj oset

ljivosti na bezumlje postoji izvesna osoblta Ьоја
koja se pridaje ludilu u strogom smislu reci i
koja prekriva one sto ih, bez tacnog semantickog
razlikovanja, nazivaju bezumnima, pomueenim ili
poremecenim duhovima, cudacima, ljudima u lu
dilu.
Тај osoblti oЬlik osetljivosti istiee lice samog
ludila u svetu bezumlja. Tu је, na prvom mestu,
osetljivost na saЬlazan. U svom najopstijem vidu
zatvaranje se objasnjava ili se, u svakom slueaju,
opravdava htenjem da se izbegne saЬlazan. Ono
time cak oznacuje i jednu vaz:riu promenu u sve
sti о zlu. Renesansa је slobodno dopustala da na
punu svetlost dana izblju oЬlici bezumlja; j avna
slava је zlu davala moc primera i iskupljenja. Ка
dа је u petnaestom stolecu Zil de Re (Gilles de
Rais) optuzen da је Ьiо i ostao »jeretik, iznova
upao u greh, volsebnik, skotolas, prizivac zlih du
hova, gatar, ublca nevinih, otpadnik od vere, ido
lopoklonik, nebudan pred skretanjem od vere« ,
on је na kraju sащ, u vansudskom priznanju, iz•
neo svoje zlocine »koji su dovoljni da u smrt
oteraju 10.000 ljudi« ; pred sudom је na latinskom
ponovo otpoceo sa priznanjima; а potom sam za
hteva da se »recena ispovest svima i svakome od
prisutnih, od kojih veCina ne zna latinski, objavi
na prostom jeziku i izlozi im se, а pocinjeni i
ispoveaeni prestupi objave na njegovu sramotu,
da Ы lakse stekao oprost grehova i milost BoZiju,
ne Ы li Ьiо pomilovan zbog grehova koje је poci
nio«. Na gradanskom suaenju, ista se ispovest za
hteva i pred okupljenim narodom: »reeeno mu
је od strane Gospodina predsednika da svoju stvar
potanko iznese, а stid sto се ga zbog toga ose
titi delimicno се vredeti kao uЬla.Zenje kazne ko
ju zbog toga treba da ispasta.« Do sedamnaestog
stoleca, sve ono sto је u zlu najzesee i najne�o
\·ecnije moze se izraVпati i kazniti tek kad se tz·
nese na svetlo dana. Svetlost u kojoj se obavlja
ISTORIJA LUDILA
76
cin priznanja i sprovodi kazna moze sama da sto

ji kao protivteza tami iz koje proizlazi zlo. Posto
ji jedan krug dovrhunjenja zla kojim ono nuino
mora da prode kroz javno priznanje i ispoljavanje
pre no sto dostigne okoncanje koje ga poniStava.
Utamnieenje, nasuprot tome, odaje oblik sveJ
sti za koju necovecno moze da dovede samo do
stida. Postoje vidovi zla koji imaju toliku moc
da zaraze, toliku snagu da saЬlazne, da Ьi ih sva
ko obznanjivanje umnozavalo do beskonacnog. Je
dino ih zaborav moze ponistiti. Povodom jedne
spletke sa trovanjem, Ponsartren (Pontchartrain)
propisuje ne javno sudenje, vec tajnost azila:
»Kako su ucinjena saslusanja zanimala jedan deo
Pariza, Kralj nije smatrao da se mora odrl.ati su·
tienje tolikim osobama, od kojih је vise njih Ьilo
upalo u zlocine i ne znajuci za to, а ostali su se
upustili samo iz lakomislenosti; Njegovo Velican
stvo se na to resilo utoliko dragovoljnije sto је
ubedeno da ima izvesnih zlocina koje Ьi svakako
valjalo prepustiti zaboravu.« (13) Osim opasnosti
od primera, i east porodke, kao i east vere, do
voljni su da neka osoba bude predlozena za dom
prinudnog boravka. Povodom slanja jednog sve
stenika u Sen-Lazar primeceno је: »Stoga nikada
nije preterano nastojanje da se zarad casti vere
i casti svestenstva skrije takav duhovnik kao sto
је ovaj.« (14) Jos i u poznom osamnaestom stole
cu Malserb (Malesherbes) се braniti izgnanje i
utamnicenje kao pravo porodice koja hoce da iz
begne ljagu. »Ono sto se naziva niskoscu svrsta
no је u radnje cije trpljenje javni red ne dopu
sta . . . Као da east porodice zahteva da se iz dru
stva odstrani onaj koji, gadnim i prezira dostoj
nim navadama, navodi svoje roditelje da pocrve
ne.« I obratno, nalog za oslobodenje izdaje se ka
da se smatra da је opasnost od bruke otklonjena
i da cast porodice ili Crkve vise ne moze Ьiti po
vredena. Opat Bagrede је odavno zatvoren; upr
kos njegovim zahtevima, nikad mu nije dozvolje·
BEZUМNICI 77
no da izide; no konacno starost i slabost onemo·

gucuju bruku: »Uostalom, njegova oduzetost na
preduje«, pise d'Arzanson. »Ne moze ni da pi�e
ni da se potpise; mislim da Ьi pravo i milosrdno
Ьilo osloboditi ga.« Sve te oЬlike zla koji se pri
Ьlizavaju bezumlju treba prikriti. Pred necovec
nim klasicizam oseca takvu sram.ezljivost kakvu
renesansa nikad nije iskusila.
Od ovog prikrivanja, medutim, pravi se i je
dan izuzetak: ono sto se cini sa ludacima (15) .
Pokazivati bezumne - to је nesumnjivo Ьiо veo
ma stari oblcaj srednjega veka. Na neke Narrtur
mer u Nemackoj postavljani su prozori sa re5et
kama koji su omogucavali da se spolja posma
traju unutra vezani ludaci. Tako su oni Ьivali
prikazanje na gradskim kapijama. Paradoksalno,
u casu kada su se kapije azila zatvorile, taj obl
caj nije iscezao vec se, naprotiv, razvio, te u Ра·
гizu i Londonu poprimio bezmalo institucionalizo
vani karakter. Jos i 1 815, ako је verovati jednom
izve�taju podnetom Donjem Domu, bolnica u Bed
lemu svake nedelje pokazuje besomucnike za je
dan peni. Godisnji prihod od tih poseta, pak, ро·
рео se na Ьlizu 400 funti: а to pretpostavlja za
panjujuce visoku brojku od 96.000 poseta godis
nje (16). U Francuskoj, setnja do Bisetre ' i gleda
nje teskih ludaka ostaje, sve do Revolucije, jed
na od nedeljnih razonoda gradanstva sa leve oba
le. U svojim Zapazanjima jednog engleskog putni·
ka (Observations d'un voyageur anglais) Mirabo
izvestava da su ludaci u Bisetri izlagani gledanju
»kao kakve neoblcne zveri prvom prostaku koji
naide i voljan је da plati cetvrt sua«. Tu se vidi
cuvar kako pokazuje ludake kao sto na vasaru
Sen-2:ermen lakrdijas pokazuje dresirane majmu
ne (17). Neki su tamnicari Ьili veoma cenjeni zbog
vestine da sa nekoliko udaraca Ьicem nateraju lu·
dake da izvode hiljade plesova i vratolomija. Је·
dino uЬlafenje na koje se naislo krajem osamnae
stog stoleca jeste to sto је bezumnima Ьila pove·
ISTORI1A LUDILA
78
rena briga oko pokazivanja ludaka, kao da је lu

dilo samo imalo da prufi svedoeanstvo о onome
sto jeste. »Nikako ne kleveCimo ljudsku prirodu.
Engleski је putnik u pravu kad slu!bu pokaziva
nja ludaka smatra necim sto prevazilazi najokore
liju necovecnost. Vec smo to i rekli. Svemu ima le
ka. Upravo su sami ludaci, koji su u lucidnom sta
nju, zadШeni da se postaraju oko izlaganja svojih
drugara koji im, sa svoje strane, vraeaju uslugu
na isti nacin. Tako cuvari tih nesrecnika Шivaju
u prednostima koje im prufa predstava, i bez sna
ge neosetljivosti koju, sumnje nema, nikada ne Ьi
ni mogli steCi.« (18) Eto ludila uzdignutog kao pri
kazanje iznad tisine azila kako је, na radost svi
ju, postalo javna saЬlazan. U uzdrZanosti domo
va prinudnog boravka bezumlje se skrivalo, ali
ludilo nastavlja sa svojim prisustvom na pozorni
ci sveta, i to sa• vise sjaja nego ikad. U doba
Carstva otici се se, stavise, jos dalje no sto se
za srednjega veka i renesanse ikada stiglo; cud
novata bratija sa Plavoga broda prirec1ivala је ne
kada prikazanja u kojima је ludilo podraZavano;
sada se predstavlja bas ludilo samo, ludilo od krvi
i mesa. Kunije (Couhnier), upravitelj Sarantona,
pokrenuo је prvih godina devetnaestog stoleca da
vanje oilih cuvenih predstava u kojima su ludaci
igrali CaS uloge g}umaca, cas uloge posmatranih
gledalaca. »Umobolnici koji su prisustvovali tim
pozorisnim prikazanjima Ьili su predmet раZпје,
ljubopitstva jedne nepromisljene, lakoumne i ka
dikad pakosne puЬlike. Neoblcno drzanje tih ne
srecnika, njihovo ponasanje, izazivali su posprdni
smeh, uvredljivo sazaljenje prisutnih.« (19) U sve
tu nad kojim De Sad rasprostire svoju suverenost,
ludilo postaje cista predstava i Ьiva ponudeno,
kao razonoda, nepomucenoj savesti razuma �igur
nog u sebe. Sve do pocetka devetnaestog stoleca
i do ozlojedenosti Roaje-Kolara (Royer-Collard), lu
daci ostaju cudovista - sto се reci Ьiса ili stva
ri koje vredi pokazivati.
BBZUМNICI
79
Utamnicenje krije bezumlje i odaje stid !to

ga bezumlje izaziva; ali ono jasno oznacuje lu
dilo; prstom pokazuje na njega. Ako, kao prvo,
postoji namera da se izbegne saЬlazan, ova se, ·
kao drugo, prireduje. Cudnovata protivrecnost:

doba klasicizma obavija ludilo jednim sveobuhvat
nim dozivljajem bezumlja; njegove jedinstvene ob
like koje su jedne od drugih razdvojili srednji
vek i renesansa, to doba iznova upija i saZima
u sveobuhvatnost u kojoj se ludilo dodiruje, bez
razlike, sa svim oЬlicima bezumlja. Ali ono, u is
ti mah, oznacuje isto to ludilo jednim osobenim
obelezjem: ne obelezjem bolesti, vec obelezjem
usplamtele saЬlazni. Ра ipak, izmedu tog organi
zovanog ispoljavanja ludila u osamnaestome sto
lecu, i slobode sa kojom је ono za renesanse iz�
Ьijai:o na videlo, nema niceg zajednickog.· Tada је
ono Ьilo svuda prisutno i preko svojih slika ili
opasnosti izmesano sa svekolikim iskustvom. U
klasicisticko doba, ludilo pokazuju, ali s onu stra
nu resetaka; ako se ono i ispoljava, to је na od
stojanju, pod pogledom razuma koji s njim vise
nije u srodstvu i ne mora da se i dalje oseea ne
prilicno zbog prevelike slicnosti s njim. Ludilo је
postalo stvar za gledanje: ne vise cudoviste u dnu
sebe sama, vec zivotinja cudnovatih mehanizam�.
bestijalnost u kojoi је · covek jos odavno ponisten.
»Lako mogu da zamislim coveka bez ruku, nogu,
glave {jer samo nas iskustvo uci da је glava po
trebnija od nogu) . Ali ne mogu da zamislim co
veka bez misli: Ьiо Ьi to kamen ili marva.« (20)
* *
U svom Izvestaju о zbrinjavanju umobolnih

(Rapport sur le service des alienes) Deport (Despor
tes) opisuje izbe Bisetre, onakve kakve su Ыlе
krajem osamnaestog stoleca: »Nesrecnik koji
od celog pokucstva imao samo tu losu postel u
·
Је
ISTORIJA LUDILA
80
prekrivenи slamom, glavom, petama i telom priti

snut uza zid, nije mogao ni oka da sklopi а da
ga ne iskvasi voda sto је curila niz tu gomilu ka
menja.« Sto se izbl u La Salpetrijer tice, ono sto
је u njima cinilo »boravak jos nesrecnijim а ce
sto i ubltacnijim Ьilo је to sto su zimi, kada na
doaи vode Sene, soblcci smesteni na ravni od
voda postajali ne samo mnogo nezdraviji vec i,
povrh toga, иtociste mnostvu golemih pacova ko
ji sи se nocu bacali na tamo zateeene zlehиdnike
i grizli ih gdegod su stigli; zatecene sи lиdakinje
nogu, ruku i lica rastrgnиtih od eesto opasnih
ијеdа, а vise ih је od toga i umrlo«. No upravo
se podzemne celije i izbe' od davnina i ostavljaju
za najopasnije i najnemimije иmobolnike. Ako su
mimi i ako niko ne treba ni zbog cega da ih se
boji, trpajи ih u celije manje ili vise prostrane.
Jedan od najradnijih иeenika Tjukovih, Godfri Hi
gins (Godfrey Higgins), doblo је pravo, placeno 20
f"unti, da kao dobrovoljni inspektor poseti azil и
Jorkи. Prilikom jedne posete on otkriva neka briZ·
Jjivo prikrivena vrata i nalazi odaju ne dиZu od
osam stopa (oko sest kvadratnih metara) kоји је
nocu nastanjivalo trinaest zena; danjи su one
imale da zive и jedva nesto vecoj odaji.
Nasиprot tome, bezumnike koji sи naroeito
opasni, dde pod ustrojstvom stege koja, sиmnje
nema, nije kaznene prirode vec samo treba da
stesni i иcvrsti fizicke mede pobesnelog ludila.
Cesto opasne lиdake lancima vezuju za zidove i
postelje. U Bedlemи, nemime lиdakinje veziva
ne su lancem oko clanka uza zid jednog dиgog
podzemnog hodnika; od odece imale sи samo ро
haljinu od gruba sukna. U drugoj jednoj bolnici,
и Betnel Grinu (Bethnal Green), neka је zena pa
tila od zestokih napada razdrafenosti:_ tada Ьi је,
sapetih ruku i nogu, smestali и svinjac ; kad Ьi
napad prosao, vezivali Ьi ј� za posteljи i zastitili
jednim jedinim pokrivacem; kad Ьi јој dozvolili
da napravi nekoliko koracaji, namestali Ьi јој me-
BEZUMNICI 81
du noge gvozdenu sipku koja је alkama Ьila pri

cvrscena za clanke, а sa lisicama na rukama Ьila
spojena kratkim lancem. U svom Izvestaju о po
lotaju siromasnih umobolnika Semjuel Tjuk (Sa
muel Tuke) iznosi pojedinosti jednog tegobnog si·
stema koji је u Bedlemu uveden da Ьi se savladao
neki ludak kog је Ьiо glas da је besomucan: co
vek је Ьiо vezan dugim lancem sto је isao dиZ
zida i tako omogueavao straiaru da ga vodi, da
ga, tako reci, iz vana drzi na uzici; о vrat su mu
Ьili stavili jednu gvozdenu alku koja је kratkim
lancem Ьila spojena sa drugom alkom; ova је kli
zila dиZ jedne uspravne debelё gvozdene sipke
ucvrscene krajevima о tavanicu i pod celije. Ка
dа se otpocelo sa preuredenjem Bedlema, naden
је jedan covek koji је dvanaest godina ziveo u
toj celiji, podvrgnut tom sistemu stege.
Kada ovakvi postupci dostignu taj vrhunac
zestine, postaje jasno da ih svest о kazni koju
valja izvrsiti ne raspaljuje nista vise nego zada
tak popravljanja. Ovome rezimu potpuno је stra
na svaka zamisao о »pokajnistvu«. U ono vreme,
ludnice opseda izvesna predstava о animalnosti.
Svoje lice ludilo pozajmljuje sa obrazine zveri.
Oni koje lancima prikivaju о zidove celija nisu
toliko ljud{ pomracena uma, koliko zveri koje је
spopala prirodna pomama: kao da se ludilo, na
svom krajnjem stupnju oslobodeno tog moralnog
bezumlja u koje su zatvoreni njegovi najЬlaii ob
lici, silovitom snagom upravo pripojilo neposred
noj zestini animalnosti. Тај uzor animalnosti nа
тесе se ро azilima i daje im izgled kaveza i zve
rjnjaka. Kokel (Coquel) opisuje La Salpetrijer kra
jem osamnaestog stoleca: »Ludakinje koje su u
nastupu pomame vezane su lancima, kao psi, za
vrata svoje izbe, а od cuvara i posetilaca odvoje
ne su dugim hodnikom zasticenim gvozdenom re
setkorn; kroz tu im se 1·esetku doturaju hrana i
slama na kojoj spavaju; prljavstina koja ih okru
zuje delimicno se uklanja grabuljama.« U bolnici
6
ISTORIJA LUDILA
82
u Nantu, zverinjak ima izgled posebnih kaveza za

divlje zveri. Nikada Eskirol (Esquirol) nije video
»toliko preoЬilje brava, katanaca, gvozdenih zasu
na da se zatvore vrata podzemnih celija . . . Ma
leni otvori u vratima opremljeni su gvozdenim si
povima i kapcima. Tik uz taj otvor obesen је la·
nac olovom zaliven u zid, а na drugom kraju mu
је jedan tucani sud sto prilicno lici na kakvu sta
ru kantu: u sud se stavlja hrana ра se dotura
kroz sipove otvora.« Kada, godine 1814, Fodere
(Fodere) stize u bolnicu u Strazburu, nalazi tamo
vrlo brizljivo i vesto postavljenu neku vrstu stale
za ljude: ))Za nasrtljive ludake i one koji se pr
ljaju« zimisljeno је da se, s krajeva velikih oda
ja, postave »neke vrste kaveza, ili dascanih orma
na u koje moze da stane najvise jedan covek sred
nje visine«. Ti kavezi imaju ро jednu dasku sa
resetkastim otvorom koja se ne oslanja neposred
no о pod vec је malcice, oko petnaestak santime
tara, izdignuta. Na te је letve baceno malo slame
»na kojoj umobolnik spava, go ili polugo, а tu i
obeduje i izbacuje necistocu . . . «
Ima u tome, razumljivo, i istinskog sistema
obezbeaenja od nasilnistva umobolnika i raspo
mamljenosti njihovog besa. О toj raspomamljeno
sti misli se ponajpre kao о drustvenoj opasnosti.
Ali ono sto је nadasve vazno jeste to sto se ona
zamiSlja u vidu jedne zivotinjske slobode. Та ne
gativna cinjenica da se ))sa ludakom ne postupa
kao s ljudskim Ьicem« ima sasvim pozitivan sa
ddaj ; ta necovecna ravnodusnost u stvamosti ima
vrednost opsednutosti: ona se usaauje u drevne
strahove koji su jos od staroga veka, а od sred
njega pogotovu, dali zivotinjskom svetu njegovu
poznatu cudovisnost, njegove pretece cudesnosti i
svu onu tezinu pritajenog nespokoja. Ра ipak, taj
strah od zivotinja koji, sa celim svojim imaginar
nim predelom, prati opaianje ludila, vise nema
sasvim isti smisao koji i dva ili tri stoleca ranije:
zivotinjski preobrazaj nije vise vidljivi znak ра-
BEZUMNICI
83
klenih sila, niti ishod jedne aavolje alhemije be

zиmlja. Zivotinja и toveku vi�e nema vrednost
putokaza za onaj svet; ona је postala �ovekovo
ludilo, bez veze sa Ьilo cim drugim doli sa sobom
samim: njegovo ludilo u prirodnom stanju. Ani·
malnost koja besni и ludilu lisava coveka onoga
sto Ьi u njemu moglo Ьiti �ovecno; ali ne stoga
da Ьi ga prepustila drugim nekim silama, ili samo
zato da Ьi ga ucvrstila na nultom stupnju svoj
stvene mu prirode. Za klasicizam је ludilo, u kraj
njim svojim oblicima, covek u neposrednom od
nosu sa svojom animalno�cu,. bez pozivanja na
ista drugo i bez ikakva priЬezi�ta.
Doci се dan kada се prisustvo te animalnosti
u lиdilu Ьiti smatrano, i7.. perspektive evolucije,
znakom, јо� vise - samom sustinom bolesti. U
doba klasicizma, nasuprot tome, ona sa osobltom
jasnocom ukazuje upravo na cinjenicu da ludak
нiје bolesnik. Animalnost, u stvari, �titi ludaka od
svega �to Ьi u coveku moglo blti sagresljivo, ne
stalno, bole�ljivo. Zivotinjska temeljnost ludila, i
ta izddljivost koju ono preuzima od slepog sveta
zveri, cini ludaka neosetljivim na glad, vrucinu,
studen, bol. Sve do kraja osamnaestog stoleca op
ste је poznato da ·Iudaci mogu beskonacno da pod
nose zivotne nedace. Nepotrebno је stititi ih; nije
ih potrebno ni pokrivati ni ogrevati. Ка4а је 1 8 1 1 .
Semjuel Tjuk posetio jednu workhouse JиZnih
grofovija, video је celije u koje је svetlost dopi
rala kroz prozorcice s resetkama otvorenim u vra
tima. Sve su zene Ьile gole-golcate. Meautim, » • . •
zima је Ьila . izuzetno ostra i predvece је termo

metar izmerio 1 8° ispod nиle. Jedna od tih nesrec
nica lezala је na nesto slame, bez pokrivaca.« Та
sposobnost umobolnih da, poput zivotinja, podno
se najgore nepogodnosti, jos · се i za Pinela Ьiti
medicinska dogma; on се se stalno diviti » • po
• •
stojanosti i lakoci s kojom neki umobolnici i jed

nog i drugog pola podnose najostriju i najdugo
trajnijи hladnocu. Meseca Nivoza godine 111, za
6*
ISTORIJA LUDILA
84
onih dana kada је termometar pokazivao 10, 1 1

ра i 1 6" ispod , tacke mrfnje:aja, jedan umobolnik
ludnice u Bisetri nije mogao da zadrti па sebl
svoj vuneni pokrivac, te је ostao da sedi na zale
denom podu svoje izbe. Ujutru, tek sto su otvo
rili njegova vrata, ugledase ga kako u kosulji trci
ро dvoristima, sakama dohvata sneg i led, utrlja
va ih u prsa i uz izvesnu nasladu ih pusta da se
tope.« Ludilo, posredstvom svekolike zivotinjske
divljacnosti koja se u njemu moze naci, stiti co
veka od opasnosti . razboljevanja; ono ga dovodi
do neranjivosti slicne onoj koj u је priroda, u svo
joj smotrenosti, podarila zivotinjama. Zanimljivo
је da pomucenje razuma vraca ludaka, preko po
vratka animalnosti, neposrednoj dobroti prirode.
Eto zasto, na tom krajnjem stupnju, ludilo
manje no ikad proizlazi iz medicine; ono dalje ne
moze da pripada ni podrucju ka:Znjavanja. Po
mahnitalu animalnost moguce је savladati samo
tlresiranjem i zaglupljivanjem. Shvatanje о ludaku
-zivotinji odista је, u osamnaestome stolecu, pri
menjivano u vaspitanju koje su pokadsto pokusa
vali da nametnu umobolnima. Pinel navodi slucaj
neke »veoma glasovite manastirske ustanove u jed
nom kraju na jugu Francuskec gde је nastranom
bezumniku izdata »izricna zapovest da se promenic;
odblje li da legne ili jede, »davano mu је na zna
nje da се njegovo tvrdoglavo skretanje sutradan
Ьiti ka:Znjeno sa deset udaraca volujskim zilama«.
Zauzvrat, ako је Ьiо pokoran i poslusan, davano
mu је da »obeduje u manastirskoj trpezariji, po
kraj ucitelja«, ali је i za najmanju gresku Ьiо
smesta opominjan »udarcem pruta koji Ьi ga osi
nuo ро prstima« . I tako, cudnovatom jednom di
jalektikom cije kretanje objasnjava sve te »neeo
veene« prakse utamnicavanja, slobodna animal
nost ludila Ьiva savladana tek . pomoeu te stroge
obuke ciji smisao nije da zivotinjsko uzdigne ka
covecnom, vec da coveka vrati na ono sto Ьi u
·
njemu moglo Ьiti cisto animalno. Ludilo obeloda-

BEZUМNICI 8S
njuje tajnu animalnosti, koja је njegova istina i

u koju se ono na neki nacin utapa. Sreclinom
osamnaestog stoleea, jedan zakupac poljskog dоЬ.
ra sa severa Skotske imao је svoj trenutak sla·
ve. Pripisivano mu је umece da leei maniju. Pinel
uzgred belefi da је taj Gregori Ьiо herkulovska
rasta; »njegov se postupak sastojao u tome da
umobolnike podvrgne najtegobnijim radovima na
obdelavanju zemlje, da jedne koristi kao tovarne
zivotinje, druge kao slugc i da ih, na kraju, ako
se ma i malo pobune, batinama namorava na ро·
slusnost« . U svodenju na animalnost ludilo nalazi
i svoju istinu i, u isti mah, svoje isceljenje: kada
је ludak postao zver, zbrisano је i to prisustvo
zivotinje u coveku koje је i Ьilo saЬlazan ludila
пе zato sto se zivotinja ucutala, vec zato sto је
sam covek ponisten. U ljudskom Ьicu koje је po
stalo tegleee marvince, odsustvo razuma prati mud
rost i njen red: ludilo је tada izleeeno, posto је
otudeno u nesto sto nije nista drugo do njegova
istina.
Kucnuce cas kada се se iz te animalnosti lu
clila izvesti zamisao о mehanistickoj psihologiji i
shvatanje da se oЬlici ludila mogu dovesti u vezu
sa osnovnim strukturцma animalnog Zivota. Ali u
sedamnaestom i osamnaestom stoleeu, animalnost
koja је ludilu dala svoje lice ni na koji nacin ne
propisuje kako njene pojave valja odrediti. Bas
naprotiv, ona ludilo smesta u jedan prostor ne
predvidljive slobode u kojem se iskaljuje njegov
bes; ako determinizam i moze da zahvati ludilo,
to је u oЬliku prinude, kazne i stroge obuke. Pu
tem animalnosti ludilo se ne pridrиZuje osnovnim
zakonima prirode i zivota, vec se pre nadovezuje
na hiljadu oЬlika jednog bestijarija. lpak, za raz
liku od onih bestijarija koji su krиZili za srednje
ga veka i koji su, preko onoliko simbolicnih lica,
govorili о preobrafajima zla, ovo је apstraktan
bestijarij ; zlo tu vise ne poprima fantastieno te·
lo; njime se obuhvata samo krajnji oЬlik, istina
86 ISTORIJA LUDILA
bez sadrzine zveri. Тај је bestijarij, da Ьi sacuvao

opstu moc pretnje, osloboaen svega sto Ьi u nje
mu moglo Ьiti bogatstvo imaginame faune; on
ukazuje na muklu opasnost od jedne animalnosti
koja bdije i koja, iznebuha, razresuje razum u si
Jini а istinu u pomami bezumnika. Uprkos savre
menom nastojanju da se sastavi jedna pozitivna
zoologija, ta spQpadnutost animalnoscu shvacenom
kao prirodni prostor ludila nije prestajala da na·
stanjuje pakao klasicistickog doba. Ona upravo i
sacinjava onaj imaginarni element iz kojeg su ro;
aene sve prakse utamnicenja i najcudniji vidovi
njegovog divlja5tva.
Sumnje nema da је za zapadnu kulturu Ьitno
bilo da poveze, sto је i ucinila, svoje ораZапје lu
dila sa imaginarnim oЬlicima covekovog odnosa
prema zivq_tinji. Od samog pocetka ona nije kao
ро seЬi razumljivo postavila da zivotinja sudelu
je u celokupnosti prirode, u njenoj mudrosti i
njenome redu: ta је zamisao zakasnila i dugo се
se zaddati na povrsini kulture; mozda jos nije
zЬilja duboko prodrla u podzemne prostore ima·
ginacije. U stvari, onome ko odista hoce da otvo
ri oci, ubrzo postaje prilicno jasno da zivotinja
vise pripada protiv-prirodi, jednoj negativnosti ko
ja ugrozava red i, svojon1 jaroscu, dovodi u ора•
snost pozitivnu mudrost prirode. О tome svedoci
delo Lotreamonovo. Zasto Ьi to sto је covek Za·
pada dve hiljade godina ziveo od svoje odredbe
о razumnoj zivotinji neminovno znacilo i to da
је priznao mogucnost jednog reda koji Ьi Ьiо za·
jednicki razumu i animalnosti? Zasto Ьi Ьilo ро·
trebno da је u toj odredЬi oznaCio nacin na koji
se on umece u pozitivnost prirode? А nezavisno
od onoga sto је Aristotel stvarno hteo da kaze, ne
Ьismo li mogli ustvrditi da је ta »razumna zivo·
tinja« zapadnom svetu dugo vremena oznaeavala
nacin na koji se sloboda razuma zacela u okviru
jednog raspomamljenog bezumlja i otkidala se od
njega sve dok mu nije postala suprotstavljen ро·
BEZUMNlCl 87
jam? Od trenutka kada је filosofija postala an·

tropologija а covek pozeleo da se prepozna u ce
lokupnosti prirode, zivotinja је izgublla svoju moc
negativnosti da Ьi izmedu determinizma prirode i
razuma coveka sazdala pozitivni oЬlik jedne evo·
lucije. Obrazac razumne zivotinje potpuno је iz
menio smisao: bezumlje koje је on obelezavao u
korenu svakog moguceg razuma sasvim је iscezlo.
Otuda, ludilo је moralo da se pokorava determi
nizmu coveka shvacenog kao prirodno Ьiсе u sa
moj njegovoj animalnosti. U doba klasicizma -
ako је i tacno da naucna i medicinska analiza
ludila, kao sto cemo to kasnije videti, zaista teze
da ludilo uvrste u taj prirodni mehanizam - is
tinske prakse primenjivane na bezumnicima do
voljno svedoci da se ludilo i dalje uzimalo u pro
tivprirodnoj jarosti animalnosti.
*
* *
U svakom slucaju, upravo tu animalnost lи·

dila utamnicenje usplahireno istice u isto ono vre·
me kada nastoji da izbegne saЬlazan zbog пето·
ralnosti bezumnog. Eto sta dovoljno otkriva ra·
stojanje koje se u doba :klasicizma uspostavilo iz.
medu ludila i drugih vidova bezumlja, premda је
sa izvesnog stanovista tacno da su oni brkani ili
stapani jedni s drugima. Ako је citav red bezum·
lja ucutkan, ali је ludilu dato da slobodno govori
jezikom svoje saЬlazni, koja је to pouka koju ono
moze da prиZi а koju bezumlje uopste uzev nije
kadro da prenese? Koji to smisao imaju njegova
jarost i sav bes bezumnika, а da se taj smisao ne
moze naci u recima, razumnijim ро svoj prilici ,
ostalih utamnicenih? U cemu је, dakle, posebniji
znacaj ludila?
Od sedamnaestog stoleca pocev, bezumlje u
najopstijem smislu ne nosi vise nikakvu pouku.
Ona opasna preokretljivost razuma koju је joi
ISTORIJA LUDILA
88
renesansa osecala tako Ьliskom, mora se zabora

viti а njene saЬlazni mo1-aju isceznuti. Velika tе
ша ludila Krsta, koja је tako cvrsto pripadala
hriscanskom iskustvu renesanse, pocinje u sedam
naestom stolecu da cili, uprkos jansenizmu i Pa
skalu. Ш, bolje receno, ona opstaje, ali izmenje
na, i kao obrnuta ро smislu. Vise nije posredi za·
htev ljudskom razumu da se odrekne svoje gor
dosti i uverenja kako Ьi s� izgublo u velikom be
zumlju zrtve. Kada hriScanstvo klasicizma govori
о ludilu Krsta, to је samo zato da Ьi unizilo је·
dan laini razum i ucinilo da Ьlesne vecna svet
lost istine; ludilo Boga nacinjenog covekom samo
је mudrost koju ne prepoznaju ljudi bezumlja sto
zive na ovome svetu: »Razapeti Isus . . . Ьiо је bru
ka sveta i ostao kao slika neznanja i ludila oci
ma svoga doba.« Ali kada је svet postao hriscan
ski, taj predak Boga koji se otkriva preko istorij
skih preokreta, i ludilo ljudi dovoljni su da ро·
kaiu da је sada »Hristos postao najvisa tacka
nase mudrosti« . (21) SaЬlazan hriscanske vere ј
pada kojoj је Paskal i dalje pridavao silinu i vred
nost pokazivanja, uskoro za hriscansku misao vi
se nece imati smisla osim mozda da u svim tim
saЬlainjenim savestima pokaiu isto toliko slepih
dusa: »Ne dopustajte da va.s Krst koji vam је
potcinio vasionu bude i dalje ludilo i saЬlazan
oholih duhova.« Hriscansko bezumlje, sami hri�
cani sada ga odguruju na rubove razuma koji је
postao istovetan sa mudroscu ovaplocenog Boga.
Posle Por-Roajala Ысе potrebno sacekati dva sto·
leca - Dostojevskog i Nicea - ра da Hristos iz
пova nade sjaj svog ludila, da saЬlazan iznova
stekne moc ispoljavanja, da bezumlje prestane da
bude samo javna sramota razuma.
Ali u easu kada se hriscanski razum oslobodi
.iednog ludila s kojim је toliko dugo Ьiо sjedinjen,
ludak, u svom ponistenom razumu, u pomami svo
je animalnosti, poprima jedinstvenu moc dokazi
vanja: kao da se saЬlazan izgnana iz te oЬlasti,
BEZUMNICI 89
iznad coveka, gde је u vezi sa Bogom i gde se

pokazuje Otelovljenje, ponovo pojavila, u svoj
svojoj silini, i obremenjena jednom novom pou
kom, u toj oЬlasti u kojoj је covek u vezi sa pri
rodom i sa svojom animalnoscu. Napadna tacka
lekcije pomerila se ka niskim oЬlastima ludila.
Krst vise ne treba razmatrati u njegovoj saЬlazni;
ali ne treba zaboraviti da Hristos celog svog ljud
skog veka kao da је uvafavao ludilo; on ga је
posvetio kao sto ј е posvetio i isceljenu bolest,
oprosten greh, siromastvo kojem su obecana ve��
na bogatstva. One koji u domovima prinudnog
boravka moraju da bdiju nad · poludelim ljudima,
sveti Vensan de Pol podseca da је pri tome »nji
hovo pravilo - Nas Gospod koji је hteo da bude
okrufen cudljivcima, besomucnicima, ludacima, za·
vedenima, opsednutima« . Ti ljudi prepusteni silama
neljudskog stvaraju oko onih koji predstavljaju
Vecitu mudrost, oko onoga koji је ovaplocuje, ne·
prestanu priliku za slavljenje: jer oni, okru.Zuju
ci ga, uzdizu razum koji im је odrecen, i, u isti
mu mah, daju povod da se uniZava, da shvati da
је dat tek bozjom miloscu. Ali ima i vise: Hri·
stos nije samo hteo da bude okrиZen cudacima,
on је i sam hteo da u ocima sviju prod:e kao be
zumnik, prolazeCi tako u svom otelovljenju kroz
·
sve nedace covekovog pada: ludilo tako postaje

poslednji oЬlik, krajnji stupanj Boga nacinjenog
covekom, pre okoncanja i izbavljenja Кrsta: »0
moj Gospode, hteli ste da budete bruka Jevreja i
ludilo inoveraca; hteli · ste da se pojavite kao iz·
van sebe; da, Gospod nas htede da prod:e kao
umobolnik, kao sto је to izneto u Svetom Jevan·
delju, i da se za njega misli da је postao beso·
mucnik. Dicebant quoniam in Furorem versus est.
Njegovi su ga apostoli kadikad posmatrali kao �o
veka kog је spopao bes, te im је izgledalo, koliko
su mogli da se osvedoce, da је on saosecao sa
!';Vim nasim slabostima i posvetio sva na§a stanja
ojad:enosti, da Ы aposto1e, а i nas, nau�io saml·
ISTORIJA LUDILA
90
losti prema onima koji padaju u takve slabo

sti.« (22) Dosav na ovaj svet, Hristos је pristao
da preuzme sve znake covekove sudЬine ра i sa
me belege gresne prirode; od bede do smrti, on
је isao istinskim putem Stradanja koji је, tako
de, Ьiо i pu_t strasti, put zaboravljene mudrosti
i ludila. 1 posto је Ьilo jedan od oblika Strada
nja - u izvesnom smislu poslednji oblik, onaj
pre smrti - ludilo u onih koji od njega pate tre
ba saP.a da postane predmet postovanja i saose
canja.
Postovati ludilo, to ne znaci odgonetnuti u
njemu nevoljnu i neizbeznu nesrecnu slucajnost
bolesti, vec prepoznati onu donju granicu ljudske
istine, granicu ne slucajnu vec sustinsku. Као sto
је smrt okoneanje covekovog zivota u pogledu
vremena, ludilo mu је okoncanje u pogledu ani
malnosti; i bas kao sto је smrt Ьila posvecena
smrcu Hristovom, tako је ludilo, u onome sto је
u njemu najbestijalnije, i samo Ьilo posveceno.
Dana 29. marta 1654, sveti Vensan de Pol objavio
је Zanu Barou (Jean Barreau) koji је i sam Ьiо
kongregacionista, da mu је brat upravo zatvoren
kao umobolnik u Sen-Lazar: »Treba slaviti Gospo
da naseg zbog stanja u kojem se nasao, kada smo
hteli da ga vezemo, govoreci quoniam in frenesim
versus est, da Ьismo posvetili to stanje u onih u
koje �а је dovelo njegovo bozansko provide
nje.« (23) Ludilo је najniza tacka covecnosti _!la
koju је Bog pristao u svom otelovljenju, zeleci
da time pokaze da u coveku nema niceg tako ne
covecnog da se to ne Ьi moglo iskupiti i spasti;
krajnja tacka pada proslavljena је bozanskom pri
sutnoscu: i to је ta lekcija koju svekoliko ludilo
i dalje drzi sedamnaestom stolecu.
Shvatamo zasto saЬlazan ludila moze da se
uznosi kada se saЬlazan ostalih oblika bezumlja
tako brizno krije. Ova druga donosi samo zarazan
primer krivice i nemoralnosti; ona prva ukazuje
ljudima na to do koje је Ьlizine animalnosti nji·
BEZUMNICI
91
hov pad mogao da ih povuce; а u isto vreme,

dokle је mogla da se povije boianska predusret·
ljivost kada је pristala da spase coveka. Za hri§
canstvo renesanse, sva vrednost pouke Ьezumlja
i njegovih saЬlazni Ьila је u Otelovljenju boga
nacinjenog covekom; za klasicizam, otelovljenje
vise nije ludilo; vec ono sto jeste ludilo, to је
ovaplocenje coveka u zveri, sto је, kao poslednja
tacka pada, najizrazitiji zriak njegove krivnje; i,
kao konacan predmet bozje predusretljivosti, sim
bol sveopsteg oprostaja i iznova nadene nevinosti.
Od sada, sve lekcije lиdila i snagи njegove роиkе
Ьiсе potrebno traziti и toj mиtnoj oЬlasti, na unи
trasnjim granicama covecnosti, tamo gde se co
vek spaja sa prirodom i tamo gde је sve zajedno
konacno srozavanje i apsolиtna nevinost. Zar briz
no staranje Crkve о bezиmnima, и razdoЬljи kla·
sicizma, onako kako ga simbolicki predstavljaju
sveti Vensan de Pol i njegova kongregacija, ili
Braca Milosrda (Freres de la Charite), svi ti ver
ski redovi nadneti nad lиdilo, koji lиdilo роkа
zији svetи, ne ukazиjи na to da је Crkva и sebl
nasla jedan tezak, ali Ьitan naиk: nevinost zivo
tinje и covekи? То је ta lekcija kоји је valjalo
Citati i shvatati u njenim predstavama и kojima
је и ludaku uzdizana jarost ljudske zivotinje. Pa
radoksalno, ta hriscanska svest о animalnosti pri
prema trenutak kada се se sa ludilom postupiti
kao sa cinjenicom prirode; tada се se brzo zabo
raviti sta је za klasicisticku misao znacila ta »pri•
roda« : ne uvek otvoreno podrucje objektivnog
rasclarijavanja, vec onu oЬlast и kojoj se ljиdskom
Ьicu rada uvek mogиea sablazan jednog lиdila
koje је njegova konacna istina i oЬlik njegovog
poni§tenja u isti mah.
•
* *
Sva ta dela, te cudne prakse obavijene oko

lиdila, te navike koje ga uznose i u isti mah kro-
ISTORIJA LUDILA
92
te, svode na animalnost а pri tom ga teraju da

nosi nauk о Iskupljenju, dovode ludilo u neoЬi·
can polozaj u odnosu na sveukupno bezumlje. U
domovima prinиdnog boravka, ludilo је и sиsed
stvu sa svim oЬlicima bezumlja koji ga obavijaju
i odreduju njegovu najopstiju istinu; ра ipak, ono
је izdvojeno, sa njim se postиpa na osoЬit na
cin, ono se ispoljava и necemu sto Ьi u njemи
moglo blti jedinstveno, kao da, pripadajиci ти ,
neprestano proseca bezumlje jednim seЬi svoj
stvenim pokretom, odvodeCi se samo do svoje naj
paradoksalnije krajnosti.
NavilШ smo da sada u lиdilи vidimo pad ka
jednom determinizmu u kojem se sve vise poni
stavajи svi vidovi slobode; ono nат pokazиje jos
samo prirodne redovnosti determinizma, s poveza
noscи njegovih uzroka i kretanjem njegovih obli
ka и govoru; jer lиdilo иgrozava modemog cove
ka samo tim povratkom sиmomom svetu zivoti·
nja i stvari, njihovoj spиtanoj slobodi. Sedamnae
sto i osamnaesto stolece ne prepoznaju lиdilo na
tom horizontи prirode, vec na podlozi Bezumlja;
ono ne razotkriva neki mehanizam, ono pre obe
lodanjиje slobodu koja besni u cиdovisnim obli
cima animalnosti. Mi darias bezиmlje shvatamo
jos samo и njegovom epitetskom oЬliku: Bezum
no, cije obelezje stetno utice na ponasanja ili re
ci i ocima nesvetog odaje prisustvo ludila i celu
njegovu patoloskи svitи; bezиmno је za nas sa
mo jedan vid javljanja lиdila. Nasиprot tome, za
klasicizam bezиmlje ima nominalnи vrednost; ono
cini nekи vrstи sustastvene funkcije. Lиdilo se
moze shvatiti u odnosu prema njemu, i samo и
odnosи prema njemu. Ono mu је oslonac; jos bo
lje - recimo da ono odreduje prostor njegove
mogucnosti. Za coveka klasicizma, lиdilo nije pri·
rodna okolnost, psiholoski i hиmani koren bezum
lja; ono је samo jedan njep;ov iskиstveni oЬlik;
а lиdak, idиCi krivиljom covekovog srozavanja sve
do besnjenja animalnosti, razotkriva tu podlogu
BBZUMNICI 93
bezumlja koje ugrofava coveka i sasvim izdaleka

obavija sve oЬlike njegovog prirodnog postojanja.
Nije posredi skliznuce u determinizam, vec izblja
nje u tamu. Vise od Ьilo kog drugog, u svakom
slucaju bolje od naseg pozitivizma, klasicisticki
racionalizam је znao da motri, i da opazi potajnu
opasnost od bezumlja, tog prostora koji је pretio
apsolutnom slobodom.
CETVRTO POGLAVLJf\
LICA LUDILA
Ne zelimo da u ovom poglavlju ispisemo po

vest razlicitih psibljatrijskih pojmova и sedam
naestom i osamnaestom stolecи, vec da pokafe
mo и kojim је konkretnim oЬlicjima klasicisticka
misao opafala lиdilo. Licima koja sи jednako jos
Ьila opsednиta mitskim likovima, ali sи cesto ima
la i nesиmnjiv konstitиtivni znacaj za иstrojava
nje naseg prakticnog znanja.
I - Manija i melanholija
Pojam melanholije zatekao se, и sesnaestom
stolecu, izmedи izvesne odredbe date na osnovu
simptoma i nacela objмnjenja skrivenog u sa
mom izrazu kojim је oznacen. Uz simptome nalazi
mo sve one misli koje pojedincи, о njemи samom;
mogu da naidu и bиnilи. »Neki medu njima mi
sle da su zivotinje cije glasove i pokrete podra
zavaju. Neki misle da su staklene posude i sto
ga se povlace pred prolaznicima iz straha da ih
ovi ne razЬiju; drugi se plase smrti kоји, ipak,
najcesce sami sebl dosuduju. Drugi zamisljaju da
su skrivili neki zlocin, te drhte i Ьоје se cim vide
da im neko prilazi jer misle da ее ih taj zgrablti
za jaku, odvesti и tamnicu i pogublti и ime prav-
LICЛ LUDIIA 95
de.« (24) Teme bunila koje ostaju izdvojene i ne

dovode u pitanje razum kao celinu. Sidenhem (Sy·
denham) се cak skrenuti pa!nju na to da su me
lanholici » . . . ljudi koji su, izvan toga, veoma pa
metni i odmereni i koji su neoЬicno pronicljivi
i vispreni. 1 Aristotel је, takode, s pravom pri·
metio da melanholici imaju vise duha od ostalih.«
Тај tako jasan, tako povezan skup simptoma
oznacen је, medutim, jednom recju koja podrazu
meva jedan istinski шrocni sistem, sistem melan
holije: »Molim vas da poЬliZe razmotrite misli
melanholika, njihove reci, njihova videnja i de
lanja, i uvidecete koliko jedna melanholicna vla
ga, koja im se rasirila ро mozgu, izopacuje sva
njihova cula.« u pojmu melanholije staju delimic
no bunilo i dejstvo crne fuci jedno kraj drugo
ga, nevezani zasad icim drugim do sиceljenoscи,
bez jedinstva, jednog skиpa znakova i jednog ime
novanja koje oznacиje. U osamnaestom stolecи,
medиtim, jedinstvo се se naCi ili се se, bolje re
ceno, izvrsiti razmena - posto се svojstvo te
hladne i crne vlage postati glavna obojenost bи
nila, njegova prava vrednost u odnosu na mani
jи, umno rasиlo i pomamи, Ьitno nacelo njegove
povezanosti. 1 dok Bиrhave (Boerhaave) melanho
lijи odreduje jos samo kao »dugotrajno, . nepo
pиstljivo bunilo bez groznice, u kojem је bolesnik
stalno zaokupljen jednom te istom mislju«, Difиr
(Dиfoиr), nekoliko godina kasnije, prenosi svu te
zinu svoje odredbe na »strahovanje i tиgu« na ko'
jima sada lezi breme objasnjenja delimicne pri
rode bиnila: »Otиda melanholici vole usamljenost
i klone se drustva; а to ih jos cvrsce prikiva za
predmet njihovog bunila ili za strast koja u njih
preovladиje, ma koja ona Ьila, dok za sve ostalo
kao da su ravnodusni.« Pojam se nije ucvrstio
putem neke nove naucne strogosti u posmatranju,
niti na osnovu nekog otkrica и oЬlasti иzroka, vec
pиtem kvalitativnog prenosenja od шroka sadda
nog и oznacenjи do oznacиjиceg opafanja dejstava.
ISTORIJA LUDILA
96
Dugo је - sve do pocetka sedamnaestog stole

ca - rasprava о melanholiji ostala zaroЬljena н
predanju о cetiri vrste vlage i njihovim sн�tin
skim svojstvima: postojanim svojstvima koja za
pravo pripadaju jednoj supstanci koja se jedina i
moze smatrati uzrokom. Za Fernela, melanholicka
vlaga, Ьliska Zemlji i Jeseni, jeste jedan sok »ро
sastavu gust, ро temperamentu bladan i suv« . Ali
prvom polovinom stoleca pokrece se istinska ra
�prava povodom porekla melanholije: da li је ne
ophodno imati melanholicni temperament da Ы ·
se obolelo od melanholije? Da li је melanholicka

vlaga uvek hladna i usahla; zar se nikada ne do
godi da bude topla, ili mokra? Da li tu vise de
luje supstanca ili pak svojstva dolaze u vezu jed
na sa drugima? Ono do cega se stiglo tom dugo
trajnom raspravom moze se saieti na sledeci
nacin:
1 . Uzrocnost supstanci sve se cesee zamenju
je kretanjem svojstava koja se, bez ikakve pomo
ci i posredovanja, prenose pravo od tela do du
se, od vlage do misli, od organa do ponasanja:
Za Branitelja Dunkanovog, tako, najbolji dokaz da
melanholicкi sok izaziva melanholiju jeste taj sto
se u njemu nalaze susta svojstva bolesti: »Melan
holicki sok ima neophodne uslove da dovede do
melanholije u mnogo vecoj meri nego vase zesto
ke ljutnje; jer on svojom hladnocom umanjuje
kolicinu sokova; svojom suvocom on ih Cini ka
drim da dugo odrze oЬlik snaZпe i istrajne ima
ginacije, а svojom crnocom on ih lisava njihove
jasnoce i prirodne tananosti.«
2. Osim te mehanike svojstava postoji i jed
na dinamika koja u svakom svojstvu rasClanjнje
silu koja је u njemu zapretena. Tako hladnoca i
suvoea mogu doci u sukob sa temperamentom, i
iz te се suprotstavljenosti proiziCi znaci melanho
lije koji се, zato sto је vodena borba, Ьiti jos zes
Ci: sila koja odnosi i povlaci za sobom sve one
koji јој se opiru. Otuda zene, cija priroda inace
LICA LUDILA 97
nije sklona mel�holiji, upadaju u nju utoliko oz

Ьiljnije: »Njih ona surov-ije IЩpada i tdce uzne
miruje, jer buduci da је melanholija v-eema su
protna njihovom temperamentu, ona ih јо§ vi�
udaljuje od njihovog prirodnog sk.lopa.«
З. Ali sukob se kadikad rada Ьа§ u samom
nekom svojstvu. Neko se svojstvo mote samo od
sebe izmeniti u svome razvoju i postati suprot
nost onome �to је Ьilo. Tako, kada se »Utroba
zgreje i kada u telu sve ресе . . . kada svi sokovi
sagore« , tada celo to spaljivanje moze opet da
prede u hladnu melanholiju - » ·• stvarajuci
• •
tako reci isto ono �to se zЬiva · sa voskom koji se

stvrdne cim plamen zgasne . . . То hladenje tela
oblcna је posledica koja prati neumerenu toplotu
kada ova istutnji i iscrpi svoju jacinu.« Postoji
izvesna dijalektika svojstava koja se, oslobodena
svake stege supstance, svake predodredenosti, pro
Ьija kroz preokretanja i protivreenosti.
4. Svojstva se, konacno, magu preinaciti pu
tem nesreenih slueajeva, okolnosti, zivotnih uslo
va; i ta tako da neko Ьiсе koje је suvo i hladna
moze pastati topla i vlaZno ako ga tome ucini
sklonim njegav naein zivota; to se dogada .zena
ma; one »zive u dakolici, u njih је telo manje
isparljivo (od tela muskaraca) te se vru6ne, soko ·
vi i vlage zadrtavaju unutrac .

Tako oslobodena potpore supstance koja ih
је zaroЬljavala, svojstva ее moci da u pojmu me
Janholije odigraju ulogu organizovanja i integrisa
nja. Ona се, s . jedne strane, od simptoma i ispo
ljavanja iskrojiti izvestan profil tuge, cmila, uspo
renosti, nepomicnosti. S druge strane, ona се uka
zati na uzrocni oslonac koji vise neee Ьiti fiziolo
gija neke vlage, vec patologija neke misli, neke
bojazni, nekog Шаsа. Bolesno jedinstvo ne defi·
nise se na osnovu primecenih znakova niti pret
postavljenih uzroka; vec se negde na ро puta, iz
nad jednЉ i drugЉ, opaz« kao izvesna kvalitativ
na povezanost koja irna svoje zakone preno§enja,
7
ISTORIJA LUDILA
98
razvoja i preobrazaja. Тџ је tajna logika toga svoj

stva i ona иpravlja nastankom ројша melanholi
je, а ne medicinskom teorijom. U Vilisovim tek
stovima to је ocigledno.
Na prvi pogled, tи је koherentnost analiza
obezbedena и ravni spekиlativnog razmisljana. Kod
Vilisa је objasnjenje potpиno preиzeto od zivot
nih sokova* i njihovih mehanickih osoЬina. Me
lanholija је »ludilo bez groznice i jarosti, praceno
strahovanjem i tиgom« . Onoliko koliko је ona bи
nilo - to jest sиstinski prekid sa istinom - nje
no је poreklo и jednom neиrednom kretanjи so
kova i и manjkavom stanjи mozga; no da li se
to strahovanje, ta uznemirenost koja melanholike
cini »Setnim i bojafljivim« moze objasniti jediJ!O
kretanjima? Da ne postoji tи i jedna mehanika
strahovanja i kruzenja sokova koji Ьi Ьili svoj
stveni tиgi? Za Dekarta, to је ociglednost; vec za
Vilisa to vise nije tako. Melanholija se ne :qюze
leciti kao odиzetost, kaplja, nesvestica ili grcenje.
U osnovi, ne moze se rasClaniti cak ni kao prosto
иmno rasиlo, premda melanholicko bunilo podra·
zиmeva isti poremecaj и kretanjи sokova; pore
mecajima mehanike lepo se moze objasniti bиni
lo - ta varka zajednicka svekolikom lиdilи, иm
nom rasиlи ili melanholiji - ali ne i odlika svoj
stvena bиnilи, ona Ьоја tиge i strahovanja koji
njegov predeo cine osobenim. Valja prodreti и
tajnи podloznosti. Uostalom, иpravo ta sиstinska
svojstva skrivena u samom jezgru tanane materi
je i objasnjavaju paradoksalna kretanja sokova.
U melanholiji, sokove nosi jedno nespokojstvo,
ali slabo nespokojstvo, bez siline i zestine: neka
vrsta nemocnog komesanja koje ne ide иtabanim
stazama, ni otvorenim putevima (aperta opercula),
• Esprits animaux: na.ziv dat tecrlostlma za koje se zamШjalo da se

stvaraju . u srcu i mozgu, te se tada rasprostiru ро svim delovima
organizma kako Ы u njima izazivali i odrbva\i fivotnu aktivnost
(- Larousse, Grande encyclopedie). - Prim. prev.
LICA LUDILA
99
vec prolazi kroz mozdanu tvar stvarajuci sve no

ve i nove pore; ра ipak, sokovi ne lutaju daleko
putevima koje su prokrcili; njihovo komesanje
vrlo brzo malaksava, snaga im se iscrpljuje i kre
tanje zaustavlja: »nоп longue perveniunt«. Takav
poremecaj , dakle, zajednicki svim bunilima, ne
moze na povrsini tela da dovede ni do onih ze
stokih uzrujanosti, ni do onih krikova koji se
zapazaju kod manije i pomame; melanho1ija ni·
kada ne dostize jarost; to је ludilo na gr:anicama
svoje nemoci. Тај paradoks potice od skrivenih
pogorsavanja sokova. Oni ponajcesce imaju tako
reci trenutacnu brzinu i apsolutnu prozirnost svet
losnih zrakova; ali, u melanholiji, oni se pune ta
mom; postaju »mracni, neprozracni, nerazgovetni« ;
а slike stvari koje donose mozgu i duhu zaogrnu
te su »Senkom i tminom« . Eto ih ucmalih i Ьli
zih kakvoj mracnoj pari nego cistoj svetlosti. Не·
mijskoj pari koja је pre kisele no , sumporovite
ili alkoholne prirode: jer u kiseloj pari cestice su
pokretne, cak i nesposobne da otpocinu, ali dej
stvenost im је slaba, bez domasaja; kada se pro
destilиjи, u kazanu ostaje samo Ьljиtava flegma.
Zar kisele pare nemaju sиsta svojstva melanholi
je, dok alkoholne pare, иvek pripravne da se za
pale, navode na pomisao о pomami, а sиmporne
pare - о maniji, posto ih komesa zestoko i ne
prekidno kretanje? Ako је, dakle, valjalo traiiti
»izrican razlog i uzroke« melanholije, onda su se
и obzir morale иzeti pare koje su se penjale iz
krvi и mozak i koje su se izrodile u jednu kiselи
paru koja nagriza. Vilisovи analizи, na izgled, vo
di jedna melanholija sokova, hemija raspolozenja·
ali, u stvari, liniju vodiljи рrиZаји, pre svega, ne
posredna svojstva melanholicne patnje: jedan ne
mocan poremecaj, а onda i ta senka sto natkriJ
lјије dиh, s tom kiselom oporoscu koja nagriza
srce i misao. Hemija kiselina nije obj a mje nj e
simptoma; ona је kvalitativan izbor: fenomenolo
gija melanholicnog iskиstva.
7*
ISTORIJA LUDtLA
100
S'edamdesetak godina kasnije, fivotni sokovi

izguЬili sи nau�nu vamost. Tajna bolesti sada se
tra.Zi и t-ecnim i cvrstim elementima tela. Opsti
reenik medicine (Dictionnaire universel de medi·
cine), koji је izdao Dzejms (James) и Engleskoj ,
predlaze и clanku о . maniji иporednи etiologijп
ove bolesti i melanholije: »Ocigledno је da је mo
zak sediste . . . svih bolesti ove vrste . . . Ти је
Tvorac, prernda na nacin koji se ne da pojmiti,
postavio preЬivablte duse, duh, genije, imaginaci·
ju, pamcenje i sve osecaje . . . Sve te plemenite
fиnkcije Ысе izmenjene, izopacene, umanjene i
potpиno unisten� ako se krv i sokovi, pokvarene
kakvoce i kolicine, vise ne prenose do mozga na
иjednacen i odrneren nacin, ako ро njemu kr_u
ze s zestinom i sНovitoseu i1i se pak krecu spo
ro, tesko ili troпro.« Srce se mиci da rasporedi
ро organizmи upravo taj tromi tok, te zakrcene
sиdove, tи otefalu i zgrusanи krv koja tesko pro
dire и one fine moz.da:ne arteriole и kojima pro
tok, da Ьi se ()dtzalo kretanje mis1i, mora da bu
de brz, - и s'Vitn tirn mucnim preprekama i lezi
objasnjehje tnelanholije. Tromost, teziha, zakrce
·
nost � to i jesu ona prvoЬitna svojstva koja иs

rnera:vaju analizu. То 5е objasnjava prenosom svoj
sta:va opazenih и stavu, ponasanjи i recirna Ьole
snika и n.jegov organizam. Od kvalitativne pred
stave prelazi se na pretpostavljeno oЪja§njenje.
Ali иpravo ta predstava ne prestaj-e da ima pre
vagu i da odnosi paћedu nad teorijskom koherent•
noscu. Kod Lorija (Lorry), dva glavnli oblika me
dicinskog objasnje:nja -- putem �vrstih i tecnih
materija - stз.ju §redan и:Z drugi i na krajи se
preseca.ju omogucujucl da �е иоее dve vrste rne
lanlюlije. Ona cije ј� potek'lo и cvrstim materija
rna jeste nerv:na melanhGЩa: jedan osoЬito sna
!an osecaj uzdrmaw Vlэ.kna koja ga primaju;
zbog toga raste na�st ostalih vlakana koja po
staju kruca а u isti_maih pod1ofna jos jacem tre
perenju. Ali ako osecaj postane jos jaci, и osta-
LICA LUDILA 101
lim vlaknima napetost postaje tolika da ona vi�e

nisч. kadra da trepere; ukocenost је tolika da је
tok " krvi zaustavljen i zivotni sokovi ucinjeni ne
pokretnim. Uselila se melanholija. U drugom ob
liku bolesti, u >)tecnom oЬliku«, sokovi tela na
topljeni su crnom zuci; oni postaju gusCi; zgu
snuta od tih sokova, krv otezava i zaostaje u moi
danim opnama tako da pritiskuje glavne organe
nervnog sistema. Tada ponovo nalazimo ukocenoз{
vlakana; ali sada је ona jos samo posledica po-
jave sokova. Lori istice dve melanholije; . jedan te
isti zblr svojstava koji melanholiji daje njeno
stvarno jedinstvo valja, u stvari, redom uvesti u
dva eksplikativna sistema. Jedino sto se udvostru
cila teorijska gradevina. Kvalitativna osnova isku
stva ostaje ista.
Simbolicno jedinstvo sto ga tvori usahnuce
tecnosti, pomracenost zivotnih sokova i sumrac
na senka koju oni bacaju na slike stvari, leplji
vost krvi koja tesko stroji kraz sudove, zgusnja-,
vanje para koje su postale cmkaste, skodljive i
ljute, unutrasnje funkcije, usporene i nekako slu
zave - to vise culno nego pojmovno ili teorijsko
jedinstvo daje melanholiji karakteristicno obe
lezje.
Ovo, zapravo, mnogo vise no vema . zapa!a
nja, i preureduje sve znake i nacin pojave melan
holije. Delimicno bunilo sve se manje javlja kao
glavni s�mptom melanholika, а na njegovo mesto
dolaze kvalitativne date kao sto su tuga, gorcina,
sklonost samoCi, nepokretnost. Krajem osamnae
stog stoleca, ludila bez bunila, ali sa odlikama po
put nedelatnщ;ti, ocajanja, neke vrste sumorne
utmulosti, rado su razvrstavana kao melanholi
ja. (25) А u Dzejmsovom recniku, vec, govori se
о apoplekticno.i melanholiji, bez delirantnih ide
ja, u kojoj bolesnici »nikako neee da ustanu iz
kreveta. . ; kad su na nogama, hodaju tek po§to
.
ih prijatelji Щ oni koji ih opsluzuju prinude; ont

uopste ne izЬegavaju ljude; ali kao da ne obra·
ISTORIJA LUDILA
102
caJu ni najmanju paznju na ono sto im se kaze,

i nikako ne odgovaraju« . Dok u ovom slucaju ne
pokretnost i cutljivost preovladuju, te odreduju
dijagnozu melanholije, ima ljudi u kojih se zapa
za samo gorcina, ravnodusnost i sklonost usam
ljivanju, samo njihova uznemirenost ne treba da
zavara, niti da navede na preuranjen sud о mani
ji; kod tih bolesnika posredi је, u stvari, melan
holija, jer »oni izbegavaju drustvo, vole usamlje
na mesta i tumaraju ne znajuCi kuda idu; oni su
zuckasti u licu, jezik im је suv kao u nekoga ko
је silno zedan, oci suve, upale, nikada ovlaiene
suzama; celo telo suvo i sagorelo, а lice natmu
reno, sa izrazom uzasa i tuge«.
*
* *
Analize manije i njihov razvoj u doba klasi

cizma podlefu istom nacelu koherentnosti.
Stavku ро stavku, Vilis protivstavlja maniju
i melanholijti. Duh melanholika potpuno је obu
zet razmisljanjem, i to tako da imaginacija ostaje
dokona i uspavana; kod manijaka, bas naprotiv,
fantaziju i imaginaciju preplavljuje neprestana bu
jica uzburkanih misli. Dok se duh melanholika
usredsreduje na jedЗ;n jedini predmet i tome pred
metu, i samo njemu, pridaje nerazumne razmere,
dotle manija iskrivljuje pojmove i misli; oni ili
gube povezanost, Ш је, pak, izokrenuta vrednost
onoga sto predstavljaju; u svakom slucaju, pogo
dena је sveukupnost misli u njeiiOm sustinskom
odnosu prema istini. Melanholiju, konacno, uvek
prate tuga i strah; u manijaka se, nasuprot tome,
srecu smelost i jarost. Bila posredi manija Ш me
lanholija, svejedno, uzrok bolesti uvek је u kre
tanju zivotnih sokova. Ali u maniji је to kreta
nje sasvim osobeno: ono је neprekidno, zestoko,
kadro da uvek provali u nove pore mozdane tva
ri, i ono stvara, kao opipljivu osnovu nepovezanih
LICA LUDILA 103
misli, nagle pokrete, neprestano pricanje koje i

odaje manijи. Zar sva ta иbltacna pokretljivost
nije pokretljivost jedne paklene vode, sumpome teO
nosti, tih aquce stygice, ех nitro, vitriolo, antimonio,
arsenico et similibus exstillatce: tи sи cestice и
neprestanom pokretи; kadre sи da и citavoj tva
ri stvarajи nove pore i nove kanale; i imajи do
voljno snage da se nadaleko rasprostru, bas kao
i sokovi manijaka koji mogи da dovedи do иz
nemirenosti и svim delovima tela. Paklena voda
иvlaci и tajnи svoje pokretljivosti sve slike pиtem
kojih manija poprima konkretan oblik. Ona tvo
ri, и isti mah i tako da se ne mogu razdvojiti, i
njen hemijski mit i njenи dinamickи istinи.
Tokom osamnaestog stoleca оnи predstavи
punи mehanickih i metafizickih implikacija о zi
votnim sokovima и .Zivcanim kanalima cesto је
smenjivala predstava, strogo uzeto vecma fizicka,
ali sa jos vecom simbolickom vrednoscи, о nape
tosti koja vlada zivcima, krvnim sиdovima i се·
lim sistemom organskih vlakana. Manija је, pre
ma tome, щipetost vlakana dovedena do vrbиnca,
а manijak neka vrsta instrumenta cije Ьi zice.
иsled prevelike zategnиtosti, pocinjale da trepere
i na najdalji ·i najslablji podsticaj. Manijacko Ьи·
nilo sastoji se и neprekinиtom treperenjи osetЩ;
vosti. Preko te predstave иtаnасији se · i sred:иju,
и ostroj antitezi, razlike izmedи melanholije i ma·
nije: melanholija vise nije kadra da se иsaglasi
sa spoljasnjim svetom, jer njena sи vlakna opи
stena ili sи иcinjena nep_okretnima иsled preveli:
ke napetosti (vidimo kako se mehanikom napeto
sti objasnjava i melanhoJicka nepokretnost i ma·
nijacka иzneniirenost) : и melanholiji odjekиje sve
ga nekoliko ·viakana, onih' koja tacno odgovarajи
njenom bиnilи. S drиge strane, manijak treperi na
svaki podsticaj, njegovo · је bиnilo ·sveopste; · nadra·
zaji se ne gиЬе и cёsti njegove nepokretnosti, kao
и melanholika; kada njegov· organizam: uzvrati na
njih, oni се Ьiti иvisestruceni, kao ·da ·sи manijact
ISTORIJA LUDILA
104
u napetosti svojih vlakana nakupili neku dodatnu

snagu. Usled toga, stavise, i ona sama postaju ne·
osetlji�a. i to. оо ucmala цeosetljiva k� 111 �Щn-.
holika, vec neoset}jiva usled velike napetosti unu
trasnjeg treperenja; zato se manijaci, bez surnnje,
»-ne, Ьоје ni studeni, ni iege, te trgajџ odecu sa se
be i ро cici zimi sp.av.aju goli ne prehladujuei sец .
Zato oni, takode, stvaran svet koji ih ipak ne
.,_
prestan.o doziva .:..... zamenjuju nest'l'arnim i varlji,

vim svetom svoga bunila: »Sustinski simptomi ma
nije poticu od toga sto se bolesmku predmeti ne
prikazuju onakvi:ma. kakvi stvarno јеsи.« (26) Bи
nilo manijaka nije odred:eno nekom posebnom ne
savrsenoscu sudenj.a; ono је greska u prenosenju
eulnih utisaka mozgu, poremecaj obavestavanja. U
psihologiji ludila, stara zamisao о istini kao »slaga
nju misli sa stvarima« prenosi se и metaforu odje
kivanja, neke vrste muzicke '!'ernosti vlakana ose
eajima koji ih nateruju na treperenje.
Ova tema о manijackoj napetosti razvija se,
dalje od medicine Cvтstih tela, u jos kvalitativnija
nas1ucivanja. Krutost vlakana u manijaka i dalje
pripada jednom suvom predelu; manija је redovno
praeena иsahnucem vlaznosti, opstom saiegloscu
celog organizma. Bit manije је pиstinjska, pesko
vita. Bone (Bonnet)., и svotn Sepulchretum, иvera
va da. ти ј е mozak manijaka, onoliko koliko је mo
gao da ga posmatra, izgledao иvek isusen, stvrdnut
ј mrvljiv. Kasnije се i AlЬreht fon Haler (AlЬrecht
von Haller) naCi da је mozak manijaka tvrd, suv
i krut. Menire (Menuret) podseca na jedno Forest
jeovo. (Forestier) zapaZ.anje koje jasno pokazuje da
prevelik guЬitak vlafnosti, pri cemu se isusujи su·
dovi i vlakna, moze da izazove stanje manije; po
sredi је Ьiо jedan mlad covek koji је, »posto se
u leto ozenio, postao manijak иsled prekomernog
opstenja sa svojom zenom«.
Ono sto sи drugi zamisljali ili pretpostavljali,
�to su иoeili u toboznjem opafanju, Difur је utvr
dio, premerio, imenovao. Prilikom jedne aиtopsije
LICA LUDILЛ 105
on је odstranio deo medularne supstance mozga

nekog coveka koji је umro u stanju manije; odat
le је isekao »kocku od sest linija* sa svake stra�
ne« i njena је tezina Ьila 3 j.g. lll, dok ista za·
premina izvadena iz oblcnog mozga_ teii 3; j.g. V:
»Ova neujednacenost tezine za koju se u po&tku
cinilo da је od male vaznosti, vi8e i :цiје tako mala
ako se paznja obrati na to da specificna razlika iz·
medu ukupne mozdane mase 1\J.daka i ukupne mot-.
dane mase coveka koji nije lud bвosi, u odras1og
coveka u k"Og cela mozdana masa oЬi�no teli tri
Jivre, otprilike sedam grosa mЩlje.� lsus•v�je i
manja tezina u manijaka ot�rwaju se cak i па
terazijama.
Zar tu unutamju suvocu i tu toplotu ne do·
kazuje, dalje, lakoca s kojom manijaci podnose i
najvecu studen? Utvrdeno је da su videni kako
goli-golcati hodaju ро snegu, da. ih nije pot·rebno
ogrevati kada se zatvore u azil, da је cak mogu
ce izleciti ih putem hladnoce. Od vremena Van
Helmonta cesto se primenjuje zagnjurivanje ma·
nijaka u ledenu vodu, а Menire tvrdi da је pozna
vao jednog manijaka koji је, pobegav�i iz tamni·
се u kojoj је drian, »presao vHie milja ро. zesto
kom pljusku bez �sira i tako reCi bez odece, i
na taj nacin povratio odlicno zdravlje« . Monw
(Montchau), koji је jednog manijaka izlecio tak"O
sto ga је »zalivao ledenom vodom s najveae mo
guee visine«, ne eudi se tako povoljnom ishodu;
da Ьi ga objasnio, skupio је sve teme о zagreva·
nju organizma koje su od sedamnaestog stoleea
sledile jedna za drugom i ukrstale se meausobno:
»Treba li se cuditi sto su voda i led doveli do
tako brzog i potpunog ozdravljenja kada su uza·
vrela krv, razbesnjena fuc i sve uzburkane tec
nosti svuda raznosile muku i razdrafenostc ; pod
deistvom hladnore »sudovi su se silovitije gr�Ш i
oslobadali se tecnosti koje su ih zagu�ivale; pre·
* 13,5 mm (- prev.).
106 ISTORIJA LUDILA
nadrazenost cvrstih tkiva koju је izazvala preko

merna toplota tecnosti koje su sadrzavale ta tki
va prestala је, zivci su se opustili i protok tec
nosti koji se neujednaceno prenosio s jedne stra
ne na drugu, povratio se u prirodno stanje.«
Svet melanholije Ьiо је vlaian, tezak i hladan;
svet manije је sиv, Шaren, sacinjen iz zestine i
krhkosti и isti mah, to је svet sto ga jedna ne•
opipljiva ali svuda prisиtna toplota cini иsahlim,
trosnim i иvek spremnim da popusti pred vlaznom
svezinom. U razvojи svih tih kvalitativnih иpros
Ca.vanja, manija poprima, jednovremeno, i obи
hvatnost i jedinstvo. Ona је, sиmnje nema, osta·
la ono sto је Ьila pocetkom sedamnaestog stoleca
- »bes bez groznice« ; ali izvan tih dvejи odlika,
koje su jos иvek Ьile samo opisne, razvila se i
jedna opazajna tema prema kojoj se, и stvari,
sredila klinicka slika. Kada se jednom zatru eks
plikativni mitovi, kada prestanu da kolaju vla:l
nosti, sokovi, cvrsta tkiva i tekucine, ostace jos
samo shema povezanosti odlika koje vise nece Ьi·
ti cak ni imenovane; а na ono sto је ta dinamika
toplote i kretanja polako skupila и sticaj okol
nosti karakteristicnih za manijи, sada се se gle
dati kao na jedan prirodni sklop, kao na nepo
·
srednи istinи psiholoskog posmatranja. Ono sto

se opazalo kao toplota, zamislja1o kao komesanje
sokova, poimalo kao napetost vlakana - od sa
da се se prepoznavati и neиtralisanoj providnosti
psiholoskih pojmova: preterana zivost иnиtrasnjih
utisaka, brzina asocijacija, neobracanje painje na
spoljasnji svet. Opis De la Riva (De La Rive) vec
ima tu jasnost: »Spoljni predmeti ne ostavljajи
isti иtisak na duh oboleiog kao na duh zdravog
coveka; ti sи иtisci slabl i on na njih retko ob
raca pa:lnju; rijegov· је . duh tako reci potpuno
obuzet zivoscи misli koje stvara poremeceno stanje
njegovog inozga. Те misli Ъ:flaju toliku zivost da
bolesnik veruje da one predstavljaju istinske
predmete, te u skladtt s tim i rasш1uje.« Ali ne
LICA LUDILA 107
treba zaboraviti da је О\7ај psiholoski sklop ma

nije, koji se pojavio i ucvrstio pocetkom osam
naestog stoleca, samo povrsinski obris jedne du
Ьinske organizacije koja се se, pak, preokrenuti,
i koja se razvila ро poluperceptivnim, poluslikov
nim zakonima jednog kvalitativnog sveta.
Nema sumnje da сео taj svet toplote i stude
ni, vla.Znosti i suvoce podseca medicinsku misao,
upravo pre no sto се ova pristupiti pozitivizmu,
na to u kakvim је okolnostima rodena. Ali ovo
velicanje slika nije samo podsecanje; ono је, isto
tako, i jedan poduhvat. Da Ьi se steklo prakticno
iskustvo о maniji ili melanholiji, Ьilo је neophod
no to gravitiranje, naspram obzorja slika, odlika
koje medusobno privlaci sistem culnih i afektiv
nih srodnosti. Ako се manija i melanholija ubu
duce i poprimiti ono lice ро kojem ih prepoznaje
nase znanje, to ne znaci da smo tokom vekova
naucili da »OtVaramo OCi« pred njihovim istin
skim znacima; to ne znaci da smo svoje opaZanje
precistili do prozirnosti; to znaci da su, u isku
stvu ludila, ti pojmovi integrisani oko izvesnih
kvalitativnih tema od kojih su preuzeli jedinstvo,
koje su im dale svoju znacenjsku povezanost i
na kraju ih ucirrile opazivim. Preslo se od pro
stog pojmovnog oznacenja (Ьеs bez granice, deli
l'antna fiks-ideja) na kvalitativnu oЬlast, ро svoj
prilici manje organizovanu, laksu, ne tako tacno
·
ogranicenu, ali koja је, jedino ona, mogla da stvo

I"i culne prepoznatljive· jedinice, istinski prisutne
u sveukupnom iskustvu ludila. Prostor posmatra
nja ovih bolesti razdeljen је na predele koji su
im nejasno odredili stil i sklop. Na jednoj strani,
raskvaseni, bezmalo diluvijalni svet u kojem со·
vek ostaje gluv, slep i uspavan za sve sto nije
njegov odredeni strah; svet do krajnosti pojedno
stavljen i prekomerno uvecan u jednoj jedinoj
svojoj pojedinosti. Na drugoj stп\ni, ufareni i
pustinjski svet, prestravljeni svet u kojem· је .sve
bekstvo, nered, trenutne radnje. Upravo је stro·
ISTORIJA LUDILA
108
gost ovih tema u njihovom kosmickom vidu - а

ne priЬliZn� ocene posmatracke opreznosti - i
ustrojila iskustvo (tako reCi nase iskustvo, vec) о
maniji i melanholiji.
*
* *
Vilisu, njegovom posmatrackom duhu, cisto·

ti njegovog medicinskog opaZa.nja, odajemo pri
znanje za >юtkrice« naizmenicnosti manije i me
laцholije. Vilisov је postup,ak odista veoma zna,
cajan, posebno zbog sledeceg: prelaz od jednog
poretneGaja do drugog ne posmatra se kao zapa
zen� cinjeпica kojoj zatim treba naci objasnjenje,
vec pre kao ishod jed:ne dublnske srodnosti koja
је istog rcda kao i njihova skrivena priroda. Vi
lis ne navodi ni jedan jedini primer naizmenicno
sti �а koji је imao priliku da ga posmatra; ono
sto је naj pre odgonetnuo jeste jedna unutra�nja
srQфю�t k,oja dovodi do cudnovatih preobrafaja:
»'osle melanholije, valja leciti i maniju, koja је
s njQm toliko srodna da ti poremeeaji cesto pre
laze jedan ц drogi« : desava se, u stvari, da sklo
nost melanholiji, ako se pogor�ь. postane jarost;
jar()St. pak;, kada se uЪlaii, kada izgubl zestinu i
smi:ri $6, pre1�i u turobno raspolozenje. Ро stro
goj empiricnosti, tu Ьi trebalo da postoje dve ро
vеzщщ bo)esti. Ш pak dva simptoma jedne te is,
te Ьolesti koji se naizmenicno smenjuju. VШs, и
stvari, proЫem ne postavlja ni u smislu simpto
ma, ni и smislи bolesti; on tu samo tra.Zi vezи ta
dva stanja u dinamici zivotnih sokova. U me1an
holiji, sееащо se, sokovi su blli mutni i tamni;
oni su svojom tminom prekrivali predstave stva
ri i u sv�tlosti du�e iza:.aivali neku vrstu mracne
pliщe; u maniji, nasиprot tome, sokovi se iskre u
neprestanom komesanj.и; nosi ih neravnomemo,
stalno i,�nova otpocinjano kretanje; kretanje koje
razj eda i saii!e i, cak i bez vrucice, zraci toplo�
LICЛ LUDILЛ 109
tom. Srodn6st miшije i mela:nholije oagledna је:

to nije srodnost simptoma koji se nadovezuju jed
ni na druge u iskustvu, vec srodnost --- inate
snazna i toliko ocitija u predeЊ:na imaginacije -
koja od dima i plamena stvara istu vatru. »Ako
se mofe teci da su u melanholiji mozak i zivot
·
ni sokovi zamueeni, usled dima i jedne guste pa

re, onda manija kao da rasplamsava neku vrstu
pozara sto su ga taj dim i te pare podmetnuli.c
Plamen, svojim zivim kretanjem, razgoni diin; аН
dim, kada popadne natrag, gusi plamen i gasi nje
gov sjaj . Za Vilisa, jedihstvo manije i tnelanholije
nije bolest: ono је 'tajna 'vatra u kojoj se oore
plamen i dim, ono је element koji rtosi t1:t svet
lost i tu senku.
Ni jedi:юm, Ш tako reci ni jed:nom lekaru
osam:naestog stoleca 'nije nepo:tnata ova Ьliskost
manije i melanholije. Ра ipak, vise njih :odblja da
u njoj prihvati dve pojave jedne te i'ste bolesti.
Mnogi utvrauju nj ihovu naizmenicnost, а ·da :ne
uvidaju jedinstve:tюst simptoma. Sidenhemu vi§e
odgovara da izdeli oЬlast same manije: na jednu
stranu "-- оЬЩnа manija, koja potice ьd »Ptevi§e
uzburkane i odvёC zive ;,krVi« ; ha dtugit g:tranu -
manija koja se, ро pravilu, »pretvara u tupost« .
Ova _»potice od :slaЬOsti krvi koju је predugo vre
nje lisilo hajalkoholnijih delova« . Jos se tesce pri
z:naje da је naizmehicnost manije i фelanholije
pojava Ьilo pre<>brtWija, bilo neke daleke 'Uzroc
nosti. Za . Lijetoa (Lieutaud), dugotrajna m-elanho
lija cije se ЬUnito pogorsava gubi uoЬieajene sim·
ptome i pocinje ne<>Ьicno da lici ha maniju: »Po
slednji .�tupanj �elan�olij e . ima �ogo �rodn()sti
sa mamзom.« -AI1 :stanзe 'Ove anafug�j e nije ratl"a•
deno. Za Difuta-, Veza је j os laЪavija; posredi је
jedno daleko uzrocno povezivanje: meia:nholij a ·mo
ze da izazove D'laniju, bas �ао i »ci'Ve u ceontm
sinasi.ma, i1i ptosi'rene ii kvrgave sudove-c . Bez
pomoCi slike, ni jedno zapa�anje ne uspeva da za·
kljucak о naimюmcnos-ti ptёtvori u ·sklop s1mpto·
ISTORIJA LUDILA
1 10
ma koji Ьi Ьiо precizan i и isti mah odgovarao

istini.
Kod sledbenika Vilisovih, slika plamcna i di
ma nesиmnjivo iscezava; ali rad na organizovanjи
ipak se obavlja иnиtar drugih slika - slika sve
vise fиnkcionalnih, sve bolje иmetnиtih и velike
fizioloske teme о protokи i zagrevanjи, sve dalje
od kosmickih figura od kojih ih је Vilis preиzi·
mao. Kod Bиrhavea i njegovog tumaca Van Svi
tena (Van Swieten), manija sasvim prirodno saci
njava visi stupanj melanholije - ne samo иsled
cestog preobrazaja, vec kao ishod jednog nemi
novnog dinamickog povezivanja: mozdana tecnost,
koja se и coveka sиmornog raspolozenja zaиstavi
la, pocinje posle izvesnog vremena da se komesa
jer crna zис koja podnadima иtrоЬи postaje, vec
zbog svoje nepokretnosti, »lјиеа i zlocudnija« ; и
njoj se stvarajи kiseliji i finiji sastojci koji, kada
ih krv prenese do mozga, izazivaju оnи velikи
иzrujanost manijaka. Manija se, dakle, od melan
holije razlikиje samo ро stиpnjи: ona је njen pri
rodni nastavak, ona se rada iz istih иzroka, i
oЬicno se da leciti istim lekovima. Za Hofmana
(Hoffmann), jedinstvo manije i melanholije priro
dan је ishod zakona kretanja i sиdara; ali ono
sto је na razini nacela cista mehanika, и razvojи
zivota i bolesti postaje dijalektika. Melanholija se,
и stvari, odlikиje nepokretnoscи; to znaci da krv,
zgusnuta, izaziva navalu и mozgu gde se zakrcи
je; tamo gde Ьi trebalo da protice, ona tezi da
se zaustavi, nepokretna иsled otefalosti. Ali ako
otezalost иsporava kretanje, ona jednovremeno ci
ni da sudar, kada do njega dode, bude zesCi; mo
zak, sudovi kojima ј е prozet, sama njegova sиp
stanca, . udareni s vecom snagom, teze da se od sa
da opiru, odnosno da se stvrdnи i zbog tog stvrd
njavanja otezala krv Ьiva vracena sa vecom sili
nom; njeno se kretanje pojacava i ona иskoro Ьi
va zahvacena onim komesanjem koje obelezava
manijи. Sa slika nepomicnog zagusenja preslo se,
LICA LUDILA
111
dakle, sasvim prirodno, na slike suvoce, otvrdnu

losti, zivahnog kretanja, i to preko jednog povezi
vanja u kojem su nacela klasicne mehanike, .u
svakom trenutku, iskrivljena, izvrnuta, izopacena
usled vernosti slikovnim temama koje su istinski
ustrojitelji tog funkcionalnog jedinstva.
Na ovo се se nadovezati druge slike, ali one
vise nece imati konstruktivnu ulogu; one се funk
cionisati samo kao mnogobrojne interpretativne va
l'ijacije na temu vec postignutog jedinstva. Za pri
mer neka poslиZi objasnjenje koje povodom na
izmenicnosti manije i melanholije nudi Spengler;
nacelo је preuzeo od elektricn� baterije. Ро nje
mu, najpre postoji zblranje zivcane moci i njene
tecnosti u ovom Ш onom delu sistema; samo ta
oЬlast Ьiva nadrazena, sve ostalo је u stanju uspa
vanosti: to је melanholicna faza. Ali kada ona do
stigne izvestan stupanj jacine, taj mestimicni na
boj naglo se siri ро celom sistemu i jedno ga vx:_e
me zestoko uzdrmava, sve dok praznjenje ne bu
de potpuno; to је meducin manije. U ovoj ravni
razrade, slika ј е odvec slozena i usavrsena, i pre
uzeta је od predalekog uzora da Ьi imala ustro
jiteljsku ulogu u opafanju patoloskog jedinstva.
Bas naprotiv, to opafanje i navodi na sliku, а sa
mo se oslanja na slike koje ujedinjuju, ali koje
su mnogo elementarnije.
Те su slike skriveno prisutne u tekstu Dzejm
sovog recnika, jednog od prvih u kojima ј е ma
nijacko-depresivni krug dat kao uocena istina, kao
jedinstvo koje jedno . osloboaeno opafanje lako
moze da prozre. »Apsolutno је neophodno svesti
melanholiju i maniju na jednu jedinu vrstu bole
sti, . i sledstveno tome ispitati ih jednim jedinim
pogledom, jer na osnovu opita i posmatranja iz
dana u dan otkrivamo da one, i jedna r druga,
imaju isto poreklo i isti uzrok . . . Najtacnija za·
pazanja i svakidasnje iskustvo potvrauju to isto,
'
jer vidimo da melanholici, pogotovu oni u kojih

је ta sklonost davno ukorenjena, lako postaju
.
ISТORIJA LUDILA
1 12
manijaci, а kada manija prestane, ponovo otpo

cinje melanholija, tako da posle izvesnog vremena
jedna prelazi u drugu i obratnO.« Ono sto se u
sedamnaestoin i osamnaestom stolecu obrazovalo
pod dej stvom slika Ьiо је, dakle, sklop opazanja,
а ne pojmovni sistem, ра ni skup simptoma. Do
kaz za to jeste taj da se, Ьаs kao i u opaZanju,
mogu izvesti kvalitativna pom:eranja а da se celi
na lika ne izmeni. Tako се Kolen (Cullen) u ma
niji, kao i и rnelanholiji, otktiti »glavni predmet
bunila« - i, "obrnuto, melanholiju се pripisati
»SUV}jein i cvrseein tk:ivu medularne supstance
mozga« .
Bitno је to da ovaj poduhvat nije isao od
posmatranja do stvaranja eksplikativnih slika, vec
da su slike, potpuiю suprotno tome, odigrale ulo
gu zaeethe sinteze, da је . hjihova ustrojiteljska
snaga omogucila sklop opэ.Zanja u kojem . su sim
ptomi konacno mogli . da poprime macenjsku vted
nost i da se ustroje kao vidljivo prisustvo istine.
11 ...;.....;. Histerija i hipoћondrija

Kada је о oviin Ъolestirna rec, postavljaju se
dva problema:
1 . U kojoj је m�ri opravdano posmatrati ih
kao du�evne bolesti, ili bar kao ludilo?
2. Imamo li prava da ·љ posm'atramo !Zaj'ed
no, kao da sacinjavaj n moguc par, slican paru
sto su ga veoma raho obrazovale manija i melan-
holija? . .
Dovoljno је Ъaciti pogled na razvtstavanja i
uveriti se: hij:юhondrija ne ide uvek uz ludilo 1
maniju; histerija se tu . nalazi sasvim retko. Pla
tet ne ·pomirtje ni jednu ni drugu kada govori о
l)ov:tedama CUJ.a; а pti kraju doba klasicizina, Ка·
len се ih i dalje ra:zvrstava�i u drugu jednu ka�
tegoriju, а_ ne u bezumlje: hipohondrijџ u »izne·
moglosti Ш bolesti koje ·se sastoje iz slabosti ili
LICA LUDILA 1 13
opadanja pokretljivosti zivotnih ili dusevnih funk

cija« ; histeriju u »spazmodicka oboljenja prirod·
nih funkcija«.
Stavise, retko se desava da na nozografskim
slikama te dve bolesti budu logicki zЬliZene, cak
ih ni u oЬliku suprotnosti ne priЬlizavaju jednu
drugoj. Sovai (Sauvages) svrstava hipohondriju u
halucinacije - »halucinacije koje se javljaju sa
mo u vezi sa zdravljem« , а histeriju u oЬlike grce·
nja. 1 Line (Linne) se koristi istom podelom. Nisu
li obojica verni ucenju Vilisa, koji је histeriju pro·
ucio u svojoj knjizi De Morbls convulsivis, а hi
pohondriju u onom delu De Anima brutorum u
kojem se govorilo о bolestima glave, davsi јој na·
ziv Passio colica? Posredi su, u stvari, dve pot
puno razlicite bolesti: u prvom slucaju, pregre
jani sokovi izlozeni su povratnom pritisku, sto
moze da navede na verovanje da se oni rasprska
vaju, izazivajuCi time ona nepravilna Ш neprirod
na kretanja ciji bezumni izgled odaje histericno
grcenje. Nasuprot tome, u passio colica sokovi su
nadraieni usled jedne tvari koja је prema njima
neprijateljski postavljena i lose prilagod:ena (in
fecta et impropartionnata): otuda oni izazivaju ро·
remecaje, prenadraienost, corrugationes u culnirn
vlaknima. Vilis stoga savetuje da se ne treba iz·
nenaditi zbog izvesne slicnosti simptoma: jamac·
no, primeceno је da grcenja izazivaju bolov�, kao
sto је i zestoko trzanje u histeriji moglo da iza·
zove hipohondricne patnje. Ali slicnosti su varlji
ve. Non eadem sed nonnihil diversa materies est.
Ali uz to neprestano nozografsko razlikovanje
odvija se lagano i jedan poduhvat koji tezi da sve
vise spoji histeriju i hipohondriju kao dva vida
jedne iste bolesti. Ricard Blekmour (Richard Black
more) objavljuje 1722. Treatise of spleen and va
pours, or hypochondriacal and hysterical affections;
tu su ove dve bolesti definisane kao dva varijo
teta jednog jedinog oboljenja - Ьilo kao •zaraz·
na konstitucija«, Ьilo kao »sklonost sokova da
8
ISTORIJA LUDILA
1 14
izidu iz svojih pricuvista i utrose se«. Kod Vita

(Whytt), sredinom osamnaestog stoleca, poistove
cenje је potpuno; skup simptoma od sada је is
tovetan: »Neoblcan oseeaj hladnog i toplog, bolo
vi u razlicitim delovima tela; nesvestice i nejasna
grcenja; obamrlost i kocenje misica; vetrovi u ze
lucu i crevima; nezasit prohtev za jelom; povra
canje crnog sadrzaja; nagao i oЬilan odliv Ьlede,
Ьistre mokrace; klonulost ili sasusivanje zivaca;
zivcana ш spazmodicna sipnja; ziveani kasalj ; lu
panje srca; kolebanje Ыlа, povremeni bolovi i mu
ke u glavi; vrtoglavice i nesvestice, umanjenje i1i
slaЬljenje vida; obeshrabrenost, utucenost, melan
holija, ра i ludilo; teske tlapnje ili mora.«
S druge strane, histerija i hipohondrija se, to
kom doba klasicizma, lagano pripajaju podrucju
bolesti duha. Jos је Mid (Mead) povodom hipo
hondrije mogao da :napise: Morbus totius corpo
ris est. А Vilisovom tekstu о histeriji valja nano
vo pridati njegovu stvarnu vrednost: »Medu bole
stima zena, histericnu uzrujanost Ьiје tako rdav
glas da ona mora da poput semi-damnati, ponese i
mane mnogobrojnih drugih oboljenja; ako kod
neke zene nastupi neka bolest nepoznate prirode
i skriveoog porekla, а da јој se ne zna uzrok, i
ako је tok lecenja neizvestan, odmah cemo kri
vicu baciti na los uticaj materice - koja, najces
ce, nije odgovorna, а povodom nekog neuoblcaje
nog simptoma proglasicemo da se u njemu krije
nesto histericno te taj simptom, koji је tako cesto
Ьiо izgovor za silno neznanje, uzimamo za pred
met naseg staranja i lecenja.« Uprkos tradicional
nim tumacima ovoga teksta, koji se neizbezno na
vodi u svakoj raspravi о histeriji, ovo ne znaci
da је Vilis pomisljao na odsustvo organske osno
ve simptoma histericne uzrujanosti. On samo ka·
ze, i to izricno, da se u pojmu histerije zblraju
sve izmisljotine - ne onoga koji jeste ili koji ve
ruje da је bolestan - vec lekara-neznalice koji se
pravi da zna. Cinjenica da је Vilis svrstao histe-
LICA LUDILA 1 15
rijи и bolesti glave ne иkаzије, dalje, na· to da

on histerijи smatra duhovnim poremecajem, vec
samo to da јој poreklo nalazi и jednoj izmeni и
prirodi, poreklи · i samom pocetkи toka zivotnih
sokova.
Krajem osamnaestog stoleea, medиtim, hipo
hondrija i histerija се gotovo bez teskoca stajati
na grbи dиsevne bolesti. Godine 1755. Alberti је
u Наlеи objavio svojи raspravu De morЬis imagi
nariis hypochondriacum; а Lijeto, definisиCi hipo
hondrijи na osnovи grca, priznaje da је »duh na·
padnиt bas kao i telo, а mozda i vise; otиda је
izraz hipohondrija postao bezmalo иvredljiv na
ziv kojim lekari koji zele da se dodvore izbegava
ju da se slиZe«. Sto se histerije tiee, Rolen (Raи
Jin) је vise ne smatra organski stvarnom, bar ne
и svojoj pocetnoj odredЬi, svrstavajиci је и prvi
mah иz patologijи imaginacije: »Та bolest, и ko·
јој zene izmisljajи, preterujи i ponavljajи svako
jake besmislice koje је poremecena masta kadra
da izmisli, kadikad postaje zarazna i prilepciva.«
Histerija i hipohondrija se, dakle, и vreme
klasicizma kreeu dvema glavnim linijama. Jednom,
koja ih priЬlizava stvaranjи zajednickog pojma
»bolesti zivaca«; drugom, koja premesta njihovo
znacenje i njihovи иоЬiсајеnи patoloskи osnovu
- na kоји dovoljno иkazujи njihovi nazivi - ј
tezi da ih, malo-pomalo, prisajedini podrucjи bo
lesti dиha, pokraj manije i melanholije. Ali do
tog prisajedinjenja nije, kao и slисаји manije i
melanholije, doslo na razini prvobltnih odlika ko
je Ьi se opafale i zamisljale ро njihovim slikovnim
vrednostima. Ovde је posredi jedna sasvim dru
gacija vrsta prisajedinjenja.
*
* •
Lekare doba klasicizma itekako је mamilo da

otkrijи odlike svojstvene histeriji i hipohondrljl.
8*
IS'IIORIJA LUDILA
1 16
Ali oni nikada nisu uspeli da opaze onu kohe·

rentnost, onu kvalitativnu . koheziju koja је maniji
i melanholiji dala onaj njihov osoblt profil. Sve
nadene odlike Ьile su protivstavljene, ponistav�le
su jedna drugu i ostavile netaknutim pitanje sta
su, ро svojoj dubokoj pr·irodi, te dve bolesti.
Histerija је cesto opazana kao posledica unu
trasnje toplote koja ро celom telu rasprostire iz
vesnu uzavrelost, kljucanje koje se neprestano is
poljava u grcevima i trzajima. Zar ta toplota nije
srodna ljubavnome zaru s kojim је histerija, и
devojaka koje traie muza i udovica koje su svog
izgublle, tako cesto povezana? Histerija је ро pri
rodi vatrena, njeni znaci lakse upucuju na sliku
nego na bolest; tu slikџ је pocetkom sedamnae
stog stoleca naslikao, u svoj njenoj materijalnoj
preciznosti, Zak Feran (Jacques Ferrand). U svo
joj Ljubavnoj bolesti ili eroticnoj melanholiji (Ma
ladie d'amour ou melancolie erotique) njemu cini
zadovoljstvo da objavi da su zene cesce zaludene
zbog ljuЬavi nego muskarci; ali sa kakvom one to
umesnoscu znaju da prikriju! »Ро tome su njiho
va lica slicna kazanu postavljenom na postolje
tako da se spolja ne vidi vatra, ali ako pogledate
ispod kazana i stavite ruku na srce gospe, na оЬа
cete mesta otkriti veliki plamen.« Divna slika, ро
tezini svojih simbola, ро svojoj afektivnoj obre
menjenosti i ро preplitanju svega onoga na sta
ona upueuje imaginaciju. Dugo posle Ferana po
novo se nailazi na kvalifikativnu temu vlainih to
plota kojima se obelezavaju tajna preciscavanja
histerije i hipohondrijei ali ta se slika brise pred
jednim apstraktnijim motivom. Vee kod Nikole
Senoa (Nicolas Chesneau) plamen zenskog kaza
na prilicno је bezbojan: »Tvrdim da histericna uz
rujanost nije prosto oboljenje, vec da se pod tim
nazivom razumeva vise boljki koje је prouzroko
vala jedna zlocudna para koja se nekako vinula,
koja је pokvarena i koja se nalazi u stanju neoblc
ne uzavrelosti.« Za druge је, nasuprot ovome, to·
LICA LUDILA 1 17
plota koja Ьiје iz hipohondrika potpuno suva: hi

pohondricna melanholija jeste »topla i suva« bo
lest, kojoj su uzrok »sokovi istih svojstava« . Ali
neki ne zapaZa.ju nikakvu toplotu, ni u histeriji
ni u hipohondriji: odlika svoj stvena ovim bolesti
ma Ьila Ьi, bas naprotiv, sahlost, tromost, i hlad
na vlafnost svojstvena zaustavljenim sokovima:
»Mislim da ova oboljenja (blpohondricna i blste
ricna)' kada potraju, poticu od toga sto su moz
dana i nervna vlakna opustena, slaba, nedelatna
i nesavitljiva; od toga sto је nervna tekuCina raz
vodnjena i bez dejstva.« Nijedan tekst, sumnje
nema, ne svedoci bolje о toj nёpostojanosti histe�
ricnih odlika od knjige Engleska bolest (The en
glish malady) DzordZa Cejna (Georges Cheyn) :
ро Cejnu, bolest odrZava jedinstvo samo na aps
traktan nacin, njeni su simptomi rastureni ро raz
licitim kvalitativnim oЬlastima i pripisani meha
nizmima od kojih svaki pripada ро nekoj od tih
oЬlasti. Sve sto је grc, trzanje, grcenje, potice iz
patologije toplote koju simbolicno predstavljaju
»Slane cestice« i »Skodljive pare, ostre ili ljute« .
Nasuprot tome, svi psiholoski ili organski znaci
slabosti - »Utucenost, nesvestica, tromost duha,
letargicna ucmalost, melanholija i tuga« - otkri
vaju stanje u kojem su vlakna postala previse
raskvasena i mlitava, nesumnjivo pod uticajem
hladnih, lepljivih i gustih sokova koji zagusuju
zlezde i sudove, kako serumske tako i krvne. Sto
se oduzetosti tice, one jednovremeno oznacuju i
hladenje i nepokretnost vlakana, »prekid trepere·
nja« , na neki nacin zamrznutih u opstoj tromo
sti cvrstih tela.
Koliko su se manija i melanholija lako uvrsti
le u podrucje svojstava, toliko fenomeni histerije
i hipohondrije tesko nalaze mesto u njemu.
Medicina kretanja isto је tako neodlucna pred
njima, а njene analize isto tako nepostojane. Sa·
svim је jasno, svakom onom opazanju koje ne od·
bacuje sopstvene slike, barem, da је manija u ve•
ISTORIJA LUDILA
1 18
zi sa prekomernom pokretljivoseu; melanholija, s

druge strane, sa usporenoscu pokreta. Za histeri
ju, а i hipohondriju takode, nije lako naciniti iz
bor. Stal (Stahl) se opredeljuje za otemlost krvi,
koja u isti mah postaje i toliko oЬilna i toliko
gusta da vise nije u stanju da pravilno protice
kroz glavnu venu; ona ima teznju da se tu i za
ddi i zaglavi; а kriza nastupa »Usled upinjanja
krvi da nade seЬi izlaz Ьilo kroz gornje, Ьilo kroz
donje delove«. Nasuprot tome, za Burhavea i Van
Svitena, blstericno kretanje potiee od prevelike
pokretljivosti svih tekuCina, koje postaju toliko
Jake i toliko nepostojane da ih uzmuti i najmanji
pokret: »U slaЬih konstitucija, objasnjava Van Svi
ten, krv је razredena; ona se jedva zgrusava; se
rum се, dakle, Ьiti bez . gustine, bez kvaliteta; lim
fa се Ьiti slicna serumu, а isto i ostale tecnosti
koje ove snabdevaju . . . Otuda postaje verovatno
da се histericna uzrujanost i hipohondricna bo
lest, toboze nematerijalne, zavisiti od nastrojeno
sti ili nekog posebnog stanja vlakana.« Ovoj oset
ljivosti, ovoj pokretljivosti, treba pripisati tesko
be, grceve, one jedinstvene bolove koje tako lako
dozivljavaju »devojke Ьledih Ьоја, ljudi odvec pre
dati ucenju i razmisljanju«. Histerija је, bez raz
like, i pokretljiva i nepokretljiva, tecna ili teska,
prepustena nepostojanom treperenju ili otezala
usled zaustavljenih sokova. Nije se uspelo sa ot
·
krivanjem stila koji Ьi Ьiо svojstven samo tim

kretanjima.
Isti је utisak i kada su posredi analogije sa
hemijom; za Lanza (Lange), histerija је proizvod
vrenja, tacno receno - vrenja »soli potisnutih u
razne delove tela« sa »sokovima koji su se tamo
nalazili« . Za druge, histerija је alkalne prirode.
Etmiler (Ettmiiller), pak, smatra da boljke ove
vrste spadaju u niz kiselih reakcija; »neposredni
uzrok im је kiselina u zelucu; posto је hilus ki
seo, kakvoea krvi postaje losa; u njoj se vise ne
гazvijajt.t sokovi; 1imfa је kisela, fuc bez snage;
LICA LUDILA
1 19
nervni sistem Ьiva prenadrden, kvasac za vare

nje, pokvaren, manje је isparljiv i previse kiseo« .
Viride (Viridet) pokusava da na osnovu »para ko
je nam dolaze« uspostavi jednu dijalektiku luzina
i kiselina, cije kretanje i zestoki sudari u mozgu
i zivcima izazivaju znake histerije i hipohondrije.
Neki zivotni sokovi, narocito isparljivi, jesu alkal
ne soli koje se krecu velikom brzinom i kada
postanu odvec sicusne pretvaraju se u pare; ali
tu ima i drugih para koje su, u stvari, izvetrele ki·
seline; ovima eter daje dovoljno zamaha da ih
prenese u mozak i u zivce, gde »kada naiau na
luzine uzrokuju beskrajne boljke«.
Cudnovata kvalitativna nepostojanost tih hi·
stericnih i hipohondricnih boljki, cudnovata zbr
ka njihovih dinamickih svojstava i tajne njihove
hemije. Koliko је, sto se odlika tice, melanholiju
i maniju Ьilo lako prozreti, toliko је odgonetanje
ovih boljki nesigurno. Nesumnjivo, taj imaginar
ni predeo odlika, koji је Ьiо presudan za oЪrazo
vanje para manija-melanholija, ostao је sporedan
u povesti histerije i hipohondrije, u kojoj је ve
rovatno igrao samo ulogu jednog neprestano ob
navljanog dekora. Put histerije nije, kao put ma
·
nije, prosao kroz nejasne odlike sveta onako kako

su se odrdavale u imaginaciji lekara. Prostor u
kojem је ona poprimila -razmere drugacije је pri
rode: to је prostor tela, u koherentnosti svojih
organskih i svojih moralnih vrednosti.
*
* *
Uoblcajeno је da se Le Poau (Le Pois) i Vilisu

odaje priznanje sto su oslobodili histeriju starih
mitova о pomicanju materice. Lijebo, kad . је pre
vodio, ili bolje receno prilagoaavao Marinelovu
knjigu pocetkom sedamnaestog stoleca, i dalje је,
uprkos izvesnim ogradama, prihvatao zamisao о
spontanom pokretanju materice; ako se ona ро-
ISTORIJA LUDILA
120
mera, »to је da Ы јој Ьilo ugodnije; ona to ne

cini iz smotrenosti, ро nalogu ili usled zivotnog
nadrafaja, vec ро prirodnom instinktu, da ы ocu
vala zdravlje i ufivala u necem prijatnom« . Ne
sumnjivo, vise јој se ne priznaje moc da menja
mesto kako Ы prolazila telom, naglo ga potresa
juci pri prolasku, jer ona је »cvrsto prikacena«
svojim grlicem, ligamentima, sudovima i, konac
no, trbusnom maramicom; ра ipak, ona moze da
menja polozaj : »Premda је materica, dakle, tako
cvrsto spojena sa delovima koje smo opisali da
ne moze da menja mesto, ona najeesce ipak me
nja polozaj i u telu zeninom izvodi prilicno ze
stoke i cudnovate pokrete. Ti su po�reti razliciti,
naime, uzdizanje, padanje, grcenje, lutanje, spada
nje. Ona se penje do jetre, slezine, dijafragm� ze
luca, prsa, srca, pluca, grla i glave.« Lekari kla
sicistickog doba се tako reCi jednodusno odbaciva
ti ovakvo objasnjenje.
Pocetkom sedamnaestog stoleca Le Роа се, po
vodom histericnih grceva, moci da napise: Eorum
omпium uпum caput esse pareпtem, edque поп
per sympathiam, sed per idiopathiam. Tacnije re
ceno, poreklo im је u gomilanju tekucina prema
gornjem delu lobanje: »Као sto је neka reka is
hod ulivanja mnostva malih tokova koji se spa
jaju kako ы је stvorili, tako isto se i u supljina
ma koje se nalaze na povrsini mozga i zavrsavaju
u strafnjem delu glave skuplja tecnost usled nag
nutog polozaja glave. Toplota tih delova tada cini
da se tecnost zagreje i dopre do pocetka ziva
ca . . . « Vilis pak daje podrьbnu kritiku materic
nog objasnjenja: od oboljenja mozga i nervnog
sistema, pre svega, »poticu svi poremecaji i ne
pravilnosti do kojih u toj bolesti dolazi u proto
ku krvi« . Sve te analize, medutim, nisu samim
tim ukinule temu о sustinskoj vezi izmedu histe
rije i materice. Ali ta se veza drugacije zamislja
i ne poima se vise kao putanja stvamog pome
ranja kroz telo, vec kao neka vrsta potuljenog
LICA LUDILA
121
prostiranja putevima organizma i funkcionalnih

bliskosti. Ne moze se reci da је sediste bole�ti
postao mozak, niti da је Vilis omoguCio psiho
losku analizu histerije. Ali sada mozak igra ulo
gu prenosioca i razvodnika bolesti cije је poreklo
u utrobl: materica је uzrokuje kao i svi drugi
organi utrobe. Sve do kraja osamnaestog stoleca,
do Pinela, uterus i materica ostace prisutni u pa
tologiji histerije; ali zahvaljujuCi prednosti koju
daje rasprostiranje putem sokova i zivaca, а ne
usled nekog posebnog uticaja njihove prirode.
Za uporednost histerije i hipohondnje Stal
nalazi opravdanje u neoblcnoj bliskosti mesecnog
odliva i hemoroida. U svojoj analizi spazmodicnih
pokreta on objasnjava da је histericno oboljenje
jedan prilicno zestok bol, »pracen napetoscu i pri
tiskom koji se oseca narocito u podrebarnom (hi
pohondrijakalnom) delu tela«. Kada. napada mu
skarce, »U kojih se priroda postarala da ih oslo
bodi viska krvi putem povracanja ili hemoroida«,
onda se ono naziva hipohondricnim oboljenjem;
kada napada zene u kojih »tok mesecnica nij�
onakav kakav Ьi trebalo da bude. Ра ipak, nema
sustinske razlike izmedu ta dva oboljenja« - on
da se naziva histericnom bolescu. Hofmanovo
misljenje је vrlo slicno, uprkos mnogim teorij
skim razlikama. Uzrok histerije nalazi se u ma
terici - labavljenje i slaЬljenje - ali sediste bo
lesti valja, kao za hipohondriju, potraiiti u ze
lucu i crevima; krv i zivotni sokovi pocinju da
se zadrzavaju u »trbusnoj maramici i nervnim op
nama utrobe« ; za ovim slede stomacni poremecaji
koji se sire ро celom telu. U samom sredistu or
ganizma, zeludac је prenosnik i odasiljac boljki
koje dolaze iz unutrasnjih i skrivenih supljina te
la: »Nema sumnje da spazmodicni poremecaji
koji napadaju hipohondrike i histerike imaju se
diste u nervnim delovima, а narocito u opnama
zeluca i creva, odakle se medurebarnim zivcem
ISTORIJA LUDILA
122
prenose do glave, grudi, bubrega, jetre i do svih

glavnih organa tela.«
Uloga koju је Hofman pripisao utrobl, zelucu,
medurebarnom zivcu, oznacuje nacin na koji је
ovaj proЬlem postavljen u vreme kiasicizma. Ni ·
је toliko posredi izbegavanje ranije matericne lo

kalizovanosti, koliko otkrivanje nacela i puteva
kojima se kreee jedna, raznolika, polimorfna bo
lest, koja se tako rasejava ро telu. Treba obja
sniti bolest koja mo�e da napadne kako noge ta
ko i glavu, da se ispolji u vidu odиZetosti ili pak
poremecenih pokreta, koja mo�e da izazove oba
mrlost Ш nesanicu, ukratko - bolest koja promi
ce tako brzo prostorom tela, i to zahvaljujuci tak
vim lukavstvima, da је potencijalno prisutna u
celom-celcatom telu.
. Uzaludno је zachiavati se na promeni do koje
је na horizontu medicine doslo od Marinela do Hof
mana. Nista se ne odrzava duze nego ta cuvena
uterusu pripisivana pokretljivost koja је nepre
kidno opstojavala u hipokratovskoj tradiciji. Ni
sta, - osim mozda izvesile teme koja se sada
uocava utoliko vise sto se nije zaddala ni u jed
noj jedinoj medicinskoj teoriji, ali se oddala is
tovetnoni u nizu spekulativnih pojmova i shema
objasnjenja. Та tema jeste tema jednog dinamic
kog poremecaja u telesnom prostoru, jednog na
dolaska nizih moci koje, predugo sputavane i ne
kako nakupljene, poCinju da se komesaju, da uza
viru i na kraju - uz posrednistvo mozga ili bez
njega - rasprostiru poremecaj ро celom telu.
Ova је tema ostala manje-vise neizmenjena sve
do pocetka osamnaestog stoleca, uprkos potpu
nom preustrojenju fizioloskih pojmova. I, sto је
cudno, premda nije doslo do velikih teorijskih ili
eksperimentalnih novina u patologiji, ova се se
tema u osamnaestom stolecu naglo zaustaviti, pro
meniti smer - dinamika telesnog prostora Ьiсе
zamenjena moralom senzibllnosti. Tada, i tek ta-
LICA LUDILA 123
da се se pojmovi histerije i hipohondrije preokre

nuti i konacno uci u svet ludila.
Sada valja iznova pokusati sa uspostavljanjem
evolucije te teme, i to u svakoj od tri njene etape:
1 . dinamici organskog i moralnog prodora;
2. fiziologiji telesnog jedinstva;
3. etici zivcane osetljivosti.
*
* *
Ako se telesni prosto1· opaZa kao cwsta i ne

prekinuta celina, onda poremeceno kretanje histe
l'ije i hipohondrije moze da proistekne samo iz
jednog elementa kojem је njegova beskrajna ta
nanost i neprestana pokretljivost omogucila da
prodre i na mesto koje zauzimaju samo cvrste
tvari. Sto rece Hajmour (Highmore), zivotni soko
vi, »usled svoje sicusnosti i ognjenosti mogu da
prodru cak i u najgusea i najjedrija tela . . . а
usled svoje dejstvenosti, oni mogu prodreti u sva
ki mikrokosmos za tren oka« . Sokovi, ako је nji
hova pokretljivost i preterana, ako do njihovog
prodora i dolazi bez reda i u nevreme, u svim de
lovima tela u kojima im nije mesto izazivaju hi
Jjadu razlicitih znakova poremecaja. Za Hajmoura,
kao i za njegovog protivnika Vilisa, а takod:e. i za
Sidenhema, histerija је bolest tela koje је postalo
podiozno prodiranju svih sokova bez razlike, tako ,
da unutrasnji poredak organa Ьiva zamenjen ne
povezanim prostorom masa pasivno potcinjenih
poremecenom kretanju sokova. Ovi se »silovito i
u prevelikoj koliCini prenose u ovaj ili onaj deo
i tamo dovode do grceva, ра i do bola . . . i pore
mecuju funkciju organa, kako onih iz kojih su
krenuli, tako i onih u koje su stigli, posto ni jed
ne ni druge ne mogu da mimoid:u teska ostecenja
usled te nejednake raspored:enosti sokova koja је
potpuno suprotna zakonima zivotne ekonomije.«
Telo histerika tako је prepusteno toj spirituum
ISTORIJA LUDILA
124
ataxia koja, nezavisno od Ьilo kakvog organskog

zakona i svake funkcionэ.lne potrebe, moze da os
voji, jedan za drugim, sve raspolozive prostore
tela.
Dejstva se razlikuju prema tome koje su ob
lasti napadnute, а Ьolest, jos nediferencirana od
cistog izvora svog kretanja, poprima razlicita li
ca prema prostorima kroz koje prolazi i p_9vrsi
nama na kojima se pojavila kao izdanak: »Posto
su se nakupili u trbuhu, oni se u gomilama i si
lovito bacaju na misice zdrela i grkljana, izazivaju
grceve celim putem kuda prolaze а u trbuhu do
vode do nadimanja koje nalikuje velikoj lopti.«
Nesto iznad, histericno oboljenje »okomljuju_si se
па sito crevo i oЬlast ispod srcane supljine, uzro
kuje tamo neizdrziv bol koji lici na crevni pore
mecaj« . Popne li se jos malo, boljka se okomljuje
na »zivotne delove i dovodi do tako zestokog lu
panja srca da је bolesnik uveren da prisutni mo
raju cuti sum sto ga stvara srce udarajuCi о reb
ra« . Na kraju, ako napadne »spoljni deo glave,
izmedu lobanje i lobanjske opne, а zaddava se
na jednom jedinom mestu, ona tu dovodi do ne
izddivog bola koji је pracen strahovitim povra
canjem . . . « Svaki deo tela ро sebl i ро sopstve
noj prirodi odreduje oЬlik simptoma koji ее se
pojaviti. Histerija se tako javlja kao najstvamija
i najvarljivija bolest; stvama posto se temelji na
kretanju zivotnih sokova; varljiva takoae, jer do
vodi do simptoma koji izgledaju kao da ih је iza
zvao neki poremeeaj svojstven organima, dok su
stvarno samo uoЬlicenje, na razini organa, jednon:
sredisnjeg ili bolje receno opsteg poremecaja; to је
jedan poremecaj unutrasnje pokretljivosti koji na
povrsini tela poprima izgled simptoma ogranieenog
na jednu oЬlast. Odista napadnut prekomemim i
neurednim kretanjem sokova organ podra2:ava sop
stvenu bolest; pocev od nekog poremecaja kretanja
и unutrasnjem prostoru, on podrэ.Zava poremecaj
koji, strogo uzeto, jeste njegov; na taj nacin hi-
LICA LUDILA 125
sterija »podraiava bezmalo sve boljke koje naila

ze па ljudski rod, jer u Ьilo kojem delu tela da
se nade, ona odmah stvara simptome svojstvene
tome delu, te се se lekar, ako nema dovoljno pro
nicljivosti i iskustva, lako prevariti i nekoj bole·
sti koja је svojstvena ovom ili onom delu pripi
sace simptome koji poticu izkljucivo od histeric
nog oboljenja« : lukavstvo boljke koja se, promi
cuci telesnim prostorom u vidu homogenog kre
tanja, ispoljava u razlicitim oЬlicima; ali ti oЬlici,
ovde, nisu sustina; oni su varka tela.
Sto је lakse prodreti u unutrasnji prostor, to
Се cesca Ьiti histerija i njeni mnogostruki vidovi;
ali dok је telo cvrsto i otporno, unutrasnji prostor
gust, organizovan i potpuno raznorodan u razlici
tim svojim oЬlastima, simptomi blsterije Ьiсе ret
ki а njene се posledice ostati jednostavne. Nije li
upravo to ono sto razdvaja zensku blsteriju od
muske ili, ako hocemo, histeriju od hipohondrije?
U stvari, ni simptomi, ра ni uzroci, ne grade na·
celo podvajanja bolesnika, vec ga gradi samo pro·
storna cvrstina tela, gustina, tako da kзZemo, unu
trasnjeg predela: »Pored coveka kog Ьismo mog
li nazvati spoljзSnjim i koji је sacinjen iz delova
dostupnih culima, postoji i unutrasnji covek, sa
cinjen iz sistema zivotnih sokova koji se moze vi
deti samo duhovnim okom. Тај unutrasnji covek,
tesno povezan i, da tako kзZemo, sjedinjen sa te
lesnom gradom, Ьiсе manje-vise uzdrman u svom
stanju onoliko koliko �u nacela koja tvore masi
nu primila manje Ш vise prirodne cvrstine. Zato
ova bolest mnogo cesce napada zene nego muskar
ce, posto su one neZnije, manje cvrste grade, vode
tromiji zivot, i svikle su na slasti i udobnosti zi
vota, а ne na patnju.« А medu redovima ovog tek
sta, vec, ta prostorna gustina odaje jedan svoj
smisao: to је, takode, i moralna gustina; otpor
nost organa . pred nesredenim prodorom sokova
moZda је samo jedno te isto sto i ta dusevna sna
ga koja cini da u mislima i zeljama vlada red.
ISTORIJA LUDILA
126
MoZda је taj unutrasnji prostor koji је post�o

propustljiv i supljikav, na kraju, samo slabost
srca. То је obja8njenje zasto је tako malo zena,
sviklih na tesko zivljenje i vrednocu, histerieno,
а postaje sklono blsteriji kada vodi lagan, doko·
licarski, raskosan i raskalasan zivot; ili ako kakva
zalost savlada njihovu hrabrost: »Kada mi zene
traie savet za neku boljku kojoj ne mogu da od·
redim prirodu, ја pitam da li ih poremeeaj na
koji se zale ne sustize kada su rastu!ene . . . ; ako
potvrde, potpuno , sam siguran da је njihova Ьо·
lest jedno histericno oboljenje.«
Tako doЬijamo novu formulu starog moral·
nog naslucivanja koje је od materice, jos od vre·
mena Hipokrata i Platona, pravilo Zivu zivotinju
·
u neprestanom pokretu i rasporeaivalo njeno kre

tanje ро prostoru; ро tom naslucivanju u histeri·
ji se videlo nezadгZivo komesanje zelja u onih
koji nemaju mogucnosti da ih zadovolje niti sna·
ge da ih obuzdaju; . slika zenskog organa koji se
penje sve do grudi i glave davala је mitski izraz
uskomesanosti u velikoj platonovskoj trojnoj ро·
deli i u bljerarhiji cija је svrha Ьila . da, obezbedi
njegovu nepokretnost. Kod Sidenhema, kod Dekar·
tovih ucenika, moralno naslucivanje је istovetno;
ali prostorni predeo u kojem se ono izra!avalo
promenio se; vertikalan i bljeraticki· poredak Pla
tonov zamenjen је jednom zapreminom koju pre:
secaju neprestani pokreti cije komesanje vise ni·
је jasno pomeranje odozdo nagore, vec kovitlac
bez pravila u jednom ispret'uranom prostoru. Ovo
»Unutrasnje telo«, u koje је Sidenhem tezio da
prodre »duhovnim okom«, nije stvarno telo koje
se pruza pred praznim pogledom neutralnog ро·
smatraca; ono је mesto gde se srecu izvestan na·
cin zamisljanja tela, odgonetanja njegovih unutras·
njih pokreta - i izvestan nacin da se u njega
usade moralne vrednosti. Razvoj је okoncan, rad
obavljen na razini ovog etickog opatanja. U nje·
mu се se menjati i kriviti one uvek savitljive sli-
LICA LUDILA
127
ke medicinske teorije; u njemu se, takode, iska

zuju velike moralne teme i, malo-pomalo, menja
ju svoj pocetni lik.
*
* *
То telo u koje su moguci prodori ipak mora

da bude neprekinuto telo. Sirenje boljke kroz or
gane sащо је nalicje pokreta rasejavanja koji bolj
ci omogucuje da prelazi od jednog organa do dru
gog i da ih sve redom napadne. Premda је telo
blpohondricnog ili blstericnog holesnika prolazno,
odvojeno od njega samog, razlabavljeno usled na
ilaska bolesti, do toga nailaska moze doci samo
putem izvesne prostorne neprekinutosti. Telo ро
kojem k6la Ьolestina mora imati drugacija svoj
stva nego telo u kojem iskrsavaju rasprseni sim
ptomi bolesti.
То је proЬlem koji opseda medicinu osamnae
stog stoleca. ProЬlem koji се od hipohondrije i
histerije napraviti bolesti »nervnog sistema« ; to
znaci idiopatske bolesti, sa opstim dejstvom sve
kolike simpatije.
Nervno vlakno obdar·eno је znacajnim svoj
stvima koja mu omogucuju da osigura udruziva
nje najraznorodnijih elemenata. Zar ne zaprepas
cuje vec i to sto su zivci, zaduzeni da prenose naj
raznoraznije utiske, svuda, u svim organima, iste
prirode? »Zivac kojem је razvoj u dnu oka omo
gucio da stekne svojstvo opaianja tako tanane
stvari kao sto је svetlost; zivac koji, u organu
sluha, pQstaje osetljiv na treperenje zvucnih tela,
ni najmanje se ро svojoj prirodi ne razlikuju od
onih koji sluie za. Qrijem gruЬljih oseta kao sto
su dodir, ukus, miris.« Ova istovetnost prirode, u
razlicitim funkcijama, obezbeduje mogucnost sao
bracaja izmedu ро mestu najudaljenijih, fizioloski
najneslicnijih organa: »Ova homogenost zivaca do
prinosi visestrukim komunikacijama koje oni za-
ISTORIJA LUDILA
1 28
ј edno odrzavaju . . . uspostavlja izmec1u organa

sklad koji cesto dovodi do toga da preko vec oste
cenih delova oboli i jedan ili vise drugih.« Ali
ono sto izaziva jos vece divljenje jeste da jedno
oervno vlakno moze da u isti mah prenese i pod
strek voljnog pokreta i utisak sto ga је primio
culni organ. Ovo dvojako funkcionisanje jednog
t e istog vlakna Tiso (Tissot) zamislja kao komЬi
naciju jednog talasnog kretanja, kada је о volj
nom podstreku rec (»to је kretanje jedne tekuci·
ne zatvorene u elasticno pricuviste, u besiku, na
primer, koju Ьih mogao da stisnem i da istisnem
tecnost kroz jednu cev«), i jednog korpuskular
nog kretanja kada је posredi oset (»to је pokret
jednog niza kugli od slonovace«). Tako se osecaj
i pokret mogu proizvesti u istom zivcu i u istom
trenutku: svaka napetost i svako opustanje u ziv·
cu izmenice, jednovremeno, i pokrete i osete, kao
s to to mozemo da vidimo u svim oboljenjima
:tivaca.
Ра ipak, uprkos svim tim ujedinjujuCim svoj
s tvima nervnog sistema, da li је sigurno da se
s-tvarnom mrezom njegovih vlakana moze objasni
ti povezanost onih tako razlicitih nevolja koje
�beleiavaju histeriju i hipohondriju? Kako, kojim
pravcem povezivanja, objasniti da u izvesnih »nez
nih i veoma osetljivih rena« neki opojan miris
ili odvec zivo pricanje о nekom tragicnom doga
ёtaju, ili pak pogled па пeku tucu, ostavljaju ta·
k av utisak da опе »padaju u пesvest ili doЬijaju
grceve« ? Uzalud cemo traiiti: nema пikakve odre
d::eпe povezaпosti zivaca; пi jedan trag ne vodi ро·
fetпom uzroku, vee postoji samo dejstvo na raz..
d.aljiпu, koje pre pripada poretku fizioloske uje
dinjeпosti. То stoga sto razliciti delovi tela imaju
sposobпost »koja је veoma odrec1ena, ра је ili
opsta, te se proteze па сео sistem zivotne ekoпo
mije, ili је pak delimicna, to jest ispoljava se
uglavnom samo u nekim delovima« . То veoma
razlicito svojstvo kako »sposobпosti za osete tako
LICA LUDILA 129
i sposobnosti za kretanje« omogucuje organima

da se usaglase u zajednickom trpljenju, da reagu
ju i na иdaljen nadraiaj : to је simpatija. U stva
ri, Uit ne иspeva niti da izdvoji simpatijи iz
иkиpnosti nervnog sistema, niti da је odredi stro
go и odnosи na osetljiyost ili kretanje. Simpatija
postoji и organima samo u onoj meri и kojoj ј е
tamo primljena posredstvom zivaca; sto је njiho
va pokretljivost veca, to је ona i izrafenija, ali
ona је, и isti mah, i jedan oblik osetljivosti: »Sva
ka simpatija, svaka j ednodusnost pretpostavlja ose
canje i prema tome moze da se stvori samo po
sredstvom zivaca koji sи jedmi instrum.enti ро
mоси kojih dolazi do oseta.c Ali nervni sistem se
ovde vise ne иzima zato da Ьi objasn.io tacno pre
no5enje nekog pokreta ili oseta, vee da Ьi · и svo
joj иkupnosti i svojoj masi objasnio osetljivost
tela s obzirom na njegove sopstvene pojave, i onaj
odjek sto ga ono daje sebl samom kroz zapremi·
ne svog organskog prostora.
Bolesti zivaca и . sиstini sи poremecaji sim
patije; one pretpostavljaju jedno stanje opste иz
bune nervnog sistema, sto svaki organ cini pod
loznim da иspostavi simpatijи sa Ьilo kojim dru·
gim: »U takvom stanju osetljivosti nervnog siste
ma, stradanja duse, greske u ishrani. brza sme
njivanja toplog i hladnog Ш pritiska i vlainosti
u atmosferi, dovesce vrlo lako dD zaraznih sim7
ptoma; te se s takvom gradom nece u.Zivati u
dobrom ili trajnom zdravlju, vec се se oblcno ne
prestano osecati . niz jacih ili slabljih bolova.c Ovu
osetljivost koja se dala na zlo izravnavaju, ne
sиmnjivo, zone neosetljivosti, а gotovo i sna; иop
ste uzev, histericni su bolesnici oni u kojih је ta
tmutrasnja osetljivost najostrija, а и hipohondri
ka је, naprotiv, srazmerno otиpela. А zene, jamac
no, spadaju и prvu kategorijи: zar materica nije,
uz mozak, organ koji odrfava najvise simpatija sa
celinom organizma? Dovoljno је navesti »povra·
tanje koje oblcno prati zapaljenje materice; m\I0-
9
ISTORIJA LUDILA
130
nine, poremecen prohtev za jelom koji sledi za

cecu; stezanje dijafragme i stomacnih misica_ u
vreme porodaja; glavobolju, bridenje i bol u le
dima, grceve u crevima koji se osecaju u vreme
priЬlizavanja mesecnog pranja.« Citavo telo zeni
no izbrazdano је mutnim ali cudnovato neposred
nim putevima simpatije; ono је vazda u neposred
nom saucesnistvu samo sa sobom, tako da sim
patijama stvara nesto kao mesto apsolutne po
vlascenosti; s kraja na kraj svog organskog pro
stora ono krije neprestanu mogucnost histerije.
Simpatijska osetljivost njenog organizma, koja
zraci kroz celo telo, osuduje zenu na te bolesti
zivaca koje se nazivaju »parama« * : »Zene u kojih
је sistem, uopste шеv, pokretljiviji no u muska
raca, podloznije su nervnim bolestima, koje su u
пjih, isto tako, i qzЬiljnije.« А Uit tvrdi da se
osvedocio da је »bol od oboljenja zuba izazvao,
u jedne mlade zene slaЬih zivaca, grceve i neoset
ljivost koja је trajala vise casova i obnavljala se
kada је bol postajao ostriji«.
Bolesti zivaca su bolesti telesne neprekinuto
sti. Telo koje је sasvim Ьlisko samo seЬi, prisno
sa svakim svojim delom, organski prostor koji је,
na neki nacin, cudnovato stesnjen: to је, eto, po
stala zajednicka tema histerije i hipohondrije;
priЬlizavanje tela samom seЬi poprima, kod nekih
autora, izgled precizne, odvec precizne slike: tak
vo је cuveno »orozavanje nervnog sistema« sto ga
је opisao Pom (Pomme). Slicne slike prikrivaju
proЬlem, ali ga ne potiskuju i ni najmanje ne
sprecavaju odmicanje rada.
* *
Da li је ta simpatija, u Ьiti, svojstvo koje se kri

je u svakom organu - ono »osecanje« о kojem
је govorio Cejn - ili је stvarno prostiranje duz
" Vapeursi sloЬodan prevod Ьi Ьiо •lutke u glavi« (- prev.).
ttCA LUI>ILA 1З1
jednog posrednog elementa? 1 da li је ona pato

loska Ьliskost koja obelezava nervne bolesti po
gorsavanje tog osecanja ili veca pokretljivost tog
med:иprostornog tela?
Pojava neoblcna, ali nesиmnjivo i karakteri
sticna za medicinskи misao osamnaestog stoleca,
za vreme kada se fiziolozi trиde da sto tacnije
definisи funkcije i иlogu nervnog sistema (oset
ljivost i nadrazljivost; osecanje i pokret): lekari
se zbrkano, и j<idinstvu patoloskog opafanja koje
ne vidi razlike, koriste ovim pojmovima i raspo
red:иjи ih ро jednoj shemi sasvim razlicitoj od
one kоји је predlagala Hziologija.
lzmed:и osetljivosti i pokreta ne pl'avi se raz
lika. Tiso objasnjava da је dete osetljivije od Ьi
Јо kog drugog zato sto је и njemи ·sve lakse i
pokretljivije; nadrafljivost, и smislи и kojem је
Haler (Haller) razumevao jedno svojstvo nervnog
vlakna, mesa se s nadrafenoscи, shvacenom kao
patolosko stanje nekog organa, izazvano dиgotraj
nim nadrafivanjem. Stoga se prihvata da sи nerv
ne bolesti stanje nadrafenosti skopeano sa preko
mernom pokretljivoscи vlakna.
»Kadikad vid:amo osobe и kojih i najmanji
·
pokretacki uzrok daje povod mnogo veCim pokre

tima no sto sи oni do kojih dolazi и zdravih oso
ba; one ne mogu da podnesи ni najmanji strani
иpecatak. 1 najtiSi zvuk, najslablja svetlost, do
vode и njih do neoblcnih simptoma.« U toj na
merno ocиvanoj dvosmislenosti pojma nadrafeno··
sti medicina kraja osamnaestog stoleca moze, и
stvari, da pokaze neprekinиtost od dispozicije (na
d;rafljivosti) do patoloskog dogad:aja (nadrafeno
sti); ali ona, isto tako, moze jednovremeno da odr
zi temи о poremecajи svojstvenom organи koji
oseca, ali sa sebl svojstvenom osobenoscи, opsti
nadrafaj {upravo osetljivost svojstvena organи i
tlcvrscиje, иprkos svakoj isprekidanosti, ovu ve
·
zи), i zamisao о rasprostiranjи ро organizmи is·

tog poremecaja koji moze da ga nadrazi и svakom
9*
ISTORIJA LUDILA
132
njegovom delu (upravo pokretljivost vlakna i

ucvrseuje ovu neprekinutost, uprkos razlicitim vi
dovima koje poprhna u organima) .
Ali ako ovaj pojam »nadraienog vlakna« i
ima tu ulogu zajednicke pometnje on, u drugu
ruku, u patologiji omogucuje jedno kljucno raz
likovanje. S jedne strane, nervni bolesnici su naj
razdrailjiviji, odnosno najosetljiviji : tankoca vlak
na, tananost organizma, ali takode i duse na ko
ju је lako ostaviti utisak, neщirno srce, odvec
ziva simpatija za sve sto se zblva. Ovakvo sve
opste odjekivanje, osecanje i pokretljivost jedno
vremeno - sacinjava prvu odredbu bolesti. Zene
koje imaj1i »tanusno vlakno«, koje se lako pre·
pustaju, u dokolici, odvec zivim kretnjama svoje
maste, cesce oboljevaju od bolesti Zivaca nego
muskarci, •snainiji, suvlji, vise satrti radom«. Ali
u ovoj prekomernoj razdraienosti osobeno је to
sto ona, u svojoj zivosti, uЬlaiava, а ponekad i
gasi, osecanja duse; kao da osetljivost samog
nervnog organa prevazilazi sposobnost duse da
oseca, i uzapeuje samo za sebe mnogostrukost
osecanja koje izaziva njegova ogromna pokretlji
vost; nervni sistem је »U takvom stanju nadraie
nosti i reagovanja da је nesposoban da prenese
dusi ono sto dozivljava; sva njegova obeleZja su
poremecena; ona ih vise ne shvata« . Tako se ocr
tava zamisao о osetljivosti koja nije oseeanje, i о
obrnutoj vezi izmedu te tananosti, koja је isto to
Jiko tailanost duse koliko i tela, i izvesne uspava
пosti osecanja koja spreeava nervne potrese da
dopru do duse. Nepostojanost histerika samo је
nalicje njegove osetljivosti. Upravo tu vezu, koju
pojam simpatije nije mogao da odredi, donosi so
bom pojam nadrailjivosti, koji је, medutim, tako
шаlо razraden i jos uvek tako smusen u misli
patologa.
Ali samim tim i moralno znacenje •nervnih
bolestic iz osnova se menja. Dok su se bolesti zi·
vaca vezivale uz pokrete organa donjih delova te·
LICA LUDILЛ 133
la (Ca.k i preko mnogobrojnih i izmesanih puteva

simpatije), one su sme8tane u izvesnu etiku !elje:
predstavljale su odmazdu jednog �ulnog tela; �cr
vek је postajao Ьolestan od prevelike zestine. Od
sada se postaje bolestan zato sto se previse ose·
са; pati se od prekomerne solidarnosti sa svim
Ьicima oko sebe. Coveka vise ne primorava nje
gova tajna priroda; on је zrtva svega sto, na pcr
vrsini sveta, budi telo i dusu.
А za sve to �ovek је i neviniji i krivlji, jedncr
vremeno. Neviniji, jer ga је celokupna nadrde
nost nervnog sistema odvukla . u nesvesnost koja
је utoliko veea ukoliko је �ovek bolesniji. Ali
krivlji, i to mnogo, jer је sve do �ega se ddalo u
ovome svetu, zivot koji se ziveo, oseeanja koja su
se imala, strasti i mastanja koja su se negovala
uz previse popustljivosti, pocelo da se utapa u
nadraienost zivaca, nalazeci tu i prirodno isho
diste i moralnu kaznu u isti mah. Na kraju сео
zivot po�inje da se procenjuje prema tom stup
nju nadraienosti: zloupotreba neprirodnih stvari,
gradski zivot proveden u sedenju, �itanje romana,
gledanje pozorisnih predstava, neumeren :iar za
nauke, »odvec ziva strast za pol, Ш ta zloeinacka
navika koja је, moralno, isto toliko za . prekor kcr
Jiko је skodljiva za telo«. Nevinost nervnog bo
}esnika, koji vise Ca.k i ne oseea nadrdenost svo
jih zivaca, u osnovi је samo pravedna kazna za
jednu duЬlju krivicu: krivku koja ga је navela da
svet pretpostavi prirodi: :�:Uzasno stanje! . То su
. .
muke svake mlakusne duse koju је nedelatnost

uterala u opasne slasti i koja је, da Ьi izbegla
zadatke sto ih namece priroda, prigrlila sve utva
re misljenja . . . Tako su bogatasi kainjeni zalje
nja dostojnim koriscenjem svog bogatstva.«
Evo nas na pragu devetnaestog stoleca: na
drazljivost vlakna utire put kroz fiziologiju i pa
tologiju . U ovom trenutku ona, na _polju bole.sti
zivaca, ostavlja ро strani nesto sto је, uprkos sve
mu, veoma vaino.
ISTORIJA LUDILA
134
S jedne strane, to је potpuno pripajanje hi

sterije i blpohondrije rnentalnirn bolestirna. Preko
osnovnog razlikovanja izmeau osetljivosti i ose
canja one ulaze u ono podrucje bezumlja za ko
je smo videli da se odlikuje presudnim trenutkom
zaЬlude i sna, to jest zaslepljenosti. Dok su »pa
re« Ьile grcenja ili cudne simpatijske veze kroz
telo, cak i kada su vodile obeznanjivanjima i gublt
ku svesti, one nisu Ьile ludilo. Ali kada је duh
postao slep usled prekomernosti sopstvene oset·
Jjivosti - tada se pojavHo i ludilo.
Ali s druge strane, to pripajanje ispunjava lu
dilo krivicom, moralnom sankcijom, pravednom
kaznom, koja ni najmanje nije pripadala klasici
stickom iskustvu. Ono obremenjuje bezumlje svim
tim novim vrednostima: umesto da od zasleplje
nosti napravi uslov koji omogucuje sva ispoljava·
nja ludila, ono ludilo opisuje kao psiholosku po
sledicu neke moralne pogreske. А kroz to se usa
glasava ono sto је Ьilo Ьitno u iskustvu bezumlja.
Ono sto је bila zaslepljenost, postace nesvesno,
ono sto је Ьilo zaЬluda postace krivica; i sve ono
sto је u ludi]u oznacavalo paradoksalno ispolja
vanje ne-Ьica postace prirodna kazna za jedno
moralno zlo. Ukratko, cela ta vertikalna hijerar
hija koja је sacinjavala sklop klasicistickog ludi
la, od kraja materijalnih uzroka sve do natpojav
nosti bunila, sada се se poljuljati i rasporediti ро
povrsini jednog podrucja koje се zajedno osvojiti,
а uskoro se i sporiti oko njega, psihologija i
rnoral.
»Naucna psihijatrija« devetnaestog stoleca po
stala је moguca.
Ona zapravo i potice od tih »bolesti zivaca« i
tih »histerija« koje се brzo izazvati njenu ironiju.
РЕТО POGLAVUE
LEKARI 1 BOLESNICI
Lecenje ludila nije se obavljalo u bolnicama,

gde је pre svega rec Ьila о tome da se ono ро·
stavi na razdaljinu Ш »popravi«. Ра ipak, izvan
bolnice, lecenje ludila se, za sve vreme klasiciz
ma, neprestano razvijalo: preduzimana s� dugo
trajna lecenja ludila i pri tom se nije toliko te·
zilo izlecenju duse, koliko isceljenju citavog co
veka, njegovog nervnog vlakna kao i toka njegove
imaginacije. Telo ludaka smatrano је vidljivim i
opipljivim telom njegove bolesti; otu_da ona le
eenja tela ciji је sveukupan smisao preuzet od
moralnog opзZanja i moralne terapeutike tela.
1 . Ocvrsnuce. - Postoji u ludilu, eak i u naj·
nemirnijim njegovim oЬlicima, jedna sastojnica
slabosti. Ako su u ludilu sokovi podvrgnuti ne
pravilnom kretanju, to је zato sto u njima nema
dovoljno snage ni tezine da slede svoj prirodan
tok; ako se u bolesti zivaca tako cesto srecu spaz
mi i grcevi, to је zato sto је vlakno odvec po
kretljivo, ili odvec nadrailjivo, ili odvec osetljivo
na treperenja; Ьilo kako Ьilo, nedostaje mu cvr·
stina. Pod prividnom zestinom ludila, koja pol'le·
kad kao da znatno uvecava snagu manijaka, uvek
postoji i izvesna tajna slaЪost, sustinsko pomanj
kanj e otporngsti; b�sgyj lџgf\ka, sa,rno su, istiцi za,
ISTORIJA LUDILA
136
volju, pasivna zestina. Stoga се se teziti takvom

lecenju koje се sokovima i vlaknima dati jacinu,
ali mirnu jacinu, snagu koju nece moci da po
krene nikakav poremecaj, toliko се, od samog po
cetka, Ьiti uzljeЬljena u tok zakona prirode. Vis�
od slike zivosti i jacine namece se slika osnafe
nosti, pridajuCi temi isceljenja novu otpornost,
mladalacku savitljivost, ali pokornu i vec ukro
cenu. U prirodi se unapred mora naCi neka sila
kako Ьi se osnafila priroda sama.
Sanjari se о lekovima »koji Ьi tako reCi, stali
na stranu« sokova i »pomogli im da savladaju uz
rok usled kojeg kisnu« . Stati uza sokove, to znaci
boriti se protiv beskorisnog komesanja kojem su
oni i protiv . svoje volje izlozeni; to znaci, takode,
omoguciti im da izbegnu sva hemijska kljucanja
koja ih greju i mute; to, na kraju, znaci dati im
dovoljno cvrstine kako Ьi odoleli parama koje na·
stoje da ih uguse, da ih ucine nepokretnima, da
ih uvuku u svoj kovitlac. Protiv para sokovi se
pojacavaju »putem najsmradnijih vonjeva« ; ne
prijatan ose�aj ozivljuje sokove koji se na neki
nacin uzbunjuju i snafno se ptenose tamo gde tre
ba odblti napad; u tu svrhu koristi se »asa fetida,
ambrino ulje, nagorela koza i pera, sve ono, na
krajџ, sto dusi moze da prиZi �iva i neprijatna
osecanja«. Protiv vrenia, treba davati terijak, »an
tiepilepticki napitak Saraov (Charras)« , i, naroci
to, cuvenu vodu madarske kraljice (27); kiseline
nestaju i sokovi iznova doЬijaju tezinu koju treba
·
da ·imaju. Konacno, da Ьi im povratio ispravnu

pokretljivost, Lanz preporucuje da se sokovi pod
vrgnu osecajima i kretanjima koji su prijatni, od
mereni i pravilni u isti mah: »Kada su zivotni
sokovi rasprseni i razjedinjeni, potrebni su im le
kovi koji umiruju njihovo kretanje i vracaju ih
и prirodno stanje, kao sto su predmeti koji dusi
prиZaju Ьlago i umereno oseeanje ugodnosti, pri
jatni rnirisi, setnja ро lepim mestima, videnje sa
osoЬarna koje umeju da se dopadnu, Muzika.« Та
LEКARI I BOLESNICI 137
cvrsta Ьlagost, odgovarajиca teZina, konacno i zi

vahnost cija је svrha jedino da zastiti telo - sve
·
sи to sredstva da se и organizmи oevrsnи slabl

elementi koji sacinjavajи vezu izmeaи tela i duse.
Ali nesumnjivo је da nema boljeg postupka
okrepljivanja no sto је koriscenje materijala koji
је istovremeno i najcvrsci i najsavitljiviji, najot
porniji ali, u rukama coveka koji ume da ga ku
je ро svojoj potrebl, i najposlиSniji: to је gvozde.
Gvozae svojom povlascenom prirodom ujedinjuj€?
sve one odlike koje brzo postaju suprotne kada
se izdvoje. Nista ne odoleva bolje od njega, nista
ne moze da bude poslusnije; ono је dato и pri
rodi, ali је isto tako dostupno svim covekovim
tehnikama. Kako Ьi oovek mogao da pomogne
prirodi i omoguci јој povecanje snage na sigurni
ji nacin - а to znaci na nacin Ьlizi prirodi i vi
se podvlascen coveku - nego putem primene
gvozaa? Uvek se navodi stari primer Dioskorida,
koji је nepokretnosti vode pripisivao odlike sna
ge koje ona nije imala tako sto је potapao u nju
sipku иsijanog gvozaa. Vrelina vatre, mirna po
kretljivost vode i ta krutost metala koji se obra
auje dok ne postane savitljiv - svi ti elementi
zajedno daju vodi moc snafenja, ofivljavanja,
oevrsnuca - moe koju ona moze da prenese na
organizam. Ali gvozae је delotvorno eak i bez
ikakve pripreme. Sidenhem ga preporucuje u naj
prostijem ,oЬliku; u obliku neposrednog uzimanja
gvozdenih opiljaka. Uit је pomavao nekog cove
ka koji је, ne Ьi li se izlecio od slabosti . stomac
nih zivaca, sto је povlacilo . trajno hipohondrieno
stanje, svakog dana uzimao i ро 230 zrna gvozda.
То stoga sto gvozae svim svojim vrlinama prido
daje i to vafno svojstvo da se prenosi izravno, Ьеz
posrednika i preobrafavanja. То sto gvozae pre
nosi nije njegova materijalnost, vec njegova sna
ga; za divno сиdо, gvozde, koje је toliko otporno,
odmah se razilazi ро organizmu, ostavljajиci и
njemu samo svoje odlike, bez rdanja i rastura.
ISTORIJA LUDILA
138
Jasno је da ovde slike Ьlagotvornog gvozda uprav

ljaju diskurzivnom mislju i odnose prevagu cak i
nad posmatranjem. Ako se izvode opiti, to se ne
cini zato da Ьi se otkrilo pozitivno nadovezivanje
dejstava, vec da Ьi se istaklo to neposredno pre
nosenje odlika. Rajt (Wright) је naterao jednog
psa da proguta Marsovu so; zapazio је da hilus,
posle jednog casa, ako se pomesa sa Galovom ora
hovom tinkturom, nema tamnopurpurnu boju ko
ju Ьi svakako doЬio da је gvoZde asimilovano. То
dakle znaci da gvozae, ne mesajuCi se u varenje,
ne prelazeci u krv, ne prodiruci Ъitnije u organi
zam, neposredno snazi opne i vlakna. Ocvrsnuce
sokova i zivaca se, vise nego utvraeno dejstvo,
javlja kao radna metafora koja podrazumeva pre
nos snage bez ikakve diskurzivne dinamike. Snaga
prelazi dodirom, izvan svake razmene materija i
svakog prenosenja pokreta.
2. Ociscenje. - Zapusenost utrobe, naviranje
gresnih misli, previranje para, zestina, kvarenje
tekucina i sokova - ludilo iziskuje сео niz tera
pijskih postupaka koji se svi mogu povezati uz
jednu jedinu operaciju: ociscenje.
Tezi se nekoj vrsti sveukupnog ociscenja:
najjednostavnijem, ali i najnemogucnijem lece
nju. Ono Ьi se sastojalo u tome da se otezala,
zgusnuta krv jednog melanholika, krv sva zaguse
na ljutim tecnostima, zameni svetlom i laganom
krvlju ciji Ьi nov protok razneo bunilo. Godine
1662. Moric Hofman (Moritz Hoffmann) је, kao
lek za melanholiju, predlozio transfuziju krvi. Ne
koliko godina kasnije, zamisao је imala toliko
uspeha da је Londonsko filosofsko drustvo name
t·avalo da izvede niz opita nad bolesnicima zatvo
renim и Bedlamu; Alen (Allen), lekar zaduzen za
poduhvat, odЬija. Ali Denis ga isprobava na jed
nom svom bolesniku, obolelom od melanholije za
ljuЬljenosti; on mu uzima 10 uncija krvi, koje za·
menjuje nesto manjom kolicinom izvucenom iz fe
mora1ne arterije telet·a ; sutradan ponavlJa postц-
LEКARI I BOLESNICI
139
pak, ali ovaj put se operacija izvodi sa svega ne·

koliko uncija. Bolesnik se smiruje; narednog da
na njegov se duh razblstrio, а uskoro је Ьiо i pot
puno izlecen; »to su potvrdili svi profesori Hirur
ske skole« . Tehnika је, ipak, i pored nekoliko po
tonjih pokusaja, prilicno brzo napustena.
Prednost se daje koriscenju onih lekova koji
predupreduju kvarenje. Znamo iz vise od »tri hi
ljade godina starog iskustva da Izmirna i Aloje
cuvaju leseve od raspadanja« . Zar ta kvarenja te
la nisu iste prirode kao i kvarenja koja prate bo
lesti raspolozenja? Nista, dakle, nije preporuClji
vije protiv »para« nego proizvodi kao sto su izmir
пa ili aloje, а pre svega cuveni eliksir Paracelziju
sov. No valja uciniti i nesto vise sem sprecavanja
kvarenja; treba unistiti kvarez. Otuda terapijski
postupci koji se ustremljuju na samo kvarenje, i
teze ili da odstrane pokvarene materije ili da ra
stvore supstance koje dovode do kvarenja: to su
tehnike odvodenja i tehnike ispiranja.
u prve spadaju svi cisto fizicki postupci ko
jima se nastoji da se na povrsini tela stvore po
vrede i rane - sredista infekcije koja ciste orga
nizam i, istovremeno, sredista izbacivanja u spo
ljasпji svet. Tako Felouz (Fallowes) objasnjava
Ьlagotvorni mehanizam svog Oleum Cephalicum; u
ludilu, »crne pare zacepljuju vrlo male sudove
kroz koje treba da produ zivotni sokovi« ; krv ta
ko vise nema puta; ona zakrcuje vene mozga, u
kojima se zaustavlja, osim ako је ne uskomesa
neko pometeno kretanje »zbrkanih misli« . Oleum
Cephalicum koristi tako sto izaziva »male gnojni
ce na glavi« ; njih mazu uljem kako se ne Ьi osu
sile i kako Ьi »za crne pare koje su se zaustavile
u mozgu« ostao slobodan izlaz. Ali i opekotine, ili
otvorene rane ро celom telu, imaju isto dejstvo.
Pretpostavlja se cak da kozne bolesti kao sto su
suga, ekcem Ш male boginje mogu da okoncaju
nastup ludila; tada kvarenje izlazi iz utrobe i moz
ga, rasplinjuje se ро povrsini tela i oslobada upo-
ISTOR.IJA LUDILA
140
lje. Krajem stoleea nastao је oblcaj da se u slu

caju najupornije manije bolesniku nakalemi suga.
U svom Instruction iz 1 785, DuЬle (DouЬlet) se
obraca upraviteljima bolnica i preporucuje da,
ako pustanje ,krvi, lekovi za ciscenje, kupke i tu
sevi nisu uspeli da dokrajce maniju nekog bole
snika, onda valja priЬeci »otvaranju rana, fitilji
ma za gnojenje ozleda, povrsinskim cirevima, ka
lemljenju suge« .
Ali glavni se zadatak sastoji u tome da se ra
sture sva vrenja koja su, kada su se obrazovala u
telu, dovela do ludila. Da Ьi se to postiglo, na
prvom mestu koriste se gorke materije. Gorcina
ima sva opora svojstva morske vode; ona ociscu
je otiruci, ona nagriza sve ono sto је zlo uspelo
da· и telu i dusi ostavi kao nekorisno, nezdravo i
necisto. Gorka i delatna, kafa је korisna »gojaznim
osobama i osobama ciji zgusnuti sokovi jedva
proticu«; ona susi а ne spduje - jer svojstvo
је takvih supstanci da rasturaju suvisnu vlэ.Znost
bez opasnih toplota; u kafi postoji nesto poput
vatre bez plamena, jedna moc ociscenja koja ne
presusuje; kafa umanjuje necist: »oni koji је upo
treЬljavaju, iz dugog iskustva znaju da ona dovo
di stomak u red, da sagoreva prekomernu vlэ.Z
nost, rastura vetrove, rastvara crevne sluzi, od ko
jih pravi Ьlago sredstvo za Ciscenje, а posebno је
znacajno to sto sprecava dimove koji se penju u
glavu, ра tako uЬlafava boli i probade koji se tu
oblcno osecaju; i, na kraju, ona daje zivotnim so
kovima snagu, krepkost i Ьistrinu, а ne ostavlja
nikakvu veeu toplotu kao posledicu, cak ni u naj
specenijih osoba koje su navikle da је upotreЬija�
vaju«. Gorak, ali takode okrepljujuci, Jeste kinin,
koji Uit rado preporucuje osobama »ciji је nervni
sistem veoma osetljiv« ; kinin је deiotvoran kod
»slabosti, obeshrabrenosti i utucenosti« ; dve godi
ne lecenja, koje se sastoji samo u davanju tinktu
re kinina »i koje se s vremena na vreme prekida
na mesec i vise dana«, dovQljne su da izleee ze-
LEКЛRI 1 BOLESNICI
141
nu obolelu od nervne bolesti. Za osetljive osobe

potrebno је kinin povezati s neeim »gorkim ali
prijatnim ро ukusu«, no ako organizam odoleva
i najzivljim nastojanjima, onda nema dovoljno re
ci kojima Ьi se preporucila mesavina kinina sa
vitriolom. Dvadeset Ш trideset kapi vitriolovog
eliksira nenadmaSno је.
Prirodno, sapun i sapunski proizvodi jamac
no се imati povoljna dej stva u tom poduhvatu
ociseenja. »Sapun rastvara bezmalo sve sto је
cvrsto.« Tiso smatra da se sapun moze uzimati ј
neposredno te da се odista uЬla:Ziti bolesti zivaca;
ali najcesce је dovoljno uzeti ujutru, llaSte srca,
posebno Ш i sa hlebom, »sapunjavo voce« , to
jest tresnje, jagode, riЬizle, smokve, pomoran
dZe, groZde, socne kruskt:� i »drugo slicno voce« .
Ali ima slucajeva kada је poremeeaj tako ozЬi
ljan, zapustenost tako velika, da nikakav sapun ne
poma:Ze. Tada se koristi rastvoreni vinski stres.
Mizel (Muzzel) је prvi dosao na zamisao da pre
pise vinski stres protiv »ludila i melanholije« , i
о tome је objavio vise slavodoЬitnih zapa:Zanja.
Uit ih potvrduje i istovremeno pokazuje da vin
ski stres u stvari dej stvuje kao sredstvo za cisce
nje, posto је nadasve delotvoran kod bolesti za
pusavanja; »koliko sam primetio, rastvoreni vin
ski stres korisniji је u manicnih i melanholicnih
oboljenja koja poticu od skodljivih tecnosti, na
kupljenih na pocetnim puteviina, nego u onih obo
ljenja koja poticu od nekog poremecaja u mozgu« .
Od rastvaraca, Rolen jos navodi med, cad iz dim
njaka, istocnjacki safran, kJupcare, prah od nogu
racica i bezoar.
Na ро puta izmedu ovih unutrasnjih tehnika
rastvaranja i spoljasnjih tehnika odvodenja nala
zi se jedan niz· postupaka od kojih koriscenje sir
ceta spada u najcesce. Као kiselina, siree razЬija
zagusenja, razara materijc koje previru. Ali kada
se primenjuje spolja, ono moze da poslШi kao
odvodno sredstvo i da povuee upolje Stetne soko-
lStOR1JA LUDILA
142
ve i tekuCine. Zanimljivo је, ali i veoma karakte

risticno za terapeutsku шisao onoga vremena, da
se ne priznaje protivrecnost ta dva nacina delova
nja. Kad se uzme u obzir to sto је sirce ро pri
rodi - sredstvo za ciscenje i odvod:enje - onda
се ono u svakoj prilici dejstvovati na dvojak na
cin, cak i ako se jedan od ta dva nacina dejstvo
vanja vise nece moci analizovati na racionalan i
diskurzivan naCin. Funkcionisace, dakle, neposred
no, prostim dodirom dva prirodna elementa. Za
to se i preporucuje trljanje sircetom glave i lo
banje, sto vise obrijane. Gazette de medicine na
vodi slueaj jednog nadrilekara koji је uspeo da iz
leci » .
• •mnostvo ludaka pomocu jednog vrlo
brzog i vrlo prostog postupka. Evo u cemu је nje
gova tajna. Posto ih је procistio odozgo i odoz
do, potopio im је sake i stopala u sirce i ostavio
ih tako sve dok nisu zaspali ili, bolje receno, dok
se nisu probudili, а ро bud:enju - veCina је Ьila
izlecena. Isto tako, na obrijanu glavu obolelog va
lja staviti istucano lisce Dipsakusa, ili ce�ljugu
sad:enu.«
3. Zagnjurivanje. - Ovde se ukrstaju dve te
rne: tema pranja, sa svirn onim sto spada u ob
rede cistoce i preporoda; i tema, mnogo vise fi
zioloska, natapanja, koje preinacuje sustinske od
like tekucina i cvrstih rnaterija. Uprkos razlicitom
poreklu, i nesrazmeri na razini pojmovne razra
de, sve do kraja osamnaestog stoleea one cine to
liko povezano jedinstvo da se njihova suprotstav
ljenost ne dozivljava kao takva. Ideja Prirode, sa
njenim dvosmislenostima, sluzi im kao element
kohezije. Voda, jednostavna i pradrevna tecnost,
spada u ono sto је u Prirodi najcistije; nista sto
је covek, kao sumnjivu promenu, pridodao sustin
skoj dobroti Prirode, nije moglo da izmeni Ьlago
tvornost vode; kada civilizacija, zivot u drustvu,
umisljene zelje sto ih је podstaklo citanje roma
нa ili gledanje pozorisnih predstava, izazovu bo
lesti zivaca - povratak Ьistrini vode poprima
LEKARI I 80LESNICI
143
smisao obreda ociscenja; u toj providnoj svezini

covek se ponovo rada u sopstvenoj nevinosti. Ali,
u isti mah, voda, koju је priroda uvela u sastav
svih tela, vaspostavlja u svakome ravnotezu ko
ja mu је svojstvena. Ona sluzi kao sveopsti fizio
loski regulator. Sve ove teme izrazio је Tiso, uce
nik Rusoov, cija је imaginacija koliko moralna
toliko i medicinska: »Priroda је svim ljudima da
la vodu kao jedinstveni napitak; ona јој је dala
moc da rastvara svaku vrstu hrane; ona godi nep
cima; odaberite, prema tome, dobru hladnu vo·
du, slatku i laku; ona okrepljuje i Cisti creva;
Grci i Rimljani su ј е smatrali· sveopstim lekom.«
Primena zagnjurivanja proteze se daleko una
zad u istoriju ludila; vec su i kupke primenjiva
ne u Epidaurusu dovoljne kaq primer; а svako
vrsne primene hladnoce mora da su tokom celog
starog veka Ьile veoma uoblcajene, jer је jos So
narez od Efesa, ako је verovati Koelijusu Aure
lijanusu, ustajao protiv njihove zloupotrebe. U
srednjem veku, kada Ьi se imalo posla sa mani
jakom, oblcaj је Ьiо 1.1mociti ga nekoliko puta u
vodu »dok ne izgubl snagu i ne zaboravi na svoj
bes«. Silvijus preporucuje potapanje u vodu u slu
cajevima melanholije i pomame. То sto istorija
priznaje Van Helmontu da је u osamnaestom sto
lecu iznenada otkrio korisnost · kupki samo је,
dakle, ponovno tumacenje poznatoga. Ро Menireu,
ovo otkrice, koje Ьi trebalo da potice iz sredine
sedamnaestog . stoleca, srecan је ishod slucaja; te
retnim dvokolicama prevozen је neki cvrsto sve
zan ludak; njemu ipak pod:e za rukom da se oslo
bodi lanaca, te skoCi u jezero, pokusa da pliva i
obeznani se; kad .su ga izvukli, svi su verovali da
је mrtav, no njemu se brzo povrati svest, koja se
odjednom iznova uspostavila u prirodnom poret
ku, te on »pozive jos dugo ne dozivevsi vise ni
jedan napad ludila« . Za Van Helmonta, ovaj је
dogadaj Ьiо kao svetlosni trag, i on росе da za
gnjuruje poludele и morsku i slatku vodu, bez
ISTORIJA LUDILA
144
razlike; »• •jedino na sta se pazilo Ьilo је da se

•
bolesnici u ovu potope naglo i nenadano i da se

u njoj drze sto duie. Za njihov zivot nije Ьilo
nikakve bojazni.«
Malo је vaino da li је ova prica tacna; jedn�
је sigurno, i to ono sto је izneto u anegdotskom
oЬliku; od kraja osamnaestog stoleea, lecenje kup
kama zauzima, ili ponovo zauzima mesto medu
glavnim nacinima lecenja ludila. Kada је DuЬle,
uoci Revolucije, izdao svoje Instruction, za cetiri
glavna patoloska oЬlika koja је priznavao - po
mamu, maniju, melanholiju, Ьlesavost -:- propisao
је redovnu primenu kи s::ь.
dodajuci za prva dva
slucaja i koriscenje Ыа tиSeva. А tada је vec
·
mnogo vremena Ьilo proslo od kako је Cejn pre

porucio »svima koji imaju potrebu da osnaie svoj
temperament« da izgrade kupatilo u svojoj kuci
i da ga koriste svaki drugi, treci Ш cetvrti dan;
ili »ako za to nemaju sredstava, da se nekako za
gnjure u jezero Ш u neku izvorsku vodu svaki put
kada im se za to prиZi prilika« .
Ocigledne su prednosti vode u medicinskoj
praksi u kojoj preovladuje nastojanje da se urav
noteze tekucine i cvrste materije. Ako voda, na
ime, ima moc natapanja, sto је stavlja na prvo
mesto medu ovlaiivacima, ona ima, u onoj meri
u kojoj moze da poprimi dodatne odlike kao sto
su hladnoca i toplota, . osoblne skupljanja, rashla
divanja ili zagrevanja, а moze da ima cak i dej
stvo ocvrsnuca kakvo se pripisuje materijama po
put gvoZda. U stvari, uzajamno dejstvo odlika u
teenoj materiji vode veoma је nepostojano; kao
sto lako prodire u potku svih tkanina, voda lako
pusta da је prozmu svi kvalitativni uticaji koji
ma је izlozena. Paradoksalno је, ali sveopstost
njenog koriscenja u osamnaestom stolecu ne po
tice od opsteg priznavanja njenog dejstva i na
cina delovanja, vec od lakoce s kojom se njenoj
delotvornosti mogu pripisati najprotivrecniji obli
ci i nacini postojanja. Ona је steciste svih mogu-
LEКARI 1 BOLESNICI 145
cih terapijskih terna i sacinjava neiscrpnu zalihu

l'adnih rnetafora. U torn tecnorn elementu dolazi
do s�eopste razmene svojstava.
Razurnljivo, bladna voda osvefava. Zar ћi se
inaee koristila kod pornarne ili rnanije - tih bo
lesti toplote u kojima sokovi pocinju da kljucaju,
u kojima se cvrste materije zatezu а tekucine za
grevaju do isparenja, cineci mozak ovih bolesni
ka »suvim i trosnirn«, sto se vidi na svakom casu
anatornije? Boasje (Boissieu) s pravom pominje
vodu kao jedno od glavnih sredstava lecenja ra
sbladivanjem; kao kupka, ona је prvi »antiflogi
stik« koji iz tela istrze ognjene cestice kojih ima
previse; kao pice, ona >>rastvara s odlaganjem« .
sto urnanjuje otpor tekucina pred dejstvom cvr
stih rnaterija i tako posredno snifava opstu toplo
tu tela.
No isto tako rnozerno reCi da bladna voda za
greva, а topla rashladuje. Upravo ovu tezu podr
zava Dari (Darut). Hladne kupke teraju krv sa pe
riferije tela i »odbacuju је s viSe snage prema
srcu«. Ali posto је srce sediste prirodne toplote,
u njemu se krv zagreva i to tim vise sto » • • •
srce, koje se sarno bori protiv ostalih delova, ula

ze nove napore da potera krv i nadvlada otpor ka
pilara. Otuda velika snaga protoka, podele krvi,
tecnosti, sokova, unistenje zagusenosti, porast si
la prirodne toplote, apetita probavnih sila, aktiv
nosti tela i duha.« Paradoks tople kupke sirnetri
can је: ona privlaci krv ka periferiji, kao i sve
sokove, znojenje, i sve tekucine, korisne ili skod
ljive. Sarnim tirn fivotna sredista Ьivaju napuste
na; srce funkcionise, ali usporeno; organizarn је
tako rashladen. Zar ovu pojavu ne potvrduju »te
nesvestice, te hipotimije . . . ta slabost, ta ravno
dusnost, ti umori, ta oslaЬljena snaga« koji vaz
da prate preeesto koriscenje toplih kupki?
Ali ni to nije sve; toliko је bogata polivalent
nost vode, toliko velika njena sposobnost da se
potcini odlikarna koje nosi, da јој se dogada cak
10
ISTORIJA LUDILA
146
i to da izgubl svoju delotvornost kao tekucina i

pocne da dejstvuje kao lek koji isusuje. Voda mo
ze da otera vlafnost. Ona otkriva staro nacelo
similia similibus, ali u drugom smislu i posred
stvom jednog vidljivog mehan:izma. Neki smatraju
da bas hladna voda isusuje, а da toplota, nasuprot
tome, oddava vlafnost vode. Toplota, u stvari, si
ri pore organizma, rasteze njegove membrane i,
kao sporedno dejstvo, omogucuje vlШnosti da ih
natopi. Toplota prokrcuje put tecnostima. Upravo
tu i lezi opasnost da sva topla pica koja su se
upotreЬljavala i zloupotreЬljavala u sedamnaestom
stolecu postanu skodljiva: opustenost, opsta vlaz
nost, mlitavost celog organizma - eto sta ceka
one koji piju mnogo takvih napitaka. А posto su
to crte kojima se odlikuje zensko telo, nasuprot
suvoci i cvrstini muskaraca, zloupotreba toplih
piea nosi opasnost da dovede do opste feminiza
cije ljudskog roda: »VeCini muskaraca prebacuje
se, ne bez razloga, da su se izrodili, postali me
kusci i stekli navike i sklonosti zena; samo im
jos fali da i telesnom gradom pocnu da lice na
njih. Prekomemo koriscenje tecnosti naglo Ьi ubr
zalo taj preobrafaj i ucinilo da dva pola pocnu
da i fizicki liee bezmalo isto koliko i moralno.
Јadan ljudski rod ako se ovo rasiri i medu naro
dom; vise neee Ьiti ratara, zanatlija i vojnika, jer
oni се uskoro ostati bez snage i krepkosti koje
su im neophodne u poslu.« U hladnoj vodi pak,
hladnoca savladuje sve moci vlafnosti, jer, stefu
Ci ih, zatvara tkiva pred svakom mogucnoscu na
tapanja: »Zar ne uvic1amo koliko se nasi sudovi,
tkivo nase ploti skuplja kada se peremo hladnom
vodom ili kada se skocanjimo od zime.« Hladne
kupke imaju, dakle, paradoksalno svojstvo da sna
:Ze organizam, da ga stite od vlШne razmeksalosti,
»da daju tonus delovima tela«, kako је govorio
Hofman, »i da povecavaju sistolnu snagu srca i
krvnih sudova«.
Ali и naslиCivanjima ostalih odlika odnos se

preokrece; sada toplota isиsиje ovlaZиjиee moci
vode, dok ih svezina neprestano odrzava i obnav
lja. Protiv bolesti zivaca koje poticи od »Oroza
vanja nervnog sistema« i »sиvoce opni«, Pom vi
�e ne preporucиje tople kиpke, pomagace toplote
koja vlada и telu, vec mlake ili hladne, koje mo
gu da natope tkiva organizma i da im vrate gip
kost. Zar nije to postupak koji se spontano pri
menjuje и Americi? 1 zar njegova dejstva, sam
njegov mehanizam prilikom odvijanja lecenja ni
su vidljivi i golim okom, kada na vrhuncu krize
bolesnici uranjaju и vodu kupke - toliko је unu
tra�nja toplota razredila vazduh i tecnosti njiho
vog tela; ali ako ostanu dugo u vodi, »tri, cetiri,
ра i sest casova dnevno«, dolazi do mlitavosti, vo
da postepeno natapa opne i vlakna, telo otezava
i prirodno tone na dno.
Krajem osamnaestog stoleea, moCi vode iscrp
ljuju se u samoj prekomemosti bogatstva njenih
odlika: hladna, ona moze da ugreje; topla, ona
rashlaauje; иmesto da razmeksa, ona је cak ka
dra da иcvrsti, okameni pиtem hladnoce, ili da
oddi vatru sopstvenom toplotom. Sve Ьlagodetne
i skodljive vrednosti, bez razlike, иkr�taju se и
пјој. U njoj se zdrиZuju sva moguca sadejstva.
U medicinskoj misli ona sacinjava terapijskи te
mu koja se moze razvijati i koristiti ро volji i ci
je se dejstvo moze razumeti и najrazlicitijim fi
·
ziologijama i patologijama. Ona ima toliko vred

nosti, toliko razlicitih nacina dejstvovanja, da mo
ze sve da osnaZi i obesnaZi. Nesumnjivo јој је bas
ta polivalentnost, sa svim raspravama koje su iz
nje proistekle, na krajи i poni�tila dejstvo. U Pi
nelovo vreme, voda se i dalje primenjuje, ali vo
da koja је ponovo postala potpuno Ьistra, voda s
koje su odstranjene sve kvalitativne naslage i ci·
ji nacin delovanja moze da bude jos samo me
hanicki.
10*
ISTORIJA LUDILA
148
Tu�, do tada ne tak.o eesto kori�cen kao kup

ke i napici, postaje u tom trenutku omiljen p_o
stupak. А voda, paradoksalno, nezavisno od svih
fizioloskih varijacija prethodnog doba, iznova na
lazi svoju prostu funkciju ociscenja. Jedina odli
ka koja јој se pridaje jeste silovitost, i od nje se
ocekuje da jednom nezadrzivom plimom odvuce
sve necistoce koje tvore ludilo; sopstvenom isce
ljujucom snagom ona treba da svede coveka na
njegov najjednostavniji moguci izraz, na njegov
najtananiji i najcistiji oЬlik Ьitisanja, i da mu ta
ko omoguci novo rodenje; rec је о tome, objas
njava Pinel, »da se do prvobltnih zametaka unis
te nastrane ideje poludelih, sto se moze postici sa
mo ako se, tako da kafemo, te ideje poniste do
stanja slicnog smrti« . Otuda oni cuveni postupci
koji su se krajem osamnaestog i pocetkom devet
naestog stoleca primenjivali ро azilima kao Sa
шnton: tus u pravom smislu reci - »ludak ve
zan za naslonjacu smesten је ispod velike posude
pune hladne vode koja se preko jedne �iroke cevi
izrucivala pravo njemu na glavu« ; i kupke izne
nadenja - »ludak Ьi sisao hodnikom u prizemlje
i stizao do jedne kvadratne zasvodene odaje u ko
joj је izgraden bazen; ludaka Ьi gumuli odostrag
da Ьi ga bucnuli u vodu« . Ovo је nasilje obeca
valo ponovno radanje obreda krstavanja.
4. Regulisanje kretanja. - Ako је tacno da
је ludilo nepravilna uskomesanost sokova, neured
no kretanje vlakana i misli - onda је ono i za
gusenje tela i duse, neoticanje tekuCina, nepokret
nost vlakana u njihovoj krutosti, zaustavljenost
misli i pafnje na jednoj temi koja, malo-pomalo,
odnosi prevagu nad svim ostalim. Treba, dakle,
duhu i sokovima, telu i dusi, vratiti pokretljivost
koja im daje zivot. Tu pokretljivost, medutim,
treba meriti i nadzirati, da ne Ьi pre�la u prazno
kome�anje vlakana koje se vi�e ne Ьi odzivalo
zahtevima spoljasnjeg sveta. Zamisao koja nadah
njuje ovu terapijsku temu jeste vracanje u prvas-
LEКARI 1 BOLESNICI
149
nje stanje kretanja koje odgovara promШjenoj

pokretljivosti spoljasnjeg sveta. Posto ludilo, isto
kao i nered i uskomesanost, mofe da bude muk
la nepokretnost, uporna usredsredenost, to se le
cenje sastoji u podsticanju - u bolesniku - tak
vog kretanja koje Ьi istovremeno Ьilo i pravilno
i stvarno, u tom smislu sto Ьi moralo da odgova
ra pravilima kretanja sveta.
Lekari toga doba prisetili su se evrstog uve
renja naroda starog veka koji su razlititim obli
cima hodanja i trtallj a pripisivali spasonosna dej
stva; obltnog hodanja koje telo u isti mah cini
gipkim i cvrstim; trtanja ро pravoj liniji, stalno
ubrzavanog, cime se bolje rasporeduju sokovi i tec
nosti ро celoj povrsini tela, а istovremeno uma
njuje tezina organa; trcanja kada .i e covek potpu
no obucen zagreva i razgibava tkiva, smeksana
odvec kruta vlakna. Sidenhem kod melanholije i
hipohondrije pre svega preporucuje jahanje: »No
riajbolja Stvar ·za jatallj e i ozivljavanje krvi i SO·
kova koja mi је do sada poznata jeste jahanje na
konju bezmalo svaki dan, i pravJ.jenje, na taj na·
cin, poduzih izleta na cistom vazduhu. Ova vezba,
zbog udvojenih potresa koje proizvodi u plucima,
а narocito u unutrasn.iim organima malog trbuha,
oslobada krv otpadnih tekuCina koje sц se na·
kupile u njoj, daje gipkost vlaknima, uspostavlja
funkcije . organa, ozivljava prirodnu toplotu, zno
ienjem ili na drugi nacin izbacuje .pokvarene SO·
kove Ш ih, pak, vraca u prvasn.fe stanje, razЪi.ia
zatvor, otvara sve puteve i, konacno, neprestanim
kretanjem na koje .i e nateruje. tako reci obnavlja
krv, i daie ioi vanrednu krepkost.« Val.ianie mo
t-a. od svih kretania sveta naiuravilnije, naiprirod
nije, najsaobrazenije poretku kosmosa. - isto ono
kretanje koie ie De Lankr (De Lancre) ocenio kao
onako pogibel.ino ро srce covekovo, toliko је ono
coveku pruzilo smelih isku§enja, neverovatnih i
nikad ostvarenih snova, toliko је Ъilo slika samog
Ъeskrajnog zla - to kretanje osamnaesto stol�
ISTORIJA LUDILA
150
smatra najboljim regulatorom organske pokretlji

vosti. Kroza nj progovara sam ritam prirode.
Dzilkrist (Gilchrist) је napisao citavu raspravu »оп
the use of sea voyagess in Medicine«; za ljиde
obolele od melanholije Uit ima jedan lek malo
podesan za primenи: »tesko је naterati takve bo
lesnike da krenи na dиgo pиtovanje ро moru; ali
treba navesti jedan slиcaj hipohondricnih cиdi
koje sи, kod jednog mladica koji је Ьiо prinиden
da pet ili sest nedelja pиtuje broaom, odjednom
nestale« .
Pиtovanje prиZa i tu dodatnи korist sto na
tok misli dej stvuje neposredno, ili bar jednim kra
Cim pиtem koji prolazi samo kroz oseeanje. Raz
nolikost predela razgoni melanholicnи иpornost:
stari lek koji se koristi jos od antickog doba, ali
koji osamnaesto stoleee prepisиje sa potpuno no
vom ироmоsси i cije vrste menja - od istinskog
premestanja do zamisljenih pиtovanja u knjiZev
nosti i pozoristu. Za »opиstanje mozga« и svim
slиcajevima napada cиdljivosti Le Kami (Le Са·
mиs) prepisиje: »setnje, pиtovanja, jahanje, vez
·
be na cistom vazduhи, ples, predstave, zanimljiva

stiva, zanimanja koja mogи da Ьасе и zaborav
misao koja ne da mira.« Selo, Ьlagoscи i razno
likoscи svojih predela, otrze melanholike od nji·
hove jedine brige »иdаlјијисi ih od mesta koja Ьi
ih mogla podsecati na njihov bol« .
1 obrnиto, иskomesanost manije moze se is·
praviti Ьlagotvornim delovanj� pravilnog kreta
nja. Ovde vise nije posredi ponovno stavljanje и
pokret, vec dovodenje komesanja и red, trenиtno
zaиstavljanje njegovog toka, иsredsredivanje paf·
nje. Pиtovanje neee koristiti zbog neprestanih
·
prekida . иstaljenog toka zivota, vec zbog novine

predmeta koje nиdi, radoznalosti kоји роЬиdије.
Ono treba da omoguci da se spolja uhvati duh
koji izmiee svakoj kontroli i koji izmice seЬi sa·
·
mom и treperenjи svog unиtrasnjeg kretanja. »Ako

:;е mogu naci predroeti ili osobe kadre da skrenu
LEKARI 1 BOLESNICI 151
pafnju manijaka sa Ieta njihovih poremecenih mi

sli i da је usredsrede malo na druge, onda ih
treba cesto predstavljati manijacima i stoga Ce
sto moze Ьiti koristi od putovanja koje prekida
niz starih misli i nudi predmete koji plene pafnju.«
Kada se koristi radi promena do kojih do
vodi u melanholiji, ili radi urednosti koju nате
се maniji, terapija kretanjem krije zamisao о
uzapcivanju duha umobolnog od strane sveta. Ona
је istovreщeno i »hvatanje koraka« i preobraea
nje, posto kretanje propisuje svoj ritam, ali -
svojom novinom ili raznovrsnoseu - predstavlja
i neprestani poziv duhu da izid:e iz sebe i vrati
se u svet. Ako је tacno da su se u tehnikama za
gnjurivanja vazda prikrivala eticka, gotovo reli
giozna secanja na p_Fanje i na novo rod:enje - \1
ovim lecenjima kretanjem i dalje se prepoznaje
jedna moralna tema simetricna onoj prethodnoj ,
ali obrnuta: vratiti se u svet, poveriti se njegovoj
mudrosti tako sto се se ponovo zauzeti mesto u
opstem poretku, zaboraviti, na taj nacin, ludilo
koje је trenutak ciste subjektivnosti. Vidimo ka
ko cak i u empirizmu sredstva isceljenja iznova
nalaze glavne strukture ро kojima se ustrojavalo
iskustvo ludila u doba klasicizma. ZaЬlude i greh,
ludilo је necistota i usamljenost u isti mah; ono
se povuklo od sveta, i od -istine; ali samim tim
ono је utamniceno u zlu. Njegovo dvostruko ni
stavilo jeste da bude vidljivi oЬlik tog ne-Ьiea
kakvo је zlo, i da, u praznini i sarolikom izgledu
svoga bunila, izgovara ne-Ьice zaЬlude. Ono је pot
puno cisto, posto nije nista ako nije tacka isce
zavanja subjektivnosti iz koje је odstranjeno sva
ko prisustvo istine; i potpu:no necisto, posto је to
nista koje ono jeste - ne-Ьice zla. Tehnika isce
ljenja se, sve do onih svojih fizickih simbola koji
su najbremenitiji ikonografskom silinom - ocvr
snucem i ponovnim stavljanjem u pokret s jedne
strane, ociscenjem i zagnjurivanjem, s druge -
potajno organizuje oko tih dveju osnovnih tema;
ISTORIJA LUDILA
152
coveka treba vratiti njegovoj prvobltnoj cistoti i,

u isti mah, otrgnuti ga od njegove ciste subjektiv
nosti kako Ы Ьiо uveden u svet; ponistiti ne-Ьice
koje ga odblja od njega samog i iznova ga otvo
riti za punocu spoljasnjeg sveta, za temeljnu is
tinu Ьiеа.
Tehnike се se odrzati duze no njihov smisao.
Kada, izvan iskustva bezumlja, ludilo stekne cisto
psiholoski i moralan status, kada se odnosi za
blude i greha kojima је klasicizam odredivao lu
dilo sablju u jedan jedini pojam krivice, tehnike
се se zadrzati, ali uz mnogo ogranicenije znacenje;
tada се se trafiti jos samo · mehanicko dejstvo, ili
moralna kazria. Na taj се se nacin metodi regu
·
lisanja kretanja izroditi U cuvenu »Obrtnu masi

llU« ciji Се mehanizam pokazati i delotvornost do
kazati Mejsn Koks (Mason Сох), pocetkom devet
naestog stoleca (28): jedan usprav,an stub pricvrs
cen је i uz pod i uz tavanicti; Ъolesnik se vezuje
za stolicu ili krevet obesen о pokretan vodoravan
krak koji ide iz stuba; zahvaljujuci »prilicno slO.
zenim toekovima masine«, пias.ini se daje »Onoli
ka brzina kolika se zeli« . Koks navodi jedno vla
stito zapa.Zanje - rec је о coveku kog је melan
holija bacila u neku vrstu obamrlosti; »lice mu
је Ьilo mracno i olovne Ьоје, oci fute, pogled ne
tremice uprt u zemlju, udovi su mu izgledali ne
pokretni, jezik suv i nepomican, а puls usporen«.
Smestaju ga . u obrtnu masinu, i masinu podesa
vaju da se okrece sve brze. Dejstvo prevazilazi
ocekivanja; covek је odvec razdrmusan; melanho
licnu ukocenost smenila је manijacka uznemire
nost. Ali kada је to prvo dejstvo proslo, bolesnik
је opet рао и svoje prvobltno stanje. Tada menja
ju ritam; najpre okreeu masinu vrlo brzo, ali za
ustavljaju је u pravilnim intervalima, i veoma
naglo. Melanholija је odagnana а da obrtanje nije
imalo vremena da otpusti manijacku uznemire
nost. Ovo »Centrifugiranje« melanholije veoma . је
karakteristicno za novu primenu starih terapijskih
LEKARI I BOLESNICI 153
1ema. Cilj kretanja vise nije da vrati bolesnika

istini spoljasnjeg sveta, vec s�o da dovede do
niza unиtrasnjih dejstava, cisto mehanickih i ci
sto psiholoskih. Lecenje se vise ne ravna prema
prisиstvu istine, vec prema pravilи funkcionisa
nja. U tom novom tиmacenjи starog postиpka,
organizam se jos dovodi и vezu jedino sa samim
sobom i sa sopstvenom prirodom, dok је и onom
prvobltnom oЬlikи, koji је valjalo iznova иspo
staviti, posredi Ьiо njegov odnos sa svetom, nje
gova Ьitna veza sa Ьicem i istinom: dodamo li
da је obrtna masina vrlo brzo pocela da se kori ·
sti kao sredstvo pretnje i kazвe, videcemo koli

ko sи osiromasena ona bremenita znacenja sto
sи . ih tokom citavog doba klasicizma nosili tera
pijski postиpci. Medicina se zadovoljava da do
vodi · и red i da ka.Znjava, sredstvima koja sи ne
ka�a slиZil� za isterivanje greha, za razbljanje za.
Ьlиdе prilikom vracanja lиdila nepobltдoj . istini
·
.·
· · · ·
sveta.
*
• *
Godine 1771, Bjenvil (Вienville) је povodom

Nymphomanie pisao da postoje slиcajevi kada је
moguce izleeenje »ako se zadrfimo na leeenjи
imaginacije; ali nije Ьilo ni jednog, ili gotovo ni
jednog slиeaja gde Ьi samo fizicki l�kovi mogli
da dovedи do temeljnog izlecenja« . А nesto ka
snije, Bosen (Вeauchesne) pise: »Uzalиd cemo !е�
leti da se latimo leeenja nekog coveka obolelog
od lиdila ako ne иpotreЬimo, da Ьi nam podиhvat
иsрео, i fizicka sredstva . . . Telesnim lekovima ne
ce se nikada postici potpun иspeh bez pomoci kо
ји cvrst i zdrav duh moze da prиZi slabom i bo
lesnom duhи.«
Ovi tekstovi ne otkrivajи neophodnost ,psiho
Ioskog leeenja; oni pre obelezavajи kraj jednog;
razdoЬlja: razdoЬlja и kojem razlikи izme4u fi-
ISTORIJA LUDILA
154
zickih lekova i moralnog lecenja medicinska mi

sao jos nije prihvatala kao ociglednost. Jedinstvo
simbola pocinje da se raspada а tehnike se raste
recиjи svojih globalnih znacenja. Sada im se pri
daje jos samo mestimicna delotvornost - na te
lo Ш na dиsи. Lecenje ponovo menja smisao: vise
ga ne nosi znacenjsko jedinstvo bolesti, okиpljeno
oko njegovih glavnih odlika, vec, deo ро deo, ono
се morati da se obrati razlicitim elementima koji
ga sacinjavajи; lerenje се se sastojati iz niza de
limicnih razaranja, niza и kojem psiholoski pri
stup i fizicka intervencija stajи jedno uz drugo,
nadovezujи se jedno na drugo, ali se nikada ne
profimajи.
U stvari, ono sto nama vec izgleda kao obris
jednog psiholoskog lecenja, nije to nikako Ьilo i
za lekare klasicizma koji sи ga primenjivali. Od
renesanse, muzika је ponovo doblla sve terapijske
odlike koje sи jo.i pripisivane и anticko dob_a.
Njena de.fstva na lиdilo Ьila sи naroc:ito иocljiva.
Senk (Schenck) је izlecio nekog coveka »иtonиlog
и dиboku melanholijи« tako sto ga је naveo da
slиsa »instrumentalne mиzicke koncerte koji sи
ти se narocito dopadali« ; Albreht (AlЬrecht) је
takode izlecio jednog lиdaka, posto је uzalиd is
probao sve dru�e lekove, tako sto ie dao da ти
se za vreme jednog njegovog napada peva »neka
pesmica, koja је bolesnika probиdila, pricinila ти,
zadovoljstvo, zasmejala ga i za svagda raspclila
njegovo lиdilo«. Navode se cak i slиcajevi poma
me izleeeni pиtem muzike. Та zapafanja, medиtim,
nikada nisи prelazila и psiholosko tиmaeenje. Ako
muzika leci, ona to postize delиjиCi na citavo
ljиdsko Ьiсе, prozimajиci telo isto onako nepo
sredno, isto onako иspesno kao i samи dиsu: zar
Dimbruk (Diembrrek) nije znao za kиzne bolesnike
koje је izlecila muzika? Vise se, bez sumnje, ne
priznaje, kao sto .i e to jos Porta cinio, da muzika,
materijalnom zbiljom svojih zvukova, prenosi_ te
Ju tajne vrline skrivene и samoj materijalnosti
LEКARI I BOLESNICI
155
instrumenata; vise se, bez sumnje, ne veruje, kao

sto је on verovao, da se limfaticari lece »Zivahnom
melodijom odsviranom na svirali od zelenike«, ni
ti da se melanholija uЬla!uje »neznom melodijom
svirale od cemerike«, ni da se »kod impotentnih
i bladnih ljudi« valja slиZiti »sviralom nacinjenom
od divlje gorusice Ш staЬla irisa« . Ali ako muzika
vise ne prenosi vrline pritajene u materijama, ona
na telo dejstvuje zahvaljujuci kvalitetima koje mu
namece. Meёlu mehanikama kvaliteta, ona је Cak
najstroza, jer u poeetku nije nista drugo do kre
tanje, ali cim stigne do uha njeno dejstvo је kva
litativno. Terapijska vrednost muzike potiee otu
da sto se taj preobra!aj rasipa ро telu, sto se u
njemu kvalitet ponovo razla!e u pokrete, sto
ugodnost osecaja u njemu postaje ono sto је uvek
i Ъila - pravilno i ujednaeeno treperenje zateg
nutosti. Covek, kao jedinstvo duse i tela, prolazi
krugom sklada suprotnim pravcem, spustajuci se
sa harmonicnog na harmonijsko. Tu se muzika
razla!e, ali se zdravlje vraea. No postoji ,ios je
dan, neposredniji i uspesniji put; covek tada vise
ne igra negativnu ulogu anti-instrumenta, vec rea
guje kao da је on sam instrument: »Ako se ljud
sko telo posmatra samo kao skup manje-vise za
tegnutih vlakana, bez uzimanja u obzir njihove
osetljivosti, zivota, kretanja, lako се se primetiti
da na ta vlakna muzika mora imati isto dejstvo
koje i na zice srodnih instrumenata« ; dejstvo re
zonance koja nema potrebe da ide uvek dugim i
zamrsenim putevima slusnog osecanja. Nervni si
stem treperi sa muzikom koja ispunjava v.azduh;
vlakna su kao sve one »gluve igracice« �iji su ро·
kreti uskladeni sa muzikom koju one ne �uju. А
ovaj put, upravo se и samoj nutrini tela, od nerv
nog vlakna do duse, iznova stvara muzika, har
monijski slozaj sazvucja koji vodi harmonicnom
funkcionisanju strasti. .
Samo koriscenje strasti u Iecenju ludila ne
sme se shvatiti kao oЪlik psiholoskog lecenja. Ко-
ISTORIJA LUDILA
156
ristiti se strastima protiv ludila - to nije nista

drugo do obracati se jedinstvu duse i tela u naj
uzem smislu, slиZiti se jednim do8aaajem preko
dvostrukog sistema njegovih dejstava i neposred
ne podudarnosti njihovog znacenja. Isceljenje lu
dila posredstvom strasti pretpostavlja prihvatanje
uzajamne simbolicnosti duse i tela. Strah se, u
osamnaestom stolecu, smatra jednom od onih stra
sti koje је u ludaka najvecma preporucljivo iza
zivati. Procenjuje se da је strah prirodna dopuna
prinudama koje se namecu manijacima i mahni
tima; cak se pomislja i na neku vrstu stroge obu�
ke ро kojoj Ы se svaki napad besa kod manijaka
odmah propracao i izravnavao jednom reakcijom
straha:_ »Besovi manijaka pobeauju se silom; bes
se moze ukrotiti upravo kada mu se protivstavi
strah. Ako se strah - od kazne i' javne bruke pove
ze, u duhu, sa nastupom besa, onda. se jedno ne
ce . javiti bez . drugog; otrov т protivotrov su ne
razdvojni.« Ali str� nije delotvoran saino na ra
zini posledica bolesti: on doseze do . same bolesti
i uspeva da је suzblje. On, u stvari, ima svojstvo
· _
da zaustavi funkcionisanje nervnog sistema, da

okameni, na neki nacin, previse pokretljiva vlak
na, da zakoei sve njihove poremecene pokrete;
»posto је strah strast koja stisava mozdano uzbu
aenje, on samim tim tu moze da smiri prenadra
zenost, а narocito naprasitu razdrazljivost ma·
nijaka« .
Ako је par suprotnosti - strah i bes - de
lotvoran protiv manijacke razdrazenosti, on se mo
ze primenjivati i u obrnutom pravcu, protiv ne
dovoljno obrazlozenih zebnji melanholika, hipo
hondrika, svih koji imaju limfatican temperament.
Tiso, preuzimajuci uoblcajeno shvatan_le da је bes
- izliv zuci, misli da bes moze Ьiti od koristi pri
likom rastvaranja sluzi nakupljenih u stomaku i
krvi. PodvrgavajuCi zivcana vlakna jaeoi napeto
_
sti, bes im daje vise krepkosti, vaspostavlja izgub

ljeni polet i tako omogucuje razbljanje bojazni.
LEКARI I ВOLBSNICI 157
Leeenje posredstvom strasti pociva na jednoj traj

noj metafori odlika i pokreta; ono vazda podra
zumeva da se po.kreti, seЬi svojstvenim nacinom,
mogu prenositi od tela do du5e i natrag. Takvo
lecenje, veli Sajdenmantel (Scheidenmantel) u ra
spravi koju је posvetio tom oЫiku lecenja, valja
primeniti »kada isceljenje iziskuje telesne prome
ne istovetne onima do kojih dovodi takva strast«.
U tom smislu ono moze da poslu.Zi kao opsta za
mena svakom drugom fizickom lecenju; ono је
samo drugi put za stvaranje istog sleda d_ejstava.
Izmedu lecenja posredstvom strasti i lecenja far
makopejskim receptima, nema razlike ро prirodi,
vec postoji raznolikost u nacinu pristupa tim me
hanizmima koji su zajednicki telu i dusi. »Stra
stima se valja slu.Ziti ako se bolesnik ne moze pu
tem razuma navesti da ucini ono sto је neophod
no za povracaj njegovog zdravlja.«
Najstroze uzeto, u doba klasicizma nije mo·
guce uzeti kao valjanu razliku, ili bar razliku bre
menitu znacenjem, onu, za nas odmah raspoznat
ljivu razliku izmedu fizickih lekova i psiholoskih
ili moralnih lekova. Razlika ее, u svoj svojoj du
bini, poeeti da postoji tek onoga dana kada strah
vise ne bude koriscen kao nacin zaustavljanja po
kreta, vec kao kazna; kada radost vi5e ne bude
oznacavala organsko sirenje, vec nagradu; kada
bes bude jos samo odgovor na smisljeno poniZe
nje; recju, kada devetnaesto stolece, izumevajuci
cuvene »moralne metode«, uvede ludilo i njego
vo isceljenje u oЬlast krivice. Razlikovanje izme
du fizickog i moralnog postalo је praktican pojam
u medicini duha tek u trenutku kada se proЬle
matika ludila pomerila ka ispitivanju odgovornog
subjekta. Cisto moralni prostor, koji је tada ome
den, daje tacne mere te psiholoske nutarnjosti
u kojoj moderni covek trazi istovremeno i svoju ·
duЬinu i svoju istinu. Fizicka terapeutika, u prvoj

polovini devetnaestog stoleea, tezi da postane le
cenje na osnovu jednog bezazlenog determinizma,
ISТORIJA LUDILA
158
а moralni tretman - leeenje sagr�ljive slobode.

Psihologija, kao sredstvo isceljenja, od sada se
ustrojava oko kazne. 1 pre no sto pokusa da uЬla
zi ona се, sa strogoseu moralne neminovnosti, na
metnuti patnju. »Nemojte tesiti, jer od toga nе
та koristi; ne pribegavajte dokazivanjima, ona
nisu ubedljiva; ne budite tиZni sa melanholicima,
vasa tuga pothranjivace njihovu; nemojte pred
njima izgledati razdragani, to ее ih povrediti. Мno
go bladnokrvnosti, а kada је neophodno, i stro
gosti. Neka im vas razum bude pravilo ponasanja.
U njih treperi jedna jedina nit1 nit . bola; imajte
toliko hrabrosti da dirnete u nju.« (29)
Raznorodnost fizickog i moralnog u medicin
skoj misli nije ishod Dekartove odredЬe supstan
ci; stolece i ро kartezijanske medicine nije uspe
lo da prihvati ovu razdvojenost na razini njenih
proЬlema i metoda, niti da shvati razlikovanje
supstanci kao suprotstavljenost organskog i p�i
holoskog. Kartezijanska Ш antikartezijanska, kla
sicisticka medicina nikada nije prenela Dekartov
metafizicki dualizam u antropologiju. А kada је
do razdvajanja doslo, to nije bilo usled obnovlje·
ne vernosti Razmisljanjima (Meditations), vec usled
nove moci koja је pridata krivici. Samo је pri
mena kazne razdvojila, kod ludaka, lecenje tela i
lecenje duse. Cisto psiholoska medicina postala је
mogucna tek onoga dana kada se ludilo naslo otu
deno u krivici.
*
* *
Ovo, pak, i te kako moze da se porekne jed

nim vidom medicinske prakse koja se primenji
vala u doba klasicizma. Cist psiholoski element
kao da је, kao takav, imao mesto meau tehnika
ma lecenja. Kako drugacije objasniti vзZnost pri
davanu opominjanju, ubedivanju, urazumljivanju,
celom onom razgovoru u koji se lekar klasicizma
LEКARI 1 ВOLESNICI 159
upustao sa svojim bolesnikom, nezavisno od le

cenja lekarijama za telo? Kako objasniti to da је
Sovaf mogao, saglasno svim njegovim savre
menicima, da napise: »Treba Ьiti filosof ра iz·
leciti bolesti duse. Jer posto izvor tih Ъolesti ni�
је nista drugo do farka zelja da se doblje izvesna
stvar koju bolesnik smatra za neko dobro, u za
datak lekara spada i to da mu cvrstim razlozima
dokafe da је ono sto s toliko zara zeli - pri_vid
no dobro а istinsko zlo, te da ga tako odvrati od
njegove zaЬlude.«
U stvari, ovaj pristup ludilu nije ni vise ni
manje psiholoski od svih onih о kojima smo vec
govorili. Jezik, iskazi istine ili moralnosti, u ne·
posrednom su dodiru s telom; а jos је Bjenvil u
svojoj raspravi о Nymphomanie pokazao kako pri·
hvatanje ili odbacivanje nekog etickog naeela mo
ze neposredno da preinaci odvijanje organskih pro
cesa. Ра ipak, postoji jedna razlika izmeau pri
rode tehnika leeenja koje se sastoje u izmeni od
lika zajednickih telu i dusi, i prirode tehnika ko
je se sastoje u savlaaivanju ludila govorom. U
prvom slucaju, posredi је tehnika metafora, na
razini bolesti shvacene kao pogorsanje prirode; u
drugom, posredi је tehnika jezika, na razini ludi
la shvacenog kao prepirka razuma sa samim so·
bom. Ovo umece, u tom drugom obliku, razvija
se u oЬlasti u kojoj se ludilo »leci« - u svim
znacenjima reci - u smislu istine i zaЬlude. Ukrat·
ko, za doba klasicizma u terapeutikama ludila
svagda su jedan drugom protivstavljana dva teh
nicka sveta. Jedan, koji pociva na implicitnoj me
hanici odlika, i koji se ludilu obraca kao da је
ono u sustini strast, to jest kao da је izvesna me
savina (kretanje-odlika) koja jednovremeno pripa
da i telu i dиSi; drugi, koji pociva na diskurziv
nom kretanju razuma sto razmislja sam sa sobom
i koji se ludilu obraca kao da је zaЬluda, dvo
struka nistavnost jezika i slike, koji mu se obra·
са kao da је bunilo. Strukturalni krug strasti ј
ISTORIJA LUDILA
160
bunila koji sacinjava klasicisticko iskustvo ludila

ponovo se javlja ovde, u svetu tehnika - ali u
skracenom obliku. Njegovo jedinstvo ocrtava se
tek poizdalje. Ono sto је otprve vidljivo, upadlji�
vo, jeste dvojnost, bezmalo suprotstavljenost, u
medicini ludila, metoda suzbljanja Ьolesti, i oЬ
lika 1ecenja bezumlja. Ove se metode mogu sve·
sti na tri Ьitna oЬlika.
1 . Budenje. - Posto је bunilo san osoba ko·
је su budne, onda one sto su u bunilu valja otrg
nuti iz tog lafnog sna, prizvati ih iz njihovog sa
njalackog bdenja, predatog slikama, u istinsko
budno stanje, gde се se snivanje ukloniti pred sli
kama ораZапја. То apsolutno budenje, koje jedan
ро jedan rastura sve oЬlike iluzije, Dekart prati
na poeetku svojih Razmi.Sljanja i nalazi ga, para
doksalno, u samoj svesti о snu, u svesti zavarane
svesti. Ali, u ludaka, medicina mora da dovede
do budenja, preobra.Zavajuci usamljenost kartezi
janske hrabrosti da se, namecuci svoju volju,
umesa u izvesnost budnoga sigurnog u svoju bud
nost, u iluziju usnulog koji bdije: preeica koja
dogmaticki sece dugi Dekartov put. Ono sto De
kart otkriva pri kraju svog razresenja i u udva
janju svesti koja se nikad ne odvaja od sebe sa-
me i ne raspolucuje se - to medicina nameee iz·
vana, u razdvajanju lekara i bolesti. U odnosu na
ludaka, lekar iznova stvcu:a trenutak Cogita u od
nosu na vreme snivanja, iluziju, ludilo. Sasvim
spoljasnji Cogito, stran samom misljenju, i koji
moze da mu se nametne samo u obliku provale.
Ovaj sklop provale budnog stanja jedan је od
najpostojanijih oЬlika medu terapeutikama ludi
la. Ona ponekad ima najjednostavnije vidove, is
tovremeno najobremenjenije slikama i I\ajobdare
nije neposrednim mocima. Prihvata se kao cinj�
nica da је prasak puske, ispaljene sasvim blizu
jedne devojke, izlecio tu devojku od grcenja koja
su је spopadala posle neke ogromne Zзlosti. Ne
upustajmo se u to slikovno predstavljanje postu-
LEКARI I BOLESNICI
161
paka budenja; iznenadnim i jakim emocijama po

stize se isti ishod. U tom је duhu Burhave i izveo
ono cuveno isceljenje obolelih od grcenja u Har
lemu. U gradskoj bolnici rasirila se rednja grce
nja. Antispazmodici, davani u velikim dozama, ni
su dejstvovali. Bt1rhave prepisa »da se donesu pe
ci pune uzarenog ugljevlja, i da se u njima do
usijanja zagreju gvozdene kuke odredenog oЬlika;
posle toga је glasno rekao da, posto sva dosad
upotreЬljena sredstva za izlecenje grecenja nisu
Ьila od koristi, to on zna jos samo za jedan jedini
lek, а to је da usijanim gvozdem do kosti sprzi
odredeno mesto na ruci osobe, mladica ili devoj·
ke, koju spopadne napad bolesti grcenja«.
Sporije, ali i sigurnije u istinu sa kojom se
suocava, jeste budenje koje dolazi iz same mud
rosti i njenog istrajnog, imperativnog odmicanja
kroz predele ludila. Od te mudrosti, njenih razli
citih oЬlika, Vilis trazi da izleci ludila. Pedagoska
mudrost za slaboumne; »priljezan i odan ucitelj
treba da ih potpuno obuci«; malo-pomalo, i veo
ma postupno, valja ih nauciti onome sto deca uce
ро skolama. Kad su melanholici u pitanju, mud
rost koja svoj uzor preuzima od najstrozih i naj
ociglednijih oЬlika istine: sve sto је imaginarno
u njihovom bunilu rasturice se pri svetlosti nepo
Ьitne istine; zato im se >'studije matematike i he
mije« i preporucuju onako toplo. Sto se ostalih
tice, njihovo се bunilo umanjiti mudrost sasvim
sredenog zivota; nema potrebe nametati im dru
gu istinu do istine njihovog svakidasnjeg zivota;
ostajuci и svome domu, »Шli treba da nastave da
vode svoje poslove, upravljaju svojom porodicom,
da ureduju i obraduju svoja imanja, vrtove, svo
je vocnjake, svoja polja«. Zauzvrat, bas ta tac
nost drustvenog reda, nametnuta spolja, а ako tre
ba i silom, i moze postupno da privede duh ma
ni,UI.ka svetlosti istine: »Zarad toga се bezumnik.
smesten u narocit dom, Ьiti lecen koliko od le
kara, toliko i od obucenih pomocnika, tako da
11
ISTORIJA LUDlLA
1 62
ga uvek, opomenama, upozorenjima, kaznama ko

je se odmah izvrsavaju, mogu poddati u njego
vom izvrsenju du.Znosti, dobrom ddanju i uljud
nosti.«
Tokom doba klasicizma ovo autoritarno bu·
denje ludila izgublce, malo-pomalo, svoj prvobltni
smisao i ograniciti se na to da bude jos samo
podsecanje na moralni zakon, povratak valjanom,
vernost zakonu. Ono sto је Vilis jos smatrao no
vim uvodenjem -u istinu, SovaZ vise nece potpuno
razumevati i govorice о lucidnosti u prepoznava
nju valjanog: »Tako se mogu prizvati razumu oni
koji su ga izgublli usled pogresnih nacela filoso
fije morala, pod uslovom da hoce da sa nama
ispitaju sta је istinski valjano, koja dobra valja
pretpostaviti drugima.« Lekar vise ne treba da de
luje kao razbudivac, vec kao moralizator. Tiso
smatra da је »cista i besprekorna savest odlicna
predohrana« protiv ludila. Ubrzo se javlja i Pi·
nel, za kog budenje u istini vise nema smisao
isceljenja, vec samo poslusnosti i slepog potcinia·
vanja: »Osnovno nacelo ozdravljenja manije, u
velikom broju slucajeva, jeste da se najpre pri
begne energicnom pritisku, za cim usleduju ро·
stupci dobrodusnosti.«
2. Pozorisno prikazivanje. - Bar na izgled,
rec је о jednoj tehnici koja је u ostroj suprotno
sti sa tehnikom budenja. Tamo је do pristupa lu
dilu, u njegovoj neposrednoj zestini, dolazilo pu
tem strpljivog rada razuma. U vidu polagane pe
dagogije, ili u vidu autoritarne provale, razum se
nametao sam ро sebl, tezinom sopstvenog Ьiса.
Ne-Ьice ludila, nistavnost njegove zaЬlude, mora
·
li su konacno da popuste pred tim pritisk6m isti·

ne. Ovde se terapeutska operacija u potpunosti
odigrava u prostoru imaginacije; rec је . о sauee
.
snistvu nestvarnog sa . samim sobom; imaginarno

·
treba da otpocne sopstvenu igru, namerno da pw•

stakne nove slike, zabunca u slcladu s Ьuniloin i
da, bez suprotstavljanja i sueeljavanja, bez vidlji-
LEКARI 1 BOLESNICl
16З
ve dijalektike cak, zacudo, isceli. Zdravlje treba

da navali na bolest i pobedi је и samom onom
nistavilи и koje је bolest иtamnicena. lmaginaci
ja, » . . . kada је bolesna, moze se izleciti delova
njem jedne vrlo zdrave i prokиsane imaginacije . . .
Potpиno је svejedno hoce li imaginacijи bolesni
ka izleciti neki strah, neki zestok ili bolan иtisak
na cula, ili neka ilиzija.« Iluzija moze da izleci
iluzorno - kao sto samo razиm moze da izbavi
od bezumlja. Која је, dakle, ta mracna moc ima
ginarnog?
U onoj meri и kojoj је sиstina slike to da је
uzimaju za zЬilju, toliko, zauzvrat, zЬilji pripada
moc da podrafava slikи, da se pravi da је iste ma
terijalnosti i istog znacenja kao i ona. Bez sиda
ra, bez preloma, opafanje moze da se nadoveze
na san, da ispuni praznine и njemи, potvrdi ga
u onome sto је и njemи nestalno, i da ga dove
de do ispunjenja. Ako iluzija moze da se иcini
isto tako stvarnom kao opafanje, opazanje, pak,
moze da postane vidljiva zЬilja, kоји ilиzija ne
moze da odbaci. То је prvi korak и lecenju pиtem
»pozorisnog prikazivanja« : pripojiti nestvarnost
slike opafajnoj istini, а da ne izgleda da ova dru·
ga protivreci onoj prvoj, niti da је osporava. Ta
ko Lиsitanиs prica о ozdravljenjи jednog melan·
holika koji је verovao da је proklet, jos na ovo
me svetи, zbog golemosti grehova koje је pocinio.
U nemogucnosti da ga razumnim argumentima
иЬеdе da ти ima spasa, drugi prihvatajи njego
vo bunilo, prikazиju ти andela odevenog и belo,
s macem и ruci, koji ти, posle stroge op_omene,
objavljиje da sи ти gresi oprosteni.
Vec ро tom primeru vidimo kako se иkаzи
је drugi korak. Prikazivanje и okviru slike nije
dovoljno; treba, иz. to, nastaviti delirantni govor.
Jer и bezиmnim recima Ьolesnika postoji jedan
g]as koji govori; on se pokorava sopstvenoj gra
matici i izraiava izvestan smisao. Gramatika i
znacenje treba da se odrze tako da prikazivanje
11*
ISTORIJA LUDILA
164
fantazma u stvarnosti ne izgleda kao prelazak iz

jednog sveta u drugi, kao preno�enje u neki nov
jezik, preinaeena smisla. Isti jezik mora da naJ
stavi da se i dalje cuje, dodajuci tacnom znace
nju svoga govora samo jedan nov deduktivni ele
ment. Ра ipak, nije svejedno koji је taj element;
nije rec о tome da se ide za bunilom, vee о tef
nji da se ono, Ьivajuci nastavljeno, okonca. Tre
ba ga dovesti do vrhunca i krize, gde се ono, bez
ikakvog uvodenja stranog elementa, Ьiti suoceno
sa samim sobom i nateiano na raspru sa nemi
novnostima sopstvene istine. Istinsk.i i opafajni
govor koji se nadovezuje na delirantni govor sli
ka treba, dakle, bez izmicanja zakonima ovog dru
gog, i bez napu�tanja njegove neprikosnovenosti,
da u odnosu na njega izvrsi jednu pozitivnu _funk
ciju; on ga zЬija oko onoga sto је Ьitno u nje
mu; ako ga prikazuje uz opasnost da ga potvrdi,
to је zato da Ьi ga dramatizovao. Navodi se slu
caj jednog bolesnika koji је verovao da је mrtav,
а zaista Ьi i umro usled odЬijanja da jede; » • • .
jedna skupina ljudi koji su se nacinili Ьledima i

odenuli se kao mrtvaci usla је u njegovu odaju,
postavila sto, donela jestivo i росёlа da jede i pi
je pred posteljom. Mrtvac, izgladneo, posmatra;
ostali se cude �to on ostaje и postelji; ubeduju
ga da mrtvi jedu bar koliko i zivi. On se vrlo le
po prilagodio tom oЬicaju.« Upravo unutar jed
nog prodиZenog govora elementi bunila, posto
upadnu u protivrecnost, i dovode do krize. Кri
ze koja је, na veoma dvosmislen nacin, medicin
ska i pozorisna u isti mah; citava tradicija zapad
ne medicine, јо� od Hipokrata, ukrsta se Qvde,
iznenada, i samo tokom nekoliko godina, sa jed
nim od glavnih oЬlika pozorisnog iskustva. Vidi
mo kako se pomalja ona velika tema krize koju
Ьi stvaralo suocavanje bezumnika sa sopstvenim
umom, razuma sa nerazumno�cu, lucidnog lukav
stva coveka sa zaslepljeno�cu ludaka, krize koja
obelezava tacku na kojoj се se iluzija, okrenuta

protiv sebe same, otvoriti pred Ьleskom istine.
Ovo otvaranje vazda је moguee u krizi; svo
jom neposrednom Ьliskoscu ono, stavise, sacinja
va njenu Ьit. No ono nije dato samom krizom. Da
Ьi kriza Ьila medicinska а ne naprosto dramska.
da ne Ьi Ьila unistenje coveka vec jasno i prosto
suzbljanje bolesti, ukratko - da Ьi to dramsko
prikazivanje bunila imalo dejstvo komicnog ocis
cenja, potrebno је da se u datom trenutku uvede
izvesno lukavstvo. Lukavstvo, ili makar neki ele
ment koji krisom menja samosvojnu igru bunila
�
i oji bш;rilo, nepres�ano ga potvrd�juCi, ne pove
_
ZUJe sa nJegovom 1stшom а da ga Istovremeno ne
veze i uz neophodnost njegovog suzЬijanja. Naj
jednostavniji primer ove metode jeste lukavstvo
koje se primenjuje na delirantnim bolesnicima ko
ji uobrafuvaju da u telu osecaju neki predmet,
neku neoЬicnu zivotinju: »Kada neki bolesnik ve
ruje da mu se u telu krije neka ziva zivotinja, va·
lja se pretvarati kao da se ona vadi; ako је u
stomaku, to se dejstvo moze postici nekim sred
stvom za ciscenje koje malo zivlje protresa, i uba
citi tu zivotinju u legen tako da bolesnik to ne
primeti.« Rezija ostvaruje predmet bunila, ali to
ne moze da postigne а d.a ga ne izbaci upolje, а
ako bolesniku i daje opaiajnu potvrdu njegove
iluzije, to cini tek kada ga silom oslobodi od nje.
Vestacko vaspostavljanje bunila tvori istinsko od
stojanje u kojem bolesnik ponovo stice slobodu.
Ali pokadsto cak i nema potrebe za tim us
postavljanjem odstojanja. Upravo се se u unu
trasnjost kvazi-opзZanja bunila postaviti, l:ukav
stvom, jedan opa!ajni element, najpre neeujan,
ali njegovo се postupno potvrdivanje osporiti сео
sistem. Upravo u njemu i u opзZanju koje potvr
duje njegovo bunilo bolesnik i орзZа zЬilju koja
ga oslobada. Tralion (Trallion) izvestava о tome
kako је jedan lekar rasprsio bunilo nekog melan
holika koji је uobra!avao da vise nema glave te
ISTORIJA LUDILA
166
је na njenom mestu osecao neku vrstu praznine;

·
lekar, zasav u bunilo, prihvata da na zahtev bo

lesnika popuni tu rupu, i postavlja mu veliku
olovnu kuglu па glavu. Uskoro nelagodnost koja
је iz toga proizisla, i tezina koja је ubrzo postala
bolna, uverise bolesnika da ima glavu. Napokon,
lukavstvo i njegova funkcija svod:enja na komicno
mogu se ostvariti uz saucesnistvo lekara, ali bez
ikakvog neposrednog njegovog uplitanja, vec sa
mo spontanom igrom u organizmu bolesnika. U
ranije navedenom slucaju melanholika koji је
odista umirao zato sto, verujuci da је mrtav, ni
je hteo da jede, pozorisno prikazanje gozbe mrt
vaca podstice ga na jelo; ta hrana ga okrepljuje,
»uzimanje obroka ga smiruje« i kada iscezne or
ganski poremeeaj , to се i bunilo, koje mu је ne
razlucivo Ьilo i uzrok i posledica, isto tako iseez·
nuti. Tako је stvarna smrt, koja Ьi proistekla iz
uobrafene smrti, odstranjena iz stvarnosti vec sa
mim prikazivanjem nestvarne smrti. U toj umes
noj igri obavlja se razmena ne-Ьica sa samim so
bom: ne-Ьice bunila prenelo se u Ьiсе bolesti i
suzЬilo ga samom cinjenicom da је dramskim pri
kazanjem izgnano iz bunila. Ispunjenje ne-Ьica bu
nila u Ьieu uspeva da ga suzblje kao ne-Ьice sa
mo, i to cistim mehanizmom svoje unutrasnje pro
tivrecnosti - mehanizmom koji је igra reci i ig·
ra iluzije u isti mah, igra jezika i slike; bunilo
је, u stvari, suzbljerю kao ne-Ьice, posto postaje
opafeno Ьiсе; ali kako је Ьiсе bunila u potpuno
sti u svom ne-Ьicu, to је suzbljano kao bunilo. А
njegovo potvrd:ivanje u pozorisnoj fantastici vraca
ga u istinu koja ga, drieCi ga u zaroЬljenistvu
stvarnog, izganja iz same stvarnosti i nateruje da
se izguЬi u govoru - bez bunila - razuma.
З. Povratak neposrednom. - Posto је ludilo
iluzija, isceljenje ludila, ako је tacno da se moze
izvesti putem pozorista, moze se isto tako i jos
neposrednije izvrsiti putem suzЬijanja pozorista.
Poveriti ludilo i njegov nistavan svet izravno pu-
LEKARI I BOLESNICI
167
noci prirode koja ne obmanjuje, zato sto njena

neposrednost ne poznaje ne-Ьice - znaci predati
ludilo i njegovoj sopstvenoj istini (posto је ludi
lo, kao bolest, na kraju samo jedno Ьiсе prirode),
i, u isti mah, njegovoj najЬliZoj protivrecnosti (po
sto је bunilo kao privid bez saddaja susta suprot
nost onom cesto tajnom i nevidljivom bogatstvu
prirode). Ova se protivrecnost otuda javlja kao
razlog bezumlja u dvojakom smislu: ona obuhva
ta njegove uzroke, а u isti mah krije u sebl na
celo njegovog suzbljanja. Treba, meautim, prime
titi da se ove teme ne javljaju za sve vreme kla
sicizma. Iako su ustrojene oko istog iskustva be
zumlja, one odmenjuju teme о pozorisnom pred
stavljanju; а njihova pojava ukazuje na trenutak
kada pitanje о Ьicu i iluziji pocinje da se povlaci
i ustupa mesto proЬlematici prirode. Igre pozo
risne iluzije gube smisao, а izvestacene tehnike
slikovnog prikazivanja zamenjuju se prostim i si
gurnim umecem prirodnog svoaenja. А ovo u dvo
jakom smislu, posto је posredi kako svoaenje od
strane prirode, tako i svodenje na prirodu.
Povratak neposrednom jeste terapeutika par
excellence, zato sto је tu rec о ostrom odbaciva
nju terapeutike; on leci u onoj meri u kojoj za
boravlja na svako lecenje. Upravo u nedelatnosti
coveka u odnosu na sebe samog, u cutnji kојџ na·
mece svom umecu i svojim tvorevinama, priroda
i razvija jednu delatnost koja stoji tacno naspram
odricanja. Jer, pogleda li se izЬliza, ta covekova
nedelatnost jeste istinska delatnost; kada se co
vek prepusti leku, on izmice zakonu rada sto mu
ga nащесе priroda sama; on uranja u svet vestac
kog i svet protiv-prirode u kojem је njegovo lu
dilo samo jedan vid ispoljavanja; Ьа5 zanemaru
juCi tu bolest, i iznova prihvatajuci mesto u de
latnosti prirodnih Ьiса, covek, u prividnoj nede
latnosti koja је, u Ьiti, samo marljiva vernost,
uspeva da ozdravi. Tako i Bernarden de Sen Pjer
(Bernardin de Saint-Pierre) tumaci kako se oslo-
168 ISTORIJA LUDILA
bodio jedne »cudne boljke« u kojoj је, »kao Edip,

vidao dva sunca« . Lekar mu је ponudio svoju po
moc i rekao mu da је »zariste njegove bolesti u
zivcima« . On, uzalиdno, uzima najskuplje lekove;
иbrzo shvata da te lekarije ubljaju cak i lekare:
>;Zan-Zak Rusou dugujem povratak zdravlja. Ci
tao sam, u njegovim besmrtnim delima, medu os
talim prirodnim istinama, da је covek stvoren da
radi, а ne da razmislja. Do tada sam uveZЬavao
dиsи а odmarao telo; promenih nacin zivota; vez
bao sam telo а odmarao dusu. Odrekoh se veCine
knjiga; skrenuh pogled na dela prirode koja su
svim mojim cиlima govorila jednim jezikom sto
ga ni vreme ni narodi nisu mogli izmeniti. Моја
povest i moji dnevnici Ьile su travke polja i li
vada; i nisu se moje misli tegobno probljale ka
njima, kao u poretku ljudi, vec su njihove misli
dolazile k meni u hiljadu prijatnih oЬlika.«
Uprkos formulacijama koje su izvesni ucenici
Rиsoovi uspeli da predloze, taj povratak nepo
srednom nije ni apsolutan ni jednostavan. То је
zato sto se ludilo - cak i ako ga је izazivalo,
odrzavalo ono najvestackije u drustvu - javljalo,
u zestokim svojim oЬlicima, kao sirov izraz naj
primitivnijih ljudskih zelja. Ludilo u doba klasiciz
ma, videli smo, izdize se u pretnji bestijalnosti -
bestijalnosti kojom и potpunosti vladaju nagoni
grabezi i ubljanja. Predati lиdilo prirodi znacilo
Ьi prepиstiti ga, jednim obrtanjem kojim se ne
da ovladati, toj pomami protiv-prirode. Isceljenje
ludila pretpostavlja, dakle, povratak onome sto је
neposredno ne . u odnosu na zeljи, vec и odnosи
na imaginacijи; - povratak koji iz zivota coveko
vog i njegovih zadovoljstava odstranjuje sve sto
је vestacko, nestvarno, imaginarno. Nacini lecenja
pиtem promisljenog utapanja u neposredno krio
mice pretpostavljajи posredovanje jedne mudro
sti koja и prirodi deli ono sto se dize iz nasilnis
tva i ono sto se di.Ze iz istine. То је sva razlika
izmedи Divljaka i Tezaka. »Divljaci . . . vise vode
LEКARI 1 BOLESNICI
169
zivot zivotinje-mesozdera no zivot razumnog Ьi

са«; zivot Tdaka, pak, »Srecniji је, и stvari, ne
goli zivot svetskog covekac. Uz divljaka, neposred
na zelja, bez discipline, bez stega, bez istinske mo
ralnosti; .uz tezaka, zadovoljstvo bez posredni�tva,
to jest bez uzalиdnog podsticanja, bez uzbиdenja
ili ispunjenja и ma�ti. Ono sto и prirodi i njenim
11eposrednim svojstvima leci lиdilo jeste zadovolj
stvo - ali zadovoljstvo koje, s jedne strane, zeljи
cini nistavnom а da Cak ne mora ni da је gusi,
posto јој unapred prиZa potpunost zadovoljenja,
а s druge - izlafe imaginacijи podsmehи, jer
spontano donosi srecno prisиstvo stvarnosti. »Za
dovoljstva иlaze и vecni poredak stvari; njihovo
је postojanje nepromenljivo; da Ьi se . ona ostva
rila potrebni sи izvesni иs1ovi . . . ; ti иslovi nisи
nimalo proizvoljni; njima је priroda иtrla риt;
imaginacija иopste ne moze da stvara, i covek naj
zaljиЬljeniji и zadovoljstva mogao Ьi da иsре da
poveca svoja иZivanja tek ako Ьi se odrekao svih
onih koja ne nose taj otisak prirode.c Neposredni
svet tebka jeste, dakle, svet ispunjen mиdroseu
i merom, svet koji od lиdila leci и onoj meri и
kojoj cini nepotrebnom feljи i kretanja strasti
koje ona izaziva, а takode i и onoj meri и kojoj
uz imaginarno umanjиje i sve mogucnosti buni
la. Ono �to Tiso razumeva pod »zadovoljstvom«
jeste taj, neposredni izlecitelj, osloЬoden jednovre
meno i strasti i jezika, ocfuosno ona dva velika
oЬlika oovekovog iskиstva iz kojih nastaje be
zumlje.
А mozda priroda, kao konkretan oЬlik neP.o
srednog, ima i jednи jos Ьitnijи moe и suzblja
njи lиdila. Jer ona ima moc da oslobodi coveka
njegove slobode. U prirodi - onoj prirodi, bar,
koja se meri dvojakom iskljиcenoseu nasilni�tva
zelje i nestvarnosti fantazma - covek је nesum
njivo osloboden drustvenih prinиda (onih koje pri
moravajи »da se prebrojavajи i svode racuni sop
stvenih imaginarnih zadovoljstava koja se . tako
ISTORIJA LUDILA
170
zovи, а и stvari to nisи«) i kretanja strasti koje

se ne da nadzirati. Ali samim tim on је Ьlago i
kao iz same nиtrine svog zivota zahvacen siste
mom prirodnih obaveza. Pritisak najzdravijih po
treba, smenjivanje dana i godisnjih doba, nenasil
na neophodnost da se covek hrani i traii sеЫ
skloniste, рrinш1ији nered lиdaka na prihvatanje
izvesnih pravilnosti. Preterana izmisljanja imagi
nacije rasprsena sи, kao i ono sto se kao odvec
zarko prikriva и zelji. u Ьlagosti zadovoljstva ko
je ne spиtava, covek је spojen sa mиdro&cи pri
rode, i ta vernost и oЬlikи slobode rasteruje be
zиmlje koje svojim paradoksom jedno kraj dru
goga stavlja krajnji detel:minizam strasti i kraj
njи fantazijи slike. Tako, и tim predelima u ko·
j ima se mesajи etika i medicina, pocinje sanja·
renje о oslobodenjи lиdila: osloboaenju cije po
reklo ne treba shvatiti kao otkrice, od strane fi
lantropije, covecanstva lиdih, vec kao zelju da se
ludilo otvori pred Ьlagiш prinudama prirode.
Staro selo Gel (Gheel) koje jos od kraja sred
njega veka svedoci о danas zaboravljenoj srodno·
sti zatvaranja lиdaka i iskljиcivanja gubavaca, iz
nenada doЬija, poslednjih godina osamnaestog sto·
leca, novo tumacenje. Ono sto је u njemu obele
zavalo zestokи, pateticnu razdvojenost sveta lиdih
i sveta ljudi, sada nosi idilicne vrednosti ponovo
otkrivenog jedinstva bezиmlja i prirode. То је se
lo nekada oznacavalo da sи lиdaci zatvoreni i
ogradeni te da ј е tako razиman covek zasticen
od njih; ono sada otkriva da је ludak osloboden
i da se, u toj slobodi koja ga stavlja na istu ra
van sa zakonima prirode, nanovo miri sa razиm
nim covekom. U Gelu, prema opisи koji daje Zиi
(Јоиу), )) . . . cetiri petine stanovnika su ludaci, i
to ludaci u punom smislu reci, koji bez nezgoda
Шivaju istu slobodu koju i ostali stanovnici . . .
Zdrava hrana, cist vazduh, sve sto spada u slobo·
du - takav је nacin zivota koji im se propisuje
i kojem, na koncu godine, najveci broj i duguje
LEКARI 1 BOLESNICI
171
ozdravljenje.« Smisao iskljucenja i zatvaranja po

cinje da se menja а da se u ustanovama nista ni
je zaista promenilo: taj smisao polako poprima
pozitivne vrednosti, а neutralan, prazan, mracni
prostor u kojem је bezumlje nekada vraeeno и
svoje nistavilo pocinje da se naseljava prirodom
kojoj је ludilo, oslobodeno, prinudeno da se pot
cini. Zatvaranje, kao razdvajanje razuma i bezum
lja, nije potisnuto; ali vec samom svrhom zatva
ranja, prostor koji је njime zauzet omogueuje po
javljivanje prirodnih sila, za ludilo prisilnijih, po
godnijih da ga podjarme u njegovoj Ьiti, no sto
је сео stari sistem ogranicavanja i gusenja. Iz tog
sistema valja osloboditi ludilo da Ьi ono, u pro·
storu zatvaranja, sada obremenjenog prakti�nom
delotvornoscu, Ьilo slobodno da se otrese svoje
divlje slobode i prihvati zahteve prirode koji su
za njega istovremeno i istina, i zakon. Као zakon,
priroda sputava zestinu zelje; kao istina, ona po
korava protiv-prirodu, i sve fantazme imaginacije.
Pinel, povodom bolnice u Saragosi, ovako opi
suje tu prirodu: tu se » . Ьludenjima duha us
. •
postavlj a neka vrsta protivteze pomocu prirodnog

nagona koji navodi coveka da oplodi zemlju i da
se tako, plodovima svoga truda, postara za svoje
potrebe. Od ranog jutra, ludaci se vide . . . kako
se veselo rasporeduju ро razlicitim delovima pro
stranog ogradenog dobra koje pripada ludnici, ka
ko uz izvesno nadmetanje raspodeljuju radove, vec
prema godisnjem dobu, kako gaje zito, povrce, Ьilj
ke za kuvanje, kako se, zaredom, bave zetvom, po
dupiranjem loze, berbom, skupljanjem maslina, i
kako uvece u svom samotnom azilu ponovo nala
ze mir i tonu u spokojan san. Najpostojanije isku
stvo pot1cilo је ovu ludnicu da је to najpouzdaniji
i najdelotvorniji nacin da se ljudi privedu razu
mu. Ispod uoЬicajenih sHka lako se otkriva stro
gost smisla. Povratak neposrednom delotvoran је
protiv bezumlja samo onoliko koliko је posredi jed
na nadzirana - i od sebe same odeljena neposred-
ISTORIJA LUDILA
172
nost; neposrednost u kojoj је nasilnistvo odvojeno

od istine, divljastvo stoji ро strani od slobode, а pri
roda viSe ne moze da se prepozna u fantasticnim
likovima protiv-prirode. Recju, put do prirode vo
di preko morala. U jednom tako nadziranom pro
storu, lиdilo vise nece moci da govori jezikom
bezumlja, sa svim onim sto и njemи nadilazi pri·
rodne pojave bolesti. Ono се u potpunosti Ьiti u
patologiji. Preobra:laj koji su potonja vremena
prihvatila kao pozitivno postignиce, dolazak ako
vec ne istine, а ono makar onoga sto omogucuje
poznavanje istine, ali sto pred istorijom mora da
se javi kao ono sto је istina Ьila: to jest, svod:e
nje klasicistickog iskиstva bezumlja na jedno,
strogo moralno opaianje ludila, koje се, potajno,
slиZiti kao jezgro za sva poimanja lиdila sto се
ih devetnaesto stoleee vrednovati, redom, kao na
ucna, pozitivna i eksperimentalna.
Ovaj preobra:laj koji se izvrsio и drugoj po
lovini osamnaestog stoleca najpre se uvukao и
tehnike isceljenja. No vrlo brzo on se potpuno
otkriveno ispoljio i оЬиzео duh reformatora, up
ravljajuci velikim preustrojenjem iskиstva lиdila
poslednjih godina stoleca. Vrlo brzo Pinel се mo
Ci da napise: »Koliko је, da Ьi se predupredila
hipohondrija, melanholija ili manija, neophodno
slediti neizmenljive zakone morala!«
* *
Ne vredi и doba klasicizma traZiti razlikи iZ·

med:и fizickih terapeutika i psiholoskih nacina le
eenja - iz prostog razloga sto psihologija ne po
stoji. Kada se prepisиje иzimanje gorkih stvari,
na primer, nisu posredi nikakva fizicka leeenja.
jer postoji teznja da se dиsa proeisti bas kao i
telo; kada se nekom melanholiku prepise .iedno
stavni zivot tezaka, Ш kada ти se odigra kome
dija njegovog bunila, to nikako nije psiholoska
intervencija, jer tada se и prvom redu misli na
LEtc.AIU 1 BOLESNICI 173
kretanje sokova u zivcima, na gustinu tekucfula.

Ali u jednom slueaju, ret је о vestini preinaea
vanja kvaliteta, о tehnici u kojoj se Ьit ludila uzi
ma kao priroda, i kao bolest; u drugom, rec је о
vestini govora, i vaspostavljanja istine, gde ludi
lo va.Zi kao bezumlje.
Kada, u godinama koje се proteCi, bude raz
lozeno to glavno iskustvo bezumlja, cije је jedin
stvo karakteristicno za doba klasicizma, kada lu
dilo, potpuno zahvaceno moralnim nasluCivanjem,
bude jos samo bolest, tada се razlikovanje koje
smo upravo uspostavili poprimiti drugi smisao;
ono sto је Ьilo bolesno proizlmce iz organskog;
ono sto је pripadalo bezumlju, nadila.Zenju nje
govog govora, Ьiее izjednaceno sa psiholoskim.
Upravo se tu i rada psihologija - ne kao istina
ludila, vec kao znak da је ludilo sada odvojeno
od svoje istine, а ona је Ьila bezumlje, i da је
ono od tada jos samo pojava prepustena okolno
stima, beznacajna, na neodredenoj povrsini priro
de. Zagonetka bez druge istine do one koja mofe
da је umanji.
Zato i valja Ьiti pravedan prema Frojdu. Iz
medu Pet psihoanaliza i briZljivog istrafivanja po
svecenog Psiholoskim nacinima lecenja postoji ne
sto vise no sto је naslaga otkrica; Eostoji nepri
kosnovena silovitost povratka. Zane (Janet) је pre
brojao elemente razdeobe, nacinio spisak, dodao
tu i tamo ponesto, mozda i osvojio. Frojd ј е pre
uzeo ludilo na razini njegovog jezika, iznova us
postavio Ьitne elemente iskustva sto ga је pozi
tivizam sveo na muk; on popisu psiholoskih na
cina lecenja ludila nije pridodao nista veliko; on
је, u medicinskoj misli, vaspostavio moguenost
razgovora sa bezumljem. Ne cudime se sto је naj
vecma »psiholosko« meёtu nacinima leeenja tako
brzo krenulo nizbrdo i dobllo organske potvrde.
U psihoanalizi uopste nije rec о psihologiji, vec
upravo о iskustvu bezumlja koje је, u modemom
svetu, psihologija imala da prerusi.
SESTO POGLAVUE
VELIKI STRAH
»Jedno popodne Ьiо sam tamo, mnogo gle

dao, malo govorio, slu�ao �to sam mogao manje,
kada mi је prisla jedna od najcudnovatijih licno
sti toga kraja u kojem Bog nije dopustio da uz
manjka takvih kao ona. Ona је spoj uzvBenosti
i niskosti, zdravog razuma i bezumlja.«
U trenutku kada se sumnja suocila sa svojim
glavnim opasnostima, Dekart је postao svestan to
ga da ne moze Ьiti lud -·osim sto је jos dugo u
dnu svesti priznavao da sve sile bezumlja vreba
ju oko njegove misli; ali kao filosof, namerno re
sen da sumnja, on nije rnogao Ьiti »jedan od tih
bezumnika« . Ramoov sinovac, pak, dobro zna -
to i jeste najtvrdokornije u njegovirn prolaznim
izvesnostima - da је lud. »Pre no sto се poceti,
on duboko uzdise i prinosi ruke celu; potom po
novo doblja smiren izgled i veli mi: vi znate
da sam neznalica, ludak, Ьetobraznik i lensti
na.« (30)
Osamnaestc;> stolece nije rnoglo . da tacno shva
ti smisao knjige Ramoov sinovac (Neveu de Ra
meau). Ра ipak, bas . u ono vreme kada је to stivo
_
naJ?i$ano, nesto se dogodilo, nesto �to је obecava

lo jednu presudnu promenu, Zanimljivo: to be
zumlje koje је prognano · u daleke, prostore zatvo
t·enosti ponovo iskrsava, obremenjeno novim ора-
·
VE.LIKI STRAH 175
snostima i obdareno drugom jednom moei dovo

denja stvari u pitanje. Ali ono sto osщnnaesto
stolece najpre opaza u bezumlju nije prikriveno
preispitivanje, vec samo bedna ostavstina drustva:
poderana odeca, osomost u traljama, ona drskost
koja se dopusta а Cije se uznemirujuce moci sti
savaju putem veselog oprastanja. MoZda osam
naesto stolece nije moglo da se prepozna u Ra
moovom sinovcu, ali је celo bllo prisutno u ono
me ја koje mu је slиZilo kao sagovomik i kao,
tako da kafemo, »pokazivac«, zabavljalo se ne
bez precutkivanja, i tiZ izvestan priguseni nespo
koj : jer to је prvi put od Velikog Utamnicenja
da је ludak ponovo postao drustvena licnost; prvi
put da se ljudi upustaju u razgovor s njim i da
ga, ponovo, ispituju. Bezumlje se iznova javlja
kao tip, no to nije sve; ono se ipak iznova javlja
i polagano se ponovo smesta u Ьliskost drustve
nog predela. Tu се ga, dvanaestak godina pre Re
volucije, ne iznenadujuci se vise, sresti Mersje
(Mercier) : »Udite u ma koju kafanicu; neki co
vek vam, mimo i stalozeno, sapce na uho: ne mo
zete ni da zamislite, gospodine, koliko је vlada
nezahvalna prema meџi i koliko је slepa za vla
stite interese. Trideset godina zanemarivao sam
svoje poslove; zatvarao sam se .u svoju radnu so
bu, razmisljao, sanjario, racunao; zamislio sam
ostvariv plan kako da se isplate svi drzavni du
govi; zatim drugi plan - kako da se kralj obo
gati i kako da ти se . obezbedi prihod od 400 mi.
liona; ра jos jedan - .kako da se zauvek pobedi
Englesкa, cije me vec i samo . ime ljuti . . . Dok
sam sav blo utonuo u te opseme operacije .koje
zahtevaju potpunu · ,prilje.Znost. duha i odvojio ·se
·
od domatih. : briga, . ri.ekj d.Zangгimvi poveritblji Ьа

сШ su me u tiimnicu: na tri g01iline! . �· ; Ра;· go8p6-·
dine, vidite 1i centu· sluzi r .rЬdoljuЬlje , ; _ ' da se'
umre nepoznat i kao mueenik otadzblne:< c ·(:3'1 У iFz
daleka, takve licnosti prave krug oko Ramoovog
sinovca; one nemaju njegove razmere; tek u tra-
ISTORIJA LUDILA
176
ganju za slikovitim one mogu da produ kao nje

govi potomci.
Ра ipak, one su ne�to malo vi�e doli dru�tve
ni profil, karikirani obris. Postoji u njima ne�tc
�to dotice bezumlje osamnaestog stoleca. Njihova
brЬljanje, njihov nespokoj, to nejasno bunilo, i
ta sustinska tegoba - sve se to dosta cesto pre
zivljavalo, i to u stvarnim zivotima ciji se tra·
govi jos primecuju. lsto kao za razvratnika, ra
spikucu ili nasilnika s kraja sedamnaestog stole
ca. i za ove је tesko reci da li su ludaci, bolesnici
ili prevejanci. Ni sam Mersje uopste ne zna koji
status da im dodeli: »Ima tako u Parizu veoma
postenih ljudi, ekonomista i protivekonomista, ci
je srce plamti za javno dobro, ali koji su, na za
lost, malo senuli pamecu, odnosno koji su krat·
kovidi ра ne znaju ni u kom veku zive, ni s kak·
vim ljudima imaju posla; nepodnosljiviji su od
budala, jer sa nesto parica i sa pogresnim puto
kazima polaze od nekog nemogueeg nacela i on
da, sledstveno tome, bulazne.« Ovi »planeri senu
le pameti« doista su postojali, stvarajuci oko ra
zuma filosofa, oko tih planova za reformu, tih
ustrojstava, nemustu pratnju bezumlja; racional
nost Doba prosveeenosti nalazi u tome ne5to po
put mutnog ogledala, neku vrstu bezazlene kari
kature. Ali zar Ьitno nije to sto se jednim pokre
tom veselog opra5tanja pusta da na svetlost dana
ponovo izide licnost bezumnika, i to bas u casu
kada se verovalo da је ona, u prostoru zatvaranja,
najduЬlje skrivena? Као da је klasicisticki razum
ponovo priznao Ьliskost, odnos, tako reci slicnost
izmedu sebe i lica bezumlja. Reklo Ьi se da on u
trenutku svog likovanja podstice i dopusta da se,
sa meda reda, odvoji jedna licnost kojoj је on
obHkovao masku ро sopstvenom bezumlju - ne
ku vrstu dvojstva u kojem se klasicisticki razum
jednovremeno i prepoznaje i ponistava.
VBLIKI STRAH 177
•
* *
Strah i teskoba, mec:1utim, nisu Ьili daleko:

kao povratni udarac zatvaranju oni se ponovo jav�
ljaju, ali udvojeni. Do nedavno se strahovalo, а i
dalje se strahuje, od zatvaranja; krajem osam
naestog stoleca De Sad се jos uvek Ьiti opsednut
strahщn od onih koje naziva »crnim ljudima« i
koji ga vrebaju, а posle njih guta ga crna pomr
cina. Ali sada је zemlja zatvaranja zadoЬila sop
stvene moCi; sada је ona posщla rodna zemlja
zla i od sada се jos moci samo da se siri i ро·
stigne da zavlada drugi jedan ufas.
Sredinom osamnaestog stoleea, u nekoliko go
dina, naglo iskrsava izvestan strah. Strah koji se
izrafava medicinskim izrazima, ali koji је u su
stini nadahnui jednim moralnim mitom. Ljude
hvata strava od izvesnog prilicno tajanstvenog zla
koje se, pricalo se, . siri od domova prinudnog bo
ravka, da ubrzo ugrozi i gradove. Govori se о
groznici tamnica; ozivljavaju se secanja na one
dvokolice sa osudenicima, na one ljude u lancima
koji su promicali gradovima ostavljajuCi za . so
bom brazdu zla; skorbutu se pripisuju uobrafene
zaraze, predvida se da се zrak uprljan zlom za
gaditi stambene cetvrti. I v�lika slika srednjove
kovnog uzasa ponovo se namece, postizuci to da
se u metafori groze rodi druga jedna panika. Dom
prinudnog boravka nije vi� samo leprozorij ро
strani od gradova; za naseobinu, on је lepra sa
ma: »Grozan cir na politickom telц, velik, dubok,
gnojav cir koji se ni zamislЩ ne moze а da se
ne odvrati pogled. Cak i vazduh toga mesta, koji
se oseca na 400 hvati uokolo, govori vam da se
ЬliZite mestu nasilja, azilu unizenosti i nevo
lja.« (32) Mnoga takva srediSta zatvaranja podig
nuta su na istim onim mestima na koja su ne
kada smestani gubavci; reklo Ьi se da је tokom
vekova nove nastanjenike zahvatila zaraza. Oni
preuzimaju grb i znacenje sto su ih nosila ista
ta mesta: -»Pregolem gub�vac za prestonicu! ime
12
ISTORIJA LUDILA
178
Bisetr је rec koju niko ne mo�e da izgovori bez

ne znam ni ја koliko oseeanja odvratnosti, иZasa
i prezrenja . . . Ona је postala steci�te svega onoga
sto је najgnusnije i najnize u drustvu.«
Ono zlo koje su ljudi poku5ali da iskljuce,
prognavsi ga i zatvorivsi, ponovo se, na najveCi
ufas javnosti, javlja u fantasticnom vidu. Vidimo
kako nastaju i u svim se pravcima granaju teme
о jednom zlu, ujedno fizickom i moralnom, zlu
koje, u samoj toj neodredenosti, obavija nerazlu
cene moci nagrizanja i Шаsа. Tada је zavladala
neka vrsta neodredene slike »truljenja« koja se
odnosi kako na kvarenje morala tako i na ra
spad tela, i na kojoj se zasnivaju i odvratnost i
saZaljenje sto su ga ljudi osecali prema zatvore
nima. Zlo najpre pocinje da previre u prostorima
obuhvacenim zatvaranjem. Ono ima sve odlike ko·
је se, u hemiji osamnaestog stoleca, pripisuju ki
selini: njihove sicusne cestice, ostre kao igle, pro
diru u tela i srca isto onako lako kao nedelatne
i trosne lumate cestice. Smesa odmah provri oslo
badajuci skodljive pare i nagrizajuce tecnosti: »Те
odaje su samo jedno grozno mesto gde svi zloci·
ni, ujedinjeni, previru i, tako da kafemo, sire oko
sebe, tim previranjem, zaraznu atmosferu, koju
oni sto su tu nastanjeni udisu i koja kao da se
lepi za njih . . . « Те ljute pare se potom dizu, si
re u vazduhu i na kraju padaju ро susedstvu, pro
zimajuci tela, zagadujuci duse. Tako se u slikama
upotpunjuje zamisao о zarazi zla-truljenja. Opip
ljivi prenosnik te rednje jeste vazduh, taj vazduh
za koji se veli da је »pokvaren«, pod cim se ne
jasno razumeva da on nije u skladu sa cistocom
prirode te da је element prenosenja kиZnosti. Do
voljno је prisetiti se vrednosti, moralne i medicin
ske istovremeno, koju је, otprilike u isto ono vre
rne, poprirnio seoski zrak (zdravlje tela, cvrstina
duse), ра naslutiti sveukupnost oprecnih znacenja
koja moze da ponese zagadeni vazduh bolnica,
tarnnica, domova prinudnog boravka. Та atrnosfe-
VELIKI STRAН 179
ra puna stetnih para ugшzava citave gradove, ci

je се stanovnike polako zahvatiti kиZnost i tru
ljenje.
Ovo nisu samo neka razmisljanja na ро pu
ta izmedu morala i medicine. Valja voditi racu
na, sumnje nema, i о razvoju u knjizevnosti, о
pateticnom, mozda i politickom iskoriscavanju . tih
nej asnih bojazni. No u nekim gradovima javila su
se panicna giЬanja isto onako stvarna, isto _ona
ko laka za datiranje kao velike krize иZasa sto su
na mahove potresale srednji vek. Godine 1780.
Parizom se rasirila jedna zaraza: njen pocetak
pripisuje se infekciji u Opstem prihvatilistu; cak
se govorilo о nameri da se spale zgrade Bisetre.
Zastupnik policije, pred uzrujanoscu naroda, salje
istramu komisiju u kojoj su, pored vise lekara
·profesora, dekan Fakulteta i lekar Opsteg prihva
tilista. Oni priznaju da u Bisetri vlada »groznica
trulezi« koja је u vezi sa rdavim kvalitetom vaz
duha. Sto se prvobltnog izvora bolesti tice, u iz
vestaju se porice da se on nalazi u samim zatvo
renicima i u infekciji koja se siri iz njih; poeetak
naprosto treba pripisati losem vremenu usled ko
jeg је ta boljka u prestonici postala endemicna;
simptomi koje је u Opstem prihvatilistu Ьilo mo
guce posmatrati, »U skladu su sa prirodom godis·
njeg doba i tacno se poklapaju sa bolestima opa
zenim u Parizu u isto to vreme« . Treba, dakle,
umiriti narod i skinuti krivicu sa Bisetre: »Glaso
vi koj i su poeeli da se sire da u Bisetri hara j ed
na zarazna bolest koja Ьi mogla da zahvati i pre
stonicu nemaju nikakva osnova.« Izvestaj , Jlesum
njivo, nije uspeo da potpuno stisa uznemirujuce
glasove, jer је nesto kasnije lekar Opsteg prihva
tilista sastavio drugi izvestaj gde ponavlja istu iz
javu; on је prinuden da prizna lose zdravstveno
stanje u Bisetri, no » . . . stvari zato ipak nisu do
terale tako daleko da se taj dom nesrecnika su
rovo proglasi jos jednim izvorom neizbeznih i
12*
ISTORIJA LUDILA
1 80
mnogo zalosnijih jada no �to su ova kojima је

vafuo dati lek kako brz tako i delotvoran.«
Krug је zatvoren: svi oni oЬlici bezumlja ko
ji su, u geografiji zla, zauzeli mesto gube, i koji
su izgnani ponajdalje od drustva, sada su postali
vidljiva guba te prиZaju svoje ojedajuee rane pro
miskuitetu ljudi. Bezumljc је ponovo prisutno, ali
sada obelezeno imaginarnom oznakom bolesti ko
ja mu pridaje svoje uzasne moCi.
U fantasticnom dakle, а ne u strogosti medi
cinske misli, bezumlje se priЬlizava bolesti i suo
cava se s njom. Мnogo pre no sto је iskazan pro
Ьlem. otkrivanja mere u kojoj је bezumno pato·
lo�ko, stvorila se, u prostorima zatvorenqsti, pu
tem jedne njoj svojstvene alhemije, izvesna mesa
vina uzasa Ьezumlja i starih napasti koje је no
sila bolest. Iz velike daljine, starodrevne pomet·
nje u vezi s leprom jos jednom su iskrsle; а upt:a
vo је snaga tih fantasticnih tema i Ьila prvi ci·
nilac stapanja sveta bezumlja i sveta meclicine. Ti
su svetovi najpre saobracali preko fantazama stra
ha, . udruzujuci se u . paklenoj smesi »pokvarenosti�
i »kиZnosti«. Za mesto koje ludilo treba da zauzme
u modernoj kulturi vazno је, mozda i presudno,
to sto homo medicus nije u svet zatvaranja Ьiо
p9zivan kao presuditelj koji Ьi delio ono sto је
Ј'
zlocin od onoga sto е ludilo, zlo od Ъolesti, vec
pre kao cuvar, da ruge zastiti od neodredenih
opasnosti koje se • isparavaju kroz zidove domova
prinudnog boravka. Lako Ьi Ьilo .pretpostaviti da
је neko slobodno i plemenito ganuce rasplamsalo
·
zanimanje za sudbinu zatvorenih, i da Ьi jedna

cestitija i vestija medicinska pamja mogla da pre
pozna bolest tamo gde su se, bez razlikovanja,
kafnjavali prestupi. U Ьiti, stvari se nisu dogodi
·
le u toj . dobrohotnoj neutralnosti. Ako је lekaru

upucen poziv, ako је od njega trafeno da posma
tra, to је zato sto је postojao strah. Strah od C:ud
novate hemije. koja је kJ.jucala medu zidovima
domova prinudnog boravka, strah od moei koje
VELIKI SТRAH 181
sи se tи stvarale i pretile da ее se rasprostraniti.

Lekar је stigao kada је imaginarni preokret vec
izvrsen i zlo poprimilo nejasne vidove Uskislog,
Natrulog, pokvarenih isparenja, tela u raspada
njи. Ono sto se tradicionalno n�iva »napredova
nje« ludila ka sticanjи medicinskog statusa Ьilo
је, u stvari, omoguceno tek jednim cudnim preo
kretom. U nerazlucivoj mesavini moralnih i fizic
kih zaraza (33) i zahvaljujuci onoj simbolici Neeistog
koja је u osamnaestom stolecu Ьila tako poznata,
и secanje ljudi vratile su se veoma stare slike.
Bezиmlje se suoeilo sa medicinskom misli bas
zahvaljиjuci tom slikovnom oZivljavanjи, vise ne
go иpotpиnjavanju znanja. Paradoksalno и povrat
kи tog fantasticnog zivota koji se mesa sa savre
menim slikama Ьolesti, pozitivizam се naci nacin
da zahvati i bezиmlje, i1i се, Ьоlје reeeno, otkriti
nov razlog da se brani od njega.
Za sada иopste nije ree о tome da se ukinи
domovi prinudnog boravka, vec da se oni neutra
lisи kao mogиci uzroci novog zla. Posredi је nji
·
hovo preustrojavanje kroz proeiseenje. Velikom

pokretи reforme koja се se izvrsiti drugom polo
vinom osamnaestog stoleca tu је prapoeetak sam:
obuzdati kиmost tako sto се se unistiti necisto
te i pare, sti8ati sva ta vrenja, spreciti bolesti i
zla da ne zagadиju vazdиh i da svojи zarazu ne
sire ро atmosferi gradova. Bolnica, popraviliste,
sva mesta prinиdnog boravka moraju Ьiti Ьоlје
izdvojena, okruzena cistijim vazdиhom: u ono vre
me, о provetravanjи и bolnicama postoji posebna
literatиra koja izdaleka cilja na medicinski pro
Ьlem zaraze, ali tacnije pogada teme moralnog
saobracanja. Godine 1 776, jednom odlиkom Drfav
nog saveta imenovana је komisija koja ima da $е
bavi »stиpnjem poboljsanja koje је potrebno raz
licitim Ьolnicama u Francuskoj«. Uskoro се Vjel
(Viel) Ьiti zadиZen da iznova sagradi odeljenja u
La Salpetrijer. Pocinje da se razmislja о azilu ko
ji се, иz potpиno ocиvanje svojih sustinskih funk-
ISTORIJA LUDILA
182
cija, Ьiti tako ustrojen da се zlo moci u njemu

da .Zivotari а da se nikada ne siri dalje; azilu u
kojem се bezumlje Ьiti potpuno savladano i ро·
nuaeno kao prizor, а da pri tom ne ugro.Zava ро·
smatrace, u kojem се ono imati svu moc primera
а nece predstavljati nikakvu opasnost zaraze. Rec
ju, о istini azila ponovo uspostavljenog kao kavez.
Upravo се о takvom, »Sterilisanom« - ako se
mofe upotreЬiti ovaj anahronicni izraz - zatvara
nju opat Demonso (Desmonceaux) razmisljati jos
i 1789, u jednom delcu posvecenom Narodnoj do·
broЬiti; on smera da od toga nacini pedagosko
orude - prizor koji се apsolutno pokazivati lose
strane nemoralnosti: »Ti cuvani azili . . . sacinja·
vaju sklonista isto toliko korisna koliko i neop
hodna . . . Izgled tih sumornih mesta i tamo za
tvorenih krivaca sracunat је na to da zadrfi odvec
1·azuzdanu omladinu da ne skrene u takva dela za
svaku osudu; razborito је, stoga, da ocevi i maj
ke na vreme upoznaju svoju decu sa tim uzasnim
i odvratnim mestima, tim mestima gde stid i
sramota ukroeuju zlocin, gde covek uniZen u svo
joj Ьiti cesto zanavek guЬi prava sto ih је Ьiо
stekao u drustvu.«
То su snovi putem kojih moral, u dosluhu sa
medicinom, pokusava da se odbrani od opasnosti
sto ih sadrfe, ali isuvise slabo zapte domovi pri
nudnog boravka. Iste te opasnosti, u isto vreme,
opcinjavaju mastu i zelje. Moral sanja о tome da
ih odagna; u coveku postoji nesto sto pocinje da
sanja о tome da ih dozivi, da im se primakne ba
rem, i da oslobodi fantazme iz njih. Uzas koji sa·
da okrиZuje tvrdave zatvaranja pleni, isto tako,
neodoljivom privlacnoscu. Ljudi nalaze zadovolj
stvo u tome da taino8nje noci ispune nedostup·
nim U.Zivanjima; tamosnji iskvareni i izjedeni li
kovi postaju lica pohote; u tamosnjim mracniщ
predelima radaju se oЬlici - . boli i naslada - ko
j i ponavljaju Hijeronimusa Bosa i njegove mahni·
te vrtove. U njima se odavno sapucu tajne koje
VELIKI SТRАН 1 83
su se izvukle iz zamka iz Sto dvadeset dana Sodo

me: »Tamo se najgnusnija nasilja vrse nad samom
licnoscu zatvorenika; ka!u nат da se izvesni po
roci cesto, oeigledno, ра i javno izvode u zajed
nickoj odaji tamnice, porok za koji nam pristoj
nost modernog vremena ne dopusta da ga imenu
jemo. Kdu nат da niz zatvorenika similimi femi
nis mores stuprati et constupratores; da dolщe
ех hoc obscamo sacrario cooperti stupri suis alie
r.isque, izguЬljenih za svaki stid i gotovih da poci�
ne svakovrsne zloeine.« (34) А La Rosfukq-Lijankur
(La Rochefoucauld-Liancourt}, pak, ozivece u oda
jama Popravilista, u La Salpetnjere, uspomenu na
one likove Starih zena i Mladih zena koje s kolena
na koleno prenose iste tajne i ista uZivanja: »U Po
pravilistu, koje је glavno mesto kdnjavanja u Do
mu, Ьilo је u vreme nase posete cetrdeset sedam
devojaka, vecinom veoma mladih, vise nesmotrenih
negoli gresnih . . . i uvek to brkanje uzrasta, uvek
to odvratno mesanje lakih mladih devojaka sa oko
relim zenetinama koje ih mogu nauciti samo umecu
najrazuzdanije pokvarenosti.« Jos dugo ее takve
tlapnje uporno Ьludeti kasnim vecerima osamnae
stog stoieca. U jednom trenutku nemilosredna
svetlost De Sadovog dela preseei се ih i postaviti
u strogu geometriju zelje. Preuzece ih, i obviti mut
nim svetlom, Ludnica, ili sumrak sto okruzuje La
Quinta del Sordo. Kako su im slicna lica Dispa
rates! Iznova iskrsava jedan imaginarni predeo,
ponet velikim strahom sto ga sada izaziva zatva
ranje.
То sto је klasicizam utamniCio nije Ьilo samo
neko apstraktno bezumlje u kojem su se mesali lu
daci i raskaiasnici, bolesnici i zlocinci, vec isto ta
ko i basnoslovna zaliha mastenog, jedan usnuli
svet cudovista za koja se verovalo da ih је pro
gutala ona noc Hijeronimusa Bosa, koji ih је jed
nom Ьiо iskazao. Reklo Ьi se da su utvrde zatva
ranja pridodale svojoj drustvenoj ulozi podvaja
Iija i ociscenja i jednu sasvim suprotnu kulturnu
ISTORIJA LUDILA
184
funkciju. U casu kada su, na povrsini drustva,

delile razurn od bezurnlja, u dublni su te tvrdave
odrzavale slike u kojirna su se razurn i bezurnlje
brkali i mesali. Proradile su kao veliko secanje�
·
zadugo utonulo u muk; one su u senci zadrzavale

jednu irnaginarnu moc za koju se moglo verovati
da је proterana; posto ih је podigao novi klasici
sticki poredak one su, protiv njega i protiv vre
mena, ocuvale one zabranjene likove sto su ne
taknuti mogli da se prenesu iz sesnaestog u de
vetnaesto stolece. U tom ponistenom vremenu Bro
ken* se pridruzuje Ludoj Greti u istom imaginar
nom predelu, i Noarsej, velikoj legendi Marsala de
Rea (Rais). Zatvaranje је omogucilo, prizvalo to
odolevanje imaginarnog.
Ali slike koje se oslobadaju krajem osamnae
·
stog stoleca nisu u svemu istovetne slikama koje

је sedamnaesto stolece pokusavalo da izbrise. Ne
sto se, u: tami, dogodilo, te su se one odvojile od
tog tajnog sveta odakle ih је, posle srednjega veka,
uzimala i renesansa; one su se uselile u srca:, ze
lju, mastu ljudi; i umesto da pogledu pokafu iz
nenadno prisustvo nerazumnog, one dopustaju da
izblje cudnovata protivrecnost covekovih prohte
va: saucesnistvo zelje i ublstva, surovosti i zudnje
·
za patnjom, vrhovne vlasti i ropstva, uvrede i po

nizenja. Veliki kosmicki sukob sa cijih је preo
kreta, u petnaestom i sesnaestom stolecu, kopre
nu skinuo Bezumnik, pomerao se sve dok, pri sa
mom kraju klasicizrna, nije postao dijalektika bez
posrednistva srca. Sadizam nije naziv konacno
dat jednom cinjenju starorn koliko i Eros; on је
krupna kulturna pojava koja se javila Ъаs pri kra
ju osamnaestog stoleca, i koja sacinjava jedno od
najvecih preobracanja zapadnjacke imaginacije:
bezumlje је postalo bunilo srca, ludilo zelje, ne
razumni razgovor ljubavi i smrti u bezgranicnom
nagadanju prohteva. Pojava sadizma smesta se u
* Vrh planinskog venca Hak, mesto majskih sastanaka ve§ticц iz cele
Nematke (prev.).
VELIKI - STRAH 185
trenutak kada se bezumlje, utamniceno vec vise

od sto godina i ueutkano, ponovo javlja, ne vise
kao lik sveta, vec kao govor i relja. 1 nije slucaj
no sto је sadizam, kao pojedinacna pojava koja
nosi ime jednog coveka, rod:en iz zatvorenosti, i
u zatvorenosti, sto celim De Sadovim delom u_p
ravljaju slike Tvrd:ave, Celije, Podzemnog, Samo
stana, nedoplovivog Ostrva, koji tako sacinjavaju
nesto poput prirodnog stanista Ьezumlja. Nije slu
cajno ni to sto se svekolika fantasticna knjirev
nost ludila i uiasa, savremenica dela De Sadovog,
na povlascen nacin smesta na glavna mesta zatva
ranja. Zar citavo to naglo preoЬracanje zapadnjac
kog secanja, krajem osamnaestog stoleea, sa mo
gucnoscu koja mu је data da iznova nad:e, izoЬli
·
cene i obogacene novim smislom, likove sto su

Ьili poznati krajem srednjega veka, nije omogu
ceno odrzavanjem i bdenjem mastenog na samim
onim mestima na kojima је bezumlje Ьilo svede
no na muk?
* *
U doba klasicizma, svest о ludilu i svest о

bezumlju jos se nikako nisu odvojile jedna od
druge. lskustvo bezumlja koje је upravljalo svim
postupcima zatvaranja obavijalo је, u tom pogle
du, svest о ludilu, pustajuci ludilo da tako reCi
iscezne, odvlaeeci ga, u svakom slucaju, na put
odstupanja kojim је stiglo gotovo dotle da izgubl
ono sto је najosobenije u njemu.
Ali u nespokoju druge polovine osamnaestog
stoleca, strah od ludila raste naporedo sa uzasom
pred bezumljem: samim tim ta dva oЬlika napa
sti, oslanjajuci se jedan о drugi, ne prestaju da
·
se uzajamno pojacavaju. А u casu kada prisustvu

jemo oslobad:anju uobra:Zenih sila koje prate be
zumlje, cujemo kako se umnozavaju prituЊe na
haranje ludila. Vec su nam poznati nemir sto ga
raaaju »bolesti zivaca« , i svest da је covek, sto
ISTORIJA LUDILA
186
је savrseniji, to i sve slaЬiji. Kako stolece odmice,

tako se i briga namece sve vise, а иpozorenja po
stajи sve ozЬiljnija. Jos је Rolen иstanovio da »SU
se te bolesti, od nastanka medicine . . . namnozile,
postale opasnije, slozenije, tegobnije i teze za le
cenje«. U Tisoovo vreme, taj opsti utisak prera
stao је и cvrsto иverenje, и nekи vrstu medicin
ske dogme: bolesti zivaca » • .Ьile sи mnogo ma
•
nje ceste no sto sи to danas, i to iz dva razloga:

prvo, zato sto sи ljиdi nekada Ьili, иopste uzev,
snaZniji i reae sи poboljevali, Ьilo је manje koje
kakvih bolestina; drugo, zato sto sи se иzroci ko
j i poglavito dovode do bolesti zivaca, od pre iz
vesnog vremena namnozili vise od ostalih glavnih
uzroka bolesti, od kojih sи se neki, izgleda, cak
proredili . . . Ne oklevam da иstvrdim da ako su
bolesti zivaca nekada i Ьile najreae, danas su one
najиcestalije.« Uskoro се se ponovo steci svest,
koja је и sesnaestom stolecи Ьila onako ziva, о
nepostojanosti razиma koji lиdilo moze da oste
ti, i to nepopravimo, и svakom trenиtku. Mate
(Matthey), lekar iz Zeneve, veoma Ьlizak Rиsoovom
иticaju, upozorava sve ljиde od razиma na opa
snost: »Ne uznosite se, ljиdi prosveceni i mudri;
tren jedan dovoljan је da se ta vajna mиdrost,
kojom se toliko dicite, pomuti i nestane; neki ne
ocekivani dogaaaj , jedno iznenadno i zivo uzbи·
aenje duse odjednom се u besomucnika i idiota
pretvoriti najrazumnijeg coveka i coveka najиzvi ·
senijeg duha.« Opasnost od ludila ponovo se svr

stava u presnosti stoleca.
Ova svest, meautim, iskazuje se na veoma oso
ben nacin. Opsednиtost bezиmljem veoma је afek
tivna i gotovo potpиno za:hvacena pokretom иskr
snuca slika. U odnosи na ovo naslede strah od
lиdila mnogo је slobodniji, i dok povratak bezum
lja poprima izgled neprekinиtog ponavljanja ko
je se nadovezuje samo na sebe s onu stranu vre
mena, dotle moderno doba, nasиprot tome, na ne
ki nacin rasclanjиje svest о lиdilu i, od samog ро-
VELIКI STRAH 1 87
cetka, smesta ga u vremenski, istorijski i drustve·

ni okvir. U raskoraku izmed:u svesti о bezumlju
i svesti о ludilu nalazi se, na kraju osamnaestog
stoleca, polaziste jednog presudnog pokreta: ро·
kreta kojim се iskustvo bezumlja, sa Helderlinom,
Nervalom i Niceom, nastaviti da se sve vise uspi·
nje ka pocecima vremena - cime ludilo postaje,
u pravom smislu reci, nedaea sveta - а upoz
navanje се, nasuprot tome, te!iti da ludilu, na sve
precizniji nacin, nad:e mesto u prirodnom i isto
rijskom razvoju. Upravo od toga dana, na vreme
bezumlja i na vreme ludila uticace suprotne stru
je: jedna је - bezuslovan povratak i apsolutno
uranjanje; druga se, naprotiv, razvija ро hronici
jedne povesti (35) ..
1 . Ludilo i sloboda. - Za neke oЬlike melan
holije dugo se smatralo da su osobeni za Engle
ze; to је Ьiо medicinski podatak, а takod:e i stal·
na tema knjizevnosti. Monteskje је protivstavljao
rimsko samoublstvo, moralno i politicko drZanje,
zeljen ishod jednog smisljenog vaspitanja, i en
glesko samoublstvo, koje u stvari valja smatrati
bolescu, posto se »Englezi ubljaju а da se ne mo
ze zamisliti nikakav razlog koji ih nagoni na to;
oni se ubljaju и samom okrilju srece« . U tome
se upravo i ogleda uloga . sredine; jer ako је u
osamnaestom stolecu sreca, ро vrsti, delo priro
de i razuma, - nesreca, ili bar ono sto bez raz
loga uskracuje srecu, mora pripadati drugoj ne
koj vrsti. Za nesrecom se najpre traga u klimat
skoj nepogodnosti, u onom odstupanju prirode od
sopstvene uravnotezenosti i prave mere (Ьlaga
podneЬlja stvara priroda; prekomerne vruCine ili
hladnoce - sredina) . Ali to nije dovoljno objas
njenje za englesku bolest; jos је Cejn mislio da
bogatstvo, probrana hrana, obllje u kojem Шiva
ju svi stanovnici, zivot u dokolici i lencarenju ka
kav vodi najbogatije drustvo, leze u korenu tih
zivcanih poremecaja. Sve se vise okrecemo pri·
vrednom i · politickom objasnjenju, ро kojem se
ISTORIJA LUDILA
188
bogatstvo, napredak, ustanove, javljaju kao odred

nice ludila. Pocetkom devetnaestog stoleca Spurz
heim се od svih takvih analiza, u jednom od pos
lednjih njima posvecenih spisa, napraviti sintezu.
Ludilo, u Engleskoj »cesce no ma gde drugde« ,
samo је cena slobode koja u njoj vlada, i svepri
sutnog bogatstva. Sloboda svesti nosi vise opasno
sti od autoriteta i despotizma. »Verska osecanja . . .
bujaju bez ogranicenja; svakom pojedincu dopus
teno је da propoveda svakome ko hoce da ga slu
sa«, а posto cuju toliko razlicitih misljenja, »du
hovi Ьivaju uznemireni jer tragaju za istinom« .
Javljaju se opasnosti od neodlucnosti, od pa.Znje
koja ne zna na cemu da se zaddi, od koleЬljivosti
duse. Isto tako i opasnost od svad:a, strasti, pri
strasnosti duha: »Svaka stvar nailazi na suprot
nost, а suprotnost pobud:uje osecanja; u religiji,
politici, nauci, i u svemu, svakome је dopusteno
da stvori stranku; ali valja ocekivati da се se na
ici i na suprotstavljanje.« Toliko slobode ne do
pusta, takod:e, ni da se zagospodari vremenom:
svako је prepusten sopstvenoj neizvesnosti, а dr
zava ostavlja svakoga njegovim kolebanjima: »En
glezi su trgovacki narod; duh vazda obuzet spe
kulisanjem neprestano uzburkavaju strah i nada.
Samozivost, srz trgovine, lako dovodi do zavidlji
vosti а u pomoc priticu i druge sposobnosti.«
Ova је sloboda, uostalom, veoma daleko od istin
ske prirodne slobode: ona је sa svih strana ogra
nieena i pritisnuta zahtevima koji su u suprotno
sti sa najopravdanijim ze]jama ljudi: to је slobo·
da koristoljuЬlja, saveza, finansijskih udruzivanja,
а ne sloboda coveka, duha, srca. Porodica, iz nov
canih razloga, tiranise vise no ma gde drugde: je
dino bogate devojke nalaze muza; » . . . ostale su
spale na druge nacine zadovoljavanja koji im uni·
stava.iu telo i remete ispoljavanja duse. Isti raz·
log ide na ruku raspusnistvu, а ovo coveka cini
sklonim ludilu. « Trgovacka sloboda se tako po
javljuje kao element u ' kojem miЩenje nikad ne
VBLIKI STRAH
189
moze da stigne do istine, u kojem se ono sto је

neposredno - nШno pretvara u protivrecnost, u
kojem vreme izmice vlasti i izvesnosti godisnjih
doba, u kojem zakoni koristoljuЬlja liSavaju co
veka njegovih zelja. Ukratko, sloboda - daleko
od toga da omoguci coveku da ponovo poseduje
sebe samog - ne prestaje da ga odvlaci sve dalje
od njegove sustine i njegovog sveta; ona ga opci
njava sa apsolutno spoljasnje strane drugih i nov
ca, sa neobrtivo unutrasnje strane strasti i neis·
punjene zelje. I�medu coveka, i srece jednog sve
ta u kojem Ьi se оп prepoznavao, izmedu coveka
i jedne prirode u kojoj Ьi on nasao svoju istinu,
sloboda trgovackog stalem jeste »sredina� : i . up
ravo u toj meri on i jeste element koji odreduje
iudilo. U casu kada piSe Spurzheim - u jeku Sve
te alijanse, usred obnavljanja autoritarnih monar
hija - slobodarstvu se lako pripisuju svi grehovi
ludila sveta: »Cudno је videti da najveca zelja
covekova - njegova licna sloboda, ima i lose stra
ne.« Ali za nas, sustina takve jedne analize nije
u kritikovanju slobode, vec u samom koriScenju
pojma koji za Spurzheirna oznacava ne-prirodn1J
sredinu koja ide na ruku psiholoskim i fizioloskim
mehanizrnima ludila, pojaeava ih i umnozava.
2. Ludilo, religija i 1-:reme.�Religiozna uve
renja pripremaju neku vrstu predela slika, varavu
sredinu koja pogoduje svakojakim tlapnjama i bu
nilima. Odavno su se lekari priЬojavali posledica
prevelike odanosti Ш odvec predanog verovanja.
·
Previse moralne strogosti, previse uznemirenosti

·
za spas i buduci zivot - eto sta је cesto dovolj

no da otera . coveka u melanholiju. Enciklopedija
(L'Encyclopedie). ne propusta da navede i ovakve
slucajeve: »Prejaka osecanja sto ih pobuduju . ne�
ki odvec revnosni propovednici, prekomerni stщh
sto ga izazivaju muke kojima nasa vera preti pre
krsiteljima njenih zakona, dovode do zapanjuju
cih prevrata u slabim . dulюvima. U bolnici u Mon·
telimaru videli smo vise �ena koje su napade ma-
ISTORIJA LUDILA
190
nije i melanholije doЬile posle misionarskih pro

povedi odrzanih u gradu; one su neprestano Ьile
pod utiskom koji su na njih ostavile slike sto su
im nepromisljeno prikazane; govorile su samo о
ocaju, osveti, kazni itd.; а jedna od tih zena ni
posto nije htela da uzme neki lek, uobrafavajuCi
da је u paklu i da nista ne moze da ugasi vatru
za koju је smatrala da је safize.« Pinel se slaze
sa tim prosvecenim lekarima - zabranjujuci da
se »melanholicnima zbog pobomosti« daju verske
knjige, preporucujuci, cak, nasilno izdvajanje »bo
gomoljaca koji veruju da su nadahnuti i nepre
stano teze da od drugih nacine novoobracenike« .
Ali ovde је i dalje posredi vise kritika negoli po
zitivna analiza: na religiozni predmet ili temu
sumnja se da bunilo Ш halucinaciju izazivaju- de
lirantnim ili halucinatornim karakterom koji im
se pridaje. Pinel govori о slucaju jedne nedavno
izlecene ludakinje koju је »neka pobo!na knji
ga . . . podsetila na to da svaka osoba ima andela
cuvara; od naredne noci, ona је verovala da је
okruzena andeoskim zborom te је tvrdila da cuje
nebesku inuziku i da dozivljava objavljenja« . Ov
de se religija jos ne razmatra kao element pre
rюsenja zaЬlude. Ali jos pre Pinela Ьilo је mnogo
strozih, istorijski izvedenih analiza u kojima se
religija pojavljivala kao sredina zadovoljavanja ili
gusenja strasti. Godine 1781 . jedan nemacki pisac
nazivao је srecnima ona davna vremena kada su
svestenici imali neprikosnovenu vlast: tada doko�
lica nije postojala: svaki је trenutak Ьiо obelezen
»obredima, verskim radnjama, hodoeasCima, pose
civanjem bolesnih i siromasnih, kalendarskim pro
slavama«. Vreme је tako Ьilo ispunjeno organizo
vanom srecom u kojoj nije Ьilo mesta nikakvoj
dokolici ni pustim strastima, gadenju nad zivo
tom, dosadi. А ako Ьi covek osetio krivicu? Pod
vrgavali Ьi ga istinskoj, eesto materijalnoj kazni.
koja mu је obuzimala duh i davala mu sigurnost
da је njegova krivica iskupljena. А kada је ispo-
VELIKI STRAH
191
vednik nailazio n a one »hipohondricne pokajnike

koji precesto dolaze da se ispovedaju«, kao poko
ru im је odredivao ili neku tesku kaznu koja је
»razredivala njihovu pregustu krv«, Ш duga hodo
casca: »Promena vazduha, dиZina puta, odsustvo
vanje od kuce, udaljavanje od predmeta koji su
ih sputavali, drиZenje sa ostalim hodocasnicima,
lagano i tegobno kretanje pesice, dejstvovali su
na njih vise nego udobna pиtovanja . . . koja u
nase vreme zamenjujи hodocasca.« Posveceni ka
rakter svestenika, konacno, davao је svakom nje
govom nalogu neprikosnoveni znaeaj i niko nije
ni pomisljao na to da ти se ne povinиje; иsled
hirova bolesnika lekaru је sve to oblcno иskra
ceno.« Za Moehsena, religija је posrednistvo izme
dи coveka i krivice, izmedи coveka i kazne: pod
vidom autoritarne sinteze, ona doista ponistava
krivicu izvrsиjиci kaznu; ako, nasиprot tome, re
ligija popusti uzde а odi'Zi se u idealnim oblicima
grize savesti, duhovnog mucenja, onda ol}a vodi
pravo u ludilo; samo postojanost verske sredine
moze da omoguci covekи da и prekomernom bи
nilu krivice izbegne lиdilo. Vrseci verske obrede
i ispиnjavajиci verske zahteve, covek ne ираdа u
ispraznu dokolicu svojih strasti pre prestиpa, i
uzalиdno ponavljanje prekora posle иcinjenog pre
stupa; religija organizuje сео zivot covekov oko
trenиtka ispunjenja. Та drevna religija srecnih
vremena Ьila је neprestana svetkovina sadasnjice.
Ali cim је, и moderno doba, idealizovana, religija
је oko sadasnjice stvorila jedan oreol privremeno
sti, ispraznu sredinu dokolice i griZe savesti, sre
dinu u kojoj је covekovo srce prepиSteno sopstve
nom nespokoju, u kojoj strasti prepustaju vreme
nehaju i ponavljanju, и kojoj , na kraju, ludilo mo
ze slobodno da se razvija.
3. Ludilo, civilizacija i osetljivost.
- Uopste
uzev, civilizacija . stvara sredinu povoljnu za raz
voj ludila. Ako је napredak naиke i rasprsio za
Ьludu, njegova је posledica i to sto је rasprostra-
ISTORIJA LUDILA
192
nio sklonost, ра i maniju, za ucenje; zivot u rad

noj soЬi, apstraktna razmisljanja, ta neprestana
uzt>urkanost duha bez vezbanja tela, mogu imati
najpogubnije posledice. Tiso objasnjava da u ljud
skom telu najpre jacaju i otvrdnjuju oni delovi ko
ji su podvrgnuti cestom radu; u radnika otvrd
njuju misice i tkiva ruku, sto im daje onu te
lesnu snagu, ono dobro zdravlje u kojem uzivaju
do poodmakle starosti; »U ljudi od рех:а otvrdnju
je mozak; oni cesto postaju nesposobni da pove
zu misli« - i eto ih videnih da polude. Sto је
neka nauka apstraktnija i slozenija, to је veca i
opasnost da се ona dovesti do ludila. Znanje koje
је jos uvek Ьlisko onome najneposrednijem u cu
lima i koj�. ро Presavenu (Pressavin), zahteva jed
va nesto rada unutrasnjeg cula i mozdanih orga·
na, izaziva jedino neku vrstu fizioloskog Ъlagosta
nja: »Nauke cije predmete nasa cula lako opaza·
ju, koje dusi prikazuju odnose koji su usled svo·
је skladnosti prijatni . . . stvaraju u citavoj tele
snoj masini laganu aktivnost koja pogoduje svim
funkcijama tela.« Nasuprot tome, znanje odvec si·
romasno takvim oset,nim odnosima, :znanje preslo·
bodno prema neposrednom, izaziva napetost jedi
no u mozgu, sto poremecuje celo telo: nauke »О
stvarima ' cije је odnose tesko shvatiti zato sto su
nepristupacni nasim culima ili zato sto nas ti od
vec slozeni odnosi prinudыju da ulozimo velik na
por u njihovo proueavanje, za dusu predstavljaju
·
jednu vezbu koja veoma zamara unutrasnje culo

usled odvec dugog napinjanja tog organa«. Tako
znanje oko osetnog stvara jednu sredinu apstrakt
nih odnosa, gde је covek u opasnosti da izgubl
telesno Ьlagostanje u kejeпi se normalno uspo
stavlja njegov odnos sa svetom. Znanja se nesum
njivo umnozavaju, ali i cena im ј е sve veea. Da
li је sigurno da danas ima vise mudraca? Bar jed
no је izvesno, а to .ie da »ima vise ljudi koji su
osteceni mudtoseu« . Sredina znanja raste brze ne·
go znanja sama.
VELIКI STRAH 193
Ali coveka od osetnog ne odvaja jedino nau

ka, odvaja ga i sama osetljivost: osetljivost kojom
vise ne upravljaju kretanja prirode, vec sve na
vike, svi zahtevi drustvenog zivota. Moderan co
vek, а zena jos vise od muskarca, napravio је noc
od dana i dan od noCi : »Trenutak kada nase zene
u Parizu ustaju tek izdaleka tapka za onim koji
је obelezila priroda; najlepsi casovi dana protekli
su; najcistiji vazduh se razisao; niko to nije isko
ristio. Pare, skodljiva isparenja sto ih је privukla
toplota sunca, vec se diZu u zrak; to је cas koji
је lepota odabrala za ustajanje.« Ova neurednost
cula nastavlja se u pozoristu, gde se gaje obma
ne, gde se vestacki izazivaju zaludne strasti i ро
dusu najpogubnija potresanja; narocito zene vole
te predstave »koje ih raspaljuju i zanose« ; njiho
va је dusa »tako j ako potresena da u njihovim
zivcima stvara komesanje, kratkotrajno, istini za
volju, ali koje oЬicno ostavlja teske posledice; tre
nutni guЬitak razuma, suze koje se liju na pred
stavama nasih modernih tragedija najmanje su
nevolje koje iz toga mogu proizici« . Romani saci
njavaju jednu jos izvestaceniju sredinu, jos stet
niju ро poremeeenu osetljivost; vec i sama uver
ljivost koju moderni pisci pokusavaju da postig
nu, sve umeee kojim se slиZe da Ьi podraZa.vali is
tinu, jedino daje joi veci sjaj zestokim i opasnim
osecanjima koja oni zele da pobude u svojim ci
tateljkama: »Prvih stoleca francuske ugladenosti
i otmenosti, manje savrsen duh zena zadovoljavao
se pojavama i zЬivanjima kako cudesnim tako i
neverovatnim; sada one hoee verovatne pojave,
ali i tako cudesna osecanja, da njihova sopstvena
oseeanja od toga Ьivaju potpuno . uzburkana i po
metena; one tada u svemu sto ih okruiuje teze da
ucine stvarnim cudesa kojima su ushicene; no nji
ma sve kao da је Ьezosecajno i bezivotno, jer one
hoce da nadu nesto cega u prirodi nema.« Roman
stvara sredinu izopacenosti, u pravom smislu re
ci, svekolike osetljivosti; on odvaja dusu od sve-
13
t�tOI.ШA tUI>ltA
194
ga sto је и osetnom neposredno i prirodno, da

Ьi је odvukao и jedan izmisljen svet osecanja ko
ja sи tim zesca sto sи nestvarna, i manje reguli
sana Ьlagim zakonima prirode: »Postojanje tako
velikog broja pisaca stvara najezdи citalaca, а dи
gotrajno citanje dovodi do vaskolikih zivcanih bo
lesti; mozda је od svih иzroka koji sи skodili
zdravljи zena glavni Ьiо beskonacno mnozenje ro
mana и poslednjih sto godina . . . Devojcica koja
и desetoj godini cita иmesto da trci, и dvadesetoj
mora postati zena kоји spopadajи lиtke, а ne dob
ra dojilja.«
Polako, i na nacin jos иvek veoma nepovezan,
osamnaesto stolece obrazиje oko svoje svesti о
lиdilи i njegovom pretecem rastи nov poredak
pojmova. U predelи bezumlja, kamo ga је smesti
lo sedamnaesto stolece, lиdilo је skrivalo mиtan
moralni smisao i poreklo; njegova ga је tajna ve
zivala uz greh, а animalnost za kоји se smatralo
da iz njega vreba nije ga, zacиdo, cinila bezazle
nijim. U drugoj polovini osamnaestog stoleca, lи
dilo se vise nece videti и onome sto coveka pri
ЬliZava vajkadasnjem раdи ili neodred:eno prisиt
noj animalnosti; naprotiv, ono se postavlja na ona
odstojanja koja covek zauzima и odnosи na se
be samog, na svoj svet, na sve ono sto ти se
nиdi и neposrednosti prirode; lиdilo postaje mo
gиce и toj sredini и kojoj se kvare covekovi od
nosi sa osetnim, sa vremenom, sa bliznjim; ono
је moguce иsled svega onoga sto је, и zivotи i
razvojи covekovom, prekid sa neposrednim. Ono
vise ne spada и poredak prirode niti pada, vec и
jedan novi poredak, и kojem pocinje da se na
slucuje istorija i и kojem se, и mutnom pocet
nom srodstvu, оЬrаzији >Юtud:enost« lekara i »otи
d:enost« filosofa - dvejи figura sa kojima se co
vekova istina svakako menja, ali izmed:и kojih se
и devetnaestom stolecи, иbrzo posle Hegela, izgu.
Ьiо svaki trag slicnosti.
SEDMO POGLAVLJE
NOVO RAZDVAJANJE
Nema psihijatra, nema istoricara koji, pocet

kom devetnaestog stoleca, ne podleze jednom, иvek
istom porivu negodovanja; sa svih strana, ista sa
ЬlaZnjenost, isto kreposno neodobravanje: »Ni po
crveneli nisи kada sи strpali иmobolne и tamni
ce.« А Eskirol (Esquirol), navodeci tvrdavu А (На)
и Bordoи, kaznene domove и Tuluzi i Renи, »Bi
setre«, kojih је jos Ьilo и Роаtјеи, Каnи, Amije
nи, »Zamak« и АпZеи, nastavlja: »Stavise, malo
је tamnica и kojima se ne nailazi na mahnite lи
dake; ti nesrecnici vezani sи ро eelijama иz zlo
cince. Kakvo cиdovisno spajanjel Mirne иmobol
nike teze zlostavljajи no zlotvore.«
Celo stolece odjekиje istim glasovima; и En
gleskoj delajи Tjиkovi, koji sи postali povesnicari
i branitelji svog pradedovskog dela; и Nemackoj ,
posle Vagnica (Wagnitza), Rajl (Reil) rida nad tim
jadnicima »bacenim, рориt politickih zatvorenika,
и podzemlje, и celije, do kojih nikada ne dopire
pogled covecanstva«. Doba pozitivizma, vise od
pola stoleca, neprestano i Ьисnо tvrdi da је ono
prvo izbavilo ludaka iz te njegove nesrecne po
mesanosti sa osиdenicima, da је razdvojilo nevi·
nost bezumlja od krivice z]ocina.
13*
196 ISTORUЛ LUDILA
Ni§ta lak§e, medutim, nego pokazati da је to

tvrdenje neosnovano. Vec godinama su se cula
ista negodovanja; pre Rajla, govorio је Frank:
»Oni koji su posetili azile umobolnika u Nemac
koj sa Шasom se secaju onoga sto su videli. Co
vek se zgrozi kada ude u te azile nesrece i patnje;
tu se cuju samo krici beznada, ра ipak - tu oЬi
tava covek koji se odlikuje obdarenostima i vrli
nama.« Pre Eskirola, pre Pinela, Ьiо је La Ros
.fuko, Ьiо је Tenon; а pre njih, celog osamnaestog
stoleca, neprestano se gundalo u znak upornog
negodovanja, iz godine u godinu, cak i od onih za
koje Ьi se verovalo da su najravnodusniji, moZda
najzainteresovaniji da se zadrzi takva zbrka. Zar
treba podsecati na Malzerba (Malesherbes) koji је,
dvadeset pet godina pre Pinelovih povika, » . . .
_
posetio ddavne tamnice, s namerom da im razva

li kapije. Zatvorenici za k.oje је otkrio da su po
mracena uma . . . behu poslati u domove u koji
ma su drustvo, veЉanje i pafuja koje im је briz
ljivo prepisao imali, govorio је on, da Љ iscele« ?
Jos ranije istoga stoleca, i nesto tise, govorili su
svi oni pravnici, ekonomi, nadzomici koji su, s
pokoljenja na pokoljenje, uvek traiili а kadikad
ј doЬijali istu stvar: razdvajanje ludaka od kaz
njenika; tu spada onaj staresina Sirotista u Sen
liju koji је preklinjao namesnika policije da uda
lji vise zatvorenika i da ih utamnici u neku tvr
davu; tu spada onaj nadzornik Kaznenog doma u
Brunsviku koji traii - а tek је 1713-ta - da se
ludaci ne mesaju sa zatvorenima koji rade u ra
dionicama. Zar osamnaesto stolece nije tiho go
vorilo i neumorno ponavljalo ono sto је devet
naesto iskazalo bucno, uz svu mogucu patetiku?
Zar su Eskirol, i Rajl, i Tjukovi za:ista ucinili ne
sto drugo osim sto su, povisenijim glasom, pono
vili ono sto је godinama Ьila oЬicna stvar u prak
si azila? Lagana seoba ludaka, о kojoj smo vec
govorili, od 1720. ра do Revolucije, verovatno је
samo najvidljiviji uCinak.
NOVO RAZDVAJANJE 197
Ра ipak, poslu§ajmo §ta se govori u toj polu

tШni. Које argumente navodi stare§ina iz Sen
lija kada tra.Zi da se izvesni njegovi ka.Znjenici
udalje od ludaka? »On zasluzuje milost, kao i dvo
jica ili trojica ostalih kojima Ьi bolje Ьilo u ne
koj tvrdavi, zbog sestorice ostalih koji su ludi i
koji ih danonocno kinje.« А namesnik policije ta
ko се dobro shvatiti smisao ove recenice da се
zatvorenici о kojima је rec Ьiti pusteni na slo
bodu. Sto se tice falbl nadzornika iz Brunsvika,
one imaju isti smisao: u radionicama, bezumnici
svojim kricima i poremecenoseu smetaju; njihov
је bes neprestana opasnost i mnogo је bolje po
slati ih nazad u celije, gde ih' drZe vezane. No vec
se moze predosetiti da ista negodovanja, iz veka
u vek, nisu u sustini imala istu vrednost. Pocet
kom devetnaestog stoleca ljudi se zgra.Zaju nad
·
tirn sto se sa ludacima ne postupa bolje no sa

krivicnirn osudenicirna ili . sa politickim zatvore
nicima; tokorn celog osamnaestog stoleca istice se
kako zatvorenici zaslufuju bolju sudblnu od one
koja ih trpa u istu vrecu sa bezumnima. Za Eski
rola, saЬla.Znjivo је to sto su svi osudenici - sa
rno osudenici; za staresinu iz Senlija - to §to su
ludaci, u krajnjoj liniji, sarno ludaci.
Ova razlika inoZda i nije tako va.Zna i rnoZda
је lako Ьilo uvideti је. Ра ipak, Ьilo је neophod
no istaCi је da Ьi se shvatilo kako se svest о lu
dilu preobra.Zavala u osarnnaestom stolecu. Ona
se nije razvila u okviru nekog hurnanitarnog. po
kreta koji Ьi је rnalo-pornalo priЬlizio ljudskoj
stvarn:osti ludaka, njegovom najЬliskijem i najku
kavnijern licu; nije se razvila ni pod pritiskom ne
ke naucne potrebe koja Ьi је ucinila pa.Zljivijom,
vemorn onorne sto ltidilo rnozda irna da ka.Ze о
sebl sarnom. Ako se polako promenila, to је Ьilo
unutar tog istirtskog, i u isti mah vestackog pro
stora zatvora; upravo su neprimetna porneranja
·
u njenim sklopovirna Ш povremene zestoke krize

malo-pomalo obrazovali onu svest о ludilu koja
·
ISTORIJA LUDILA
198
se zatekla и саsи Revolиcije. Za to sto sи lиdaci

postepeno izdvajani, sto se jednolicnost bezumlja
razblja na zacetne vrste - nije zaslиZan nikakav
napredak medicine, nikakav covekoljиblvi pristup.
Pojava nastaje и dиblni samog zatvaranja; tи tre
ba tra.Ziti objasnjenje onoga sto ta nova svest о
lиdilи jeste.
Та је svest politicka, mnogo vise no filantrop
ska. Jer ako se и osamnaestom stoleeu иvidelo
da medи zatvorenicima, raspиsnicima, raskalasni
cima, rasipnim sinovima, ima i ljиdi ciji је pore
meeaj drugacije prirode i nestisivog nemira - za
to se dиguje bas zatvorenima. Upravo su oni prvi
i negodovali, i najcesce. Ministri, namesnici poli
cije, sиdski cinovnici, zatrpani sи istim, beskraj
nim, neumorno ponavljanim zalЬama: jedan pise
Моrераи (Maиrepas) i ljuti se sto је »pomesan sa
lиdacima medи kojima ima i tako mahnitih da
sam svakog trenutka u opasnosti da zadobljem
teske povrede« ; jedan drugi - to је opat iz Mon
krifa - isto se tako zali namesniku Berjeru
(Berryer) : »Evo me vec devet meseci, na najgroz
nijem mestu, zajedno sa petnaest ili dvadeset po
mamnih ludaka, izmesanih sa padavicarima.« Ka
ko stolece odmice, tako i ta negodovanja protiv
zatvaranja postaju sve јаса: ludilo tada sve vise
postaje napast zatvorenih, susta slika njihove uni
zenosti, ucutkanog i pobedenog razuma. Brzo се
doci dan kada се u sramotnoj izmesanosti ludila
Mirabo videti i jedno tanano orude zaglupljivan.ia
onih koje se hoce unistiti i, u isti mah, sustu sli
ku despotizma, bestijalnosti koja likuje. Ludak ni
je prva i najnevinija zrtva zatvaranja, ali је naj
mracniji i naividljiviji, najuporniji simbol sile
koja zatvara. U toj kricavoj prisutnosti bezumlja,
podmukla svojevoljnost sila nasla se posred za·
tvorenih. Borba protiv ustanovljenih snaga, pro
tiv porodice, protiv Crkve nastavlja se u okriliu
zatvora, u saturnalijama razuma. А ludilo tako
dobro predstavlja te sile koje kaznjavaju da us-
NOVO RAZDVAJANJE
199
pe�no igra ulogu dodatne kazne, dopunu mucenja

kojim se odrzava red u jednoobraznom kafnjava
nju u popravnim domovima. U svom izve�taju
Odboru za prosjacenje La Rosfuko-Lijankur sve
doci о tome: »Jedna od kazni koja se dosuduje
padavicarima i ostalim bogaljima u domovima, ра
cak i siromasima, jeste stavljanje medu ludake.«
Bruka је jedino u tome sto su ludaci surova isti
na zatvora, slepo orude onoga �to је u njemu naj
gore. Zar se to ne vidi i ро cinjenici - koja је
jos i opste mesto svekolike knjizevnosti о zatvo
rima u osamnaestom stolecu - da boravak u
kaznenom domu nemino\'110 vodi u ludilo? Каkо
da se zatvorenici, prinudeni da zive u tom svetu
bunila, posred likovanja bezumlja, ne pridruze,
zlokobnoscu mesta i stvari, onima koji su susti
zivi simbol te zle kobl: »Primecujem da је vecina
bezumnika zatvorenih ро kaznenim domovima i
drzavnim tamnicama to postala, jedni usled pre
terano loseg postupanja, drugi usled u:lasa od sa
moce u kojoj su se svaki cas suoeavali sa opsena
ma maste izostrene bolom.«
Prisustvo ludaka medu zatvorenicima nije sra
motna krajnost zatvaranja, vec njegova istina; ne
zloupotreba, vec sustina. Raspra koju osamnaesto
stolece vodi protiv zatvaranja svakako se tice na·
metnutog mesanja ludaka i razboritih ljudi; ali
ne tice se Ьitnog odnosa za koji se prihvata da
postoji izmed:u ludaka i zatvaranja. Ма koji stav
usvojili, bar to nije u pitanju. Mirabo, prijatelj
ljudi, isto је toliko strog prema zatvaranju koliko
i prema samim zatvorenicima; za njega, niko ko
је bacen u »euvene drzavne tamnice« nije nevin;
ali takvim ljudima mesto nije u tim skupim do
movima gde se vodi zaludan zivot; za�to zatvarati
»Ьludnice koje, kada se prevezu do manufaktura
u unutrasnjosti, mogu postati radnice?« Ili pak
»• zlikovce koii samo cekaiu slobodu ра da ote
. .
raiu sebe na vesala. Zasto ti l.iudi, vezani pokret

nim lancima, nisu zaposleni na onim poslovima
ISTORIJA LUDILЛ
200
koji Ьi mogli Ьiti nezdravi za dragovoljne radni

ke? Slu.Zili Ьi kao primer . . . « Kada se sve to
ljudstvo jednom povuce, ko ostaje u domovima
prinudnog boravka? Oni koje nije moguee smesti
ti nigde drugde, i koji u njih s punim pravom
spadaju: »Nekoliko politickih zatvorenika cije zlo
Cine ne treba obelodaniti« , а kojima treba dodati
»starce koji, posto su u razvratu i rasipanju pro
tracili sve plodove svog zivotnog rada, i posto su
oduvek imali sjajne izglede da umru u prihvati
liStu, to mirno i postizu« ; konacno, ludake kojj
moraju negde da se cvare: »Ti mogu da zivotare
Ьilo gde.« Mirabo mlaai izvodi dokazivanje u sup
rotnom pravcu: »Cikam svakoga na ovome svetu
da dokaZe kako politicki zatvorenici,. zlikovci, raz
vratnici, ludaci, propali starci sacinjavaju, ne ka
zem vecinu, nego trecinu, cetvrtinu, desetinu sta
novnika tvraava, kaznenih domova i drzavnih tam
nica.« Za njega, bruka nije u tome sto ne saci
njavaju, uz njih, glavni deo zatvorenog ljudstva;
ko, dakle, moze da se zali sto је izmesan sa zlo
cincima? Ne oni koji su u mladosti u jednom ea
su zaЬludeli: »Mogao Ьih da upitam . . . zbog ce
ga se brkaju zlikovci i razvratnici . . . Mogao bih
da upitam zbog cega se mladiCi opasnih sklonosti
ostavljaju sa ljudima koji се ih vrlo brzo odvesti
u najcmju pokvarenost . . . Napokon, ako postoji,
sto је susta istina, ta izmesanost razvratnika i
zlikovaca, zasto tim gnusnim, sramotnim, u.Zasnim
zdruZivanjem navlacimo na sebe krivicu za naj
groznije moguce nedelo, za nedelo navoaenja na
zlocin?« Sto se ludaka tice, koju Ьismo im dru.
gu sudblnu mogli pozeleti? Oni nisu ni dovoljno
razboriti da ne budu zatvoreni, ni dovoljno mudri
da se sa njima ne postupa kao sa zlikovcima, »а
susta је istina da od drustva valja kriti one koji
vise ne mogu da se slu.Ze razumom« .
Vidimo. kako је, u osamnaestom stolecu, de
lovala politicka kritika zatvaranja. Niposto ne u
pravcu nekog oslobaaanja ludila; nikako se ne
moze reci da је ona omogucila da se иmobolnima

ukaze veea covecna ili medicinska pafnja. Bas na
protiv, ona је lиdilo vezala ш zatvaranje cvr�ee
no ikad, i to dvostrukom vezom; jednom koja је
od lиdila stvarala sam simbol sile koja zatvara, i
njenog sme�nog i napasnickog predstavnika иnи
tar zatvorskog sveta; drugom koja ga је oznaca
vala kao osoblt predmet svih mera zatvaranja.
Sиbjekt i objekt, slika i cilj gu�enja, simbol nje
gove slepe proizvoljnosti i opravdanje svega sto
Ьi и njemи moglo Ьiti razumno i zasnovano. . Pa
radoksalnim obrtom lиdilo se na kraju javlja kao
jedina razlomost zatvaranj a ciju duboku nerazloz
nost simbolicno predstavlja. Јо� иvek Ьlizak toj
misli osamnaestog stoleca, Mi�le (Michelet) се је
iskazati zapanjиjU:ci tacno; on se vraca na sam
tok Miraboove misli izrecene povodom njegovog
boravka и Vensenи (Vincennes), и isto vreme ka
da је i De Sad Ьiо tamo:
- Prvo, zatvor роmисије razum: »Tamnica
pravi lиdake. Oni sto sи zateeeni и Bastiji, obe
zumljeni sи и Bisetri.«
- Drugo, ono sto је и silama osamnaestog
stoleca najnerazumnije, najsramnije, и Ьiti najne
moralnije, predstavljeno је и prostoru zatvaranja,
i to od strane jednog lиdaka: »Videli smo Ьeso
mucnike iz La Salpetrijer. Jedan j�zivi lиdak zi
veo је и Vensenи, opaki De Sad, i pisao и nadi
da се iskvariti vreme koje dolazi.«
- .Trece: trebalo је da zatvaranje bude name
njeno samo tom jednom lиdakи, ali od toga nije
ispalo nista: »On је uskoro oslobod:en, а Mirabo
zaddan.«
*
* *
Usred zatvora, dakle, nastaje praznina; praz

nina koja izdvaja lиdilo, razotkriva и njemи ono
sto је nepodlozno.. nepodnosljivo razumи; sada se
202 ISTORIJA LUDILA
lиdilo j avlja kao oblik ро kojem se lиdak razlikи

je od svih ostalih иtamnicenih. Prisиstvo lиdaka
.
и zatvorи jeste vid nepravde - ali za druge. Pro
Ј
Ьijen је onaj veliki omotac koji е obavijao zbr·
kano jedinstvo bezиmlja. Lиdilo oblja znak oso
benosti kao neki cиdan blizanac zlocina, kao da
је, и najmanjи rиkи, vezano иzа nj jednom bliskos
cи koja se jos ne dovodi и pitanje. U tom za
tvaranjи ciji је sadrZaj delimice isprafnjen, te
dve figure - lиdilo, zlocin - opstajи same; je
dino njih dve sada simbolicno predstavljajи ono
sto и zatvaranjи moze Ьiti neophodno: od sada
jos samo te dve figure zaslиzиjи иtamnieenje. Ci·
njenica da је postavljeno na odstojanje, da је u
svetи bezumlja konacno postalo odredljiv oЬlik,
nije oslobodila lиdilo; izmedи lиdila i zatvaran ' al
иspostavila se duboka srodnost, jedna Ьezma о
sиstinsk.a veza.
Ali и istom еаsи zatvaranje prolazi i kroz
drugu krizи, jos dиЬlји, posto и pitanjи vise nije
jedino njegova represivna uloga, vec i samo nje
govo postojanje; krizи koja ne potice samo iznи
tra i ne vezиje se иz politicka negodovanja, vec
se lagano иspinje ekonomskim i drustvenim hori-·
zontom.
Beda se, malo-pomalo, izvlaci iz starih moralnih
pometnji. Tokom kriza besposlica је poprimila li
ce koje se vise nije moglo brkati sa licem lenjo·
sti; nemastina i prinиdna dokolica rasirile sи se
ро selima, иpravo tamo gde se verovalo da se na
ilazi na najneposrednije i najcistije oЬlike moral
nog zivota; sve to otkrivalo је da beda mozda ne
potice samo od gresnosti: »Prosjacenje је plod be
de, а ona sama ishod је nesrecnih zblvanja и ob
radivanjи zemlje, Ш и radи manufaktиra, ili и po
skиpljenjи zivotnih шimirnica, preteranom porastи
stanovnistva itd. . « Nemastina postaje ekonom
. .
sko pitanje.
Ali ne slиcajno pitanje, niti takvo koje се mo
Ci da se potre jednom za svagda. Postoji izvesna
NOVO RAZDVAJANJE
203
koliCina bede koja se nece moCi odstraniti - ne

ka vrsta zle koЬi nema�tine koja doveka mora da
prati sve oЬlike drustva, cak i tamo gde su sve
dangube zaposlene: »U dobro vodenoj drzavi ne
Ьi trebalo da bude siromasnih, sem onih koji su
se rodili u nemastini ili koji su u nju zapali ne
srecnim slucajem.« Та osnovna beda је nekako
neodstranjiva: rodenjem ili nesrecnim slucajem,
ona је deo zivota koji se ne da izbeci. Dugo ljudi
nisu Ьili kadri da zamisle drzavu u kojoj ne Ьi
Ьilo siromasnih, toliko је stanje oskudice izgleda
lo usadeno u sudЬinu coveka i ustrojstvo drustva:
vlasnistvo, rad i nemastina izrazi su koji su u fi
losofskoj misli ostali spregnuti do devetnaestog
stoleca.
Neophodna stoga sto se nije mogla odbaciti,
ova uloga siromastva neophodna је i stoga sto
omogucuje bogatstvo. Posto radi а malo trosi,
klasa onih koji zive u oskudici omogueuje naciji
da se obogati, da odredi veliku vrednost svojim
poljima, kolonijama i rudnicima, da izraduje pro
izvode koji се se prodavati sirom sveta; recju, si
romasan Ьi Ьiо onaj narod koji ne Ьi imao siro
masnih. U drzavi, nemastina postaje nezaoЬilazan
element. U njoj se krije najtajniji, ali i najistinski
j i zivot nekog drustva. Siromasi sacinjavaju osno
vu i slavu nacija. А njihovu bedu, koja se ne mo
ze ukinuti, valja uzdizati i odavati јој pocast:
»Namera mi је jedino da privucem deo te budne
pafnje (paznje vlasti) na onaj deo Naroda koji
pati . . . ; njemu se duguje pomoc uglavnom zbog
casti i napretka Carevine kojoj su Siromasi svu
da najcvrsCi oslonac, jer jedan vladar ne moze
da ocuva i prosiri svoje podrucje bez davanja
potpore stanovnistvu, obdelavanju Zemlje, zanati
ma i trgovini; а Siromasni su neophodna pokret
na sila tih velikih moCi koje sacinjavaju istinsku
snagu jednog Naroda.« (36) Postoji tu istinska
moralna rehaЬilitacija Siromaha koja oznacava,
duЬlje, ponovno ekonomsko i drustveno uspostav-
ISTORIJA LUDILA
204
ljanje njegove licnosti. U merkantilistickoj privre

di, posto nije Ьiо ni proizvodac ni potrosac� Si
гomah nije imao mesta: danguba, skitnica, bespo
slicar, on је pripadao samo zatvoru, meri kojom
је Ьiо izgnan i kao odvojen od drustva. Sa rada
njem indиstrije kojoj sи Ьile potrebne ruke, on
se ponovo prisajedinjиje telи nacije.
Ekonomska misao, tako, na novim temeljima
razradиje pojam Siromastva. Ро negdasnjoj hris
canskoj tradiciji, иpravo је postojanje Siromaha
Ьilo istinsko i konkretno, njegovo prisиstvo tele
sno: иvek osobeno lice potrebe, simbolicni prola
zak Boga nacinjenog covekom. Apstrakcija zatva
гanja odstranila је Siromaha, pobrkala ga sa os
talim figurama, obavijajпci ga etickom osпdom,
ali nije ga razdvojila od njegovih crta. Osamnaesto
stolece otkriva da »Siromasi«, kao konkretna i
krajnja stvarnost, ne . postoje; da su · se п njima
·
predиgo brkale dve stvarnosti razlicite ро prirodi.

S jedne strane, postoji Siromastvo: oskи,.1Jca
namirnica i novca, ekonomska sitиacija skopeanэ
sa stanjem trgovine, poljoprivrede, indиstrije. S
druge strane, postoji Stanovnistvo: ne neki nede
latni element potcinjen kolebanjи bogatstva, vec
snaga koja neposredno spada п ekonomsku situa
cijи, u kretanje koje proizvodi bogatstvo, jer nje
ga stvara, Ш bar prenosi, premesta ili umnozava,
иpravo rad coveka. »Siromah« је Ьiо nejasan po
jam, и kojem su se mesali to bogatstvo koje СО·
vek jeste, i stanje Nemastine za koje se smatralo
da је svojstveno eovecanstvu. Izmedи Siromastva
i Stanovnistva, и stvari, postoji potpuno obrnut
odnos.
Fiziokrati i ekonomisti slaZп se u tome. Sa
mo stanovnistvo jedan је od elemenata bogatstva;
ono ти је cak siguran i neiscrpan izvor. Za Ke
nea (Qнesnay) i njegove иcenike, covek ie glavni
posredn1k izmeltи zemlje i bogatstva: » 'Кolik o vre
di f.ovek, toliko vredi zemlia, kaze iedna valiana
poslovica. Ako је covek nistavan, takva је i zem-
NOVO RAZDVAJANJE
205
lja. Sa ljudim.a1 udvostracuje se zemlja koja se

poseduje; ona se krci; ona se stice. &amo је bog
mogao da iz zemlje stvori coveka, а sa ljudima -
па svakom se mestu moze imati zeml.].a, ili bar
prinos, sto izlazi na isto. Iz toga sledi da prvo do
bro jeste - imati ljude, а drugo - zemlju.« (37)
I za ekonomiste је stunovnistvo isto tako Ьi
tno dobro. Cak i vise, ako је tacno da oni smatra
ju da se bogatstvo stvara ne samo u poljoprivre
dnom radu vec i u svakoj industrijskoj obradi, ра
i u trgovinskom obrtu. Bogatstvo је skopcano sa
radom sto ga covek doista obavlja: »Posto D:rZava
od istinskih bogatstava ima samo godisnji prinos
sa svojih zemalja i od radinosti svojih stanovni
ka, njeno се bogatstvo Ьiti najvece kada se pri
nos sa svakog jutra zemlje i od radinosti svakog
pojedinca podigne sto moze vise.« (38) Paradoks
је, ali neko се stanovnistvo Ьiti tim dragocenije
sto bude mnogoljudnije, posto Се prиZati indust
riji jeftinu radnu snagu, koja се, obaranjem cene
kostanja, omogucavati razvoj proizvodnje i trgo
vine. Na tom beskrajno otvorenom t:rZistu radne
snage, »Osnovna cena« - koja, za Tirgoa (Tur
got), odgovara opstanku rзdnika - i cena .koju od
reduju ponuda i potramja, na kraju se sastaju.
Neka zemlja, dakle, imace tim vecu prednost u tr
govackoj konkurenciji sto vise na raspolaganju
bude imala vece mogucno bogatstvo u vidu mno
goljudnog stanovnistva.
Gruba greska zatvaranja, i ekonomska zaЬlu
da: veruje se da се se Ьеdа ukinuti ako se ukloni
s puta i ako . se iz milosrda bude izd:rZavalo jedno
siroma5no stanovnistvo. U stvari, vestacki se pre
rusuje siromastvo; а odista se uklanja jedan deo
stanovniStva, uz uvek prisutno bogatstvo. Veruje
1i se da se siromasnima pomaie da se izvuku iz
svoje privremene nevolje? Oni se sprecavaju u to
me: sиZava se t:rZiste radne snage, а to је tim opa
snije sto se desava u vreme krize. Potrebno је, na
suprot tome, da se skupoca proizvoda zaleei jefti-
206 1S'f0R1JA LUOILA
nот radnom snagoт, da se njihova oskudnost na

doknadi noviт naporiтa industrije i poljoprivre
de. Jedini razuman lek: vratiti celo to ljudstvo u
tok proizvodnje kako Ьi se postavilo na тesta na
·
kojiтa је radna snaga najreda. Iskoristiti svako
jake siromahe, skitnice, izgnanike i raseljene lju
de - to је, u nadтetanju nacija, jedna od tajni
bogatstva: »Koji је najbolji nacin da se oslabe su
sedne ddave cija moc i industrija izazivaju u nа
та zavist?« - pita se Dzosija Taker (Josias Tu
cker) povodoт iseljavanja protestanata. »Natera
ti njihove podanike da ostanu kod kuce tako �to
cemo odblti da ih prihvatimo i uvrstimo medu
nas, Ш tako �to eemo ih privuci nата dobrim po
stupanjeт, oтogucujuci im da U.Zivaju u predno
stiтa koje iтaju i ostali gradani.«
Zatvaranje је podlozno kritici zbog posledica
koje moze da ostavi na tdiste radne snage; ali
jos vise zbog toga �to је, а sa njiт i svako delo
tradicionalnog milosrda, opasno ро finansije. Као
i srednji vek, i doba klasicizтa neprestano је te·
zilo ka tоте da ротос siroтasnima obezbedi si
stemoт zadU.Zbina. То znaci da је jedan deo gla
vnog kapitala ili prihoda sатiт tiт postajao ne
pokretan. I to konacno, jer su, u opravdanom na·
stojanju da se izbegne potrgovcenje poduhvata
ротосi, preduzete sve pravne теrе da ta dobra
vise nikada ne udu u opticaj . Ali kako је vreтe
prolazilo, tako se njihova korisnost smanjivala;
ekonomska situacija se preinacuje, siroтastvo
теnја vid: »Drustvo nета uvek iste potrebe; pri
I'Oda i raspodela vlasnistva, podela naroda na ra
zlicite staleze, shvatanja, oblcaji, glavna zaniтa
nja nacije Ш razlicitih njenih delova, cak i podne
Ьlje, bolesti i ostala zЬivanja u ljudskoт zivotu,
prolaze kroz neprestane proтene; nove potrebe se
radaju; ostale prestaju da se osecaju.« (39) Stalni
karakter zadU.ZЬine u protivrecnosti је sa promen
ljiviт i koleЬljivim tokom slucajnih potreba koje
ona treba da zadovolji. Bez vracanja u opticaj Ьо-
gatstva zaroЬljenog zaduzblnom valja, sa pojavom

novih potreba, stvarati nova bogatstva. Udeo gla·
vnice i prihoda koji su tako ostavljeni ро strani
stalno se uvecava, umanjujuci time proizvodni
udeo, sto ne moze а da ne vodi jos vecem siroma
stvu, ра prema tome i vecem broju zadufblna. Тај
proces, pak, moze beskonacno da se razvija. Mo
gao Ьi naici trenutak kada Ьi »zadufblne koje se
neprestano mnoze . . . na kraju progutale sav ka
pital i sve privatne posede« . Kada se bolje pogle
daju, klasicisticki oЬlici pomoCi uzrok su osiro
masenja, postupnog zastoja i neceg poput sporog
zamiranja svakog proizvodnog Ђogatstva: »Kada
Ьi svi ljudi koji su ikada ziveli imali grob, onda
Ьi, da Ьi se doblla zemlja za obradu, trebalo poru
siti te jalove spomenike i razvejati ререо mrtvih
kako Ьi se ishranili zivi.« (40)
*
* *
То sto је iscezlo, и osamnaestom stolecu, nije

necovecna surovost sa kojom se postupalo sa lu
dacima, vec ocitost neophodnosti zatvaranja, ono
opste jedinstvo koje је ludacima bez teskoca pri
davano, i one bezbrojne niti koje su ih uvlacile u
neprekinutu potku bezumlja. Mnogo pre Pinela lu
dilo је oslobodeno ne stvarnih prinuda koje su ga
zadrzavale u tamnici, vee jednog mnogo prisilni
jeg, mozda i presudnijeg tlaeenja koje ga drzi pod
vlascu te mracne sile. Cak i pre Revolucije, ono је
slobodno: slobodno za opafanje koje се ga роsь..
Ьiсе obeleziti, slobodno za prepoznavanje njego
"·ih osobenih lica i za сео onaj rad koji се mu ko
nacno dodeliti polozaj predmeta.
Ostavljeno samo, odvojeno od svojih negdas
пjih srodnika, izmedu oronulih zidova zatvora, lu
dilo pricinjava teskocu - postavljajuci pitanja
koja do tada nikada nije iskazivalo.
lSTOIШA LUDILA
208
Ono је narocito zbunilo zakonodavca, koji,

posto nije mogao а da ne potvrdi kraj zatvaranja,
vise nije znao u koji drustveni prostor da smesti
ludilo - u tamnicu, bolnicu ili porodicno stara
nje. Na merama preduzetim neposredno pre ili po
sle poeetka Revolucije odra.Zava se ova neodluc
nost.
U svojoj okruZnici о tajnim kraljevskim pi
smima о zatvaranju, Bretej (Breteuil) zahteva od
upravitelja da mu naznaee prirodu naredbl о za
tocenju u razlicitim domovima prinudnog borav
ka, i pobude kojima se opravdavaju te naredbe.
Moraju Ьiti oslobodeni, posle najvise jednu Ш dve
godine zatoeenja, »ODi koji niSU ucinili nista StO
Ьi ih moglo izloZiti strogosti kazni propisanih za
konom vec su se odali neumerenostima raspuste
nosti, razvrata i rasipniStva« . Nasuprot njima, za
driace se u domovima prinudnog boravka » • za
• •
tvorenici ciji је duh pomraeen i koje njihova sla

boumnost cini nesposobnima da se vladaju u sve
tu ili koje njihovi napadi jarosti cine opasnim.
Каdа је о njima rec, treba se samo uveriti da li је
njihovo stanje i dalje isto i, na Zalost, neophodno
је prodиZiti njihovo zatocenistvo ako se smatra
da је njihova sloboda Ьilo stetna ро dru.Stvo, Ьilo
dobroЬit koja njima samima ne koristi.c То је pr
vi korak: svesti praksu zatvaranja na najmanju
mogucu meru kada su posredi moralni prestupi,
porodicni sukobl, najbezazleniji oblici raspusnis·
tva, ali ne dirati u nacelo zatvaranja, u jedno od
njegovih glavnih znacenja: utamnieenje ludaka.
То је trenutak kada zatvaranje u stvari prelazi u
posed ludila, i guЬi ostalc svoje oblike korisnosti.
Drugi korak - to su velike istrage koje su
naloZile Narodna skupstina i Ustavotvoma skup
stina sutradan ро Deklaraciji о pravima coveka:
»Niko ne moze Ьiti uhapsen, ni zatvoren osim tt
slucajevima odredenim zakonom i na nacine koje
on propisuje . . . Zakon treba da dopusti samo stro
go odredene i oeigledno neophodne kazne, i ni-
ko ne moze Ьiti ka.Znjen osim ро zakonu koji 'је

utvrden i obznanjen pre prestupa i koji је pravil
no primenjen.« S razdoЬljem zatvaranja је goto
vo. Ostaje jedino bacanje u tamnicu, gde za sada,
bok uz bok, leze osudeni Ш nabedeni zlocinci i
ludaci. Odbor za prosjaeenje Ustavotvorne skup
�tine odreduje pet osoba koje се posetiti domove
prinudnog boravka u Parizu. Vojvoda La Rosfu
ko-Lijankur podnosi izve�taj (decembra 1789); s
jedne strane, on uverava da prisustvo ludaka da
je kaznenim domovima sramotan izgled i preti da
spusti zatvorenike na polozaj nedostojan coveka;
izme�anost koja se tu trpi svedoci о velikoj ne
smotrenosti vlasti i sudija: »Та nebriga veoma је
daleko od prosvecenog i briznog milosrda prema ne
�>reci kojim је ona na sve moguce nacine uЬlazava
na i olaksavana . . . ; da li је \kako moguee, i u ze
lji da se pritekne u pomoc u nevolji, pristati na iz
gled unizavanja covecnosti?«
Ako ludaci ponizavaju one sa kojima su neo
premoscu izmesani, treba obezbediti jedan zatvor
narocito za njih; zatvaranje koje ne Ьi Ьilo medi
cinsko, vec koje treba da bude oblik najdelatnije
i najЬlaie pomoci: »Od svih nedaea koje more co
vecanstvo, stanje ludila ipak је jedno od onih ko
je s najvise razloga iziskuje saZaljenje i uvafava
nje; upravo na zbrinjavanje tog stanja s razlogom
Ьi moralo najvise da se trosi; kada nema nade na
ozdravljenje, ostaje jos mnogo sredstava, Ьlagosti,
dobrog postupanja koje tim nesreenicima mogu
da obezbede barem podtюsljiv zivot.« U ovome
tekstu polozaj ludila pokazuje se u svojoj dvosmi
slenosti: treba, u isti mah, i zastititi zatvoreno
ljudstvo od opasnosti ludila, i omoguciti ludilu
koristi koje prufa posebna pomoc.
Treci korak - to је dug niz naredaba izdatih
izmedu 12. i 1 6. marta 1790. Deklaracija о pravi
ma ooveka tu је konkretno primenjena: »U roku
od sest nedelja od ove riaredbe, sva lica zatvorena
ро zamkovima, manastirima, kaznenim domovima,
14
210 ISTORIJA LUDILA
policijskim zatvorima i1i Ьilo kojim drugim tam

nicama, na osnovu tajnog kraljevskog pisma Ш na
osnovu naredbe sluibenika izvrsne vlasti, sem ako
nisu j os i osudena, uhapsena ili optuiena za neki
krupan zlocin, telesnu kaznu ili zatvorena zbog lu
dila, Ьiсе pustena na slobodu.« Zatvaranje se, da
kle, sasvim izricno namenjuje izvesnim kategori
jama osudenika, i ludacima. Ali za ludake se pred
vida poseban red: »Lica zatvorena zbog ludila Ьi
се, u roku od tri meseca racunato od dana objav
ljivanja ove naredbe, na molЬu nasih punOЦl()cni
ka, saslusana od sudija uoЬicajenim nacinima, i
na osnovu propisa lekara koji се se, pod nadzo
l'Om okrШnih upravitelja, izjasniti о istinskom
stanju bolesnika kako Ьi ovi, prema odluci koja се
Ьiti doneta о njihovom stanju, bili pusteni iz zat
vora ili leceni u bolnicama koje се Ьiti odredene
za ovu svrhu.« lzgleda da se izbor pravi od tada.
lJana 29. marta 1790, Baji (Bailly), Dipor-Ditertr
(Duport-Dutertre) i jedan policijski staratelj odla
ze u La Salpetrijer da odrede na koji se nacin mo
ze izvrsiti naredba; potom isto tako posecuju i Bi
setru. То је zato sto ima mnogo teskoca, а pre
svih sledeca: ne postoje bolnice koje Ьi Ьile name
njene, Ш bar ostavljene za ludake.
Pred tim materijalnim teskocama, kojima se
pridruZuje mnogo teorijskih neizvesnosti, otpoee
ce dugo razdoЬlje oklevanja. Sa svih strana od
Skupstine se zahteva propis koji Ьi omoguCio za
stitu od ludaka cak i pre obecanog stvaranja bol
nica. 1 jednim vracanjem unazad, koje се Ьiti od
velike vainosti za buducnost, ludaci se dovode pod
udar neposrednih i nekontrolisanih mera koje se
ne preduzimaju cak ni protiv opasnih zlocinaca,
vec protiv zivotinja�stetocina. Zakon od 16-24.
avgusta 1790. »predaje budnosti i vlasti gradskih
tela . . . brigu о predupredenju ili ispravljanju ne
milih dogadaja koje Ьi mogli izazvati umobolni i1i
mahniti koji su ostavljeni na slobodi i tumaranje
zivotinja-stetocina i divljih zivotinja« . Zakonom od
NOVO RЛZDVAJANJE 211
22. jula 1791 . ovaj se propis utvruaje tako sto se

na porodice prebacuje odgovornost za nadzor nad
umobolnima, а gradskim vlastima dopusta da pre·
duzmu sve korisne mere: »Roditelji umobolnika
treba da se staraju о njima, da ih sprece da tuma
raju i da paze da oni ne naprave nikakav nered.
Gradska vlast treba da otkloni neprilike koje Ьi
mogle proiziCi iz nemara sa kojim privatna lica
obavljaju taj zadatak.« Ovim zaoЬilaienjem njiho
vog oslobadanja ludaci ponovo doЬijaju, ali ovaj
put u samome zakonu, onaj status zivotinje u koji
ih је zatvaranje izgleda Ьilo izdvojilo; oni ponovo
postaju divlje zivotinje bas u ono vreme kada le
kari pocinju da im pripisuju Ьlagu zivotinjsku na
rav. Ali uzalud је ta zakonska odredba stavljena. u
ruke vlastima, to nije otklonilo teskoce; bolnice
za umobolne jos uvek ne postoje.
Bezbrojni zahtevi pristifu Ministarstvu unu
trasnjih poslova. Delesa (Delessat) odgovara, reci
mo, na jedan takav zahtev: »Као i vi, gospodine, ј
ја osecam koliko Ьi korisno Ьilo kada Ьi se odmah
moglo pristupiti osnivanju domova cija Ьi name
na bila da se u njih povuce zlosrecna vrsta bezum
nih ljudi . . . Sto se tice bezumnika koje је po
manjkanje neke takve ustanove prinudno smestilo
u razlicite tamnice vase oЬlasti, . ј а za sada ne vi
dim drugog nacina da se oni povuku iz tih mesta
koja tako malo odgovaraju njihovom stanju, sem
da se privremeno prebace, ako је moguce, u Bise
tru. Trebalo Ьi, dakle, da Upravno vece pise vecu
u Parizu da Ьi se dogovorili о nacinima kako da
se bezumni prime u taj dom, gde Ьi troskove nji·
hovog izdгZavanja placala vasa oЬlast ili zajedni
ce preblvalista tih nesrecnika, ako njihove porodi
ce nisu u stanju da podnesu taj izdatak.« Bisetr,
dakle, postaje veliko steciste u koje se salju svi
bezumnici, pogotovu od easa kada је zatvoren
Sen-Lazar. Ista је stvar i sa zenama u La Salpetri
jer: godine 1792. tu se dovodi dve stotine ludaki
nja koje su prethodnih pet godina Ьile smestene
н•
212 ISTOIWЛ L1JDILA
u starom novicijatu Kapucina u ulici Sen-Zak. Ali

u dalekim pokrajinama nema ni govora о tome da
se umobolni posalju u negdasnja opsta prihvati
lista. Oni najcesce Ьivaju drzani ро tamnicama,
kao sto је to, na primer, Ьila tvrdava А (На) , u
zamku Anze, u Belvou. Tamo tada vlada neopisiv
nered, koji се jos dugo potrajati - sve do vreme
na Carstva. Antoan Nodije (Antoine Nodier) navo
di nekoliko pojedinosti о Belvou. »Svakoga dana
zapomaganje upozorava susedstvo da se utamni
ceni tuku i ubljaju medusobno. Strda dotrcava.
Sastavljena onako kako to danas jeste, ona zara
cenima slиZi za podsmeh; gradske upravitelje mo
le da dodu i uspostave mir; njihov autoritet se ga·
zi; njih poniZavaju i vredaju; to vise nije dom
pravde i zatocenja . . <<
.
Neredi su isto tako veliki, mozda i veci, u

Bisetri; tu se smestaju politicki zatvorenici; tu se
kriju osumnjiceni koje progone; usled bede i os•
kudice mnogi gladuju. Uprava neprestano nego
duje; zahteva da se zlocinci dde posebno; а neki,
sto је vdno, i dalje predlazu da se zlocincima t1
zatocenistvu pridruze ludaci. Dana 9. Brimera go·
dine 111, ekonom Bisetre pise »gradanima Gran
preu i Osmondu, clanovima Poverenistva za uprav
na tela i sudove« : »Tvrdim da u easu kada је co
vecnost odlucna dnevna zapovest, nema coveka
koji nece ustuknuti od иZasa kada ugleda zlocin i
siroma5tvo zdruZene u istom azilu.« Treba li pod
secati na septembarsko krvoprolice, neprestana
bekstva i na zatvorenike zadavljene pred mnogo·
brojnim nevinim oeima, na uzvitlane lance? Siro
masi i ubogi starci » . . . imaju pred ocima samo
lance, resetke i katance. Dodajmo tome stenjanje
zatocenika koje pocesto dopire do njih . . . Na os
novu svega toga ponovo usrdno molim ili da se
zatvorenici povuku iz Bisetre, ра da tu ostanu sa
mo siroma5ni, ili da se siromasni povuku odatle
te da ostanu samo zatvorenici.« А tad pak, ako se
pomisli da је ovo pismo napisano u jeku Revolu-
NOVO RAZDVAJANJE
213
cije, znatno posle Kabanijevih (Cabanis) izvestaja

i vise meseci posto је Pinel, ро predanjи, »oslobo
dio« umobolnike iz Bisetre, dolazi nesto presиdno:
»U ovom drugom slисаји mozda Ьi se tи mogli os
taviti i lиdaci, jos jedna vrsta nesrecnika zbog ko
jih covecnost strahovito pati . . . Pohitajte, dakle,
gradani koji volite covecnost, da ostvarite jedan
tako lep san, i bиdite иnapred иvereni da cete
otada zaista i zaslиZivati covecnost.« Tolika је zbr
ka vladala tih godina, toliko је, и саsи каdа је pri
davana nova va.Znost »covecnosti« , tesko Ьilo od
rediti mesto koje и njoj lиdilo treba da zaиzme,
toliko је tesko bilo postaviti lиdilo и drustveni
prostor koji se иpravo iznova gradio.
OSMO POGLAVLJE
NASTANAK AZILA
Slike znamo. One su poznate iz svih istorija

psihijatrije, u kojima imaju ulogu da ilustruju
ono srecno doba kada se ludilo konacno priznaje i
leci polazeCi od istine pred kojom su ljudi predu
go ostajali slepi.
»Uvafeno drustvo kvekera . . . zelelo је da
onim svojim clanovima koje Ьi zadesila nesreca
da izgube razum, а da nemaju dovoljan imetak da
se obrate skupim ustanovama, obezbedi sve Ьla
godeti zivota koje prilice njihovom stanju; dobro
voljnim upisivanjem stvoren је fond, i za otprili
ke dve godine u Ьlizini grada Jorka osnovana је
jedna ustanova u kojoj su, ро svemu sцdeCi, mno
ge prednosti udr11Zene sa najvecom tnogucnom
ekonomicnoscu. Ako dusa nacas i zadrhti pred
tom strasnom bolescu koja kao da је stvorena da
ponizi ljudski rod, nju ubrzo preplave Ьlaia ose
canja pri pomisli na sve ono sto је dobrohotna do
misljatost uspela da izumi da tu bolest izleci i
uЬlafi.
Тај se dom nalazi milju do Jorka, posred je
dnog plodnog i ljupkog polja; on nikako ne navo
di na pomisao о tamnici, vec pre о jednom veli
kom seoskom gazdinstvu; okгuZen је velikom za
tvorenom bastom. Nikakvih sipki, nikakvih rese
taka na prozorima.« (41)
NASTANAK AZILA
215
Sto se oslobod:enja umobolnih iz Bisetre tice,

prica је dobro poznata: donosi se odlџka da se za·
tvorenicima и tamnicama skinи lanci; Kиton
(Couthon) poseeuje bolnicи da vidi ne krijи li se
u njoj osumnjieeni; Pinel ти odvamo kreee и sи·
sret, dok svi drhte pri pogledи na »bogalja kog
ljudi nose na rukama« . Sиceljenje mиdrog cove
koljиpca i oduzetog cиdovista. »Pinel ga odmah
odvodi и odeljenje nemirnih gde celije ostavise na
njega bolan иtisak. On иshte da ispita sve bolesni·
ke. Vecina ти uzvrati sam.o psovkaina i prostackim
pogrdama. ProduZiti ispitivanje nije Ьilo ni od ka
kve koristi. On se obrati Pinelи: »Tako, grad:ani
ne, da nisi i ti sam lиd kad hoces ovakve Zivotinje
da pustis s lanca?« Pinel ти spokojno odvrati:
»Grad:anine, иveren sam da sи ovi umobolnici ova·
ko nepristupacni samo zato sto sи liseni vazduha i
slobode. - Ра lepo, cini s njima sto ti volja, ali
bojim se da ne padnes kao zrtva sopstvene tasti·
ne.« I na to odnese Kиtona do njegovih kocija.
Na njegov odlazak svima laknu; odahnиse; veliki
covekoljubac odmah se dade na posao.« (42)
То su te slike, bar utoliko иkoliko svaka od
ovih dvejи prica sиstinи svoje moCi crpe iz imagi
narnih oЬlika: patrijarhalni mir Tjиkovog oblta·
valista, gde se strasti srca i poremecaji duha pola
gano stisavajи; jasna cvrstina Pinelova koji jed·
nom jedinom recju i jednim jedinim pokretom ро·
bed:uje dve zivotinjske pomame koje urlajи na
njega i vrebajи ga iz zasede; i ta ostroumnost koja
је umela da raspozna sta је istinska opasnost -
pomamni ludaci Ш krvozedni clan Konventa: sli
ke koje ее daleko - sve do nasih dana - nositi
breme svoje legende.
*
* *
Legende о Pinelu i Tjuku prenose mitske vre

dnosti koje се psihijatrija devetnaestog stoleca
ISTORIJA LUDILA
216
prihvatiti kao nesto ро prirodi ocigledno. Ali is

pod �amih mitova odvija se jedan proces, ili bolje
receno - niz procesa kojima su, u tisini, ustroje
ni istovremeno i svet azila, i metodi izlecenja, i
konkretno iskustvo ludila.
Najpre о Tjиkovom delи. Zbog toga sto је OS·
tvareno и isto vreme kad i Pinelovo, zbog toga sto
se zna da је Тјиkа poneo val »covekoljиЬlja«, to
se delo istice kao »oslobodenje« иmobolnih. No
posredi је nesto sasvim drugo: »Mogli smo da uo�
cimo da su neki clanovi naseg drustva pretrpeli
velikи stetu zato sto su bili povereni ljudima cija
nacela ne samo sto su tuaa nasima, vec koji su ihi
stavise, izmesali sa drugim bolesnicima koji su se·
Ьi dopиstali prostacki jezik i sramotne postиpke.
Sve to cesto ostavlja neizbrisive tragove и dиhи
bolesnika, kada se ovi jednom prizovu razumи,
udaljava ih od verske odanosti kakvu su ranije
osecali; ponekad cak sticu gresne navike koje sи
im ranije Ьile tиае.« Utoci.Ste (The Retrait) treba
da dejstvuje kao oruae podvajanja: moralnog i
verskog podvajanja, kojim се se nastojati da se
oko ludila иspostavi sredina koja се sto vise lici
ti na zajednicu kvekera. Dva sи razloga za to: prvi
је и tome sto је zlo, za svaku osecajnu dusu, pat
nja, izvor svih nesrecnih i raspaljivih strasti kao
�to su Шаs, mrznja, prezir, strasti koje dovode do
ludila ili ga odrZavaju: »S razlogom se mislilo da
ј е mesanje, do kojeg је dolazilo u velikim javnim
иstanovama, osoba razlicitih verskih osecanja i
иprdnjavanja vere, mesan.i e razvratnika i krepo
snika, bezboznika i ozЬiljnih ljudi, imalo za posle
dicи sprecavanje povratka razumu i duЬlje zapa
danje u melanholiju i mrzovoljne misli.« Ali gla
vni razlog је drugde: on ј е u tome sto religija mo
ze da igra dvostruku ulogu prirode i pravila, po
sto је u pradedovskim oЬicajima, и vaspitanju, и
sv�kidasnjoj primeni, poprimila duЬinu prirode, а u
isti mah ona је stalno nacelo zakonske prinude. Ona
је dobrovoljnost i prisila jednovremeno i kao takva
NASTANAK AZILA
217
ona raspola.Ze jedinim silama koje, и pomraceno

sti razиma, mogu da Ьиdи protivteza neumerenoj
zestini lиdila; njene zapovesti, » • kada se cvrsto
• •
utиve jos и pocetkи zivota . . . postajи bezmalo na

c�lo nase prirode, а njihova moc prinиde cesto se
oseca cak i и delirantnoj razdra.Zenosti lиdila. Pot
pomagati иticaj verskih naeela na duh bezиmnika
ima, kao nacin lecenja, ogromnи va.Znost.« u dija
lektici obezumljenja, kada se razum krije ali ne
propada, religija је konkretan oЬlik onoga sto ne
moze da polиdi; vera nosi ono sto је и razumи ne
pobedivo, sto pod lиdilom opstaje kao la.Zna pri
roda, а oko lиdila kao nepresЦlni zahtev sredine:
»U svetlim trenucima Ш dok se oporavlja, bolesni
ku moze koristiti drustvo onih koji imajи ista иve
renja i iste navike koje i on.« Religija stiti dre·
vnи tajnи razuma naspram lиdila, cineci tako. Ьli
zom, neposrednijom, оnи prisilи koja se s jaroscи
nametala jos и klasicistickim zatvorima. Tamo sи
se moral i vera naturali spolja, tako da је lиdilo
Ьilo zauzdavano, а ne leceno. U Utocistu, religija
је deo pokreta koji је, иprkos svemи, иkazivao na
razиm и lиdilи i koji је vodio od bezumlja ka
zdravljи. Versko podvajanje ima tacno odreden smi
sao: nije rec о tome da se bolesnici sасиvаји od
bezboznog иticaja ne-kvekera, vec о tome da se
polиdeli smesti и moralnи sredinи и kojoj се za
poceti raspravu sa sobom i svojom okolinom; da
ти se stvori sredina и kojoj се, daleko od toga da
Ьиdе zasticen, Ьiti ddan и neprekidnom nespoko·
ји, и kojoj се ти Zakon i Prestиp neprekidno pre
titi.
»Za nacelo straha, koji је и lиdilи retko kad
smanjen, smatra se da је veoma znacajno и le
cenju ludaka.« Strah se javlja kao glavna snaga
azila. Stara predstava, sumnje nema, ako se po
misli na ufase zatvora. Ali ti ufasi sи opkoljavali
ludilo spolja, obelezavajuci medu razuma i bezum
lja, i uzivajuCi dvo.iaku moc: nad zestinom jarosti
kako Ьi је obuzdali, i nad samim razumom kako
ISTORIJA LUDILA
218
Ьi ga drzali ро strani; taj је strah Ьiо sav na po

vrsini. Strah koji је zavladao и Utocistu sav је и
duЬini: оп ide od razuma do lиdila kao kakvo po
sredovanje, kao podsecanje па zajedпickи priro
du koja im је jos uvek svojstveпa i pиtem koje
strah moze da иcvrsti vezи izmed:и пjih. Straho
vlada и zatvoru Ьila је пajvidljiviji zпak оtиd:епја
ludila и svetи klasicizma; sada је strah obdareп
moci razotud:eпja, koja ти је omogucila da иspo
stavi izvesпo pradrevno saucesniStvo lиdaka i ra
zumпog coveka. Оп treba ропоvо da ih исiпi so
lidarпim. Sada lиdilo vise пеее morati, песе mo
Ci da izaziva strah; опо се se samo bojati, bez
pomoci i uzmicanja, па taj пacin potpиno preda
to pedagogiji zdravog razuma, istine i morala.
Semjuel Tjuk kazиje kako је и Utocistu primljen
jedan manijak, mlad i izvanredno jak, ciji sи na
padi izazivali panikи и njegovoj okolini, ра i me
d:и njegovim cиvarima. Pri dolasku и Utociste Ыо
је okovan lancima; nosio је lisice; odeca mu је
Ьila иvezana иzetom. Cim је stigao, skidaju mu
sve okove i stavljaju ga da vecera sa svojim pa
ziteljima; njegova иznemirenost se odmah stisava;
»njegovu paznju kao da su potpuno obuzele te no·
ve okolпosti«. Odveli su ga u njegovu sobu; иpra
"·itelj mu se obraca i objasnjava mu da је cela
kuca ured:ena zarad najvece slobode i najvece
udobnosti sviju, i da nece Ьiti podvrgnut nikak
voj stezi pod uslovom da se ne ogresi о kucna
pravila ili opsta nacela ljudskog morala. Sa svo
je strane, upravitelj potvrduje da ne zeli da pri
meni sredstva priпude koja mu stoje па raspola
gaпju. »Manijak Ьi dirпut Ьlagoscu ovog postupka.
Оп оЬеса da се se sam obuzdavati.« 1 dalje mu
se desavalo da se иzпemiri, da krici, da plasi dru
gove. Upravitelj ga podseti па pretnje i оЬесапја
od prvog dana; ako se пе umiri, оп се Ьiti priпu
deп da se vrati пegdasnjim surovim postupcima.
Na to је uznemireпost bolesnika rasla jos пеkо
vreme, а zatim brzo opala. »On је tada pazljivo
NASTANAK AZILA
219
slusao pouke svog prijateljski nastrojenog pose

tioca. Posle slicnih razgovora, bolesnik је, uopste
uzev, Ьiо nekoliko dana u boljem stanju.« Nakon
cetiri meseca, on је napustio Utociste potpuno iz
lecen. Ovde se strah obraca bolesti neposredno,
ne putem nekih oruda, vec preko govora; nije rec
о tome da se ogranici podivljala sloboda, vec da
se otkrije i razgori oseeanje proste odgovornosti,
и kojoj се se svako ispoljavanje ludila dovoditi u
vezu sa kaznom. Nejasna krivica, koja је neka
da povezivala gresnost i bezumlje, na taj је nacin
potisnuta; ludak, kao ljudsko Ьiсе prvobltno ob
dareno razumom, vise nije kriv sto је lud; vec
ludak, kao ludak, i u okviru te bolesti za koju vi
se nije kriv, mora da se oseti odgovornim za sve
ono sto u toj bolesti moze da ugrozi moral i
drustvo, i da se samo na sebe ljuti za kazne koje
doblje. Pripisivanje krivice vise nije opsti vid od
nosa koji se uspostavlja izmedu ludaka i razum
nog coveka; ono postaje i oЬlik konkretnog su
postojanja svakog ludaka sa njegovim cuvarom i,
u isti mah, oblik svesti koju umobolnik treba da
stekne о sopstvenom ludilu.
Valja, dakle, iznova proceniti znacaj koji se
pridaje Tjukovom delu: oslobodenje umobolnih,
ukidanje prinuda - to su samo opravdanja. lstin
ski tokovi Ьili su drugaciji. Tjuk је, u stvari,
stvorio azil u kojem је slobodan ufas ludila za
menjen teskoЬiюm omcom odgovornosti; strah vi
se ne vlada s druge strane tamnickih kapija, on
sada plamti pod pecatima svesti. Vekovne ufase
kojima је Ьiо zahvacen umobolnik Tjuk је preme
stio u samu nutrinu ludila. Azil, istina, vise ne
odobrava krivicu ludaka; ali on postize vise, on
је prireduje; on је prireduje, za ludaka, kao svest
о njemu samom i kao terapeutsko uplitanje u zi
vot ludaka. Drugim recima, putem te krivice, lu
dak postaie predmet kaznjavanja kojem su on i
drugi uvek izlozeni; а priznavanjem tog statusa
objekta, sticanjem svesnosti о svojoj krivici, lu-
ISTORIJЛ LUDILЛ
220
dak treba da se prizove svesti kao slobodan i od

govoran subjekt, dakle - da se prizove razumu.
Тај pokret kojim se ludak, objektivizujuci se za
drugoga, vraca svojoj slobodi, nalazimo u Radи
isto tako kao i u Pogledu.
Ne zaboravimo da se nalazimo и svetи kve
kera, svetu gde bog Ьlagosilja ljиde za plodove
·
njihovog rada. U »moralnom lecenjи« kakvo se

sprovodi и Utocistu, rad dolazi na prvo mesto.
Rad, ро sebl, sadrzi moc prinude koja se nad svim
oЬlicima fizi�ke prinude izdize ро tome Sto re
dovnost radnih casova, neophodnost paznje, oba
veza da se postigne konacan иCinak, odvajaju bo
lesnika od slobode dиha koja Ьi ти mogla nasko
diti i ukljиcиju ga и poredak odgovomosti: »Re
dovnom radu mora se dati prednost, kako sa te
lesnog tako i sa moralnog stanoviSta . . . ; rad је
ono sto је za bolesnika najprijatnije, а sto је naj
vecma sиprotno zaЬludelostima njegove bolesti.«
Time covek ponovo stupa и poredak bozjih zapo
vesti; on svoju slobodu potcinjava zakonima koji
su i zakoni stvamosti, i istovremeno, zakoni mo
rala. Otuda rad duha nije za odbacivanje; sa kraj
njom strogoscu, pak, valja odstranjivati svako
mastanje, koje је uvek u doslиhu sa strastima,
sve zelje ili delirantne obmane. Nasuprot tome,
proucavanje onog vecnog u prirodi i onog sto је
и najvecem skladu sa mudroscu i dobrotom Pro
videnja, najdelotvornije umanjиje prekomerne slo
bode lиdaka i navodi ga da otkrije oblike svoje
odgovornosti. »Razlicite grane matematike i pri
rodnih nauka najkorisniji su predmeti kojima mo
ze da se uposli dиh bezumnih.« U azilu, rad је li
sen svake proizvodne vrednosti; on se namece sa
mo u svojstvu Cistog moralnog pravila; ogranica-
9'anje slobode, podvrgavanje redu, obavezivanje na
odgovornost sa jednim jedinim ciljem - da se
povrati dиh izguЬljen u prekomernoj slobodi ko
ju fizi�ka prinuda samo prividno ograni�ava.
NASTЛNAК AZILA 221
Jos delotvorniji od rada jeste pogled drugih,

ono sto Tjuk naziva »potreba za uvafavanjemc :
»То nacelo ljudskog duha nesumnjivo utiee na na
se ponasanje uopste uzev, premda cesto na skri
ven nacin, а narocito snafno dejstvuje kada se
ukljucujemo u nov krug poznanstava.« U klasici
stickom zatvoru ludak је, takode, Ьiо izloZen po
g]edu: ali, u osnovi, taj pogled nije dopirao do
njega licno, on је sezao samo do njegove cudo
visne povrsine, njegove vidljive animalnosti; on је
sadrzao najmanje jedan oblik uzajamnosti, posto
;е u njemu zdrav covek mogao da procita, kao u
ogledalu, pretecu mogucnost sopstvenog pada. Po
gled koji sada Tjuk uvodi kao jednu od najvafni
Jih sastojnica zivota u azilu istovremeno је i duЬ
lji i manje uzajaman. On је u ludaku tragao za
najmanje primetnim znacima njegovog lиdila, za
mestima na kojima se ono kriomice dodiruje s ra
zиmom i tek pocinje da se odvaja od njega; а
na taj pogled lиdak ni na koji nacin ne moze da
иzvrati, jer on је samo gledan; on је kao pridos
lica, kao neko ko је pos]ednji prispeo и sv�t ra
zuma. Тјиk је oko tih posmatranja sastavio pra
vi ceremonijal. Posredi sи bila vecernja posela na
engleski nacin, na kojima је svako morao da po
d.rafava sve krute zahteve drustvenog zivota; kru
zio је jedino pogled, koji је vrebao na svakи ne·
prilicnost, svako remecenje, svakи neиmesnost и
kojoj Ьi se odavalo lиdilo. Upravitelji i nadzomi
ci u UtociStu redovno pozivaju ро nekoliko bole
snika na »tea-partiesc; zvanice » • оЬlасе najlep
• •
se odelo i nadmecu se medusobno u иljиdnosti i

pristojnosti. Nиde im se najbolja jela, s njima se
postиpa s takvom pafnjom kao da su stranci. Se
deljka oЬicno protice и najvecoj slozi i najboljem
raspolozenjи. Retko dolazi do neprijatnih dogada
ja. Bolesnici izvanredno obuzdavajи razlicite svo
je sklonosti; ovaj prizor izaziva i zaprepascenje
i dirljivo zadovoljstvo.« Zacиdo, ovaj obred nije
obred priЬliZavanja, dijaloga, uzajamnog upozna-
ISTORIJЛ LUDILЛ
222
vanj �; tu se oko ludaka organizuje svet u kojem

mu Је sve poznato i Ьlisko, ali u kojem on sam
ostaje stranac, Stranac u pravom smislu reci, ne
ko koga ne procenjuju samo ро izgledu, vec i ро
svemu sto Ьi izgled, i nehotice, mogao da oda i
otkrije. Neprestano podseean na tu ispraznu ulo
gu nepoznatog posetioca, i neprihvacen u icemu
sto Ьi se о njemu moglo znati, povucen tako, dru·
stvenom licnoscu koja mu је nametnuta, bez re
ci, pogledom, spoljasnjoscu i maskom, na povrsi
nu sebe samog, ludak је pozvan da se objektivizu
je u ocima razboritog razuma kao potpuni stra
nac, to jest kao onaj cije se tudinstvo ne da opa
ziti. Razumno gradanstvo prihvata ga samo u tom
svojstvu, ро cenu te saobrazenosti anonimnom.
Vidimo da је u UtoCistu delimicno izostavlja
nje fizickih prinuda cinilo deo skupa mera ciji је
SUStinski element Ьiо stvaranje jednog »Self-re
straint« u kojem је slobodu bolesnika, ukljucenu
u rad i pogled drugih, neprestano ugrozavalo utvr
divanje krivice. Treba da shvatimo da је tamo
gde smo verovali da је posredi jedna prosta nega
tivna operacija koja је razvezivala veze i osloba
dala najduЬlju prirodu ludila - rec о jednoj po
zitivnoj operaciji koja zatvara ludilo u poredak
nagrada i kazni i ukljucuje ga u kretanje moralne
svesti. Prelazak iz sveta Prokletstva u svet Osudi
vanja. Ali u isti mah postaje moguca psihologija
ludila, jer, pogledom, ludilo se neprestano poziva
na povrsinu sebe samog da porekne svoju pritvor
nost. Ono se osuduje samo ро onome sto cini;
njemu se ne sudi zbog namera, niti se pronicu
njegove tajne. Ono је odgovorno samo za onaj
svoj deo koji se vidi. Sve ostalo se precutkuje.
Ludilo postoji jos samo kao nesto videno. Та bli
skost koja se uspostavlja u azilu, koju vise ni
lanci ni resetke nece raskinuti, ne omogucuje uza
jamnost: to је tek susedstvo pogleda koji nadzi
re, uhodi, koji se primice da Ьi bolje video, ali
koji se neprestano sve vise odmice jer prihvata
NASTANAK AZILA 223
i priznaje samo vrednosti Stranca. Nauka о dusev

вim bolestima, takva kakva се se moCi razviti u
azilima, pripadace uvek samo redu posmatranja i
razvrstavanja. Ona nece Ьiti dijalog. А to doista
песе ni moCi postati sve dok psihoanaliza ne
progna taj proces gledanja, Ьitan za azile devet
naestog stoleca, i njegovu nemustu magiju zameni
mocima govora. Mozda Ьi jos tacnije Ьilo ako ka·
zemo da је ona neprikosnoveni pogled nadzomi
ka udvojila beskrajnim monologom reci nadzira
nog - ocuvavsi tako stari azilski sklop neuzajam
nog pogleda ali postavivsi mu kao protivtezu, u
nesimetricnoj uzajamnosti, nov sklop govora bez
uzvracanja.
Nadzor i Osuda: vec se ocrtava jedna nova
licnost koja се Ьiti glavna u azilu devetnaestog
stoleca. Sam Tjuk јој ocrtava obrise onda kada
prica povest nekog manijaka koji је patio od na
pada nezadrzive jarosti. Jednoga dana, kada se
sa upraviteljem setao ро vrtu doma, iznenada ga
spopade faza razdraienosti: on se odmace nekoli
ko koraka, dohvati jedan oveci kamen i vec za
mahnu njime na svog pratioca. Upravitelj zasta,
pogleda bolesnika pravo u oCi; zatim krete neko
liko koraka napred i >юdlucnim glasom naredi mu
da odlozi kamen« ; kako se upravitelj priЬlizavao,
tako је bolesnik spustao ruku i na kraju ispustio
svoje orиZje; »Zatim mirno dopusti da ga odvedu
·
u njegovu sobu« . Upravo se rada nesto sto nije

vise represija, ve� autoritet. Sve do kraja osam
naestog stoleca svet ludaka naseljavan је samo po
mocu apstraktne, bezlicne sile koja је ludake dr
zala zatvorene; i u tim granicama on је Ьiо pra
zan, ispunjen ludilom, jedino njime; cesto su i
cuvari vrbovani medu bolesnicima. Tjuk, nasup
rot tome, uvodi jedan posrednicki element izmedu
cuvara i bolesnika, izmeau razuma i ludila. Pro
stor sto ga је drustvo ostavilo za umobolne od
sada се Ьiti opsednut onima koji su »s druge stra
ne« i koji predstavljaju istovremeno i ugled auto-
ISTORIJA LUDILA
224
riteta koji zatvara i strogost razuma koji osuduje.

Nadzornik se uplice, nenaoruian, bez oruda pri
nude, samo pogledom i govorom; on se primice
ludilu lisen svega onoga sto Ьi ga moglo zastititi
ili uCiniti opasnim, izlozen neposrednom sukobu,
bez zastite. Ра ipak, on se u stvari nece suprotsta
viti ludilu kao konkretna licnost, vec kao razuпi
no Ьiсе, samim tim, i pre svake Ьitke, naorиZan
autoritetom koji mu dolazi otuda sto nije lud. Ra
nije је pobedu razuma nad bezumljem obezbedi
�·ala samo materijalna sila, i to u nekoj vrsti is
tinske Ьitke. Ishod Ьitke sada је vec unapred od
luren, poraz bezumlja је uracunat u konkretnu si
tuaciju u kojoj se sukoЬljavaju ludak i ne-ludak.
Odsustvo prinude u azilima devetnaestog stoleca
nije oslobodenje beшmlja, nego znak da је ludilo
odavno vec savladano.
Za taj novi razum koji vlada u azilu, ludilo
vise nije apsolutni oblik protivrecnosti, vec pre
nezrelost, jedan vid ludila koji nema prava na sa
mostalnost i koji moze da zivi samo nakalemljen
na svet razuma. Ludilo је detinjstvo. U Utocistu
је sve uredeno tako da se umobolni pretvore u
malodobne. Tu se na njih gleda » • kao na de
• •
cu koja imaju visak snage i koja se njime koriste

na opasan nacin. Oni moraju dobljati kazne i na
grade bez odlaganja:; sve sto је iole udaljeno ne
ma na njih nikakvo dejstvo. Na njih se mora pri
meniti jedan nov poredak vaspitanja, njihovim
mislima dati nov tok; najpre ih treba upokoriti,
zatim ih ohrabriti, naterati da rade, i primamlji
vim sredstvima im uciniti taj rad prijatnim.« Jos
odavno је pravo drzalo umobolne za malodobne;
ali to је Ьiо pravni polozaj , apstraktno odreden
zabranom i starateljstvom; to nije Ьiо vid kon
kretnog odnosa coveka sa covekom. Stanje malo
dobnosti postaje, kod Tjuka, nacin postojanja za
ludaka, а nacin neogranicene vlasti za cuvara.
Veoma se nastoji na tome da se odrzi izgled »ve
like porodice« sto ga u Utocistu poprima zajed-
NASTANAK AZILA 225
nica bezumnih i njihovih pazitelja. Na izgled, ta

»porodica« smesta bolesnika u sredinu koja је ј
normalna i prirodna u isti mah; ona ga, u stvari,
jos vise tera u ludilo: polozaj pravne manjine u
koji su ludaci dovodeni imao је za cilj da ove
zastiti kao subjekte prava; taj stari sklop, postav
si oЬlik supstojanja, potpuno predaje ludake, i to
kao subjekte psihologije, autoritetu i ugledu ra
zumnog coveka, koji na sebe navlaci konkretan
lik odraslog, sto znaci i nadmoci i cilja u isti mah.
U velikom preustrojavanju odnosa izmedu lu
dila i razuma, porodica, krajem osamnaestog sto
leca, igra kljucnu ulogu; ona је istovremeno i ima·
ginarni predeo i istinska drustvena struktura; od
nje polazi, ka njoj se upucuje delo Tjukovo. Pri
dajuCi јој sjaj iskonskih vrednosti, jos neiskvare
nih u dru§tvenom, Tjuk ј ој ј е dao da odigra ulo
gu da vraca iz ludila; ona је, u njegovom mitu,
Ьila antiteza onoj »sredini« u kojoj је osamnaesto
stolece videlo poreklo svekolikog ludila. Ali on ju
је isto tako uveo, na veoma stvaran nacin, u svet
azila, u kojem se ona javlja j ednovremeno i kao
istina i kao norma svih odnosa koji se mogu us·
postaviti izmedu ludaka i razumnog coveka. Sa
mim tim, manjina pod okriljem porodice, pravni
polozaj kojim su gradanska prava bezumnog otu·
dena od njega, postaje psiholoska situacija u ko
joj Ьiva otudena njegova konkretna sloboda. Ci
tavo postojanje ludila u svetu kakav mu se sada
priprema Ьiva obavijeno onim sto Ьismo mogli
nazvati, unapred, »roditeljski kompleks« . U gra
danskoj porodici, oko ludila је ponovo oziveo
ugled patrijarhata. Upravo се ovo istorijsko talo
zenje, psihoanaliza, kasnije, izneti na videlo pri
dajuci mu, preko jednog novog mita, smisao sud
Ьine za koju se veruje da је obelezila celu zapad
nu kulturu, а mozda i celu civilizaciju, dok је ova
lagano nanosila to talozenje koje se sleglo tek ne
davno, krajem stoleca, kada је ludilo dva puta
otudeno u porodici - mitom о razotudenju u ра-
15
ISTORIJA LUDILA
226
trijarhalnoj cistoti, i jednom doista otudujucom

situacijom u azilu sazdanom ро uzoru na porodi
cu. Od sada, i u trajanju koje jos nije moguce
odrediti, govori о bezumlju Ьiсе neraskidivo veza
ni sa polu-stvarnom, polu-imaginarnom dijalekti
kom Porodice. I tamo pod cim је ranije, u mahni
tanju, trebalo razumevati svetogrde ili bogohulje
nje, od sada treba videti neprestani napad na Оса.
Tako се, u modernom svetu, ono sto је Ьilo ve
liko, nepovratno sueeljavanje razuma i bezumlja
postati muklo uporiste nagona protiv cvrstine po
rodice kao ustanove i protiv najdrevnijih simbola.
Postoji zapanjujuca istosmernost kretanja os
novnih ustanova i te evolucije ludila u svetu za
tvaranja. Slobodna privreda, videli smo, tezila је
da poveri brigu о siromasnima i bolesnima pre
porodici negoli Dr7.avi: porodica је tako postala
mesto drustvene odgovornosti. Ali ako se bolesnik
moze poveriti porodici, sa ludakom, koji је od
vec stran i neljudski, дiје isti slucaj. Tjuk, zapra"
vo, na vestacki nacin xznova stvara oko ludila pri
vidnu porodicu, koja је tu kao ustanova parodija,
вli kao psiholoska situacija stvarnost. Tamo gde
је porodica nedovoljna, on је, preko znakova i
ponasanja, zamenjuje prividnom porodicnom spo
ljasnjoscu. Ali preko jednog veoma zanimljivog
ukrstanja osvanuce dan kada се porodica Ьiti os
lobodena svoje uloge zbrinjavanja i lecenja bole
snika uopste uzev, dok се zadrzati prividne vred
nosti koje se ticu ludila; i jos dugo posto bolest
siromasnih postane stvar Driave, azil се zadr7.ati
bezumnika u bezuslovnom prividu porodice; lu
dak се ostati malodobnik i razum се za njega jos
dugo zadriati crte Оса.
Zatvoren u te prividne vrednosti, azil се Ьiti
zaklonjen od istorije i drustvenog razvoja. Ро
Tjukovoj zamisli, rec је Ьila о izgradivanju sredi
ne koja Ьi podraiavala najdrevnije, najcistije, naj
prirodnije oЬlike koegzistencije: najcovecnije mo
guce sredine, ро tome sto Ьi Ьila sto је moguce
NASTANAK A:ltLA 227
manje drustvena. U stvari, on је raspolиtio dru

�tveni sklop gradanske porodice, simbolicno ga iz
nova sastavio и azilи i pustio ga da se udalji и
lstorijи. Azil, uvek pomeren ka zastarelim sklopo
vima i simbolima, Ьiсе и pravom smislu reci ne
·
prilagoden i izvan vremena. А upravo tamo gde је

animalnost ispoljavala svoju stalno obnavljanu pri·
sutnost, bez istorije, lagano се se uzdizati belezi,
bez secanja, starih mdnji, starih porodicnih sveto
grda, zaboravljeni znaci rodoskvmиca i kazne.
*
* *
Kod Pinela nema nikakvog verskog podvaja

nja. Bolje receno, pre se javlja podvajanje koje se
sprovodi u pravcu suprotnom od onoga u kojem
ga је primenjivao Tjuk. Dobroblti obnovljenog azi
la Ьiсе ponudene svima, ili bezmalo svima, osim za
nesenjacima »koji verujи da su nadahnиti i teze
da od drugih nacine novoobracenike«. Bisetr i La
Salpetrijer, kako ih је Pinel zamislio, dopиna sи
Utocistu.
Religija ne II1t'>ra da bude moralna podloga zi
vota u azilu, vec prostc:rnaprosto medicinski pred
met: »U bolnici umobolnih, verska ubedenja treba
posmatrati samo и cisto medicinskom smislи, sto
znaci da treba ostaviti ро strani svako drugo raz
matranje ver.oispovesti и javnom ili politickom smi
slu, i ispitati jedino to da li је neophodno suprot
stavljati se uzletu ideja i osecanja sto iz nje mo
gu proizici, kako Ьi se uspesno doprinelo izlece
nju izvesnih umobolnika.« (43) Као izvor zestokih
osecanja i zastrasujucih slika koje stvarajи иZasi
onoga sveta, katolicizam cesto izaziva lиdilo; on
navodi na mahnita verovanja, poddava halиcina
cije, vodi ljude осаји i melanholiji. Ne treba se
�uditi sto »pregled spiskova prihvatilista иmobol
nih u Bisetri otkriva mnogo svestenika i kalиde-
·�·
ISTORUA LUDILA
228
ra, kao i ljudi sa sela, koje је ustranu zavela za

strasujuca slika buducnosti«. Jos se manje treba
cuditi sto se, tokom godina, menja broj verskih
ludila. Pod Starim rezimom i za vreme Revoluci
je, snaga sujeverja, ili zestina borbl kojima је Re
puЬlika protivstavljana Katolickoj crkvi, uvecali
su broj melanholija verskog porekla. S povratkom
mira, posto su sa Konkordatom prestale borbe,
ovi oЬlici bunila iscezavaju; godine Х, medu me
lanholicima u La Salpetrijer ima jos SOo/o obole
lih od verskog ludila, naredne godine - 33 % , а
godine XII samo 1 8 % . Azil se, dakle, mora oslo
boditi religije i svih njenih imaginarnih srodnika;
treba voditi racuna о tоше da se »melanholicnima
zbog poboznosti« ne dozvoli da uzmu svoje mo
litvenike; iskustvo »Uci da је to najsigurniji na
cin da se ludilo neprestano obnavlja ра cak ucini
i neizlecivim, i sto se vise daje takva dozvola.
to se manje uspeva sa smirivanjem nespokoja i
nemirne savesti« . Nista nas vise ne udaljava od
Tjuka i njegovih snova о verskoj zajednici koja Ьi
istovremeno Ьila i najpogodnije mesto za ozdrav
ljenje duha, od te zamisli о nepristrasnom azilu,
koji kao da је ociscen od onih slika i strasti sto
ih rada hriscanstvo, koje terajtt duh u zaЬludu,
obmanu, а ubrzo i u buнilo i halucinacije.
Ali kod Pinela је rec о tome da se ukinu sli
kovni oЬlici, а ne moralni sadГZaj religije. Posto
ji u religiji, kada se jednom stalozi, .moc priziva
nja svesti koja rastura slike, stisava strasti i vra
ca coveka onome sto је u njemu najneposredni
je i najbltnije: ona mu priЬliZava njegovu moral
nu istinu. 1 tu је ona cesto kadra da izleci. Pinel
iznosi nekoliko slucajeva volterovskog stila. Na
primer, slucaj jedne mlade dvadesetpetogodisnje
zene, »snaine grade, u braku sa jednim slablm i
osetljivim covekom« ; ona је imala zestoke histe
.ricne napade, uobгaZavafa је da ju је poseo de
mon koji је, :Q.O njoj, poprimao razlicite vidove i
cinio da ona cuje »cas pticji cvrkut, cas zalostiv-
NASTANAK AZILA 229
ne pesme, katkad prodorne krike« . Mesni zupnik,

нrccom, vecma је zaljuЬljen u religiju prirode nе
мо u isterivanje davola; on veruje u izlecenje pu
t cm Ьlagodeti prirode; taj » . . . prosveceni covek.
blagog i uverljivog karaktera, stice uticaj nad du
lюm bolesnice i uspeva da је nagovori da ustane
iz postelje, da se ponovo prihvati domaCih poslo
va, ра cak i da prekopa vrt . . . То је imalo naj
rovoljnija dejstva i dovelo do ozdravljenja, koje
�>е odrzalo tri godine.« Svedena na krajnju jedno
�tavnost tog mora]nog sadriaja, religija ne moze
а da ne stane uz filosofiju, medicinu, i uz sve dru
ge oblike znanja i nauke koji zaЬludeli duh mogu
da povrate razumu. Ima eak i slucajeva kada re
ligija moze da poslиZi kao prethodnica lecenju i
da pripremi ono sto се se ciniti u azilu: primer
је ona devojka »Vatrenog temperamenta а ipak
vcoma poslusna i pobozna« koja se kidala izmedu
»sklonosti svoga srca i strogih nacela svog vla
danja« ; njen ispovednik, posto јој је uzaludno
savetovao da se prikloni Bogu, predoci јој prime
re postojane i odmerene svetosti i »predlozi naj
bolji lek protiv velikih strasti - strpljenje i vre
me« . Odvedena u La Salpetrijer, lecena је prema
Pinelovom uputstvu »ро istim moralnim nacelima«
te njena bolest »kratko potraja« . U azil tako ula
zi ne drustvena tema religije u kojoj se ljudi ose
caju kao braca u istoj verskoj opstini i istoj za
jednici, vec moralna snaga utehe, poverenja, po
korne vernosti prirodi. Azil mora da preuzme mo·
ralno delo religije, izvan njenog fantasticnog pred
meta, iskljucivo na razini vrline, truda i drustvenog
zivota.
Azil, religiozna oЬlast bez religije, oЬlast ci
stog morala, etickog izjedпacavanja; U njemu se
potrlo sve ono u cemu su mogla da se ocuvaju
obelezja starih razlika. Gasnu i poslednja sеса
пја na sveto. Nekada је dom prinudnog boravka,
u drustvenom prostoru, Ьiо nasledio gotovo apso
lutnu omedenost leprozorija; to је Ьila tuda zem-
230 ISTORIJA LUDILA
lja. Sada azil mora da predstavi veliku nepreki·

nutost drustvenog morala. U azilu vladajи vred
nosti porodice i rada, sve priznate vrline - ali
dvojakom vladavinom. Pre svega, one doista vla
dajи, и nиtrini samog ludila; pod jarostima i ne·
redom lиdila, postojana priroda osnovnih vrlina
nije razorena. Postoji jedan moral, posve iskonski,
koji ni и najgorem bиnilи nije ostecen; иpravo
se taj moral javlja i dejstvuje и ozdravljenjи:
»Uopste иzev, mogu samo jasno da posvedocim
da se и ozdravljenjи cesto ispoljavajи ciste vrline
i stroga nacela. Nigde, osim и romanima, nisam
video sиprиZnike dostojnije milovanja, neznije oce
ve ili majke, strastvenije ljиbavnike, svojim dиZno
stima predanije osobe, no sto је to veCina иmо·
bolnih koji sи srecno privedeni razdoЬljи oporav
ka.« Та neotиdiva vrlina istovremeno је i istina i
raspad lиdila. Zato ona, ako vlada, i mora da
vlada. Azil се иkinиti razlike, spreciti poroke, zbri
sati nepravilnosti. On се optиZiti sve sto se sи
protstavlja Ьitnim vrlinama drustva: celibat -
»broj devojaka zapalih и idiotijи, и godinama XI
i XII, sedam риtа је veci nego broj иdatih zena;
sto se mahnitosti tice, broj је dva do cetiri риtа
veci; moze se, dakle, smatrati da је za zene brak
neka vrsta stitnika protiv dve vrste najиkorenjeni
je i najcesce neizlecive иmobolnosti« ; razvrat, lose
vladanje i »krajnja izopacenost navika« , »porocne
navike kao sto sи pijancenje, bezgraniCni promi
skиitet bez Ьiranja, poremeceno ponasaпje ili rav
nodиsan nehaj, mogи malo-pomalo da oslabe razum
i da na krajи predи и otvoreno lиdilo« ; lenjost
- »najstalnije i najjednodиsnije iskиstvo и svim
javnim azilima kao i и tamnicama i sirotistil-na
jeste da је zakon fizickog rada, koii se strogo
sprovodi, najsigurnije, а mozda i jedino jemstvo
odrzanja zdravlja, dobrih obleaja i reda« . Azil se
Ьi postavlja kao cilj jednakи vladavinи morala,
koja Ьi se obavezno prosirila na sve one koji te·
ze da је izbegnи.
NASTANAK AZILA
23 1
Ali samim tim on omogueuje da iskrsne jed

na razlika; ako vladavina zakona nije sveopsta, to
znaci da ima ljudi koji ga ne priznaju, jedan dru
�tveni sloj koji zivi u neredu, nemaru, tako reCi
и nezakonitosti: »Ako, s jedne strane, vidimo po
rodice koje dug niz godina napreduju uzivajuCi u
redu i slozi, koliko drugЉ, pogotovu u nizim kla
sama drustva, rastиZuju pogled svojom odbojnom
slikom razvrata, nesloge i sramotne bede! Tu је,
prema mojim dnevnim beleskama, najobllniji iz
vor ludila koje valja leciti ро sirotistima.«
Jednim jedinim pokretom azil, u Pinelovim
rukama, postaje orude moralnog izjednacavanja i
drustvenog optиZivanja. Treba omoguciti da u op
stem oЬliku vlada jedan moral koji се se iznutra
nametati onima kojima је stran i u kojima је
umobolnost vec prisutna, iako se jos nije ispolji
la. U prvom slueaju, azil mora da dejstvuje putem
budenja i podsecanja, prizivajuCi zaboravljenu pri
rodu; u drilgom, on mora da dejstvuje putem dru
stvenog pomeranja, cupanja pojedinca iz njegove
sudblne. Postupak, onako kako је primenjivan u
Utocistu, jos uvek је jednostavan: versko podva
janje ima za cilj moralno ociscenje. Postupak ko
ji primenjuje Pinel prilicno је slozen: rec је о
izvodenju moralnog stapanja, о stvaranju eticke
neprekinutosti izmedu sveta ludila i sveta razu
ma, ali uz primenu drustvenog podvajanja koje
gradanskom moralu zajamcuje sveopstost cinjeni
ce i omogueuje mu da se nametne kao pravo svim
oЬlicima umobolnosti.
u doba klasicizma, nemastina, lenstvovanje,
poroci i ludilo me8ani su, u bezumlju, u istu kri
vicu; ludaci su Ьili zahvaceni velikim zatvaranjem
bednih i nezaposlenih, ali svi su, u Ьlizini prestu·
ра, unapredeni do sustine pada. Sada, pak, ludilo
se vezuje uz drustveno srozavanje, koje se neja
sno javlja kao njegov uzrok, uzor i granica. Po
la stoleca kasnije, dusevna bolest postace izroda-
ISTORIJA LUDILA
232
vanje. Nadalje, glavno ludilo, ono koje doista pre

ti, jeste ludilo koje nadire sa dna drustva.
Pinelov azil nece Ьiti, kao mesto povucenosti
od sveta, prostor prirode i neposredne istine kao
sto је to Tjukov azil, vec jednoobrazna oЬlast za
konskih propisa, mesto moralnih stapanja na ko
jem se uklanjaju ludila koja se radaju na spolj
nim medama drustva. Sav zivot pitomaca, sve
ukupno ddanje nadzomika i lekara prema njima,
Pinel је ustrojio tako da dode do tih moralnih
stapanja. Ovo, pak, na tri glavna nacina.
1 . Cutanje. - Peti okovani umobolnik kog је
Pinel oslobodio Ьiо је jedan stari svestenik koji
је zbog ludila najuren iz Crkve; zahvacen ludilom
velicine, smatrao је sebe za Hrista; Ьiо је to »Vr
hunac ljudske drskosti u ludilu«. Usav u Bisetru
1782, on punih dvanaest godina provodi u lanci
ma. Ро oholom drzanju, ро golemoj recitosti, on
је jedan od najcenjenijih prizora u celoj bolnici;
·
ali kako smatra da up1·avo ponovo prezivljava

Stradanja Hristova, »On strpljivo podnosi to du
gotrajno mucenistvo, i neprestano zlobno ruganje
na racun svoje manije« . Pinel ga uvrseuje u sku
pinu prvih dvanaestoro koji се Ьiti oslobodeni,
premda је njegovo bunilo uvek jednako zestoko.
Ali sa njim on ne postupa kao sa drugima: ni
kakvih opominjanja, nikakvih nametnutih obeca
nja; ne izustiv ni reei, on: је nalozio da mu se ski
nu lanci i » . . . izricno naredio da se svi prave
uzdrzani i ne obracajti se ni jednom jedinom rec
ju tom sirotom umobolniku. Та zabrana, koje se
·
svi strogo priddavaju1 јасе dejstvuje na tog co

veka, tako prepunog sebe, nego okovi i celije;
usred te svoje potpune slobode, on se oseca po
nizenim zbog jedne, za njega tako nove napuste
nosti i izdvojenosti. Na kraju, posle dugog okle
vanja, sam ie dosao da se prikljuci drustvu os
talih bolesnika; od toga dana, njegove su misli
postale razumnije i tacnije.«
NASTANAK AZILA
233
Izbavljenje ovde poprima paradoksalan smi

sao. Celija, lanci, neprestano posmatra.nje i ruga
nje stvaraju, u bunilu bolesnika, nesto kao sre
dinu njegove slobode. Samim tim priznat, i opci
njen tolikim pomaganjem sa strane, on nije mo
gao da se odvoji od svoje neposredne istine. Ali
ti lanci koji padaju, ta ravnodusnost i muk sviju,
zatvaraju ga_ u ograniceno u.Zivanje u pustoj slo
bodi; on Ьiva cutke prepusten jednoj nepriznatoj
istini koju се ispoljavati uzalud - jer ga i ne
gledaju, i koja vise nije mogla da ga napaja za
nosom, jer је drugi cak i ne poniZavaju. Sada се
covek licno, а ne njegova projekcija u ludilu, Ьi
ti ponizavan: fizicka prinuda zamenjena је slobo·
dom koja se u svakom trenutku dodiruje sa usam
ljenoseu; dijalog bunila i uvrede - monologom
jezika koji se iscrpljuje u cutanju drugih; svo
ono razmetanje nadutoscu i osramocenoscu -
гavnodusnoscu. Od tada, istinskije utamnicen no
sto је to mogao Ьiti u celiji ш u lancima, su.Zanj
niceg drugog Цо sebe samog, bolesnik је sa sa
mim sobom doveden u odnos koji ·spada u red
prestupa, а sa drugima u ne-odnos koji spada u
red stida. Drugi su postali .nevini, oni vise nisu
progonitelji; krivica se premestila unutra, pokazu
juCi ludaku da је Ьiо opcinjen samo sopstvenom
uobrafenoseu; neprijateljska lica iscezavaju; nji
hovo prisustvo on vise ne oseca kao pogled, vec
kao uskraCivanje pafnje, kao pogled skrenut ust_ra·
nu; drugi su za njega jos samo granica koja se
neprestano povlaci onako kako јој se on primi
ce. Osloboden okova, on је sada okovan cutanjem,
grehom i stidom. Osecao se kaznjen, i u tom је
video znak svoje nevinosti; osloboden svakog fi.
zickog kafnjavanja, treba da se oseti kriv. Pace
nistvo је Ьila njegova velicina; izbavljenje treba
da ga ponizi.
U poredenju sa neprekidnim dijalogom razu
ma i ludila, u vreme renesanse, klasicisticko za
tvaranje је Ьilo ucutkivanje. Ali ono nije Ьilo pot·
234 ISTORIJA LUDILA
puno : jezik је u njemu vise Ьiо ukljucen u stvari

no istinski ukinut. Zatvoreni domovi, tamnice, ce
lije, ра i sama mucenja zapodevaju izmedu razu
ma i bezumlja jedan nemi dijalog-borbu. Safta је
i taj dijalog prekinut; cutanje је potpuno; izme
du ludila i razuma vise ne postoji zajednicki је·
zik; jeziku bunila moie da odgovori jedino odsu·
stvo jezika, jer bunilo nije tek odlomak dijaloga
sa razumom, ono uopste i nije jezik; u konacno
ucutkanoj savesti ono upucuje samo na prestup. 1
tek na osnovu toga zajednicki jezik ponovo ее,
onoliko koliko to bude jezik priznate krivice, po
stati moguc. »Na kraju, posle dugog oklevanja,
sam је dosao da se prikljuci drustvu ostalih bo
lesnika . . « Odsustvu jezika, kao Ьitnoj strukturi
.
zivota u azilu, odgovara obelodanjenje priznanja.

Kada Frojd u psihoanalizi bude ponovo, obazrivo,
zapoceo razmenu, ili bolje receno, ponovo poene
da slusa taj jezik, sada razmrvljen u monologu,
treba li da se zacudimo sto su iskazi koje cujemo
uvek iskazi о prestupu? u tom ok.orelom eutanju
prestup је zahvatio same izvore reci.
2. Prepoznavanje u ogledalu. -U UtociStu је
ludak Ьiо posmatran, i znao је da ga gledaju;
ali sem tog neposrednog posmatranja, koje mu
је omogucavalo, zauzvrat, da sebe shvati tek oko
lisno, ludilo nije imalo neposrednog puta do se
be. Kod Pinela, nasuprot tome, pogled се dejstvo
vati tek unutar prostora odredenog ludilom, bez
spoljasnje povrsine i granice. Ludilo се samo sebe
g]edati, od samog sebe Ьiti videno - cist objekt,
i apsolutni subjekt prizora, u isti mah.
»Tri ludaka koji podjednako veruju da su
vladari, i svi se proglasavaju Lujem XVI, svadaju
se jednog dana oko kraljevskih prava i isticu ih
na malo preostar nacin. Nadzomica prilazi jed
nome i povlaci ga u str·anu: zasto se, kaie mu
ona, svadate s tim ljudima koji su ocigledno Judi.
Zar nije poznato da . vi treba da budete priznati
kao Luj XVI ? Lud<lk:, poJaskan tom pocascu, od-
NASTANAK AZILA 235
mah se povlaci posmatrajuCi drugu dvojicu s prez

rive visine. Ista domisljatost uspeva i kod drugog.
I tako, u jednom trenu, od svade vise ne Ьi ni
traga.« То је, upravo, prvi trenutak, trenutak uz
leta. Ludilo se poziva da pogleda samo sebe, ali
u drugima: u njima se ono javlja kao neosnovana
uobrazenost, to jest kao ludilo dostojno podsme
ha; tim pogledom kojim osuduje druge, medutim,
ludak priЬavlja seЬi opravdanje i sigurnost da је
njegovo bunilo ispravno. Jaz izmedu uobraienja
i stvarnosti prepoznaje se samo u objektu. Nasu
prot tome, taj jaz је potpuno prikriven u sub
jektu, koji postaje neposredna istina i nepriko
snoveni sudija: uzdignuto kraljevanje koje obzna
njuje da је kraljevanje drugih laino obezvlascuje
time druge i potpuno se potvrduje ne rasprsuju
ci sopstvenu uobraienost. Ludilo, kao prosto bu
nilo, projicira se u druge; kao nesto potpuno ne
svesno, ono se u celihi ttZima na sebe.
Upravo u tom casu ogledalo, od saueesnika,
postaje razbljac obmane. Neki drugi bolesnik iz
Bisetre takode је verovao da је kralj, uvek se iz.
raiavajuci »naredbodavnim tonom i tonom vrho
vne vlasti« . .Jednoga dana kada је Ьiо nesto mirni·
ji, prilazi mu nadzornik i pita ga kako to da, ak.o
је vladar, ne okoncava svoje zatoceniStvo i zasto
ostaje u istoj vreCi sa svakojakim umobolnicima.
ObracajuCi mu se i narednih dana na isti nacin,
»
• •on ga malo-pomalo navede da sagleda koliko
•
su smesne njegove preterane tvrdnje, pokaza mu

drugog jednog umobolnika, takode uverenog da
је nosilac vrhovne vlasti, i koji је stoga postao
predmet poruge. Manijak је najpre pokoleban, us
koro dovodi u sumn.iu svoju vladarsku titulu i ko
naeno uspeva da prizna svoje varavo zastranjiva
nje. Bilo је potrebno petnaestak dana da doc'fe do
ovog, tako neocekivanog moralnog preokreta i,
posle nekoliko meseci provera, ovaj postovani otac
vracen је svojoj porodici.« Nastupa, dakle, faza
unizenja: poistovecen, u svojoj uobrafenosti, sa
ISTORIJA LUDILA
236
predmetom svog bunila, ludak se prepoznaje u og

ledalu tog ludila cije је smesne tvrdnje obeloda
nio; njegova cvrsta suvel'enost kao subjekta rast
vara se u tom objektu kog је razotkrio prihvata
juci ga. On sada nemilosrdno posmatra samog se
be. А u cutanju onih koji predstavljaju razum i
koji su samo namestili pogubno ogledalo, on se
prepoznaje kao objektivno lud.
Videli smo kojim је sredstvima - i kojim
obmanama - terapeutika osamnaestog stoleca po
kusavala da ubedi ludaka u njegovo ludilo, kako
Ьi ga uspesnije izbavila od njega. Ovde је posredi
jedan sasvim drugaciji potez; nije rec о tome da
se zaЬluda rasprsi velelepnim prizorom istine, ma
i prividne; rec је о tome da se do ludila dopre
kroz njegovu drskost, а ne kroz njegovu zaЬludu.
Klasicisticki duh је u ludilu osudivao izvesno sle
pilo pred istinom; posle Pinela, u ludilu се se vise
gledati jedan polet koji nadire iz dublna, koji pre
vazilazi pravne granice pojedinca, ne poznaje mo
ralne upute utuvljene u njega i tezi velicanju se
be. Za devetnaesto stolece, poeetni uzor ludila Ьi
се zamisljanje sebe kao Boga, dok је za ranija stole
ca ludilo Ьilo odbacivanje Boga. Ludilo се, prema
tome, upravo u prizoru sebe samog kao ponizenog
bezumlja moci da nade spas kada, zahvaceno ap
solutnom subjektivnoscu svog bunila, ono u nje
mu, u istovetnom nekom ludaku, iznenada zate
kne objektivnu i poruge vrednu sliku. Istina se,
putem iznenadenja (а ne putem nasilja, kao u osa
ninaestom stolecu), uvlaci u tu igru uzajamnog
g]edanja u kojem uvek vidi iskljucivo sebe. Ali
azil, u tom zajednistvu ludaka, rasporedio је og
ledala tako da ludak, na kraju, ne moze а da ne
zatekne sebe kao ludaka. Oslobodeno okova koji
su od njega pravili cist predmet posmatranja, lu
dilo, na paradoksalan nacin, gubl sustinu svoje
slobode, а to је sloboda usamljenickog uzleta; ono
postaje' odgovorno za ono sto zna о svojoj istini;
ono se utamnicuje u svoj pogled koji mu se bes-
NASTANAK AZILA 237
konacno vraca; ono је, na kraju, okovano ponife

njem sto је za sebe postalo predmet. Sticanje sve
sti sada је skopeano sa stidom sto sam isti kao
taj drugi, sto sam obrukan u njemu, i sto sam pre
zro sebe jos pre no sto sam mogao da se prepo
znam i upoznam.
З. Vecito sudenje. - Tom igrom ogledala,
kao i cutanjem, ludilo se neprestano poziva da sa
mo seЬi sudi. Ali povrh toga, njemu se u svakom
trenu sudi i spolja; sudi mu se ne putem kakve
moralne ili naucne savesti, v�c putem neke vrste
nevidljivog suda koji neprekidno zaseda. Azil о ko
jem Pinel sanja, i koji је u Bisetri delimicno, а u La
Salpetrijer svakako i ostvaren, jeste jedan sudski
mikrokosщos. Da Ьi Ьila delotvoma, ta pravda ро iz
gledu mora Ьiti zastrasujuca; u duhu umobolnog
mora Ьiti prisutna cela zamisljena oprema sudije
i dZelata, kako Ьi on doista shvatio kakvom је sve
tu sudenja sada prepusten. Inscenacija pravde,
10а svim onim sto је stra8no i neumoljivo u njoj!
Ьiее dakle deo lecenja. Jedan zatvorenik Bisetre
patio је od verskog ludila raspaljenog panicnim
strahom od Pakla; verovao је da vecno prokletstvo
moze izbeci samo strogim postom. Trebalo је ovo
strahovanje od jedne daleke pravde izravnati pri
sustvom jedne neposredne, i jos strasnije pravde:
»Da li se nezad.divom toku njegovih zloslutnih misli
protivteh mogla uspostaviti drukcije do uticajem
jednog zestokog i dubokog straha?« Jedne veceri
upravnik se ukaza na bolesnikovim vratima » . . .
opremljen svim sto је potrebno da ga zaplasi, lju
tita pogleda, gromovita glasa, okruZen osoЬljem
naoгuZanim teskim lancima kojima је bucno vit
lalo. Pred umobolnika stavise tanjir corbe i dado
se mu sasvim izricnu naredbu da је tokom noci
pojede, ako neee da ga snadu najsuroviji postupci
lecenja. Na to se svi povlace i ostavljaju umoboJ
nika u stanju veoma mucnog kolebanja izmedu
pomisli na kaznu kojom mu је pripreeeno i zas
trasujuce mogucnosti mucenja na onome svetu.
ISTORIJA LUDILA
238
Posle unutrasnje ЬоrЬе koja је trajala viSe- --C8S().

"·а, prva pomisao odnese prevagu- i on resi da -��
те hranu.«
Sudska instanca -kao sto је azil ne - priznaje ni
jednu drugu. Ona sudi odmah1 - Ьеz_ p:riziva. - Ona:
ima sopstvena oruaa ka!njavanja i - kori3ti �е �nji
ma ро sopstvenom nahoaenju. Negdasnje zatvara·
nje najcesce se primenjivalo izvaп- uoblcajenih sud
skih postupaka; ali ono је podraZэ.valo- kamjava
nje osuaenih, koristilo se istim tamnicania, istim
celijama, istim fizickim zlostavljanjem. Pravda ko·
ја vlada и Pinelovom azilu ne preuzima nacine re
presije od neke druge pravde; ona izumeva svoje
vlastite. Ili, bolje receno, ona se koristi terapeut
skim postupcima koji su tokom osamnaestog sto·
leca Ьili rasprostranjeni radi kaZnjavanja. А ovo
preobracanje medicine u pravdu, lecenja u repre
siju nije najmanji paradoks »covekoljuЬivo,g« i
)>Oslobodilackog« dela Pinelovog. U medicini klasi
cistickog doba, kupke i tusevi korisceni su kao lek
u skladu sa zamislima lekara о prirodi nervnog
sistema; trebalo је rashladiti organizam, opustiti
sprzena i sasusena vlakna; tacno је da је u Ьlago
tvorne posledice hladnog tusa ubrajano i psiho
losko dejstvo neprijatnog iznenaaenja koje prese
ca tok misli i menja prirodu osecanja; ali tamo
smo jos uvek и oЬlasti medicinskih pretpostavki.
Sa Pinelom, koriscenje tusa postaje otvorena sud
ska mera; tus - to је uoЬicajena kazna koju do
suauje oЬican redovan sud koji u azilu neprestano
zaseda: »Uzeti kao sredstvo represije, tusevi su ce
sto dovoljni da potcine opstem zakonu manuelnog
rada umobolnika koji је za to sposoban, da sa·
vladaju jogunasto odbljanje hrane, da ukrote
umobolnike zahvacene nekom vrstom nemirnog i
nepromisljenog raspolozenja.«
Sve је ureaeno tako da se ludak prepozna 1.1
svetu suaenja koji ga obavija sa svih strana; on
mora da zna da ga nadziru, da mu sude i osu<luju
ga; od prestupa do kazne veza mora Ьiti ocigled-
NASTANAK AZILA 239
11а, kao krivica koju svi priznaju: »Kupanje је pri

lika da se bolesnik podseti na pocinjen prestup,
ili na to da је propustio neki vaZan zadatak, te
se pomocu jedne slavine njemu na glavu naglo pu
sta mlaz hladne vode, sto umobolnika cesto zbu
njuje ili naglim i neocekivanim utiskom odstra
njuje neku misao koja ga је zaokupljala; ako se
ona uporno oddava, tus se ponavlja, ali uz briz
ljivo izbegavanje ostrog tona i uvredljivih izraza
koji Ьi mogli ozlojediti umobolnika; naprotiv,
njemu se daje na znanje da se to cini za njegovo
dobro i da se tim nasilnim merama pribegava sa
zaljenjem; tu se koji put ubaci· i sala, vodeci ra
cuna da se ne ode predaleko.« Та bezmalo aritme
ticka ociglednost kazne, to kaZnjavanje koje se
ponavlja onoliko puta koliko је to potrebno, to
priznavanje prestupa putem represije, sve to za
cilj ima pounutrenje sudske instance i radanje
grize savesti u duhu bolesnika: tek tada sudije
pristaju da prestanu sa kaZпjavanjem, sigumi da
се se ono beskonacno produ:Zavati u savesti. Jedna
manicna bolesnica imala је oblcaj da сера svoju
odecu i da razblja sve �to Ьi јој doslo do ruku;
prepisuju јој tus, navlace ludacku kosulju; na kra
ju је izgledalo da је »postidena i utucena« ; ali, iz
straha da је taj stid prolazan, а griza savesti od
vec povrsna, i »da Ьi је zastrasio, upravitelj јој se
obraca cvrsto i odlucno, ali bez ljutnje, i saopstava
јој da се se od sada sa njom postupati sa najvecom
strogoscu« . Nije trebalo dugo cekati na zeljeni is
hod: »Njeno pokajanje росе potokom suza, koji
gotovo dva casa nije prestajao da lije.« Postignu
ta su dva pogotka: prestup је kaznjen, а prekrsi
telj se osetio krivim.
Ima, medutim, i umobolnika koji izmicu ovom
potezu i opiru se moralnom stapanju kojem on vo
di. Oni се Ьiti zatvoreni unutar samog azila, ob
l"azujuci jednu novu zatvorenicku populaciju koja
cak i ne moze da dode u vezu sa pravdom. Kada
se govori о Pinelu i njegovom oslobodilackom de-
ISTORIJA LUDILA
240
lu, ovo drugo zatvaranje precesto se izostavlja.

Vec smo videli da је on Ьlagodeti preustrojenog
azila uskratio »bogomoljcima koji veruju da su
nadahnuti, koji neprestano teze da od drugih na
Cine novoobracenike i koji podmuklo Шivaju u
tome da podsticu ostale umobolnike na neposlus
пost, pod izgovorom da је bolje slusati Boga nego
ljude« . Ali izdvajanje i zatvaranje u eelije obave
zni su i za »one koji se ne mogu prikloniti opstem
zakonu rada i koji, vazda zabavljeni necim stet
nim, иZivaju da kinje ostale umobolnike, da ih
izazivaju i stalno ih podsticu na neslogu«, а sto
se zena tice, za »one koje tokom napada pokazuju
neodoljivu sklonost da kradu sve sto im padne
saka« . Neposlusnost iz verskog fanatizma, otpor
prema radu, krad:a - tri krupna prestupa protiv
grad:anskog drustva, tri glavna nasrtaja na njego
ve Ьitne vrednosti, ne mogu se oprostiti, Cak ni
zbog ludila; oni, prosto-naprosto zasluZиju zat
vor, iskljucenje u najstrozem smislu reci, j er u
svima njima ispoljava se isti otpor . prema moral
nom i drustvenom ujednacavanju, koje i jeste ra
zlog postojanja azila kakav је Pinel zamislio.
Nekada је bezumlje Ьilo izostavljeno iz sud:e
nja, da Ьi Ьilo prepusteno nahod:enju sila razuma.
Sada, njemu se sudi: i to ne tek jedan jedini put,
pri stupanju u azil, tako da se ono prizna, svrsta i
jednom za svagda proglasi nevinim; bas naprotiv,
ono је izlozeno vecitom sud:enju, koje ne prestaje
da ga progoni i da na njemu primenjuje svoje
sankcije, da progla8ava prestupe, i da zahteva da
se javno moli oprostaj , konacno i da iskljucuje
one ciji Ьi prestupi mogli da za dиZe vreme ugro
zavaju valjan drustveni red. Ludilo је izbeglo pro
izvoljnost ali је odmah upalo u neku vrstu bes
krajnog procesa za koji azil obezbed:uje i policaj
ce, i islednike, i sudije, i izvrsioce kazni; procesa
u kojem svaki prestup u zivotu, na osnovu moei
svojstvene azilskom Ьitisanju, postaje drustveni
zlocin, koji se otkriva, osud:uje i kaznjava; proce-
NASTANЛK AZILA 241
sa koji nema drugog kraja sem veCitog pocinjanja

ispocetka, u pounutarnjenom vidu, kao griza sa
vesti. Ludak kog је Pinel :юslobodio« i, ро Pinelu,
ludak modernog zatvaranja, jesu osobe kojima se
sudi; one imaju povlasticu da Њ vise ne mesaju i
ne stapaju sa osuaenima, one su osuaene da budu,
u svakom easu, pod udarom optпZbe ciji im se sa
drzaj nikad ne saopstava, jer u nju ulazi сео nji
hov zivot u azilu. Azil doba pozitivizma, za cije se
osnivanje slavi Pinel, nije slobodna oЬlast posma
tranja, davanja dijagnoze i leeenja; to је sudski
prostor u kojem se ljudi optпZuju, sude i osuau
ju, i iz kojeg se oslobadaju tek prenosenjem tog
procesa duboko u sebe, odnosno pokajanjem. U
azilu, ludilo се Ьiti kainjeno, cak i ako је izvan
azila nevino. Јos dugo се ono ostati, bar do nasih
dana, utamniceno u svetu morala.
*
* *
Cutanju, prepoznavanju u ogledalu, i ovom

vecitom suaenju, trebalo Ьi dodati i cetvrtu struk
turu svojstvenu svetu aziJa koji se izgraauje kra
jem osamnaestog stoleca; to је velicanje medicin·
skog osoЬlja. Od svih, ona је nesumnjivo najvaz
nija, jer ne samo sto се odobriti nove dodire leka
ra i bolesnika, vec i nov odnos izmeau umobolno
sti i medicinske misli, а na kraju се upravljati i
svekolikim modernim iskustvom ludila. Do sada
su se u azilu zaticale samo iste strukture koje i tt
zatvoru, ali pomerene i izoЬlicene. Sa novim po
lozajem medicinskog osoЬlja, ukinut је najduЬlji
smisao zatvaranja: tada је dusevna bolest, sa zna
cenjima koja јој danas pripisujemo, postala mo
guca.
Delo Tjuka i delo Pinela, ро. duhu i vrednosti
ma tako razlicita, sticu se u tom preobraiaju me
dicinskog osoЬlja. Lekar, videli smo, nije imao
16
ISТORIJA LUDILA
242
ulogu u zatvorskom zivotu. U azilu, medutim, on

postaje glavna figura. On odlucuje о ulasku. Pra·
vilnikom Utocista to је utanaceno: »Sto se tice
prijema bolesnika, odbor treЬa uvek da zahteva
uverenje koje је potpisao lekar . . . Treba, takod:e,
utvrditi da bolesnik nije zahvacen nekom drugom
Ьolescu, а ne ludilom. lsto tako, pozeljno је da se
sastavi izvestaj iz kojeg Ьi se videlo otkad је oso
ba Ьolesna, kao i da li su, i ako jesu koji, Iekovi
upotreЬljeni.« Od kraja osamnaestog stoleca le
karsko uverenje postalo је tako reci obavezno za
zatvaranje ludaka. Ali u samom azilu lekar upo·
redo sa uredivanjem azila kao medicinskog pros
tora, zauzima sve vainije mesto. Ра ipak, а to је
i glavno, lekar se ne uplice na temelju nekog zna
nja ili medicinske moei koju Ьi samo on posedo
vao, i koju Ьi opravdavao zЬir objektivnih sazna·
nja. Homo medicus stice vlast u azilu ne kao nau·
cnik, vec kao mudrac. Ako se trafe lekari kao
struka, onda se oni trafe kao moralno i pravno
jemstvo, а ne u ime nauke. Lekara Ьi lako mogao
da zameni neki veoma savestan covek, neokmje
ne vrline, s dugim iskustvom u azilu. Јer posao le·
kara samo је deo jednog golemog moralnog zada
tka koji se u azilu mora obaviti i koji jedini moze
da oЬezbedi ozdravljenje bezumnika: »Zar ne Ьi
za upravu svakog j avnog ili privatnog zavoda za
umobolne nepovrediv zakon morao Ьiti da mani
jaku omoguci najsiro sloЬodu koju dopusta nje
gova liena bezbednost, ili bezbednost drugih, i da
је suzblja samo u skladu sa manjom ili vecom oz
Ьiljnoscu ili opasnoscu njihovih skretanja . . . ; da
prikuplja sve podatke koji Ьi lekaro mogli da ро·
mognu u leeenju, da brizljivo posmatra razlicite
promene u oblcajima i temperamentu i da se pre·
ma tome, na kraju, postavi Ьlago ili cvrsto, pomir·
ljivo ili sa autoritetom i nepopustljivom strogo
scu?« Ро Semjuelu Tjuku, prvog lekara koji је Ьiо
postavljen u UtoCistu preporocila је njegova »ne·
umorna istrajnost« ; kada је stupio u Utociste on,
NASTANAK AZILA 243
sumnje nema, nije imao nikakvog posebnog zna

nja о du�evnim Бolestima, ali to је Ьiо »jedan ra
zborit duh koji је dobro znao da od njegove pri
ljemosti i umeea zavise najdra.Zi interesi njegovih
ЬliZnjih«. On је isprobavao razlicite lekove na ko
je su mu ukazivali zdrav razum i iskustvo njego
vih prethodnika. No ubrzo је Ьiо razoearan, ne
stoga sto su ishodi Ьili lo�i ш sto је broj izlecenja
Ьiо mali: »Nego su medicinska sredstva Ьila tako
nedovoljno povezana sa razvojem ozdravljenja da
nije mogao а da ne posumnja da ona vise prate
ozdravljenje no sto dovode do njega.« Tada on
shvati da se malo moze postiCi dotad poznatim me
dicinskim metodama. Briga za covecnost odnese
prevagu kod njega i on odluci da ne koristi ni je
dan lek koji Ьi bolesniku Ьiо odvec neprijatan. Ali
ne Ьi trebalo verovati da је uloga lekara u Uto
cistu Ьila od male vamosti: preko redovnih obila
zaka, preko autoriteta koji је imao u domu i koji
ga је stavljao iznad svih nadzornika »lekar је nad
duhom bolesnika stekao uticaj veci no sto је Ьiо
uticaj svih drugih osoba koje su imale da motre
na njih« . .
Veruje s� da su Tjuk i Pinel otvorili azil pred
medicinskim saznanjem. No oni nisu uveli nauku,
vec lienost cije su se moCi samo prerusile u to zna
nje, Ш, najvise, u njemu nasle svoje opravdanje.
Те moci, ро prirodi, pripadaju drustvenom i mo
x·alnom redu; one vuku korene iz malodobnosti
ludaka, otudenosti njegove lienosti, а ne njegovog
duha. Ako је licnost lekara mogla da jzdvoji ludi
lo, to nije znacilo da ga ona poznaje, vec da ga
kroti; а ono sto се za pozitivizam blti slika objek
tivnosti, samo је druga strana te nadmoti. »Veo
ma је vamo zadoЬiti poverenje tih bolnika i izaz
vati u njima osecanja postovanja i poslusnosti,
sto moze doci samo kao plod nadmocnosti rasu
divanja, :izvrsnog odgoja i dostojanstva u govoru
i ponasanju. Glupost, neznanje i pomanjkanje na
cela, potpomognuti tiranskom krutoscu, mogu da
16*
ISTORIJA LUDILA
244
izazovu i strah, ali prezir uvek pobuduju. Nadzor

nik u j ednom domu umobolnih, koji је dosao do
vlasti nad njima, upravlja i uredovljuje njihovo
ponasanje ро svom nahodenju; on mora Ьiti obda
I·en cvrstim karakterom i, ро potrebl, pokazati da
ima ogromnu snagu. On treba da preti malo, ali
da sprovodi pretnje i, ako ga ne slusaju, kazna
mora odmah da usledi.« U svetu azila lekar је mo
gao da sprovodi svoju apsolutnu vlast samo u
onoj meri u kojoj је, od pocetka, Ьiо Otac i Sudi
ja, Porodica i Zakon, buduCi da је njegova medi
cinska praksa dugo samo tumacila stare obrede
Reda, Autoriteta i Kazne. А Pinel је odlicno shva
tao da lekar isceljuje onda kada, izvan modernih
terapeutskih postupaka, pokrece te pradrevne sli
ke.
Оп navodi slucaj jedne sedamnaestogodisnje
devojke koju su roditelji podigli »krajnje popust
ljivo«; ona је pala и »veselo i luckasto bunilo ko
jem se nije mogao odrediti uzrok« ; u bolnici, s
njom је postupano s najvecom Ьlagoscu; no ona
је uvek imala izvestan »oholi izgled« koji se u azi
lu nije mogao trpeti; о svojim roditeljima »govo
rila је samo sa ogorcenjem« . Odlucuju da је po
dvrgnu rezimu strogog autoriteta; ». . . nadzornik,
da Ьi ukrotio njen nesalomljiv karakter, iskoristi
trenutak kupanj� i zestoko se okomi na neke izo
pacene osobe koje se usuduju da se dignu protiv
naredЬi svojih roditelja i koje ne priznaju njihov
autoritet. On јој predoci kako се se od sada s
njom postupati sa svom strogoscu koju ona zaslu
zuje, posto se sama opire svom ozdravljenju i sa
nesavladivim jogunstvom prikriva pocetni uzrok
svoje bolesti.« Zbog te nove strogosti i te pretnje
bolesnica se oseca »duboko pogodena . . . ; na kra
ju је priznala svoje pogreske i prostodusno rekla
da је skrenula pamecu zbog jedne nedopustene
sklonosti svog srca, i imenovala osobu koja је Ьi
la njen predmet« . Posle tog prvog priznanja izlece
nje је Ьilo lako: »Doslo је do najpovoljnije pro·
NASTANAK AZILA
245
mene . . . ona је otada mirna i ne moze dovoljno

da iska.Ze svoju zahvalnost nadzorniku koji је
okoncao njenu stalnu uznemirenost, i vratio u njeno
srce spokojstvo i mir.« U ovoj prici nema ni jed
nog mesta koje se ne Ьi moglo prevesti na izraze
psihoanalize, toliko је Ьilo tacno da је licnost le
kara, pre Pinela, morala da dela ne na osnovu ne
ke objektivne odredbe bolesti ili izvesne dijagno
ze koja klasifikuje, vec oslanjajuci se о svoju uti
cajnost koja је obuhvatala tajne Porodice, Autori
teta, Kazne i Ljubavi; koristeCi se upravo tom uti
cajnoscu, navlaceCi obrazinu Оса i Sudije, lekar,
jednom od onih naglih precica· koje ostavljaju me
dicinsku nadleznost ро strani, postaje gotovo ea
robni izvrsilac izlecenja i poprima lik cudotvor
ca; dovoljno је da on pogleda i progovori ра da
bezumnicke uobra.Zenosti nestane i da se ludilo
konacno povinuje razumu. Njegovo prisustvo i
njegova rec raspola.Zu tom moci vracanja razumu,
moci koja jednim udarcem razotkriva krivicu i po
novo uspostavlja poredak morala.
Neoblcan је paradoks sto је medicinska pra
ksa zasla u tu nesigurnu oЬlast laZn.ih cuda upra
vo u casu kada znanje о dusevnoj bolesti pokusa
va da poprimi pozitivno znacenje. S jedne strane,
ludilo se postavJja na odstojanje u jednom objek- .
tivnom polju u kojem iscezavaju pretnje bezum
lja; ali u istom tom casu ludak tezi da sa lekarom,
u nerazorivom jedinstvu, stvori neku vrstu para u
kom se saucesnistvu ucvrscuje na osnovu veoma
starih srodnosti. Zivot u azilu, kako su ga Tjuk ј
Pinel ustrojili, omoguCio је nastanak te tanane
strukture koja се postati osnovna celija ludila -
strukture koja stvara nesto kao mikrokosmos u
kojem su simbolicno predstavljene velike struktu
re gradanskog drustva i njegovih vrednosti: odno
si Porodica-Deca, oko teme ocevog autoriteta; od
nosi Krivica-Kazna, oko teme neposredne pravde;
odnosi Ludilo-Nered, oko teme drustvenog i mo
ralnog reda. Odatle lekar i crpe svoju isceliteljsku
246 ISTORIJA LUDILA
moe; i иpravo onoliko koliko se bolesnik, preko

tolikih starih veza, vec nalazi otиden и lekaru, le
kar i ima gotovo cиdesnи moc isceljenja.
U vreme Pinela i Tjuka, и toj moci nije bilo
neoblcnog; ona је objasnjavana i pokazivana, na·
prosto, preko иspesnosti moralnog ddanja; nije
Ьila tajanstvenija od moci lekara osamnaestog sto
leca kada је ovaj rastvarao tecnosti ili opиstao
vlakna. Ali smisao ove moralne prakse vrlo је br
zo izmakao lekaru, onako kako је on svoje znanje
zatvarao и norme pozitivizma: od poeetka devet
naestog stoleca psihijatar vise nije sasvim tacno
znao kakva је priroda moCi kоји је nasledio od ve
likih reformatora cija је delotvornost izgledala ta
ko cиdnovata spram nacina na koji је on zamisljao
dиsevnu bolest i prakse svih ostalih lekara.
Та psihijatrijska praksa, zgusnиta и svojoj
tajnovitosti, nejasna cak i onima koji sи se njome
bavili, и mnogom pogledu nalazi se u istom cudno
vatom polozajи koji ludak ima u svetu medicine.
Pre svega stoga sto ее medicina duha, prvi put и
povesti zapadne nauke, postati gotovo sasvim ne
zavisna: jos od Grka ona је Ьila samo jedno ро·
glavlje medicine i videli smo kako је Vilis izuea
vao ludila pod oznakom »bolesti glave« ; posle Pi
nela i Tjuka, psihijatrija се postati medicina sa
osobenim oЬelezjem: ni oni koji za poreklom lu
dila najstrastvenije tragaju и organsk.im иzrocima
ili naslednim sklonostima nece izbeei to obelezje.
Oni се ga izbeci tim manje sto се ono - sa po
kretanjem sve mutnijih moralnih sila - u pocetku
Ьiti neka vrsta neciste savesti; oni ее se tim vise
·
zatvarati u pozitivizam sto vise budu oseeali kako

njihova praksa izlazi iz njega.
Sto se vise pozitivizam nameee medicini, а
psihijatriji posebno, to ta praksa postaje mutnija,
moc psihijatra cudotvornija, а par lekar-bolesnik
sve duЬlje zalazi u jedan neoblean svet. U ocima
bolesnika, lekar postaje cudotvorac; onaj autori
tet koji је lekar dobljao iz reda, mora� porodice,
NASTANAK AZILA 247
sada kao da izvlaci iz sebe samog; upravo zato §to

је to lekar, veruje se da on raspola.Ze tim mocima,
i dok је Pinel, kao i Tjuk, isticao da njegovo moral
no delovanje nije neminovno skopeano sa nauenom
upucenoseu, sad ljudi pocinju da veruju, а bole
snik pre svih, da је on svoju moc rasplitanja ludi
la stekao iz neke ezotericnosti svoje nauke, iz neke
gotovo demonske tajne znanja; i sto bolesnik vi
Se Ьude prihvatao to prepиStanje u ruke lekara
koji је istovremeno i boZan.ski i satanski, koji, u
svakom slueaju, prevazilazi ljudsku meru, to се
se vi5e otuёlivati u njemu, prihvatajuci potpuno i
unapred sve njegove uticaje, od samog se poeetka
potcinjavajuci volji koju dozivljava kao magicnu,
i nauci za koju misli da је predskazivanje i prori
canje, te tako na kraju postaje idealan i savrsen
korelat tih moci koje on projicira u lekara, cist
objekt bez druge otpomosti doli sopstvene inerci
je, gotov da bude bas ona histericna Ьolesnica
preko koje је Sarko (Charcot) uznosio eudesnu
moc lekara. Ako blsmo zeleli da rasclanimo du
Ьinske sklopove objektivnosti u znanju i praksi
psihijatrije devetnaestog stoleca, od Pinela do
Frojda (44), onda Ы zapravo trebalo da poka.Zemo
da је ta objektivnost od samog pocetka blla jedno
opredmecenje magijskog reda koje је moglo da se
ostvari tek uz saradnju samog bolesnika i na os
novu jedne moralne prakse koja је u pocetku Ьi
la otvorena i jasna, ali је. u meri u kojoj је pozi
tivizam nametao svoje mitove о nauenoj objekti
vnosti, polako padala u zaborav; prakse ciji su ko
reni i smisao zaboravljeni, ali koja је stalno ko
riscena i stalno prisutna. Ono sto se naziva psihija
trijskom praksom jeste izvesna moralna taktika,
nastala krajem osamnaestog stoleea, oeuvana u ob
redima azilskog zivota i prekrivena mitovima po
zitivizma.
Ali ako za bolesnika lekar brzo postaje eudo
tvorac on to, u sopstvenim ocima, kao lekar pozi
tivizma, ne moze blti. Тој nejasnoj moei cije ро-
ISTORIJA LUDILA
248
reklo on vise ne poznaje i и kojoj nece da prepo

zna drevne sile iz kojih је sacinjena, on treba da
dade neki polozaj ; а posto nista и pozitivnom sa
znanjи ne moze da opravda takav prenos volje,
ili slicno delovanje na daljinи, brzo ее doci trenи
tak kada се lиdilo samo Ьiti proglaseno odgovor
nim za takve nepravilnosti. Та ozdravljenja bez
osnove, i za koja odista \o"alja priznati da nisи la
zna ozdravljenja, postace istinska ozdravljenja la
znih bolesti. Lиdilo nije Ьilo ono sto se verovalo
da је, niti ono za sta se izdavalo; ono је Ьilo bes
krajno manje od sebe sama: zblr иverenosti i ob
mane. Vidimo kako se ocrtava ono sto се postati
pitijatizam Bablnskog. I jednim cиdnovatim preo
kretom misao se vraca gotovo dva stoleca unazad
и vreme kada је granica izmedи lиdila, lainog lи
dila i simиlacije lиdila Ьila nedovoljno odredena
- ista nejasna pripadnost prestиpи dгZala ih је
na okupи; а jos dalje od toga, medicinska misao
konacno је izvela jedno izjednacenje pred kojim
је oklevala sveиkиpna zapadna misao, jos od gr
cke medicine: izjednacenje lиdila sa lиdilom -
odnosno medicinskog poimanja i kritickog poima
nja lиdila. Krajem devetnaestog stoleca, i и misli
savremenika Bablnskog, nalazimo tи necиvenи po
stavkи kоји se jos ni jedna medicina nije иsudila
da iskaie: da је lиdilo, na krajи, samo lиdilo.
Otиda, dok је dиsevni bolesnik potpuno otи
ёlen и stvarnoj licnosti svog lekara, lekar razblja
stvarnost dиsevne bolesti и kritickom poimanjи
lиdila. I to tako da, izvan praznih oЬlika pozitivi
sticke misli, ostaje jos samo jedna konkretna
stvarnost: par lekar-bolesnik и kojem se zblra,
splice i rasplice svekolika иmobolnost. I иpravo
do tog stиpnja cela psihijatrija devetnaestog sto
leca istinski se иsmerava ka Frojdи, prvome koji
је ozblljno prihvatio stvarnost рага lekar-bolesnik,
koji se slozio da od nje ne odvoji ni svoje posma
tranje ni svoje istraiivanie, koji nije tezio da ga
prikrije jednom psihijatrijskom teorijom koja Ьi
NASTANAK AZILA
249
Ьila u manjem ili vecem skladu sa medicinskim

saznanjem; on је prvi najdoslednije pratio njene
posledice. Frojd је razotkrio sve ostale azilske
strukture: on jeuukinuo cutanje i posmatranje, po
tro samoprepoznavanje ludila u ogledalu sopstve
nog prizora, ucutkao instance osudivanja. Ali, s
druge strane, on је iskoristio strukturu koja oba
vija licnost lekara; on је ројасао njegova svojst
va cudotvorca, pripremajuci bezmalo bozanski
status njegovoj svemoci. On је na njega, na samu
tu prisutnost koja se izmakla iza bolesnika i iznad
njega, u odsutnost koja је isto tako i sveobuhva
tna prisutnost, preneo sve moci koje su Ьile ras
podeljene u kolektivnom Ьivstvovanju azila; on је
od toga napravio apsolutni Pogled, cisto i uvek uz
drzano cutanje, Sudiju koji ka.Znjava i nagradu
je jednom presudom koja se cak ni do govora ne
spusta; on је od toga napravio ogledalo u kojem
se ludilo, jednom gotovo nepomicnom kretnjom,
vezuje za, i odvezuje od sebe.
Frojd је postigao da se sve strukture koje su
Pinel i Tjuk ustrojili u zatvoru, pomere prema le
karu. On је doista izbavio bolesnika tog azilskog
Ьivstvovanja u koje su ga otudivali njegovi »oslo
boditelji« ; ali nije ga izbavio onoga sto је u tom
Ьivstvovanju Ьilo sustinsko; on је preustrojio mo
ci u njemu, do najveceg ih stupnja napregao stav
ljajuci ih u ruke lekara; on је stvorio psihoanaliti
cku situaciju u kojoj, jednim genijalnim kratkim
spojem, otudenje postaje razotudujuce zato sto,
u lekaru, postaje subjekt.
Lekar, kao lik koji otuduje, ostaje kljuc psi
hoanalize. Mozda upravo zato sto nije ponistila tu
konacnu strukturu i na nju svela sve ostale, psiho
analiza i ne moze, nece moci da cuje glasove be
zumlja, niti da odgonetne znake bezumnika kao
takve. Psihoanaliza moze da razmrsi neke oЬlike
Iudila; najvisi rad bezumlja njoj ostaje stran. Ona
ne moze ni da oslobodi ni da prepise, а ponajma
nje da objasni ono sto је u toj raboti Ьitno.
250 ISTORIJA LUDILA
Od kraja osamnaestog stoleea, zivot bezumlja

otkriva se jos samo u Ьlesku dela kao sto su Hel
derlinovo, Nervalovo, Niceovo ili Artoovo - u de
lima zauvek nesvodivim na ta ludila koja ozdrav
ljuju, odupiruCi se sopstvenom snagom tom ogrom
nom moralnom utamnicenju za koje smo stekli na
viku da ga nazivamo, nesumnjivo ironicno, Pine
lovim i Tjukovim oslobodenjem umobolnih.
ZAKLJUCAK
Onaj Goja koji је naslikao Ludnicu doziveo

је, nesumnjivo, pred tim gamizanjem ploti ро pra
zmni, tom golotinjom dиZ golih zidova, nesto sto
је Ьilo u vezi sa ondasnjom pateticnoscu: simboli
cne dinduve kojima su bili krunisani bezumni kra
ljevi ostavljale su vidljivim tela koja preklinju,
tela izlozena lancima i Ьieevima, tela koja bunilu
lica protivreee ne toliko bedom svoje razotkrive
nosti koliko tjudskom istinom koja је provaljiva
la kroz celu tu netaknutu plot. Covek sa trorogim
sesirom nije lud zato sto је, go-golcat, natakao tu
ritu na glavu; nego u tom ludaku sa sesirom klju
ca, kroz neiskazivu snagu njegovog misieavog tela.
njegove divlje i cudesno raspojasane mladosti, jed
na vec arnoralna ljudska prisutnost, nekako slobod
na jos od pocetka vremena, ро pravu rodenja. Lud
nica ne govori toliko о ludilima i tim eudnovatim
likovima, koje uostalom nalazimo i u Caprichos,
koliko о velikoj jednolicnosti tih novih tela, poka
zanih u svoj svojoj krepkosti, а ciji pokreti, ako i
prizivaju njihove snove, pre svega opevaju njihovu
sumornu slobodu: jezik Ludnice sliean је Pinelo
vom svetu.
Goja sa Disparates i sa Quinta del Sordo оЬ
t·аеа se drogom jednom ludilu. Ne ludilu ludaka
baeeцih U tamnicu; VeC Judilu OOVeka baeenog U
ISTORIJA LUDILA
252
sopstveni mrak. Ne povezuje li nas Goja, prema

sujuci secanje, sa drevnim svetovima Ca.rolija, fan
tasticnih jahanja, vestica koje cuce ро granama
sasusenih drveta? Zar cudoviste koje sapce tajne
na uho Kaludera nije rodak nakaze koja је opci
njavala Bosovog Svetog Antonija? U izvesnom smi
slu Goja iznova otkriva te velike zaboravljene sli
ke ludila. Ali za njega su one nesto drugo, i upe
catljivost kojom se odlikuju njegovi kasniji rado
vi potice od druge jedne snage. Kod Bosa ili Broj
gela, ti se oblici radaju iz samoga sveta; kroz pro
cepe jedne cudnovate poezije, oni otkrivaju kame
nje i Ьiljke, oni izviru iz zivotinjskog zavijanja;
ni ucesce svekolike prirode nije Ьilo dovoljno za
njihovo kolo. Gojini oblici radaju se ni iz cega:
oni su bez osnove, u dvojakom smislu, ро tome
sto se izdvajaju tek iz нajjednolikije tame, i to
me sto nista ne ukazuje na njihovo poreklo, nji
hovu granicu i njihovu prirodu. Disparates su bez
predela, bez zidova, bez pozadine - i to је jos
jedna razlika u odnosu na Caprichos; u noci tih
velikih slepih miseva koje vidimo na Nacinu lete
nja nета ni jedne jedine zvezde. Iz kog drveta
raste grana na kojoj kreste vestice? Da li ona le·
ti? Prema kom vesticjem sastanku, i kom proplan·
ku? Nista u svemu tome ne govori о svetu, ni о
ovome, ni о nekom drugom. Rec је, u stvari, о
onoj Usnulosti razuma od koje је Goja jos 1797.
stvorio prvu sliku »sveopsteg jezika« ; rec је о no
Ci koja је, nema sumnje, noc klasicistickog bezum
lja, ona troguba noc u koju је utonuo Orest. Ali
u toj noci covek opsti sa onim sto је u njemu
·
najduЬlje, i najsamotnije. Pustinja Bosovog Sve

tog Antonija Ьila је beskonacno nastanjena; а cak
i ako је Ьiо plod njene maste, predeo kojim pro·
lazi Luda Greta Ыо је sav ispresecan ljudskim je
zikom. Gojin Kaluder, s tom toplom zivotinjom uz
svoja pleca, njenim sapama na svom ramenu i
njenom njuskom koja mu dahce u uho, ostaje
sam: nije izrecena nikakva tajna. Jedino је pri-
ZAКLJUCAK
253
sutna najzapretenija, а u isti mah i najdivljackije

slobodna sila: ona koja komada tela na Grande
Disparate, ona koja se razularila i bode oci na
Pomamnom ludilu. Posle toga se i sama lica ra
spadaju: to vise nije ono ludilo sa Caprichos ko
je је navlacilo obrazinu istinskiju od istine likova;
to је sad ludilo ispod obrazine, ludilo koje ujeda
lica, nagriza crte; nema vise ociju i usta, tu su sa·
mo pogledi koji dolaze ni od kuda i upiru se ni
u sta (kao na Skupu vestica),· ili krici koji naviru
iz crnih rupa (kao na Hodocascu svetog lsidora).
Ludilo је u coveku postalo mogucnost da se uni
ste i covek i svet - ра Cak i te slike koje prkose
svetu i izoЬlicuju coveka. Ono је, daleko ispod
sna, daleko ispod more bestijalnosti, poslednje
priЬeziste: kraj i pocetak svega. Ne stoga sto Ы
Ьilo obeeano kao u nemackoj lirici, vec stoga sto
је zbrka haosa i apokalipse: taj Idiot koji krici
i krivi rame da Ьi se izmakao nistavilu koje ga za
hvata - da li је to roaenje prvog coveka i nje
gov prvi pokret prema slobodi, ili poslednji trzaj
poslednjeg samrtnika?
Zar to ludilo koje spaja i deli vreme, koje
svija svet u omcu jedne noCi, to ludilo tako tuae
iskustvu ciji је savremenik, ne prenosi, onima ko
ji su kadri da ga prihvate - Niceu i Artou - te
jedva cujne reei klasicistickog bezumlja u koji
ma su posredi Ьili nistavilo i noc, ali pojacavajuCi
ih do krika i besa? 1 dajuCi im, ро prvi put, iz
raz, pravo graaanstva, i uporiste u zapadnoj kul
turi na osnovu kojeg postaju moguca sva ospo
x·avanja; i totalno osporavanje? Vraeajuci im nji
hovo prvotno divljastvo?
Miran, strpljivi jezik De Sadov takoae hvata
poslednje reci bezumlja i daje im; za buducnost,
i on, jedno udaljenije znacenje. Izmeau iskidanog
Gojinog crteza i te neprekinute crte reci cija se
jednosmernost proteze od prve knjige 1.istine do
desete knjige 1.ilijete, nesumnjivo nema niceg za
jednickog osim izvesnog pokreta koji, vracajuCi se
254 ISTORIJA LUDILA
tokom savremene lirike i isu�ujuci ЈОЈ IZvore, iz.

nova otkriva tajnu ni�tavila i bezumlja.
U zamku u koji se zatvorio De Sadov junak.
ро manastirima, �umama, podzemnim tamnicama
u kojima se beskonatno prod\!Zava ropac njego
vih zrtava, priroda, na prvi pogled kao da moze
da se iskazuje u punoj sJobodi. Tu covek ponovo
nalazi jednu istinu koju је zaЬoravio premda је
ona ocigledna: koja Ьi f.elja mogla Ьiti protiv pri
rode kada је nju u coveka usadila priroda sama,
i kada је nju covek nauCio od prirode u velikoj
pouci zivota i smrti koja ne prestaje da obnavlja
svet? Ludilo zelje, bezumna uЬistva, najnerazum
nije strasti jesu mudrost i razum, po�to spadaju
u poredak prirode. Sve sto su moral i religija, i
jedno lo�e ustrojeno drШtvo, mogli da uguse и
coveku, ozivljava u dvorcu uЬistava. Tu је covek
konacno uskladen sa svojom prirodom; Ш, Ьоlје
receno, jednom etikom svojstvenom tom tudnova
tom zatvaranju, covek mora da se stara da, bez ·
skretanja, odrZi svoju vemost prirodi: strog zada

tak, sveobuhvatan, neiscrpan zadatak: »Ni�ta ne
ce� znati ako nisi sve upoznao; а ako si toliko
pla�ljiv da se zaustavi� pred prirodom, ona ее ti
izmaci za svagda.c (45) 1 obmuto, ako је covek
povi'edio ili izmenio prirodu, on treba i da ispra
vi zlo matematikom vrhovne osvete: »Priroda је
ucinila da se svi rodimo jednaki; ako se sudЬini
dopada da remeti taj poredak opstih zakona, na
nama је da ispravimo njene cudi i da svojom
spretnoscu povratimo ono �to su jaci oteli.« (46) ,
Sporost osvete, kao i drskost ulje, pripadaju pri
rodi. U onom �to izumeva ludilo ljudi nета nice
ga �to ne Ьi Ьilo i1i oeigledna priroda, ш ponovo
uspostavljena priroda.
Ali u De Sadovoj misli to је tek prvi trenu
tak: ironicno opravdanje, racionalno i lirsko, go
t·ostasan pasti� Rusoa. Na osnovu tog pokazivanja
- posredstvom besmisla - nistavnosti savreme
ne filosofije i celog njenog naklapanja о coveku
ZAКLJUCAK 255
i prirodi, Ьiсе donete istinske odluke: odluke ko

je su isto toliko i prekidi u kojima se ponistava
veza coveka sa njegovim prirodnim Ьicem (47).
Cuveno Dru�tvo prijatelja zlocina, nacrt Ustava
Svedske, kada ih j ednom ocistimo od njihovih
otrovnih aluzija na DrиStveni ugovor i namerava
na ustrojenja Poljske ili Korzike, utvrduju jedino
vrhovnu strogost subjektivnosti u odbacivanju
svake prirodne sloЬode i jednakosti: nekontroli
sano raspolaganje jednim clanom od strane dru
gog, prekomemo sprovodenje nasilja, Ьezgranicna
primena prava smrti - celo to dru:stvo �ija је je
dina veza odbacivanje veze, javlja se kao otpus
tanje prirode - buduci da jedina kohezija koja
se zahteva od pojedinaca u toj skupini ima za cilj
samo da zastiti ne prirodno postojanje, vec slo
bodno ispoljavanje suvremenosti nad prirodom i
protiv nje (48). Odnos sto ga је uspostavio Ruso
sasvim је obmut; suverenost vi5e ne prenosi
prirodno postojanje, ono је za suverena samo je
dan objekt, koji rnu omogueuje da odvagne svoju
potpunu slobodu. Ako se dovede do svog logicnog
zakljucka, zelja samo prividno vodi ponovnom ot
krivanju prirode. Kod De Sada, u stvari, nema po
vratka rodnoj zemlji, nета nade da се prvotno
odbacivanje drustvenog ponovo kriomice postati
poredak srece, putem dijalektike prirode koja se
odrice same sebe i time se potvrduje. Za usamlje·
nicko ludilo zelje koje jos i za Hegela, kao i za
filosofe osamnaestog stoleea, konacno utapa cove
ka u prirodni svet koji drustveni svet odmah pre
uzima, De Sad smatra da Ьаса coveka u jednu
prazninu koja izdaleka v\ada prirodom, u potpu
no odsustvo srazmera i zajednice, u stalno iznova
otpocinjano nepostojanje zadovoljenja. Noc ludi
la otuda је beskrajna; ono sto se rnoglo smatra
ti nasilnickom prirodom coveka samo је Ьila be
skonacnost ne-prirode.
Ovde је izvor velike jednolicnosti De Sadove:
sa De Sadovim napredovanjem kulise se raspada-
ISTORIJA LUDILA
256
ju; iznenad:enja, slucajnosti, pateticne Ш drama

ticne veze prizora iscezavaju. Ono sto је jos u 1.i
stini Ьilo preokret - dozivljen, dakle nov doga
d:aj - postaje, u 1.ilijeti, suverena, uvek pobednic
ka igra, bez slaЬih strana, igra cije је savrsenstvo
toliko da njena novina moze Ьiti samo slicnost
sa samom sobom. Као i kod Goje, vise nema os
nova tim preterano tacnim Disparates. Ра ipak,
kroz to pomanjkanje dekora koje moze Ьiti mrkli
mrak isto tako kao i Ьlestavo svetlo (kod De Sa
da nema senk.i), lagano se krecemo ka svrsetku:
smrti Zistine. Njena bezazlenost zamorila је cak
i zelju da bude kinjena. Ne moze se reci da zlocin
nije savladao njenu vrlinu; treba da kaZemo obr
nuto, da ju је njena prirodna vrlina dovela dotle
da је iscrpla sve moguce nacine da bude pred
met zlocina. Tada, i kada zlocin bude mogao jos
samo da је najuri iz oЬlasti svoje suverenosti (Zi
lijet najuruje svoju sestru iz zamka Noarsej), ta
priroda tako dugo potcinjavana, kinjena, poniZa
vana (49), potpuno se pokorava onome sto јој se
protivilo: sada ona zapada u ludilo i tu, ali samo
za trenutak, ponovo uspostavlja svoju svemoc.
Pobesnela olujina, grom koji zgromljuje Zistinu
- to је priroda koja је postala zlocinacka sub·
jektivnost. Та smrt koja kao da је izmakla bezum
noj vladavini Zilijete dublje јој pripada nego Ьilo
koja druga; noe oluje, munje i groma dovoljno
oznacuje da se priroda razdire, da dostiZe krajnji
stupanj svoje borbe, i da u tom zlatnom Ьlesku
otkriva suverenost koja је i ona sama, i nesto sa
svim drugo no ona sama: suverenost poludelog
srca koje је, u svojoj samoci, dostiglo granice
sveta koji ga razdire, okrece ga protiv sebe i uni
stava u casu kada mu to sto је tako dobro ovla
dalo tim svetom daje pravo da se poistoveti s
njim. Тај trenutni grom koji је priroda potegla
iz sebe da Ьi zgromila Zistinu samo је jedno te
isto sa dugim Ьivstovanjem Zilijete koja се, tako
d:e, isceznuti sama od sebe, ne ostavljajuci ni tra-
ZAKLJUCAK 257
ga, ni le�a, niti bilo �ta drugo ро cemu Ьi priroda

mogla da preuzme svoja prava. Ni�tavilo bezumlja
u kojem se zauvek ucutao jezik prirode postalo
је nasilnistvo prirode i protiv prirode, i to sve do
suverenog ukidanja sebe samog (50).
Kod De Sada, kao i kod Goje, bezumlje na
stavlja da bdije u svojoj noCi; ali kroz to Ђdenje
ono se spreze sa svezim snagama. Ne-Ьice koje је
ono Ьilo, postaje moc koju treba uni�titi. Preko
De Sada i Goje, zapadni svet је stekao mogucnost
da u nasilju prevazide svoj razum i da tragicno
iskustvo ponovo otkrije izvan obecanja dijalektike.
*
* *
Posle De Sada i Goje, а od njih pocev, be

zumlje pripada onome sto је, za moderan svet,
presudno u svakom umetnickom delu: to znaci
onome ро eemu svako delo jednovremeno nosi i
ublstvo i prinudu.
Tasovo ludilo, Sviftova melanholija, Rusoovo
bunilo, pripadaju njihovim delima bas kao sto i
ta dela pripadaju njima. Tu u tekstovima, tamo
и zivotima ljudi, progovaralo је isto nasilje, ш
ista gorcina; videnja su se svakako izmenjivala;
jezik bunila se ispreplitao. Ali to nije sve: umet
nicko delo i ludilo Ьili su, u iskustvu klasicizma,
duЬlje povezani na drugoj jednoj razini: paradok
salno, bas tamo gde su ogranieavali jedno drugo.
Postojala је, naime, jedna oЬlast и kojoj је ludi
lo osporavalo stvaralastvo, ironicno ga umanjiva
lo, pravilo od predela svojih slika jedan patoloski
svet utvara; taj jezik, koji је Ьiо bunilo, nikako
nije Ьiо stvaralastvo. 1 obmuto, bunilo se, ako је
Ьilo potvrdeno kao stvaralastvo, otimalo svojoj
tanusnoj istini ludila. Ali u samom tom ospora
vanju jedno drugo nije obezvredivalo, vec је pre rec
Ьila (setimo se Montenja), о otkrivanju one osnov
ne neizvesnosti u kojoj se rada umetnicko delo, u
17
258 lSTORlJA LUDll.A
trenutku kada ono prestaje da se rada da Ы uisti

nu postalo delo. U tom sиprotstavljanjи Ciji sи
nam svedoci, posle Lukrecija, Taso ili Svift - i
koje је шalиdno bllo pokиsavati razdeliti na raz
doblja lиcidnosti i razdoЬlja krize - otkriva se
jedno odstojanje и kojem sama istina umetnickog
dela postavlja pitanje: da li је ona delo ili lиdilo ?
nadahnиce ili prividenje? spontano naviranje reci
ili cist izvor jednog jezika? Da li njegovu istinи tre
ba unapred traiiti, jos pre no sto је ono i na
stalo, и jadnoj istini ljиdi ili је, daleko izvan nje
govog nastanka, otkrivati и Ыси koje se и njoj
naslиcиje? Lиdilo pisaca Ьilo је, za druge, prilika
da se vidi radanje, neprekidno ponovno radanje,
и malodиsnosti ponavljanja i bolesti, istine иmet
nickog dela.
Ludilo Nirea, ludilo Van Goga Ш lиdilo Ar
toa, pripada njihovom delи, mofda isto ta�o du
boko, ali na sasvim drиgi nacin. Ucestalo javlja
nje, и modernom svetu, tih dela koja se rasprska·
vаји и lиdilи, svakako da nista ne dokazиje о ra
zиmи toga sveta, о smislи njegovog ·иmetnickog
stvaralastva, ра eak ni о odnosima koji se splicи
i rasplieu izmeau svarnog sveta i иmetnika koji
sи stvorili dela. Ра ipak, tи иcestalost valja ozbllj
no shvatiti, kao isticanje jednog pitanja; od Hel
derlina i Nervala, broj pisaca, slikara, muzicara
koji sи »potonuli« и lиdilo umnogostrucio se; ali
ne zavaravajmo se; izmedи lиdila i иmetnickog
dela nije bilo sporazиmevanja, neke trajnije raz·
mene, niti jezickog op�tenja; njihov је sиkob mno
go pogiЬeljniji . no nekada; а njihovim osporava
njem sada nista nije oprosteno; oni sada igrajи
na zivot i smrt. Lиdilo Artoovo ne иvlaci se и
meauprostore dela; ono је pravo odsиstvo dela,
ispretresano prisustvo tog odsustva, njegova sre
disnja praznina koja se oseca i meri svim njego.
vim dimenzijama kojima nema kraja. Posledпji
krik Niceov, koji ga prog1asava i Hristom i Dioпi
zijem - to nije па medi razиma i bezиmlja, па
ZAКLJUCAK 259
granici dиZ koje se udaljava delo, njihov zajednic

ki, konacno obistinjen i odmah potom raspr�en
san о izmirenju »:Qastira iz Arkadije i riЬara sa
jezera Tiverijadskog« ; to је ponistavanje dela, ono
na osnovu cega delo postaje nemoguce i gde ono
treba da zaeuti; cekic је upravo ispao iz ruku fi
losofa. А Van Gog, taj koji nije hteo da trazi »do
zvolи od lekara da pravi slike« , znao је da su nje
govo delo i njegovo ludilo medusobno nesaglasni.
Lиdilo је potpuni prekid s umetnickim delom;
ono је sastavni trenutak Ukinuea koje istinu dela
rastace и vremenu; ono mu ocrtava spolja�nju ivi
cu, put rusenja, obris naspram praznine. Artoovo
delo dozivljava u ludilu sopstveno odsиstvo, ali to
dozivljavanje, stalno nova hrabrost da se to dozi·
vi, sve one reci nabacane spram sиstinske odsut
nosti jezika, sav taj prostor telesne patnje i uzasa
koji okrиZuje prazninu ili se, bolje receno, podu
dara s njom - to је delo samo: sunovrat nad
bezdanom odsutnosti dela. LudHo vise nije pro
stor neodlиcnosti и kojem је postojala opasnost
da се problti prvobltna istina dela, vec odlucnost
na osnovu koje se ona neopozivo prekida i za
svagda se nadnosi nad istorijи. Nije vaZan tacan
dan one jeseni 1888. kada је Nice konacno polu
deo i od kada njegovi tekstovi vi5e ne pripadaju
filosofiji vec psihijatriji: sve, racunajuCi i dopi·
snicu Strindbergu, pripada Niceu, i sve је u te
snoj vezi sa Rodenjem tragedije. Ali tu neprekinu
tost ne treba zamisljati na razini nekog sistema,
tematike, ра ni postojanja : lиdilo Niceovo, to jest
raspad njegove misli, jeste ono ро cemu se ta mi
sao problja и moderan svet. Ono sto ju је Cinilo
nemogucom, nama је Cini savremenom; ono sto ји
је otimalo od Nicea, nama је nudi. То ne znaci da је
ludilo jedini jezik zajedniCki umetnickom delи i .mo
dernom svetu (opasnosti od patosa kletvi, obrnuta i
simetricna opasnost od psihoanaliza) ; vec to zna
ci da, preko ludila, neko delo koje se na izgled
utapa u svet, odaje u njemu svoj besmisao i pre-
1 7*
lSTORIJA LUDlLA
260
obraZava se и njemи jedino и vidи patoloskog,

obиhvata sobom vreme sveta, ovladava njime i
vodi ga; preko lиdila koje ga prekida, иmetnicko
delo otvara prazninи, vreme cиtanja, pitanje bez
odgovora, ono stvara jedan neizmirivi rascep и
kojem је svet prinиden da se preispita. Ono sto
је и nekom иmetnickom delи nиzno oskvrnitelj
sko tи se preokrece i, и vremenи toga dela pre
plavljenom lиdilorn, svet dozivljava svojи krivicи.
Nadalje, i posredstvom lиdila, svet postaje kriv
{ро prvi риt и zapadnom svetu) и odnosu na de
lo; ono dize орtиZЬи protiv njega, prinиduje ga
da se pokori njegovom jezikи, obavezиje ga na je
dan zadatak prepoznavanja, popravljanja; na za
datak da povrati razиm iz tog bezumlja i tome
bezumlju. Lиdilo и koje se sиrvava иmetnicko de
lo jeste prostor naseg rada, jeste beskonacan риt
da se stigne do kraja, jeste nas poziv и kojem se
mesajи pobornik i tиmac. Zbog toga је malo VaZ
no znati kada se и Niceovu gordost, Van Gogovu
poniznost иvukao prvi glas lиdila. Lиdilo postoji
samo kao poslednji trenutak dela - ovo ga be
skonacno potiskиje prema svojim granicama; ta
mo gde postoji delo, пета ludila; ра ipak, lиdilo
је savremenik dela, posto ono oznacиje cas nje
gove istine. Trenиtak kada se, zajedno, radajи i
dovrsavajи delo i lиdilo jeste pocetak vremena и
kojem to delo орtиZије svet i cini ga odgovornim
za to sto ono jeste.
Lukavstvo i novo likovanje ludila: taj svet
koji veruje kako odmerava, opravdava lиdilo pи
tem psihologije, mora sam da se pravda pred njim,
јег u svojim naporima i rasprama оџ se odmera
va prema neodmerenosti dela kao sto sи Niceovo,
Van Gogovo, Artoovo. I nista и tim delima, pogo
tovu ne ono sto Ьi mogao znati о lиdilu, ne иve
rava taj svet da ga ova dela ludila opravdavajи.
BELESKE
1. Up. Ј. LEBEUF: Histoire de /а ville et de tout /е dioc�e de Paris

(Paris, 1754--1758).
2. Tristan i Izolda.
З. De LANCRE: De l'lnconstance des mauvais anges (Paris, 1612).
4. U tom smislu, iskustvo о ludilu taeno se nadovezuje na iskustvo
о guЬi. Obred isklju�ivanja gubavca pokazuje da је on, !i.v, Ьiо
siimo prisustvo smrti.
5. Louise LАВ€.
6. SAINT-€VREMOND: Sir Politik would Ье, �in V, scena 11.
7. SERVANTBS: Don Kihot, 11 deo, glava 1.
8. Ukaz od 1656, �lan IV. Кasnije su pridodati Saint-Bsprit i les
Enfants-Trouves, а povurena је la Savonnerie.
9. Izve§taj La Roйfuk.o-Lijankura u ime Odbora za prosj�enje Usta·
votvome skup§tine (Proces verbaux de l'Assembtee nationale, t. XXI).
10. Sa duhovne ta�ke gledi§ta, Ьеdа se, krajem §esnaestog i pocetkom
sedamnaestog stoleca oseea kao pretnja Apokalipse. •Jedan od naj
ociglednijih makova skorog dolaska Вozjih Sinova i kraja vre
mena jeste prekomernost duhovne i vremenske bede na koju se
svet sveo. Sada su naШi lo§i dani . . . usled mno§tva prestupa umno
Zili su se i jadi, а muke su senke neodvojive od krivnje.c - (CA
МUS: De la Mendicit� tegitime des pauvres, рр. 3--4).
11. Pravilnik Op�teg prihvatili§ta. Cl. XII i XIII.
12. ROUSSBAU: Discours sur les sciences et les arts.
13. Archives Bastille, RAVAISSON, XIII, рр. 161-162.
14. Naclonalna Ьiblioteka, Fonds Clairambault, 986.
15. Dogodilo se, ali veoma kasno, i nesumnjivo pod udcajem praltse
koja se odnosila na ludake, da se pokazuju 1 veneribl Ьolesnicl.
Otac RICHARD, u svojim M�moires, priea о poseti koju im је
u�o princ Conde sa vojvodom od Bnghiena kako Ьi ga •ispunio
u:tasom od grehac (fo 25).
16. Ned WARD, u London Spy, na�odi iznos od 2 penija.
17. •Nekada је svako Ьiо pu§ten da оЬi4е Bisetr, i ро lepom vremenu
dolazilo је najmanje 2.000 posetilaca dnevno. Ройtо Ьlste platili,
·
ISTORIJA LUDILA
262
vodic Ьi vas vodio u odeljenje bezumnika.« - (Memoires du P�re
Richard, !ос., cit. fO 61). Obilateni su jedan irski sve§tenik •koji
је le!ao na slarni«, jedan brod•ki kapetan koga је razbe�njavao
pogled na ljude »jer је zbog ljudske nepravde i poludeO«, jedan
mladic •koji је divno pevao• (iЬid.).
18. MIRAВEAU: Memoires d'un voyageur anglais (1788), str. 213, Ье·
Ie§ka 1.
19. ESQUIROL: •Memoire historique et statistique de 1а Мaison Royale
de Charentonc; \Го Des maladies mentales, П, str. 222.
20. PASCAL: Pensees, n. 339.
21. BOSSUET: Panegyrique de saint Bernard.
22. Saint Vincent pravi ovde aluziju na tekst sv. Pav1a (I pos1. Ко·
rincanima, I, 23): Judaeis quidem scandalum, gentibus autem stиl·
titiam.
23. Co"espondance de �aint Vincent de Paul (ed. Coste), t. V, str. 146.
24 . 1. WP.YER: De praestigiis demon11m.
25. •Neki vojnik posta melanholiЬin zbog toga §to ga odЬi§e roditelji
jedne devojke k.oju је silno voleo. Bio је sanjar, f.a1IO se da ga
jako Ьoli glava i da mu neprestano trne ta strana. Primetno је
mrlavio; lice mu је Ьi1о sve Ыес1е; Ьiо је tolik.o slab da је izЪa·
civao izmet а nije ni primetivao . • • Nije Ьilo nikakvog bunila,
preroda Ьolesnik nije davao nikakav po;dtivan octгovor i izgledao
је potpuno utonuo u . svoje misli. Nikad nije tra!io ni da jede ni
da pije.• - (Gazette salutaire, 17. marta 1763).
26. EncyclopUie, l!lanak о Мaniji.
27. M-me de. 5evigne ju је mnogo upotreЬljavala, i smatrala је •doЬrom
protiv tugec (up. pisma od 16. i 2D. oktobra 1675).
2i. Rцpravlja se о tomo da li је pronal� IJ!dine f,laupertius, Dar·
win ili Danac Кatzenstein.
29. LEURET: Fra&ments psychologiques suт Ја Folie (Paris, 1834).
30. Le Neveu de Rameau, DIDEROT: Oeuvres (Pleiade), str. 435.
31. MERCIER: ТаЬ!еАи de Paris, t. I, str. 233-234.
32 Мercier, /ос. cit.
33. •Znao sam, kao i svi, da је Bisetr Ьila i bolnica i tamnic:a u isti
uшh; ali nisam znao da је boJnica bila izgr1\11eдa da Ьi stvarala
Ъolesti, niti tlinlnica da Ьi stvarala zl�in.c - (МIRAВEAU: Souvenir.s
d'un voy�Цellr 4ttglais, str. 6).
34. MIRAВEAU: Relation d'un voyageur aкglais.
35. U evolucionizmu devt:tDaestog stol«a, ludilo је zaista povratak,
ali duf jednog hronolo�kog puta; ono nije apsolutno rasulo vre·
mena. Rel! је о jednom unazad vraeenom vremenu, ne о ponav·
ljanju u strogaш smislu re�i. Psihoanaliza, koja је pokШa.la da
iznova SUo/!i ludilo ј Ьezumlje, nasla SCI pred proЬ!emom VNIПena;
tik$acija, instinkt smrti, kolektivno nesvesno, arЬetip, manje-vi!e
sreeno odrec1uju tu heterogeno�t dveju temporalniЬ struktura: onu
k.oja је svojstvena iskustvu Be:щmlja i znanju koje ono obavija;
onu koja је svojstvena znanju о ludilu, i nauci koju ono odobrava.
36. Rl!.CALDE: Trait� sur lгs 4bus.
31. МIRAВEAU: L'Ami da Њ:mune5.
3! .. ТURООТ: •Eioge с1с Gou.rnayc.
BE.LBSKE 263
39. TURGOT: /!lanak Fondation u l'Bncyclopedie.
40. TURGOT: aLettre а Trudaine sur !е Limousinc. Oeuvres (ed. Schelle),
П, str. 478-495.
41. DEL!RIVE. Pismo upuceno redaktorima BiЬliotheque britannique о
jednoj novoj ustanovi za le/!enje umoЬolnih. Ovaj se tekst pojavio
u BiЬliotblque britannique, zatim i u odvojenoj broiuri. Delarive
је posetio Uto/!iite 1798.
42. Scipion PINEL: Traite complet du regime sanitaire des alient!s (Ра·
ris, 1836), str. 56.
43. Traite mt!dico·philosophique.
44. Ove strukture i dalje postoje u nepsihoanaliti/!koj psihijatriji а dob·
rim delom i u samoj psihoanalizi.
45. Cent vingt journees de Sodome (cit� par BLANCHOT: Lautrt!amon t
et Sade, Paris, 1949, str. 225).
46. Navedeno prema: BLANCHOT, ibld., str. 225.
lt/. Be�/!aice mofe ici sve do •komadanja priюde i poшeranja sveta•
(Cent vingt journees, Paris, 1935), t. II, · str. 369.
4&. Та kohezija nametnuta tim socii sastoji se, u !imri, ne 11 tome
sto se izrnedu njih priznaje val.janost prava smrti, koje mogu da
ostvare nad drugima, v� da cna izmedu sebe priznaju apsolutno
pravo sloЬodnog raspolaganja; svak mora da moie da pripada dru·
gome.
49. Up. sa epizodom sa vulkanom s kraja Juliette (ed. Ј. Ј. Pauvert,
Sceaux, 1954, t. Vl, str. 31-33).
50. •Reklo Ьi se da је priroda, umorna оЏ sopstvenih dela, Ь11а sрrепша
da sve elemente pobrka kako Ы ih nagnala u nove oblike.c -
(lbld., str. 270).
SADRZAJ
Predgovor 9
1 »Stultifera Navisc 14
11 Veliko utam.nlieenje 50
III Bezumnici 74
VI Lica ludila 95
v Lekari i Ьolesnici 135
Vl Velikn strah . 174
VII Novo razdvajanje 195
VIII Nastanak azila 214
ZakljuCak: 251
Bel�ke 261

Istorija Ludila U Doba Klasicizma

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istorija Ludila U Doba Klasicizma

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MISEL FUKO

CRTEZ NA KORICAМA: DUMN RISТIC 8 RECENZIJA: MILOS SТАМ·

LiЬrairie Plon, Paris, 1961.

Ova је knjiga skraceno izdanje 1storije ludila

Paskal: »Sasvim је izvesno da su ljudi nиZno

igri retrospekcija - pogotovu ne u njoj, obavlja

ga vise; ustanovljenje ludila kao dusevne bolesti,

Grci su imali odnos prema necemu sto su

prekomernosti? Preina kakvoj Ьismo oЬlasti isli,

ni racionalno povezivanje uzroka sto vrednost i

Bisetr. Izmeau ta dva osoblta i simetricna doga­

omogucuje da se, kao nета ustanova, pokret bez

Krajem srednjega veka guba је i�cezla iz za­

povesti drugog jednog zla. Tek, od petnaestog sto­

се; ali pocetkom sedamnaestog _stoleca pominju se

vucen i nizom mera razgodenih od marta 1693.

praznina pocinje da se� siri; u trenutku kada Ri­

bana ima svega tri ooolela; dvadeset i cetiri go­

nut 1627. · ... ·· . .

Jednako ..iscezava �:ьа 1 u Nemackoj, ne�to

poverila milosrdna dela i Ьohllcka zdanja; to se

1542, dobra leprozorija Slezvig·Holstajna prenose

ide za Hristom. 1, osvestali svedoci zla, oni po­

U imaginarnom pr:edelu renesanse upravo se

gundskim drzavama upravo data ustaljena slika.

Nije lako odrediti tacno znacenje tog оЬiса­

slисаји mnogo vise lиdaka no sto Ьi ih sam taj

ЈОЈ, sumnje nema, onu njenu caroliju. S jedne

polozaj koji је jednovremeno simboliC:no pred­

stupi na kopno, ni iz koje је zemlje do�ao. Nje·

coveka da izgubl veru u Boga i svaku postojanu

Ali ako se plovidba ludaka povezuje, u zapad··

Zato sto ta Ьarka simbolizuje jedan istinski

dovode u vezu ne vise sa oholoscu, ne vise sa po­

mana u obmani; svojim jezikom sakalude, koja

(Louise Labe) Prepirka Ludila i Ljubavi (Debat de

stura. А poslednjih godina stoleea, gle, taj veliki

njuje smrt i njenu ozЬiljnost. Od otkrica te koЬi

nisu uvidali da se priЬliZava samrtni cas, dok ih

је trebalo dozvati u pamet prizorom smrti, sada

Mlitavi smo, slabacki i tromi,

Sada sи se elementi izokrenuli. Vise nece

Ovakvo dozivljavanje bezиmnika kao da је, и

te iz Malleusa. $to se cuvenog Broda ludaka tice,

mogиceg jezika, vec samo onim sto је оkи blisko

dogled se izduiиje da Ьi, povrh mиdrosti, pred­

• Gril - komifna komЬinacija iivot1nja ili :!ivotinjskih i ljudsklh ob­

to gnusno gmizanje koje ih okruzuje. Gril coveka

sada svojim neredom, jw:o�cu, svojim oblljem ro­

Sta navescuje to znanje ludaka ? Ono, posto

ma lisavanja jeste njegova rodena priroda, ona

U isto ono doba, knjizevne, filosofske, moral­

• U ovom kontekstu vise Ьi odgovaralo •ludost•, posto •la folie• zna�l

(Zaboravnost); ona tamo �to se oslanja na оЬа

* В. Roterdamski, Pohvala tudosti; prevela dr Darinka Nevenic.Grabovac.

venu praporcima. U svom kolu ludih Erazmo da­

О vos doctores, qui grandia noтina fertis

voljno da im se podsmehne.« Nema drиgog lиdi­

majmиna, а sebl izgleda kao Nirej; drugi, cim је

sto је covek sam uspeo da iznade kao nepravilno u

naCi isto kao u Skiderijevim (Scudery) romanima,

gucuje da prida sebl sve odlike, sve vrline ili mo­

la је v1se ljubav no ludilo; prepustena seЬi, ona

Bisetr. Izmeau ta dva osoblta i simetricna doga

Krajem srednjega veka guba је i�cezla iz za

povesti drugog jednog zla. Tek, od petnaestog sto

praznina pocinje da se� siri; u trenutku kada Ri

bana ima svega tri ooolela; dvadeset i cetiri go

ide za Hristom. 1, osvestali svedoci zla, oni po

Nije lako odrediti tacno znacenje tog оЬiса

polozaj koji је jednovremeno simboliC:no pred

dovode u vezu ne vise sa oholoscu, ne vise sa po

dogled se izduiиje da Ьi, povrh mиdrosti, pred

• Gril - komifna komЬinacija iivot1nja ili :!ivotinjskih i ljudsklh ob

sada svojim neredom, jw:o�cu, svojim oblljem ro

U isto ono doba, knjizevne, filosofske, moral

venu praporcima. U svom kolu ludih Erazmo da

voljno da im se podsmehne.« Nema drиgog lиdi

gucuje da prida sebl sve odlike, sve vrline ili mo

zanskim milosrdem. Blaga radost, kakvu је Ofe

Jedva nesto vise od sto gџdina ро udesu lu

kom upravnom preustrojavanju. Razlicita, vec po

lekara sa platom od 1000 funti godisnje; on sta

i izvan nje«. Sirotiste је u Turu osnovano, u stva

reduje se da napuste grad, а pri svem tom izda

kostret, lan, obrad:uje se bojeno drvo, jelenji ro

mackoj ро neeemu је poseban: prede se, pre sve

preterano skoce. Da dej stvuje naizmenicno na trli

Upravo se u izvesnom dozivljaju rada i iska

imati samo vid radionice za prinudni rad, vec ta

hvatiliste ima eticki status. Upravo su za tu mo

koji moze i hoce da radi Ьiсе osloboden; ne toli

nja, u vidu stroge fizicke prinude. Moral se pre

te moralne naseoblne о kojoj grad:anska svest po

Zar nije to san koji kao da је opsedao osni

vesti, i to се se tokom celog osamnaestog stole

Zatvaranje је institucionalna tvorevina svoj

njima postupa kao sa ka.Znjenicima. U opstoj oset

cin priznanja i sprovodi kazna moze sama da sto

rena briga oko pokazivanja ludaka, kao da је lu

prekrivenи slamom, glavom, petama i telom priti

du noge gvozdenu sipku koja је alkama Ьila pri

klenih sila, niti ishod jedne aavolje alhemije be

zima је Ьila . izuzetno ostra i predvece је termo

stojanosti i lakoci s kojom neki umobolnici i jed