Robert L D Kuper - Razotkrivanje Masonskih Tajni

m \ \
W
î
■i:
V. ,■
Svetski ppz
♦>«"»
Ţ-jmssasssmtsam ia '■.'ssaBjer
RAZOTKRIVANJE
MASONSKIH
TAJNI
ISTINA O BRATSTVU
I SOLOMONOVOM KLJUCU
Robert L. D. Kuper
Leo commerce
Beograd 2007
Naslov originala:
Cracking the Freemason's code
Copyright © 2006 Robert L. D. Cooper
Copyright © 2007 za Srbiju Leo commerce, Beograd
Ova pubiikacija u celini iii u deiovima ne sme se umnozavati,
prestampavati iii prenositi u bilo kojoj formi iii bilo kojim sredstvom
bez dozvole aurora iii izdavaca nici moze bici na bilo koji drugi nacin iii
bilo kojim drugim sredstvom distribuirana iii umnozavana bez odobrenja
izdavaca. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadrzavaju autor
i izdava^ po odredbama Zakona o autorskim pravima.
Urednik:
Nenad Perisic
Prevod:
Snezana Mihailovic
Lektor i korektor:
Jelena Dimitrijevic
Prelom i korice:
Ateneum
Za izdavaca:
Nenad i Sladana Perisic
Izdavac:
ID Leo commerce, Beograd
Plasman:
ID Leo commerce, Beograd
Generala Mihajla Nedeljkovica 65/2
011/227-2077
011/2166-712
011/2166-714
063/507-334
E-mail:
nesaperisic@gmail.com
info@leocommerce.co.yu
www.leocommerce.co.yu
Stampa:
Beoknjiga - Beograd
Tiraz:
1000
ISBN 978-86-83909-96-4
Ricardu F. Drajveru iz Feniksa u Arizoni,
prijatelju i bratu
SADRZAJ
Spisak slika 9
Izjave zahvalnosti 11
Uvod 13
1 Od kamenorezaca do slobodnih zidara 17
2 Otac masonerije i prvi u savremenom smislu mason 32
3 Masonske misterije 46
4 Prvi rituali 61
5 Tristepena 77
6 Zanatski aiat 89
7 Simboli i znakovi 100
8 Konstitucije i besede 117
9 Dzepni kompanjoni i prekrajanje istorije 131
10 Red slobodnih vrtlara 147
11 Masonerija i Novisvet 166
12 Zavrsnarec 175
Dodatak 1 180
Dodatak2 191
Recnik 195
SPISAK SLIKA
Slika br. 1 Srednjovekovni virez templar 19

Slika br. 2 Edinburske zanatlije 26
Slika br. 3 Zidar obraduje kamen 27
Slika br.4 Masonska oznaka na grobu Viljema §oa 39
Slika br. 5 Viljem Sinkler od Roslina 45
Slika br.6 Da Vincfijev crtez „Proporcije Ijudskog tela" 49
Slika br. 7 Slika Solomonovog hrama iz XVII veka, 68
Slika br. 8 Nacrt temelja hrama kralja Solomona iz XVIII veka 69
Slika br. 9 Raspored loze prema najstarijem ritualu 70
Slika br. 10 Inicijacija slobodnog zidara 81
Slika br. 11 Gravira iz XVII veka na kojoj su dva stuba,
Jahin i Voas, na ulazu u Solomonov hram 84
Slika br. 12 Radni tepih prvog stepena 91
Slika br. 13 Radni tepih drugog stepena 93
Slika br. 14 Radni tepih tredeg stepena 97
Slika br. 15 Svedoifanstvo dozivotnog flanstva zanatske loze
iz Edinburga koje lifi na radni tepih prvog stepena 99
Slika br. 16 Uglomer, Sestar i slovo G 103
Slika br. 17 Grudni nakit Skotskog majstora 108
Slika br. 18 Okovratni nakit bivSeg majstora skotske loze 109
Slika br. 19 Masonsko svevide6e oko 110
Slika br. 20 Detalj sa naslovne strane Duha zidarstva
Viljema Hacinsona(1795. god.) 111
Slika br. 21 Masonska oznaka sera Roberta Morija 114
Slika br. 22 Starinska kosnica, nekadaSnji masonski simbol 116
IZRAZIZAHVALNOSTI
Zahvaljujem se sekretaru Velike loze §kotske Dejvidu M.

Begu i njegovom prethodniku Martinu Mekgibonu na
svoj njihovoj podrsd. Veliki je broj Ijudi kojima bih se jos
zahvalio, aii posto je spisak preoblman, siguran sam da
bih ispustio jedno iii dva vazna imena. Zato ai se ovim
putem jednostavno zahvaliti svima koji su mi pruzili po-
moc i podrsku na ovom projektu—narodto svojojsupruzi
Ivoni, koja je bila moj najveci oslonac u toku rada na
ovome.
UVOD
Ko su masoni? Ove pitanje sam cuc bezbroj puta. Ceste bih u sali od-
govorio: „Ne smem da ti kazem, to je tajna!" Nije tajna, vec je nemo-
guce dati jednostavan i brz odgovor. Iz ove knjige saznacete da maso-
nerija nije toliko tajanstvena koliko se obicno misii. Upoznacete istori-
ju, porekio i kulturu slobodnog zidarstva iii Zanata(kako se masone-
rija jos naziva). Verovatno cete i sami primetiti da ne postoji konkre-
tan odgovor na to pitanje.
Prilikom definisanja masonerije, najveci problem je to sto ona ne-
ma jednog zastupnika. Postoje Ijudi koji su vrlo upuceni u slobodno
zidarstvo (ukljuûjuci mene) i koji mogu da iznesu svoje misljenje o
tome sta ona predstavlja i cime se bavi. Medutim, misljenja su razlici-
ta, tako da postoje masoni - prilican broj njih, siguran sam — koji se
nece sloziti sa mnom. To mi ni najmanje ne smeta. Zapravo, lepota
masonerije je u tome sto ona predstavlja razlicite stvari za svakog svog
clana. To njeno svojstvo cesto stvara konfiiziju, stoga cu jos jednom
probaţi da ga objasnim. Slobodno zidarstvo je rasclanjena organizaci-
ja, u smislu toga da nema glavnu kancelariju, niti predstavnike (kao
sto su biskupi, svestenici iii cak direktori) na medunarodnom nivou -
ne postoji jedna osoba niti grupa Ijudi koja moze da govori u ime svih
masona. Zbunjeni ste? Nişte jedini, cak ni pojedinim masonima stvari
nisu najjasnije!
Svrha ove knjige je da pruzi uvid u masoneriju iz cisto lifne per-
spektive, kao i da navede cinjenice iz njene istorije. Posto u celoj knjizi
isticem svoje misljenje, zelim i da naglasim da sam, kao upravnik po-
vlascen sto imam pristup jedinstvenom materijalu (originalnom isto-
rijskom materijalu), tako da pored validnih interpretacija imam i kon-
kretne dokaze. Naravno, to ne znaci da su misljenja drugih pogresna.
14 Razotkrivanje masonskih tajni
Sadrzaj ove knjige u skladu je sa mojim poimanjem masonerije i sa

licnim shvatanjem relevantnosti odredenih cinjenica. Pokusavajuci da
definisem izvesne organizacije iii grupe Ijudi koje su povezane sa ma-
sonerijom, cesto sam se osvrtao na njihovo porekio i istoriju. Ipak, ne-
rado masoneriju nazivam organizacijom, jer bi joj to pripojiio odrede-
na svojstva koja organizacije imaju, a koja ona nema. Ona ne moze jed-
nostavno da odgovori na pitanja kada je osnovana, ko je osnivac, kako
se razvijala, sta nudi iii „prodaje" itd., kao sto to mogu,recimo, Majkro-
soft iii Rols-rojs. Ipak, u ovoj knjizi pokusacu da odgovorim upravo na
takva pitanja. Odgovori se zasnivaju na mom licnom istrazivackom
radu, tako da ce se neki od mojih koiega sioziti sa mnom,a neki ne.
Razotkrivanje masonskih tajni objasnice vam u kratkim crtama neke
od glavnih teorija o poreklu masonerije, kao i njihove relativno jake i
slabe strane. Nakon sto sam skicirao razlicite teorije, osvrnuo sam se na
razvoj masonerije u svetu.(Siobodno zidarstvo je rasprostranjeno u ve-
cem delu sveta, aii sam u jedanaestom pogiavlju akcenat stavio na skot-
sku masoneriju i jedan odredeni period u SAD,koji ce se nekim citaoci-
ma uciniti narocito zanimljivim.)
Uporedio sam masoneriju sa drugim organizacijama da bih ista-
kao razlike izmedu njih i modernog masonstva, pruzajuci uvid u rad
ostalih „tajnih organizacija". Neizbezno sam se dotakao i uloge i rele-
vantnost masonerije u modernom drustvu.Jos jednom cu istaci da su
ovo moji licni stavovi i da oni ne treba da se shvate kao stavovi mog
pokrovitelja(Velike loze Skotske), niti bilo kojeg masonskog udruze-
nja ciji sam clan. Mada imam slobodu da govorim o masoneriji uopste,
nisam ovlascen da govorim o organizacijama unutar nje, koje imaju
sopstvena pravila i sopstveni nacin inicijacije (i izbacivanja) clanova.
Dakle, razmisljanja o religiji i masoneriji, o politici i masoneriji i o dru
stvu i masoneriji koja se nalaze u ovoj knjizi, moja su i nicija vise!
Najstariji dokumenti od presudnog znacaja za istoriju masonerije
nalaze se na teritoriji Skotske, stoga tvrdim da moderna masonerija
potice odatle. Posto zivim i radim u Skotskoj kao „profesionalni" ma
son, moji argumenti su zasnovani na poznavanju skotske masonske
istorije i kulture. Nisam detaljno opisao po cemu se skotska masoneri
ja razlikuje od drugih, jer je za to potrebno mnogo vise prostora nego
sto ova knjiga dopusta. Po mom misljenju, svakako, neophodno je
Uvod 15
uzeti u obzir skocsku perspektivu pri citanju ne samo ovog, vec i sveg
ostalog stiva na temu slobodnog zidarstva.
Danas postoji mnostvo izdanja na temu masonerije,sto nije nov feno
men. Nemasoni o tome pisu jos od 1730.godine,kada je Samjuel Prifard
u Londonu izdao knjigu pod nazivom Seciranje masonerije. U masonskim
kmgovima to se zove „izlaganje" — masonski rituali stampaju se i prodaju,
navodno da bi se „zastitili ijudi koji su pred iskusenjem da postanu maso-
V
ni". Qnjenica da se to radi zbog profita nigde se ne pominje.

Iskoristicu priliku da na ovim stranicama „iziozim" najstariji ma
sonski ritual na svetu! Ja to cinim iz drugog razloga, radi istorijskog
razjasnjenja. Otkrivanje porekla masonerije znacajno doprinosi razbi-
janju mitova vezanih za nju. „Naravno", aijem kako kazete, „ritual je
ubacen u knjigu koja ima svoju cenu!" Imate pravo. Stoga sam raspo-
lozen da vam posaljem besplatne kopije najstarijeg masonskog rituala
na svetu ako mi se obratite putem elektronske poşte — pod uslovom da
je to sve sto trazite!
Masonski simboli usko su povezani sa masonskim ritualima. Oni
fasciniraju Ijude vekovima i zasluzuju da se prouce detaljnije nego sto
je ovde bilo moguce. Ja vam dajem primere simbola koji ce vas, na-
dam se, podstaci da năucite vise.
Pojedine teme o kojima pisem vec su detaljno proucili pojedini pi-
sci pre mene. Danas, mnogi tvrde da poseduju prvi i ekskluzivni uvid
u masoneriju, sto je retko slucaj. Pisci uglavnom reprodukuju ideje
prethodnih generacija. Svako, bez sumnje, doda svoju licnu notu, aii
retko se nade teorija koja je zaista originalna. Verovatno se iz tog raz
loga masonerija ne izucava u svetu akademika, koji je smatraju spo-
rednim predmetom. To je velika steta, jer je masonerija kulturni i dru-
stveni fenomen koji mo2e mnogo toga da pru2i studentima istorije
(kao sto je pokazao profesor Dejvid Stivenson).
Moje iskreno misljenje je da slobodno zidarstvo mo2e da bude veo-
ma korisno za savremeno drustvo, kao sto ce ova knjiga razjasniti.
Robert L. D. Kuper,
upravnik muzeja i biblioteke
Velike loze Skotske,
juna 2006. godine
OD KAMENOREZACA
DO SLOBODNIH ZIDARA
Koreni masonerije datiraju iz vremenski nedovoljno poznatog perioda, jer

pripadaju dobu kada istorija nije bila akademska disciplina kao sto je danas.
Iz tog razloga, vremenom su nastale raznovrsne teorije o postanku slobod-
nog zidarstva i njegovoj istoriji. Prvi zapisi o skupinama Ijudi koje imaju
jasno uocljive veze sa masonerijom poticHi iz Skotske s kraja sesnaestog i
pocetkom sedamnaestog veka. Pojedini Ijudi iz tih skupina i sami su po-
celi da se interesuju za porekio loza ciji su clanovi bili. Na taj nacin su prvi
masoni na neobican nacin poceli da spekulisu o proslosti i o zivotu uopste.
Neobican metod koji su koristili danas je osnova moderne masonerije.
Kakav je to metod,cemu sluzi i sta znad,predmet je ove knjige. No,prvo
cemo razmotriti samo zasnivanje masonerije.
Vitezovi templari
Bezsumnje najdominantnija teorija o postanku masonerije u trenutku

kada je ova knjiga nastala, jeste teorija da moderna masonerija potice
direktno od srednjovekovnog Reda siromasnih vitezova Hrista i Solo-
monovog hrama, koji je nastao 1118. godine i koji je poznatiji kao
Red vitezova templara. Postojbina Reda je Francuska, gde je u njego-
vom posedu bilo najvise zemlje i gde su templari bili najbrojniji. Tem
plari su bili monasi koji su ziveli u zatvorenim zajednicama i postovali
pravila cistercijanskog reda.
^^ Razotkrivanje masonskih tajni
Kada je osnovan Red templara, njegovi clanovi su dobili prostorije

u Jerusalimu na mestu(odnosno u neposrednoj blizini) Solomonovog
hrama. Na misteriozan nacin, nekoliko godina nakon toga, templari
su se izuzetno obogatili i kruzile su price da su iskopali hram do teme-
Ija i da su tom prilikom nasli nesto sto ih je ucinilo ne samo bogatima,
vec i veoma mocnima. Poştali su toliko mocni da su od tog trenutka
bili odgovorni jedino papi. Vise nisu morali da placaju porez i nisu za-
visili od Crkve — drugim recima, mogli su da rade sta zele.
Sta su to templari otkrili u temeljima hrama? Sta je dovelo do to
ga da jedino papa moze da im zapoveda? Sta je privuklo toliki broj
Ijudi da im se pridruzi? Postoje razna nagadanja. Govorilo se da su
templari nasli sveti Grai, zavetni kovceg, tajne spise koji sadrze uce-
nja Isusa Hrista iii nesto sasvim drugacije — nesto sto se zove Solo-
monov kljuc.
Red templara nastavio je da raste i da se bogaţi posto je sve vise cla-
nova darovalo zemlju i novac. Imao je ogromne posede sirom Evrope.
Vrbovao je Ijude iz svih krugova, mada su samo vitezovi postajali pravi
clanovi. Oni su se zaklinjali na &dnost, poslusnost i siromastvo. U tom
smislu bili su kao i svi monasi. Jedina razlika izmedu vitezova i ostalih
monaha bila je u tome sto su templari bili ovlasceni za ubijanje nehrisca-
na, narocito onih koji su okupirali Svetu zemlju (danasnju Palestinu),
kolevku hriscanstva. Verovali su da ce osloboditi Svetu zemlju od never-
nika i da ce ona ponovo biti pohriscena. Templari su bili monasi ratnici
— Hristovi vitezovi. Njihov trening i fanatizam bio je takav da su poştali
legendarni po svojim borbama i bili su vodeci element u krstaskim rato-
vima. Njihovo rivalstvo s hospitalcima (koji se jos nazivaju jovanovcima
iii pripadnicima Malteskog reda) bilo je zestoko i doprinelo je gubitku
bogatstva templara, kao i njihovom ukidanju.
Vitezovi templari izmislili su medunarodno bankarstvo. Buduci
da im je imovina bila rasuta po celoj Evropi, bilo je moguce da neko
uplati novac u jednom gradu i da se umesto gotovine posalje priznani-
ca koja je omogucavala podizanje novca u drugom kraju Evrope (kako
bi se izbeglo putovanje sa novcem kroz opasne predele). Naravno,
templari su ovu uslugu napladvali.
Nakon bitke kod Akre 1291. godine i pada poslednje hriscanske
predstraze u Svetoj zemlji, vitezovi templari povukli su se na Kipar,
Od kamenorezaca do slobodnih zidara 19
gde su osnovali novi srab. Sagubitkom Svete zemlje, templari su izgu-

bili razlog postojanja, aii to ih nije spreciio da budu arogantni i da se
otvoreno razmecu bogatstvom.
Slika br. 1 Srednjovekovni vitez templar
ţm
Filip Lepi i propast Reda templara

Teorija da moderna masonerija direktno vodi porekio od srednjove-
kovnog Reda templara zasniva se na makijavelistickim spletkama
krune i crkve. Kao sto smo videli, templari su imali jake veze sa Fran-
cuskom, zemljom koja je nemilosrdno verovala da je njihova monarhi-
ja rukopolozena od strane boga. Filip IV Lepi (1268-1314) postao je
kralj Francuske sa sedamnaest godina i vladao je gvozdenom rukom.
Dosao je na vlast u dugovima, sto je bila posledica prethodnih ratova;
dugovao je novac svakom ko je imac dovcljno da mu pozajmi.Jevreji i

templari bili su njegovi najveci poverioci.
Filip Lepi je vodio borbu sa dugovima i uvek bi gubio: mnogo je
trosio i nije mogao da prikupi dovoljno novca. Uveo je prisilne pozaj-
mice i poseban porez na odredene poslove, kao i na dozvole za izvoz.
Takode je uveo porez za Jevreje, Langobarde i crkvu, sto ga je dovelo
direktno u konflikt sa papom Benefîcijem VIII, koji se zavrsio papi-
nom smrcu nakon sto ga je Filip kidnapovao. Benedikt XI, koji je na-
sledio Beneficija VIII, umro je pod nerazjasnjenim okolnostima posle
serije nesugiasica sa Filipom, samo devet meseci nakon sto je progla-
sen za papu. Na njegovo mesto 1305. godine Filip je uspeo da postavi
Francuza Klementa V (1264—1314). Ova dva coveka odigrala su
glavnu ulogu u narednim dogadajima u vezi sa templarima.
Devedesetih godina trinaestog veka Filip je devolvirao kovani no
vac do te mere da je za deset godina vredeo trecinu prvobitne vredno-
sti. Ovaj potez privremeno je uvecao kraljev dohodak, aii je isto tako
smanjio iznos dobijen od poreza. U junu 1306. godine, Filip je objavio
da se vrednost novca vraca na nivo koji je imala pre devolviranja,sto je
znacilo trostruko uvecanje cena i poreza preko noci. Parizani su se po-
bunili i Filip je bio prinuden da od templara zatrazi zastitu. Poznato je
da je nekoliko godina pre toga Filip zeleo da se uclani u Red, aii su ga
odbili. Jedan ovakav kralj verovatno se nasao ponizenim cinjenicom
da mora da se obrati za pomoc organizaciji koja nije htela da ga primi
za clana. Tokom tri dana boravka kod templara, proucavao je Red —
nacin na koji fiinkcionise, kako se brani i cime je obezbeden. Posle po-
bune bio je neophodan novi nacin upravljanja i, po gubitku templar-
ske zastite, Filip je morao stalno da se krece. Izdao je tajna naredenja i
21. juna 1306. godine svaki Jevrejin u Francuskoj bio je uhapsen, a
sva njegova imovina zaplenjena. Na taj nacin eliminisan je jedan od
najvecih kraljevih poverilaca.
Godine 1306. papa Klement V sazvao je sastanak da bi se razmo-
trila mogucnost integracije vitezova templara i Malteskog reda. Veliki
majstor templara Zak de Mole(oko 1244—1314)doputovao je u Fran-
cusku sa Kipra, u velikoj pratnji od sezdeset vitezova. Nosili su sandu-
ke pune zlata i dragulja, cija basnoslovna vrednost nije tacno poznata.
Sa druge strane, veliki majstor hospitalaca Giljom de Vilaret odgovo-
rio je da ne moze da prisustvuje sastanku zbog toga sto je morao da

nadgleda preseijenje Reda na Rodos.
Red hospicalaca u to vreme je postao mocna pomorska sila koja se
konstantno borila da sacuva mediteranske pomorske puteve od pirata,
tako da su i dalje na neki nacin vrsili svoju du2nost. Sa druge strane,tem-
plari se nisu promenili ni najmanje za sesnaest godina od kako su hriscani
proterani iz Svete zemlje i nisu mogli da se prilagode novonastaloj situa-
ciji u svetu. Verovali su da ce doci do novih krstaskih ratova. Nisu se ba-
viii pitanjem da li ce ih biti, nego kada, i upravo to pitanje De Mole je
nameravao da pokrene kada je stigao u Francusku rane 1307. godine.
Nije otisao pravo u Poatje, Papino boraviste, vec je umesto toga
otisao u bazu vitezova templara da ulozi blago koje je sa sobom doneo.
Filip ga je potom primio u svom dvoru i, posto je delovalo da su odnosi
izmedu monarha i Reda u najboljem redu, Zak de Mole je otisao kod
pape, ne sluteci da je Filip ovome prethodno rekao da se templari u
tajnosti svojih odaja bave jereticnim radnjama.
Kako je Red bio deo Crkve i odgovarao jedino papi, nista nije mo-
glo da se uradi po pitanju ovih optuzbi bez papine dozvole. Crkva nije
imala svoju vojsku i, ako bi optuzbe bile istinite, Klement V morao bi
da zatrazi od Filipa da ih uhapsi i onda bi crkva vodila istragu. Papa
Klement V nasao se u teskoj poziciji. Bio je svestan cinjenice da je po
stao papa zahvaljujuci Filipu, a znao je i kako su zavrsila njegova dva
prethodnika. Filip je mogao da ga smeni na isti nacin na koji ga je po-
stavio. Cini se da je Klementova taktika bila da odlaze ovu odluku,sve
dok Filip nije uzeo stvari u svoje ruke.
Sve do poslednjeg trenutka. De Mole je bio ususkan u lazni osecaj
sigurnosti. Imao je cast da nosi kov2eg na svecanom pogrebu Filipove
rodake, 12. oktobra 1307.godine.Za to vreme Filip je izdao tajno na-
redenje da se uhapse svi templari u Francuskoj. Vec sledeceg dana, na
petak 13, gotovo svih pet hiljada templara u isti mah je uhapseno.
Sve do ovog incidenţa, teorija o templarima kao precima masona
sledi prihva<fene istorijske cinjenice. Medutim, pojavile su se tvrdnje,
narocito u poslednjih nekoliko godina, da su neki templari bili obave-
steni o opasnosti koja im se blizila i da su uspeli da pobegnu u La Ro
sei, luku na Atlanskom okeanu u kojoj su templarski brodovi bili usi-
dreni. Oni su na kraju uspeli da pobegnu od pohlepnog kralja Francu-
ske, navodno otplovivsi u Skotsku, tacnije na njenu zapadnu obalu,

gde su se sakrili zajedno sa blagom koje su poneii iz Pariza.
Francuski templari i Robert Brus

Nastavak ovog argumenta jeste to da su preziveli templari odiucili da
emigriraju u Skotsku. Skotsku su izabraii jet je njenog kraija Roberta
Brusa(1274—1329)papa Klement V ekskomunicirao godinu dana ra-
nije, zbog ubistva Dzona Kamina. Iz tog razloga, navodi se, papin
autoritet nije vazio u Skotskoj. Sa druge strane, Robert Brus je rado
primio iskusne vitezove kao pojacanje u toku borbe za ocuvanje skot-
ske nezavlsnosti. U bici kod Banokberna 24. juna 13X4. godine, bas
kada je situacija mogla da se okrene u korist Skota iii protiv njih, prica
se da se odnekud javila sila cija je iznenadna pojava uneia strah i trepet
medu engleske vitezove. Englezi su poceli da beze, aii su ih Skoti goni-
li i pobili; kralj Engleske Edvard II (roden 1284. godine, vladao
1307—1327)jedva je umakao posle ovog uzasnog poraza. Najbolji vi-
tezovi Engleske su poginuli, aii je nezavisnost Skotske tom prilikom
osigurana za naredne cetiri stotine godina,
Kao pobednik, Robert Brus je zeleo da svoj narod ponovo uvrsti
medu zapadne hriscane. Imao je dvostruki problem: bio je ekskomuni-
ciran i imao je jeretike templare u svojoj vojsci. Njegova ekskomunika-
cija je opozvana tek posle njegove smrti, aii za ăivota, u procesu pokusa-
ja da se ponovo pripoji crkvi, morao je da ubedi papu u to da se templari
ne nalaze u Skotskoj. Posluzio se trikom, tako sto je osnovao Red slo-
bodnih zidara. U njega su tajno ukljuceni vitezovi koji su mu pomogli
da stekne nezavisnost. Zatim je obavestio papu da templari nisu u Skot
skoj. Svojim postupcima Robert Brus je u isto vreme nagradio templare
i zastitio ih od crkve. Red vitezova templara nastavio je da postoji kao i
pre 1314. godine, aii pod novim imenom - slobodni zidari.
Dokazi o templarima pridoslim iz Francuske navodno se mogu
naci na grobljima u Argajlu, gde postoje brojne anonimne nadgrobne
ploce. Postoji niz drugih dokaza koji potvrduju kontinuirani boravak
templara u Skotskoj posle 1314. godine, ukljucujuci povelje i druga
dokumenta koji imenuju Red. Zna se da su clanovi porodice Sinkler
(St Clair) bili templari; po ovoj teoriji, oni su podigli kapelu Roslin
1446. godine sa namerom da obezbede skroviste za blago vitezova

templara. Glava porodice Sinkier nasledivao je titulu velikog majstora
skotskih masona. To znaci da su skotski masoni danas direktni po-
tomci templara koji su 1307. dosii iz Francuske. Oni cuvaju templar-
ske tajne i kriju njihovo blago na mestima koja su poznata samo najvi-
sim vrhovnicima Reda slobodnih zidara.
Kada sam prvi put aio ovu pri6i, istorija koju sam do tada znao
okrenula se naglavacke. Kada sam i sam postao mason,shvatio sam da
postoji drugacija, tajna verzija istorije. Tokom celog svog skolovanja,
ucio sam standardnu verziju istorije, kao sto su dogadaji u vezi sa skot-
skim ratovima za nezavisnost, koji ukljucuju i bitku kod Banokberna i
vladavinu Dzejmsa II(1437—1460)u toku koje je poleia izgradnja ka-
pele Roslin. Treba imati na umu da samo odredeni delovi skotske ma-
sonerije sadrze tu tajnu verziju skotske istorije. Tek nekoliko godina
nakon sto sam pristupio masonskoj lozi, postao sam svestan gore na-
vedene alternativne istorije — kada sam postao vitez templar.
„Tajni pul"
Neke teorije, kao sto je goreopisana, prilicno su detaljne, dok su druge
neodredene i sa<Me malo cinjenicnih dokaza.Jedna od njih je teorija koju
sam nazvao „tajni put" i ona je verovatno najslabija od svih. Vrlo je jedno-
stavna, a gotovo da nema dokaza kojima se moze podupreti. Radi se o
pretpostavci da postoji „drevna mudrost" koja je nastala na Adantidi i
prenosila se do dana danasnjeg na razlicite nacine, uglavnom preko odre-
dene elite. Kada je Atlantida stradala, tajna mudrost preneta je u Stări
Egipat, gde su je unutar svoje religije cuvali svestenici. Iz Egipta je prene
ta u Grcku, a potom u Rim. Nakon pada Rimskog carstva, za nju je znala
tek nekolicina Ijudi. Neki kazu da su je ojvali Kelti, narocito uz pomoc
druida (svestenstva), pre nego sto su je preneh do dvora kralja Artura.
Pominje se i drugi put kojim je mudrost navodno putovala - od Sta-
rog Egipta do dvora kralja Solomona, gde je ostala skrivena u temelju
razrusenog kraljevog hrama dok je nisu otkrili vitezovi templari u dva-
naestom veku. Bez obzira na to da li su je templari nasli iii je prosledena
kralju Arturu, neki zastupnici ove teorije ukazuju na 6njenicu da su i
templari i vitezovi Okruglog stola najednom poştali modni i bogaţi.
Oni tvrde da je uzrok tome bila drevna mudrost,sta god ona bila. Oba
puta vode u Veliku Britaniju, prema tome, Velika Britanija je mesto na
kojem se i sada nalazi i gde oni koji je traze mogu da je nadu.Zastupnici
ove teorije tvrde da su templari imali ucesca u prenosenju mudrosti,sto
znaci da je ova teorija povezana sa prethodnom. Sa njom se spaja u mo-
mentu kada templari 1307. dolaze u Skotsku iz Francuske. Nastavlja se
na isti nacin, sa Robertom Brusom i osnivanjem slobodnog zidarstva u
cilju prikrivanja templara. Verzija o dvoru kralja Artura, koja iskljuaije
templare, nastavlja se tako sto je mudrost prosledena nekome drugom,
dok nije stigla do slobodnih zidara u Skotskoj.
Veliki problem sa ovom teorijom jeste to sto se ne zna tacno sta „ezo-
terijska mudrost" predstavlja. Ako pogledamo ovu teoriju u drugom sve-
tlu, vidimo da njeni pobornid opisuju,cesto do najsitnijih detalja, razlicite
faze kroz koje je tajna mudrost prosledivana od jedne do dmge gmpe Iju-
di, pri cemu niko ne otkriva ni najmanji detalj o prirodi same mudrosti.
Zidari Solomonovog hrama

Sledeca teorija zasnovana je u potpunosti na biblijskim dokazima —
gradnji hrama kralja Solomona prema opisima iz knjiga Starog zavera
(Prva knjiga o kraljevima i Druga knjiga letopisa). Zastupnici ove teo
rije tvrde da su zidari hrama posedovali ezoterijsku mudrost, mada ne
znaju tacno je li ona dosla sa Atlantide, kroz Egipat i Grcku. Bilo je
misljenja da se „tajna" sastojala iz vestine tesanja kamena i zidanja i da
je Ijudima prosledena direktno od Jahve. U svakom slucaju, Solomo-
nov hram, sagraden tako da moze da primi zavetni kovceg i da bude
mesto boravka na zemlji za Boga i Jevreje, sigurno je podrazumevao
tajnu i posebnu tehniku gradnje za koju su znali jedino kamenoresci.
Suprotno Solomonovom hramu, Vavilonska kula bila je zgrada
greha — pokusaj coveka da sopstvenim pronalaskom dosegne nebo.
Ona je bila uvreda za boga, koji ju je unistio i ucinio da Ijudi govore
razlicitim jezicima kako bi im onemogucio da komuniciraju medu so-
bom i da izgrade novu kulu. Kao bezbozna gradevina, Vavilonska ku
la nije bila pogodna za kamenoresce da na njoj iskaû svoje posebno i
bogomdano umece. Osim toga, kula je sazidana od cigle, tako da nije
mogla da posluzi kao primer njihove vestine.
Prema teoriji o Solomonovom hramu, od vremena vladavine kra-

Ija Solomona zidarska vestina tesanja kamena i gradnje generacijski se
prenosila medu kamenorescima putem ceremonije kojoj su pristup
imali iskljucivo clanovi zanata. Cuvali su tajnu, koja se naziva jos i mu-
drost Svece geometrije, i pomocu nje sazidali su neke od najcuvenijih
gradevina na svetu, kao sto su srednjovekovne katedrale u Evropi. Po-
krovitelji ovih radova nisu mogli da objasne kako skromni Ijudi poput
kamenorezaca mogu da podignu tako velelepne gradevine u cast bo-
ga. U vremenu kada je vecina Ijudi zivela u prostim kucicama i kada je
jedino plemicki stalez imao kucu vecu od barake, zămislite kakav uti-
sak su ostavljala takva preiepa zdanja! Teorija na kraju zastupa misije-
nje da je ezoterijska mudrost koja je potekia iz perioda gradnje Soio-
monovog hrama sada u rukama slobodnih zidara.
Od inkorporacija do masonskih leza: teorija tranzicije

Dosii smo do teorije o postanku masonerije koja je najvise zastupljena i
istorijski najverodostojnija. Ona se zasniva na srednjovekovnim kame
norescima, a posebno na skotskim srednjovekovnim kamenorescima.
Inkorporaclje
Ova teorija govori o zacetku masonerije u politickoj i socijalnoj sferi
srednjovekovne Skotske. U ăkotskoj su u srednjeiii veku gradovi bili
opasani zidinama' i njima se upravljalo drugacije nego na selu, gde je
vecinom vladao feudalizam. Kraljevski grad najmanje je zavisio od
feudalaca: izgradio ga je sam kralj, a gradani su placali porez direkt-
no dvoru.
Zanatlije su zauzimale vazno mesto u gradovima, aii cak ni udru-
zeni nisu imali mod — ekonomsku i politidku — kakvu su imali trgovci.
Ipak, bili su tako dobro organizovani u esnafe da se njihov uticaj nije
mogao ignorisati. Pojedini zanati sve vise su uzrujavali vlast da bi
skrenuli paănju na sebe i, vodeni logikom da je bolje imati potencijal-
nu problematidnu grupu unutar utvrdenja (gde se moze donekle kon-
trolisati) nego van nje, gradsko vece im je na kraju dalo odredene po-
1 Dobar primer je Edinburg, u kojem ostaci starogradskih zidina jos uvek postoje.
vlastice. Na taj nacin najvazniji zanati tog vremena dobili su novi sta-
tus i bili „inkorporisani" u ekonomsku i politicku sferu grada.
Devet inkorporisanih zanata u Edinburgu i datum kada su
poştali „povlasceni":
Pekari 1456. god.
Sesirdzije 1473. god.
Krznari 1474. god.
Zidari i drvodelje 1475. god.
Tkaci 1476. god.
Kovaci 1483. god.
Mesari 1488. god.
Baoâri 1489. god.
Kozari i obucari 1510. god.
Gradsko vece je ovim zanatlijama dodelilo izvesna prava (kao sto

je, na primer, bio odredeni broj zastupnika u vecu), aii je isto tako oce-
kivalo nesto zauzvrat. Novoosnovane inkorporacije su se sloziie sa
zahtevom da drze svoja udruzenja pod kcntrolom — da nadgledaju cla-
nove i regulisu njihove plate, njihov rad, prijem segrta, pa cak i njiho-
vu moralnost. Inkorporacije su poştale veza izmedu zanatlija koje su
zastupale i gradskog veca, i na taj nacin su sticale sve vecu ekonomsku
i politicku ulogu.
Zanatstvo je na taj nacin postalo cenjena profesija i zanatlije su po-
stigle visi status unutar grada.
Slika br. 2 Edinburske zanatlije (gravita). Obratite paznju na njihove dugacîke kece-
Ije. (Iz knjige Majstor zidar ikotskoj kruni, Edinburg 1893)
Inkorporacija drvodeija i zidara

Za nas osnivanje inkorporacije drvodeija i zidara 1475. godine pred-
stavlja kljucni momenat. Inkorporacija je poştala zariste ekonomskih
aktivnosti drvodeija i zidara. U njoj se dogovaralo o pravilima vodenja
poslova (na primer, koliki vremenski period clan mora da odsluzi kao
segrt i koji sve cinioci moraju da budu prisutni da bi nekome bilo do-
zvoljeno da postane pravi zanatlija). Takode su se u njima forţnulisale
taktike pregovaranja sa poslodavcima i prikupljala sredstva za medu-
sobnu flnansijsku pomoc.
Zbog naglih promena u ekonomskoj situaciji, inkorporacija drvo
deija i zidara pocela je da prima i druge vrste zanatlija: od onih koji su
bili u vezi sa zidarstvom i izgradnjom, kao sto su vodoinstalateri, pa
sve do onih koji su bili u sasvim izolovani, kao sto su bacvari. Dodatni
clanovi ovog tipa verovatno su primljeni da bi se postigao izvestan
broj clanova i da bi se na taj nacin uvecao prihod inkorporacije u te-
skim vremenima. Kao posledica svega toga nastala je tenzija medu za-
natima u inkorporaciji dok su pokusavali da se ujedine protiv posloda-
vaca, gradskog veca, a ponekad i nasuprot crkve iii pojedinca.
Inkorporacije su stvorile monopol za svaki zanat unutar svakog gra
da. To je omogucilo drvodeljama i zidarima da postave velike nadnice i da
na taj nacin stvaraju ekonomski pritisak. Gradsko vece je na tu situaciju
odgovorilo zakonima koji su ogranicavali prohteve zanatlija, sto je pone
kad dovodilo do nasilja. Drvodelje i zidari su svojim ekonomskim kapaci-
tetom pokusavali da uvedaju prihode, sto su radile i ostale inkorporacije.
Slika br. 3 Zidar obraduje kamen
I
Ipak, zidari nisu bili zaokupirani jedino povecanjem prihoda (koji

je svakako bio vazan); pored toga, bili su zainetesovani za duhovno
biagostanje svojih cianova,sto se vidi iz cinjenice da su za mesto bogo-
sluzenja svojim cianovima zakupljivaii prostor u crkvi.
Kao dokaz njihovog novostecenog postovanja moze da nam po-
siuzi cinjenica da su edinburski zidari 1475. godine dobili na korisce-
nje bocni brod sv.Jovana Apostola u katedraii svetog Zila. Iz tog raz-
ioga skotski masoni danas slave Svetog Jovana Apostola 27. decem-
bra, dok svi ostali masoni slave Svetog Jovana Krstitelja(24. juna).^
Zidari su se takode brinuli o porodici preminulog clana i starali se
o tome da on bude dostojno sahanjen.
Loze
Postojao je jos jedan aspekt koji je skotske zidare razlikovao od drugih

zanata i njihovih inkorporacija. Zidari su imali tajni nivo organizacije
koji nije postojao nigde drugde, takozvanu lozu.
To zbog cega su imali potrebu da oforme posebnu organizaciju ni
je sasvim jasno. Posto je inkorporacija drvodelja i zidara primala i dru-
ge zanatlije, jedan od mogudh razloga je to sto su zidari imali potrebu
da organizuju sastanke na kojima bi mogli da se bave iskljucivo zidar-
skim zanatom.Ipak, nije bilo potrebe za sazivanjem posebnih sastana-
ka radi raspravljanja o temama koje se ionako ticu inkorporacije, jer bi
time samo gubili vreme duplirajud sastanke. Mnogo je verovatnije da
su zidari imali neki poseban zadatak koji nisu zeleli da dele sa drugima.
Cinjenica da su zidari svoja mesta za sastanke zvali „loze" potvrde-
na je u dokumentu iz 1491. godine pod nazivom „Uredba o zidarima
svetog Zila . Ovaj dokument odreduje sate koje je „majstor zidar"
morao da odradi i dodaje da on moze da se „rekreira u zajednickoj lo-
zi .Iz ovoga vidimo da loze nisu bile male kolibe za odlaganje alatki,
vec su bile dovoljno velike da su se mogle koristiti za rekreaciju; dru-
gim recima, u njima su se clanovi privatno okupljali. Videcemo kasni-
je da su loze zapravo poştale centri za odrzavanje ceremonijala kojima
su zidari prenosili svoju ezoterijsku mudrost s kolena na koleno.
Ovaj bocni brod jos uvek postoji, naravno u znatno izmenjenom obliku. Ime mu je pro-
menjeno u Cepmen.
Loze su sasvim sigurno fascinirale Ijude sa strane. One koji su se

pre svega divili umecu zidara privlacila je tajnovitost loza. Postepeno,
cak nerado, skotski zidari su dozvolili malom broju radoznalaca da se
uclane u loze, na taj nacin im odajuci svoje tajne. Pretpostavlja se da su
zidari uzivali u drustvenom voajerizmu zanatiija sa inferiornijim statu-
som i da su zarad toga bili spremni da ih prihvate za svoje cianove.
Opstanak loza
Dok govorimo o istoriji masonerije, treba imati na umu da su Skotska
i Engleska sve do pocetka osamnaestog veka bile nezavisne drzave:
ujedinjenje kruna 1603. godine odredilo im je jednog monarha, aii su
parlamenti bili razdvojeni sve do 1707. godine. Uslovi u jednoj drzavi
nisu bili isti kao u drugoj, niti su se skotski zakoni, koji se ovde
pominju, odnosili na Englesku.
To je bio jedan od razloga zbog koga su skotske inkorporacije pre-
zivele reformaciju 1559. godine, za razliku od esnafa engleskih trgo-
vaca i zanatiija, koji su potisnuti 1540. godine jer su proglaseni za su-
jeverna udruzenja. Danas jos uvek postoje neke skotske inkorporacije
koje poseduju dokaze da postoje jos od srednjeg veka, mada su one da
nas pretvorene u dobrotvorne institucije.
Postoji razlog da verujemo da su loze opstale zajedno sa inkorpo-
racijama. Priznajem da su dokazi za tu tvrdnju oskudni sve do kraja
sesnaestog veka, mada postoje posredni dokazi o njihovom postojanju
pre i posle reformacije. Tokom sesnaestog, sedamnaestog i prve polo-
vine osamnaestog veka, lo2a je bila jedina „jedinica" masonerije.
Do kraja sesnaestog veka, loze su se vrlo retko pominjale u zapi-
sniku gradskog veca. Ni same loie nisu vodile zapisnik u pocetku, sto
ce se promeniti krajem sesnaestog veka(o tome cemo govoriti u Dru-
gom poglavlju). Kako ne postoje pisani dokazi o postojanju loza u En-
gleskoj sve do 1716. godine, treba se usredsrediti na dokaze koji po
stoje, a ovi se mogu naci jedino u Skotskoj. Nedostatak pisanih dokaza
ne znaci da loze nisu postojale u Engleskoj, vec samo da nista konkret-
no o njima ne znamo.^
3 Izuzetak je piistupanje sera Elijasa ASmola lozi u Voringtonu 1646.godine. C^to se pogresno
tvrdi da je ser Elijas bio prvi poznati mason, a njegova veza sa Voringtonom je diskutabilna.
Ono sto znamo o aktivnostima zidarskih loza u Skotskoj tokom

sesnaestog veka dozvoljava nam da ih uporedimo sa institucijama koje
su postojale pre njih i da na osnovu toga izvedemo neke zakljucke o
aktivnostima kojima su se bavile i nacinu na koji su se razvile u moder
ne masonske loze. Poredenje „pre i posle" moze da se uradi samo u
skotskom kontekstu, posto slican materijal ne postoji nigde drugde u
svetu. Upravo iz rog razloga(i drugih koji su dole navedeni) mozemo
da tvrdimo da je masonerija nastaia u Skotskoj.
Tranzicija
U periodu od jednog veka od pocetka pisanih dokaza 1599. godine,
vecina loza je dospela u situaciju da veliki broj njihovih cianova nije u
direktnoj vezi sa zidarsko-kamenorezackim zanatom. Postepena pro-
mena od zidarstva ka slobodnom zidarstvu moze se pronaci jedino u
Skotskoj i poznata je pod nazivom „teorija tranzicije". Dokazi o „tran-
ziciji" zidarskih loza u masonske loze nalaze se u pisanim dokumenti-
ma samih skotskih loza.
Jedan ogranak teorije tranzicije smatra da su engleski dzentlme-
ni u poseti Skotskoj dosii do zakljucka da loze izgledaju zabavno i re-
sili da ih osnuju kada se vrate na jug. Drugi ogranak veruje da su
skotski zidari koji su trazili posao u Engleskoj osnovali tamo lo2e, u
koje su primali gotovo svakoga da bi ih sto pre popunili. Sa strane gle-
dano,ovako stvorene loze nisu bile zidarske.Sta god da se zaista desilo
i na koji nacin, jedno je sigurno; masonerija je preneta iz Skotske u
Englesku.
Uporedo sa sirenjem masonerije, u Skotskoj su se razvile tri vrste
loza. Jedna je bila tradicionalna zidarska loza, kao ona u Kilviningu,
za koju se zna da je postojala jos 1599.godine. U drugu grupu spadaju
loze mesovitih cianova, kao sto je bila loza u Aberdinu, koja je vero-
vatno osnovana 1670.godine. I, naposletku, bilo je onih koje nisu bile
ni u kakvoj vezi sa zidarstvom, kao sto je bila ona osnovana 1702. go
dine u zaseoku Hogfut na skotskoj granici.
U tim novijim lozama sirom Engleske i Skotske razvila se neka vr-
sta spekulativne masonerije. Njihovi clanovi nisu bili zidari i stoga su
mogli samo da spekulisu o tome sta zidari u lozama rade, koje tajne
cuvaju i odakle su stekli mudrost.
U Skotskoj, razvoj razlicitih leza, a sa njima i razvoj razlicitih vrsta

masonerije, doveo je do cudne situacije. Kada je osnovana Velika loza
Skotske 1736. godine, to je bilo spekulativno drustvo. Vecina loza ko-
je su postojaie sto cetrdeset godina pre toga nisu htele da imaju posla
sa novim masonskim „sistemom". Neki od njih nisu shvatali potrebu
da postanu deo spekulativnog sistema kada su oni zidarska loza; drugi
nisu videli potrebu udruzivanja u Veliku iozu, jer su dobro fiinkcioni-
sali i nezavisno vec vise od sto godina. Mnogi su ostali nezavisni sve
dok nisu prestali da postoje iii dok nisu pristupili novom masonskom
sistemu sto godina kasnije. Ipak, nekoliko siojeva je opstalo do danas
(vidi Deveto poglavije).
Teorija velikog praska

Posiednja teorija kojom bih voleo ukratko da se pozabavimo naziva se
teorijom velikog praska. Ona glasi da je nekolicina masona postojala u
tajnosti u Londonu, i da su oni odlucili da „izadu u javnost" 1717. go
dine formirajuci Veliku lozu. Ovu Veliku lozu, prvu u svetu, oformile
su cetiri loze, koje su samostalno postojaie veoma kratko.
Po toj teoriji, engleska masonerija nastala je nezavisno od zidara iii
bilo koje druge grupe. Masonerija cisto spekulativnog oblika koja je
na ovaj nacin stvorena mogla se preoblikovati u bilo koju formu. Ovo
ne bi bilo moguce u Skotskoj, gde su se spekulativni masoni pridruzili
postojecim organizacijama, koje nisu imali pravo damenjaju. Tesko je
odgonetnuti kako i zasto su prve engleske loze nastale, aii nije nemo-
guce ni da se to desavalo uporedo sa onim sto se odigravalo u Skotskoj.
OTAC MASONERIJE I PRVI U
SAVREMENOM SMISLU MASON
lako postoje razlicite teorije o nastanku masonerije, samo se jedan co-

vek izdvaja kao osnivac slobodnog zidarstva.
Viljem So, kraijev majstor zidarskih radova

Viljem So(oko 1550—1602)postavljen je 1583. godine za kraljevog maj-
stora zidarskih radova. Kralj je bio Dzejms VI od Skotske(1567—1625,
roden 1566. godine). Dzejms VI od Skotske postao je 1603- godine
Diejms I od Engleske i vladao je vise od dvadeset godina. Kao kraijev
majstor, Viljem So je bio zaduzen za sve vrste popravki, kao i za odr2a-
vanje i izgradnju paiaţa, zamkova, lovackih koliba i ostalih objekata
koje je koristila kraljevska porodica. Bio je slobodni sluga i clan kra-
Ijevskog dvora.
Prvi i drugi statut Viijema Soa

V ^
Viljem So je zaposljavao razne zanatlije, a najvise je radio sa zidarima.
Njima je 1598. i 1599. godine napisao zakone koji su danas poznati kao
Prvi i Drugi statut (vidi Dodatak 1). U ovim dokumentima So je detaij-
no opisao pravila rada i poslao ih svim zidarskim lozama u Skotskoj.
Staturi sadrze prakticna uputstva i pravila koja se odnose na uslo-
ve rada, na medusobne odnose medu zidarima i na samo upravljanje
lozom. (Na primer, niko nije mogao da postane clan loze ako tom cinu
ne prisustvuje najmanje sest majstora i dva segrta.)
Otac masonerije i prvi moderni mason 33
So je napisao propise koji su bili veoma slicni propisima bilo kog

udruzenja. Ipak, nekoliko stavki u statutu ukazuje na to da je bio ne-
sto vise od obicnog poslodavca. Vcc prvo pravilo glasi:
Stavka, Prva da se oni [zidari] pridrzavaju svih postojecih propisa u ve

zi sa privilegijom ovog zanata, koje su odredili njihovi dobro upamceni
preci, i to narocito:
Da budu iskreni jedan prema drugom i da zive zajedno u slozi, kao sto
i prilici zakletoj braci i prijateljima zanata.
Prva instrukcija koju je So poslao lozama (treba imati na umu da

su kopije stătută primile sve loze u Skotskoj) otkriva nam vazne cinje-
^ V
nice. So tvrdi da zidari imaju valjane propise koji su im uveli prethod-

nici. Takode daje posebnu instrukcija da „budu iskreni jedan prema
drugom i da zive zajedno u slozi, kao sto i prilici zakletoj braci". Iz to
ga vidimo da su zidari polagali zakletvu i da je So smatrao da ih je ona
ucinila posebnima, jer su se njom obavezali da budu iskreni jedan prema
drugome. U to doba nije bilo socijalne pomoci i Ijudi su se za pomoc
obracali rodacima i prijateljima kada im nevolja zakuca na vrata. Medu-
tim, posto su se radnici, zanatlije posebno, udruzivali u inkorporacije,
one su poştale (mo2da cak i najvazniji) deo mreze zidareve sigurnosti,
koja je bila zasnovana na medusobnoj odbrani i podrsci. Poverenje je
moralo da bude kljucni faktor da bi ovaj sistem uspeo, a ono se sticalo
polaganjem zakletve.
Prva tacka u statutu govori nam o tome da je So smatrao iskre-
nost jednim od najvaznijih elemenata loze. Moderne tehnike me-
nadzmenta koji se bave kreiranjem mikrokulture unutar rima, gde
sesvaki clan rima oslanja na ostale, zapravo nisu nista novo! Stvara-
nje masonskog „borbenog duba" jedan je od ciljeva masonskog cere-
monijala i danas, a kontinuitet kroz vekove jedna od glavnih odlika i
cari masonerije.
Prva instrukcija nam govori i to da So nije izmislio loze, niti zakle
tve kojima se clanovi obavezuju da brinu jedni o drugima. Sve je to vec
postojalo kada je on postao majstor zidarskih radova. Uzimajuci u ob-
zir tu cinjenicu i pravila prvog stătută, izgleda da je njegova namera
bila da ucini formalnim vec postojeca aii nestabilna udruzenja skot-
skih zidara, kao i njihove lo2e.
Postavlja se pitanje zasto je on to radio. Zidari su bili na nizem dru-

stvenom sloju od njega i morali su da rade sto im on naredi. Mozda je So
jednostavno bio dobar covek koji je zeleo da pomogne manje srecnima
od sebe. Mozda je verovao da ce utvrdivanjem pravila doprineti vecoj
efikasnosti, a samim tim i boljem obavljanju posla. Kao kraljev poda-
nik, mozda nije mogao da podnese da zidari za njega rade bez pisanih
pravila! Nakon svih ovih pretpostavki, ipak u statutima nalazimo nesto
vise od pukog prolaznog interesovanja za zidarstvo, sto ce nam postări
jos jasnije kada obratimo paznju na Drugi statut iz 1599- godine.
Hijerarhija ioza
Kao sto smo pomenuli, prvi statut su primile sve loze u Skotskoj, aii je u
jednoj lozi on izazvao narocito snainu reakciju. Bila je to lo2a Kilvining
sa zapadne obale Skotske. Zbog Prvog statura, poslala je Arcibalda Bar-
kleja u Edinburg, gde su ga primili Viljem So i clanovi Edinburske loze
27. i 28. decembra 1599. godine. Sastanak se zavrsio Drugim statu-
tom, ciji nam sadrzaj otkriva razlog Barklejevog dolaska u Edinburg.
Prva stavka u Drugom statutu Viljema Soa govori o postupku bi-
ranja nadzornika lo2e i istice da se rezultaţi izbora moraju dostaviti
„generalnom nadzorniku", tj. Viljemu Sou. Ovim se na samom pocet-
ku istice ko je glavni. Statut je adresiran na Kilvininsku lozu, tako da
V
nema sumnje u to kome se So obraca.

Pored toga, statut na pocetku govori i o hijerarhiji medu lozama.
Izgleda da je jedna od glavnih stavki (mozda i direktna zalba) koju je
Barklej izneo, bila buducnost u Soovim pianovima. Prvi statut ne po-
minje razliku medu lozama, sto je zbuniio clanove Kiivininske loze do
te mere da su poslali Barklej a, sa nadom da ce biti imenovani za Prvu
lozu Skotske. Ukoliko im je to bio cilj, razocarali su se. Viljem So je
Kilvining proglasio „drugom glavnom lozom Skotske" , dok je „pr-
vom upravnom lozom" proglasena Edinburska loza.
Ne znamo tacno sta se dogodilo na sastanku, aii mozemo da pret-
postavimo da So nije shvatio dubinu emocija Kiivininske loze po pitanju
ovog problema. Prvi statut nastao je u Edinburgu, glavnom gradu
Skotske i sedistu dvora, tako da So verovatno nije ni razmisljao o tome
da bi loza u drugom delu zemlje mogla da bude starija od edinburske.
Kada je uvideo gresku, bilo je vec kasno. Loza u Edinburgu vec je bila
obavestena da ce biti glavna kada se pojavila druga loza koja se tome

usprotivila. So je znao da, koji god potez da napravi, neizbezno ce da po-
vredi jednu od njih. Njegovo resenjc bilo je da tu stavku ucini sto besmi-
slenijom. Tako je Kilvining postao glavna i druga loza, a Edinburg prva
i upravna. Stice se utisak da se Kilviningu nije svidelo ovakvo vrdanje,
jer su kasnlje odlucili da vise ne budu deo Soovih planova. Posledice
ovih dogadaja jos uvek su prisutne u skotskoj masoneriji.
I pored problema te vrste, statuti su puni detalja koji su od velike va-
znosti za razumevanje porekla masonerije. Dmgistatut, kao i prvi,govori
o upravljanju i aktivnostima unutar loza. Iz jedne naredbe saznajemo:
Stavka, generalni nadzornik nareduje da nadzornik loze kilvininske, sto

je druga loza u Skotskoj,stavi na ispit memoriju i nauke njene svakog co-
veka od zanata i svakog segrta kako dolikuje njihovoj profesiji[stepenu];
i ako ne znaju sve tacke, da plate kaznu kako sleduje za njihovu lenjost:
covek od zanata 20 siiinga, segrt 10 silinga, i da se to piati u zajednicku
kasu jedanput godisnje, a da se koriscenje sredstava prilagodava opstem
dobru,sto je obicna[normalna,pravilna] praksa obicnih[regularnih]lo
za ove kraljevine [Skotske].
Ovde se lozi nareduje da proveri znanje {jtave na ispit memoriju i na

uke njene") svojih clanova jedanput godisnje u vezi sa memorisanjem
„necega". Nije smelo da bude izuzetaka, nadzornik je morao da ispita
sve clanove: ,jvakog coveka od zanata isvakog segrta". Posto bi bilo besmi-
sleno proveravati znanje koje je opste, test je ukazivao na to da postoji
neka vrsta znanja koje je bilo tipicno i specifîcno za zidare. Nazalost,sta
su to clanovi morali da pamte nije objasnjeno, mada,kao sto cemo videti
u Trecem i Cetvrtom poglavlju, mozemo da pretpostavimo na koji nacin
su se ceremonije odigravale u lozama i sta je bila tajna nauka zidara.
Aii zasto je to bio bas test „memorije"? Svakako da se odgovor de-
limicno krije u tome sto su zidari u srednjem veku vecinom bili nepi-
smeni. Da su znali da dtaju i pisu, ne bi bilo potrebe da nesto pamte.
Cini se da sta god to „nesto" bilo,svakako nije bilo lako i jednostavno:
,Ako ne znaju sve tacke da plate kaznu kako sledi...". Kazna se placala za
samo jednu gresku. Vidi se da je Viljem So bio odliân poznavalac
svog naroda,jer kako navesti Skote da rade nesto sto ne zele? Uzeti im
sav novac, naravno! So je znao da clanovi loza moraju da budu pod-
staknuti necim da bi naucili to „nesto" i uveo je kazne. Uvodenje tog

sistema govori nam nesto vrlo vazno: nije se ucio same znak iii rec, jer
za to ne bi bila neophodna ovako detaljna uputstva. Od zidara se oce-
kivalo da zapamte vazne i kompleksne stvari. Moje misljenje je da su u
pitanju bile tajne zidarske ceremonije, zajedno sa svim recima koje se
izgovaraju u njima,sa simbolima itd.(Postoji jos dokaza u korist ovog
argumenta i o njima cemo govoriti u Trecem poglavlju).
Jasno je da je Viljem So, kraljev majstor zidarskih radova, iz ovog
iii onog razloga bio vrlo zainteresovan za aktivnosti unutar skotskih
zidarskih loza. Kao sto smo rekli, uzrok rome mogla je da bude njego-
va potreba za pruzanjem pomoci slabije organizovanim od sebe iii jed-
nostavno zelja da postavi primer dobre administracije. Medutim,i da-
Ije ne znamo zasto bi u svojoj pomoci isao tako daleko. Zasto So toliko
zeii da se sacuva tajna zidarska nauka? On deluje gotovo uplasen da zi
dari nisu sposobni sami da ocuvaju sopstvenu tradiciju i ucenje. I, osim
toga, kako je znao da je ona vredna cuvanja?
Moje misljenje je da je Viljem So bio clan loze i da jednostavno nije
mogao da trpi nemarane, neevidentirane i nekontrolisane metode ko
je su se do tada koristile. Da bi So znao da je zidarska tajna mudrost
vredna ocuvanja, morao je da zna isto sto i zidari u lozama. Priznajem
da su moje tyrdnje zasnovane na pretpostavkama, jer nema pisanih
dokaza da je So bio clan loze. Istorija se ovde poigrala sa nama — zapi-
snici nisu postojali sve dok Viljem So nije naredio lozama da ih vode.
Ipak, kao clan loze imao je razlog vise za pisanje statura.
Postoji jos jedan detalj koji potvrduje moj argument. Prvi statut na-
stao je 28. decembra 1598.godine.Znamo da je Arcibald Barklej bio pri-
sutan na sastanku u Edinburekojlozi 27.i 28. decembra 1599.godine. U
prvom poglavlju rekli smo da su skotski zidari slavili dan Svetog Jovana
Apostola 27. decembra. Na taj dan se u svim skotskim lozama odrzavao
Glavni godisnji skup(neke loze ga organizuju i u danasnje vreme).
Nepojmljivo je da je Viljem So,kao sposoban rukovodilac, napisao
dokument dan posle GGS-a ako je znao da bi cela godina morala da
pto^® tlok se statut ne usvoji na sledecem GGS-u.So je verovatno pri-
stupio lozi ranije,iii cak na sam dan GGS-a i vec sledeceg dana je napi
sao Prvi statut kojima je obavestio ostale loăe sta je dogovoreno (tj. sta
je on odlucio) na GGS-u loăe.
Ako je sve ovo tacno, onda je Viljem So prvi poznati slobodni zi

dar, aii rime stizemo do osnovnog problema pri definisanju termina
„slobodni zidar". Skotski zidari su vrsili zidarske poslove u toku rad-
nog dana, aii se njima nisu bavili u lozama.Zeleo bih da istaknem kao
vrlo vazno to sto su tokom dana zidari tesali kamen i zidali. Predvece,
u lozama, nisu nista gradili, makar ne na fizickom nivou. Aktivnosti u
lozama, pretpostavlja se, bile su potuno posvecene ceremoniji. Kroz
ceremoniju,zidari su razmatrali i detaljno izlagali ezoterijsku mudrost
i prenosili je na drage clanove.
Nasleâe Viijema Soa

Uticaj Viijema Soa na masoneriju sastoji se iz utvrdivanja vec postoje-
ceg, verovatno nonsalantnog sistema zidarskih loza, koje su imale tra-
diciju, ucenje,ceremonije i ezoterijsku mudrost. Na taj nacin, So je za-
poceo proces koji je doveo do razvoja moderne masonerije. Njegovi
staturi su od loza zahtevali da vode zapisnike, zbog cega se najstariji
pisani dokazi o masonima nalaze u Skotskoj. Zapisnik Ejceson hejven
nastao je 9. januara 1599. godine, a potom i zapisnik Edinburske loze
31. jula iste godine.
Ovakvim formalnostima je organizacija (ovaj termin koristim u
najsirem smislu) pocela da poprima obrise trajne institucije. Pre Soo-
vog vremena, zidari su se verovatno okupljali jedino kada je za to po-
stojala konkretna potreba. Novi uslovi nalagali su vodenje zapisnika,
prikupljanje novca, evidenciju njegove potrosnje itd. Ti postupci mo
rali su da se vrse redovno. Mnoge promene koje je So uveo opstale su
do danasnjih dana kao deo slobodnog zidarstva. Medu njima je zapisi-
vanje sastanaka i postupaka,kao i terminologija koja se koristi(prime-
ri su: zanat, majstor, nadzornik, loza i dakon).
V
So je odgledno pokusavao da pomocu statura stvori nacionalnu

organizaciju na cijem bi celu bio on sam. Steta je jedino sto ne znamo
tacnu formu i svrhu te organizacije. So je umro 1602. godine, aii je pre
smrti pokrenuo jos jednu inicijativu, kojom je uveo porodicu Sinkler u
istoriju masonerije. Osim toga. Drugi statut nagovestava da je imao
nameru i da ukljuci kralja u svoje planove — da li samo da bi dobio kra-
Ijevu dozvolu za osnivanje organizacije na nacionainom nivou, takode
je nepoznato. Kralj na kraju nije pristupio masoneriji, iz nepoznatih
razloga. Moguce je i to da je So bio svestan da urnire i da je bio zabri-

nut za nastavak upravljanja lozama posle njegove smrti.
Nakon smrti Viljema Soa,loze su izgubile „ruku vodilju". Tokom
narednih decenija pokusavale su da mu nadu zamenu, aii bezuspesno.
Nastavile su da se pridrzavaju uredaba statura kao jedinog cvrstog
vodstva. Iz ovog razloga staturi su bili od neizmerne vaznosti. Neke
loze su ih isticale u svojim zapisnicima. Tek stotinu godina kasnije prvi
ritual — Edinburski registar(1686. godine) — stavljen je na papir (vidi
Dodatak 1).
Poslednji dokaz o Viijemu Sou

So je zasigurno bio covek kome su se mnogi divili, ukljucujuci i kame-
noresce. Epitaf na njegovom grobu to potvrduje:
VILJEMU SOU,Zvi s bogovima i zivi zauvek, covece izvrsnih osobina;

Zivot ti bese tezak rad; smrt neka ti je potpun odmor.
Cestitom prijateiju
ALEKSANDAR SITON podize spomenik DEC OPTIMO MAXIMO
(Bogu najbolje i najvise)
Ova skromna kamena struktura prekriva coveka izvrsnih
sposobnosti i integriteta, pravednog i ukrasenog najuzvisenijim vr-
linama — Viljem So, kraljev majstor zidarskih radova, predsednik
svetih ceremonija i visi dvorski sluzbenik kraljicin.
Umro je 18. aprila 1602. godine.
Medu zivima je boravio pedeset dve godine; putovao je u Francusku
i druge kraljevine radi usavrsavanja uma svojega; arhitekturi vican;
rano stekao prepomke kod istaknutih Ijudi na osnovu posebnosti
svoje; nije bio neumoran samo u fizickim poslovima, vec je bio uvek
aktivan i energican; bio je ponajvise drag svakom dobrom coveku
koji ga je poznavao. Roden je bio da valjano obavlja svoju duznost i
da osvoji Ijudska srca; sad zivi vecno s Bogom.
Kraljica Ana namcila je spomenik u slavu ovog uzvisenog i
postenog coveka kako njegove vrline, koje zasluzuju vecnu hvalu,
ne bi nestale zajedno sa smrcu njegovog tela.
Svi ce se sloziti da ove reci izrazavaju veliko divljenje i veliki gubitak.

Grob Viljema Soa jos uvek postoji u opatiji Danfermlajn. Svaki
njegov kamen na sebi ima duboko urezanu oznaku:
Slika br. 4 Oznaka

na grobu Viljema §oa
Si
u opatiji Danfermlajn
A
Pretpostavlja se da ona predstavlja samog Soa. Medutim, s obzi-
rom na to koliko se puta istiê, verovatnije je da je bila oznaka kame-
noresca koji je spomenik sazidao i koji je obelezavao svoj rad da bi bio
precizno isplacen. Kamenoresci su bili nepismeni i upotrebijavali su
licna obelezja. Kada su nezidari poceli da se uclanjuju u ioze, takode su
dobijali svoja obelezja. Vremenom su ta obelezja poştala deo mason-
ske ezoterije koja se zadrzala do danasnjih dana.
Osnivac slobodnog zidarstva

Nikada necemo sa sigurnoscu znati da li je drevna mudrost uspela da
se u potpunosti ocuva u Skotskoj posle reformacije iii su reforme Vilje-
V ^ V
ma Soa uticale na nju. U svakom sluâju, So je ucinio formalnijom or-
ganizaciju koja se vremenom razvila u slobodno zidarstvo. Iz tog raz-
loga on se smatra, bar u Skotskoj, njenim osnivacem. Nekim citaoci-
ma bice iznenadujuce saznanje da je So bio katolik.
Porodica Sinkier I masoni

Neposredno pre smrti, So je skicirao prvu Sinklerovu povelju. Izraz
„povelja" nije najprikladniji jer je to u stvari bilo pismo upuceno Vilje-
mu Sinkleru od Roslina, koje su potpisali So i predstavnici pet zidar-
skih loza: Edinburske, Sv. Andrije, Hedingtona, Ejcison hejvena i
Danfermlajna. Vidno nedostaje Kilvining, sto je jos jedan dokaz losih
odnosa te lo2e i Viljema Soa.
Povelja pocinje izjavom da su zidari oduvek smatrali porodicu Sin
kier „zastitnicima" Zanata i da su svesni svoje nebrige usled koje je
drustvo pocelo da propada. Od pocetka su zidari ti koji tvrde da im je
porodica nasledni zastitnik. Iz razloga koji ce nam kasnije postati ja-
sni, zidari su sebe krivili za prekid dobrih odnosa i koriste se laska-

njem,„istorijom" i skromnoscu kako bi namamili Sinklerove da pono-
vo prihvate polozaj zastitnika.
Zidari su u to vreme bili toliko siromasni da nisu mogli da plate re-
savanje sporova i, osim toga, pravni sistem bio je previse spor za njiho-
ve potrebe. To je bio njihov pravi motiv za pisanje poveije i ono sto su
zapravo trazili od Viljema Sinklera jeste da bude arbitar u sporovima
unutar loze i nista drugo.
Autori knjiga o masonima cesto citiraju ovu poveiju kao dokaz da
je porodica Sinkler nasledivaia tituiu velikog majstora(zidara)u Skot-
skoj. Ipak, u pismu to nigde nije navedeno, iako ono detaljno obja-
snjava svoju svrhu. Zidari traze od Viljema Sinklera da se ukljuci na
vrlo limitiran nacin — tako sto ce resavati njihove sporove.
Laskanje i osvrtanje na proslost svesno se koriste da bi se postigao
ovaj cilj. Sinkler nije pozvan da pristupi lozi, nitije pozvan da postane
veliki majstor. Zidari ne nude ni da mu plate putne troskove! Pove-
Ijom je So pokusao da zidarima obezbedi nekog ko pripada visem sta-
lezu a ko bi mogao da im pomogne pri resavanju sporova u lozi. Spo-
rovi su bili ceşti i uvek je bilo potrebno da neko bude pripravan kada
se dogode. Zakljucujemo da So nije imao nameru da se dugo zadrzava
na polozaju, verovatno zbog loseg zdravlja.
Izbor zastitnika pokazao se katastrofalnim. Viljem Sinkler je bio
rimokatolik koji je to javno deklarisao i koji je bio u neprestanom su-
kobu sa protestantskom vlascu. Nakon vanbracne veze sa kcerkom
jednog mlinara pobegao je u Irsku, gde mu se izgubio svaki trag, a sa-
mim tim i veza izmedu njega i skotskih zidara.
Smrt Viljema Soa i razocaranje u Viljema Sinklera verovatno su bi
la dva velika udarea za skotske loze. Sve sto im je preostalo bili su sta-
tuti, aii nacin upravljanja koji su diktirali stvorio je dodatne probleme.
Naime, zapisivanjem svega kao sto statuti nalazu gubio se veo tajno-
sti, jedna od glavnih odlika skotskih loza. Sve, od prikupljanja novca
do placanja kazni i godisnjih testova, moralo je da se zabelezi za budu-
ce narastaje. Nema dokaza da se javnost interesovala za aktivnosti
unutar loze (osim kritika, koje se u pisanom obliku pojavljuju tek de-
cenijama kasnije). Ipak, loie su 1628. godine odlucile da ponovo za-
traze pomoc zastitnika.
Drugo pismo, napisano oko 1628. godine, uputile su sinu Sinklera,

koji se takode zvao Viljem''. Ono je po svojoj sustini i formi veoma slicno
prvom; jedina razlika je u rome sto je duze(a sto se moze pripisati ce-
stim ponavljanjima). Osnovna tema pisma i dalje je to sto zidari smatra-
ju porodicu Sinkler svojim „zastitnicima" i ponovo okrivljuju same sebe
za razdor izmedu njih i porodice. Posto pismom ponovo pokusavaju da
obnove dobre odnose, jasno vidimo da im prvi pokusaj nije uspeo.
Drugo pismo sadrzi dve „nove" izjave:
Kao 1 nasi prethodnici, slusali smo,duboko postovali i uvazavali ih[po

rodicu Sinkler]kao svoje zastitnike kojima su povelje i prava dali pieme-
niti praocevi Njegovog visoânstva.Zajedno sa drugim,spisi su nestali u
piamenu vatre u zamku Rosiin godine...[prazno].'
U ovom dokumentu prvi put se povezuje skotska monarhija sa zi-

darima i porodicom Sinkler. Sto je jos vaznije, veruje se da je porodica
dobila prava od samog kralja. Medutim, to izjavljuju zidari i niko vise.
Stavise, tek u drugom pismu zidari tvrde da je neimenovani kralj po-
rodici Sinkler izdao povelju i prava nad skotskim zidarima. U istom
pismu u kome se ovi dokumenti prvi put pominju, za njih se tvrdi da
su nestali u pozaru u zamku Rosiin. Kralj nije imenovan, nisu opisana
„prava" koja Sinklerovi imaju nad zidarima, pa cak ni godina pozara u
zamku Rosiin nije upisana. Istoricar Ricard Avgustin Hej, koji je bio u
srodstvu sa porodicom Sinkler i koji se danas smatra najvaznijim izvo-
rom informacija o njima^, napisao je da se pozar u zamku Rosiin dogo-
dio 1447.godine, aii takode navodi da je kapeian Sinklerovih uspeo da
sacuva sve rukopise'. Za razliku od svog oca, mladi Viljem Sinkler da-
leko se vise interesovao za zidarske lo2e i odlucio je da iskoristi prava
koja su mu zidari u „povelji" darovali.
Zidari i clanovi familije Sinkler sasvim sigurno su bili u kontaktu
pocetkom l620-ih, u toku zidanja zamka Rosiin. Za razliku od Vilje-
4 Obe povelje su u vlasniStvu Velike loze âkotske.

5 Citirano u knjizi Rifarda Avgustina Heja, Genealogija Sinklerovih od Roslina(Vaijam An-
derson & sinovi, 2002), str. 159.
6 Postao je Jian porodice Sinkler kada se njegova majka preudala za udovca Sinklera.Imao
je pristup sviin porodiiînim dokumentima.
7 Vidi Genealogiju, str. 28.
ma Soa, tadasnji kraljevi majstori zidarskih radova nisu zeleli da Sin-

klerovi budu umesani u zidarstvo. Vremena su se promenila od Soove
smrti: Dzejms VI je otisao u London 1603. i dragu „povelju" potpisao
je Carls I(1625—1649, roden 1600).
V
Pre nego sto je Carls I potpisao povelju, vlast u Edinburgu je mo-

raia da odluci da ii bi, u slucaju da Sinklerovi dobiju „prava" koja im
nudi „povelja", to uticalo na postojeci sistem vladavine u Skotskoj.
Kraljevi majstori zidarskih radova Dzejms Muri i ser Antoni Aleksan-
der(koji su deliii fiinkciju sve do Murijeve smrti)suprotstavili su se to-
me da se Sinkler mesa u sferu njihove odgovornosti.
Posle citave decenije prepiranja oko stvarne nadleznosti nad zidari-
ma u Skotskoj, Antoni Aleksandar je izasao kao pobednik.Interesantno
je da su 3. jula 1634. godine Aleksander, njegov brat lord Aleksander i
ser Aleksandar Strecen od Torntona primljeni u Edinbursku lozu. Vero-
vatno je na taj nacin Aleksander zeleo da ucvrsti svoj polozaj(u zapisnik
je tog dana zabelezeno da je bio kraljev veliki majstor), mada nije jasno
zasto su mu se pridruzili brat i prijatelj. Ono sto je takode interesantno
jeste da Viljem Sinkler nikada nije postao clan loze.
Ironicno je sto Aleksander ne zauzima bitno mesto u istoriji maso-
nerije(bezmalo je sasvim zâboravljen),iako je bio jedan od prvih nezi-
dara u zidarskoj lozi, a samim tim i jedan od prvih slobodnih zidara, i
sto je pored toga imao nadleznost nad svim zidarima. Sa druge strane,
Viljema Sinklera, koji nikada nije pripadao lozi, mnogi su kasnije sma-
trali velikim majstorom tih istih zidara.
Za Aleksandera se, pored toga,zna da je bio zainteresovan za arhi-
tekturu i da je putovao u inostranstvo ne bi li nesto vise naucio o tome.
Za razliku od Viljema Soa, nije pokazivao previse interesovanja za loăe
i njegovi motivi su sumnjivi — cak je pokusavao da uvede porez na sva-
kog novog clana.
Spor izmedu Aleksandera i Sinklera zavrsio se kada je Skotska usla
u gradanski rat. Sinklerovi nikada nisu poştali zastitnici zidara, uprkos
zeljama Viljema Sinklera i samih zidara. Umesto njega, majstor zidar
skih radova (i clan vlade) imao je svu nadleznost.
Reklo bi se da spor nije bio dovoljno vazan da bi zaokupio kralja
Velike Britanije. Medutim, kralj i mnogobrojni cinovnici su se njime
bavili dug vremenski period. Glavni problem nije bila nadleznost nad
zidarima, vec borba za moc unutar dvora. Sinkler se ozenio kceri Dzo-
na Spotisvudija (1565—1639), kraijevog kancelara. Sa druge strane,
otac sera Antonija Aleksandera, grofod Sterlinga, bio je kraljev sekre-
tar. Citiracu vesti opis njihovih odnosa: „Kancelar je pecatom odobra-
vao Aleksanderove odluke, aii je sekretar vrsio uticaj na kralja tako sto
je izdavao naredbe koje bi bivaie odobrene!"®
Za nas je najvaznije to sto je Sinkierova tvrdnja da ima nasledno
pravo nad zidarima ipak primecena, iako nije usvojena. Ljut zbog pro
blema koje Sinkler izaziva, kralj Carls o njemu pise:„Pod izgovorom na-
sledene nadleznosti nad zidarima nase pomenute kraljevine [Skotske],
iako mi[dvor]nismo nikada dali dozvolu da se nikakva nasledena prava
ucvrscuju."' Na taj nacin kralj je demantovao tvrdnju da porodica Sin
kler ima nasledno pravo nad zidarima.
Ser Viljem Sinkler umro je 1650. godine i nikada nije dobio zva-
nicno odobrenje koje se odnosilo na drugu „povelju". Iz njegove borbe
vidi se ne samo da je zeleo ta nejasna i navodno nasledena prava, vec i
da je iskreno verovao da mu pripadaju. Na taj nacin su skotski zidari
uspeli da stvore „istoriju" koja je ostavila posledice na skotsku maso-
neriju do danas.
„Povelja" iz 1628. godine uticala je na ogroman broj kasnijih
spekulacija o postanku i razvoju skotske masonerije i njenu vezu sa
porodicom Sinkler. Pogresne interpretacije tog dokumenta nasta-
vljaju se i danas. „Njegovom sinu Viljemu dodeljena je povelja iz
1630. od skotskih masona, koji su priznavali mesto velikog majstora
masona clanu porodice Sinkler, kako im je odobrio Dzejms II 1441.
godine."'"
V
Citajuci povelju, ne stice se utisak da je gorenavedena izjava tacna.

U povelji kralj nije imenovan, datum nije naznacen, a termin „veliki
majstor mason" nigde nije napisan. Godina l44l. prvi put se u ovom
kontekstu pojavljuje u Novim konstitucijama Dzejmsa Andersona iz
1738.godine,i to kao godina zidanja kapele Roslin(vidi Osmo i Deveto
poglavlje). Aleksander Lori u svojoj „istoriji" iz 1804. godine, navodi:
8 Detaljna analiza spornih pitanja u vezi sa drugom „poveljom" nalazi se u knjizi Poreklo
masonerije- Skotski vek 1590-1710(Kembridz juniverziti pres, 1988).
9 Ibid., str. 64.
10 Grof od Rosiina, Kapela Roslin (Fond kapele u Roslinu, 1997), str. 46.
Sluzbu velikog majstora dvor je dodelio Viljemu Sinkleni, grofii od Ork-

nija i Kejtnesa, baronu od Roslina i osnivacu poznate kapele Roslin.
Zbog interesovanja ovog plemica za zidarski red i njegove posvecenosti,
kao i zbog brzog napredovanja i sirenja kraljevske umetnosti pod njego-
vom upravom, kralj Dzejms II dodelio je polozaj velikog majstora Sin-
klerovim potomcima kao nasledno pravo."
Medu Hejovim rukopisima[Ricard Avgustin Hej] u Biblioteci nalaze se

dva dokumenta u kojima skotski masoni proglasavaju familiju Sinkler
od Roslina naslednim velikim majstorima.'^
Vredno pomena je i to da je u oba dokumenta[u „poveljama"], Dzejms

II postavio Viljema Sinklera,grofa od Orknija i Kejtnesa, na polozaj veli
kog majstora i da je ta cinjenica poznata i prihvacena."
Citat iz 1997. godine koji je naveden ponavlja Lorijevu (i ne same

njegovu)losu interpretaciju „povelja". U Lorijevoj knjizi povlastice se
umnozavaju iz stranice u stranicu! Ipak, moze se pretpostaviti odakie
njegove greske poticu. Izgradnja kapele Roslin pocela je, po Anderso-
nu, 1441. godine, dok je Dzejms II bio kralj Skotske. Loriju je taj po-
datak bio dovoljan da izvuce zakljucak kako je jedino Dzejms II mo-
gao da postavi Viljema Sinklera za velikog majstora, a to sto je Sinkler
potpisao „ostavku" 1736. godine,Loriju je znacilo da su Sinklerovi bili
nasledni veliki majstori. Osim toga. Lori pravi i proste greske. „Pove
lja" ne pominje grofa od Orknija i Kejtnesa, velikog majstora(nasled-
nog, niti ikakvog drugog), niti Dzejmsa II. Navodna umesanost Sin-
klerovih u masoneriju prema tome nije zasnovana na pisanim dokazi-
ma, poveljama itd., vec na velikim propustima u interpretaciji posto-
jecih dokumenata, kao sto su Lorijevi propustiti, a koji se prave i da-
nas.'"*
11 Aleksander Lori, Istorija slobodmg zidarstva (Lori, 1804), str. 100.

12 Ibid., str. 102.
13 Ibid., str. 103.
14 S obzirom na to da je danas cesko doci do originalnih masonskih dokumenata.
MASONSKE MISTERIJE
Zidarske loze bile su povezane sa sistemom ezoterijske mudrosti iii taj-

nog „koda", kao sto je bio onaj koji je Viijem So oformio pomocu stă
tută. Moguce je da masonska veza sa skrivenom mudroscu potice jos
iz vremena Soiomonovog hrama, kao sto neki teoreticari tvrde. U sva-
kom slucaju, neka vrsta misterije sasvim sigurno je bila sastavni deo
ranih loza, kao i inkorporacija od kojih su nastaie.
Masonske misterije
Srednjovekovni zanati imali su svako svoju misteriju — sistem ezoterijske
mudrosti u vezi sa zanatom u koji, su koristili kao pomoc pri ucenju mo-
ralnih lekcija. Naravno, ona je bila ogranicena samo na clanove zanata.
Svaka zanatska inkorporacija imala je svog sveca zastitnika i zaku-
pljen prostor za molitvu u crkvi. Bilo je uobicajeno i to da na javnim
mestima za vreme posebnih dogadaja svaka grupa odglumi po jednu
pricu iz Biblije koja se najvise odnosila na njihov zanat. Slavlja i cere-
monije ove vrste bila su pod patronatom Crkve, koja ih je smatrala za
jos jedan nacin crkvenog obrazovanja laika. Pisani dokazi u Skotskoj
svedoce o tome da su pomorci izvodili pricu o Nojevoj barei, dok su
kovaci glumili iskusenje Adama i Eve.
U sustini, zidari se nisu razlikovali od ostalih zanatlija u zelji da iz-
vedu svoj omiljeni deo Svetog pisma, koji bi prikazao deo njihovog za
nata i mudrosti. Medutim, ako je i postojala neka mudrost koju su pri-
kazivale crkvene drame (bilo na javnim mestima iii u tajnosti), evrop-
ska reformacija unistila je sve organizacije koji su zelele da je na taj na-
Masonske misterije 47
cin sacuvaju. U Engleskoj je Henri VIII ukinuo zanatska udruzenja

1540. godine; u Skotskoj su inkorporacije opstale, aii je reformacija
promeniia celokupni pogled na religiju. Od 1559. godine, inkorpora
cije vise nisu smele da prikazuju crkvene drame.
Zanatlijama je verovatno tesko palo ukidanje bogatih gozbi i ne-
radnih dana. No,inkorporacije nista nisu mogle da urade po tom pita-
nju, jer se tok stvari u Skotskoj drasticno preokrenuo, predvoden cr-
kvom i gradanskom vlascu. Ipak, jedna grupa Ijudi imala je tajnu or-
ganizaciju koju nijedna druga inkorporacija nije imala i koja je dopri-
nela ocuvanju misterija: zidari su, naravno, imali svoje loze.
Tajne predstave
Ne znamo sta je tacno motivisalo zidare da oforme loze, aii znamo da
ih nisu koristili samo za odlaganje radnog alata. Imajuci to u vidu, ză
mislite na trenutak da ste, sa kolegama, primorani da se odreknete ra-
zonode u kojoj ste potpuno uzivali, zbog koje ste se osecali posebno i
koja je bila vrhunac vase karijere. Da ste vi i vase kolege zidari vec ra-
dili nesto u tajnosti, nesto §to se ticalo samo vas, sta biste uradili.' Pret-
postavka je da su zidari svojim tajnim ceremonijama dodali nesto sto
bi u protivnom izgubili.
V
Sta je moglo da bude to sto bi zidari izgubili za vreme reformacije?

I dalje nam ostaju iskljucivo pretpostavke. Rekli smo da su u to vreme
zanatske inkorporacije prikazivale predstave o „misterijama" iz Biblije
koje su se narocito odnosile na njihov zanat. U srednjem veku, obican
covek mogao je da dode samo do jedne knjige, Biblije, koja je sluzila
kao vodic kroz istoriju, religiju i moralnost. A koja je bila prva grade-
vina od kamena u Bibliji? Bio je to Solomonov hram. Zămislite samo
kako su srednjovekovni zidari kamena bili ponosni na svoje prethod-
nike!'5
Slikovito prikazivanje Solomonovog hrama i danas igra vaznu ulogu u
masonskim ceremonijama. Postoje i dmgi misteriozni elementi u ceremo
nijama i masonskim simbolima koji poticu iz jednako zanimljivih izvora.
15 Vavilonska kula (Postanje 11:1-3) izgradena je pre Solomonovog hrama, aii kao Sto smo
vldeli u Prvom poglavlju, bila je od cigle, tako da nije bila od vainosti za skotske kame-
Element hermetlke
Srednji vek je odmicao i priblizavalo se doba renesanse. Renesansa od

cetrnaestog do sesnaestog veka obelezena je kulturnim napretkom na
poljima umetnosti, knjizevnosti i arhitekture pod uticajem klasicnih
modela. Za razumevanje masonerije i njenog porekla narocito je zna-
cajan razvoj arhitekture u periodu renesanse. Tada se pojavilo veliko
interesovanje za rad starorimskog arhitekte Marka Polija Vitruvija,
koji je ziveo od oko 75. god. p. n. e. do oko 25. god. p. n. e. Malo se
zna o Vitruvijevom zivotu. Verovatno je bio slobodan gradanin Rima i
mozda je sluzio u rimskoj vojsci u vreme Cezarove vladavine. Autor je
dela od deset knjiga pod nazivom De Architectura, koje su jedine uspele
da budu otrgnute od zaborava.'^ U njima je naplsao da svaka zgrada
mora da bude postojana, korisna i lepa. U modernoj masoneriji ova iz-
java odnosi se na atribute „trojice koji upravijaju lozom"(tj. mastora i
dva nadzornika; vidi Peto poglavlje). Moze se reci da je Vitruvijev
koncept dospeo u masoneriju kroz „filtere" renesansne hermetlke(vidi
tekst koji siedi) i Soovih zidarskih loza.
Zasnivajuci svoj rad na Vitruvijevih Deset knjiga o arhitektun. An
drea Paladio(1508—1580)osmislio je veiiki broj kuca i paiaţa u okolini
Vicence, kao i nekoliko crkava u Veneciji. Njegov stil pokusao je da ozi-
vi arhitekturu koristed rimske forme, simetriju i proporciju. Jos jedan
od zainteresovanih za Vitruvijev rad bio je Donatelo Bramante
(1444—1514), koji je dizajnirao Tempjeto u Rimu na mestu raspeca sv.
Petra, zasnivajuci svoje nacrte na Vitruvijevom objasnjenju dorskih za-
hteva.'^ No, ovo interesovanje nije zaokupljalo samo arhitekte. Leonar-
do da Vinci opisao je proporcije Ijudskog tela na siedeci nadn:
Pupak je prirodno postavljen u centar tela i, kada bi fovek leJao na iedi-

ma, rasirenih nogu i ruku, pupak bi bio centar kruga koji bi se mogao
nacrtati tako da dodiruje vrhove prstiju na rukama i nogama. Covekovo
16 Vitruvije isprva nije priznat za oca arhitekture jer njegove knjige nisu sadrzale ilustracije.
Uustrovano izdanje pojavilo se 1511. godine. Prevod na italijanski uradio je 1556. godi
ne Danijel Barbaro (1513—1570), a ilustrovao arhitekta Andrea Paladio (1508-1580).
Ono je za mnoge postalo inspiracija za renesansnu, neoklasi<!nu i baroknu arhitekturu.
Dorski stil je jedan od pet klasicnih stilova arhitekture, poried jonskog, korintskog, to-
skanskog i kompozitnog. Svih pet igraju ulogu u masonskom ritualu.
telo moze se ograniciti ne samo krugom, vec i kvadratom. Ako izmerimo

duzinu od stopala do vrha glave, videcemo da je ona jednaka duzini iz-
medu vrhova prstiju rasirenih ruku i da linije koje pod pravim uglom
ograduju telo formiraju kvadrat.
Iz vise razloga, renesansa je u svojoj sustini bila racionalni pokret i

Vitruvijusova arhitektura bila je istaknuta manifestacija te osobine. Ka-
M:v.
t:\ • rs*
Slika br. 6 Da Vincijev crtez „Proporcije Ijudskog tela"
da govorimo o renesansi, akcenat stavljamo na progresivne, racionalne

elemente koji su, navodno, pripremili put modernom dobu. Medutim,
renesansa je bila poduprta mnogim elementima koji nam danas ne iz-
gledaju racionalno, kao sto su astrologija, magija, alhemija i filozofija
neoplatonizma. Izvesno je da su za vreme renesanse ovi drugi, naizgled
iracionalni elementi bili bitne metode za razumevanje sveta i vasione.
Neoplatonizam
Neoplatonizam je u osnovi svih iracionalnih elemenata renesanse i na
neki nacin se smatra „kisobranom" pod kojim su ostali clemenţi delaii.
Prema ovoj filozofiji, kosmos je organska celina ciji su svi delovi medu-
sobno povezani, a granice izmedu materije i duba su nejasne. Zemlja,
kao i sve u njoj i na njoj, zivo je 1 prozeto bozanskim nadahnucem. Co-
vek, mikrokosmos, povezan je sa makrokosmosom (svemirom) putem
vrio slozenog sistema duhovnih uticaja, odnosa i sila. Na primer, pla
nete i zvezde uticu na Ijudske delatnosti kroz brojne okultne sile. Neo-
platonisti takode veruju da su simboli kljuc duhovnog sveta.
Hermetika
Predstavnici renesanse verovali su da je antika najvisa tacka covecan-

stva, kako u duhovnom, tako i u fîzickom smislu, i trazili su nacin da
je ponovo oăive (renesansa znaci „ponovno rodenje").
Stări Egipcani po nekima su se smatrali najdostojnijim postovanja iz
jednostavnog razloga sto su bili najstariji narod poznat u doba renesanse.
Zbog toga je postojalo ogromno interesovanje za staroegipatsku kulturu i
umetnicka dela. Neoplatonska zaokupljenost potencijalom simbola do-
vela je do fascinacije egipatskim simbolima i hijeroglifîma. (Posto su u to
vreme egipatski simboli bili najstariji, bili su izvorni i najbolji). Ovi sim
boli i hijeroglifi nisu mogli lako da se protumace i mnogi su bili ubedeni
da su stări Egipcani imali poseban, tajni nacin komimiciranja sa mi-
sticnim svetom makrokosmosa. Desifrovati anticki „kod" postalo je veliki
izazov, koji je podstakao zacetak pokreta pod nazivom hermetika.
Hermetika je sirok pojam, koji sadnjavaju mnoge komponente, kao
sto su; koncept uzroka i posledice, reinkarnacija, dualizam i centralna
maksima „kako na nebu, tako i na zemlji". Hermeticko verovanje ne
moze precizno da se objasni zato sto su tumacenja individualna i razlid-
ta. Kao i slobodno zidarstvo, hermetika nema detaljno i opsteprihvace-
no stanoviste.i9 Sa sigurnoscu znamo da zastupa verovanje da se sve na-
lazi u bogu i da je on samo jedan. Hermeticko verovanje je jos i to da je
18 Termin je prvi put upotrebljen 1550. godine.

19 Menii P. Hol u Hermtibioj zajednici tvrdi da je masonerija potekla od hermetike.
svaki covek deo kosmickog izvora, razloga, smisla iii uzroka svega, sto
se ukiapa u neoplatonske teorije koje su prevladavale u to vreme.
U doba renesanse, hermetika se smatrala pre svega magijom. Bi
la je poznata kao skup religioznih i fîiozofskih ideja i verovanja izve-
denih iz knjizevnog dela za cijeg se tvorac smatra Hermes Trisme-
gist(„Triput-najveci Hermes").^" On je, navodno, bio egipatski sve-
stenik i poglavar tajne religije kojoj su pristupali clanovi intelektual-
ne elite Starog Egipta. Mnogi veruju da je Hermes Trismegist bio
spoj grckog boga Hermesa, bozjeg glasnika,i egipatskog Tota, boga
mudrosti i magije.
Kozimo Medici poslao je jednog od svojih zastupnika da pronade
izgubljene anticke spise i 1460. godine on se vratio u Pistoju i doneo
Corpus Hermeticum. Ponovnom ozivljavanju hermetike za vreme rene
sanse moze se uci u trag sve do latinskog prevoda ovog dokumenta
1471. godine, pod nazivom De potestate et sapentia Dei.
Bilo je mnogo hermetickih tekstova na raznim jezicima i sa siro-
kim spektrom tema. Alhemija, magija i slicno bile su teme o kojima se
raspravljalo u dijaloskoj formi. Ostali dijalozi u ovim tekstovima ras-
pravljaju o temama koje podsecaju na gnosticizam i neoplatonizam,
sto je bio jos jedan razlog zbog kojeg su privlacile pa2nju. Titula Her
mesa Trismegista, Triput najveci, potice od njegove izjave da poznaje
mudrost celog svemira i da se ona sastoji iz tri dela: alhemije, astrolo-
gije i teurgije.(^maragdna placa Hermesa Trismegista.)
Alhemija - dejstvo şunca

Rec „alhemija" asocira na srednjovekovne laboratorije u kojima se od-
vijaju pokusaji da se olovo iii neki drugi prost metal pretvori u zlato.
' Navodno se ovaj proces mogao postici putem filozofekog kamena
iphilosophi lapis), misticne supstance koja pretvara prost metal u zlato.
Filozofski kamen takode se koristio kao eliksir mladosti. Potraga za fî-
lozofskim kamenom bila je glavna preokupacija za vreme renesanse,
sve do 1630. godine.
Nase razumevanje alhemije i potrage za filozofskim kamenom ve-
rovatno je na pogresnom putu jer alhemicare vidimo kao Ijude se-
20 Hermetika se zasniva na nekoliko gr^kih tekstova koji su za vreme italijanske renesanse
sabrani u Corptis Hermeticum.
bicnih pobuda u potrazi za materijalnim bogatstvom i besmrtnoscu.

Medutim, pravi srednjovekovni alhemicari bili su motivisani uzviseni-
jim teznjama: zeljom da poboljsaju opste duhovno stanje covecanstva.
Uobicajena slika alhemicara kao srednjovekovnog naucnika je alegori-
ja namenjena onima u krugu mudrosti: prosti metali koriste se kao
metafora stanja covekove moraine i duhovne prirode koju alhemicar
pokusava da transformise u cistije, uzvisenije i boije stanje — stanje
jednako zlatu po svojoj cistoci. U masoneriji postoje interesantne pa
ralele sa alhemijskim procesom. Masonski ritual koristi neobradenu
kamenu kocku za predstavljanje nemasona, koji se putem masonerije
pretvara u gladak (iii perfektan) kamen.
Vratimo se na renesansu; svojim radom alhemicar je pokusavao da
zade medu duhovne sile koje povezuju svet, odnosno da prede iz mikro-
kosmosa u makrokosmos. Time bi razumeo okultne sile i nacin na koji
deluju i imao potencijal da njima upravlja. Duhovno savrsenstvo bilo je
najvisi cilj, jer postizanjem njega, alhemicar ne samo da bi postao jedno
sa bozanskom esencijom svega, vec bi unapredivanjem sopstvenog du-
hovnog bica unapredio duhovno stanje citavog covecanstva.
Ipak, alhemicari su morali da rade u tajnosti. Verovalo se da je po-
traga za fîlozofskim kamenom rezervisana za pojedince iii grupe od
nekoliko strucnjaka; tajnovitost je bila neophodna jer siroke narodne
mase nisu bile sposobne da sve to razumeju. Tajnovitost je takode bila
neophodna jer bi se mudrost za kojom su alhemicari tragali ublazila
ako bi poştala opstepoznata stvar. Legitimni razlog za tajnovitost re-
zultirao je velikim brojem tajnih organizacija sirom Evrope.
Zalazenje u natprirodni svet sa ciljem da se nepoznato otkrije i prou-
cava zahtevalo je neku vrstu posrednika. U alhemiji, to su bili simboli.
Kao sto smo videli, po neoplatonskom verovanju, simboli su bili neraz-
dvojno povezani sa razumevanjem sveta i konceptima mikrokosmosa i
makrokosmosa. Neoplatonisti i alhemicari su na simbole gledali dmgaci-
je nego danasnji covek. Oni su verovali da su simboli znakovi koji istovre-
meno skrivaju i otkrivaju bozansku esenciju svih stvari, i kao takvi nisu
mogli da se objasne recima, bilo izgovorenim iii pisanim. Alhemicari su
imali simboliku koja nije mogla da se svede na obican jezik, sto bi dozvoli-
lo drugima da ih razumeju. Drugim recima, alhemicari su bili u potrazi za
tajnom, radili su to u tajnosti, i pri tome su koristili tajni jezik simbola!
Astrologija - dejstvo meseca

Trismegist pise da je stări persijski prorok Zaratustra prvi razumeo kre-
tanje nebeskih tela i da je svoje znanje preneo na covecanstvo. Prema
hermetickom verovanju, nebeska tela i njihova kretanja znacila su mno-
go vise nego sto se mogio naslutiti prema njihovim orbitama. Zvezde i
planete imale su uticaj na ijudski zivot, aii ga nisu diktirale. Poznavanje
sila pomocu kojih su nebeska tela vrsila uticaj na Ijude znacilo je mu-
drost. Jedino su astrolozi mogli da tumace delovanje tih sila.
Poznavanje svemira nije bile namenjeno iskljucivo njegovom tuma-
cenju na nivou pojedinca. Verovalo se da se razumevanjem nebeskih sila
i koriscenjem raznih pomagala kao sto su alhemija i magija, proizvodi
duhovno blagostanje kako za pojedinca tako i za citavo covecanstvo.
Teurgija - dejstvo zvezda

Teurgija znaci „umetnost bozanskog delovanja" i smatra se prakticnim
aspektom alhemije. Bitan njen sastojak je upotreba magicnog rituala.
U doba renesanse verovalo se da se magija sastoji iz dva dela.^' Go-
etija, tj. crna magija, omogucavala je kontakt sa demonima u nameri
da se oni kontrolisu. Ukoliko kontrola zlih duhova nije bila moguca,
najsigurnije je bilo udruziti se sa njima. Teurgija je drugi deo magije,
poznat kao „bo2anska magija". Njen cilj je bio udruzivanje alhemicara
sa boăanskim duhovima, kao sto su andeli, arhandeli i sam Bog. (Defî-
nisati teurgiju kao „belu magiju" bilo bi pogresno.) Ritualna magija
bila je kljuc kojim su alhemicari postizali svoj cilj — jedinstvo sa bo2an-
stvom, usavrsavanje sebe i citavog covecanstva na duhovnom nivou.
Tri vrste mudrosti I masonerija

Tri vrste kosmiîke mudrosti - alhemija, astrologija i teurgija - cesto se
u hermetici nazivaju dejstvima şunca, meseca i zvezda. U modernoj ma-
soneriji koriste se simboli koji predstavljaju ove tri vrste nebeskih tela.
HermetiCki mag
Hermetika je usko povezana sa okultizmom. Kao i alhemija, prakti-
kovala se u tajnosti, aii iz drugog razloga — da bi se izbegao progon.
21 Po definidji magije Dovanija Pika dela Mirandole (1463-1494) u tekstu Apologia
(1489).
Renesansa nije bila povoijan period za odstupanje od pravovernih reli-

gioznih nacela i bile kakvo otvoreno ucenje o Bogu, alhemiji, astrolo-
giji iii teurgiji izazivalo je negativnu paznju. Izraz „hermeticki zatvo-
reno" vodi poreklo iz renesansne prirode hermetike.
Crkva je znala za neoplatonska verovanja i izucavanje egipatskih
misterija. Zbog ubedenja da je egipatska religija predskazala dolazak
Isusa Hrista(za sta su postojala znacajna opravdanja)i zbog nekih nje-
nih paralela sa hriscanstvom, crkva je egipatsku religiju prihvatila kao
oblik prahriscanstva. Medutim,ono cime su se neoplatonisti i herme-
ticari zaista bavili na privatnim sastancima bilo je drugacije od obja-
snjenja koje su davali javnosti.
Najpoznatiji hermeticki mag za vreme renesanse bio je Dordano
Bruno(1548—1600). Pristupio je dominikanskom redu i proglasen je
za svestenika 1572. godine, aii je kasnije ekskomuniciran kao jeretik.
Zatim je postao luterovac i ponovo je ekskomuniciran pod pretpostav-
kom da je sirio ideje Nikole Kopernika(1473—1543)- Posle toga po
stao je kalvinista. Za zivota je napisao vise od dvadeset knjiga, medu
kojima je bilo nekoliko o mnemonickim tehnikama(koje pruzaju po-
moc pri pamcenju). U nekim od tih knjiga skriveni su hermeticki tek-
stovi, dok su druge bile izricito hermeticke sadrzine.^^
Bruno je narocito bio aktivan za vreme boravka u Francuskoj, od
1579. do 1586. godine. Tamo je uzivao protektorat mocnih clanova
aristokratije, kao i Henrija III (1574-1589, roden 1551. godine).
Bruno je posetio Englesku u periodu izmedu 1583. i 1585. godine,
noseci pisma preporuke od Henrija III sa namerom da dobije profesor-
sko mesto na Oksfordu. Posto je uvredio svoje domacine, nije dospeo
na taj polozaj i vratio se u Francusku. U roku od godinu dana upleo se
u jos jednu prepirku i otisao je u Nemacku,gde se selio od Marburga
do Vitenberga i od Praga do Helmsteda i Frankfurta.
Posle deset godina. Bruno se vratio u Italiju i 1592.godine postaje
profesor u Veneciji. Verovatno je mislio da ce minulo vreme da mu
pruzi zastitu, aii to se nije dogodilo. Prijavili su ga inkviziciji i odveli
na sudenje u Rim.Posle sest godina provedenih u zatvoru, odbio je da
opovrgne svoje izjave i 1600. godine spaljen je na lomaci, nag i, okre-
nut naglavacke.
22 Vidi Utnetnostpamcertja (Rautlidz end Kcgan Pol, 1966)Frensisa A.Jejtsa.

Bruno je svoja uverenja javno iznosio. Kao hermeticar, tvrdio je da

je egipatska religija najstarija i najcistija, a da je hriscanstvo same njen
korumpirani nizi oblik. Bnmo svesno nije hteo da postupi kao drugi
neoplatonisti koji su,da bl umirili crkvu,tvrdili da je egipatska religija
oblik prahriscanstva.
Hermeticko nasleile
Rekli smo da masonerija koristi simboliku slicnu hermetickoj. U vreme

Viljema Soa, dok se resavala sudbina masonerije u Skotskoj, renesan-
sne ideje i brige rasirile su se iz severne Italije medu intelektualnu elitu
V
zapadne Evrope. Interesovanje Viljema Soa za renesansnu misao posta-

ce jos ociglednije kada budemo razjasnili sledeci renesansni koncept.
Umetnost pamcenja
Otkrivanjem materijala iz Starog Egipta, Grcke i Rima, renesansa je
ponovo ozivela ars memoriae, tj. umetnost pamcenja. Ova metoda na-
stala je u Staroj Grckoj, iako vecina poznatog renesansnog materijala
potice iz starorimskih izvora. Umetnost pamcenja je tehnika pamce
nja dugih govora koju je koristila vecina politicara Starog sveta. Pre
pronalaska stampe i pre nego sto su rukopisi poceli da cirkulisu u izve-
snom broju, tehnika pamcenja ogromne kolicine informacija bila je od
velike koristi.23
Tehnika
Tehnika naiade da covek zămisli unutrasnjost njemu poznate zgrade.

Zatim u svaku sobu treba da „smesti" predmete koji ga asociraju na
odredenu ideju iii sliku. Na primer, konj bi mogao da znaci putovanje,
vino slavlje itd. Da bi se slika jos snaznije urezala u pamcenje, predmet
treba da bude upadljiv: groteskan, nepreraden iii neprijatan, bruta-
lan, erotican, iii kako najvise odgovara tekstu koji treba da se zapamti.
Zamisljena zgrada treba zaista da postoji, dok su predmeti potpuno
imaginarni i licni. Sto je tekst du2i iii tezi, to je bilo potrebno zămisliţi
vise predmeta u prostorijama, kao i vise samih prostorija.
23 Johan Gutenberg izumeo je prvu ătamparsku masinu u Zapadnom svetu, u Nema^koj

1440. godine.
Osoba koja pamti tekst mora na mentalnom nivou da ude u zgradu,

da „seta" kroz nju unapred odredenom putanjom i da uocava predmete
u svakoj sobi. Svaki predmet treba da je podseti na odredeni deo teksta.
Ova tehnika omogucila je mnogim govornicima da odrze vrlo kom-
pleksne i dugacke govore. Ipak, u danasnje vreme nam se moze udniti
cudnom,cak apsurdnom. Kolicina vremena koja se koristi za pamcenje
zgrade, soba i predmeta izgleda prekomernom za krajnji rezultat. Me-
dutim, Rimljani su umetnost pamcenja razviii do te mere da su mogli
da zapamte svaku rec u tekstu. Iz njihovog iskustva vidimo da je ova
tehnika bila u sirokoj upotrebi i da se pokazala veoma korisnom.
Uspeh ove tehnike moze se pripisati dnjenici da Ijudski um ne po-
vezuje informacije na logican nacin. Da bismo razumeli nacin na koji
pamtimo,podelicemo memoriju na prirodnu i vestacku. Prirodna me-
morija je nesvesna i ne uci se; vestacka rasporeduje misii, ideje i cinje-
nice prisilnim putem. Ucenjem tablice mnozenja, na primer, mi silom
„pakujemo" informacije u vestacku memoriju. To radimo i putem
mentalne setnje kroz zgradu u kojoj primecujemo razne nepovezane
predmete.
Hermeticki preokret
Ozivljavanjem umetnosti pamcenja, hermeticari renesansnog doba
uveli su nesto novo. U pokusajima da dostignu jedinstvo sa bozanskim
bicima, upotrebili su umetnost pamcenja kao nacin kontaktiranja ta-
janstvenog sveta.
Hermeticar Dulio Kamilo(1480—1544)napravio je Pozoristepamce
nja, veliku maketu od drveta u koju su Ijudi mogli da udu i da vide rim-
ski amfîteatar.2'< U Kamilovom pozoristu videli su se brojni uticaji her-
metike i religije. Auditorijum je imao standardni raspored, aii je na sva-
kom stepeniku(nivou)stajala figura jedne od sedam planeta za koje se
tada znalo: Sunce, Mesec, Merkur, Venera, Zemlja,Jupiter i Saturn. U
skladu sa umetnoscu pamcenja, njihova svrha je bila ne samo da podse-
caju gledaoca na planete vaăne u astrologiji, vec da oznace sedam
osnovnih merila iii uzroka od kojih je sve proisteklo.
24 Videa del Teatro (1550) u kratkim crtama opisuje ulogu i izgled Kamilove makete.
Fransis Jejts je takode objasnio da je ona bila zasnovana na dizajnu klasicnog rimskog te-
atra po Vitmvijevom opisu. Vidi Umetnost pamcenja^ str. 129-159
Kamilo je na taj nacin imaginarnoj zgradi iz tehnike pamcenja dao

fizicku formu. Suprotno od predmeta koji su Grei i Rimljani zamisljali
u svojim zgradama, on je predmetima dao hermeticka znacenja. Na
taj nacin, predmeti su poştali taiismani preko kojih je covecanstvo
razumevalo taj ne sile.
Viijem So, hermetika i masonerija

V
Viljem So, nama vec dobro poznat skotski praotac masonerije, ziveo je u
renesansnoj intelektualnoj sferi citavog zivota. Imajuci to u vidu, vratimo
se na pitanje koje je u drugom poglavlju dobilo samo delimican odgovor,
a koje glasi: zasto je So bio do te mere zainteresovan za zidare u Skotskoj?
Zna se da je So putovao u Francusku i Dansku, kao i „druge kralje-
vine radi usavrsavanja uma svojega". Nazalost, ne zna se tacno kada je
bio u Francuskoj i da li je tamo upoznao Bruna. Znamo i to da je Bru
no boravio u Engleskoj i da mu je tredi rad objavljen u Engleskoj od-
mah po dolasku.25
Brunov tekst digao je veliku prasinu i za nas je vaino to sto ga je
najvernije branio ăkot po imenu Aleksander Dikson (1558-prib.
1604). Roden u Pertsiru, Dikson je ucio na Koledzu sv. Leonarda, gde
je diplomirao 1577. godine. Nakon toga preselio se u Englesku. Bru
no je bio svestan Diksonove podrske i, mada se nikada nisu licno upo-
znali, smatrao ga je svojim sledbenikom.
Dikson u svom prvom radu opis klasicne umetnosti pamcenja sta-
vlja u veoma jasne hermeticko-egipatske okolnosti i svojim znanjem
premasuje Bruna. Koliki je poznavalac klasicne umetnosti pamcenja
bio, govori i cinjenica da je davao skupe casove iz umetnosti pamcenja.
Takode je bio umesan u mradne poslove koji su verovatno ukljudivali
placen spijunski posao.
Dikson se 1592. vratio u Skotsku i na kraljevski dvor, sto je uznemi-
rilo engleske agente koji su pratili njegovo kretanje i koji su ga zvali
„majstorom umetnosti pamdenja". Njegova privrzenost rimokatolickoj
25 Ars reminiscendi et in phantastico compo exarandi, Adplurimas in triginta sigillisinquirendi,

disponendi, atque retinendi implicitas nouas rationes & artes introductoria; Explicaţia trigintasi-
gillorum... Citat iz dela Frensisa A. Jejtsa Dordano Bruno i hermeticka tradicija (Univerzitet
u Cikagu, 1991), str. 205.
crkvi i bliska veza sa katolickim grofovima severoistocne Skotske (za

koje je mozda radio)svrstavali su ga u sumnjive osobe. Otvoreno izno-
senje veroispovesti dovodilo ga je u kotiflikt sa reformisanom skotskom
crkvom, koja ga je u jednom trenutku odvela u tamnicu. Kasnije je pri-
mljen na dvor, gde je postao sluga kralja Dzejmsa II.
Kao sto znamo, Viljem So postao je kraijev majstor zidarskih ra-
dova 1583. godine. On i Dikson bili su istih godina i radili su na istom
dvoru. Osim toga, Dikson nije bio jedini na dvoru zainteresovan za
umetnost pamcenja. Viljem Fauler (prib.1560—1610) diplomirao je
na Koledzu sv. Leonarda godinu dana posle Diksona. Napisao je stu-
diju o vestini pamcenja i verovatno ju je predavao svom kralju, Dzej-
V
msu VI.So je bio visi dvorski sluzbenik kraljice Ane u isto vreme kada
je Fauler bio njen sekretar. lako je njihov licni odnos ostao nepoznat,
zna se da su se dobro poznavali na profesionalnom nivou i da su zajed-
no pratili Dzejmsa VI na putu za Dansku 1589. i 1590. godine.
To su bile okolnosti u kojima je So ziveo i radio, aii kakve su posle-
dice one ostavljale na njegov rad sa skotskim zidarima i njihovim loza-
ma? Kao sto smo razmotrili u drugom poglavlju, So je u svojim statu-
tima svim lozama naredio da svake godine provere pamcenje svih svo-
jih clanova, cak i odredio kazne sa tacnim iznosom za svaku gresku.
lako su zidari koristili vestinu pamcenja i pre Soovih statura, on je bio
taj koji je upotrebu vestine pamcenja uveo kao pravilo.
Ipak, ostaje nerazjasnjeno o kojoj vrsti vestine pamcenja je rec. U
slucaju da je So koristio hermeticki oblik koji je izveden iz klasicnog
oblika za vreme renesanse i kojim su se bavili Bruno, Dikson i ostali,
sledeci zakljucak je neizbezan; So je odlucio da zidarske loze upozna sa
hermetickim elementima. Ako je, sa druge strane, to bila samo jedno-
stavna anticka tehnika za pomoc pri pamcenju,onda su svi hermeticki
elementi u slobodnom zidarstvu sasvim slucajni.
Slobodno zidarstvo i vestlna pamcenja

Zidarske loie su funkcionisale u tajnosti. Na taj nacin su stitile svoju
„intelektualnu svojinu" najbolje sto su mogle. Cak i ako nisu svi zidari
bili nepismeni,skrivena mudrost nije smela da se ovekoveci na papiru
da bi se ocuvala tajna.(Ovu tvrdnju indirektno potvrduje 2injenica da
nije bilo pisanih dokaza o ritualu skoro stotinu godina nakon Edinbur-
skog registra.) Vestina pamcenja bila je narocito podesna za prenose-

nje tajne mudrosti i njeno ocuvanje van dometa nezidara.
Vestina pamcenja zidarima je koâstila na jos jedan nacin. Zămisli
te zidara koji je upoznat sa vestinom pamcenja i koji treba da izabere
zgradu koju ce da zămisli. Zbog uloge Solomonovog hrama u zidar-
skom ucenju, kao sto se vidi iz najstarijih rituala, bile je gotovo nemo-
guce izabrati neku drugu gradevinu. Hram se neizbezno koristio u
svesti zidara kao alat za pamcenje rituala koji se odigravao u lozi.
Ne samo da je Solomonov hram bio prva gradevina od kamena u
Bibliji koji su sagradile njihove kolege zidari, vec je hermeticka vestina
pamcenja pruzala nacin na koji su zidari mogli da unaprede svoje
mentalne sposobnosti, kao i moralno i duhovno stanje. Na ovaj nacin
vestina pamcenja se dovodila u vezu sa zidarskim ucenjem, sto je zida-
re ufinilo posebnim medu zanatlijama. Ovako memorisan ritual, sa
svim recima, znakovima i ostalim zidarskim lekcijama koje ga cine,
prenosio se na sledece generacije sve dok se nisu utvrdile komponente
ceremonije i njihova medusobna relativna vaznost.
Nacrt Solomonovog hrama postao je centralan u svim aktivnosti-
ma loze, sto se jasno vidi iz najstarijih rituala. Konacan polozaj vaznih
elemenata utvrden je u periodu nastanka prvih pisanih rituala, u prvoj
polovini osamnaestog veka. No, to cemo ostaviti za kasnije.
Ocuvanje hermetike?
Kao sto smo videli, ideje grupisane oko neoplatonizma, kao sto je bila
hermetika, bile su tolerisane ukoliko njihovo izrazavanje nije bilo pre-
vise ekstremno iii previse javno. Ko je zeleo da radi drugacije, mogao
je da,9cekuje Brunovu sudbinu.^^ Glavni uzrok tolerancije bilo je vero-
vanje da je hermetika pretecfa hriscanske religije, sto je potvrdeno ne-
kim paralelama izmedu hermetike i hriscanstva. Sve to bilo je zasno-
vano na teoriji da su hermeticki tekstovi potekli iz Starog Egipta i da
su stvoreni mnogo vekova pre hriscanstva.
Naucnik Isak Kasobon (1559—1614) analizirao je I6l4. godine
jezik raznih hermeti^kih tekstova, posebno teksta Corpus Hermeticum.
26 Zvanicnu izjavu da crlcva „duboko zali" zbog Brunove smrti dac je papa Jovan Pavle II.
27 Ta^ni datumi nikad se nisu navodili i smatralo se da tekstovi potiai iz „Mojsijevog vremena".
Ovaj tekst je od svih najvise bio okrenut fîlozofîji hermetizma, a na-

stao je izmedu 200. i 300. godine.^» Kasobonovo istrazivanje unistilo
je osnov po kome su crkva i kraljevski dvor priznavali hermeticko ure-
nje. Pokazalo se da hermetika vodi poreklo od raznih jevrejskih,
grckih i egipatskih ideja koje su cirkulisale u Aleksandriji tokom hele-
nistickog perioda.
Hermetika je diskreditovana neposredno pre pocetka naucnog is-
trazivanja u sedamnaestom veku. Ipak, u slucaju da su neki aspekti
ovog ucenja vec bili integrisani u zidarske loze, javlja se interesantna
mogucnost da je hermetika, cak i u izmenjenoj i adaptiranoj fermi,
ostala vazan element moderne masonerije. U narednom poglavlju
uocicemoi da se uticaj hermetike na masoneriju ovim ne zavrsava.
28 De rebus sacris et ecclesiasticis exercitiones XVI(1614,London).

PRVI RITUALI
Pre nekoliko vekova masoni su radili iste sto i danasnji. Nesumnjivo je

bile usputnih promena,kao sto su dodatne ceremonije i delatnosti, aii
jezgro rituala u lozama isto je kao sto je bilo. U njemu se dodeljuju tri
„stepena" koji oznacavaju „status" siobodnog zidara.(U narednim po-
gavljima bice govora i o drugim ograncima masonerije koje dodeljuju
vise od tri stepena.)
Za mnoge masone, kontinuitet od proSlosti ka sadasnjosti je od
velike va2nosti. On predstavlja direktnu vezu modernih masona sa
stotinama hiljada njihovih prethodnika. Ritualom koji se ne menja ve-
kovima, danasnji mason deii iskustvo ne samo sa clanovima svoje loze
i ostaiih loza, ve<f i sa onima koji vise nisu sa nama.
Masonska morainost
Da bismo boije razumeli znacaj masonskog rituala, neophodno je da

s^ u obzir uzmu ciljevi masonerije, kao i njena susţină. Americka defî-
nicija masonerije glasi; „Siobodno zidarstvo tezi da dobre ijude ucini
boljima. Ono ne moie da preobrazi lose Ijude u dobre." Ona Evroplja-
nima mo2e da zvuci banaino i ja iicno vise volim da masoneriju defini
sem kao „poseban sistem moralnosti, obavijen alegorijom i predsta-
vljen simbolima". Ova definicija zabele2ena je pre vise od sto pedeset
godina, aii i dalje vazi.
„Sistem" koji se u njoj pominje je, naravno, trostepeni sistem koji
smo pomenuli. O njemu cemo detaljno govoriti u Petom poglavlju.
Sistem je obavijen alegorijom, sto znaci da koristi poznato znacenje re-
ci da bi se oznacilo nesto drugo.Sve to se ilustruje simbolima,ciju smo

moc naglasili govoreci o hermetici u trecem poglavlju.
Koristeci moderniju terminologiju, slobodno zidarstvo moze se
opisati na sledeci nacin:
Slobodno zidarstvo poducava svoje cianove moralu na sebi svojstven na

cin, koristeci simbole kao vizueina pomagala i alegoriju radi naznacava-
nja speciflcnih aspekata ucenja.
Mozda je ova izjava previse uproscena, aii je za pocetak sasvim zado-

voljavajuca. Kao sto sam napomenuo u uvodu, slobodno zidarstvo ne
moze se apsolutno precizno defînisati i za mnoge je u tome njegova draz.
Prenoseno znanje
U osnovi, ritual i simbolika masonerije nastali su u lozama. Uloga loze
oduvek je bila poducavanje, narocito poducavanje tajnama koje su se
prenosile sa generacije na generaciju i za koje nije znao niko osim ka-
menorezaca. Poducavanje je i danas veoma vazan cinilac u masoneriji.
Da bismo razumeli u cernu se sastoji poducavanje, vraticemo se na
loze iz sesnaestog i sedamnaestog veka. U Drugom poglavlju objasnili
V
smo Soove statute. Drugi statut ukazuje na vezu sa tehnikom pamce-

nja, tako sto od masona jasno zahteva da zapamte nesto vazno; So je,
po svemu sudeci, uveo neke od ideja hermetike u loze.
To sto su zidari koristili tehnike pamcenja interesantno je zato sto
navodi na postojanje ezoterijske mudrosti i otkriva nacin na koji se ona
prenosila generacijama. U isto vreme, veoma je frustrirajuca cinjenica
da se sama mudrost nikada ne otkriva. Ipak, kao sto smo u Trecem
poglavlju rekli, postoji sasvim dovoljno informacija da bismo mogli da
pretpostavimo iz cega se tajna mudrost sastojala.
Prvi masonski rituali

Najstariji poznati ritual u pisanojformi je Edinburski registar, koji da-
tira iz 1696. godine i koji sam u potpunosti prilo2io u Dodatku 1.
Drugi rukom pisani rituali iz pribliino istog doba su Erli(1705. god.)
i Cetvod Kroli(oko 1710. god.).
Prvi rituali 63
Vazno je napomenuti da su ovi rituali poceli da se zapisuju devede-

setih godina sedamnaestog veka, jer su u njima vidijive promene koje
su se u tom periodu odvijale. Prve masonske ceremonije namerno se
nisu belezile i morale su da se pamte. S druge strane, zapisivanje cere-
monija bilo bi uzaludno,zato sto vecina zidara nije znala da cita. Kako
tvrde Knop,Dzons i Hamer, najstariji zapisi „predstavljaju ceremoni
je u formi koju su imale decenijama pre nego sto su zapisane".^?
Kako su se loze sirile i primale sve vise clanova koji nisu bili zidari,
tako se pojavljuje i pisani ritual. Izgleda da,dok su se zidari pridrzavali
Soovih instrukcija, ostali clanovi lo2a nisu mogli iii nisu hteli da pamte
i hvatali su beleske za svoju licnu upotrebu. Verovatno su smatrali da
se na njih Soove instrukcije ne odnose — bili su pismeni i stoga nisu
morali da pamte. Postoji mogucnost i da su rukopisi nastali da bi slu-
zili kao podsetnik jer, ako mozemo da sudimo po poznatim masonima
kao sto je ser Robert Muri(vidi Sedmo poglavlje), neki su zeleli da pro-
uce ritual kod kuce.
Neki ce pomisliti da su Ijudi koji su belezili ritual bili arogantni, da
su ignorisali Soove statute i smatrali sebe iznad loza u koje su se ucla-
nili. Medutim,iz istorijske perspektive veoma je korisno sto je nekoli-
cina clanova prekrsila pravila. U svakom slucaju, relativno jednolicni
sadrzaj zapisanih katehizama govori o tome da je postojala jaka kon-
trola i selekcija delova rituala koji su smeli da se zapisuju.
Prvi zabelezeni rituali bili su vrlo slicnog sadrzaja; jedina razlika je
postojala u nacinu pisanja odredene reî, interpunkciji, gramatici i re-
dosledu reci, kao i u greskama pri umnozavanju. Vazno je istadi ovo
poslednje, jer greske pri kopiranju (od kojih su neke vrlo ocigledne)
govore o tome da su postojali i stariji rukopisi.
Praksu zapisanu u trima manuskriptima nazivali smo „ritualima" i
„katehizmima", mada ovi izrazi ne opisuju u potpunosti njenu funkciju.
Svaki od tri rukopisa sastoji se iz dva dela: u prvom su pitanja i odgovo-
ri, a u drugom opis niza akcija potrebnog da bi sa dala i primila „mason-
ska rec". Prvi deo sadrzi katehizam-seriju od sesnaest pitanja i odgovo-
ra. Drugi deo opisuje ceremonije u kojima neko postaje ucenik iii
29 Daglas Knop, G. P. Dzons i Daglas Hamer, Ram masomki katehizam (Univerzitet u

Mancesteru, 1943), str. 19.
segrt.îo 2a razliku od savremenog sistema sa tri stepena(vidi peto Po-

glavlje), u proslosti su postojala samo ova dva. Prvi je bio davanje 1 pri-
manje pojedinacnih reci za dana koji ulazi kao ucenik, a drugi je bio da
vanje i primanje reci od kolega zanatiija. Ne pominje se stepen mason-
skog majstora. Na kraju, zapisi sadrze nagovestaje rituala iii ceremonije
u toku izgovaranja „masonske reci". Iz pitanja i odgovora vidimo da je
trebalo da oni podstaknu davanje znakova.
Sva tri manuskripta imaju slicne nasiove. Edinburski registar: „Neka
od pitanja koja zidari postavljaju onima sto poseduju rec pre nego sto ih
priznaju". Odmah vidimo da je smisao ovih pitanja prepoznavanje: to je
metoda koju su masoni koristili da bi se medusobno identifikovali. Ipak,
broj pitanja preveliki je za tako nesto. Kada se detaljno prouci sadrzaj ka-
tehizma, postaje odgiedno da on sluzi jos jednoj svrsi: obrazovanju.
Najstariji masonski ritual na svetu

Usredsredicemo se na Edinburski registar, najstariji masonski ritual na
svetu, cija su pitanja i odgovori dole navedeni. Dokument je napisan
srednjovekovnim skotskim jezikom. U vreme kada je dokument na-
stao, anglizacija skotskog jezika je vec bila uhvatila maha, mada neke
reci posle tri stotine godina na engleskom zvuce cudno iii cak nepozna-
to.'i Vreme je takode uticalo na katehizam i on je danas u potpuno dru-
gadjojformi u modernoj masoneriji,iako je zadrzao osnovne elemente.
U reprodukciji Edinburskog registra trudio sam se da sto auten-
ticnije na papir prenesem nacin izrazavanja i interpunkciju.
Pitanje br. 1
Da li si mason? Odgovor: da.
Prosto i jednostavno: ako bi odgovor bio „ne", ne bi bilo razloga za

postavljanje ostalih petnaest pitanja!
Pitanje br. 2
Kako cu to znati? Odgovor:znaces u zgodno vreme i mesto.Beleska: na-
30 U ritualu êtvuda Krolija ova dva dela su zamenila mesta.

31 Dodatak 1 sadrzi dokument u izvornom obliku(prim. prev.).
Prvi rituali 65
vedeni odgovor daje se samo kada su prisutni nemasoni. Aii ako nema
takvog drustva, odgovaras po znaku potpisnika i drugim pojedinostima
pristupanja.
Ovo pitanje bavi se dokazivanjem clana da je mason.Postoje dva

odgovora: jedan u okolnostima kada su prisutni i nepoznati Ijudi
(koji nisu masoni), a drugi kada je drustvo iskljucivo masonsko. U
drugom slucaju prilazu se stvari koje je pojedinac dobio na ceremo-
niji inicijacije.
Pitanje br. 3
Koja je prva tacka? Odgovor: kazi mi prvu tacku i ja cu ti reci drugu,pr-
va je tajiti i sakriti, druga, ne manje bolna,jeste potom rezanje gria,jer ti
moras da napravis znak kada ovo izgovoris.
Ovde se onaj koji postavija pitanje dovodi u situaciju da i on mora

da dokaze da je mason. Pitanje se sastoji iz dva deia.
Prvi je deo u kome nam „tajiti i sakriti" govori nesto vrio vazno.
Katehizmi su bili predmet verbalne razmene izmedu dvoje ijudi, a
masoni su u vreme najstarijih rituala cesto bili nepismeni. Ovde su ka
tehizmi zapisani i stoga namenjeni nekom pismenom. Kada je nasta-
jao ovaj zapis,§kotska rec koja se koristila u govornom jeziku za „taji-
ti"î2 poştala je nejasna, tako da je pisac morao da doda i „sakriti" da bi
pojasnio znacenje. Kada su ovi spisi dosii do Amerike, rec se smatrala
greskom u pisanju i promenjena je u „pozdravljati"''. Logika je zadr-
zana, aii su se skotski koreni izgubili.
Drugi deo razmene ukljucuje opis znaka: rezanje gria. Ovaj znak
je od najranijih dana masonerije onima koji su bili protiv nje koristio
kao glavni adut za tretiranje masona. Ovde je dovoljno naglasiti da je
uz reci bio neophodan i znak, i da je samo uz pomoc ta dva elementa
mogao da se identifîkuje clan slobodnog zidarstva.
Pitanje br. 4
Gde si pristupio? Odgovor: u âsnoj loăi.
32 Heill (prim. prev.).

33 Hail (prim. prev.).
Ovo pitanje izgleda uctivo, aii je ipak veoma vazno.Iz njega se vidi
da su neki Ijudi postajali masoni „neregularno", tj. ne u pravoj mason-
skoj Iezi. Neko ko je pristupio na ovaj nacin nece znati da odgovori „u
casnoj iezi".
Pitanje br. 5
Sta cini istinsku i savrsenu lozu? Odgovor:sedam majstora, pet prispelih
ucenika, dan puta od varosi bez laveza psa i kukurikanja petia.
Ovde pocinjemo da uocavamo na koji nacin je oblik katehizma bio

zgodan za poducavanje. Same mason primljen u „casnoj lozi" zna iz
cega se ona sastoji. Odgovor u isto vreme podseca sve prisutne na pra
vila sastajanja u lozi. Dvanaest Ijudi je potrebno: sedam majstora i pet
ucenika.(Iz samog rituala se vidi da su u to vreme majstori bili i segrti
i da su se oba izraza koristila za taj stepen.)Taj broj clanova je verovat-
no bio neophodan da bi se ceremonija odrzala po pravilima „istinske i
savrsene loze" u vreme kada su se sastanci odrzavali neredovno i kada
su clanovi dolazili iz sire okoline.
Drugi deo odgovora otkriva da su se sastanci odrzavali u tajnosti:
udaljeno dan putovanja od grada i daleko od farmi,gde je neko mogao
da ih cuje. Posto je ovo bilo gotovo nemoguce ostvariti u zemlji koja
je u to vreme bila pretezno ruralna, verovatno se to nije mislilo u bu-
kvalnom smislu, vec samo da bi se docarala tajna priroda sastanaka.
Pitanje br.6
Zar manje od toga ne cini istinsku i savrsenu lozu? Odgovor: da, pet zi-
dara i tri ufenika.
Pitanje znaci: sta se desava kada nije moguce prikupiti broj clano
va neophodan za „istinsku i savrsenu lozu". Odgovor je da je moguce
da se sastanak odrăi i sa pet majstora i tri ucenika.
Pitanje br. 7
Zar ne manje? Odgovor: ăto vise — to bolje, sto manje — to vece nazdra-
vljanje.
Prvi rituali 67
Pitanje ukazuje na to sta se desava kada cak ni pet majstora i tri

ucenika ne mogu da se nadu. Odgovor je da se sastanak ne moze odr-
zati, aii da umesto toga clanovi loze mogu da se druze!
Pitanje br. 8
Koje je ime tvoje loze? Odgovor: Kilvining.
Za nekog ko nije primljen regularno, nemoguce bi bilo da ocô-

vori na ovo pitanje. Medutim, interesantno je to sto svi rani rituali
imenuju istu lozu. Kao sto smo rekli u drugom poglavlju, Kilvining je
jedna od najstarijih loza na svetu. Cinjenica da se samo ona pominje
govori o tome da je bila prihvadena kao najstarija i najvaznija loza, bez
obzira na istinitost tog ubedenja. Takode,iz pitanja i odgovora potvr-
duje se skotsko poreklo ranih masonskih rituala.
Pitanje br. 9
Kako stoji tvoja loza? Odgovor:istoîno i zapadno,kao jerusalimski hram.
Pitanje kako stoji tvoja loza navodi samo na jedan odgovor, koji
direkno poredi masonsku lozu sa hramom kralja Solomona — jerusa-
limskim hramom.Primeticete da se pri tome ne tvrdi da su masonska
loza i hram jedno isto. Samo im je pravac istok-zapad isti.
Pitanje br. 10
Gde je bila prva lo2a? Odgovor: na tremu Solomonovog hrama.
Dok pitanje br. 8 navodi ime loze Kilvining, za koju se misii da je

jedna od najstarijih na svetu, neko bi pretpostavio da i odgovor na pi
tanje br. 10 treba da glasi „Kilvining". Umesto toga, odgovor je „na
tremu Solomonovog hrama". Iz ovog odgovora vidimo da je Solomo-
nov hram, koji je bio od vrhovnog znacaja za zidare, takode bio od
najviseg znafaja za nezidare-slobodne zidare koji su kasnije pristupa-
li loăama. To sto se hram pominje dva pura, u pitanjima br. 9 i 10, jos
vise istice njegovu vaznost za masoneriju.
Vazno je shvatiti i to da prva loza nije bila u Solomonovom hramu,
vec na njenom ulazu. Masonske loze se nazivaju jos i „hramovi", aii
razlog je verovatno u tome sto je jednostavnije reci „hram" nego „ulaz
u hram"!
Razotkrivanje masonskih tajni
■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ T. >.V •"; ■. !,
■. :r . -l-. - \ii:K ;.- .
l-ltiUmer cf ftrck .. ■ •.;■■' ''"r'-' ' '

2. iSe îvrch :-' ;•<
j .tIj jTfl^ţUce ■ ': '-.•< v\ •'
OraA* ' ' ' v<Lsl,>
f.TUmJtma ţflie. \ V. -
g'.Tlu.JîÂe- ciuimltrs . ',
• -'■' V. '
. ' ' ' î

"J" -.'f.
"hw^Tir:
isnwT? lîvW
7 « l« 4««
Slika br. 7 Imaginarna slika Solomonovog hrama iz sedamnaestog veka na kojoj se

vidi trem. {Orbis Miraculum Hi Solomonov hram prtkaxan svetloscu Biblije, London,
1659. god.)
Pitanje br. 11
Ima li svetiljki u tvojoj lozi.^ Odgovor: da, tri — severoistocni, jugozapad-
ni i istocni prolaz. Jedan oznacava majstora zidara, drugi nadzornika,
treci kolegu zanatliju.
Ovde vidimo da su „svetiljke" u lozi dve razlicite stvari. Prvo, to su

bili prolazi na severoistocnoj, jugozapadnoj i istocnoj strani (unutar lo-
ze). Drugo, to su bili zvanicnici loze. Logicna je pretpostavka da su
zvanicnici stajali na ovim „proiazima".
Prvi rituali 69
'The QrQftnd'^lot ofthe Ternele»

aoo 300 400
TJ~~D" "O
ij—
0000000000 OOOCOOOOOOOOOOOOOOOOO o o
o
o
O
o
o
o
O
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o O
o
o O
o
o > o
o O
o
o
o o
c
o
o o
o
o
o
O o
o
o
o o o
o
o o
o
I □ f <
o
o > o
o
o
-M- o o
o
o o
o
o^ô o o o 00 e o o O o
o
o
o
o
o
o
o
00000000000000000000000 00000000 o o
0 0 o o
o o o o
oooooooooooooooooooooooo OOOOOOO o o
A CHAp;;
Slika br. 8 Nacrt temelja hrama kralja Solomona iz osamnaestog veka {Solomonov
hram, London, 1725. god.)
■Verovatno su na ovaj nacin lo2e bile rasporedene. Raspored se si-

gurno promenio pod naletom nezidara, jer su oni sa sobom doneii
razne dodatke, izmene i razrade. Svetiljke u savremenoj masoneriji, na
primer, ne oznaifavaju ni prolaze niti zvanicnike. One su preobrazene
u tri „velika svetla" i tri „manja svetla", o cemu ce biti reci kasnije.
S
A
SI
Slika br.9 Raspored loze, prema najstarijem ritualu
Pitanje br. 12
Ima li draguija u tvojoj lozi? Odgovor: da, tri. Uspravni tesanik, kva-
dratni plocnik 1 siroki oval.
Kao i svetiljke loze, „dragulji" danas u masoneriji imaju drugacije

znacenje. U originalnom kontekstu koji se ovde pominje, dragulji se
odnose na tri objekta u vezi sa zidarskim zanatom, od kojih se dva jos
uvek koriste. Uspravni tesanik je izravnan kamen (pripremijen za zi-
danje). Kvadratni „plocnik" je kod danasnjih masona cesce tepih kva-
dratnog obiika. U Skotskoj, „plocnik", narocito u crkvi, sastojao se od
kvadratnih kamenih ploca koje su obradivali i postavljali zidari-kame-
noresci. „Siroki oval" dugo je bio zagonetka za istoricare slobodnog zi-
darstva, aii u odnosu na druga dva predmeta i njihovu direktnu vezu
sa zidarskim zanatom,pretpostavlja se da je to bio zidarski cekic kojim
se udaralo dleto.
Pitanje br. 13
Gde cu naci kljuc od tvoje loze? Odgovor: tri i po stope od vrata loze is-
pod uspravnog tesanika i zelenog travnatog komada zemlje. Aii ispod
moje jetre, gde sve tajne moga srca leze.
Ovde dolazimo do tragova koji navode na postojanje ezoterijskog

sadrzaja u zidarskim, a samim tim i u slobodnozidarskim lozama.
Upotrebom reci „kljuc" nagovestava se postojanje tajne koju treba
razresiti(da li je to masonska tajnaP). Kljuc je od centralnog znacaja za
Prvi rituali 71
tajnu jer se bez njega tajna ne moie otkriti. Uz predasnje aluzije na So-
lomonov hram, postoji mogucnost da je kljucî koji se u ovom pitanju
trazi zapravo Solomonov kljuc.
Ogovor koji se daje na ove pitanje nerazumljiv je 1 otvoren za intere-
santne interpretacije. Prvi dec odgovora, „tri i po stepe od vrata loze",
kazuje da se kljuc koji otkijucava tajne „tvoje" loze nalazi van nje, tacni-
je tri stepe i sest inca''* od njenih vrata. Dalje, odgovor glasi „ispod us-
pravnog tesanika i zelenog travnatog komada zemlje". Ono sto je Solo
monov kljuc predstavljao za tadasnje kamenoresce i masone nalazi se
van masonske lo2e,ispod uspravnog kamena i zelenog parceta zemlje —
drugim recima,u grobu.lako tajne pripadaju lozi iii Solomonovom hra-
mu,postoji same jedno mesto gde cete ih nad van masonske loze,a to je
u grobu masona, koji svoj kljuc loze nosi sa sobom u grob. Pitanje ne
glasi „Gde je kljuc loze(masonerije)?", vec „Gde je kljuc twê loze?" To
je licno pitanje, koje zahteva licni odgovor. Mislim da nas to dovedi do
tacke koju sam ranije naglasio: smisao slobodnog zidarstva uglavnom je
podlozan li^noj interpretaciji, uz malu pomoc strucnih saveta.
Drugi deo odgovora jednako je fascinantan: „ispod moje jetre, gde
sve tajne moga srca leze". I oko ovoga su istorifari imali mnogo muka.
Na jednostavnom nivou odgovor bi mogao da znad da sve tajne, naro-
dto masonske, moraju brizljivo da se divaju od spoljnog sveta. Licno mi
slim da ovde imamo uvid u mogud uticaj hermetike na ranu masoneriju.
Klaudije Galen(oko 130 — oko 216)bio je grcki filozofi anatom,
ciji je rad sazimao i sistematski prikazivao svu medicinu tog vremena.
Nikolo de Redo je preveo njegova dela na latinski 1322. godine, dme
je Galen postao deo renesansne hermeticke filozofije. On je tvrdio da
je osnovni princip ăivota takozvana/»«e«»w. Ona je imala tri oblika i tri
dejstva: zivotinjski duh (pneuma psychicon) — koji se nalazi u mpzgu i
centar je za culnu percepciju i pokrete; vitalni duh (pneuma zooticon) —
koji se nalazi u srcu i kontrolise protok krvi i temperaturu, i prirodni
duh (pneuma physicon) — koji se nalazi u jetri i centar je ishrane i meta-
bolizma. Galen je verovao da srce raznosi krv putem arterija, a da jetra
regulise vene, tj. da je krvotok podeljen na dva razlicîta sistema. Tri
osnovna organa po njemu su, prema tome, bila srce, jetra i mozak.
34 Jedan metar (prim. prev).

U srednjem veku, zbog ubedenja da telo funkcionise na ovaj na-

cin, verovalo se da su uzrok kuge (koja je zahvatila Englesku 1349- i
Skotsku 1350. godine) bila zarazena isparenja koja su napadala orga
nizam i putem krvi dolazila do mozga,srca i jetre. Svaki od ovih orga-
na imao je iziucne kanale.Za mozak su to bile usi i grlo,za srce pazuh,
a za jetni slabine. Problemi u tim predelima tela ukazivali su na prob-
lern sa organom, a tretmani su uglavnom bili pustanje krvi i kauteri-
zacija. Pustanje krvi bilo je neophodno za uspostavljanje ravnoteSe or-
ganizma, jer se jos od Pitagorinog vremena verovalo da se telo sastoji
od cetiri komponente: flegme, krvi, melanholije i zuci.^' Za dobro
zdravlje sve cetiri morale su da budu u ravnotezi.
Pocetkom sedamnaestog veka, Viljem Harvi(1578—1657)otkrio
je pravu cirkulaciju krvi: dokazao da je srce „misicna pumpa" i da krv
tece samo u jednom smeru.'*^ Njegov rad je jednom zasvagda razbio
mit o jetri kao jednom od tri centralna organa u telu. Medutim, jetra
se u masonskom ritualu prvi put pojavljuje 1696,godine, nakon sto ju
je Harvi diskreditovao. Zasto ona u ritualu ima tako veliku ulogu,za-
sto je bas ona mesto na kojem se cuvaju sve tajne srca?
Isticanje ovog organa u ritualu ukazuje na vezu izmedu odgovora
na 13. pitanje i renesansnog perioda, kada su Galenove teze utkane u
hermetiku. Takode pokazuje vezu izmedu ovog odgovora i herme-
tickog misljenja da na telo deluju tajanstvene sile. Moguca veza izme
du masonerije i hermetike mo2e da znaci i to da je ritual(odnosno za-
pisani katehizam) mnogo stariji nego sto se misii.
Trinaesto pitanje govori o tajnama i o potrebi da mason te tajne
ponese sa sobom u grob.Jos jedna ideja koju su tvorci rituala verovat-
no imali na umu jeste to da je mesto lucenja jetre — po srednjovekov-
nom shvatanju slabina — definitivno najtajanstveniji deo Ijudskog tela.
Pitanje br. 14
Koji je kljuc tvoje loze? Odgovor: dobro cuvani jezik.
Gde je kljuc? Odgovor: u kutiji od kostiju.
35 Telesne komponente takode su se povezivale sa zemljom,vazduhom,vatrom i vodom,za

koje su Stări Grei verovali da su osnova svega sto postoji.
36 Exercitatio anatomica de motu cordis et sanguinis in animalibtis, Frankfiirt, 1616. godine.
Prvi rituali 73
I ovo pitanje se odnosi na kljuf i ponovo se nagovestava tajna koju

treba cuvati od oscalih. Pitanje glasi koji kljuc, sto znaci da postoji vise
kljuceva. Da li je svaki cîlan imao svoj klju^? U tom siu2aju, odgovor
„dobro cuvani jezik" se uklapa,jer govori o coveku koji ne prica puno.
Drugo pitanje nalazi se u Edinburskom registru pod istim brojem,
dok druga dva rituala to pitanje navode kao posebno. Odgovor „u ku-
tiji od kostiju" je interesantan. Posto je na prethodno pitanje odgovor
bio da je jeztk kljuc „tvoje" loze, logicno je da je kutija od kostiju za-
pravo lobanja u kojoj se jezik nalazi. Isto tako je moguce da su zidari
ovde upotrebili igru reî. Pomenuli su grob, a u grob se stavlja kutija
(sa kostima), tj. sanduk. Mozda ovim pitanjem zele da naglase da se
kljuc i tajna,odnosno Solomonov tajni kljuc nalaze u necijem grobu?
Zatim sledi kratko obracanje kandidatu:
Nakon sto te zidari budu ispitali sva iii neka od pitanja i kada na njih ha
des odgovorio tacno i davao znake,oni ce te priznati, aii ne kao majstora iii
segrta, vec samo kao ucenika, pa ce reci: vidim da si bio u kuhinji, aii ne
znam da Ii si bio u dvorani, odgovor: bio sam u dvorani, kao i u kuhinji.
Ovaj pasus nam govori da su se pitanja odnosila na ceremoniju prvog

stepena (ucenika) i pokazuje nam do koje mere su slobodni zidari bili
spremni da idu kako bi identifikovali varalice. Pri tom opreznom ispiti-
vanju iskoristili su priliku da ubace obrazovne elemente,sto nam govori
da su o procesu prenosenja znanja, tada kao i sada, dosta razmisljali.
Izgleda da nije bilo neophodno postaviti sva pitanja i da su se neka
od njih koristila samo u slucaju da kandidat nije odranije poznat osta-
lim clanovima loze. Odgovori na pitanja morali su da budu propraceni
znakovima. Posto se oni pominju u mnozini u navedenom tekstu, ve-
rovatno je za svaki odgovor postojao drugaciji znak!
Kada je tacno odgovorio na pitanja i dao znake,clan je pristupao lo-
zi, aii samo kao ucenik, ne kao i „majstor iii segrt". Iz toga se jasno vidi
su majstorski i segrtski stepen bili jedno isto u to vreme, sto potvrduje
cinjenicu da su najranije masonske loze imale samo dva stepena.
U toku obracanja kandidatu, postavlja se pitanje preruseno u izja-
vu: „vidim da si bio u kuhinji, aii ne znam da li si bio u dvorani" i od
govor na njega je „bio sam u dvorani, kao i u kuhinji". Na prvi pogled
pitanje i odgovor nemaju mnogo smisla. Medutim, objasnjenje moze
da bude jednostavno i ocigledno. Tipicne skotske seoske kuce imale su

po dve sobe. Kuhinja je uvek bila biizu uiaznih vrata, dok je „dvorana"
(dnevna soba) bila bolja soba u kud.
Ovo skriveno pitanje postavlja se kada je kandidat odgovorio na sva
pitanja, tako da nema sumnje u to da je mason,a pre pitanja koja se od-
nose na ceremoniju drugog stepena. Danasnjim jezikom ono bi glasilo:
„Sada znam da si priznati clan, aii nisam siguran da li si majstor." Ako
kandidat ne bi razumeo ovo pitanje, ispitivanje bi se time zavrsilo.
Pitanje br.l5
Da li si majstor naseg zanata? Odgovor: da.
Dobivsi tacan odgovor na predthodno pitanje, ispitivac prelazi na

stvar slicno kao u prvom pitanju.
Pitanje br.l6
Koliko ta£aka kolegijalnosti postoji.' Odgovor: pet sa stopalom do sto-
pala, kolenom do kolena, srcem do srca, rukom do ruke i uvom do uva.
Onda napravi znak kolegijalnosti i rukuj se i bices priznat kao pravi ma
son. Reci su te iz Prve knjige o kraljevima, sedmo poglavlje, red 21 i
Dmge knjige letopisa, trece poglavlje, red 17.
Kamenoresci, a kasnije i ostali koji su im se pridruzili, koristili su

ovaj ritual krajem sedamnaestog i pocetkom osamnaestog veka. Ne
zna se da li se ova vrsta ceremonijala koristila pre statura Viljema Soa;
u svakom slucaju vrlo je verovatno da je on uneo neke promene da bi
ceo postupak ucinio formalnim. Njegova naredba da se ritual năuci
napamet, mozda je izazvala nezeljeni efekat zapisivanja. U samom ri-
tualu se naglasava da on ne sme ni na koji nacin da se belezi!
Prva pravila velllcih ioza

Prema postojecim dokazima, u Velikoj Britaniji je u vreme Edinbur-
skog registra postojao veoma mali broj loza, od kojih se vecina nalazila
u Skotskoj. Sa osnivanjem Velike loze, situacija se dramaticno menja.
Velika loia Engleske (danas Ujedinjena velika loza Engleske) osnova-
na je 1717. godine, a zatim su osnovane Velika lo2a Irske 1725. godi-
Prvi rituali 75
ne i Velika loza Skotske 1736. godine. Njihovim nastankom stvari su

poştale daleko bolje organizovane. Velike loze poştale su neka vrsta
giavnog ureda kojem bi se obracali Ijudi sa zeljom da postanu masoni
iii da osnuju masonske loze, sto se ranije resavalo na lokalnom nivou.
Sistem veiikih lo2a u pocetku se sporo razvijao, aii stvaranjem for-
malne strukture sve loze su postepeno po&Ie da prihvataju standard-
ne metode raziicitih aspekata masonerije (kao sto su administracija, ri
tuali i prijem flanova). Prvi put posle Viljema Soa, loze su dobile cen-
tralno rukovodstvo.
Masonske loie su oduvek imale zelju da budu legitimne i oduvek su
prednost imale loze zvanicno osnovane od vec postojece. Najstariji primer
osnivanja jedne loze pomo6i dmge dogodio se 1677. godine, kada je Kil-
vininska loza izdala povelju (i to uneia u svoj zapisnik), formirajuci na taj
nacin lozu u gradi6i zvanom Kenongejt, koji je danas deo Edinburga. Od
kraja sedamnaestog veka, nijedna loza nije mogla (i ne moze) da se smatra
legitimnom bez povelje. Pravo izdavanja povelja automatski je pripalo
velikim lozama i one su na taj naiiin dobile kontrolu nad masonerijom.
Kada je Dzord2 Vasington postao mason, u Virdziniji 1752. godi
ne, loăa kojoj je pristupio u Frederiksburgu nije imala ni povelju niti
ovlascenje. Danas se clanovi ovakvih loza ne smatraju pravim masoni-
ma, aii ako bolje pogledamo Vasingtonovu lozu i njene flanove, mo-
zemo da pretpostavimo sta se dogodilo. U lozi su flanovi bili vecinom
Skoti i verovatno su razmisljali na sleded nacin: „Povelja ce nas kostati
pet funti, a ako loza propadne za godinu iii dve, to bi bilo pravo bacanje
novca!"'' Tako je loza cekala sest godina da vidi da li ce imati uspeha i
1758. godine njeni danovi su odlucili da postanu legitimni. Te godine
su zatrazili povelju od Velike loze Skotske i danas cinjenica da je Dzordi
Vasington bio skotski mason ovaj narod dni veoma ponosnim.
Nakon osnivanja prvih veiikih loia, nastala su i prva „pravila i na-
fin upravljanja" slobodnog zidarstva (do tada su loze bile zidarske).
Napisao ih je Dzejms Anderson 1723. godine, o <îijem ce doprinosu
biti vise reci u osmom poglavlju. Anderson je roden u Aberdinu, gde
je sasvim sigurno pristupio lozi u kojoj je dan bio i njegov otac. Prese-
lio se u London 1710. godine.'®
37 U vicevima §koti se prikazuju kao Xkrtice (prim. prev.).

38 Kmstituăje shbodnih zidara (London, 1723).
Osnivanjem velikih loza nastale su neke dramaticne promene, na-

rocito u odnosu na prethodni vek. Loze su se formirale velikom brzi-
nom u Engleskoj, Skotskoj, Irskoj i ostalim delovima Evrope, a ubrzo
su se pojavile i u Severnoj Americi. Treci stepen iii stepen veiikog maj-
stora pojavio se dvadesetih godina osamnaestog veka, a prva knjiga ri
tuala koja sadrzi tri stepena objavljena je u Londonu 1730. godine.
„Beseda" Endrjua Remzija iz 1737. godine, koja je navodno bila upu-
cena Velikoj lozi Francuske, doveia je do formiranja drugacijih ogra-
naka masonerije(poznatih pod zajednickim imenom hautsgrades — visi
stupnjevi)od kojih neki jos uvek postoje,iako su se mnogi ceremonija-
li izgubili.^9 Primeri loza koje su nastale neposredno posle „Besede" a
koje postoje i danas su Kraljevski red Skotske, Kraljevski luk i Red
templara. Ovi redovi imali su promenljivu popularnost, nekada jedva
prezivljavajud, sve dok nisu jace utvrdeni krajem osamnaestog i po-
cetkom devetnaestog veka.
Znacaj rituala
Slobodno zidarstvo sastoji se od ceremonija i rituala. Ritual je sredstvo
kojim se prenose moralne lekcije, masonsko ucenje i tradicionalna isto-
rija i mudrost. Ipak, ritual kao centralni deo masonerije okupira samo
mali deo zivota slobodnog zidara — makar u vremenskom smislu. Izvodi
se jedino na sastancima loza, i to ne na svakom sastanku(neki sastanci
su posveceni administraciji). Ritual je prvenstveno znacajan kao sred
stvo za objasnjavanje „masonerije", mada je mnogo vaznije ono sto ma-
sonerija objasnjava.
Videli smo da je najstariji ritual bio prilicno jednostavan, aii da je
njegova sadrzina skrivala duboke tajne poruke i lekcije. Tokom vreme-
na, ritual je postao slozeniji; medutim, njegova osnovna svrha u maso-
neriji nije se promenila. Bez njega masonerija ne bi bila to sto jeste.
39 Danas se sumnja u to da je Endru Remzi uopste odrzao besedu,aii je ona u pisanom obli-
ku imala sirok opticaj i njen uticaj se ne moze zanemariti.
TRI STEPENA
Masonska loza nije mesto,vec skup masona koji su se sastali da bi odr-

zali masonski sastanak.Za samo mesto sastajanja pravilnije bi bile reci
„masonska odaja" iii „masonski hram". Ipak, tokom godina, loăa je
poştala sinonim za mesto okupljanja masona.'"'
Danas su mnoge masonske zgrade otvorene za posetioce. Velike
loze Engleske, Irske i §kotske u njima organizuju turisti^ke obilaske.
Neke velike loze idu toliko daleko da objavljuju slike unutrasnjosti
svojih hramova na internetu. Prema tome, tajne o mestu odrzavanja
ceremonijala vise ne postoje. Ipak, deSava se da Ijudi ne razumeju ono
sto vide. Veliki deo masonske simbolike (vidi Sesto poglavlje) moăe da
se protumaci na vise nacina.
Masonske odaje su razlicite: neke su vrlo stare, dok su druge potpu-
no nove; neke su na selu, druge u gradu. Starost, velicina i lokacija pro-
stora ne odreduju njegovu upotrebu, vec se upotreba odreduje na osno-
vu tradicije, medusobnog dogovora danova iii potreba masonskog ritu
ala. Dok smo analizirali 11. pitanje iz prethodnog poglavlja, prikazali
smo raspored najstarijih loza. Od tada su se one znatno promenile.
U hramu
Cuvar
V
Sta se danas moze videti u jednoj masonskoj odaji? Dok prilazite sobi
sastanka, prvo cete primetiti da su vrata na njoj zatvorena. Na vratima
40 Osnovno zna<!enje engleske reîi lodge je „kucica", koliba (prim. prev.).

je obicno markantan zvekir, a ispred njih covek koji se naziva „spolja-

snji aivar" iii „tajier". On komunicira sa Ijudima koji se naiaze unutra,
narocito sa cuvarom sa druge strane vrata, koristed specifîcnc kucanje
za raziicite situadje. Zadatak tajlera je da propusta same one Ijude ko-
jima je ulaz na sastanak dozvoljen. On ne sme, na primer, da propusti
ucenika na sastanak drugog stepena. Masonerija se ponekad opisuje i
kao „progresivna nauka", sto se odnosi na proces napredovanja kroz
razlidte stepene.
Tajier je naoruzan macem bez korica. Treba uvek imati na umu da
je slobodno zidarstvo krajnje simbolicno — iicno nisam nikada upo-
znao tajlera koji zna da se macuje!Kao sto je cesto slucaj u ceremonija-
ma, nisu vazni sami predmeti, vec njihova simbolika, a mnogi macevi
koje tajleri nose ne bi mogli ni sir da iseku. Secam se da je jedna loza
koristila cak plasticni mac jet se pravi zagubio!
Stubovi
Sa unutrasnje strane ulaza u odaju obicno se naiaze dva stuba. Qni
predstavljaju stubove koji su stajali na ulazu u Solomonov hram (vidi
sliku br. 11). Videli smo da je trem hrama,po najstarijim masonskim
ritualima, bio mesto sastajanja prve loze. Ipak,stubovi se ne pojavlju-
ju u prvim ritualima i to je verovatno razlog sto se retko mogu nad u
skotskim masonskim lozama. Sam ritual ih pominje jedino citirajud
poglavlja iz Starog zaveta u kojima se opisuju(Prva knjiga o kraljevi-
ma VII:21 i Druga knjiga letopisa III:17). Stubovi su narodto vaini u
drugom stepenu, gde se njihovo mesto u masonskom u&nju detaljno
objasnjava. Takode se naiaze na radnim tepisima drugog stepena.
Tepih
Ono sto dominira prostorijom za sastanke obicno je tepih (iii pod od
plodea)sa crnim i belim kvadratima. U Edinburskom registru tepih
se naziva „kvadratni plocnik", mada ne znamo tacno koja mu je ulo-
ga bila u rănim zidarskim skupovima. Izvesno je jedino da je morao
da bude perfektno ravan, jer je, izmedu ostalog, bio simbol zidarske
vestine.
U modernoj masoneriji tepih je osnovni deo prostorije u kojoj se
ceremonija odrzava. Kandidat se dovodi do njegove ivice i na taj nadn
Tri stepena 79
se simbolicno prikazuje pocetak novog perioda zivota. Uloga crnih i

belih kvadrata je da podseti sve masone, ne samo kandidata,da u zivo-
tu uvek postoji mogucnost izbora. Odluke mogu biti dobre iii lose, aii
tepih masonu govori da na putu kroz zivot mora da ih donosi. Sedista
za cianove loze postavljena su oko tepiha.
Istok
Kandidat koji prvi put stoji na ivici tepiha treba da stoji na zapadnoj
strani, kao sto je objasnjeno u 11. pitanju iz Edinburskog registra(ako
pretpostavimo da je sala orijentisana istok-zapad)."'' Licem je okrenut
ka istoku, gledajuci pravo u majstora loze, koji je postavljen u centar,
u svecanoj stolici, obicno sa podijumom ispred sebe. Sa leve i desne
majstorove strane obicno stoje stariji clanovi loze, bivsi majstori, kao i
majstori iz drugih loza koji su u poseti. Masonski protokol, broj pose-
tilaca i veliîina prostora uticu na odluku ko ce sedeti na istoku za vre
me ceremonije.
Podijum za kojim majstor stoji obifno ima lampu, êkic (vrlo sli-
can sudijskom i sa istom upotrebom),flasu vode i casu(jer neki sastan-
ci traju i po nekoliko sati)i kopiju programa rada za taj sastanak. Maj
stor upravlja lozom, te na njegovom podijumu mora uvek da stoji spi-
sak pravila koja je pripisala velika loza, kao i spisak dodatnih pravila
vezanih za lozu. Cesto se povelja lo2e drzi na podijumu iii nekom dru-
gom vidljivom mestu. Svaki mason ima pravo da prouci povelju da bi
se uverio u legitimitet loze.
Istok je mesto moci i autoriteta u lozi. Ceo protokol se oslanja na
prvu lozu koja se nalazila na ulazu u Solomonov hram (vidi 10. pitanje
Edinburskog registra)i koja se jedino mogla sastati uz odobrenje kra-
Ija Solomona. Majstor masonske loze ponekad se naziva „pokorni So
lomonov predstavnik"(ipak samo predstavnik i to samo dok je u lozi).
Oltar i zakietve
Oltar se nalazi na kraju istocne ivice tepiha i cesto se postavlja odmah
ispred podijuma iii uz njega.(Kako zbog upotrebe izraza „masonski
hram", tako i zbog reci „oltar", dolazilo je do pogresnog razumevanja
41 Ponekad odaja nije tako orijentisana jer nije bila predvidena za tu namenu iii je bilo nemogu-
ce da se na taj naon sazida, Najvaznije je da simboli^ki bude okrenuta u smeru istok-zapad.
prirode masonskih leza, no o ovome i slicnim pitanjima govoricemo

detaljno u Sestom poglavlju.)
Oltar je vazan dec masonskog namestaja jer na njemu za vreme
sastanka stoje svete knjige. U zapadnom svetu je na masonsklm sa-
stancima najcesce prisutna Biblija, aii postepeno se pored nje sve cesce
nalaze i svete knjige muslimana, judaista, budista, hinduista i sika.
Neke loze imaju clanove toiiko raziicitih veroispovesti da moraju da
prosire oltar.
Pred oltarom slobodan zidar polaze zakletvu. Siguran sam da ste
culi za masonske zakletve od kojih se krv ledi u zilama. O takvim nei-
stinitim tvrdnjama govoricu opsirnije u §estom poglavlju. Ovde treba
napomenuti da je praksa polaganja zakletve stata vekovima i da ona
ne sadrzi nista loSe. U srednjem veku bilo je uobicajeno da podanici
polaău zakletvu „obaveze" prema svom gospodaru. Zakletva se pola-
gala sa desnom rukom na Bibliji (rede na mostima nekog sveca), tako
sto bi se ponavljale reci. Zakletve su srednjovekovni metod da se neko
zakonski obaveze i kao takve jacale su feudalni sistem. lako nisu bili
deo feudalnog sistema kao ruralni krajevi, gradovi su takode imali svoj
sistem zakletvi. Svi gradani (clanovi gradanskog drustva koji su imali
gradanska prava), kao i gradonacelnici i drugi sluăbenici, morali su da
polaiu zakletvu. Evo primera:
Zakletva gradanina, 1346. godine

Zakieti su da ce pruSiti pomoc gradu Ipsvicu onako kako bude neophod-
no i kada ih gradski sluzbenici obaveste da delaju. I da nece davati svoju
robu i ostala dobra strancima. I da de odlucno cuvati gradske tajne. I da
ce slusati sudske izvrsiteije i druge zvanicnike i da nede uznemiriti grad
zaverama niti neslogom. I da de svaki od njih u gradu boraviti jos godinu
i jedan dan, u suprotnom dodeljena prava bide im zauvek uskradena.''^
Iz srednjovekovnih zapisa na drvenim plocama saznajemo da su se

ovakve zakletve polagale na skupovima gradskog veca. Gradonacel-
nik je sa desnom rukom na Bibliji ponavljao reci koje su mu citali. Po
red njega stajao je gradski sluzbenik sa macem, a ostali su drzali bu-
zdovane iii koplja.
42 Srednjovekovna istorija Ipsvida, http://www.trytel.com.

Tri stepena
Slika br. 10 Inicijacija slobodnog zidara(Ve/iia mistetija stare i nove masonerije, drugo
izdanje, London, 1766. god.)
Danas zakletve nisu ceste i ne koriste komplikovan nacin izrazava-

nja. Na primer, kada predsednik Sjedinjenih Americkih Drzava stupă
na funkciju, on polaze sledecu zakletvu:
Svecano se zaklinjem da cu vetno izvrsavati duznosti predsednika Sjedi

njenih Drzava i da cu najboije sto mogu cuvati, stititi i braniti Ustav Sje
dinjenih Drzava.''^
Inauguracija se obavlja na otvorenom i predsednik pri polaganju

zakletve stavlja desnu ruku na Bibliju.
Biblija koju je Dzordz Vasington koristio bila je verzija iz 1767.
koju je odobrio kralj Dzejms.'''' Pripadala je Lozi sv. Jovana br. 1 iz
Njujorka, u cijem je vlasnistvu i danas. Nudi se svakom predsedniku
pri polaganju predsednicke zakletve i vecina ju je kcristila."^' Zavrsa-
vajud zakletvu, Vasington je izgovorio „zaklinjem se, neka mi je Bog
u pomoci", sto se zadrzalo kao njen zavrsetak.
Masonska zakletva se polaze nad svetom knjigom na isti nacin kao
i vekovima ranije. Masonske loze koriste svetu knjigu da bi se prido-
dao veo svetosti (neprekrsivosti). Na taj nacin se naglasava ozbiljnost
43 Clan II, prvi deo Ustava Sjedinjenih Drzava.
44 Jos jedna posredna veza sa Skotskom — kraljevi Dzejms VI i I bili su Skoti.
45 Biblija je izlozena u Federalnoj dvorani na Menhetnu.
zakletve i puta kojim novi mason krece. Duga zakletva nad svetom
knjigom ostavlja jak utisak na svest i masonima pomaze da se lako pri-
sete lekcija koje ona sadrzi.
Zakletva koju siobodni zidari polazu razlikuje se od svih dmgih
svojim sadrzajem. On je ostao neizmenjen kroz vekove i zbog toga ne-
ki delovi zakletve zvuce cudno savremenom coveku. Na primer, kan-
didat mora da zavrne desnu nogavicu pantalona(sto je cesto povod da
se masoni ismevaju). Zatim mora da klekne ispred oltara i da, sa ru-
kom na svetoj knjizi dok ponavlja reci zakletve, golim kolenom dodi-
ruje pod loze. Time se simbolicno prikazuje da je od tog svetog trenut-
ka on direktno povezan sa lozom.
Braca
Novi mason se polaganjem zakletve obavezuje na clanstvo u zatvore-

nom drustvu u kome clanovi jedan drugog smatraju bracom. Kame-
noresci su u svojim lozama jedan drugog takode oslovljavali na ovaj
nacin. U Soovim statutima iz 1598. godine,zidari se nazivaju „zakleta
braca ,iz cega vidimo da su se zaklinjali da ce se jedan prema drugom
ophoditi kao prema rodenom bratu. Danas, biti „brat" ima sire znace-
nje koje je sadrzano u osnovnom masonskom nacelu „bratska Ijubav,
pomoc i istina .Bratska Ijubav znaci Ijubav prema svim Ijudima,jer se
masoni uce da celo covecanstvo smatraju porodicom,
Sirov i obraffen kamen
Tesanik je isklesani kamen spreman da se koristi u gradnji. Kao i ostali

zidarski alati i materijali, i ovaj je prihvacen kao simbol moderne ma-
sonerije.
Kada se kamen izvadi, obicno je toliko grub da sa njim nista ne
moze da se ozida. Kamenorezac treba da ga pre svega istese, sto je na-
poran posao i velika vestina. Proces transformacije kamena od grubog
ka glatkom zidari su preneli sa fizickog na mentalni nivo.
Kandidat se smatra sirovim kamenom („sirov kamen" je i neko
ko nije mason vec potencijalni kandidat). Kao takav treba da se, uz
pomoc masonstva, obradi i popravi. Ta mietafora znaci da slobodno
zidarstvo coveka cini boljom osobom u ime opsteg dobra. Ideja da
Tri stepena 83
se radom na individualnom nivou (mikrokosmosu) popravlja celo

covecanstvo (makrokosmos) veoma podseda na hermeticki stav o
kome je bilo reci u Trecem poglavlju. Kamenoresci,i kasnije maso
ni, prilagodavali su svoje svakodnevne aktivnosti tako da one do-
prinose njihovom licnom usavrsavanju. To su radili u prisustvu
drugih i u tajnosti loze.
Sirov i obraden kamen obicno se postavljaju na vidno mesto u ma-
sonskoj sali. Oni treba da podsete sve prisutne na to kakvi su bili (iii
jos uvek jesu) i na to kakvi, uz odredeni trud, mogu da postanu. Naj-
cesce se postavljaju na isto^noj strani, s obe strane podijuma,jer ih ta
ko najveci broj 21anova vidi.
Nadzornici
U lozi se nalaze joS dva podijuma, za starijeg i mladeg nadzornika.

Struktura loze je hijerarhijska, od majstora do najnovijeg clana. Nad
zornici su najstariji clanovi loie. U ritualu se naglasava da „trojica
upravljaju lo2om: majstor i dva nadzornika". To je samo donekle
tacno, jer clanovi biraju majstora, cime donose krajnju odluku.
Mladi nadzornik stoji na jugu, a stariji nadzornik na zapadu.
Uofljivo je da su se raspored loze i titule promenili od vremena Edin-
burskog registra. Promene su se najverovatnije dogodile 1717.godi
ne, kada je „organizacija" masonerije presla sa lokalnog na nacional-
ni nivo.
Tri stuba
Cesto se u sali nalaze tri stuba, po jedan sa strane svakog podijuma.

Oni predstavljaju tri vrste arhitekture: jonski stub nalazi se kod maj-
storovog podijuma,stub starijeg nadzornika je dorski, a mladeg nad
zornika korintski. Ova tri stuba simbolizuju mudrost,snagu i lepotu.
Svaki od zvanicnika treba za vreme sastanka da se usredsredi na vrlinu
koju njegov stub predstavlja.
Polo2aj stubova ukazuje na situaciju u loii u datom trenutku: jon
ski stub velikog majstora uvek je uspravan; stub starijeg nadzornika
obara se horizontalno za vreme odloăenog sastanka, dok je za to vreme
stub mladeg nadzornika uspravan.
I n
h i 1M
I iNi
Slika br. 11 Gravira iz XVII veka prikazuje dva stuba,Jahin i Voas, na ulazu u Solo-
monov hram {Orhis Miraculum Ui Solomonov hram prikazan svetlosâi Svetogpisma, Lon-
don, 1659. god.)
Kljucevi od loze
Edinburski registar i drugi drevni rituali pominju kljuc od loze, obja-
snjavaju sta on predstavlja i gde moze da se nade. Iz njih vidimo da je
kljuc bio jedan od najvaznijih tajnih elemenata rane masonerije. Zidari
su po svemu sudeci voleli da koriste igru reci, sto se najbolje vidi iz sle-
deceg primera. Pre nego sto su nastale banke, loze su cuvale novac u
teskim drvenim sanducima koji su imali po dva iii tri katanca i kljuca.
Clanovi su placali lozi odredenu sumu na svaka tri meseca i taj novac
se koristio za razlicite namene, kao sto su izdrzavanje udovica i siroca-
di preminulih zidara, placanje zakupnine prostora, kupovina hrane i
pica itd. Sanduk je mogao da se otvori jedino u prisustvu sva tri vlasni-
ka kljuceva i uz njihovu saglasnost, sto veoma podseca na jedan deo ri
tuala. U njemu se navodi Hiramova izjava da su tajne masonerije po-
znate samo trojici na svetu i da je neophodno prisustvo sve trojice da bi
se uz njihovu saglasnost tajne otkrile. Igra reci ovde kazuje da je tajna
u zidarskim lozama bila to koliko novca imaju u sanduku!
Tri stepena 85
Sanduci se pominju u mnogim zapisima, cak i u onim najstârijim.

Trojica 6ivara kljuceva bili su neka vrsta cuvara tajne i zvali su ih jos i
„gospodari sanduka". Iz toga moze da se izvuce jos jedan zakljuâk: da
je u sanducima mozda bilo nesto vise od novca. Ako jeste,sta je to bilo?
Danas loze novac drze u bankama.Ipak,interesantno je da cekovi
koje loza ispisuje uvek moraju da imaju tri razlicita potpisa da bi cek
bio vazeci.
Stepeni
Kao sto smo videli u &tvrtom poglavlju, najstariji rituali imali su sa-
mo dva stepena, u&nicki i majstorski(sto danas ukljufuje i segrtski),
dok je tre<fi stepen formaino dodat dvadesetih godina osamnaestog
veka. Stepen je neka vrsta pozorisne predstave u kojoj je kandidat je
dan od glumaca, iako prvi put igra ulogu.
Nedostatak „glumafke" probe je nameran i to iz dva razloga: prvi
je istorijski kontinuitet, a drugi je taj sto da kandidat treba da pokaze
da veruje lo2i kojoj zeii da pristupi. Kandidat postaje mason „svojom
voljom i saglasnoscu" i prihvata da mu se nista ne ka2e niti pokaze pre
nego sto to postane. Zauzvrat, masoni mu ukazuju poverenje tako sto
ga uveravaju da od njega nece traziti da uradi iii kaie nesto sto bi mo-
glo da mu izazove fîzicki iii psihicki bol; oni nece traziti od njega da
prekrsi zakon iii da bude u konfliktu sa svojim gradanskim, verskim,
bracnim iii profesionalnim duănostima. Na taj naîn stvara se posebna
veza izmedu dana i loze i odrzava se nivo mistike. Kandidat pristupa
svakom stepenu na isti nadn kao i svi danovi pre njega. To je prva lek-
cija uzajamnog poverenja i postovanja koju mason kasnije treba da
prenese svakom Ijudskom bicu.
Ucenik
Uênicki stepen je prva od tri „pozorisne predstave" u zanatu i njen

cilj je upoznavanje kandidata sa masonerijom (tzv. inicijacija). Veliki
znaâj se pridodaje tome da kandidat shvati na kakav duhovni put
krede. Prvi stepen, kao i ostala dva, sadrd moralne lekcije dji je cilj da
od kandidata naprave boljeg ôveka. Ove lekcije odnose se, izmedu
ostalog, na opreznost, trezvenost, umerenost, hrabrost i posebno na
Ijubav prema bliinjima.
Moralne lekcije zasnivaju se na interpretaciji simbolike zidarskih

alata. Cekic, dleto i dvadesetcetvoroincni lenjir urucuju se kandidatu i
kroz alegoriju mu se prepricava istorija Reda.„Alatka" sa najvise deta-
Ija je radni tepih (vidi Sesto poglavlje). Svaki stepen ima svoj radni te-
pih koji sadrzi mnostvo simbola. Simboli na prvi mah deluju nepove-
zano(narocito za prvi i treci stepen),sto je ucinjeno namerno jet jedino
znanjem mason moze da ih odgonetne.
Segrt
Segrtski stepen najvise se bavi podsticanjem kandidata da svakoga da
na radi na sebi. Nude mu se brojne moralne lekcije(o otvorenosti, pri-
jateljstvu, milosrdu itd.). Zidarske alatke koriste se i u drugom stepe-
nu: to su uglomer, libela i visak. Takode se koristi radni tepih sa po-
sebnim simbolima i moralnim lekcijama vezanim za svaki od njih.
Majstor
Kulminacija tri stepena masonerije(koja su uslov da bi mason postao
kandidat za neki drugi njen ogranak), jeste treci stepen, odnosno ste
pen majstora. On je najdramaticniji i osmisljen je da bi utvrdio lekcije
iz prethodna dva stepena.
Centralna licnost ovog stepena danas je dobro poznata javnosti: to
je Hiram Abif. Vazno je istaknuti da masonski Hiram Abif nije istorij-
ska licnost. U Starom zavetu postoji osoba sa tim imenom; medutim,
cak i da postoji veza masonskog Hirama Abifa i te osobe, masonski
Hiram se bavi aktivnostima koje se nigde u Bibliji ne pominju.
Prema masonskom ucenju, Hiram Abif bio je glavni arhitekta So-
lomonovog hrama. Posecivao je hram svakoga dana u podne, kada su
radnici imali pauzu za rucak,i molio se u njemu sam.To je bila odlicna
prilika za trojicu segrta (poznatijih kao „trojica nasilnika") da ga na-
padnu i zaprete mu da ce ga ubiti ako im ne otkrije tajne majstorstva.
Njih trojica su se bojali da ce radovi da se zavrse pre nego sto ih una-
prede u majstore, cime bi bili uskraceni za tajne i privilegije koje pri-
padaju najvisem stepenu.
Hiram im je objasnio da tajne znaju samo jos dva coveka, a to su
tirski kralj Hiram i kralj Solomon i da se zakleo da ih nece odati osim u
prisustvu druge dvojice. Njegovo cutanje odvelo ga je u smrt jer su na-
Tri stepena 87
silnici odlucili da silom dodu do svog cilja. Rasporediii su se na tri ula-

za u hram i napaii su ga ukupno tri pura,od kojih se treci zavrsio Hira-
movom smrai. I nakon ubistva, siledzije su ostale bez onoga sto su
trazile. Sahranili su Hirama u plitak grob i posadili akaciju da bi ga
prikrili. Zatim su pobegli.
Radnici su primetili da je Hiram Abifodsutan i vremenom su mo
rali da obustave radove jer nisu imali dalja uputstva. Tri grupe segrta
uputile su se u potragu za njim, sa po petnaest Ijudi u svakoj grupi.
Jedna grupa nije nasla nista. Druga je nasla Hiramov grob i obavestila
kralja Solomona. Treca grupa je nasla trojicu nasilnika, koji su kasnije
kaznjeni smrcu.
Hiramova smrt izazvala je mnoge probleme,od kojih je prvi bio to
sto su se tajne izgubile(mogle su da se odaju jedino u njegovom prisu-
stvu). Kralj Solomon naredio je grupi koja je otkrila grob da otkopa
telo. Izvlacenje Hiramovog tela iz groba predstavljalo je tezak posao.
Zanatlije su koristile sve metode za koje su znale u svom poslu, aii ni-
jedna nije bila uspesna.Jedan vestiji zidar na kraju je uspeo da ga izvu-
ce. Kralj Solomon je naredio da se zabeleze svi neobitini znakovi u vezi
sa telom koji bi mogli da budu znacajni. Oni su zabelezeni i poştali su
zamena za tajne treceg stepena sve dok prave tajne nisu otkrivene.
Hiram Abif nije mogao da bude sahranjen u hramu jer je bio samo
covek. Sahranjen je pored hrama, cime mu je odato priznanje za sav
njegov doprinos.
U ceremoniji treceg stepena, kandidat predstavlja Hirama. Za
masona koji zavrsi ovaj stepen kaze se da je „uzdignut". Neki komen-
tatori su iz rog razloga povezivali treci stepen sa Hristovim uskrsnu-
cem, sto je jos jedno od pogresnih tumacenja u masoneriji.
U prici o Hiramu ukazao sam na neke delove rituala. Ipak, ne zelim
da izlozim njegove detalje, i to iz vise razloga. Prvo, kod rituala je najva-
znije to sta on znaci, a sto se ne moze opisati slovima na papiru. Citanje
o ritualu nece vam preneti njegov smisao, kao sto ni knjiga o fudbalu ne
moze da vam pomogne da postanete fudbaler. Slobodno zidarstvo nije
skup reci iii simbola, vec nacin ăivota. Drugo, ritual se jos uvek drzi u
tajnosti. Ne sumnjam da dete naci detalje o njemu ako ih potraăite. To
sto ga je Semjuel Pricard (i mnogi drugi posle njega) ukrao i objavio pre
276 godina, ne znaci da i ja moram da uradim isto.
U svakom slucaju, kada se ceremonijal treceg stepena zavrsi, kan-

didat postaje pravi clan Zanata i moze da ucestvuje u skoro svim ak-
tivnostima loze. On moze da glasa i da ima druge priviiegije, kao sto je
nosenje majstorske kecelje. Naravno, ne moze odmah da postane veli-
ki majstor loze, jer nema dovoljno iskustva.
Tredm stepenom zavrsava se serija ceremonijala i mnogi zadovolj-
no ostaju na tom masonskom polozaju, sto nije iznenadujuce. Treci
stepen je pun lekcija,simbola i masonskog ucenja koji se prenose u to-
ku ceremonijala.
ZANATSKIALAT
Reci, znakovi 1 livati

Mnogi veruju da se masonske tajne sastoje od izvesnih refi, znakova i
cudnih rukovanja (hvata), aii grese. Reci, znakovi i hvati su metode
prepoznavanja i komuniciranja polozaja u masonskom „sistemu".
Koreni ovog masonskog obifaja takode potiai od srednjovekov-
nih kamenorezaca. U vreme kada su se osnivale inkorporacije, svaki
zanatlija u gradu poznavao je ostale i niko nije mogao da otvori radnju
bez dozvole drugih. Da bi mogao da se bavi svojim zanatom, novi za
natlija morao je postane 21an inkorporacije.
Od svih gradskih zanatlija,jedino zidari nisu bili ograniceni na rad
unutar gradskih zidina, vec su se slobodno kretali po Skotskoj, od jed-
nog gradilista do dmgog. U doba kada su Ijudi slabo putovali, oni su
prelazili velike razdaljine.
Postoje dokazi da su zidari uglavnom bili nepismeni. Na koji nacin
su onda dokazivali svoju vestinu potencijalnim poslodavcima(takode
nepismenim)? Pokazivati svakome ponaosob rad na kamenu bilo bi
veoma nepraktiîno resenje i majstori zidari su najverovatnije koristili
posebne znakove koji su se razlikovali od segrtskih (i u modernoj ma-
soneriji od onih koje koriste uifenici). Na taj nacin je stepen njihove ve-
stine mogao da se utvrdi brzo i lako.
Danas,clanovi radnickih sindikata imaju âlansku kartu kojom do-
kazuju Cime se bave i bez koje ne mogu da prisustvuju sastancima niti
da koriste sindikalne usluge. Ipak, vecina masonskih loia ne izdaje
clanske karte, ved koriste tradicionalne metode - upotrebu znakova.
reci i hvata. To je sistem koji traje vekovima i koji se pokazao kao do-
bar. U njemu ne postoji nikakvog nesavrsenstva.
Tajne masonerije nisu isto sto i potvrde clanstva. Tajne se nalaze u
samom masonskom ucenju. Gotovo je nemoguce da ih saznaju Ijudi
van masonskih leza, aii je tuzno to sto ih cak ni neki masoni ne znaju.
Pojedini masoni tu situaciju cesto opisuju izrekom koja giasi: „Postoji
mnogo vise masona van loze nego u njoj."
Radni tepisi
Kao sto smo rekli u sestom pogiavlju, radni tepisi su masonske alatke
koje igraju centralnu uiogu priiikom inicijacije novih kandidata. To
su, osim toga, bitne alatke u ceremonijama sva tri stepena. Radni te-
pih sadrzi grupu simbola koji pripada iskljucivo jednom stepenu. Ma-
sonerija pored takvih simbola obiluje i onim zajednickim za sve clano-
ve, aii se oni mogu naci drugde.
Radni tepisi se koriste kao vizuelna pomagala za vreme predavanja
o simbolima odredenog stepena.
Radni teplh prvog stepena

Simbolika na radnim tepisima razvijala se uporedo sa masonskim ri-
tualom. Na prvi pogled simboli izgledaju haoticno nabacani, no nji-
ma nije potreban redosled kao recima u recenici da bi preneli tacno
znacenje.
Tepihom prvog stepena dominiraju tri stuba(dorske, jonske i ko-
rintske arhitekture). Oni simbolizuju mudrost,snagu i lepotu, atribu
te onih koji „upravljaju" lozom, a to su majstor i njegova dva nadzor-
nika. TJglomer, libela i visak su alati ove trojice.
Na radnom tepihu prvog stepena takode su prikazani sirov i obra-
den kamen, oltar sa knjigom i uglomer i sestar (slika br. 12). Mac je
naslonjen na doski stub i predstavlja budno oko tajlera (cuvara). Ce-
kic, dleto i dvadesetcetvoroincni lenjir su alatke prvog stepena. Svi ovi
predmeti nalaze se na tepihu sa crnim i belim kvadratima.
U pozadini su Sunce, Mesec i sedam zvezda, a ispod njih je sedmo-
kraka zvezda. Izmedu nje i oltara nalaze se merdevine na kojima su
simboli koji znace veru, nadu i Ijubav prema bliznjem.
...It-Jb Ji («lî.v.
«tiîTiiiU&ip:'■CPi/vi :; .1.
W M ■ ■■ M // \v .1 .
'raiiHIIII'
rTTTTTT®TfTTTf
Slika br.l2 Radni tepih prvog stepena
Sada vidimo da slika na radnom tepihu prvog stepena ne predsta-

vlja nista dnigo do stilizovane slike unutrasnjosti masonske loze, za-
jedno sa nekim moralnim lekcijama koje se uce na prvom stepenu.
Radne alatke prvog stepena; dvadesetcetvoroincni lenjir, cekic i dleto
Pre nege sto se pocne sa objasnjavanjem masonskog znacenja radnih alat-
ki kao simbola, objasnjava se njihova prakticna upotreba u zidarskom za-
natu. To je zanimljiva cinjenica u istorijskom smislu, jer oni koji tvrde da
moderna masonerija nije direktno povezana sa zidarskim zanatom, ne
mogu da objasne zasto se masonski ritual bavi definisanjem upotrebe ala-
ta koja je postojala pre nego sto su ti isti alati poştali simboli siobodnih zi-
dara. „Ipak, posto mi nismo operativni, vec siobodni iii spekulativni zida
ri, mi ove alatke koristimo figurativno i u moralnom smislu."
Masonski ritual nam govori da se dvadesetcetvoroincni lenjir kori-
stio za merenje i postavku buduce gradevine. Njime su zidari merili
vreme koje im je potrebno da obave posao i odredivali su cenu svog ra
da. Siobodni zidar uci od kamenorezaca da ovaj alat predstavlja
tacnost i preciznost, sto su kvaliteti koji mogu mnogo da pomognu
coveku da svojim zivotom upravlja na pravi nacin.
Cekic je prvi alat koji kamenorezac năuci da koristi i to je jedan od
njegovih osnovnih alata. Na primeni cekica, siobodni zidar uci da je
brutalna snaga neupotrebljiva bez vestine i da je u tom smislu bilo ko
ja dobra ideja beskorisna bez mogucnosti primene u praksi.
Poslednja alatka prvog stepena je dleto, koje kamenorezac koristi
kako bi „dao oblik i glatkocu sirovom kamenu". Da bi ovo postigao,
on mora da năuci kako da pravilno koristi dleto, a zatim mora redovno
da ga koristi. Samo na taj nacin moze da se pripremi jedan po jedan
kamen i da se oni naslazu jedan na drugi cineci zgradu. Masonska in-
terpretacija znacenja te alatke jeste da su obrazovanje i istrajnost neo-
phodni da bi se postiglo savrsenstvo; da „nista osim neumornog napo-
ra ne moze da izazove naviku vrline, da prosvetli um i procisti dusu".
Kombinacija sva tri masonska elementa pruza nam mnogo zna-
cajniju lekciju:
...da znanje, utemeljeno na preciznosti, potpomognuto radem i podstak-

nuto obrazovanjem i istrajnoscu, prevazilazi sve teskoce; ono uzdize ne-
znanje iz tame odakle petice i pestize srecu na zivetnem putu.
Zanatski alat 93
Radni tepih drugog stepena

Za razliku od radnog tepiha prvog stepena, na radnom tepihu drugog
stepena nacrtano je mesto koje se lako prepoznaje. Dva velika stuba
na slici odaju da je posredi ulaz u Solomonov hram (slika br. 13). Sliku
prati predavanje u kome se objasnjava „tradicionalna istorija zanata".
mim in niiMniinHii)
imiiii
Slika br.l3 Radni tepih drugog stepena

Govori se o izgradnji Solomonovog hrama uz masonsku interpretadju

dogadaja.
Ovo je zgodno mesto da se objasni termin „tradicionalna istorija".
Svaki stepen masonerije kao i svakl njen ogranak ima sebi svojstvenu
istoriju, koju koristi da bi clanovima usadio moralne lekcije u vezi sa
dogadajima.Prva tri stepena usredsredena su na zidanje Solomonovog
hrama: na to kako je graden, ko ga je gradio i iz kog razloga. Videli
smo da je hram oduvek bio znacajan za zidare i da je bio izvor ponosa u
prvim rituaiima, u kojima se Io2a poistovecivala sa hramom (narocito
sa tremom hrama, mada mnogi to zaboravljaju). Tradicionalna istori
ja je alegoricna i siuzi za prenosenje masonskog ucenja.
Lekcije drugog stepena govore o isplati zidara Solomonovog hra
ma. Ona se vrsila tako sto su majstori izgovarali rec koja nije bila po-
znata segrtima. To znaci da su oni na visem stepenu dobijali vece nad-
nice i da su segrti mogli da dobiju samo onoliko koliko im pripada.
Lekcija koja se ovim prenosi je „ne pokusavaj da budes nesto sto nisi"
iii, jednostavno, budi iskren.
Na radnom tepihu drugog stepena koriste se brojevi koji imaju skri-
vena znacenja(slicno simbolima). Stepenice na ulazu u hram podeljene
su na tri grupe od po tri, per i sedam stepenika.Trojica upravljaju lozom
zato sto su trojica upravljala gradnjom Solomonovog hrama(tirski kralj
Hiram, Hiram Abifi kralj Solomon). Pet je onih sto „drze" lozu, pri ce-
mu se misii na pet redova arhitekture (toskanska, dorska, jonska, ko-
rintska i kompozitna),kao i na pet 2ula. Sedam iii vise cini savrsenu lo2u
i sedam godina trajalo je zidanje hrama. Brojevi neophodni za upravlja-
nje, odrzavanje i usavrsavanje loze poticu iz najstarijih rituala(vidi 7.i 8.
pitanje iz Edinburskog registra u Cetvrtom poglavlju).
Alatke drugog stopona; ugiomer, libola i visak
Videli smo da se ova tri simbola koriste da oznace tri staresine loze:
majstora i dva nadzornika. U drugom stepenu se takode svrha ovih
alata objasnjava najpre zidarskim nacinom upotrebe.
Zidarski ugiomer koristio se za merenje pravog ugla na kamenu
koji se obradivao iii na bilo kom drugom mestu, kao sto su coskovi u
zgradi. Ugiomer masona uci da mora sebe konstantno da preispituje i
da proverava da li zivi u skladu sa masonskim principima.
Zanatski alat 95
Pomocu libele kamenorezac (zidar) odreduje da li je kamen hori-

zontalno postavljen. Libela masonu govori da su svi Ijudi jednaki, da
dele istu nadu, 2eije i — pre iii kasnije — istu sudbinu.
Visak siuzi za utvrdivanje vertikale i pomocu njega se dokazuje da
je nesto uspravno i praviino postavijeno. Za siobodnog zidara, visak
znaci da treba biti posten u svim sferama zivota/^
Kombinacija znacenja tri simbola drugog stepena sadnjava jos
jednu masonsku iekciju:
Ugiomer nas uci moralnosti, libela jednakosti, a visak pravicnosti i is-

pravnosti zivota i dala. Ovakvi,pravog ponasanja,râvnim koracima i us-
pravnog hoda, oSekujemo da cemo proniknuti do dubljeg razumevanja
besmrtnog principa iz kojeg proizilazi sva dobrota.
Radni tepih treceg stepena

Treci stepen je zavrsni deo trilogije masonskog zanata i, kao sto smo
rekli, centralna licnost tog stepena je Hiram Abif. U Petom poglavlju
objasnili smo da su se, pre samog zavrsetka izgradnje hrama, neki se-
grti uplasili da ce se radovi zavrsiti pre nego sto oni postanu majstori i
da ce im tako biti uskracene majstorske tajne. Kako Hiram nije hteo
da im oda tajne, segrti su odiucili da ih iznude nasiijem.
Kandidat u trecem stepenu igra ulogu Hirama Abifa i „umire", a
zatim ustaje iz groba. Cilj ove dramaticne igre je da ostavi neizbrisiv
trag u svesti kandidata, jer on nikada ne bi trebalo da zaboravi lekcije
koje je naucio na trecem stepenu, a to su vecinom lekcije o poverenju,
casti i vernosti. Nakon „smrti" kandidata, on ustaje iz groba i obja-
snjava mu se da njegova figurativna smrt treba da ga navede na razmi-
sljanje. Dramaticna svojstva ovog iskustva kod kandidata treba da
izazovu osecaj da je pravi trenutak za preispitivanje zivota. Drugim re-
cima, pruăa mu se jos jedna prilika da svoj zivot izvede na pravi put.
Radni tepih treceg stepena sadrzi naizgled nepovezanu gomilu
simbola, slifno tepihu prvog stepena. Medutim, dok tepih prvog ste
pena utice na posmatraca tako sto ga blago dezorijentise, u trecem
stepenu on sadrzi morbidnu, pa fak i pretecu poruku (vidi sliku br.
14). Na radnom tepihu dominira kovceg, a kao sto svi znamo, kovceg
46 Na engleskom se i uspravan i po§ten kaze upright (prim. prev.).
predstavlja smrt. Masonski kovceg podseca nas na smrt — na cinjenicu

da svi delimo istu neizbeznu sudbinu. Iznad kovcega je biljka, tacnije
akacija kojom su nasilnici pokrili grob Hirama Abifa(vidi Peto pogla-
vlje). Na kovcegu su nacrtane tri alatke treceg stepena: kanap,sestar i
olovka. Ispod ovih alatki nalazi se masonska sifra.
Lobanja i dve prekrstene kosti na kovcegu dominiraju slikom. Kao
najneshvaceniji masonski simbol, ovo je jedan od onih koji se najcesce
koriste, i to pogresno. Kombinacija lobanje i kostiju bila je cesta na
grobovima u Velikoj Britaniji nakon reformacije/^ Kao simbol smrt-
nosti, dugo se koristio da podseci na neizbeznost umiranja, dok na
ovom primeni (i u masoneriji uopste), sluzi istoj svrsi kao i kovceg.
Osim toga, postoji mogucnost da je povezan sa 12. i 13. pitanjem iz
Edinburskog registra (vidi Cetvrto poglavlje), koja govore o grobu i
„kutiji od kostiju". Ovaj masonski simbol nema nikakve veze sa gusa-
rima! Njegova svrha je da nas podseti na prevremenu smrt Hirama
Abifa i na neizbezan kraj svih nas. Lobanja sa kostima je cest masonski
simbol i ponekad se koristi zajedno sa kosom i pescanim satom, koji
takode predstavljaju neizbeznu smrt i podsecaju masone da treba da
se promene nabolje dok ne bude kasno.
Ispod lobanje nacrtan je ulaz u Solomonov hram kroz koji se moze
videti njegova unutrasnjost, osvetljena dnevnom svetloscu sa prozora.
Prvi put nam se pruza prilika da provirimo unutra, aii i ovaj put unu
trasnjost hrama je nejasna. To je zato sto je samo prvosvesteniku bio
dozvoljen ulaz u svetiliste. Simbol je tu da nas podseti da slobodno zi-
darstvo nije religija. Da bismo videli unutrasnjost hrama, moramo da
gledamo kroz masonsku lozu, koja se nalazi na njegovom ulazu. Po-
mocu loze mogu da se sagledaju potencijali — moguce buduce stanje —
aii samo ako se lekcije treceg stepena prime u srce i ako se na njima ra
di. Drugim recima, masonska lo2a pokazuje put kandidatu do bolje
buducnosti.
Ispod ove slike su uglomer,libela i visak, radne alatke drugog ste
pena. One predstavljaju „oruzje" koje su segrti koristili da ubiju Hira
ma Abifa i podsecaju masone da cak i najcasnije odluke mogu da se za-
vrse nepovoljnim posledicama.
47 Godine 1540. u Engleskoj i 1559. godine u Skotskoj.

Zanatski alat
Radni tepih treceg stepena je najenigmaticniji od svih, jer je otvo-

ren za licnu interpretaciju. Novi clan predstavija Hirama Abifa: u toj
ulozi treba da donese moralne odluke u ekstremnim trenucima, kao
sto je susret sa smrcu. Cilj treceg stepena je da se kandidat osvrne na
svoj zivot i da ga promeni naboije.
Slika br. 14 Radni tepih treceg stepena
, 'wh/'.
Alatke treceg stepena: kanap, olovka i sestar

Kanap se koristi za pravljenje râvne linije temelja zgrade. On masone
podseca da treba biti ispravan u ophodenju prema drugima. To je naj-
jednostavija i jedna od najvaznijih lekcija u slobodnom zidarstvu.
Zidar je olovku koriscio za crtanje plana zgrade i za pravljenje kal-
kulacija. Za masona, ona je podsetnik da Veliki neimar svemira vec
ima plan. Mason treba prilikom donosenja odluke da ima u vidu da je
same dec plana vrhovnog bica.
Sestar se u zidarstvu koristi za iscrtavanje kruga. Za masona, se
star je jedan od najvaznijih ezoterijskih simbola koji postoje. lako je to
poznat masonski simbol,javnost ne shvata njegov pravi znacaj. Sestar
je simbol potrebe masona da se izdigne iznad zudnje za materijalnim
dobrima. Ukoliko je ove zudnje nemoguce izbeci, treba ih svesti na
minimalnu meru. Sestari skrecu paznju na tri masonske osobine: to su
vrlina, moralnost i bratska Ijubav. Simbolicko znacenje sestara direkt-
no je povezano sa nacinom na koji su zidari pre vise vekova izvlacili
moralne zakljucke. Na primer;
Kao sto sestar crta jednako u krug

tako su istina i Ijubav izvesne
zapamti da imas kraj
Dzon Mordo
Dzon Mordo je bio francuski zidar iz Pariza koji je radio na nekoli-

ko crkava u Skotskoj u cetrnaestom i petnaestom veku. Bio je majstor
u opatiji Melrouz, gde se ovaj zapis danas nalazi zajedno sa crtezom
ukrstenih sestara.
Moramo da budemo oprezni i da Mordoovim redovima ne prida-
jemo previse znacaja, vec jednostavno da konstatujemo da su sestari u
zidarstvu znacili vise od obicnog alata.
Zanatski alat 99
^W0l28^
c4(emO&t/
4)^
(mf285.
ft.w.n
'j2,îIlîs^S&&^S£Cr
ni£A9
\
wmMm
Slika br. 15 Svedoânstvo o dozivotnom danstvu zanatske loze iz Edinburga koje li-
ci na radni tepih prvog stepena. Slobodni zidari dobijaju razna svedoânstva tokom
svoje masonske karijere.
SIMBOLIIZNAKOVI
Masoni zaista voie simbole. Kao sto smo videU,sama masonerija se opi-
suje kao „poseban sistem morainosti, obavijen alegorijom i ilustrovan
simbolima". Postoji ogroman broj masonskih simboia,od kojih su neki
prestali da se koriste, a drugi su vremenom promenili znacenje. Ipak,
simboli su nastavili da igraju vaznu ulogu u masoneriji sirom sveta.
Porekio masonskih simboia

Najistaknutiji simbol masona je kecelja. Danasnji masoni nose kecelje
pravougaonog oblika, koje su premale da bi bile prakticne. Kao i
mnoge druge svari koje masoni nose iii koriste, tako i kecelja nemaso-
nu moze da deiuje beskorisno. Ipak, njena simbolicka fiinkcija je veo-
ma vazna.
Da bismo razumeli znacaj i razvoj masonske simbolike kojoj kece

lja pripada, moramo se osvrnuti na rano slobodno zidarstvo. Znamo
da su prvi masoni nosili zidarske kecelje. Tokom dana su ih nosili radi
zastite, a uvece bi ih donosili zajedno sa svojim alatom u loze, gde su
postajale jedan od simboia morainosti.
Na slican nacin,zidar je uglomer tokom dana koristio za proveni ugla
od 90 stepeni, tj. za odredivanje trenutka kada je kamen zavrsen. U lozi,
on je uglomer primenjivao metaforicno na „oblikovanje" svog zivota.
U vreme kada su zidari stvarali loze i ceremonije, velika vecina sta-
novnistva bila je nepismena. Srednjovekovna crkva, za koju su zidari
gradili najbolje katedrale sirom Evrope i mnoge druge gradevine, na-
sla je nacin da objasni osnovne principe hriscanstva onima koji nisu
Simboli i znakovi 101
mogli da citaju Bibllju. Slike sa prizorima iz Biblije prikazivane su na

vitrazima, aii nisu mogle da prenesu mistiiînije delove crkvenog u2e-
nja. Iz tog razloga razraden je sistem simbola. Na primer, postojao je
spektar simbola koji je predstavljao Isusa Hrista. Drugi simboli pred-
stavljali su Ijude, stvari i dogadaje, kao i apstraktne koncepte poput
besmrtnosti i uskrsnuca.
Simboli 1 znakovi
Nazalost, danas malo ko moze da protumaci simbole koji su u sred-

njem veku svima bili razumljivi. Za vreme reformacije(oko 1559. go-
V
dine u Skotskoj), crkveni ukrasi proglaseni su za idolopoklonicke i ve

cina je unistena. Upotreba simbola svedena je na takvu meru da su,
cetiristo pedeset godina kasnije,srednjovekovna katolicka simbolika i
njeno znacenje i tumacenje skoro u potpunosti zaboravljeni. U XX ve
ku doslo je do ubrzane sekularizacije drustva, sto je znatno doprinelo
nasoj nesposobnosti da zaista razumemo versku simboliku. Kada jed-
nom prestanu da se koriste, simboli postaju mrtav jezik.
U danasnjem svetu koji je materijalistican, sekularan i empirijski,
Ijudi su izgubili sposobnost razumevanja simbola. Pod simbolima ovde
ne podrazumevam znakove,jer postoji bitna razlika. Znakovi su napra-
vljeni za odredenu namenu i komuniciraju neku informaciju, na primer
„radovi na putu". Znak ne mora da znad nista vise od toga. Sa druge
strane,simbol ima ulogu da prenese razna znacenja — kako cinjenice, ta-
ko i ideje — pored onoga sto se moze videti na povrsini. Iz tog razloga
simbol moze da bude znak, aii znak ne moze da bude simbol.
Danas se simboli pogresno tumace kao znakovi(kao da imaju jed-
no bukvalno znacenje iii poruku). Kod masonskih simbola, Ijudi po-
kusavaju da izvuku znacenje na osnovu izgleda, i obicno u tome grese.
Povrsna tumacenja nekada se cak priznaju kao tacna,zato sto je danas
broj Ijudi upucenih u originalno znacenje simbola veoma mali.'*®
Savremena interpretacija simbola je razlog iz kojeg cak i masoni
tesko mogu da razumeju masonsku simboliku i u njoj vide smisao. Na
primer, mnogi masoni su izgubili sposobnost da uglomer i sestar vide
kao nesto vise od alatki.
48 ăto znafi da je prvobitno tumaifenje simbola bile i ostalo ispravno tumaifenje.

Kako,onda, razumeti masonske simbole? Jedan od nacina da se oni

objasne jeste upotreba metafore. Zămislite da ste u sobi sa prozorom
kroz koji se vidi predivan pejzaz. Na bukvainom nivou, taj prozor je
predmet od stakla i drveta, i ako gledate direktno u njega, ne vidite pej
zaz u daljini. Ako, sa druge strane, gledate kroz njega, vidite sasvim
drugi svet. Simboli su slicni prozorima i predstavljaju mnogo vise nego
sto se golim okom moze videti. Simbol moze da se upotrebi za sagleda-
nje carstva apstraktnih ideja, koje je izvan vremena i prostora.
Simboli funkcionisu na najmanje cetiri razlicita nivoa:
1. OCigledan iii bukvalan nivo
Na ovom nivou simbole razume svako; koristeci nasu metaforu, pro
zor je prozor.
2. Nivo metafore
Prozor moze da bude i „prozor u svet" i slicno.
3. Uâni nivo
Ovaj nivo je razlicit za svakog coveka iii grupu Ijudi koji, pored znace-
nja koja smo pomenuli, koriste simbol aktivno: „prozor mi omoguca-
va da vidim drugo mesto i vreme".
4. Nivo mistike
Na ovom nivou simbol postaje operativan i dozvoljava pojedincu (iii
vrlo ogranicenoj grupi Ijudi) da upozna mistiku.
Sva cetiri nivoa su korisna iako su vestacki odredena i vrlo je cest
slucaj da se neki od njih, pa cak i sva cetiri, dozive u isto vreme.
Simboli uspostavljaju vezu izmedu dve realnosti: svesne i podsve-
sne. Predstavljaju dodirnu tacku mikrokosmosa i makrokosmosa, co
veka i boga itd. Ljudi simbole ne cene dovoljno, ukljucujuci i veliki
broj masona.
Slobodno zidarstvo prisvojilo je mnoge hriscanske simbole i ikono-
grafiju.''' Treba imati na umu da je hriscanstvo nastalo pre slobodnog
zidarstva i da se samim tim masonska tumacenja ne mogu pridodati
simbolima koji se koriste u hriscanskom kontekstu. Takode bi bila ve-
lika greska da se masonski simboli koji su usvojeni iz hriscanstva tu-
49 Slobodno zidarstvo je bez sumnje koristilo i druge izvore i izmisiilo neke svoje simbole.
Ipak, najveci deo simbola prisvojen je iz hriScanstva.
mace na hriscanski nacin. Jos jedna vazna osobina simbola u opstom

smislu jeste da cesto izgledaju iste a imaju razlicita znacenja u razlici-
tim grupama Ijudi. Na primer, svastika ima jedno znacenje u Indiji, a
drugo u Hitlerovoj Nemackoj.5°
Da bih stvorio jos vecu konfuziju na ovu temu,napomenucu jos da
masonski simboli nemaju fiksno znacenje, kao i co da raziicite grupe
masona tumace simbole razlicito! Razlog je to sto masonerija nema
dogmu i, za razliku od religije, ne namece tumacenje svog „koda" cla-
novima. Uzmimo,na primer,simbol uglomera i sestara sa siovom G u
sredini. To je jedan od najpoznatijih masonskih simbola, mada je u
stvari kombinacija tri simbola. Mnogi veruju da slovo G znaci Bog
(eng. God — prim. prev.). Medutim, pripadnici nekih veroispovesti ne
prihvataju ideju da Bog moze da se svede na simbol i njima je takvo
tumacenje slova G neprihvatljivo. Licno znam masone jevrejske veroi
spovesti koji veruju da slovo G znaci „dobrota"(eng. goodness — prim.
prev.), misleci na stvarnu iii potencijalnu dobrotu u svakom coveku.
Muslimani veruju da slovo G znaci „geometrija", sto je svakako pri-
kladno za moralni sistem zidara, ciji se posao zasnivao nageometriji.''
Masonska simbolika je vrlo kompleksna i nije jasno utvrdena. Ljudi
su bez sumnje zbunjeni kada im se za iste simbole clanovi jedne organi-
zacije ponude vise znacenja. Nedostatak doslednosti svakako doprinosi
Slika br. 16 Ugiomer, sestar i slovo G
50 Svastiku koriste i mnoge druge kulture ukljufujuci Klneze,Japance i Indijance.

51 Ugiomer i Sescar sa siovom G retko se koriste u Engieskoj,aii je to zato vrio iest simbol u
Skotskoj. Ovo je joS jedna raziika u masoneriji dveju zemalja.
utisku da je slobodno zidarstvo sumnjiva grupa Ijudi, u kojoj niko ne

daje konkretne odgovore na konkretna pitanja. Ipak, verovatno ste vec
shvatili da,i pored toga sto je neobicna, nedosledna i van danasnjeg sve-
ta uniformisanosti, masonerija nije dubiozna. Masonska simbolika ima
dvostruki hendikep: ne same da je generalno neshvacena u danasnje
vreme,vec je oduvek bila otvorena za interpretaciju svakog masona po-
naosob. Gledano iz nemasonske perspektive, cini se da postoji onoliko
razlicitih tumacenja masonskih simbola koliko ima masona!
Pojedini masonski simboli, njihovo znacenje i upotreba

Masonski simboli su vizuelne manifestacije masonskih ceremonija.
Oni se dele na dve vrste: na simbole koji se odnose na svakog clana po-
jedinacno i na one koji se odnose na masoneriju uopste.
Licni simboli
Keceija
Savremena masonska keceija je siroka 40 cm i dugacka 35 cm. Ona
nema nikakvu prakticnu svrhu, aii u masonskoj loăi igra veoma vaznu
ulogu u simbolickom smislu - toliko vaznu da nijedan mason bez
njene moze da prisustvuje sastanku.
Kao sto smo rekli, slobodni zidari poceli su da nose kecelje po
ugledu na zidare od kojih su nastali. To su bile dugacke, teske kecelje
od ko2e i pokrivale su zidara od vrata do stopala, stiteci mu telo i ode-
cu.'^ Medutim, u lozi nije bilo teskog rada sa kamenom i kecelje nisu
bile neophodne radi zastite. Zapisi Aberdinske loăe iz 1670. godine
sadrze sledeci tekst; „Lanenu kecelju i par dobrih rukavica da pokazu
celom bratstvu svi koji pristupaju".'' Kamenorezac ne bi imao nika
kvu korist od lanene kecelje jer bi se ona odmah pocepala i unistila u
toku rada. To sto se 1670. godine lanena keceija zajedno sa rukavica-
ma donosila i pokazivala clanovima Aberdinske loze znaci da je keceija
52 Srednjovekovni zidari u keceljama prikazani su na brojnim ilustracijama iz ovog perioda,
narocito onim iz Engleske i Francuske, kao sto je Izgradnja 12 crkavagrofa Rusilona i nje-
govezene(lA48. god.). Ove slike se takode nalaze u radu V. KirkaMeknaltijaMasonerija:
putovanje kroz ritual i simbole (Temz & Hadson, 1991. god.).
53 A. L. Milar, heMke o ranoj istoriji i zapisnici loza^ Aberdin, 1919. godine.
vec tada imala simbolicno znacenje. Loza grada Danblejna je 18.janu-

ara 1724. godine zabeleiila da se kecelje i rukavice moraju obezbediti
svim nezidarima, iz cega se ponovo vidi simbolicna i ceremonijalna, a
ne prakticna upotreba kecelie u Icăi.''*
Slika br. 2 prikazuje inkorporaciju zanatlija Edinburga. Na njoj je
deset zanatlija zauzetih svako svojim zanatom.'' lako objavljena tek
1893. godine, slika potice iz 1721. godine, otprilike pecnaest godina
pre nego sto je osnovana Velika ioza Skotske. U to vreme postojalo je
osam lo2a u Edinburgu i jos dever u okolnim opstinama. Zanatiije na
siici su (sieva nadesno): sitadzija, skriijar, staklar, bacvar, zidar, stolar,
majstor za iuk i strelu, slikar, vodoinstalater i tapetar. Od njih samo
jedan ne nosi kecelju — slikar.
Sve kecelje imaju preklope, a cetiri iii pet imaju dugmice kojima se
preklop zakopcava na jaknu kako bi zastitio gornji deo tela.'® Sve ke
celje dosezu do ispod kolena. Nazalost, leva zidareva ruka zaklanja
preklop i ne moze da se utvrdi slicnost njegove kecelje sa ostalim. Aii
ako posmatramo zajednicke elemente svih kecelja, dolazimo do za-
kljucka da su one bile iste za sve zanatiije, koji su ih koristili u zastitne
svrhe.'^
Verovatno se nikada nece tacno ustanoviti gde i kada su skotske
loze pocele da koriste kecelje kao simbole u ceremonijama. Pouzdano
mozemo znati jedino da je to bilo najkasnije 1670. godine. Kada je
svestenik Dâejms Anderson (1680—1739) objavio Konstitucije slobodnih
zidara (1723. god.), ilustraciju na pocetku knjige uradio je D2on Pine
(vidi ilustraciju 3).'® Na njoj se vidi tajler sa hrpom dugackih kecelja
preko desne ruke i velikim brojem rukavica u levoj ruci.'' Na slici su i
masoni koji cekaju da im se kecelje i rukavice podele (verovatno tek
kada im se citaju konstitucije), sto ponovo ukazuje na ritualnu i sim-
bolicku upotrebu kecelja i rukavica.
54 Dejvid M. Lajon, Istorija edinburikih loza^ 1900. god.

55 R. S. Miln, Majstor zidar kruni Skotske (Skot & Ferguson i Barns, 1893. god.).
56 Na ostalim keceljama, mesto gde bi dugme trebalo da postoji ne vidi se jasno.
57 U Muzeju Velike loze Skotske nalazi se scolarska kecelja koja se oîgledno koristila samo
za ceremoniju. Moguce je da je i ona nastala od prakti^ne kecelje. Ukrasne kecelje Reda
slobodnih vrtlara (Deseto poglavlje) verovatno su proSle kroz sli^nu evoluciju.
58 Slika se nalazi i u izdanjima iz 1738. i 1748. godine.
59 F. R.Vorts, Kecelja i njeni simboli.
Anderson je roden u Aberdinu u Skotskoj. Njegov otac, koji se ta-

kode zvao Dzejms, nekoliko puta je bio majstor i sekretar Aberdinske
loze(on je stvorio zapis iz 1670. godine koji smo upravo pomenuli).^
Pretpostavlja se da je Anderson znao za „pravila" o keceljama i rukayi-
cama koja je njegov otac zapisao i da je bio u kontaktu sa ocem kada su
Konstitucije nastale.
Kada je godine osnovana Velika loza Skotske, Viijem Sin-
kler od Roslina(1700-1778)izabran je za prvog velikog majstora.Po-
stoji slika koja i danas visi na zidu kapele sv.Jovana, sto je bilo mesto
sastajanja loze Kanongejt Kilvining br. 2,osnovane 1677. godine. Na
slici je Sinkler sa keceijom vrio slicne velicine i oblika kao sto su keceije
na slici br. 2. Bila je drugacija od kecelja ostalih masona(imala je pre-
klop)i Sinkler ju je nosio ispod jakne. Da li iz ove slike mozemo da za-
kljucimo ne samo da su masoni poştali od zidara, vec i to da priroda
slobodnih zidara u Skotskoj u jednom trenutku prestala da bude „ope-
rativna"?^!
Ukrasavanje keceije nije bilo specificno za Skotsku. Taj trend je na-
stao u Engleskoj, suded po rezoluciji Velike loze Engleske iz 1721. go
dine: „Niko osim velikog majstora, njegovog zamenika i nadzornika ne
sme da nosi zlatni ni pozlaceni nakit okacen o plavu traku oko vrata, ni-
ti bele kozne keceije sa plavom svilom. Ukrasene keceije mogu da nose
jedino bivsi veliki zvanicnici." U Engleskoj se koristila tamna nijansa
plave, a u Irskoj svetla. Skotska loza izabrala je zelenu boju.^^ Danas
najveci broj lo2a u svetu koristi keceije ukrasene nebeskoplavom.
U XVIII veku VeEka loza Skotske nije pisala pravila koja su se od-
nosila na keceije. Keceije iz tog perioda i sve do kraja devetnaestog ve-
ka bile su najrazlidtijih oblika, materijala, veEcine i ukrasa.^^ U prvom
„svom" ustavu i pravilima (iz 1804. i 1836. godine), Velika loza Skot
ske ne pominje keceije, vec samo „odecu". Tek 1848. godine propisa-
ne su velicine i dekoracija kecelja za ucenike, segrte, majstore, velike
majstore i bivse majstore.
60 Stariji Dzejms Anderson nije bio zidar. Sebe je opisao kao staklara, masona i pisara „nase
casne loze".
61 Iz tog razloga skotski masoni nose kecelju ispod jakne, odnosno sakoa.
62 F. J. V. Krou, Boje u masoneriji.
63 Skotska loza imala je pravo da bira boju regalija.
Postoje dokazi da su zidarske loze u Skotskoj u sedamnaestom ve-

ku primale clanove koji se nisu bavili zidarskim zanatom i da im je loza
davala kecelje i rukavice.Jedna kecelja narocito pokazuje tranzidju od
zidara ka nezidarima i igra ulogu u tom procesu. Sasivena je od zivo-
tinjske koze, verovatno ovcje(vidi se koza jagnjeceg vrata i nogu). Ke
celja je imala preklop zelene boje i zeiene ukrase. Pretpostavija se da
datira iz osamnaestog veka.
Tokom perioda od sto do sto pedeset godina, zidarske kecelje po
ştale su manje i stilizovanije. U devetnaestom veku, neki masoni su
ukrasavali svoje kecelje simbolima do te mere da su poştale kao radni
tepisi (vidi ilustracije 6 i 7).
Masonski nakit (o kome cemo govoriti) i kecelje mogu da se kori-
ste da pokazu status slobodnog zidara u hijerarhiji loze. (Ne volim da
koristim rec „cin" kada govoriim o organizaciji loze, zato sto su svi
masoni na jednakoj râvni ne samo u medusobnom odnosu, ve<f i u od-
nosu na citav Ijudski rod). Ucenik nosi cisto belu kecelju od jagnjece
koze sve dok ne dostigne drugi stepen. Tada je menja za kecelju (tako-
de belu) koja ima dve male znacke u donjem desnom i levom uglu.
One predstavljaju prvi i drugi stepen koje je kandidat savladao. Kece
lja treceg stepena ima tri znacke, u donjem desnom i levom uglu i na
preklopu. Tri znacke formiraju jednakokraki trougao i oznacavaju
majstora.^ Prihvaceno je, narocito u Skotskoj, da mason bilo kojeg
stepena dode na sastanak u cisto beloj kecelji — koja je danas od nekog
vestackog materijala, jer je jagnjeca koza skupa i tesko se nabavlja (va-
zna je simbolika). Zapravo, postoje lo2e u kojima svi, od majstora do
najnovijeg ucenika nose iste bele kecelje kao simbol jednakosti medu
clanovima.
Mason na izvesnom polozaju (majstor, nadzornik, sekretar itd.)
obicno ima specifican simbol na preklopu kecelje. Sekretar obicno ima
dva ukrstena pera, majstor uglomer (sa vrhom nagore), stariji nadr-
zornik libelu, a mladi nadzornik visak. Bivsi majstori ponekad nose
dve ukrasne libele umesto znacki.
64 Treci stepen tradicionalno se smatra najvisim stepenom u masoneriji zato Sto je veoma
dugo zaista bio „najviSi", tj. poslednji. Nastankom novih masonskih redova i stvaranjem
raznih masonskih ceremonija sa dodatnim stepenima nije se promenio utisak o trecem
stepenu.
Grudni nakit
Masonski grudni nakit neki Ijudi bi opisali kao ordenje, sto sudeci po
izgledu nakita nije daleko od istine. Slika br. 17 prikazuje tipicni
grudni nakit slobodnog zidara. Ipak,za razliku od vojnih odlikovanja,
masonski nakit je iskljucivo znak „clanstva". Kada se osnuje loza,
uobicajeno je da se napravi osnivacki nakit koji svi osnivaci imaju pra-
vo da nose. Mnoge loze imaju clanski nakit koji nose svi clanovi.
Slika br. 17 Grudni nakit skotskog majstora
STANDREWŞ
L_N?_35 8-. sa
Takode je uobicajeno da bivsi majstor nosi grudni nakit. Kada

mason obavi svoju duănost koja je trajala godinu iii duze, on dobija
pravo da nosi nakit bivseg majstora. Njen dizajn se razlikuje od zemije
do zemije.
Grudni nakit se jos koristi da obelezi stogodisnjicu iii dvestogodi-
snjicu loze iii da oznaci nekog ko je darovao veliku sumu novca u do-
brotvorne svrhe. On je prepun masonskih simbola koji sluze da podse-
te na masonske principe.
m
m as
as
Gravira Solomonovog hrama iz XVIII veka
'h iiyy^ oV n.>TO r<vCZ^ e\A/( c/>'<yi^^ >aji^ I

% tr>^-ii- •>-»
^►vx,^^ TiS" r>vcA^T>S^
f}iiyx-hj6y- ^Ct>
7>A<^«»Aj vuÂîH-fÂ KOO^ a^rT\.oy\j {>ir»*v -^Jv>i,»A^<*^ f-<3-^,
rcCiYv^-K*-^ ■f-o S9c.a/0v^—1-jG—y->j oaC^ cÂ~^ !
W-flţÔfV M.-. \^fîxlp^\jv\.j 1/9- Mi-
'\î*Jr-^ cam. ^ 6>vvi.
rrx'X.^f^ rr^^tjô Ci ilf Mrm <h-0 ^ •/la.i^

Wxec/fflriJ cwe.
^ve.^^ hjlf\t^. y (S-^C-f/âM'y o >— 4nB yvx^^
LT'VAtt. (J
Erii, drugi po starosti masonski ritual na svetu (1705. god.)

■.'Ik Izgravirane korice
Andersonovih Konstitucija
(1723. god.)
mîfftr
T H E
CONSTITUTIONS
or- T H E
FREE-MASONS.
COVTAINING TIIK
Hifiory, CSarges, Regulations^ Slc.

of that moft Ancient and Right
Worfliipful FRATERNITT
For the Ufe of the LODGES.
L .0 N D o N: Prva stranica Andersonovih

Trinred by Wilha m Hu nte r, for John Senix at tlic GMf,.
and JoH N Hoo K B at tfic Flowd'di'luce over-againft St.Vt4fiji(in\ Konstitucija (1723. god.)
O.-urd', m Fket'/lrfgt»
In the Yc:ir ol Mafonry - 5713
<îxs?w« Domini - 17^3
Kozna masonska kecelja sa /
mnogobrojnim simbolima
Rucno vezena
masonska kecelja
sa simbolima
tr M 0 i0
m m m m m m m iL'x. «c
tf k a m M m » w m a
Korice knjige Dzepni
kompanjon slobodnog zidara
(1752. god.), sa slikom
gradnje Solomonovog hrama.
Obratite paznju na kecelje
koje nose arhitekta i zidar
Cetvrri vojvoda od Atola,

veliki majstor Velike loze
Skotske
Masonski okovratni
nakit iz XVIII veka sa
simbolima zanatske loze
w
m
Masonski „novcic" bez monetarne

vrednosti, koji se koristi u
simbolicnom smislu
Skotski masonski okovratni

nakit iz XVIII veka. Obratite
paznju na sunce na levoj i
mesec na desnoj strani
Simbolicna slika
spoijasnjosti loze
sa „trojicom koji
[njome] upravljaju"
^^4^
I Masonska kecelja
iz XVIII veka
sa simbolima
1 i masonskim
pesmama
Okovratni nakit
Grudni nakit je uglavnom vlasnistvo masona, dok okovratni nakit
pripada lozi i nose ga zvanicnici. Pored simbola na kecelji, zvanicnici
nose i okovratni nakit koji oznacava njihovu fiinkciju. Kao sto sam na-
ziv kaze, ovaj nakit se nosi na okovratniku. Simbol majstora je uglo-
mer(u Skotskoj je to uglomer sa dva sestara i Suncem), starijeg nad-
zornika libela, a mladeg visak.
Slika br. 18 Okovratni nakit bivîeg majstora îkotske ioze
Opsti simboli
Jagnje
Jâgnje ni u kom slucaju nije najvazniji masonski simbol, aii je dobar
primer hriscanskog simbola koji su rani slobodni zidari usvojili, a za-
tim prilagodili svojim potrebama.
Rani hriscani su bili proganjani i morali su da taje svoje aktivnosti;
koristili su simbole cije znacenje nije bilo opstepoznato.Jedan od sim
bola Isusa Hrista bila je riba(koja se i danas koristi). Drugi je bio jag
nje, simbol izvu&n iz Jevandelja po Jovanu: „i videvsi Isusa koji pro-
lazise, rece: Gle,jagnje Bozje!". Ovaj simbol je naziva jos i Agnus Dei i
cesto se kombinuje sa slikama Isusovog stradanja.
11 o Razotkrivanje masonskih tajni
Siromasni vitezovi Hrista i Solomonovog hrama (virezovi templa-

ri) prihvatili su simbol jagnjeta i zadrzali njegovo znacenje. Kao i dru-
gima tokom istorije covecanstva, bilo im je lakse da preuzmu tud sim
bol nego da izmisle sopstveni.
Jagnje koji masoni koriste veoma se razlikuje od hriscanskog i
templarskog, prvenstveno po tome sto se ne odnosi na samo jagnje,
vec na jagnjecu kozu. Zidarske kecelje bile su od tog materijala i sim
bol jagnjeta u masoneriji predstavlja nevinost i prijateljstvo. U prvom
stepenu, mason uci:
ova kecelja je od jagnjece koze i, posto je jagnje oduvek bilo simbol nevi-
nosti i cistote, neka vas podseca da cistota zivota i svakog postupka treba
da odlikuju masona.
Svevidece oko
U slobodnom zidarstvu, izrazi kao sto su „svevidece oko", „svepri-
sutno oko" i „oko providenja" vezuju se za sliku oka koje, zajedno sa
simbolom uglomera, sestara i slova G, spada u poznate masonske
simbole.
Masonske „svevidece oko"(vidi sliku br. 19) nije ni u kakvoj vezi
sa okom egipatskog boga Hora, kao sto se cesto pogresno misii. U
Starom Egiptu oko boga Hora bilo je znak kraljevske moci i zastite od
boga Ra. Do zabune ova dva simbola je doslo verovatno zbog mogu-
ceg uticaja hermetike na masoneriju, jet se za hermetiku pogresno ve-
rovalo da je nastala u Starom Egiptu.
Masonske svevidece oko se ne odnosi na boga Hora iii boga Ra.
Jedno oko, kao simbol boga, bilo je cesto u zapadnohriscanskoj tradi-
ciji. Moze da se nade u mnogim crkvama i katedralama po Evropi i u
Slika br. 19 Masonsko svevidece oko

mnogim umetnickim delima kao sto je slika Sveta alegorija flamanskog

slikara Jana Provosta(1465—1529)- Masonska verzija simbola odnosi
se na deo rituala koji glasi:
Setimo se da, gde god da smo i sta god da radimo, On je uvek s nama i
njegovo svevidece oko uvek nas posmatra; i dok postupamo u skladu sa
principima Zanata, nastavimo da vrsimo duznost prema Njemu s zarom
i revnoscu.
Slika br. 20 Detalj sa naslovne strane Duha zidarstva Viijema Hacinsona (1795.
god.). Ovo je jedna od prvih upotreba svevideceg oka kao masonskog simbola
„On" koga oko predstavlja je Veliki neimar svemira iii Vrhovno

bice. Masoni pokusavaju da ne koriste rec „bog"zato sto masoni mogu
da budu pripadnici svih vera, a neki masoni- kao sto smo i ranije po-
menuli — osecaju se nelagodno kada se ta rec eksplicitno koristi.
Simbol svevideceg oka u piramidi narocito se dovodi u vezu sa ma-
sonerijom. Po svemu sudeci to verovanje je nastalo kada se simbol po-
javio na poledini novcanice od jednog dolara. Smatra se da su masoni
aktivno ucestvovali u dizajniranju americke novcanice na kojoj se ta-
kode vide obe strane Velikog pecata. Medutim,greska je u tome sto je
trebalo da simbol postane deo pecata pre nego sto se pecat stavi na
novcanicu, sto ce vam postati jasnije iz teksta koji sledi.
Na Dan nezavisnosti,4.jula 1776.godine,sastao se cdbor od ceti

ri coveka sa zadatkom da osmisli pecat za novu zemlju. Njih cetvorica
bili su Dzon Adams, Tomas Dzeferson, Bendzamin Frenklin i siikar
Pjer di Semitjer.Jedini mason medu njima bio je Bendzamin FrenkJin,
a beleske sa tog sastanka ne navode nijedan predlog masonske priro-
de. Semitjer, koji nije bio mason,jedini je imao nekoiiko razliditih di-
zajnerskih predloga koji su se razmatrali. Jedan od njih je imao „oko
providenja" u trouglu. Poznato je da je Semitjer bio poznavalac rene-
sansne umetnosti, odakle je verovatno preuzeo simbol.
Kongres je odbio predlog prvog odbora,kao i predlog drugog od-
bora. Tek je 1782.godine prihvatio sadasnji izgled novcanice; dizajni-
rao ju je siikar Viijem Barton. On je objasnio znacenje simbola na sle-
deci nacin: „Piramida simbolizuje snagu i istrajnost: oko nad njom
aludira na providenje u korist Amerike."
Iznad oka su reci annuit costiş. U podnozju piramide stoji rimski
broj MDCCLXXVI (1776) i gesio novus ordo secubrum. Prva izreka
znaci „neko (verovatno Providenje, zbog oka) je klimnuo glavom na
nase pocetke". Ova druga se moze prevesti kao „novi poredak epoha",
mada je danas prihvaden pogresan prevod — „novi svetski poredak"
(koji se svakako teoreticarima zavere vise dopada).^'
Kao sto znamo, svevidede oko se na novânici od jednog dolara nalazi
u jednakokrakom trouglu. Medutim, iako se pojedina^no cesto koriste
kao simboli slobodnih zidara, oko i jednakokraki trougao u masoneriji ni-
kada se ne stavljaju zajedno. ătavise, iako se pominje u masonskim spisi-
ma u Engleskoj 1772. godine i u Americi 1779- godine, svevidece oko se
kao masonski simbol ne koristi sve do 1819. godine.^ Te godine je svevi
dece oko prihvadeno kao poseban simbol cije je znacenje glasilo;
Iako su nase misii, re£i i postupci mozda skriveni od Ijudi, svevidece oko
— kome se povinuju Sunce, Mesec i zvezde i uz fije brizno nadgledanje
fak i komete izvode Sudesne revolucije — proăima najskivenije mesto
Ijudskog srca i nagraduje nas prema naSim zaslugama.
65 Zahvaljujem se svom prijatelju i kolegi dr S. Brentu Morisu koji mi je dozvolio da citirăm

delove njegovog £lanka „Oko u piramidi". Vidi GodSnjak Velike hie Skotske (2003. god.,
str. 98).
66 Viijem Preston, Iluslractje zidarstva i Tomas S. Veb, Kontrolor skbodnog zidara.
Sunce, Mesecizvezde
U Trecem poglavlju otkrili smo da masonski simboli Şunca, Meseca i
zvezda najverovatnije poticu iz hermetickog ucenja. Danas su veze sa
hermetikom izgubljene (i to ne same u odnosu na pomenute simbole),
verovatno zato sto masonski simboli imaju vise znacenja, od kojih po-
slednje dominira kao najpoznatije. Simboli Şunca, Meseca i zvezda su
primer gubitka prvobitnog znacenja simbola. Neizbezno, tokom go
dina masoni su povezali ta tri simbola sa tri glavne funkcije; majsto-
rom i nadzornicima.
Tu jednostavnu i veoma privlacnu interpetaciju danas je ponovo
zamenila nova, u kojoj dominira Sunce. U savremenom masonskom
ritualu, mladi nadzornik stoji na jugu, odakle daje znak kada sunce
dospe u najvisu tacku i „zove bracu na odmor". (Po predanju, zidari su
u podne prekidali posao i odlazili na rucak dok je sunce u zenitu.) Sta-
riji nadzornik stoji na zapadu, odakle prati zalazak şunca i daje znak
kada majstor treba da zatvori lozu. (Zidari nisu mogli da rade po mra-
ku, pa se sa zalaskom şunca i loza zatvarala.) Majstor stoji na istoku,
jer „kako sunce izlazi na istoku i ozivljava dan, tako i majstor sa istoka
otvara lozu da uci bracu slobodnom zidarstvu". I ovde se mogu izvuci
paralele sa radnim danom kamenoresca. Kao sto je svetlost dana bila
neophodna zidarima za rad, tako je neophodna i slobodnim zidarima
za njihov „rad". Konotacija sunce = svetlost = rad = dobro + maso-
nerija nagovestava da masonerija radi za dobrobit svih.
Pelokraka zvezda
Petokraka zvezda aludira na „pet tacaka kolegijalnosti", lekciju o ma-
sonskim odnosima koja se pojavljuje u ritualima. Ona masone podu-
cava tome kako da tretiraju jedni druge, a samim tim i celo covecan-
stvo. Pet tacaka se prvi put pojavljuje u zidarskim ritualima s kraja
XVI veka i to u ritualu drugog stepena. Cinjenica da se danas ona ko-
risti u ritualu treceg stepena jasno pokazuje kako se masonski ritual
razvijao. Simbol petokrake zvezde cesto se srece na starim keceljama i
masonskim knjigama i slikama. U danasnje vreme, iako vazne, „pet
tacaka kolegijalnosti" nisu centralne u ritualu, pa samim tim zvezda
vise nije istaknut masonski simbol.
Prvo pojavljivanje petokrake kao masonskog simbola zabelezeno
je 1641. godine. Upotrebio ju je ser Rober Mori (1608—1673) i to je
ujedno i prvi put da je neko ko se nije bavio zidarstvom koristio ma-

sonski simbol.
lako Morijev zivot nije detaijno zabelezen, znamo da je roden u
Pertsiru(Skotska)i da ga je vojna karijera odvela u London,gde se in-
teresovao za prirodne nauke. Druzio se sa mnogim uticajnim Ijudima,
medu kojima je bio i Carls II. Kroz druzenje, uspeo je da ubedi kralja
da osnuje Kraijevsko drustvo 1660. godine i u cast osnivaca ta loza
slavi Svetog Andriju.
Mori je bio prvi nezidar koji je primljen u lozu u Engleskoj 1641.
godine. Bio je nacelnik intendantske sluzbe u skotskoj vojsci, koja je
imala i „logisticki korpus" gde je bilo clanova edinburske loze. Zidari
su primili Morija u lozu,zajedno sa Aleksandrom Hamiltonom,koji je
bio general skotske artiljerije.
Slika br. 21 Masonski znak sera Roberta Morija
Govorili smo o kecelji koja je danas najistaknutiji simbol slobod-

nog zidarstva. Medutim, ona se u Morijevim spisima nigde ne poja-
vljuje. Iii je nije imao,iii je nije smatrao vaănim simbolom, sto se moze
objasniti rime sto su je nosili svi clanovi loze i da stoga kao simbol nije
bila upecatljiva.
Mori je svoj simbol koristio kao komplikovan izum kojim je ispiti-
vao svet oko sebe. Po mnogo cemu se jasno vidi da je verovao u vise di-
menzija simbolike. Masonski znak on opisuje kao zvezdu, aii veruje da
iza toga stoji nesto vise — kao sto su zvezde na nebu vise od taiîkica sve-
tlosti. Bilo je to tipicno hermeticko razmisljanje, gde se putem simbo-
la istra2uju i razumeju skrivene sile koje uticu na sav 2ivi svet. Naza-
lost, Mori nije tafno objasnio kako je simbol koristio i o kojim je pita-
njima razmisljao, aii je to sasvim sigurno bio masonski znak.
Pilagorina teorema
Masonerija je usko povezana sa arhitekturom,iz koje je izvukla veliku
kolicinu inspiracije i simbolike. Tako je i Pitagorina teorema poştala
masonski simbol. Ona se prvi put pojavljuje na koricama Andersono-
vih Konstitucija iz 1723. godine, a ono sto predstavlja jasno je svima.
(a^ + b^ = , sto znaci: „U pravouglom trouglu kvadrat nad hipote-
nuzom jednak je zbiru kvadrata nad obe katete".)
Anderson pise o teoremi: „Veliki Pitagora obezbedio je autoru 47.
propoziciju Euklidove prve knjige, koja je, ako se dobro obrati paznja,
temelj svakog zidarstva, svetog, civilnog i vojnog..."
Iz ovoga vidimo da je u rănim danima slobodnog zidarstva, makar
za Englesku veliku lozu, Pitagorina teorema bila od velike vaznosti.
Danas se u ritualu kratko pominje:
Mudri filozof (Pitagora) obogatio je um opstim poznavanjem stvari, a

naroîto znanjem na polju geometrije iii zidarstva. O tom predmetu iz-
veo je mnoge teoreme, a sa njima i ovu, najznafajniju. Tada je, u radosti
svog srca, uzviknuo „eureka", na grfkom „nasao sam" i vemje se da je
posle tog otkrica zrtvovao hekatombu. Masoni iz nje u& da budu Ijubi-
telji umetnosti i nauke.
Vaznost ovog masonskog simbola ogleda se u cinjenici da ga nose

bivsi majstori kao grudni nakit.
Dok mnogi veruju da je slobodno zidarstvo homogeno bratstvo si-
rom sveta, razlicita upotreba simbola govori da to nije slucaj. Gote na-
vedeni deo rituala ne postoji u nekim zemljama, niti se simbol Pitago-
rine teoreme koristi na ukrasima njihovih bivsih majstora. Ne koristi
se, na primer, u Skotskoj.^^
KoSnica
Kosnica je stări masonski simbol, takode pozajmljen odnekud. Obicno
se crta sa nekoliko pfela koje lete ispred njenog ulaza. Opsta uloga ovog
simbola je da oznaci nekog ko je „vredan kao pcela". Medutim, u slo-
67 Upotreba ovog simbola nije uobifajena u Skotskoj, mada postoje izuzeci.
Slika br. 22 Starinska kosnica, nekadasnji masonski simbol
bodnom zidarstvu ona ima jos nekoliko znacenja. Najrasprostranjenije

je to da kosnica predstavlja lozu i njene clanove: svako moze da vidi lozu
(kosnicu) i njene clanove (pcele), aii samo „pcela" moze da zna sta se
tacno zbiva u lozi. To je jos jedan dobar primer poznatog simboia koji za
masona ima drugacije znacenje od opsteprihvacenog.
Buducnost masonske simbolike
Kako se masonerija sirila po svetu, razlicite zemije i kulture uticaie su

na Zanat na razlicite nacine, sto narocito dolazi do izrazaja kod upo-
trebe masonskih simboia. U Evropi, masonski simboli se ne isticu jav-
no, jer se smatraju tajnim jezikom masona. U Londonu, Edinburgu i
Dablinu, gde su sedista Velike loze Engleske, Skotske i Irske, nigde se
ne mogu videti uglomer i sestar sa slovom G. Suprotno tome, Velika
loza Njujorka se hvali najvecim uglomerom i sestarom na svetu! Ne
kazem da je neko u pravu a neko ne, vec samo da se masonerija u svetu
razlikuje.
KONSTITUCIJEI BESEDE
Osnivanjem Velike loze Engleske 1717. godine, Velike loze Irske

1725. i Velike loze Skotske 1736. godine, postignut je nivo organiza-
cije koji je doprineo brzoj popularizaciji masonerije i njenom sirenju
kroz Evropu. Kako se masonerija siriia, privlaciia je paznju uticajnih
Ijudi koji su stvarali sliku o njoj. Anderson, Pricard i Remzi, koracima
^ V
Viljema Soa, navise su doprineli oblikovanju moderne masonerije.
Andersonove Masonske konstitucije

V
U Cetvrtom poglavlju govorili smo o Dzejmsu Andersonu(1678—1739)i

njegovom dopinosu kodifikaciji masonskog rituala. Anderson je tako-
de uticao na uvodenje zakona i pravila savremene masonerije. Njegov
otac Dzejms bio je majstor i sekretar Aberdinske loze. Aberdinska
lo2a bila je mesovitog clanstva, a njenu vecina sacinjavali su advoka-
ti, aristokrate i trgovci. Stariji Anderson bio je na svim vaznim polo-
zajima u lozi po nekoliko pura, tako da je mladi Anderson odrastao
sa ocem koji je bio veoma aktivan mason u skotskoj lozi pre nego sto
je osnovana Velika lo2a.
Kvalifîkovao se za ministra i magistrirao na KoledSu „Marisal". U
London je otisao 1710. godine,gde je radio kao svestenik u francuskoj
protenstantskoj crkvi. Na2alost, ne zna se je li primljen u ocevu lo2u
(sto je bilo obi2aj u ăkotskoj) pre nego sto je otisao u London. Ipak, sa
sigurnoscu znamo da je u Londonu bio mason i da ga je Velika loza po-
zvala 17 21. godine da „pretvori stare goticke konstitucije u novi i bolji
metod", tj. da napise pravila i zakone za novu organizaciju^
Andersonove Konstitucije slobodnih zidara objavljene su 1723. go

dine. U njima je saăeto opisana istorija masonerije koja je bila name-
njena svim iozama. Ona pocinje biblijskom pricom o Adamu, a zavr-
sava se 1723. godine i pominje sve veiike praoceve i vazne civilizaci-
je, kao sto su Stări Egipat, Grcka i Rim. Prema Andersonovoj istoriji,
posle pada Rimskog carstva pod naletom Vandala i Gota, kraljevska
umetnost (zidarstvo) kroz Francusku je stigla do Britanije. Francu-
ski kralj Carls Martel (686—741) bio je narocito vazan za sirenje zi-
darstva. Andersonova istorija pominje i Ijude kao sto su Pitagora,
Euklid, Arhimed, Vitruvije i Avgust (za koga tvrdi da je bio veliki
majstor), kao i veliki broj vaznih gradevina i arhitektonskih stilova.
Takode je, sasvim ocekivano, veoma veliki deo Konstitucija posvetio
Solomonovom hramu.
Anderson nije mogao da odoli a da ne pomene svoju zemlju, Skot-
sku. To je uradio u kratkim crtama jer mu je poslodavac bila Velika lo-
za Engleske. Ipak, za Skotsku kaăe da je ocuvala „pravo zidarstvo" pre
nego sto ga je Engleska ponovo ozivela uz pomoc Dzejmsa VI od
Skotske, koji je postao Dzejms I od Engleske, sto je bilo vise od patrio-
tizma. U Andersonovim konstitucijama pise sledece:
V
Skoti su brizljivo stitili pravo zidarstvo, Sto se pokazalo kao vrlo korisno za
Englesku. U&na i velikoduSna Elizabeta [Engleska kraljica 1558—1603,
rod. 1533], koja je podsticala mnoge umetnosti, nije odobravala ovu; kao
zena, nije mogla da postane zidar, mada je mogla da zaposljava zidare.
Posle njene smrci, skotski kralj Dzejms VI je nasledio engleski presto
i, kao mason, ponovo je oXiveo engleske lo2e. Bio je prvi kralj Veiike Bri
tanije i prvi princ na svetu koji je povratio rimsku arhitekturu...
Jasno se vidi da je Andersonova istorija masonerije netacna, aii

ne smemo da budemo strogi prema njemu, zato sto tadasnja sred-
stva za istorijsko istrazivanje nisu ni izbliza bila kao danasnja. Jedan
mason koji je pisao u prvoj polovini devetnaestog veka bio je prvi —
barem u Skotskoj — koji je istakao nedostatke skolskih metoda izuca-
vanja proslosti. Carls Melci (1688—1770) bio je prvi profesor istorije
na Univezitetu u Edinburgu, i njegovi napadi na takozvanu „istorij-
sku gresku" daju nam uvid u tadasnji nacin izucavanja istorije. On je
za istorijsku gresku rekao da poti& iz predrasuda o stranim zemlja-
Konstitucije i besede 119
ma i religijama, iz neznanja, lenjosti i nehata, iz pisanja u stihovima i

beseda na sahranama,iz Ijubavi prema pravom antikvitetu i iz bajki i
prica putnika.
Meki je bio slobodan zidar i slobodan vrtlar(clan drustva srodnog
masoneriji o kome cemo govoriti u Desetom poglavlju). Mada ne zna-
mo kakvo je misljenje imao o Andersonovom radu, nije nepromisljeno
tvrditi da je optuzujuci istorijske greske mislio upravo na Andersono-
vu fantasticnu istoriju, jer ona svakako takve greske sadrzi. U svojoj
istoriji, Anderson brka pojmove „zidari" i „slobodni zidari", verovatno
zato sto hoce da stvori dugacak pedigre Velike loze i da produzi ma-
sonsku istoriju cak do Adama i Eve!
Anderson je stvorio presedan koji doseze sve do modernih istori
oara masonerije. Ipak, njegov pogled na istoriju je oprostiv ako se
uzme u obzir cinjenica da su na isti nacin razmisljali mnogi njegovi
savremenici. Sa druge strane, danasnji istoricari masonerije koji
umesto „zidari" kazu „masoni" i koji ponavljaju njegove cinjenicne
greske, nemaju izgovor. Anderson takode podrazumeva izvesni „tok
znanja" o „masoneriji" (zidarstvu i slobodnom zidarstvu) bez obja-
snjenja susţine tog znanja. Neki autori danas na isti nacin govore o
„tajnom putu mudrosti", ciju prirodu nikada ne definisu niti obja-
sne. Skoro da mozemo reci da je Anderson vise sakrio nego sto je ot-
krio poreklo masonerije.
Seciranje masonerije Samjuela Pricarda

Pisac Samjuel Pricard je 1730. godine odlucio da iskoristi tajnovitost
slobodnog zidarstva u delu koje je najavio na sledeci nacin:
Seciranje masonerije: univerzalni i istinski opis svih masonskih ogranaka

od nastanka masonerije do danasnjih dana, kao sto se odrzava u legitim-
nim lozama u gradu i na seiu, po stepenima pristupanja lozi; nesvrstani
izvestaj njihovog opsteg protokola za primanje novih clanova u sva tri
stepena masonerije: ucenickom, segrtskom i majstorskom. Tome doda-
to i autorovo oslobadanje od optuzbi. Trece izdanje. Napisao Samjuel
Pricard, bivsi clan legitimne loze. London. Stampano za J. Vilfordsa, u
„Tri cveta od Lusija", iza zgrade fîlijale u blizini katedrale sv. Pavla,
1730. godine.
Ne zna se tacno da li je Pricard zaista bio slobodni zidar. Njegovo

ogradivanje od optuzbi zbog odluke da objavi rituale i tajne masoneri-
je jasno pokazuje da se oseca krivim zbog teksta koji je napisao.Javna
otkrivanja ceremonija poznata su medu masonima kao „iziaganja", a
Pricard je bio prvi koji je objavio detalje treceg stepena. Kao sto i sam
tvrdi, njegov rad sadrzi „istinski opis svih masonskih ogranaka" i
predstavija prekretnicu u istoriji masonerije, koja nam pomaze da raz-
umemo njen razvoj. U Cetvrtom pogiavlju, otkriii smo da su skotske
zidarske loze imale samo dve ceremonije. One su bile relativno kratke
i, mada im se sadrzaj razlikovao,forma(procedura i pokreti)im je bila
ista. Pricardovo „izlaganje" otkriva detalje trece ceremonije koja je na-
stala u roku od nekoliko godina i koja je imala nove elemente, pored
elemenata preuzetih iz drugog stepena zidarske loze.
V
Posto su prva dva stepena vec postojala u Skotskoj a treci je nastao u

Engleskoj, veruje se da je slobodno zidarstvo preneto iz Skotske u En-
glesku, gde je nastavilo da se gradi u tri stepena. Pretpostavlja se da su
skotske ceremonije bile premalo obradene. Gledano iz fîlozofske per-
spektive, prvi stepen predstavija rodenje (masonsko „rodenje", tj. pri-
stupanje lozi), drugi predstavija zivot(masonski „zivot", tj. obrazovanje),
tako da je prirodno nedostajao treci stepen,smrt. Kao sto smo rekli u pe-
tom pogiavlju, treci stepen se usredsreduje na covekov kraj. Na taj nadn
bi se mogla opisati i susţină masonskog ucenja: rodenje, 2ivot i smrt.
Remzijeva Beseda
Sevalije Endru Remzi, sin pekara, roden je u Ejru (Skotska), nedaleko
od Kilvininga (loze sa kojom je Viljem So radio 1599. godine i za koju
se vezuje tajno ucenje skotske masonerije). Remzi je pristupio lozi
Horn u Londonu marta 1730. godine i samim tim njegovo masonsko
iskustvo nije bilo skotsko, vec englesko. D2ejms Anderson takode je
bio clan loze Horn, sto je zabeleăeno 1723. godine, aii ne moăe se
tacno znati da li su se on i Remzi poznavali odatle.^
Remzi je 1737. godine dobio polo2aj govornika Velike loze Fran-
cuske u Parizu. Njegova duznost je bila da dr2i govore o masonskim
68 Amold VajtekerOksford, UvoduistorijukraljmkeloieifietnardKvaii^y 1928. god.), str. 16.

temama,kako u Velikoj lozi, tako i u lokalnim lozama.Prve godine na

tom polozaju trebalo je da odrzi govor u Velikoj lozi, aii po zakonu go-
vor je morao prvo da prode kroz ruke francuskih cenzora. Jedan od
njih — kardinai Fiuri — zabranio mu je da odrzi govor u javnosti.(Ka-
snije su se pojavila misijenja da je govor ipak odrzan u Velikoj lozi
1737. godine, aii se danas smatra da se to ipak nije dogodilo.)^^ Nakon
cenzure, Remzijeva masonska karijera je zavrsena i ne postoje dokazi
da je ikad vise u&stvovao u masonskim aktivnostima.
Ipak, Remzijevo neodrzano predavanje, poznato kao Beseda, jos
uvek postoji u pisanom obliku(sacuvane su dve verzije). Ovaj tekst se
odrzao kao vazan dokument u istoriji masonerije i vrlo brzo je obisao
masonske krugove u Francuskoj.^® U to vreme vecina clanova Velike
loze Francuske, kao i vecina francuskih masona, bila je iz aristokrat-
skih slojeva. Izgleda da Remzi nije mogao da podnese da tim Ijudima
objasnjava kako su masoni nastali od siromasnih zidara i da je, po nje-
govom misljenju, Andersonova ideja da su masoni nastali u vreme
Starog zaveta takode bila neprihvatljiva. Zato se odlucio za novu tak-
tiku. U Besediy on tvrdi da su krstasi u Svetoj zemlji preuzeli korumpi-
rani oblik Zanata i reformisali ga. On dalje tvrdi: „Rec slobodan zidar
ne bi trebalo shvatiti u bukvalnom i materijalnom smislu, kao da su
nasi preci bili obicni zidari koji su radili sa kamenom iii neki prosti ra-
doznali geniji koji su zeleli da usavrse svoju umetnost."^^ Pretpostavka
da je masonerija bila viteska i hriscanska poreklom je bila prihvatljivija
aristokratskoj publici. Ipak, Remzi se usaglasio sa Andersonom tako
sto je dozvolio masoneriji da tvrdi da postoji pre krstasa:
Nasi preci, krstasi, okupili su se sa svih strana hrisanske zemlje u Svetoj

zemlji i zeleli su da se ujedine u jedno bratstvo sa clanovima svih nacio-
nalnosti.^2
69 Liza Kaler, Endrju Majkl, Remzi i njegova masonska beseda (Drustvo za istrazivanje Skot-
skih obreda, Valington), str. 19-47.
70 Robert Frik Guld,Istwija masonerije, njena drevnost,simbolika, konstitucije, obi^ji, itd. Istrazi
vanjepodataka organizacija bratstva u Engleskoj, Skotskoj, Irskoj, britanskim kolonijama, Francu-
skoj, Nema^koji Sjedinjenim Drzavama,(6 knjiga: Skribner's sans, 1936), knjiga 5, str. 79.
71 Sirii N.Betam,Remzijeva beseda: Verzije Velike loze i Epenija(DruStvo za istrazivanje Skotskih
obreda,VaSington),knjiga I,str.49—59.Ovajdanak uporeduje dve postojece verzije Besede.
72 Ibid., str. 50.
Nas red, stoga, ne sme da se shvati kao ozivljavanje nekog drustva pija-
nica, vec kao red daleke drevnosti, koji je czivljen u Svetoj zemlji od stra
ne nasih predaka.''
lako prica o krstasima i o Malteskom redu, Remzi ne pominje

francuske vitezove templare kao tvorce masonerije:
Nas red bio je sjedinjen sa vitezovima sv. Jovana iz Jerusalima. Od tog

vremena nasa leza je prihvatila ime Leza sv.Jovana. Unija je stvorena po
ugledu na Izraelce koji su podigli drugi hram i koji su u jednoj ruci drzali
spahtlu i malter, a u drugoj mac.^''
Neki cak tvrde da Remzi nije mislio na Malteski red, vec na vitezo
ve templare. To razmisljanje je proisteklo iz cinjenice da je za veoma
kratko vreme nakon objavljivanja Besede, masonski red vitezova tem-
plara (i jos neki visi redovi) nastao u Francuskoj. Njihove romanticne
ideje o dobrim delima templara, bogatstvu koje je navodno izgubljeno
i nepravednom ukidanju reda, svrstaie su ih medu prirodne mete za
novi masonski ceremonijai koji Remzi predlaze(vidi dole).Ipak,izjave
kao sto su „Remzi je u pravu kad kaze da je bratstvo nastalo od vitezo
va krstasa,cime je mislio na templare",samo su puko nagadanje.''Da
je Remzi mislio na odredenu grupu krstasa, to bi pre svega bio red sv.
Lazara,jer je i sam bio clan tog reda aii, posto nemamo konkretne do-
kaze, cak i to je nagadanje. Ne sme se ignorisati cinjenica da je jedinu
direktnu vezu napravio sa vitezovima sv.Jovana iz Jerusalima i da nije
pomenuo templare.
Remzi je povezao Skotsku i Francusku na nacin koji je i dalje po-
pularan:
Dzejms, lord Stjuarc od Skotske [?—1309}, bio je veliki majstor loze

osnovane u Kilviningu, u zapadnoj ăkotskoj [1286], ubrzo nakon smr-
ti skotskog kralja Aleksadra III [1249—1286, rod. 1241} i godinu pre
nego sto je Dzon Bejliol doSao na presto. Ovaj lord prihvatio je kao slo-
bodne zidare u svoju lozu grofa od Glaufestera i grofa od Ulstera, En
gleza iIrca.
73 Ibid., str. 57.

74 Ibid.
75 Lin Piknet i Klajv Princ, Otkrivanje templara, str. 131.
Remzi ovde prvi put iznosi tvrdnju koju su kasnije prihvatili svi
koji veruju u vezu slobodnih zidara i templara: da je u trinaestom veku
Kilvining bio centar masonerije. Ipak, treba imati na umu da Remzi
tvrdi da su u Kilviningu postojali masoni, aii on opet ne pominje tem-
piare. Izjavljuje i to da su Skoti,Irci i Englezi iz viseg staleza bili clano-
vi masonerije od samog pocetka.
Remzijeva teorija je puna gresaka, od kojih su mnoge opstale
do danasnjih dana. Na primer, savez sa Francuskom nije postojao
sve do 1296. godine. Do 1286. Skotska je bila relativno mirna, jer
se Aleksandar III ozenio kcerkom engleskog kralja Henrija III
(1216—1272; rod. 1207). Cinjenice su bile irelevantne za Remzija,
koji je nameravao da stvori istoriju masonerije dostojnu postova-
nja, cak iako nije imao dokaza. To se dopalo francuskoj aristokrati-
ji, jer ih je privlacila ideja da je masonerija oblikovana prema vite-
skim idealima. Remzijeva ideja je urodila plodom;francuska maso
nerija, iako je crkva nije odobravala, nastavila je da raste i da prima
clanove tokom narednih godina.
Bez obzira na sve mane Besede, njen uticaj bio je vise od prostog
ulepSavanja Zanata za francusku visu klasu. Kada se viteski krstaski
ideali o kojima Remzi govori uporede sa stepenima ucenika, segrta i
majstora, uocava se da se masonski ceremonijal bitno razlikuje od vi-
teskih faktora koji se opisuju u Besedi. Za mnoge je to znacilo da su tri
stepena bila i ostala osnova masonerije, a da su drugi aspekti(koji su
dokazivali Remzijevu teoriju) vremenom izgubili.
Sa tom pretpostavkom nastale su mnogobrojne ceremonije, naro-
cito u Francuskoj. Cilj nekih od njih bio je da pomiri Remzijeve tvrd-
nje o postanku masonerije sa postojecom praksom,dok su druge imale
malo veze sa masonerijom uopste. Smatra se da je nakon Remzijeve
Besede nastalo vise od hiljadu ceremonija za sto godina. Neke od njih
su se izgubile, dok su druge danas deo sistema masonerije.
Andersonove Nove konstitucije

I pored svog uticaja, Remzi nije imao monopol nad masonskom istori-
jom. Anderson je 1738. godine objavio Nove konstitucije. Ne zna se je li
bio upoznat sa Besedom iz prethodne godine. Nove konstitucije sadrăe
zakasneli odgovor na Pricardovo izlaganje masonskog rituala, pod na-

slovom Odbrana masonerije, objavljena 1730.godine iprouzrokovanapam-
fletom pod nazivom Seciranje masonerije (koja je izdata osam godina pre
toga). Na Andersonovo drugo izdanje takode je uticalo osnivanje Ve-
iike loze Skotske 1736. godine. Ono podrobnije govori o fantasticnoj
istoriji iz ranijih Konstitucija i ne prihvata nijednu od Remzijevih ideja
iz Besede.
lako su Konstitucije iz 1723- i 1738. godine pune fantazije, njihove
razlike u istoriji skotske „masonerije" su zapanjujuce. U izdanju iz
1723. godine objasnjenja su nejasna, generalizovana, kao na primer:
„Skotski kraijevi su pruzali veoma mnogo podrske umetnosti...", gde
se pri tom ne pominje ime nijednog kralja. Ipak, od velike vaznosti za
nas je sto Anderson tvrdi da su skotski „masoni" imali „jednog velikog
majstora i jednog velikog nadzornika koji su primali platu sa dvora".
To je najraniji zapis o postojanju velikog majstora masona(slobodnih
zidara) koga je monarh „zaposlio".
U Novim konstitucijama detaljno se opisuje „masonerija u Skot-
skoj pre ujedinjenja kruna"(koje se dogodilo 1603- god.)i detaljnije
se govori o slobodnim zidarima u Skotskoj.^^ Anderson prilaze spisak
skotskih monarha i pominje pojedince koji su bili vrsni zidari, od ko-
jih je prvi bio Malkolm III(1031—1093). O njemu u Novim konstitu
cijama stoji;
On je sagradio crkvu u Danfermlajnu,kraljevsku grobnicu,i izravnao je

temelje stare katedrale u Durhamu,koju je bogate zaduSio. Utvrdio je
granice,obnovio zamkove i luke,i bio je kraljevski veliki majstor i zastit-
nik umetnosti i nauke sve do svoje smrti, 1093. godine.
Anderson tvrdi da je Malkolm III bio prvi skotski veliki majstor i

da je bio „zastitnik" zanata. Upotreba ove reci ukazuje na to da je An
derson znao za Sinklerovu „povelju". Sledi spisak osoba za koje Ander
son tvrdi da su bile na visokom masonskom poloăaju:
76 Anderson je verovatno iz Skotske prikupio dodatne infoimadje. Velika loăa Skotske osno-
vana je 1736. i ona je takode od samog poêtka stvarala sopstvenu istoriju masonerije.
Ime Rodenje/smrt Masonski polozaj

Malkolm III 1031-1093 veliki majstor
Aleksandar I 1078-1124 zastitnik
David I 1084-1153 veliki majstor

Viljem Lav 1143-1214 veliki majstor
Henri Vordlou,
?-l440 veliki majstor
biskup sv. Andrije
Dzejms I 1394-1437 veliki majstor
Viljem Sinkler,
1404-1480 veliki majstor
grof od Orknija
Viljem Turnbul,
?-1454 veliki majstor
glazgovski biskup
ser Robert Kokeran ?-l482 veliki majstor
Aleksandar Lord Forbs ?-l491 veliki majstor

Viljem Elfinston,
1431-1514 veliki majstor
biskup od Aberdina
Gavin Danbar,
P1455-1532 veliki majstor
biskup od Aberdina
Gavin Daglas,
?1474_1522 veliki majstor
biskup od Dankelda
Dzordz Kregton, p veliki majstor
opat od Holiroud Hausa
Patrik, grof od Lindseja P-1526 veliki majstor

ser Dejvid Lindsej P1551-1610 veliki majstor
Endru Stjuart, lord Ocitrija 1548-1593 veliki majstor
ser Dzejms Sendilends,
P-1579 veliki majstor
malteski vitez
Klod Hamilton, lord Pejslija P1543-1622 veliki majstor
Kralj Dzejms VI & I 1566-1625 slobodni zidar

Prema Andersonu,prvi veliki majstor skotskih „masona" ziveo je

pocetkoxn jedanaestog veka,skoro stotinu godina pre osnivanja Re
da templara. Detaljni hronoloski izvestaj o skotskim „masonima"
pokazuje da su i Ijudi u samom centru masonerije smatrali da je nji-
hovo drustvo postojalo pre vitezova templara. Kao sto smo videli u
Prvom poglavlju, Robert Brus je dugo bio glavni cinilac teorije da je
slobodno zidarstvo povezano sa templarima. Evo sta Anderson kaze
o Brusu:
Robert Brus je prebegao u Skotsku. I kninisan je 1306. god.I nakon mno-

gih bolnih konflikata, pobedio je engleskog kralja Edvarda II[1307-1327;
rod. 1284]u Banokbernu, 1314.godine,i tako obezbedio fastan mir i siav-
no umro 1329. godine.'^
Za vreme nadmetanja [za presto], zidarstvo je zapostavljeno; aii na
kon ratova, kralj Robert Brus, posto je doveo kraljevinu u red, odmah je
zaposlio zanatlije na popravci zamkova,paiaţa i kuca; u tome su ga pratili
plemstvo i sv^tenstvo, sve do njegove smrti 1329.'»
Mnoge popularne knjige o templarima danas pominju kapelu Ro-

slin i porodicu Sinkler koja ju je izgradila. Anderson takode govori o
Viljemu Sinkleru (1404—1480), grofii od Orknija:
Za vreme vladavine Dzejmsa II [1430-1460], Viijem Sinkler, veliki

grof od Orknija i Kejtnesa, bio je veliki majstor i izgradio je kapelu Ro-
slin u blizini Edinburga, remek-delo najbolje gotike, 1441. godine, uz
biskupa Turnbula iz Glazgova, koji je tamo osnovao univerzitet 1454.
godine.^'
Anderson pominje Sinklera samo kao jednog u nizu velikih maj-

stora, sedmog na spisku od dvadesetorice. To je bilo veoma kontro-
verzno jer je Velika loza Skotske smatrala Viljema Sinklera od Roslina
za prvog velikog majstora, sto je Anderson svakako znao.
77 Anderson, str. 84.

78 Ibid., str. 86.
79 Ibid., str. 7.
Posle Andersona
Sredinom XIX veka osnovna nacela slobodnog zidarstva bila su pri-
licno stabiina, s tim sto je Andcrsonovo misljenje dominiralo u Engle-
skoj, a Remzijevo u Francuskoj. Ipak,velike loze su imale svojih tesko-
ca. Videli smo da su njihov nastanak u Engleskoj i Francuskoj loze pri-
hvatile sa odusevljenjem,dok je Velika loza Skotske naisla na otpor jer
loze nisu htele da prihvate njenu nadmoc.
Kraijevski red Skotske

Kraljevski red Skotske ima jednu od prvih poznatih tradicionalnih
istorija „ogranaka" masonerije koje su opstale do danas. Ne zna se
tacno poreklo Kraljevskog reda i pretpostavlja se da je nastao izmedu
1741. i 1767. godine. Pored Andersona i Remzija, taj ogranak moder
ne masonerije jako je uticao na oblikovanje teorije o templarima koja
danas postoji.
Trebalo bi ukratko pomenuti istoriju Kraljevskog reda, jer je teo-
rija delimicno iz nje proistekla. U svojoj knjizi Kraljevski red Skotske,
brat Robert S. Lindsi naglasava da se tokom prvih dvadeset sest godi
na postojanja reda ne pominje Robert Brus niti bitka kod Benokbar-
na. Umesto toga, zapisano je da „kralj Skota" nasleduje titulu velikog
majstora, aii nijedno ime se ne navodi. Pravila ipropisi iz 1767.godine
to su naglo promenili:
Izbori ce se odrzavati jedanput godisnje za ove poloăaje, tacnije 4. juia,

sto je godisnjica bitke kod Banokberna, koja se dogodila 1314. godine,
posle koje je kralj Robert Brus sazvao veliku lozu ovog Reda i stvorio ne-
koliko vitezova na polju iii blizu njega, kao sto je kasnije stvarao mnogo
vise u Kilviningu. Ovo je bio pocetak Brusove tradicije...®®
Kraljevski red Skotske bio je prvi ogranak masonerije koji je sebe

povezivao sa Robertom Brusom, Banokbernom, Kilviningom i „vite-
zovima" u isto vreme.®' Medutim, cak ni ovom masonskom redu nije
poslo za rukom da prati cinjenice: bitka kod Banokberna se odigrala
80 Vidi Kraljevski red Skotske, drugo izdanje (Edinburg, 1972).

81 Moguce je da je ova tradicionalna istorija inspirisana Remzijevom Besedom.
23. i 24.juna, ne 4. jula! To pokazuje da je Kraljevski red izmislio svo-

ju istoriju na isti nacin na koji je Anderson izmislio istoriju Velike loze
Engleske.
U vreme kada je gore navedeni tekst nastao, veza Kraljevskog re
da sa Robertom Brusom — herojem skotske nezavisnosti (koja je po
mnogima izgubljena ujedinjenjem parlamenata 1707. godine)- mo-
gla je da se smatra izazivanjem Ijudi na vlasti koji su nametali zakone
sa ciljem da uniste skotske kulturne razlike(na primer,sviranje u gaj-
de i nosenje tartana).®^ Ipak, moguce je da su Ijudi na vlasti bili nezain-
teresovani za dogadaje od pre cetiri stotine godina. Red je bio aktivan
sve do 1788. godine, kada su se javili prvi znakovi njegovog pada i on
gotovo da je nestao u periodu izmedu 1794. i 1839. godine.®'
Drevna i moderna loza
U Velikoj lozi Engleske,osnovanoj 1717.godine, poceli su da se javljaju

probiemi oko 1750. godine. Tada je njen veliki majstor Viljem Bajron
(1722—1789),peri lord Bajron i brat dede velikog pesnika, jednostavno
prestao da vrsi svoju masonsku duznost i administracija loze poştala je
veoma losa. Slobodno zidarstvo je postalo iskljucivo po pitanju staleza
svojih clanova i tradicija je velikim delom izmenjena i izbrisana. Pored
toga, neke izmene u masonskom recniku dovele su 1751. godine do
osnivanja nove, suparnicke velike loze pod imenom „Velika loza Engle
ske prema starim konvencijama". Bila je poznata kao „Drevna" velika
loza", sto je dokaz da je bila privrăena zidarskim lo2ama i da je njeno
osnivanje bilo reakcija na promene koje su se odigravale. Dmga velika
loza, koja je naravno bila starija od Drevne velike loze, nazvana je „Mo
derna velika loza" zbog svoje spremnosti da uvodi promene.
Drevnu veliku lozu sacinjavali su skoro u potpunosti irski masoni
koji su boravili u Londonu. Njima je, po svemu sudeci, bio zabranjen
pristup postojecim masonskim lozama, te su morali da osnuju sop-
stvenu veliku lozu. Pod energicnim vodstvom Lorensa Dermota, se-
kretara, Drevna velika loza je 1754. godine objavila svoju prvu knjigu
konstitucija pod nazivom Ahiman Rezon, cime je sugerisala da trazi no
ve clanove i sredstva.
82 Zabrana iz 1747. ukinuta je 1782. godine.

83 Bilo je nekoiiko slabo posecenih sastanaka u tom periodu. Vidi: Lidsej, str. 101-104.
Za razliku od Moderne velike loze i Velike loze Skotske,Drevna ve-

lika leza prihvatila je ceremonije Kraljevskog luka jer je Lorens Dermot
tvrdio da u Dablinu 1746. godine postao „zidar kraljevskog luka". Naj-
stariji pomen ove ceremonije nastao je u Dablinu 1743. godine: „Kra-
Ijevski luk koji su nosiii odiicni zidari" za vreme parade Jugholske loze,
br. 21 na Svetog Jovana^^ ,a potom i 1744. godine: „Obavesten sam da
u tom gradu postoji drustvo majscora zidara pod nazivom Zidari kra
ljevskog luka", aii ne postoji nista o samoj ceremoniji.®'
Drevna velika loza prvi put pise o ceremoniji kraljevskog luka u
beleskama od 4. marta 1752. godine, kada odgovara na primedbu
Tomasa Felana i Dzona Mekija da su „zidari ovcje noge" osnovali
„kraljevske zidare lukova" zarad jednog obroka. Hteli su da implicira-
ju da „kraljevski zidari lukova" nisu cak bili ni slobodni zidari. Prva ce-
remonija Kraljevskog luka odrzana u masonskoj lozi zabelezena je u
Frederiksburgu u Virdziniji, 22. decembra 1753. godine. U istoj lozi
je godinu dana ranije D2ordz Vasington postao slobodni zidar. Ironija
je sto prvi zapis ceremonije Kraljevskog luka nije nastao u Drevnoj iii
irskoj lozi koje su je prihvatale, vec u skotskoj, koja je nije prihvatala!
Istorija Kraljevskog luka zasniva se na prici o povratku Jevreja u Je-
rusalim da bi sagradili drugi hram. Ta ceremonija, danas deo masonske
matice, nastala je neposredno posle Remzijeve Besede iz 1736. godine
(vidi Osmo poglavlje). Veruje se da je Remzijeva Beseda, iako ne pomi-
nje templare niti Kraljevski luk, bila inspiracija za stvaranje takozvanih
visih stupnjeva masonerije, kao sto su Vitezovi templari iii Kraljevski
luk.®® U svakom slucaju, sa sigurnosâi se moze reci da nijedan od visih
stupnjeva masonerije nije postojao pre Besede. Oni koji zastupaju drugaciji
stav, koriste cinjenicu sto nema dokaza da visi stupnjevi nisu postojali,
aii nedostatak dokaza ne moze da se upotrebi za dokazivanje necega.
Iznenadujuce je da Moderna velika loza nije reagovala na osniva-
nje suparnicke velike loze, vec je odlucila da je ignorise — makar u po-
cetku. Drevna loza bila je relativno mala i njeni clanovi nisu bili deo
84 Folknerov Zumal^ januar 1744. Ovo se sigurno odnosi na dan SvetogJovana,27.decem
bra 1743.
85 Fifild Desinji, Ozbiljna i objektivna istraga o uzroku sada^njeg stanja raspada slobodnog zidar-
stva ti Kraljevini Irskoj(Dablin, 1744).
86 Nemoguce je napraviti kompletan spisak masonskih i pseudomasonskih ceremonija koje
su nastale u osamnaestom veku.
postojece „potvrdene" masonerije u Londonu. Prva zvanicna reakcija

pojavila se tek 1777. godine,kada je odluceno da se Velika leza „drev-
nih" zldara ne sme priznati. Postoji mogucnost da su pre ovog datuma
dve loze posedvale jedna drugu.
Velika leza Skotske bila je u dobrim odnosima sa Drevnom lozom
i zvanicno ju je priznala 1772. godine,sto je bez sumnje bio uticaj tre-
ceg vojvode od Atola, koji je bio veliki majstor Drevne loze od 1771.
do 1774. godine, kada je postao veliki majstor zidar(Skotske). Velika
loza Skotske priznala je Modernu veliku lozu tek 1782. godine.
Maja 1813.godine vojvoda od Saseksa(1773—1843)izabran je za ve-
likog majstora Moderne loze. Neposredno posle toga, njegov brat, vojvo
da od Kenta(1767—1820), postao je veliki majstor Drevne loze. Njiho-
vim uticajem Drevna i Moderna loza su se ujedinile 1813. godine.®^
87 Veliki broj tekstova govori o Drevnoj i Modernoj velikoj lozi. Vidi na primer: Sirii N.Be-
tam, Velika loza EngUskeprema starim konvencijama\ A.R. Hjuit, Velika loza Engleske-isto-
rijaprvih sto godina\ Robert F. Gould,„Drepna" velika loza i Dzon Hamil,Istorija engleske
masonerije(Luis Masonik, 1994).
DZEPNI KOMPANJONI
I PREKRAJANJE ISTORIJE
Istorije koje su napisali Anderson (2a Veliku lozu Engleske) i Remzi

(za Veliku lozu Francuske) bile su poznate svakom masonu u pome-
nutim zemljama, ako ne i sire. Medutim, pored zvanicnih verzija isto-
rija postojale su druge, u raznim piratskim izdanjima, iz cije prodaje i
popularnosti saznajemo mnogo o istorijskim cinjenicama u koje su ta-
dasnji masoni verovaii(jer oni ne bi kupovali nesto sto se razlikuje od
njihovih ubedenja).
Dzepni kompanjoni
Piratske kopije Andersonovih Konstitucija iz 1723. godine cirkuii-

saie su najkasnije od 1735. godine, pocevsi od Smitovog Dzepnog
kompanjona (London 1735). Kada je oformijena Veiika loza Skot-
ske, zvanicnicima su podeljene kopije Dzepnog kompanjona^ sto go-
vori da je loza podrzala sadrzaj tog izdanja. Dzepni kompanjon obja-
vljen je u Dablinu 1735. godine, zatim ga je u Londonu objavio
drugi izdavac 1736. i ponovo 1738. godine. Iz cinjenice da je bilo
toliko mnogo izdanja mozemo da zakljucimo da se u Dzepnom kom-
panjonu nalazio materijal dobro poznat svim slobodnim zidarima.
(Piratske kopije su verovatno bile pokretacki faktor za objavljiva-
nje Novih konstitucija 1738. jer je Anderson 2eleo da ponovo osvoji
trziste svojom zvanicnom verzijom istorije.) To je, po svemu sude-
ci, bilo unosno trziste.
Prvi „skotski" dzepni kompanjon izdao je \152. godine V. Cejni

(Edinburg). To je bila doslovna kopija Andersoncvih Konstitucija, sto
izdavac priznaje na prednjoj straniei: „Za volju velikom broju brace,
napisana je ova istorija (i, najvedm deiom,izvucena iz Knjige konstitu
cija dr Andersona)." Ono sto je kod Cejnijevog izdanja upadijivo jeste
sto ono ne sadrzi skotsku istoriju, pa cak ni ono malo referenci iz An-
dersonovog izdanja.(Jedino sto je o Skotskoj naveo,jeste „spisak loza
koje pripadaju Velikoj lozi Skotske".)To dokazuje da je Andersonova
verzija istorije masonerije bila prihvacena u celoj Velikoj Britaniji i da
V ^ ^
Cejni nije imao potrebu da stvori skotsku verziju istorije. Ni kasniji
dzepni kompanjoni nisu pominjali Skotsku, sto nas navodi na zaklju-
cak da se skotska masonska istorija u to vreme jos formirala.
Tek 1761. godine prvi put se pominje uloga Skotske u istoriji slo-
bodnog zidarstva. Dzepni kompanjon koji su u Edinburgu izdali Ra-
diman i Old pocinje Andersonovom istorijom, aii vrlo brzo ulazi u
znatno vise detalja. U ovom izdanju stoji: „Bratstvo slobodnih zidara
u Skotskoj uvek je imalo svog kralja i vladara za velikog majstora." Pi-
sac zatim tvrdi da su pre 1441.godine skotski kraljevi bili veliki majsto-
ri Zanata i da je kralj postavljao jednog od brace za svog zamenika. Ta-
kode navodi da je Dzejms I(1406—1437,rod. 1394)bio „kraljevski ve
liki majstor" i nastavlja:
Viljem Sinkler,grofod Orknija i Kejtnesa, baron od Roslina itd. itd., do-

bio je fiinkciju [veliki majstor] od kralja Dzejmsa II 1441. godine.
KraljDîejms IIproglasioje avu sluzbu naslednom za Viljema Sinklera i nje-
govepotomke i barone od Roslina, u Ujojse plemenitojfamiliji zadrzala sve do
kasnih dana.
Oni [porodica Sinkler] predsedavali su u Kilviningu u zapadnoj
Skotskoj, gde se pretpostavlja da je bila prva regularna loza.
Remzijeva Beseda prva pominje Kilvining, tvrdeci da je „Dzejms,

lord Stjuart od Skotske, bio veliki majstor loăe [tamo] osnovane" i
kao datum navodi 1286. godinu. Sa druge strane, izdanje Radimena
i Olda uzdi2e status Sinklerovih opisujuci ih kao velike majstore Ve-
like loze jos od oko 1286. godine. Vec se nazire seme koje ce izrasti u
teoriju o vezi masona i templara i, u ovoj ranoj fazi, mogu se uotîiti
protivrecja. Na primer, kako je moguce da su Sinklerovi bili veliki
Dzepni kompanjoni i prekrajanje istorije 133
majstori 1286. godine, ako u Andersonovim Novim konstitucijama

stoji da su na taj polozaj dospeli tek 1441. godine?
Radimen i Old objavilisu drugo izdanje Dzepnog kompanjona 1763.
godine, a slicno delo odstampao je i Aleksandar Donaldson iz Edin-
burga. U njima nije pisalo nista novo o istoriji masonerije.Jos jedno iz-
danje pojavilo se 1765. godine. Iste godine, pojavila se kopija tog iz-
danja u Glazgovu. Zatim 1771. godine, Piter Tejt iz Glazgova napi-
sao je Dzepni kompanjon, koji je ponovio istu „istoriju" skotske masone
rije. Ocigledno je da je postojala velika potraznja za takvim tekstovi-
ma i, s obzirom na to da se u svakom izdanju ponavijala ista „istorija",
moze se sa sigurnoscu reci da je ona bila prihvacena u to vreme. Stavi-
se, drugih verzija istorije nije bilo.
Veiins Kaikot je 1769. godine objavio Otvorenu naucnu raspravu o
principima i postupcima drevnog i casnog dnătva slobodnih i prihvacenih zi-
dara... (London). U njoj je doslovno prepisano poglavije iz Dzepnog
kompanjona Radimena i Olda, sto znaci da je do 1769. godine ta verzija
masonske istorije cirkulisala i u Engleskoj.
Roslin
Maia broşura pod nazivom Izvestaj o kapeli Roslin pojavila se u Edin-

burgu 1774. godine. Napisao ju je dr Robert Forbs (1708—1775) i ona
govori o kapeli Roslin i njenoj istoriji. I pored jake veze Sinklerovih sa
kapelom Roslin, biskup Forbs ne pominje Konstitucije, dzepne kompa-
njone, slobodne zidare, niti templare, sto nam otkriva da u to vreme
kapela nije imala ocite masonske konotacije. Zapravo, jedina veza sa
masonima postoji u piratskom izdanju tog teksta iz 1778. godine. Iz-
davac je tada napisao posvetu velikom majstoru Viljemu Sinkleru, ko
ji je umro u februaru iste godine:
Pokorno posvecujem drevnom bratstvu SLOBODNIH I PRIZNATIH

ZIDARA.
Slobodni zidari se verovatno pominju sa ciljem da se Sinklerova

smrt iskoristi kako bi se prosirilo trziste. S obzirom na to da je u Skot-
skoj u tom periodu postojala znatna kolicina materijala o istoriji skot-
ske masonerije, cini se da veza izmedu kapele Roslin, templara i slo-

bodnih zidara jos nije bila izmisljena.
Stvaranje skotske tradicionaine istorije

Sa formiranjem Velike loze Skotske javiia se potreba za stvaranjem
skotske tradicionaine istorije kao odgovor Velikoj lozi Engleske na
Konstitucije. Kijucne etape uoblicavanja posebne skotske istorije mogu
da se prate kroz radove nekoliko pisaca i kroz informacije koje ti rado-
vi sadrze, odnosno ne sadr2e.
Viijem Preston (1742-1818)

Preston je roden u Edinburgu i najpoznatiji je po llustraciji masonerije
iz 1772. godine,koja je bila toliko popularna da je imala sedamnaest
izdanja. Mada je skotska „istorija" masonerije objavljena jedanaest
godina pre toga, Preston je nigde ne pominje u svom delu. Njegova
istorija zasniva se na Andersonovoj, aii se razlikuje po tome sto Pres
ton ne polazi od Adama, vec od druida, i sto ukljucuje spisak velikih
majstora (Engleske) od sv. Albana (264—304) do tadasnjeg velikog
majstora(Velike loze Engleske), Roberta Edvarda(1742-1801). Na-
ma ce biti od koristi sleded pasus iz jednog od kasnijih izdanja llustra-
cije masonerije'.
Za vreme vladavine Henrija II, veliki majstor vitezova templara nad-

gledao je zidare koji su sagradili templarski hram u ulici Flit 1155.go
dine. Slobodni zidari su nastavili rad pod zastitom ovog reda sve do
1199. godine.®®
Preston opisuje odnos izmedu templara i zidara kao dsto poslovni.

Kao i mnogi pre i posle njega, on mesa pojam „zidari"(kamenoresci)i
„slobodni zidari"(masoni),®^ aii ono sto je za nas od neizmerne vazno-
sti jeste to sto su prema Prestonu slobodni zidari nastali pre templara.
Po njegovom misljenju, jedina veza izmedu templara i „slobodnih zi-
88 Hram je podignut u fast Presvete Bogorodice 10.februara 1185.Podigao ga je Herakli-

je, jerusalimski patrijarh.
89 Eng. masons (stonemasons) i Masons(Freemasons)- prim. prev.
dara" postojala je u periodu od cetrdeset cetiri godine,sto je verovatno

bio period izgradnje hrama. Kako Preston objasnjava, njihova veza se
prekinula mnogo pre nego sto su srednjovekovni templari bili progna-
ni. Medutim,cak ni ovako kratak osvrt na templare nije postojao u pr-
vom izdanju llustracije iz 1772. godine.
Viijem Hacinson (1732-1814)

Jos jedan vazan pisac iz tog perioda je Viijem Hacinson. Njegova knji-
ga Duh zidarstva prvi put je objavijena u Londonu 1775. godine i, po-
put Prestonovog i Andersonovog teksta, bila je odobrena od strane
Veiike ioze Engleske. Hacinson je bio smatran strucnjakom za maso-
neriju i njegova knjiga je veoma znacajna za nas, jer u njoj tvrdi:
...ceia Evropa bese zarazena iudiiom raspomamijenog kaiudera koji je
podsticao religiozne fanatike da idu u sveti rat; u koji, sa ciljem da dodu
u Judeju i otrgnu je iz ruku nevernika, naoruzane legije... u desetinama
hiljada jurisase iz svih krajeva Evrope, da prcliju svoju krv...
Smatralo se neophodnim da se oni koji su se prihvatiii zastave sa kr-
stom okupe u drustva u kojima je nemoguce izdajnistvo iii spijunaza i u
kojima svako zna svog saborca... po mraku kao i po danu.
...svestenici koji su pokrenuii krstaske ratove znaii su tajne zidarstva,
drevnu mudrost i univerzaini jezik koji je preziveo jos iz Vaviiona. Onisu
Solomonove zapovesci i propise otkrili iegijama koje su ih pratile do Sve-
te zemlje — zbog cega je veo misterije pratio krstase...
Pored drugih dokaza koji me navode da precpostavim da su zidari
isii u svete ratove, postoji doktrina zidarskog reda koji se naziva VISI
RED.Verujem da je to bio red skotskog porekla; drugi narodi verovatno
se isticu u nekim drugim redovima: aii kako god biio, meni to u potpu-
nosti dokazuje da su zidari biii krstasi...
Kada se reiigijski pohod [tj. krstaski ratovi]zavrsio, ijudi upuceni
u misterije zidarstva i udruzeni pod zapovestima i propisima koji su
osnovani zarad vodenja svetog rata, formirali su ioze i nastaviii da se
sastaju po povratku svojim domovima. U iozama su se prisecali avan-
tura iz Paiestine i propagiraii mudrost koja im je otkrivena.^"
90 Ser. 180, 184 i 213.

Hacinson tvrdi sledece:
• Ucesnici u krstaskim ratovima grupisali su se u „drustva" koja su

ih stitila od spijuna i koja su im omogucavala da prepoznaju jedni
druge u bile koje doba dana i noci.
• Rimokatolicka crkva je odobrila „tajna drustva".
• Svestenid su bili „zidari" i znali su tajne mudrosti „zidarstva",
kao i univerzalni jezik kojim se govorilo pre nege sto je bog stvo-
rio raznovrsnost jezika.
• Svestenid su buduce krstase primali i organizovali u tajna drustva.
• Neki skotski zidari pripadali su visem „zidarskom" redu.
• Slobodni zidari, narocito skotski „zidari", bili su krstasi.
Po povratku u svoju zemlju, krstasi su zeleli da zadrze vezu izme-

du sebe da bi ocuvali tajnu mudrost, kao i iz drustvenih i licnih razio-
ga. Najlaksi nacin je bio osnivanje loza.
Mada Hacinson nije bio Skot, razmisljao je o ulozi Skota u istoriji
siobodnog zidarstva, narocito iz vremena krstaskih ratova. Rekao je
da je „visi zidarski red" bio skotskog porekla i da su „zidari" bili krsta
si. Smatrao je da je slobodno zidarstvo nastalo pre krstaskih ratova, ta-
ko da nam ostaje da zakljucimo da su templari, koje on nigde ne po-
minje, nastali posle masona.
Hacinsonova knjiga poştala je veoma popularna u Skotskoj i na-
kon njenog pojavljivanja Aleksandar Ducat (1777—1844) osnovao je
Skotski masonski red vitezova templara 1808. godine.
U Skotskoj su se u roku od dve godine pojavila tri izdanja Duba zidar
stva, sto ukazuje na veliko interesovanje za Hacinsonove ideje o postanku
masonerije. Neposredno pre ovih izdanja, Ducar je poceo da prikuplja ce-
remonije koje su nekada davno izvodile skotske zanatske loze, a koje je
Velika loăa Skotske proglasila za nemasonske. Logicno, masoni koji su bi
li zainteresovani za nove ceremonije kupovali su Hacinsonovu knjigu.
Materijal od koga je nastao mit o templarima postao je dostupan.
Detaljna istorija skotske masonerije

U drugom poglavlju videli smo da je Ricard Avgustin Hej masonima
ukazao na postojanje dokumenata (dva pisma) koji mogu da potvrde
dugu lozu skotskih „zidara". Osnivaci Velike loze Skotske protumacili

su pisma kao dokaz da je postojala kraijevska povelja koja je Sinklero-
vima davala nasledno pravo nad kamenorescima u Skotskoj. Svi pro-
pusti, greske i nejesni delovi u pismima bili su zanemareni. Postavlja-
nje Viljema Sinklera, potomka Sinklerovih kojima je „povelja" upuce-
na, za prvog veiikog majstora Velike loze Skotske, prema tradicional-
nom obicaju i nasledenom pravu, bio je prvi korak ka tradicionalnoj
istoriji novoosnovane Velike loze Skotske.
Anderson je 1723. objavio svoju kratku i neverovatnu istoriju ma-
sonerije, u kojoj su skotski kraljevi bili veliki majstori i „zastitnici" za-
nata. Do 1738. godine, Anderson je sastavio spisak velikih majstora
skotskog zanata. Na spisku je bio i Viljem Sinkler, grofod Orknija,za
koga pise da je bio veliki majstor u vreme vladavine Dzejmsa II. Od
tog vremena sve do ujedinjenja kruna 1603. godine, Anderson navodi
dvanaest skotskih velikih majstora.
Remzijeva Beseda prvi put uvodi koncept ukljucenosti slobodnih
zidara i krstasa u istoriju masonerije. On povezuje masone sa hospital-
cima i ne pominje templare.
U Dzepnom kompanjonu iz 1761. godine, povodom Andersonove
nepotvrdene tvrdnje da je Viljem Sinkler veliki majstor, pise:
Kralj Dzejms II proglasio je ovu sluzbu naslednom za Viljema Sinklera i

njegove potomke i barone od Rosiina, u cijoj se plemenitoj familiji zadr-
zala sve do kasnih dana.
To je bio veliki korak u razvoju teorije masonsko-templarske veze.

Do tada je Sinkler bio samo jedan izmisljeni veliki majstor od ukupno
devetnaest skotskih velikih majstora.î Njihov spisak je, zajedno sa
ostatkom Andersonove „istorije", ocigledna fantazija gledano iz mo
derne perspektive.
Proglasenje Sinklerovih naslednim velikim majstorima rezultiralo
je time da dvanaest velikih majstora sa Andersonovog spiska iz 1738.
budu izbrisani iz istorije skotske masonerije kao da nisu nikada posto-
jali. Cini se dă tadasnjim masonima to nije smetalo, aii se danas javlja
drugi problem. Naime, ako svih dvanaest velikih majstora koji na An-
91 Anderson
dersonovom spisku slede posle Sinklera nisu, zapravo, bili veliki maj-
stori(zidara iii slobodnih zidara), kako mozemo verovati da su petori-
ca njegovih prethodnika bili veliki majstori(sest ako racunamo i „za-
stitnika" Aleksandra I?). Kao posledica svega toga,javlja se sumnja da
je Sinkler ikada bio veliki majstor. I zaista, u izdanju Radimena i Olda
eliminisani su svi Sinklerovi prethodnici osim Dzejmsa I.
Ova nova teorija odjednom je pocela da menja i eliminise „cinjeni-
ce" koje su do tada bile priznate. Na njihovo mesto su dolazile nove, u
skladu sa novom verzijom istorije skotske masonerije. Bilo je nezami-
slivo ne pomenuti Viljema Sinklera u tekstovima o skotskim masoni-
ma, narocito posto je u trenutku osnivanja Velike loze Skotske 1736.
godine, Viljem Sinkler (1700-1778) potpisao da se odrice svog na-
slednog prava. O templarima se, medutim, jos uvek nije pisalo.
Radimen i Old su, po svemu sudeci, shvatili da se radi o kreiranju
nove istorije tradicije. Bili su svesni situacije u skotskoj masoneriji i
znacaja revizije Andersonovih konstitucija. Dzepnom kompanjonu su do-
dali pazljivo odabrane elemente kojima su ulepsali svoju verziju istori
je. Prihvatili su Andersonovu ideju da su Rimljani preneli „zidarstvo"
u Skotsku, aii su jedva primetno promenili spisak od sest Sinklerovih
prethodnika u izjavu da su skotski masoni oduvek svom kralju davali
titulu velikog majstora.Takode su znali za Sinklerovo odricanje od na-
slednog prava i opisali zasto je ono bilo neophodno:
Viljem Sinkler od Roslina (pravi zidar, gospodin iskren i blagonaklon,

koji je od svojih predaka nasledio vrline aii ne i bogatstvo)bese obavezan
da proda svoju imovinu;i, nemajuci svoje dece, bese svestan da ce sluzba
velikog majstora, sada dodeljena njemu, posle njegove smrti ostati pra-
zna: narocito, posto je veoma mali broj brace koji imaju naklonost dvora
(kojima bi sluzba pripala prekidom loze Roslin), kao sto to bese starih
dana, jer nasi kraljevi i princevi neprekidno borave u Engleskoj.®^
U potpisanom dokumentu stoji da je ostavka neophodna jer, ako

Sinkler za sobom ne ostavi naslednika,funkcija velikog majstora auto-
matski pripada dvoru(i pretpostavlja se da Velika loza Skotske nije ze-
iela da im monarh postavlja velikog majstora). Ipak, taj dokument ni-
92 Dzepni kompanjon, str. 113-114.

je bio nista vise od clementa u stvaranju nove tradiclonaine istorije za

Veiiku iozu, siicno onoj koju je stvorio Anderson za Veliku lozu En-
gleske. To se moze potvrditi detaljnim ispitivanjem dokumenta i
okoinosti koje su ga okruzivale. Pre svega, Sinkler nije umro bez po-
tomstva, vec je imao nekoliko dece:
Musko zastupanje loze od Roslina zavrsilo se Viljemom Sinklerom, koji

se ozenio Kcrdelijom, kcerkom Dzordza Visarta od Kliftonhola, sa ko-
jom je izrodio trojicu sinova i pet kceri, koji su svi umrli mladi, osim nje-
gove kceri Sare.''
Sinkler je potpisao „ostavku" 24. novembra 1736. godine, kada je

imao trideset sest godina i nepojmljivo je da je dobrovoljno potpisao
da se odrice prava koja bi naslednim putem mogla da se prenesu na
njegovu kcer iii njenu decu. Osim toga, nije prirodno da tako nesto
potpisuje u godinama kada jos moăe da se ozeni i da ima jos potoma-
ka. Cinjenica da je Sinkler ziveo jos cetrdeset dve godine znaci da je
potpisivanje dokumenta o odricanju od naslednog prava sluzilo samo
jednoj strani — Velikoj lozi Skotske.
Jedini korisnik navedenih i neobjasnjenih „prava" — velika loza —
ovim cinom je poştala starija i stekla vecu legitimnost, narocito u od-
nosu na fantasticnu i mitolosku „istoriju" Velike loze Engleske. Radi-
men i Old, koji su reprodukovali dokument ostavke u potpunosti, na-
hvalili su Viljema Sinklera, koji je jos bio ziv 1761. godine kada je ob-
javljen Dzepni kompanjon. Oni nam daju jasnu sliku o tadasenjem razu-
mevanju istorije skotske masonerije.
Danas, dok se osvrcemo na taj deo masonske proslosti, greske su ja-
sno vidljive. Ipak, skotska „istorija", iii bar neki njeni delovi, i danas se ne-
kriticki pojavljuju u mnogim tekstovima o istoriji masonerije. Tvrdnja da
su „masoni" uvek „imali kralja i monarha za velikog majstora" glatko iz-
begava probleme koje takva izjava donosi. Cak su i sami slobodni zidari
1761. godine tvrdili da su svi skotski kraljevi bili veliki majstori (prema
Radimenu i Oldu). Ta tvrdnja bila je sasvim besmislena, aii je ipak uspela
da stvori utisak da su vekovima kraljevi bili povezani sa „masonima".
93 Gtnealogija Sinkkrwih od Roslina (Edinburg, 1835), str. II, citat iz Skotskog haronstva sera
Roberta Daglasa od Glenbervija (Edinburg, 1798), str. 249.
Nastavljajuci da se zasniva na mitovima, „istorijsko" naglasavanje

skotske „masonerije" pocelo je da se usredsreduje na Sinklerove od Ro-
slina i na dva monarha, Dzejmsa I i Dzejmsa II. Prema Radimenu i
Oldu, Dzemjs I je za skotske slobodne zidare stvorio sistem upravlja-
nja. Njegov sin, Dzejms II, taj sistem je zatim prihvatio i prilagodio:
Isto tako nalazimo da je Dzejms I, zastitnik ucenja, zastupao loze svojom

pojavom, kao kraljevski veliki majstor, sve dok nije odluao da ce godisnji
prihod od cetiri skotske fiinţe platiti svaki majstor-zidar u ăkotskoj, velikom
majstoni koga bratstvo postavi i dvor odobri, koji je od plemenitog roda...®^
Presudan element ovog mita i danas se cesto ponavija, kao na primer:
Do vremena Dzejmsa II Stjuarta, Sinkierovi su promenili svoje ime u Sin-

kler, i Viljem Sinkier, grof od Kejtnesa, postavijen je za naslednog zastitni-
ka skotskih zidara 1441. godine. Dokument pripada Velikom zidarskom
redu Skotske i cuva se u Dvorani slobodnih zidara u Edinburgu.''
Teorija glasi da, dok je Dzejms I stvorio sistem u ime „zidarske"

dobrobiti, Dzejms II je bio taj koji je 1441. godine od Viljema Sinkle-
ra, graditelja kapele Roslin, stvorio velikog majstora svih zidara i za
tim drugim, posebnim dokumentom stvorio od njegovih potomaka
naslednike istog polozaja.'^ Medutim, ne postoji dokaz koji povezuje
Dzejmsa I sa zidarskim lozama — dokaz da je posecivao loze iii da je bio
veliki majstor „zidara" u Skotskoj. Najraniji zapis o zidarskoj lozi u
Skotskoj je iz 1491. godine. Pretpostavimo da je njegov sin, D2ejms
II, postavio Sinklera za velikog majstora [zidara] 1441. godine, kao
sto se tvrdi, i da je taj polozaj napravio naslednim. Dzejms je roden
1430. godine i to znaci da je imao samo jedanaest godina kada je po-
stavljao Sinklera za majstora. Osim toga, zna se da Dzejms II nije uce-
stvovao u vladi sve do 1449, kada je imao devetnaest godina.'^
94 Dzepni kompanjon, str. 111.

95 Majkl J. A. Stjuart, Zaboravljena monarhija Skotske^ str. 101-102. lako autor tvrdi da se
dokument nalazi u Dvorani slobodnih zidara u Edinburgu, mogu da potvrdim da se on
tamo ne nalazi.
96 Dzepni kompanjon^ str. 112.
97 Kristin MekGlederi, Dze/ms II (Dzon Donald, 1990), str. 49.
Diepni kompanjoni i prekrajanje istorije 141
Za nas je mnogo vaănija cinjenica da funkcija velikog majstora

jednostavno nije postojala u to vreme. Zvanicnici skotskog dvora
(kancelar.visi dvorski sluzbenik, revizor, cuvar kraljevske licnosti itd.)
vrlo su brizljivo zapisivanl zajedno sa svojim delatnostima. Medutim,
polozaj velikog majstora nikada nije bio medu njima. Taj termin se pr-
vi put pojavijuje u osamnaestom veku i koristi ga Anderson u mason-
skom kontekstu 1723. godine, tvrdeci da je Mojsije bio prvi veliki
majstorl^s Titula je nastavila da se koristi od tada.
Ricard Hej nije naisao na ime kraija Dzejmsa I iii Dzejmsa II kada
je oko 1700. godine pregiedao dokumenta Sinklerovih. U nedostatku
dokaza, autori su morali da prihvate tvrdnju iz druge „poveije" Sinkle-
rovima (okol628) da su postojali dokazi koji su izgoreli u pozaru. To
znaci da su poveije koje je navodno izdao Dzejms II izgubljene u poza
ru negde izmedu 1441. i 1601. godine.
Hej u svojoj Genealogiji Sinklerovih od Roslina navodi da je pozar iz-
bio 1447. godine, aii da su Sinklerovi kapelani uspeli da spasu sva do
kumenta: objavio da su njegovepoveije i sudski nalozi spaseni."^ Ako je
tako, onda je povelja koju je Dzejms II navodno dodelio nestala u ne-
kom drugom pozaru koji se desio izmedu 1447. i 1601. godine. Jos je-
dan po2ar desio se u zamku Roslin 1722. godine. Prema tome, iz-
gleda da su se u zamku Roslin dogodila tri velika pozara aii, na svu sre-
cu, obe Sinklerove „poveije" uspele su da ostanu citave, dok poveije
koje su dodelili D2ejms I odnosno Dzejms II, od kojih jedna postavlja
Sinklera za velikog majstora a druga mu daje nasledno pravo nad zida-
rima, nisu sacuvane — pod uslovom, naravno, da su uopste postojale.
I pored svih svojih nedostataka, ovo je bila prihvacena istorija
skotske masonerije koja je preovladivala do kraja devetnaestog veka
uz vrlo male izmene.
Prekrojena istorija
Aleksandar Lori (1768—1831) je 1804. godine objavio knjigu koja je
promenila pogled na istoriju skotske masonerije. Imala je dugacak na-
98 Dr Dzejms Anderson, Konstitucije (London, 1723), str. 8.
99 Ricard A. Hej, Genealogija Sinklerovih od Roslina (1835), str. 28.
100 Hram i loza^ Majkl Bejdzenc i Ricard Li (1997), str. 164.
slov: Istorija slobodnog zidarstva izvedena iz autenticnih izvora informacija,sa

izvestajem o Velikojlăzi Skotske od njenog osnivanja 1736. godine do sadasnjeg
vremena, sastavljena odpisanih dokaza; i dodatak s originalnim papirima»
Lori je bio knjizar u Velikoj lozi Skotske. Posveta otkriva da je
znao kakva ga buducnost ceka, jer je knjigu posvetio Dzordzu, deve-
tom grofu od Dalhauzija (1770—1838), koji je bio zamenik velikog
majstora u vreme kada je knjiga objavijena. Lori ga je nazvao velikim
majstorom, sto je Dzordz i postao 30. novembra 1804. godine (i na toj
duznosti ostao do 1806. godine).
Beleske sa sastanaka Veiike loze 3. avgusta 1801. godine otkriva-
ju da je Lori postavljen na mesto knjizara kao dugogodisnji cenjeni
clan loze. Beleske sa sledeceg sastanka, 2. novembra 1801. godine, sa-
drze sledece:
Zamenik velikog majstora [Dzon Klark] izjavio je da je primio pismo od

brata Lorija, knjizara pri velikoj lozi, koje sadrzi prospekt istorije maso-
nerije koji brat Lori prediaze da objavi i cije je pismo glasilo ovako
Trg Parlamenta br. 24-2. novembar 1801. godine
Postovani i pravedni gospodine,
Uzeo sam slobodu poslati vam prospekt rada koji nameravam da obja-
vim, i cenicu kao posebnu uslugu ako biste bili voljni to preneti Velikoj
lozi Skotske zbog casti koju mi je Velika loza ukazala na prethodnom sa-
stanku budem njihov knjizar. Uvek cu biti zahvalan i, ako bih bio do-
voljno srecan da mi daju odobrenje za gore navedeni rad, to bi dodalo jos
jednu uslugu koja bi bila veoma zadovoljavajuca vasem najposlusnijem i
poniznom slugi... Aleksu Loriju.
Nakon sto je procitan, gore pomenuti prospekt predlozio je zamenik
velikog majstora za odobrenje, sto je jednoglasno usvojeno u Velikoj lozi,
koja je potom dalje ovlastila velikog sekretara i velikog pisara da snabde-
ju brata Lorija pisanim dokazima i dmgim spisima koji pripadaju Velikoj
lozi i svim materijalom koji je u njihovoj moci da daju, a koji moze u bilo
kojoj meri doprineti napredovanju pisanog rada.
Na prvi pogled izgleda da je Lorijev motiv za pisanje istorije bio

motiv pokornog sluge sa zeljom da promovise drustvo kojem je bio
posvecen. Sa druge strane, ako se nadao nekoj vrsti unapredenja u Ve-
likoj lozi, verovatno se razocarao, jer ga je dobio tek 1810. godine.

Cak i tada unapredenjem je stekao polo2aj polusekretara zajedno sa
Viljemom Gatrijem, koji je bio sekretar jos od 1979. godine. Kada je
Gatri umro 1812. godine, Lori je postao jedini sekretar loze i na tom
polozaju je ostao sve do 1826. godine, kada je funkciju ponovo pode-
lio, ovaj put sa svojim sinom Viljemom Aieksandrom (1799—1870).
Viijem Aleksandar je postao jedini sekretar 1831. godine nakon smrti
oca. Na tom polozaju je ostao sve do 1870. godine.
Kao veliki sekretar, Viijem A. Lori reprodukovao je knjigu svog oca
1859. godine. U nju nije uneo nijednu znatnu izmenu, vec je svako po-
glavlje upotpunio cinjenicama. Takode je uneo opise aktivnosti unutar
loze do 1859.godine(njegov otac je naveo spisak aktivnosti do 1804. go
dine)i izvestaje o drugim redovima ukljucujuci i moderne templare. Nje-
gova „istorija" templara prati onu koju je stvorio Veliki konklav 1842/43.
godine. Koristeci daleko vise istorijskih dokaza nego njegov otac, Vi
ijem Lori je zestoko napao misljenje Abija Baruela o templarima. Abi Bâ
rnei bio je jedan od prvih Ijudi(i sasvim sigurno prvi medu nemasonima)
koji su tvrdili da postoji veza izmedu templara i masona.'"^
Medutim, predgovor knjige Viljema Lorija nagovestava postoja-
nje dodatnih motiva. Autor u njemu pominje dogadaje u Evropi i mo-
guce ucesce slobodnih zidara u njima, narocito isticuci Francusku re-
voluciju. Iskazi da su slobodni zidari ucestvovali u prvobitnoj revoluci-
onarnoj „zaveri" verovatno su cudili skotske masone, narocito posto je
britanska vlada objavila da se na masonske lo2e ne odnosi Odluka o
nezakonitim zakletvama iz 1797. godine, kao ni Odluka o nezakoni-
tim drustvima iz 1799. godine(koje su donete da bi eliminisale iii bar
kontrolisale potencijalno revolucionarne organizacije). Po tome se vidi
razlika izmedu skotske masonerije i ostalih loza u Evropi.
Lori je objasnio svoje motive za objavljivanje Istorije na sleded nadn:
Najbolji nadn da se opovrgnu lazne optuăbe koje su se nadvile nad brat-

stvom slobodnih zidara, jeste iznosenje tacnog i racionalnog izvestaja o
101 Veliki konklav jednak je Velikoj lo2i aii ima jurisdikciju nad masonskim ceremonijama
Malteskih vitezova i Vitezova templara.
102 Baruel je bio pripadnik jezuita. Njegova knjiga Memoirespourservir a l'histoireduJacobini-
sme objavljena je 1797. godine.
karakteru, poreklu i progresu te institucije pred oci javnosti, da bi na taj

nacin bilo svima omoguceno da sami donesu zakljucak da li su principi
slobodnog zidarstva na bilo koji nacin povezani sa principima revolucio-
narne anarhije.^®^
Cilj knjige je bio velicanstven i poduprt misijenjem da su preda-

snje istorije masonerije bile „tako odvratnog karaktera... da je novi i
artikulisani istorijski rad neophodan", sto ukazuje na to da je knjiga
bila sa nestrpljenjem iscekivana.^®^ Sastoji se iz dva dela, od kojih je
prvi deo izmisljena „istorija" masonerije koja pocinje od praistorij-
skog vremena, a drugi deo je godisnji rezime aktivnosti Velike loze
Skotske, od njenog osnivanja 1736. godine do datuma izdavanja
knjige. Interesantno je da se dva dokumenta koje je prepisao Ricard
A. Hej i koje su poznate kao „Sinklerove povelje" nalaze u pogovoru,
gde se zaista opisuju kao „povelje". Iz toga ponovo vidimo do koje
mere su ta dva dokumenta bila znacajna, cak i ako je njihova prava
svrha nepoznata. U knjizi se one opisuju kao povelje koje je dodelio
Dzejms II, a pogovor ih opisuje kao povelje koje su dodelili skotski
„masoni".
Ironicno je to sto je knjigu Aleksa Lorija, u koju je on ulozio toliko
truda, napisao neko drugi i potom se odrekao svojih zasluga. Ipak, na-
kon sto je od Velike loze dobio zvanicno odobrenje za pisanje knjige.
Lori nikada nije poricao da je autor. U zapisniku Velike loze zabeleze-
no je 6. februara 1804. godine:
Brat Karfin izjavljuje da je procitao sa velikim zadovoljstvom poslednje

izdanje knjige o masoneriji koje je odobrila Velika loza. On smatra da
pomenuta knjiga moze da se pokaze kao veoma korisna za masoneriju u
celini, za Veliku lozu Skotske i za loze pod njenim okriljem. Kada mu je
izjava uvazena, bio je zadovoljan sto mu se svaki clan Velike loze srdacno
pridruzio u potezu pruzanja zahvalnosti bratu Aleksu Loriju, na koga je
autor publikacije aludirao- predlog da se zahvalnost uputi bratu Loriju
jednoglasno je prihvacen u lozi.^®^
103 Aleksandar Lori, Istorija slobodnog zidarstva...(Edinburg, 1804), str. VII.

104 Ibid. str. VIII.
105 Ibid. str. 100 i str. 297-304.
106 Velika loza Skotske, Knjiga helezaka br. 7, str. 227.
Ko je, dakle, bio neimenovani autor? Mnogi se slazu da je knjigu

napisao ser Dejvid Bruscer(1781-1868),sto potvrduje sledeci, neda-
tirani tekst sa kopije knjige koja je pripadala dr Dejvidu Irvingu
(1778—1860), bibliotekaru Advokatskog fakulteta:
Istorija opisana u ovoj knjizi je malo cudna, i verovatno postoje same dva
ziva coveka koji su je otkrili. Pokojni Aleksandar Lori, veliki knjizar, pred-
lozio je bratstvu sebe kao aurora ovog izdanja. Preko doktora Andersona
zatrazio je od mene da preuzmem njenu izradu i ponudio mi je za to dobru
nagradu. Kako nisam uztvao u takvom zadatku, isto je ponudio mom do-
brom poznaruku Dejvidu Brusteru, koji je zadatak voljno prihvatio i mo-
gu da kazem da je posao obavio uz najvece zadovoijstvo svojih poslodava-
ca. Naslovna strana ne navodi ime aurora,a posvera sadrzi porpis Aleksan-
dra Lorija, pa se knjiga cesro naziva Lorijevom isrorijom masonerije.
Ser Dejvid Bruster je na ovaj nacin dac ogroman, mada anoniman,

doprinos istoriji skotske masonerije. On je takode bio iscaknuta licnost
medu skotskim akademicima. Dok je pisao knjigu bio je mlădie sa jos
uvek neodredenim zivotnim putem. Bez sumnje je smatrao da ce mu
novcana nagrada dobro doci. Njegova veza sa masonima ovom knjigom
se zavrsava.
Nakon toga, Masonski red vitezova templara, osnovan u Dusaru

1808. godine, prosao je nezapazeno i skoro da je prestao da postoji.
Covek koji ga je obnovio bio je Diejms Barns (1801—1862), ciji je pra-
deda bio brat Viljema Barnsa, otac skotskog pesnika Roberta Barnsa
(1759—1796). Zivot i masonska karijera Barnsa opisani su u mnogim
drugim tekstovima. •"7 Za nas je vazna njegova knjiga iz 1837. godine,
Skiciranje istorije templara, nastaia godinu dana nakon sto je Barns pri-
stupio redu. Knjiga je posvecena „Njegovom kraijevskom visocan-
stvu, princu Augustu Frederiku, vojvodi od Saseksa".
Znacaj Barnsove knjige ne sme da se zanemari jer ona sadr2i celo-
kupnu modernu teoriju veze templara i masonerije. Nastanak te teori-
je moze da se objasni na jednostavan nacin. Formiranjem skotskih
Masonskih vitezova templara kao poluformalnog organa 1808. godi
ne, clanovima tog reda (kao i ostalim ograncima masonerije) bila je
107 Robert F. Gauld, Slavni masoni: br. VIU - vitez Barns, str. 44-53.
potrebna tradicionalna istorija kao osnova za rituale, predavanja i mo-

ralne poduke. Kako je nisu imall sve do 1837. godine, verovatno je to
bio razlog njihovog slabog napretka, jer nisu mogli sa lakocom da ob-
jasne svoju svrhu. Te godine pojavio se njihov spasitelj Dzejms Barns,
koji je mnogo citao o templarima i bio upucen u nove verzije prica o
njima iz cele Evrope, a narocito iz Francuske. Posto fransuska istorija
nije bila pogodna za skotski red, Barns je Skotima pruzio ono sto im je
nedostajalo — istoriju satkanu od cinjenica i izmisljotina, smestenu u
skotsko okru2enje.
Tradicionalna istorija najstarijih zanatskih loza zasniva se na Solo-
monovom hramu. Istorija Kraljevskog luka za svoju osnovu je odredila
pricu o povratku Jevreja uJerusalim. Kraljevski red Skotske iskoristio je
jedan od najromanticnijih perioda skotske istorije. Templari takode po-
minju bitku kod Banokberna,aii samo kao deo mnogo opsirnije price.
Istorija svakog ogranka masonerije je posebna i izmisljena je u ale-
gorijske svrhe. Drugim recima, masonske istorije ne treba da se shvate
bukvalno, niti da se ikada spoje u jednu celinu. Medutim, u poslednje
vreme mnogi pisci pokusavaju da razlicite istorije, koje prethodno
pretvore u cinjenice, spoje u jednu grandioznu priû pricu koju ma-
sonski preci ne bi prepoznali i kojoj bi se verovatno smejali!'"®
Slobodno zidarstvo danas je u istom poloăaju u kome se nalazilo pre
sto pedeset godina. Naravno, bilo je izvesnih promena, kao na primer u
broju clanova, sa narocitim porastom posle ratova. Slobodno zidarstvo
nastavlja da postoji u mnogim delovima sveta, narocito u onim gde je po-
liticka i religijska vlast tolerantna. Ljude i dalje privlaci ova neobicna or-
ganizacija — neobicna u smislu da nema dogmu niti vodu, vec se ponosi
mUionslcim clanstvom, lepim zgradama i mistikom Solomonovog kljuca.
108 Postoji jedan znacajan dodatak masonskoj „familiji" koji nisam pomenuo, masonski obred,
a to je zato sto je tek nedavno stupio na masonsku scenu, barem u Skotskoj. Tamo je
poceo da se primenjuje 1846. godine i stoga ne igra veliku ulogu u pri6 o kojoj govorimo.
RED SLOBODNIH
VRTLARA
Izrazi kao sto su „loza", „bratstvo" iii „tajno drustvo" Ijude vednom
asodraju na masoneriju. Danas se mo2e reci da se ona zaista istice svo-
jom jedinstvenoscu. Medutim, nije oduvek bilo tako. U jednom tre-
nutku postojao je veliki broj tajnih — iii barem polutajnih — organizad-
ja, a slobodno zidarstvo bilo je samo jedna od njih."®
Neke od tih organizadja su vam mozda poznate,kao sto su Red did-
nih drugova, Red dobrih templara, Druidi, Sumari, Ovcari-to su samo
neke od njih. Postojale su i druge misteriozne grupe,kao sto su Konjanid,
Slobodni grncari, Slobodni riboiovd, Slobodne drvodelje,Slobodni rudari
i Slobodni prevoziod. Ove grupe u nekim stvarima bile su vrlo slicne slo-
bodnim zidarima, dok su se u nekim stvarima razlikovale. Slicnosti su
uglavnom bile u ezoterijskim i ritualnim elementima unutar organizadje,
dok su razlike bile, recimo, religioznog karaktera.'i ^ Jedna od najuocljivi-
jih razlika bila je u finansijskim problemima koje su imali gotovo svi osim
slobodnih zidara. Cesto je finansijski element postajao tolikapreokupadja
da su se neke organizadje pretvorile u „drustva za uzajamnu pomoc",sto
je bila neka vrsta osiguravajuceg drustva.
Za razliku od vecine drugih drustava, slobodno zidarstvo se raz-
vijalo i opstalo. Ipak, iz istorije drugih organizacija moăemo mnogo
109 Svestan sam da postoje mnogobrojna razlicita bratstva, aii ovde govorim o opstom utisku.
110 Uvek imajte na umu da to nije „organizacija" u pravom smislu reâi
111 Iii su se pridruzili nekoj crkvenoj ideji kao sto je pokret umerenosti koji se manifestuje u
Redu dobrih templara.
năuciţi o poreklu slobodnog zidarstva. Jedna od njih, pod nazivom

„slobodni vrtlari", narocito se izdvaja, jer je stata skoro koliko i ma-
sonerija i jedina je koja pored masonerije uspostavlja vezu sa Solomo-
novim hramom.
Porekio Reda slobodnih vrtlara
U sedamnaestom veku, nize plemstvo pocelo je da kopira dizajn i re-

nesansnu arhitekturu vrtova po ugledu na kraljevski dvor i vise plem
stvo. Stvaranje Reda slobodnih vrtlara grubo se podudara sa novim za-
nimanjem bogatih zemljoposednika za izgled svojih basti i zaposljava-
njem velikog broja bastovana na njihovom ulepsavanju. lako postoje
indikacije da su slobodni vrtlari neformalno radili jos od 1602. godine,
najstariji pisani dokaz nalazi se u knjizi belezaka iz Hedingtona sa da-
tumom 16. 8. 1676. godine i sastoji se od petnaest propisa. Rane bele-
ske uglavnom se bave odrzavanjem „kutije" (sa novcem), prisutnoscu
clanova i ponasanjem (cascu) lokalnih slobodnih vrtlara. Takode se
bave pitanjem kako primeniţi donete propise.
Kada je konstitucija slobodnih vrtlara nastala 1676. godine,
grupe zanatlija kao sto su pekari, zidari-kamenoresci, majstori i sto-
lari, vec su bili prihvacene javne institucije i grad im je dozvolio da
postanu inkorporacije. Bastovani nikada nisu dobili status inkorpo-
racije zaro sto je vecina zanatlija zivela i radila van grada i bastovan-
stvo se nije smatralo gradskim zanatom. Medutim, bastovani su se
dobro organizovali i bez zvanicnog pecata. Njihova „konstitucija"
detaljno opisuje organizaciju poslova, strogu kontrolu zanata, placa-
nje „zanatskog poreza" i nabavku i prodaju biljaka. Konstitucija po-
kazuje da su se vrtlari bavili i moralnoscu svojih clanova, da su clano-
ve obrazovali i pripremali ih za timski rad. Beleske iz 1676. godine
pokazuju da je organizacija slobodnih vrtlara, cak i ako nije u2ivala
status inkorporacije, bila slicna ostalim zanatskim drustvima. Cini se
da su se posebno ugledali na zidare koji su, kao sto znamo, imali do-
datni nivo organizacije — lozu."^
112 Vrtlari u Glazgovu jesu imali status inkorporacije. Njihov prvi pecat (1625) spalile su
vlasti zajedno sa ostalim stvarima u prostorijama gde je boravio njihov dakon, koji je
Red slobodnih vrtlara 149
Loze slobodnih vrtlara
Dzon Hamilton je 1873. godine napisao: „Loze starih slobodnih vrtla

ra 1715. godine postojale su u: Linlitgau, Falkirku, Hedingtonu,
Abroatu i mnogim drugim mestima."'" Hamilton takode pise da je
staro bratstvo slobodnih vrtlara u Hedingtonu postojalo pre 1716.
godine i da su tokom dugog perioda saradivali sa lozama u Nemackoj
— da su od njih uvozili seme i korenje i distribuirali ih svojim clanovi-
ma po najnizim cenama. Hamilton govori o lozi u Hedingtonu, mada
zna da postoji loza starija od nje. Danfermlajn je loza slobodnih vrtlara
ciji je Ugovor o ujedinjenju(1. maj 1677. godine) napisao pravnik po
imenu Dzon Smit. Dokument sadrzi beleske Hedingtonske loze koje
je Hamilton koristio u svom istrazivanju.
Jos tri loze vrtlara nastale su krajem osamnaestog veka: Botvel,
Kembasnitan i Abroat. Do 1849. godine nastalo je dvadeset poznatih
loza i 6. novembra 1849. godine sazvan je sastanak kojem su prisu-
stvovale sve loze sa namerom da osnuju veliku lozu.
Odmah nakon nastanka Velike loze 1849.godine,dokumenti iz dru-
ge polovine devetnaestog veka pokazuju eksploziju novih loza,sto veoma
podseca na period nastanka Velike masonske loze vise od stotinu godina
pre toga. Formirano je sezdeset devet novih loza, ukljucujud tri u Sjedi-
njenim Americkim Drzavama i jednu u Edinburskoj narodnoj vojsci.
Deset godina od nastanka Velike loze javila se potreba za boljom or-
ganizacijom i sazvan je sastanak u Edinburgu, kojem su prisustvovali
predstavnici stotinu loza."'' Glavni predmet diskusije bio je buduci ob-
lik Skotske velike lo2e: da li da bude nomadska kao sto je to bila Velika
loza slobodnih vrtlara Engleske iii da bude stabilan organ sa pala-
nackom strukturom. U Skotskoj izgleda da je doslo do kompromisa, i
osnovane su Istocna i Zapadna velika loza. U zavrsnom stadijumu raz-
voja velike loze Reda slobodnih vrtlara 1859.godine,samo su dve neza-
visne loze postojale, dok su sve ostale bile pod upravom Velike loze.
umro od kuge 1649.godine. Novi pecat im je dodeljen 1690.godine. Iz njihovog prime-

ra vidimo da tamo gde je Red dobio status inkorporacije, nije bilo potrebe da se imitiraju
zidarske loze. Loza slobodnih vrtlara nije stvorena u Glazgovu sve do devetnaestog veka.
113 Dzon Hamilton bio je majstor glazgovske loze.
114 Dzon Hamilton.
Bez pisanog materijala, tesko je znaci tacne aktivnosti i praksu ne-

zavisnih loza. Moguce je da su loze koje su se organizovale pod upra-
vom Velike loze poştale potpuno „spekulativne" dok su nezavisne loze
nastavile da se bave prakticnim bastovanstvom.
Propisi u lozi
Loza iz Hedingtonapruza najpotpuniju informaciju vezanu za rane aktiv
nosti reda i njegovo postojanje. Prema njihovoj pisanoj konstituciji, svrha
i ciljevi te organizadje mogu da se svrstaju u tri glavne sfere: administra-
ciju, kontrolu zanata i stvaranje dobrih odnosa medu clanovima.
Redosled kojim su se propisi belezili jasno govore o brigama cove-
ka koji ih je pisao. Pisar u lozi, koji je bio pismeniji od svoje brace i koji
je verovatno bio pisac (pravnik), belezio je pravila po vaznosti za njega
kao administratora. Primer je pravilo da nijedan clan ne sme da pri-
stupi lozi „bez prisustva predsednika i pisara".
Prvih dvanaest pravila govore o novcu: o prikupljanju sredstava pu
tem kaznjavanjem (za krsenje ovih pravila), o godisnjoj clanarini, kao i o
primanju novih clanova. Tek trinaesto pravilo govori o pruzanju novca-
ne pomoci „ozaloscenim udovicama, sirocadi i siromasnoj brad", navo-
ded imena ovlascenih da isplacuju novac u dobrotvorne svrhe.
Treba napomenuti i trece pravilo, koje gospodi dozvoljava pristu-
panje u vrtlarsku lozu, aii samo pod uslovom da plate vecu clanarinu
od bastovana! Drugim recima, biti clan ove zanatske loze smatralo se
privilegijom.
U sustini, gospoda nisu imala nikakve veze sa „zanatom bastovan-
stva" aii, kako stoji u konstituciji, medusobna korist blizeg upoznavanja
razlidtih drustvenih slojeva bila je znatna, a za lozu je ona odto bila fi-
nansijske prirode. Moguce je i to da je clanstvo nekih vaănih lokalaca
pomoglo pri ozakonjavanju loze (koja naravno i pored toga nije imala
status inkorporacije). Beleske takode pokazuju da je zauzvrat loza pru-
zala prakticnu pomoc zemljoposednidma, posebno u poljoprivrednim
proizvodima. Beleske iz 1693. godine, na primer, navode da je lord od
Atelstejnforda kupio dva tuceta karfiola, a da je lord od Nanlenda kupio
jednu flintu semena praziluka. Trgovina biljakama i semenom prestala
je 1704. godine iii se jednostavno vise nije zapisivala.
Ostala pravila ioze Hedington odnose se na kontroiu bastovanstva

u nannieri da se podjednako zastite svi njeni clanovi. Na primer, nije-
dan braţ nije smeo „da unaimi segrta iii ucenika svoga brata iii da mu
obezbedi posao pre nego sto od brata dobije dozvolu' i „braca koja pri-
stupe moraju da pruzaju samo najboije savete u pogledu niveiisanja,
sadenja i dubrenja zemije i majstorisanja". Pravila su bila osmisljena
tako da poboljsaju finansijske uslove za bastovane, kao i njihovu mo-
ralnost. Jedno od pravila, na primer, bilo je da „niko od brace ne sme
da kune i da psuje" i „nijedan... ne sme da drugom zabode noz u leda
iii da ga ogovara". Svako krsenje pravila kaznjavalo se novcano.
Aktivnosti vrtlarskih loza
Pored toga sto su postovali pravila, sta su slobodni vrtlari zapravo radili u
lozama? Najstariji zapisi iz Hedingtonske loze beleze prikupljanje sredsta-
va za ozaloscene porodice preminulih clanova; prenosenje znanja iz horti-
kulture i razna savetovanja; nabavku i prodaju semena i bilja; zapisivanje
novih clanova i kontrola clanova koji se bave bastovanskim zanatom.
Tek u osamnaestom veku beleske su pocele da otkrivaju vise. Kao
prvo, pristupanje novih clanova se zapisivalo sa vise detalja: „Viljem
Lou u Belinkrifu primljen je u bratstvo i platio je ostalima ono sto je
uobicajeno" (20. oktobar 1719. godine). Zapis sa datumom 6. avgust
1776. govori o nekim shvatanjima tog vremena:
Majstor zatim uputi zalbu bratstvu da o njemu kruze glasine kako odbija
zene clanova od vrtlarskog sedista u crkvi i on izrazi zelju da prisutno
bratstvo glasa: da li zene clanova treba da sede u vrtlarskom sedistu iii
ne, i oni donesose jednoglasnu odluku osim jednog clana da zene clanova
bratstva iii bilo koja zena ne smeju da sede u vrtlarskom sedistu u crkvi i
naredise vrataru da zene tamo ne pusta.
U kasnijem periodu, loze su pocele da se bave javnim aktivnostima i

da odrzavaju festival cveca dvaput godisnje. Kako Dzon Hamilton be-
lezi: „Vrtlarske loze u Skotskoj prve su osnovale izlozbe i takmicenja u
cvecu, koje su poştale veoma popularne". Te priredbe su bile otvorene
za sve vrste zanata. Ipak, prema Hamiltonu „najboije nagrade i dalje su
bile u rukama clanova [reda} iako sudije nisu bile povezane sa njima".
lako nezavisna, Hedingtonska loza nije bila ni na koji nacin izolovana

od ostalih loza i organizacija. Zapisano je, na primer, da je „3. jula 1855.
godine, Red cudnih drugova zatrazio da koristi klupe slobodnih vrtlara i
stolove za njihovu godisnju proslavu sledeceg utorka — prihvaceno" i „1.
novembra 1859. godine, pozivnice da se posalju u lozu slobodnih vrtla-
V
ra sv. Suberta i sv. Dzejmsa za takmicenje 2. avgusta 1859.godine". Lo

za svetog Suberta bila je pod okriljem istocne loze slobodnih vrtlara. Lo
za svetog Dzejmsa ne pominje se ni u jednom drugom postojecem do-
kumentu, sto znaci da je, kao i hedingtonska, bila nezavisna.
Beleske Hedingtonske loze od 14. decembra 1880. glase: „Dve
besplatne ulaznice za vece Reda sumara (koncert i bal), primljene i
ugovoreno da prisustvuju dva brata. Odluceno je da ce se pozvati[na
sta nije navedeno} dva clana Reda cudnih drugova, dva Sumara i dva
brata iz Danbara." Od ovih — priznajem, nasumice izabranih — beleza-
ka Hedingtonske loze, vidi se da je ona bila u veoma dobrim odnosima
sa drustvima koja bi joj pod drugacijim okolnostima bila suparnicka.
Zapisnik loze iz Danfermlajna iz 1716. godine pokazuje da je od
pocetka ona primala ne samo bastovane, vec i trgovce, pisce i kova-
ce."5 Kako je ova loza privlacila sve vise Ijudi iz visokog drustvenog
staleza, postajala je sve ambicioznija. Dok je 1719. godine sva sredstva
trosila na uvoz retkog semenja za potrebe clanova, u periodu izmedu
1734. i 1766. godine loza Danfermlajn je kupila dvadeset ari zemlje,
koje je podelila u tri parka i dala pod zakup pojedincima. Cak je bila i
sponzor konjske trke i izlozbe hortikulture. Clanovi loze su 1809.
godine shvatih da su im aktivnosti krenule pogresnim putem i poku-
sali su dapovrate godisnju priredbu cveca.Ipak,interesovanje je poce-
lo da opada, a sa njim i finansijski polozaj loăe. Postojece propise za-
menili su novi 1832. godine. Po njima je finansijski prostor loze bio
skuceniji, a svim udovicama (koje je po tradiciji izdrzavala loza) otka-
zano je pravo na bilo kakvu finansijsku pomoc nakon prve isplate u iz-
nosu od dve fiinţe.
115 Zakoni drevnog drultva vrtlara u Danfermlajnu i okolini, stampano 1918.

116 Trka se odrzavala jedanput godisnje na glavnom dmmu, Sto je zahtevalo dozvolu vlasti.
Prva ovakva trka odrzana je 1723. godine, jer u gradskim spisima od 30. aprila stoji:
„Toga dana je savet, radi odrzavanja vrtlarske trke ovde kod nas, odiucio da grad sledece
godine doprinese 30 silinga srebrnih za kupovinu table (nagrade.^) za sledecu godinu."
Odiuke o drustvima za uzajamnu pomoc iz 1829. i 1850. godine

uticale su na porast broja leza. Drustvo za uzajamnu pomoc slobodnih
vrtlara postavilo je uslov da svi koji zeie da se uciane i dobiju pomoc
moraju najpre da postanu clanovi neke od ioza. Odluka iz 1896. prisi-
lila je sva volonterska udruzenja sa odredenim brojem cianova da se
registruju kao drustva za uzajamnu pomoc. Drevno drustvo vrtlara iz
Danfermiajna i okoline spadalo je u ovu kategoriju i najkasnije do
1918. godine tako je i registrovano. Do tog vremena vec su prestale
sve aktivnosti ove loze u vezi sa bastovanskim zanatom.
Ritual
Najstariji zapisnici slobodnih vrtlara iz Hedingtona ne sadrze apsolut-

ni dokaz da je loza prenosila na svoje clanove bilo kakvu mudrost. Do-
kazi koji postoje ukazuju na cisto poslovan pristup zanatu i dobrotvor-
nom radu. Ipak mozemo da izvucemo zakljucak da je Red slobodnih
vrtlara bio nesto vise od korisnickog drustva,jer je privlacio Ijude iz vi-
sokog staleza kojima nije bila potrebna finansijska zastita. Sta je bilo
to „nesto vise" sto ih je privlacilo?
Iz kasnijih belezaka Hedingtonske loze saznajemo da je red zaista
ucio clanove ezoterijskoj mudrosti. Prve beleske su dvosmislene u vezi
s tom mudrosti, navodeci samo da su clanovi „primljeni u bratstvo" i
tek se 28. januara 1726. godine otkriva:
kog dana bratstvo razmotri zalbu upucenu na Dzordza Vuda,jednog od

njihovog broja, da je klevetao govorivsi im[dakonima]da ne znaju ni rec
ni znak Zanata...
Dzordz Vud je kaznjen iznosom od pet skotskih fiinti za ovu uvredu.

Vise o tajnovitosti drustva zabelezeno je 6.oktobra 1772.godine:
Kog dana Hju Darlimpl,gospodin od Nanroa i Robert Haudon,pekar u

Hedingtonu, valjano behu primljeni i prihvaceni kao Clanovi ovog brat-
stva. Kad primise ref i Tajnu,fuse pravila i obavezase se da ce primenji-
vati propise bratstva koji vec behu doneti i koji ce tek biti doneti.
I jos je zapisano 24. maja 1799. godine:

Gore navedeni clanovi[osam imena], valjano se sastavsi, primise Dzona

Afleka, vlasnika radnje u Hedingtonu, kojem otkrise sve znake i tajne
bratstva i on plaţi sumu od pet silinga i sve cianarine.
Od 1848. godine, tajna mudrost se beiezi kao „znakovi, tajne i ru-

kohvati."
Rane beleske iz Hedingtonske loze otkrivaju da se nevi clan pred-
lagao na jednom sastanku, a da je pristupao na sledecem, bez daljih
ceremonija vezanih za inicijaciju. Medutim, naredni detaljniji zapisi
otkrivaju postepen razvoj rituala od osnovne ceremonije — prenosenja
„reci" — u nesto slozenije, sto je kulminiralo u sistem od tri stepena do
kraja devetnaestog veka. Novi clanovi u pocetku su samo pridoslice;
kasnije im se saopstava „rec"; jos kasnije saopstava im se „rec i tajna";
zatim im se poveravaju „reci i tajne" i na kraju „reci, tajne i rukohvati".
(Kao sto se moglo pretpostaviti, rituali ne beleze ove reci, znakove i
hvate).^^^
Knjizica iz 1930. godine pod naslovom Predavanja o zanatu: odo-
breno od velike loze stampana je u Edinburgu pod pokroviteljstvom
Skotske velike loze. Iz nje se vidi da su postojala tri stepena u vreme
kada je izdata. To su bili prvi (ucenicki) stepen, drugi (segrtski) stepen
i treci (majstorski) stepen. Ova tri stepena imala su oblik katehizama,
odnosno serije dugackih pitanja i odgovora. Verovatno su bila neka vr-
sta ispita. Pored toga, postojali su rituali inicijacije i pogrebni rituali.
Porekio ucenja
Slobodni vrtlari defînisali su „vrtlarstvo" i „slobodno vrtlarstvo" na
sledeci nacin:
Vrtlarstvo se moze definisati kao umetnost raspolaganja zemljom na ta-

kav nacin da se proizvedu povrce i voce po zelji, u velikim kolicinama i sa
najvecim savrsenstvom koje dozvoljava njihova priroda.
117 lako se ponekad nagoveStavaju u pisanim ritualima, na primer: „Sta znaî ovaj znak? Da
mi je srce is6jpano...", Stări redslobodnih vrtlara^ „T. V. R. Proktor", 1948.
118 Izgleda da nezavisne loze nisu praktikovaie te ceremonijaie, vec su verovatno zadrzale
one prostije koji se pominju u najstarijim beleskama.
Slobodno vrtlarstvo je primenjivanje obrade zemljista i proizvoda vrtlar-

skog zanata kao simbola u izrazavanju neophodnosti kultivisanja inteli-
gencije i vriine.
Osnovne definidje direktno vezuju „slobodno vrtlarstvo" — tj.

neoperativni, misaoni zanat — sa prakticnim zanatom bastovan-
stva. Moralna ucenja reda jasno su povezana sa zanatskom prak-
som,i koriste sve delove Starog zavera u kojima se pominje bilo ka-
kav „zanat".
U knjizi Postanja 2:8 stoji: „i Gospod Bog, nasadi zatim vrt u Ede-
nu na istoku, i onde namesti coveka koga stvori", zatim nastavlja u
Postanju 2:15 „Gospod Bog uze coveka i namesti ga u vrtu edenskom
da ga obraduje i da ga cuva". Prvi covek bio je Adam u rajskom vrtu,
mestu cija je lepota bila jednaka njegovoj. Sve sto je Adam trebalo da
radi bilo je odrzavanje vrta, sto je bio zanemaljiv i ceremonijalan zada-
tak, jer je mesto bilo savrseno.
Adam je imao sloboda da jede sve plodove vrta osim plodova dr-
veta poznanja dobra i zla (Postanje 2:17). Bio je obavesten da ce ga
zadesiti kobne posledice ako to uradi: sigurno ce umreti(duhovno),
trnje i stricak ce răsti, a on ce da jede „hleba, dokle se ne vratis u ze-
mlju od koje si uzet: jer si ti prah [zemlja] i u prah ces se vratiti."
Ipak, Gospod Bog je osetio Adamovu usamljenost i stvorio mu je
pratilju, Evu. Zmija je dovela Evu u iskusenje; Eva je u iskusenje do-
vela Adama i oboje su jeli zabranjeno voce. Sa gubitkom nevinosti,
Adam je prestao da bude savrsen, a rajski vrt, odraz Adama, postao
je pun trnja i korova — najgoreg neprijatelja bastovana. Zbog cove-
kovog prvobitnog greha, Bog je proterao Adama iz rajskog vrta i vrt
je ponovo postao savrsen.
Ritual Reda slobodnih vrtlara pocinje sa Adamom i Evom u savr-
senom vrtu, u savrsenoj harmoniji i savrsenom miru. Adam je prvi
„slobodni vrtlar", sve dok ga Eva ne dovede u iskusenje sa zabranje-
nim vocem - jabukom sa drveta znanja. Prvi greh je opustosio savrse-
nu bastu Velikog vrtlara svemira i Adam je postao prvi pravi segrt iii
zaposleni bastovan, koji Iuta svetom uzaludno pokusajud da vrati
hortikulturu u savrseno stanje u kojem je bilo. Trnje, korov, siblje i
stetocine pojavili su se kao manifestacija Adamovog greha i on je pro-
veo ostatak iivota pokusavajuci da ih unisti.
Tri stepena
Prvi stepen
Ritual prvog, ucenickog stepena siobodnog vrtlarstva zasnovan je na
prici o rajskom vrtu i Adamovom padu. Ritual govori o recima, zna-
kovima, hvatima i koracima koji su po mnogo cernu slicni zidarskom
ritualu koji i danas postoji. Na primer, kandidat se priprema i osloba-
da svih „novaca, minerala, metala i delova odece." Vezuju mu se oci i
on polaze zakletvu klececi na golom levom kolenu. Objasnjavaju mu
se „radne alatke" i reci zanata koje se ne izgovaraju u celeşti. Kandida-
tu se na kraju daje kecelja (posle pada Adama i Eve, u knjizi Postanja
3:7 pise: „Njima se tada otvorise oci, i oni poznaşe da su goli, te sple-
tose lisca smokava i nacinise sebi pojase".)
Prvo pitanje koje se postavlja kandidatu je: „Na sta si ovde nai-
sao?" Odgovor je: „Na majku zemlju." Ovo je moguca aluzija na rajski
vrt, koja takode sadrzi konotacije iz prethriscanskog verovanja u bogi-
nju majku Zemlju.
Drugo i trece pitanje otkrivaju vise:
„Sta si ti?"
„Covek."
„Kako znas da si covek?"
„Znam jet mi je receno ono sto nikada nije receno zeni."
Tajna za koju samo Adam zna, ne i Eva, jeste tajna siobodnog vr
tlarstva. Njome se objasnjava osnova za iskljucivo musko clanstvo —
samo muskarac, Adam, poznaje prvu tajnu.
Ispitivanje kandidata se nastavlja proverom njegovog znanja po-
sebnih reci, koje se izgovaraju tako sto se prelamaju na slogove iii
glasove. Prva „rec" je „DAK" i navodi se kao geslo bastovana. Na2a-
lost, nije bilo moguce odrediti sta ova rec iii glasovi znace, mada su ne-
ki predlagali da je to skracenica za „kopanje i znanje.""^ Druga rec ta
kode je podeljena na slogove iii slova i glasi „SNP"'2o. Slovo S predsta-
vlja „sve stvari", jet je Bog stvorio sve stvari; N predstavlja „nista", jet
je Bog stvorio sve ni iz cega; trece slovo P znaci „prah", jer „si ti prah i
119 Delving and Knowledge — prim. prev.

120 AND, AU thingSf Nothing, Dmt - prim. prev.
u prah ces se vratiti"(Postanje 3:19). Ispitna rec je ADAM,ime prvog

bastovana. Sve tri reci zahtevaju propratne znakove, a znak za trecu
rec moze da se pretpostavi jer, kada se kandidat upita „Zasto taj
znak?",on odgovara „...jer sam go,pa se sakrih"(Postanje 3:10). Dru
ga i treca rec takode imaju posebne hvate, aii se iz pisanog dela rituala
ne saznaje nista o njima.
Kandidatu se zatim postavijaju pitanja o teme kako se prijavio za
slobodnog vrtlara (tako sto je prisao nekome za koga je mislio da je
clan) i kako se pripremio za pristupanje(u srcu); on zatim ostavlja no
vac i metalne predmete i skida delove odece; oci mu vezuju i odvode
ga do vrata. Novac ostavlja da bi dokazao da u lozu ne unosi nista uvre-
dljivo; odecu skida da bi pokazao da nije zena; vezane oci prikazuju
mrak u kojem je bio pre nego sto je stupio pred vrata novog zivota.
Kandidata jos pitaju kome daje svoju veru i on odgovara: „Bogu."
Odmah zatim vode ga nekoliko puta oko loze da pokazu drugima da
je spreman. Sledeci potez je koracanje — dva koraka nazad i tri napred
— kojima „pokazujem da cu radije koracati napred nego nazad da bi
pomogao bratu u nevolji".
Nakon toga sledi zakletva: „Naucen sam da klecim na golom le-
vom kolenu, unutar tri kruga, na tri kvadrata vrtlarske kecelje: moja
leva ruka je na svetoj Bibliji, uglomeru,sestaru i nozu: moja desna ru-
ka se pruăa ka nebu, drzeci najkorisnije, iako najopasnije sredstvo u
vrtlarstvu i licem sam okrenut na istok. Ovde sam polozio najsvecani-
ju zakletvu i postao clan slobodnih vrtlara."
Vazan je i opis alatki. Uglomer navodno predstavlja „ispravljanje mo-
ralnih radnji"; „sestar oznacava kmg ne samo moje loze, vec svih loza slo
bodnih vrtlara". Noz je „...najkorisnija alatka u vrtlarstvu; sluzi za pot-
kradvanje i kalemljenje i ud me da kultivisem um tako sto di oterati po-
roke koji su u Ijudskoj prirodi i nakalemiti vrline bratske Ijubavi i dobro-
dnstva koje karakterisu svakog pravog vrtlara". (Ponovo se mogu povud
paralele sa masonskim ritualom, mada postoje veoma interesantne razlike.)
Tri kruga koja kandidat pominje predstavljaju sledece: prvi krug
je svet u kome je on (Adam) zaradivao za hleb naporno radeci; drugi
krug je loza slobodnih vrtlara kojoj sada pripada; tredi, centralni iii
unutrasnji krug predstavlja direktnu vezu s Biblijom: „Kada andeo
Gosppda stajase s jednom nogom na tiu a drugom u moru, on uzvik-
nu:'Dok zemlja traje, nece nestati ni setve ni zetve, ni studeni ni vru-

cine, ni leta ni zime, ni dana ni nod'" (Postanje 8:22). Desna ruka
kandidata pruza se ka Bogu,koji je svedok iskrene zakletve. Na levom
golom kolenu kleci „da pokaăe da pred Bogom svako koleno mora da
klekne i svaki jezik da se ispoveda". Tri velika svetla se pominju u ritu-
alu: svetlo zakona, svetlo jevandelja i svetlo slobodnog vrtlarstva.
Drugi stepen
Drugi stepen dovedi rajski vrt u vezu sa Nojem. Ovaj stepen je poznat
kao segrtski stepen i usredsreden je na novog clana i njegov simbolicni
put ka rajskom vrtu. Kada dode do rajskog vrta, ucenik nailazi na re-
ku koja tece iz vrta i deli se na cetiri velike reke (Postanje 2:10 —13):
Fison, koji oznacava „produzetak usta", Geon, koji je „dolina milosti",
HidekeI (Tigar), koji znad „ostar glas iii zvuk", i Eufrat, koji oznacava
„plodnost i izobilje". Od pocetnih slova naziva reka sastavljena je „rec"
PGHE i navodi se da je pismo slobodnog vrtlarstva pocelo od nje, aii
nema drugih detalja u vezi sa tim. Rec prati poseban hvat i jos jedna
rec, koja oznacava „cetiri glave" (reke).
Putovanje se nastavlja sa orasjem (Solomonova pesma nad pesma-
ma 6:10) gde ucenik posmatra nar, vinovu lozu i grozde. Odatle se na
stavlja Vitlejemom u Judeji, gde se vidi svetla zvezda (Isus Hristos)
koja kaze: „Ja sam cokot, a vi ste loze" (Jovan 15:5).
Putovanje se zavrsava u Getsimaniji, gde ucenik nalazi biljku slave
i, kada ga pitaju ko je biljka slave, ucenik odgovara: „Hrist" koji je „nas
pomiritelj i stariji brat". Takode nailazi na cvet strasti koji „krvari dok se
zraci nevinosti uzdizu iz njegovih krvavih latica". Ovo je verovatno ale-
gorija Hristovog stradanja i uskrsnuca. Kada se od ucenika zatrazi da
objasni Getsimaniju, on izjavljuje: „Mali grad u Judeji. Ispred grada se
nalazi getsimanijski vrt, koji su zasadili kralj David i Solomon, aprosirili
i ulepsali naredni princfevi..." Ne objasnjava se nagli prelaz sa Starog na
Novi zavet; ovde ritual jednostavno pokusava da ih poveze. U Bibliji
nigde ne pise da su vrt u Getsimaniji zasadili David i Solomon; zapravo,
u Starom zavetu se uopste ne pominje Getsimanija.
Ritual se zatim usredsreduje na rec koja oznacava drugi stepen.
Vraca se na knjigu Postanja i govori o sinu Lamehovom: „I dade mu
ime Noje, govoreci: ovaj ce nas odmoriti od poslova nasih i od teskog
truda ruku nasih sto nam zadaje zemlja koju prokle Gospod"(Posta-
nje 5:29). Noje se smatra drugim glavnim bastovanom, iii bastova-
nom segrtskog stepena, jer je bio „prvi i glavni covek na zemiji posle
potopa". Rec ovog stepena je NOJE,podeljeno na slogove iii slova. Ri
tual sadrzi i pricu u kojoj je Noje zasadio vinovu lozu, aii se napio vina i
sinovi su ga ismejali (Postanje 9:20). Ovde se ucenik ud da ne sme
preterano da pije jer ce izgubiti dostojanstvo u ocima Gospoda.
Znak drugog stepena je „da mi je srce izvadeno,sto je druga kazna
moje zakletve". Za „dragulje" se kaze da su: oltar, koji predstavlja za-
hvalnost Bogu; barka, koja pokazuje da Bog nastavlja da brine o pra-
vednima; duga, koja znaci veru u bozja obecanja i beli golub sa masli-
novom grancicom u kljunu, koji nas uci zivotu u miru. Cetiri svetla su
se drzala upaljena u lozi za vreme ceremonije drugog stepena,simboli-
zujuci cetiri dragulja.
Treci stepen
Rec treceg stepena je SOLOMON i ona se, kao i reci prethodna dva
stepena, izgovara samo po slogovima iii glasovima. Takode postoje
znak i hvat treceg stepena. Prema ritualu, Solomon je treci glavni vr-
tlar iii majstor vrtlar,jer je zasadio vrt u Balhami i bio poznavalac svog
drveca,zbunja i drugih biljaka, od blagorodnog kedra u Libanu sve do
niskog brsljana i blagovanja.'^' Kedar se koristio da ojaca i ulepsa
hram, brsljan za dekoraciju zidova, a blagovanj sa svezinu. Lozinka je
bila MĂSLINĂ. Znak koji se vezivao za ovu rec oznacava dve ukrstene
grane măsline, koje „cuvaju tajnu slobodnog vrtlarstva... i simbol su
mira". Grane măsline i njihova simbolika razjasnjavaju se u potpuno-
sti: „U prvom slucaju, Noje je poslao belog goluba iz barke i kasno
uvece golub se vratio sa maslinovom grancicom u kljunu. To je bio
znak mira, znak da su se covek i Bog pomirili." U drugom slucaju,
„kada je prvosvestenik otisao u svetije od najsvetijih mesta da zaustavi
grehe covekove, uzeo je u ruku maslinovu granu kao amblem mira i
pokazao nam je tako miran nadn da se covek ponovo svidi Bogu".
Tred sluâj je „kada je nas Gospod otisao da se moli na gori Maslin-
skoj, rekao je: 'cuvajte se da vas neko ne zavede' (Jevandelje po Mateju
121 Balhamu autor nije mogao da pronade u Bibliji. Postoji mogucnost da je to izmiSijena ref
<îije je znafenje poznato jedino slobodnim vrtlarima.
24:2). Iz ovih razloga măslină je izabrana kao simbol svih biljaka da

oznacava sve tajne slobodnog bastovanstva."
Pet dragulja postoji u ovom stepenu: măslină, simbol mira; kruna
sa pet siljaka („kako je Solomon vladao znanjem nad izraelskom de-
com, tako i vi vladajte vasim strastima i temperamentom pomoai pet
aila"); kedar i brsljan, kao simbol ucenja („iako sticemo mudrost uce-
njem velikih stvari [kedar], ipak ne postoji nista beznacajno [brsljen]
iz cega ne mozemo da naucimo nesto korisno"), vinova loza, koja slo-
bodne vrtlare uci recima ,Ja sam cokot, a vi ste loza" (Jevandelje po
Jovanu 15:5), i vrata vrta, koja ih uce da stite svoje geslo.
Kada vrtlara dragog stepena pitaju da li je putovao dalje od ovoga, on
odgovara: „U mislima, ne u stvarnosti." Zatim objasnjava da je u masti
putovao cak do Novog Jerusalima, gde je video „reku ciste vode, bistm
kao kristal, koja se izlivase iz prestola Boga i jagnjeta. Sa obe strane reke
rastase po jedno drvo iivota sa dvanaest razlicitih plodova. Radase svakog
meseca i lisce njegovo koristise se za lecenje naroda. Ispod njegovih bujnih
grana, svaki pravi i zakoniti brat nad ce svoj krajnji mir." Na kraju, od
njega se trazi da nabroji dvanaest vrsta plodova, koji su: „Pravednost,
mir, oprostaj, prihvatanje, izvrsenje, blagoslov, mudrost, moc, svetost,
uteha, milost i slava" i tred stepen se zavrsava 51. psalmom:
Ti istinu u srcu volis;
ulij, dakle, mudrost ti u mene!
Pokropi me isopom i ocisticu se,
umij me i bicu belji od snega!
Iako se jasno vidi na cemu je zasnovan tred stepen, ritual ne navo-

di tacnu ceremonijalnu duznost koju obavljaju zvanicnici u^lozi, kao ni
proceduru loze.
Rani zapisi iz Hedingtonske loăe sadrze jednostavniju verziju ritu
ala koji se kasnije pretvorio u mnogo slo2eniju ceremoniju inicijacije.
Ritual inauguracije
Ritual inauguracije u Zapadnoj velikoj lo2i slobodnih vrtlara datira iz
1896. godine. Iako naziv glasi „Ceremonija koja se obavlja pri posta-
vljanju zvanicnika", ne sadrii nijedan detalj same ceremonije, vec je
vise skup obracanja razlicitim zvani^nicima. On nam, ipak, otkriva

neka ezoterijskaa ucenja Reda slobodnih vrtlara, kao sto se vidi u
obracanju „postovanog i pravednog majstora"(prvobitno se koristiia
titula „kancelar")drugim zvanicnicima priiikom napustanjapoiozaja:
Bivsi postovani i pravedni majstor — izvrsni zvanicnid, veiiko mi je za-

dovoljstvo da vam se obratim. Izabrani ste medu bracom kao Ijudi dostoj-
ni casti. Neka onda bude vas ponos i slava da sa revnosdi i Ijubavlju ispu-
njavate duznosti koje cete prihvatiti na sebe. Pokazite svojoj brad i svim
Ijudima,svojom smotrenosdi i dobrim ponasanjem da ste te casti dostojni.
Pokazite da, kad budete primili svefani amblem kedra iz Libana, necete
zaboraviti skromni blagovanj niti lepotu saronske nize i Ijiljana iz doline.
U vrtu cete na<fi cvetove razlicîitih nijansi: năucite njihov izgled i miris, ta-
ko da ih mozete presaditi u harmonicnu celinu, gde Ijubav i istina zajedno
borave. U vrtu cete takode naci prave i krivudave staze. Ivicom prave staze
sădite drvece pravednosti da biste izmamili bradi sa krivih staza (koje vode
u dolinu gde rastu mak, kukuta i smrtonosni bun, dji mirisi stvaraju po-
rok, jad i smrt) i vratili ih na put vere, nade i dobrotvorstva. Ponizno se
molim i verujem da ce svako od vas teziti da okusi ukusne plodove drveta
zivota i da cete uzivati u slavi i lepoti novog edenskog vrta.
Zakletva obavezuje zvanicnika da se pokori pravilima loze, da po-

stuje majstora i druge zvanicnike i da „voii svu bracu". Majstor koji
napusta polozaj obraca se novoizabranom majstora savetom da vodi
racuna o lozi i da upravlja zvanicnicima u njihovim poslovima, jer ako
to ne uradi, „prosperitet loze se moze unistiti i opasti kao lisce u jesen,
dok tvojim uticajem moze da cveta kao lovorovo drvo, ispod kojeg
mnogi nalaze zaklon, srecu i odmor". Odmah zatim on dobija ukras
bivseg majstora i postavlja novog majstora u „stolicu".
Pogrebni ritual
Pogrebni ritual iz 1894. godine jos jedan je u nizu rituala koji su se
praktikovali barem osamdeset godina pre nego sto su zapisani. Zabe-
lezeno 5. marta 1814. godine, stoji: „Smrt brata Dzejmsa Samjuela je
zastraăujuca. Skup se jednoglasno sloăio da Cetiri vrtlara predvode sa-
hranu pokojnika (ako rodbina dopusti) od njegove kuce do crkvene
porte sa prevrnutim kopljima i u crnini".
Regalije
Mnogi znakovi i simboli Reda slobodnih vrtlara vrlo su slicni mason-
skim i cesto se pogresno identifîkuju.
Keceija
Na prvi pogled keceija slobodnih vrtlara ista je kao masonska. Zapra-
vo, vrlo je moguce da su vrtlari, zajedno sa drugim simbolima i ode-
com, kopirali kecelje skotskih masona. Ipak, kao sto su masonske ke-
celje nastale od zidarskih, tako je vrlo verovatno da su kecelje slobod
nih vrtlara nastale od bastovanskih.
U svakom slucaju, kecelje slobodnih vrtlara imaju polukruzni gornji
preklop koji je vrlo slican preklopu kod keceija skotskih slobodnih zida-
ra (preklop je trouglast kod ostalih masona sirom sveta). Na primeni
kecelje slobodnih vrtlara koji je danas vlasnistvo Velike loze Skotske,
simboli uglomera i sestara izvezeni su na preklopu(zajedno sa bastovan-
skim nozem). Kako prvi zapisi ne pominju uglomer i sestar kao simbole
slobodnog vrtlarstva, njihova pojava ukazuje na to da su ove simbole
„pozajmili" od masona, a da su noz dodali da bi se simbol razlikovao od
masonskog.'22 Velicina kecelje je sesnaest puta sesnaest inca,'23 dok je
moderna masonska keselja sesnaest inca sa cetrnaest inca.'^^
Nakit
Kao i kod masona, nakit u slobodnom vrtlarstvu nosili su bivsi maj-

stori. Iz nekih primera vidi se da su clanovi trosili velike sume novca
na kvalitetan nakit. Godisnjak masonske loze iz 1924. godine prika-
zuje stări nakit bivseg majstora slobodnog vrtlarstva sa uglomerom,
sestarom i bastovanskim nozem. Verovatno su u jednom periodu neki
122 Ne zna se ta^no kada je ovaj red poêo da „pozajmljuje" masonske simbole (pod pretpo-
stavkom da jeste) i verovatno se to nikada nece saznati. Primeri zajednickih simbola pri-
kazani su na kamenu na kojem je urezan „kratak pregied" drustva vrtlara sa datumom
12. jul 1754. godine: na njemu drvo znanja u sredini, prekrstene grabulje i aôv na levoj
strani, a na desnoj libela i skiret, koje su baStovani êsto koristili prilikom obradivanja ze-
mlje. Kamen takode pokazuje da se ova organizacija daleko vise sirila nego sto se to vidi
iz pisanih dokumenata.
123 16 inca = 40,5 cm.
124 14 inâ = 35,5 cm.
Red slobodnih vrtlara
od clanova pripadali i jednom i drugom redu(iako je dvojno clanstvo

prestalo osnivanjem Velike loze Skotske)iii je proizvodac regaiija jed-
nostavno pogresio i napravio bastovanski umesto zidarskog simbola.
Zastave
Dve zastave Reda slobodnih vrtlara nalaze se u muzeju Velike loze

Skotske. Obe su vrlo specificne za loze slobodnog vrtlarstva. Prva je
pripadala lozi iz predgrada Glazgova i na njoj su svi simboli vrtlarskog
reda. Druga je pripadala lo2i pod imenom Kambusleng i takode pri-
kazuje ceo spektar simbola. Obe zastave su rucno vezene. Iako se mo-
gu smatrati amaterskim po nekim standardima, nema sumnje da|e na
njihovu izradu utroseno znacajno vreme i trud, iz cega se jasno vidi da
je bratstvo bilo odano svojim lozama(mada ove zastave svakako nisu
vezli muskarci).
Paralele sa masonerljorn
Red slobodnih vrtlara ima neverovatne slicnosti sa masonerijom. Oba
reda okupljala su svoje clanove u loze, koje su bile van nadleznosti gra
da. I jedan i drugi su iznikli iz prakticnog pruzanja podrske clanovi-
ma;i jedni i drugi su sirili vestinu zanata i prenosili ezoterijsko ucenje.
Rano su poceli da primaju (i zapisuju) clanove van sfere svog zanata
naplacujud im vecu clanarinu i za kratko vreme su se i jedni i drugi
nasli u situaciji da su zanatlije manjina u lozama.
Nacinom na koji se razvila „spekulativna" masonerija, cini se da je
i red slobodnih vrtlara postepeno prerastao u takvu organizaciju to-
kom godina. Zapisi iz loze Hedinton pokazuju da je ona bila prven-
stveno operativna, kao zidarske loze u Edinburgu(mada je ona od sa-
mog pocetka primala clanove iz drugih bransi), dok je loza u Dan-
fermlajnu bila slicna spekulativnoj zidarskoj loăi. Na isti nacin, slo-
bodno zidarstvo i red slobodnih vrtlara prosirili su se iz Skotske u En-
glesku. Postoje dokazi da su se vrtlari mahom selili u Englesku pocev
od 1603. godine i da tamo nisu bili omiljeni.
Jos jedna paralela izmedu ove dve organizacije jeste to sto su obe
postojale mnogo pre osnivanja velikih loza, i da su cak i tada pokusa-
vale da postanu „legitimne". Loze slobodnih vrtlara trazile su potvrde
o legitimitetu od postojecih loza pre nego sto formiraju svoju.
Ovako nasumican metod osnivanja loza verovatno je ubrzao formiranje

velikih loza oba reda. Cak se i vreme razvoja loza pokiapa(sa kojom deceni-
jom razlike). Prva poznata zidarska loza osnovana je 138 godina (1598.
god.) pre osnivanja Velike loze Skotske. Siicno come, prva loza slobodnih
vrtlara osnovana je 173 godine(1676. god.) pre velike masonske loze.
U ranoj organizaciji masonerije, sto je loza bila starija, to su njeni
clanovi imali vecu mogucnost da napreduju van lokalnog nivoa. Ma
soni viseg drustvenog ranga imali su vise odgovornosti i vise su uce-
stvovali u aktivnoscima velike loze. Sa druge strane, najvise sto je slo-
bodni vrtlar mogao da dosegne bio je polozaj kancelara iii majstora.
Ovaj red nije imao nista siicno visokim masonskim polozajima sve do
osnivanja velike loze. Do tog vremena vec su gotovo svi istaknuti cla
novi reda izgubili aktivno interesovanje za slobodno vrtlarstvo.
Propadanje Reda slobodnih vrtlara

Red slobodnih vrtlara opstao je sve do sredine dvadesetog veka(a kao
drustvo za uzajamnu pomoc i duze). Njegovo propadanje se moze pri-
pisati brojnim faktorima. Visoke clanarine, religiozni uticaji i ograni-
cenja uzrasta neki su od uzroka propasti reda. Kao sto smo videli, ma-
sonerija se odvojila od hriscanstva tokom godina i danas su njeni cla
novi Ijudi svih vera,sa zajednickom verom u Vrhovno bice. Ovo je de-
finitivno uticalo na to da masonerija postane prihvacena svuda u svetu
i da prosiri krug clanova. Medutim, sa slobodnim vrtlarima desilo se
suprotno. Ovaj red postajao je sve vise hriscanski orijentisan.
Jos od 1773. godine „povelja" koja je dodeljena slobodnim vrtlari
ma u Danbaru nalaze da „niko ne sme da pristupi bratstvu ko nije po-
stenog i skromnog karaktera i koji nema ispod sesnaest ni iznad cetr-
deset godina starosti". Ovaj starosni okvir kasnije je postao uobicajen
za „korisna drustva" kao sto je nalagala Odredba o drustvima za uza
jamnu pomoc iz devetnaestog veka, jet je doba starosti osiguravalo
stabilan priliv novca. Kasnije se u Zakoniku slobodnih vrtlara Kem-
buslenga, stampanom 1929. godine, u prvom danu navodi: „On mo-
ra da bude izmedu 16 i 40 godina starosti, valjanog karaktera i prote-
stantske vere. Sva dokumenta koja ovo potvduju moraju se priloăiti
najkasnije u roku od dvanaest meseci". Ne zna se zasto je religija pri-
Red slobodnih vrtlara ^
dodata kao jedan od uslova, niti kako je to uticalo na vrbovanje novih

clanova, aii je postignut efekat svakako bio ogranicavajuci.
Pocetkom dvadesetog veka, Red slobodnih vrtlara sa teskocom je
odrzavao svoje tradicionalne aktivnosti u naletu drustvenih promena.
U nedostatku centralne organizacije doslo je do nadmetanja u pojedi-
nim delovima reda, a obaveza da se on registruje kao drustvo za uza-
jamnu pomoc pridonela je administrativne teskoce. Opstanak „opera-
tivnih" aspekata jos od 1829. godine (zbog Odredbe o drustvima za
uzajamnu pomoc)> podelilo je vreme dobrovoljnih clanova na bavlje-
nje ezoterijskim, dobrotvornim, administrativnim i drugim fiinkcija-
ma.Ako se moze suditi po zapisima iz Hedingtona,ezoterijski aspekat
je najvise stradao, barem u nezavisnim loiama.
Red bi mogao da opstane i pod ovakvim okolnostima da se pristu-
panje novih clanova odrzalo na nivou. No,posto je zakon koji nalaze da
jedino clan loze moze da pristupi drustvu za uzajamnu pomoc prestao
da vazi, a narocito sa uvodenjem socijalne pomoci, clanstvo u lozama je
dramaticno opalo. Red nije mogao da opstane, kao sto pokazuju sudbi-
ne Danfermlajna i Hedingtona, koji su zatvoreni 1952. godine.
Istina o Solomonovom kljucu

Slobodni vrtlari su bili tajnovitiji od slobodnih zidara. Ipak, izgleda da su
prenosili ezoterijsku mudrost na istom nivou kao i masoni. Neki cak sma-
traju da je njihovo ucenje znacajnije zbog svoje maglovitosti, a i zbog d-
njenice da ritual sadrii elemente Kabale kao i druge posebne odlike.
Kao sto smo videli, prva tri stepena slobodnog vrtlarstva pominju So-
lomonov hram. Vrlo je moguce da se u njima nalazi sarkasticna primedba
o slobodnim zidarima. lako su pred slobodnih zidara — kamenoresci — iz-
gradili hram, slobodni vrtlari zakljudiju da su ga oni zavrsili tako sto su
doneli kedar koji ga je ojacao i ulepsao, brsljan kojim su mu ukrasili zido-
ve i blagovanj koji ga je osvezio. Osim toga, dugo nakon sto su „masoni"
zavrsili izgradnju hrama, slobodni vrtlari nastavili su da se bave njime:
oni su doveli prvosvestenika sa maslinovom granom koju je odneo u
sveto od najsvetijih mesta. Takode je vredno pomena i to da je „lisce mă
sline izabrano iznad svega kao simbol svih tajni slobodnog vrdarstva".
Da li Solomonov kljuc, na kraju krajeva, pripada slobodnim vrtlarima?
MASONERIJAI NOVI SVET
Za Skote se kaze da,gde god da dodu — tu sagrade crkvu, banku i pab.

Ako je tako, onda je cetvrti korak svakako osnivanje loze!
Severna Amerika
Prvi poznati mason u Severnoj Amerid bio je Dzon Skin, koji je bio iz
Aberdinske loze. Ne zna se tacno kada je stigao u Nju Dzersi, aii se zna se
da je bio u Pensilvaniji 1681. i da je 1682. godine kupio imanje Picfild.
Bio je kvekeri25 i u Ameriku je pobegao iz reiigijskih razloga. Godine
1684. pridnizio mu se Dzon Forbs,takode kveker i clan iste loze. Forbs se
vec 1686. godine vratio u ăkotsku, iako je u Americi kupio imanje.
Aberdinska loza postoji jos od 1670. godine i kod nje je znacajno to
sto je bila „mesovita" — njeni clanovi su bili miniştri, trgovci, aristokrate
i razne zanatlije, dok je zidara bilo samo dvadeset posto. Skin i Forbs su
verovatno aili za dobre uslove u Americi preko kvekera koji su tamo
kupovali zemlju, iako mnogi nikada nisu ni napustiU Skotsku.
Dzon Kokbern zabelezen je u zapisniku Loze kod Melroza (dana-
snje ime je Loza Merloz sv. Jovana br. 1) iz 1675. godine. On je emi-
grirao u Nju Dzersi 1684. godine, odakle je pisao svom ujaku Dzor-
dzu Folu, obucaru iz Kelza. U pismu je, uprkos ujakovom protivlje-
nju, nagovarao druge da emigriraju redma: „Gradim veliku kucu od
kamena sa jos jednim Skotom". Ovo je fascinantno zato sto je Kok
bern bio clan zidarske loze i definitivno je bio zidar (kamenorezac).
125 âan hriscanskog „Prijateljskog drustva", nastalog u XVII veku u Engleskoj (prim. prev.).
Masonerija i novi svet 167
Ako je u njegovom zidarskom projektu sa „jos jednim Skotom" u&-

stvovao Skin iii Forbs, onda je to prvi primer u Severnoj Americi da je-
dan slobodan zidar radi sa kamenorescem/siobodnim zidarem na zida-
nju prave zgrade. Takva saradnja stvorila bi usiove da se umetnost
pamcenja susretne sa umetnoscu zidarstva. Bliska veza masona i zida-
ra skoro da je u potpunosti skotski fenomen.Takvo prepiitanje ne po-
stoji nigde drugde.*^^
Mozemo samo da nagadamo da Ii su Skin,Forbs iii Kokburn osno-
vali lozu i da Ii su primali nove clanove, jer o tome ne postoje pisani
dokazi. Bili su daleko od svoje kuce i u Americi nije postojala velika lo-
za koja bi im dozvolila da oforme zasebnu. Takode nije bilo drugih lo-
ăa koje bi mogle da ozakone njihovo postojanje.
Prva poznata legitimna loza u Severnoj Americi bila je Loza svetog
Jovana, koja je nastala u Bostonu. Osnovana je 1733. godine, a pove-
Iju je dobila od Velike loze Engleske. Od rada su se loze lagano sirile
po celom kontinentu. U Kanadi je prva loza osnovana 1755. godine.
Prva „zvanicna" skotska loza bila je Loza sv. Andreje u Bostonu,
koja je nastala 1756. godine. Pol Revir (1735—1818) i Dzozef Voren
(1741—1775) bili su njeni clanovi; tacnije, njih dvojica su bili vise od
clanova. Revir je postao sekretar i kasnije majstor, dok je Vorena Veli
ka loîa. Skotske postavila za provincijskog velikog majstora skotske
masonerije u kolonijama. Postoje indikacije da je ka ovoj lo2i graviti-
rala republikanska orijentacija; zapravo, mnogi masoni poceli su da
prihvataju masoneriju kao republikansku instituciju. Republikanizam
je naglasavao kao duănost gradana da budu moralni i puni vriina i da
se bore za svoju zemlju kad je potrebno. Korupcija se vezivala za bri-
tansku aristokratiju i kolonije su je sve vise proklinjale. Svih pedeset
sest americkih „ocîeva nacije" bili su pristalice republikanizma, a naro-
cito devet slobodnih zidara medu njima.
Dok je republikanizam naglasavao du2nosti gradana, postojao je jos
jedan tok misii, liberalizam, koji je zastupao D2on Loko (1632—1704).
Ideologija liberalizma zastupala je ideju da vlada moăe da postoji jedino
uz saglasnost onih kojima vlada. Drugim recima, vlada mora da grada-
126 Postojalo je par loza na severoistoku Engleske sa karakteristikama zidarskih loza, aii su
one iskljufene iz poredenja jer su bile skotske po svemu osim po nazivu i lokaciji.
nuna garantuje prava na „zivot,slobodu i imovinu ,sto je Tomas Dze-

ferson preformulisao u „zivot, slobodu 1 teznju ka sreci". Prema Lokije-
vom misljenju, nijedna vlada koja ne garantuje ove tri stvari ne sme da
dobije pristanak naroda, i narod u suprotnom ima prava da se pobuni.
Lokove ideje imale su ogroman uticaj na razvoj politicke nauke i filozo-
fîje. On se smatra jednim od najvaznijih i najuticajnijih filozofa i mislila-
ca prosvetiteljstva. Njegov uticaj na americke revolucionare jasno se
prepoznaje u americkoj Deklaraciji o nezavisnosti.
Analiza politicke misii i filozofije tog vremena i njen uticaj pre,za vre
me i posle americke nezavisnosti daleko prevazilazi okvire ove knjige, aii
ideja da je masonerija imala nekog efekta u stvaranju Sjedinjenih Drzava
veoma je interesantna.127 Uticaj skotske masonerije na Severnu Ameriku,
za razliku od masonerije u globalu, nije jos uvek detaljno proucen. No,
zna se da je Vasington, glavni grad Sjedinjenih Americkih Drzava, ime
dobio po coveku koji je imao jake veze sa skotskom masonerijom.
Dzordz Vasington 1 Forbs

V
Zivot Dzordza Vasingtona(1732-1799), prvog predsednika Sjedinje

nih Americkih Drzava, detaljno je zabelezen, a samim tim i njegova
masonska karijera. Roden je u Vestmorlendu 22. februara 1732. godi
ne. Otac mu je umro kada je imao dvanaest godina, ostavivsi za sobom
porodicno imanje. Vasingtonovo obrazovanje bilo je kratko i okoncalo
se u njegovoj sesnaestoj godini. Posle smrti starijeg brata Lorensa 1752.
godine, Dzordz je zauzeo njegov polo2aj majora i generala i preuzeo je
upravljanje nad jednom vojnom divizijom u Virdziniji.
Sedmogodisnji rat, u Americi poznat kao Francusko-indijanski
rat, poceo je 1756. a zavrsio se 1763. godine. Francuzi su zahtevali ve-
liku teritoriju zapadno od Apalackih pianina i reke Misisipi, od Veli-
kih jezera na severu do Meksickog zaliva na jugu. Pukovnik Fraj je
1754. godine,zajedno sa Vasingtonom koji je vec postao zamenik pu-
kovnika, otisao da pregovara sa Francuzima. U meduvremenu,cekalo
se britansko pojacanje. Kada je Fraj umro, Vasington je preuzeo ko-
mandu.
127 Prouâvanjem razlicitih demokratskih metoda koji su se primenjivali u skotskoj lozi ot-
kricete jos vise o ovome.
Dzordz Vasington je pristupio Frederiksburskoj lozi 4. novembra

1752. godine. U Cetvrtom poglavlju smo pomenuli da je ta leza formi-
rana bez povelje Velike loze. Imajmo na umu da je u to vreme komuni-
kacija bila znatno sporija i da su Skoti u Americi najverovatnije zeleli
da izbegnu placanje dazbina pre nege sto se ioza potpuno oformi. Po-
velju je ovoj lozi dodelila 25. jula 1758. godine Velika loza Skotske.
Zbog toga mnogi Dzordza Vasingtona smatraju skotskim masonom.
General Edvard Bredok(1695—1755),poreklom iz Pertsira(Skot-
ska),stigao je u Severnu Ameriku 1754. godine. Imao je naredenje da
zauzme francusku tvrdavu Fort Diksen. Medutim, francuskoindijan-
ski savez napao ih je iznenada. Crvene britanske uniforme bile su od-
licna meta i 9. jula 1755. godine, Bredok je pogoden u grudi. Dzordz
Vasington, Bredokov adutant i jos jedan ofîcir nosili su ga sa bojnog
polja; umro je cetiri dana kasnije. Vise od hiljadu britanskih i koloni-
jalnih vojnika tada je stradalo i masakr bi bio jos veci da Vasington ni-
je organizovao „borbeno povlacenje". Vasington je ponovo bio u kon-
taktu sa Skotima.
Francuzi su nastavili da okupiraju delove Severne Amerike,dok su
Britanci nastavili da im se suprotstavljaju. Dăon Forbs (1707—1759)
iz Danfermlajna unapreden je u pukovnika 1757. godine. Naredne
godine krenuo je u osvajanje Fort Diksena, u nameri da se, pored osta-
log, osveti za Bredokov poraz. Pukovnik Dzordz Vasington takode je
bio u tom pohodu sa svojom vojskom iz Virdzinije.
Forbs je stigao u Filadelfiju krajem aprila 1758. godine. U novem-
bru je zauzeo Fort Diksen. Uprkos cinjenici da je bolovao od dizenteri-
je, nadgledao je celu operaciju, sve dok nije bio prinuden da se vrati u
Filadelfiju, gde je umro 11. marta 1759. godine. Sahranjen je uz sve
masonske i vojne pocasti tri dana kasnije.
General Dzon Forbs opisan je kao posten covek, bez predrasuda,
izuzetno hrabar, neobicno srdacan sa prijateljima (mada je umeo da la-
ska); vazio je za dobro vaspitanog, aii i krajnje nestrpljivog coveka ka-
da su u pitanju formalnosti; bio je umeren, aii je ipak prihvatao savete.
Posedovao je prave osobine jednog vode, kao i jednog masona.
Forbs je komandovao pukom koji je imao svoju masonsku lozu.
Bio je slobodni zidar pre nego sto je preuzeo komandu, clan Loze od
Danfermlinga, koja se danas zove Loza sv. Jovana br. 26. Kako je loza
u puku imala „putujuce ovlascenje", veoma je moguce da je Vasington

ucestvovao na njenim sastancima dok je bio u vojnoj sluzbi, sto znaci
da je ponovo bio u kontaktu sa skotskim masonima. Vasington je na-
stavio da aktivno ucestvuje u masoneriji sve do kraja zivota.
Nakon americke revolucije (1774—1783), Dzordz Vasington je
odlucio da osnuje sve institudje koje su bile potrebne za upravijanje
novom drzavom. Veruje se da postojeci nacini upravljanja nisu zado-
voljavali oceve nacije i da su se oni najverovatnije inspiraciju potrazili u
masoneriji. Ipak, bilo bi previse reci da americki sistem rukovodenja
preslikava masonski „sistem". Bilo kako bilo, od pedeset sest potpisni-
ka Deklaracije o nezavisnosti 1776. godine, devetorica su bili slobodni
zidari. Trinaestorica od trideset devet potpisnika Ustava(1789. godi
ne) bili su masoni.
Vasington I Bela kuca

U prvim danima Sjedinjenih Americkih Drzava,zgrade su se gradile
od drveta, materijala koji je na americkom tiu bio lako dostupan.
Brat Vasington je shvatio da su novoj drzavi bila potrebna trajnija
sredstva za impozantne gradevine u novom glavnom gradu(grad je
po njemu dobio ime, aii Vasington ga je iz skromnosti uvek zvao Fe-
derativni grad).
Prvobitnu postavku „Federativnog grada" u obliku dijamanta di-
zajnirao je Pjer Carls Lenfant (1754—1825), arhitekta poreklom iz
Francuske i major u americkoj vojsci. Svaka strana bila je dugacka de-
set milja (oko 16 km — prim. prev.), a celokupna povrsina iznosila je
stotinu kvadratnih milja(oko 256 km^ prim. prev.). Vasington je po-
stavio kamen temeljac Kapitola 18. septembra 1793. godine u ma-
sonskom ceremonijalu.
Kuca predsednika Amerike iii Bela kuca,kako se danas naziva, bi
la je Vasingtonova ideja. Predsednik je licno izabrao lokaciju za grad-
nju i Dzejmsa Hobana iz Irske za arhitektu.
Bela kuca morala je da se izgradi od kamena, aii s obzirom na to da
je grad tek nastao, doslo je do ozbiljnog manjka radne snage, tj. kame-
norezaca. Sasvim sigurno Ijudi koji su nameravali da izgrade citav
glavni grad vrlo dobro su znali za ovaj manjak.
Tomas Dzeferson (1743—1826), prvi drzavni sekretar, prediozio je

da se stranim zidarima dozvoli da imigriraju. Dzeferson je znao da su se
u to vreme izvodili radovi na jos jednoj vladinoj zgradi u Filadelfîji i da je
majstor zidar na toj lokaciji bio Dzejms Tejkvejr, koji je u Ameriku do-
sao 1785. godine. Sa njim je zakazao sastanak, na kome mu je Tejkvejr
obecao da ce se pobrinuti za to da njegovi zemljaci dodu u Ameriku.
Ono sto je vazno pomenuti jeste da su se Ijudi koji su gradili Belu
kucu vrlo dobro poznavali, i ne samo to, bili su i u posebnoj vezi jedan
sa drugim — masonskoj. To pokazuje da je izgradnja ove zgrade uklju-
civala odreden „tip" slobodnog zidarstva, tip koji je bio jedinstven za
skotske masone, jer veza izmedu zidarstva i masonerija nigde vise ne
postoji. Skotski slobodni zidari su, prema tome, izgradili Belu kucu i
to je zaista bila masonska zgrada od pofetka do kraja — cak je i njen ar-
hitekta, Dzejms Hoban, bio mason!
Na dan postavljanja kamena temeljca, ceremoniju je odrzala
Dzordztaun loza br.9 iz Meriienda. Tom prilikom na njega je posta-
vljena mesingana tabla sa sledecim sadrzajem:
Prvi kamen kuce predsednika postavljen je 13. okto-

bra 1792. godine i u sedamnaestoj godini nezavisno-
sti Sjedinjenih AmeriSkih Drzava
Dzordz Vîngtoa,predsednik
Tomas Dzonson
Doktor Stjuarc
Danijei Kerol
Punomoânici
Dzejms Hoban,arhitekta
Koien Vilijamson, majstor zidar
Vivat Republica^^^
Gradnja predsednicke kuce nije zavrsena sve do novembra 1800. go
dine. Bez obzira na to sto su je gradili slobodni zidari za svog brata,za
vrsena je isuvise kasno jer je Diordz Vasington umro 14. decembra
1799. godine.
128 Viljem Sil, Kuia predsednika — istorija(1986),str. 36.

Vasingtonov licni doktor i dobar prijatelj dr Dzejms Krejk

(1730—1814)bio je uz njega u poslednjim danima. Krejk je roden u
Skotskoj, u blizini Damfrija. Studirao je medicina u Edinburgu i slu-
zio je u britanskoj vojsci kao hirurg pre nego sto je dosao u Virdziniju
1751.godine. U sedmogodisnjem ratu je upoznao buduceg predsed-
nika. Bio je mason loze Aleksandrija br. 22.
Skot je bio i majstor zidar koji je radio na izgradnji Bele kuce, Ko-
len Vilijamson. Razlog zbog kog se Beia kuca gradila citavih osam go
dina bio je nedostatak kvalifikovanih radnika. Dok je radio u kameno-
lomu,Vilijamson je bio prinuden da koristi robove. Stavise, on i jos je-
dan Skot, Dzon Rid, bili su jedini pravi zidari tamo.^^^ Zapisano je da
su odbili predloge da obuce robove. U izgradnji Bele kuce nisu hteli da
angazuju robove i umesto toga izabrali su da rade na tradicionalan,
metodican nacin,jer je zgrada koju su podizali bila predvidena da traje
veoma dugo. Zbog te preciznosti posao je napredovao veoma sporo.
Istoricare je bunilo to sto su Skoti odbijali da koriste robove uprkos
ogromnoj potrebi za pomocnicima. Razlog se krije u kombinaciji zi-
dar-slobodan zidar. Skoti o kojima je rec bili su i zidari-kamenoresci i ma
soni. O masonima koji nisu bili zidari(i koji se cesto nazivaju spekulativni
slobodni zidari) nisu imali visoko misljenje. Poznato je da je Vilijamson sa
vişine gledao na arhitektu Hobana. Kao sto smo videli u Prvom pogla-
vlju, postoje indikacije da je kamenoresce u Skotskoj vredala najezda nezi-
dara u njihove loze i da zbog toga mnoge loze nisu htele da budu u „siste
ma" Velike loze, vec su se trudile da zadr2e nezavisnost koliko je to bilo
moguce. Za Ijude koji su zidali Belu kucu, biti zidar znacilo je biti slobo
dni zidar. Obuciti nekog znacilo je napraviti od njega masona, a samo je
slobodan covek mogao da bude mason, sto se vidi iz masonskog rituala,
gde kandidat odgovara na pitanje: „Kako nijedan covek ne moze da po-
stane slobodan zidar ukoliko nije slobodan covek zrelih godina, ja mo-
ram da znam da li si slobodan i imas li preko dvadeset jedne godine?"
Rob nije mogao da postane slobodan zidar jer bi to znacilo da masonske
„tajne" idu u ruke coveka kome sopstvene ruke ne pripadaju i, u teoriji,
odlaze nekome ko nije mason - robovlasniku. Zbog toga su Skoti odbili
robove i nastavili sa radom po svojim tradicionalnim metodama.
129 Malo se zna o Ridu, aii je poznato da se on kasnije pridnizio svojim zemljacima u izgrad
nji Bele ku<fe.
Masonerija i novi svet ^
Interesantno je da je masonska loza veoma brzo osnovana u Va-

singtonu. Federativna loza br.1 debila je povelju 12.septembra 1793.
godine od Velike loze Merilenda. Izgleda da su imali u vidu predstoje-
cu ceremoniju postavljanja kamena temeljca na Kapitol i da su hteli
da prisustvuju kao clanovi sopstvene loze. Prvi majstor je bio Dzejms
Hoban,a blagajnik Kolen Vilijamson. Prisustvovali su ceremoniji 18.
septembra 1793. kada je njihov brat slobodan zidar, Dzordz Vasing-
ton, u ulozi velikog majstora postavio kamen temeljac.
Dzon Adams bio je prvi predsednik koji je usao u Belu kucu 1800.
godine. Za vreme rata izmedu Britanije i Amerike(1812—1814), bri-
tanska vojska spalila je skoro citav grad; od Bele kuce ostali su samo
spoljni zidovi. Vestinu njenih graditelja potvrduje cinjenica da je spo-
Ijasnjost gradevine i dalje u prvobitnom obliku.
Australija i Novi Zeland

Evropljani koji su istrazivali i naseljavali svet u osamnaestom i devet-
naestom veku prirodno su sa sobom nosili svoju kulturu, obicaje i na-
vike. Slobodno zidarstvo je jedna od stvari(mnogi bi rekli i nacin zivo-
ta) koje su prenete na druge deiove sveta.
Evropljani su Australiju osvojili 1770. godine. Slobodno zidarstvo
pristiglo je osamnaest godina kasnije. Sirilo se velikom brzinom — u
jednom trenutku u Australiji je postojalo dvesta pedeset skotskih loza.
Masonerija je stigla na Novi Zeland nesto kasnije, 1842.godine,sa na-
stankom engleske masonske lo2e u Port Nikolsonu (Velingtonu). Prva
skotska loza osnovana je u Danedinu 1861.godine i tamo se i danas sastaje.
Afrika, Indija I Azija

Slobodno zidarstvo prosirilo se od Velike Britanije preko evropskog
kontinenta do Azije. Vrsta masonerije koja se izvozila zavisila je od na-
cionalnosti masona koji su emigrirali. Tako su se holandske masonske
loze rasirile po delovima sveta koje su Holandani naseljavali. Isto se
odnosi i na krajeve koje su naseljavali Italijani, Francuzi i Nemci.Dok
su Australija i Novi Zeland pali pod uticaj britanske i irske masonerije,
Afrika i Azija dobile su razlicite masonske „nijanse".
U pocetku, masonerija u Africi i Aziji bila je ogranicena samo na

Evropijane, aii su ubrzo i drugi narodi poceli da pristupaju lozama.
Danas, veliki broj africkih i azijskih loza uopste nema evropske clano-
ve, iako samim lozama upravlja neka od evropskih velikih loza. Na
primer, postoje skotske loze u Bocvani, Gani,Keniji, Malaviju, Nami-
biji, Nigeriji,Juznoafrickoj Republici, Zambiji, Zimbabveu itd. Ipak,
neevropske zemlje mogu da formiraju sopstvene velike loze,sto starije
velike loze podrzavaju i potpomazu.
Zene i masonerija
Kao sto smo videli, moderna masonerija vodi poreklo od kamenore-
zackih loza. Kako nije bilo zena kamenorezaca u srednjem veku, ma
sonerija je jednostavno nastavila vekovima star obicaj da ne prima ze
ne. To ni u kom slucaju nije organizacija koja je protiv zena, vec je od-
redena polom, kao sto je to, na primer, fiidbalski tim.
Ipak, mnoge ce iznenaditi cinjenica da zaista postoje zenski masoni,
kao i to da ih ima veliki broj. U Velikoj Britaniji postoji jedna organiza
cija koja prima i muskarce i 2ene(Internacionalni red slobodnih zidara)i
postoji jedna koja ne prima muskarce(Casno bratstvo drevnih slobod
nih zidara). Slicne organizacije postoje i van Velike Britanije.
Organizacije koje primaju i zene,iii samo zene,2esto su vrlo slicne
tradicionalnim ograncima slobodnog zidarstva. Vecina prima iskljuci-
vo clanove sa masonskim vezama.Ipak, ne treba ih mesati sa tradicio
nalnim slobodnim zidarstvom.
Cari masonerije
Masonerija se zala2e za jednakost bez obzira na veroispovest, boju, pore
klo iii drustveni staleă. Svojim sirokim spektrom clanova iz raznih sfera
zivota, kao i svojom rasprostranjenosai sirom sveta, masonerija dokazu-
je da njeni principi vaze za sve dobre Ijude i privlaci ih gde god da zive.
ZAVRSNA REC
§kotska masonerija je ortodoksna,engleska masonerija je reformisana,a

americka masonerija je evangelisti(îna!"°
U Razotkrivanju masonskih tajni pokusao sam da skiciram neke od bit-

nih dogadaja iz istorije masonerije. Priznajem da sam to ucinio iz skot-
ske perspektive. Cilj mi je bio da podstaknem citacca na dublje razmi-
sljanje, sto mu perspektive popularnih knjiga o masonima ne omogu-
cavaju.
Dodavanjem prilicno dugackog poglavlja o slobodnim vrtlarima,
svesno sam pokusao da prikazem da postoje 1 druga tajna drustva po-
put masonerije. Paralele izmedu ova dva reda ukazuju na slicno pore-
klo ovih i drugih tajnih udruzenja koja su se razvijala na manje iii vise
isti nacin (iz radnog iskustva obicnih Ijudi).
Ideja da je masonerija nastala iz veze sa srednjovekovnim redom
templara vrlo je interesantna. Mada je romanticar u meni privucen
njome, kao istoricar ne mogu da pronadem cinjenice koje bi tu teoriju
podrzale. I pored toga, ostajem uveren da je masonerija najvaznija or-
ganizacija sa tajnim ucenjem na svetu. Mnogi masoni i oni koji to nisu
nece se sloziti sa ovim mojim stavom.Svako ima pravo na svoje mislje-
nje, dok god meni dopuste da imam svoje!
Na pocetku knjige objasnio sam da jedna osoba ne moze da govori u
ime svih masona,iako mnogi citiraju dela izvesnih masona kako bi po-
drzali svoje misljenje (dela Alberta Pajka verovatno su najvise zloupo-
130 Dzon J. Robinson, Rodeni u krvi — izgubljene tajne masonerije(1989).

trebljena u tom smislu).'''Ja sam pokusao da skiciram poreklo masone-

rije izucavajuci najstariji masonski ritual i da citaccima pribllzim ezote-
rijsku mudrost kroz tajne kamenorezaca koji su bili masonski preci.
Alegorija
Vratiai se na zakljucak koji sam prethodno doneo o aiegorijskoj priro-
di masonerije kako bih ga naglasio. Mnogi Ijudi, upuceni u slobodno
zidarstvo, pretpostavijaju da su neke od masonskih prica koje sadrze
moralne pouke istinite. Naprotiv, te price (ukljucujuci tu i tradicio-
nalnu istoriju masonerije) nikada nisu bile namenjene bukvalnom tu-
macenju. Njih su izmislili kamenoresci iii prvi slobodni zidari kako bi
objasnili svoje moralna nacela.
Ovaj metod prenosenja znanja koristi se hiljadama godina. Prica
0 dobrom Samaricaninu iz Jevandelja po Luki(10:30—38)mnogima
je poznata. Njena poenta nije u tome da li je dobri Samaricanin zai-
sta postojao, vec u tome sta je uradio. Mnogi tekstovi o masoneriji
potpuno je pogresno razumeju i izvode citaoca na pogresan put; cak
predlazu uzaludnu potragu za necijim grobom iii blagom koju skriva
odredena grupa Ijudi! Danas,u svetu koji je daleko vise materijalisti-
can nego ranije, postoji tendencija da se na sve gleda povrsno, pa se
samim tim vise paznje pridaje kuriru nego poruci. Kao i razne druge
organizacije iii religije, masonerija je podlozna povrsnom tumacenju
1 pretrpela je mnogo nepravde od Ijudi koji su pokusali da je izloze
ocima javnosti.
Masonerija 1 demokratija
lako masonerija nije politicka institucija niti religija, uvek je medu
svojim clanovima imala Ijude iz politicke sfere i aktivne vernike razli-
citih veroispovesti. Zivoti i licni stavovi pojedinih clanova lo2a nemaju
nikakvih posledica na masoneriju. Ipak, nijedan mason ne sme da go-
vori o politici iii religiji kao mason.
131 Njegova knjiga Moralt dogma(1871)je prica o tome sta masonerija predstavlja za nje-
ga licno.
ZavrSnaree 177
Demokratija i masonerija stoje ruku pod ruku gde god vladaju to-
lerancija i zakon i gde gradani imaju prava na privatan zivot, ukljucu-
juci tu i slobodu udruzivanja.
Veliki broj slavnih Ijudi bio je ponosan na svoju pripadnost mason-
skoj lozi. Oni su u masoneriji videli nesto privlacno,sto i danas navodi
mnoge da zakucaju na vrata slobodnog zidarstva. Ipak, treba imati na
umu da, pored slavnih masona, postoji mnogo vise „obicnih" clanova
iz svih sfera zivota.
S vremena na vreme desava se, narocito u svetu poiitike, da se od
masona trazi da „izadu na videlo" i da im se ime javno objavi. Zabrana
masonerije u Hitlerovoj Nemackoj, Frankovoj Spaniji, Musolinijevoj
Italiji i Staljinovom Sovjetskom Savezu pocela je naizgled bezopasnim
zahtevom „vlasti" da se objavi spisak clanova masonskih loza, trazeci
medu njima siuzbenike sudstva, poiicije i vlade.''^ Iz rog razloga je ra-
zumljiva zabrinutost masona rime sto neke liberalne demokratije i da
nas uzimaju u obzir prisiljavanje masona na javno priznavanje clanstva.
Gestapo je imao poseban odeijak koji se „bavio" masonima, kao
sto je imao poseban odeijak za „bavljenje" drugim grupama ijudi. lako
je masonerija bila znatno manja od ostalih proganjanih grupa, broj
masona koje su nacisti ubili veoma je velik. O slobodnim zidarima koji
su stradali zbog pripadnosti masoneriji, za razliku od drugih zrtava
nacista, retko se govori.
Masoni se uê tome da sve odgovornosti koje imaju prema maso
neriji stave u drugi plan, a da im na prvom mestu budu obaveze prema
porodici, religiji, poslodavcu i drustvu. Postojanje masonskih loza u
nekom drustvu po meni je merilo „demokratskog zdravlja" drustva.
One ne predstavlja pretnju nijednoj vladi ni religiji. Naprotiv, maso
nerija je svetska sila za zastitu blagostanja.
Cari masonerije
V
Sta su cari masonerije? Kao i sve ostalo u vezi sa masonerijom, tesko ih

je definisati. Kao prvo, mislim da je njena car u tome sto pruza svako-
me pone§to. Neko postaje mason da bi stekao nove prijatelje i uzivao u
132 Sasvim oêkivano, nijedan od njih nije bio mason.

raznim drustvenim aktivnostima, neko zbog masona koje zna i kojima

se divi, a neko zbog porodicnih veza. Mnoge Ijude privlace ezoterijski i
istorijski aspekti masonerije. Ima onih koji su poştali clanovi jedno-
stavno zbog potencijala da cine dobro u svetu.
Mozda cete se pitati sta sam ja postigao time sto sam mason. Mi-
mo licnog interesovanja za ezoterijsku i istorijsku dimenziju maso
nerije, mogu jednostavno da vam odgovorim: stekao sam prijateije.
Imao sam tu srecu da upoznam predivne ijude iz svih krajeva sveta i
izuzetna prijateijstva koja su iz toga proizasla vrednija su od biio ko-
jeg blaga.
Masonski kod
Cesto me pitaju sta zastupa masonerija i koja su njena uverenja? Poku-

savao sam da objasnim da su ona otvorena za interpretaciju i da se ma
soni razlikuju po svom shvatanju masonskog etosa. Ipak, postoji jedno
objasnjenje sa kojim bi se vecina masona slozila: masonski etos zasniva
se na bratskoj Ijubavi, uzajamnoj pomod i istini.
Mozda je ova fraza malo zastarela, stoga cu pokusati da je poja-
snim. „Bratska ijubav" znaci da se od svih masona ocekuje da jedan
drugog tretiraju sa istim postovanjem koje bi ukazali rodenom bratu.
To takode znad da se od masona ocekuje ophodenje prema svima
ostalima na isti nacin. U danasnje vreme individualnost se istice iznad
svega ostalog, pa ovaj pojam nekima danas izgleda previse kompliko-
vano. Jos je tezi u praksi. Naravno, to ne znad da ne treba pokusavati.
„Uzajamna pomoc" znad miiosrde. To je prirodna Ijubaznost i
spremnost da se razumeju drugi. „Istina" predstavlja proces kojim
masoni treba da pocnu da rade na sebi — da budu iskreni prema sebi i
drugima.
Ova knjiga, namenjena svima, nazvana je Razotkrivanje masonskih
tajni, aii prave tajne masonerije tesko je razotkriti. Tajne su, zapravo,
samo skup direktiva, koje mason moze i ne mora da prati. Pod pretpo-
stavkom da masoni razumeju „masonski kod", odluka da li de da ga
koriste u svojim zivotima i u kojoj meri jeste njihova i nicija vise. „Raz
otkrivanje masonskih tajni" je nemoguce zbog toga sto su tajne jedin-
stvene za svakog clana.
ZavrSna rec ^
Solomonov kljuc, koji sam se dotakao u ovoj knjizi i koji se cesto po-
minje u masonskom kontekstu, odnosi se na postojanje „necega ,aii se
ne moze tacno reci da Ii to „nesto" postoji kao fizicki predmet iii kao ap-
straktna ideja. Licno,smatram da je i jedno i drugo.Prilozio sam dovolj-
no indicija da mozete da zakljucite sta bi taj klju2 mogao da bude...
Knjigu bih zeleo da zavrsim tecima Viijema Soa,koga mnogi sma-
traju ocem masonerije:
Prvo... da budu iskreni jedan prema drugom i da zive zajedno u
slozi kao sto i prilici zakletoj braci i prijateljima zanata.
To je prvo praviio upuceno svim lozama u Skotskoj pre vise od ce
tiri stotine godina. Kada bismo ga se svi pridrzavali, svet bi postao
mnogo bolje mesto.
Dodatak 1
ORIGINALNI MASONSKI
DOKUMENTI
Statut Viijema Soa (1598. godina)
U Edinburgu, 28. decembra, Hristove godine 1598.

Uredbe i propise koji se odnose na sve majstore zidare [kamenoresce]
u ovom kraljevstvu[Skotska}, postavio je Viljem So(oko 1550—1602),
majstor rada za Njegovo velicanstvo Dzejmsa Sestog od Skotske
(1567—1602) i Prvog od Velike Britanije (1603—1625, rod. 1566) i
glavni nadzornik pomenutog zanata[slobodnih zidara u Skotskoj], uz
odobrenje majstora gore pomenutih.
Stavka, prva da se oni[zidari]pridrzavaju svih postojecih propisa u ve

zi sa privilegijom ovog zanata, koje su odredili njihovi dobro upamce-
ni preci, i to narocito:
Da budu iskreni jedan prema drugom i da zive zajedno u slozi, kao sto
i prilici zakletoj braci i prijateljima zanata.
Stavka, da budu casni, odani i marljivi u svom pozivu [zidanja kame-

na] i da se posteno dogovaraju sa majstorima i pokretacima poslova
koje preuzimaju, bilo oko zadatka, mesa, dnevnice iii sedmicne plate.
(To pokazuje da su zidari mogli da budu isplaceni na razne nacine: u
naturi — hrăni iii robi; pojedinaCnim nadnicama — dnevnicom, sed-
micnom platom iii kombinacijom navedenog.)
Stavka, da niko ne preuzima posao, maii iii veliki, koji nije u stanju da
obavi najkvalitetnije, pod pretnjom da ce u suprotnom morati da plaţi
Originalni masonski dokumenti 181
kaznu od cetrdeset funti, odnosno cetvrtinu ukupne vrednosti posla, a

U2 to se dogovor mora postici sa poslodavcem da se isprave nedostaci, o
cernu ce odlucivati glavni nadzornik, a u slucaju njegovog odsvistva
nadzornici, dakoni i majstori za odredeno podrucje Cgrofoviju iii okrug}
na kojem se radovi izvode.
Stavka,da nijedan majstor ne preuzima posao dragog majstora nakon

sto je posao vec ugovoren sa klijentom putem kapare i pismenog iii
usmenog dogovora, pod pretnjom da ce u suprotnom morati da plaţi
kaznu od cetrdeset funti. (Usmeni dogovor bio je, i jos uvek je, legalna
forma u Skotskoj.)
Stavka, da nijedan majstor ne preuzima posao na kojem je drugi maj

stor prethodno radio dok se ne postigne dogovor da se prvom majsto-
ru isplati sav posao koji je obavio, pod pretnjom da ce morati da plaţi
kaznu od cetrdeset funti.
Stavka, da se bira po jedan nadzornik svake godine da nadgleda svaku

od loza, koje su podeljene po odredenim geografskim oblastima, uz
saglasnost njihovog glavnog nadzornika (Viljema Soa) ako je on u mo-
gucnosti da prisustvuje, a ako nije — mora da bude informisan o tome
koji je nadzornik izabran za koju godinu kako bi mogao da salje uput-
stva [instrukcije] izglasanom nadzorniku.
Stavka, da nijedan majstor ne sme da ima vise od tri segrta u toku svog
zivota bez posebne saglasnosti svih nadzornika, dakona i majstora
podrucja u kojem potencijalni segrt zivi.
Stavka, da nijedan majstor ne sme da primi segrta na manje od sedam

godina [period segrtstva} i da nije zakonito da pomenutog segrta po-
stavi za brata i kolegu zanatliju dok on ne odsluzi sedam godina otka-
ko je primljen, bez posebne dozvole nadzornika, dakona i majstora ko
ji su se sastali iz tog razloga i bez dovoljne provere njegove dostojnosti,
kvalifikacija i vestine. Kazna od cetrdeset funti dosudice se svakom ko
postane zanatlija nesaglasno sa ovom uredbom, a ova kazna je doda-
tak kazni koju loza odluci da dosudi.
Stavka, da nije legalno ni moralno dozvoljeno majstoru da proda svog

segrta drugome, niti sme da mu skrati broj godina segrtstva tako sto
ce ih predaţi. (Drugim recima, segrt ne moze da smanji broj godina
tako sto ce da ih otkupi od svog majstora.) Takvi pokusaji bice kaznje-
ni sa cetrdeset funti.
Stavka, da majstor ne sme da primi nijednog segrta pre nego sto o te

me obavesti nadzornika loze podrucja u kojem zivi, tako da se ime se
grta i datum kada je zapoceo segrtstvo tacno zabeleze u zapisnik loze.
Stavka, da nijedan segrt ne moze da pristupi [zanatu] osim ovim meto-

dom i da se dan njegovog ulaska [u iozu) tacno zabelezi u zapisnik loze.
Stavka, da nijedan majstor iii segrt ne mogu biti primijeni a da sest maj
stora i dva segrta nije prisutno, a da je nadzornik ioăe jedan od majstora
i da dan pristupanja pomenutog segrta iii majstora (primeticete da su
ova dva termina zamenljiva) bude tacno zabelezen kao i njegovo ime i
znak [geometrijski znak — njegova zidarska oznaka} da se upisu u knji-
gu [loze] zajedno sa imenima sestorice koji su ga primili (ove ukazuje na
neku vrstu ceremonije) i imena dva segrta koji su prisustvovali. Takode,
imena pratioca (cija je uloga bila da daju instrukcije novom zanatliji) da
se zapisu u knjigu loze. Nijedan covek ne sme da bude primljen [u lozu]
bez procene [demonstracije svoje vestine} i valjane probe [testa] njego-
vih sposobnosti i kvaliteta njegovog zanata. (Procena iii predmet proce
ne bio je predmet koji je zanatlija donosio da bi pokazao da ima dovolj-
no umeca da postane majstor.)
Stavka, da nijedan majstor ne radi na poslu na kojem radi dmgi zanatlija.
Stavka, da nijedan majstor iii segrt ne sme da dozvoli da samouki zidar

[koji ne pripada lozi] radi sa njim, niti da dozvoli svojim slugama [asi-
stentima, obicno bez zanatske vestine, fizickim radnicima] da rade sa
samoukima. Kaznjava se sa dvadeset fiinti za svaki prekrsaj.
Stavka, nije zakonito za segrta da preuzme posao koji je ugovoren sa

vlasnikom [poslodavcem], niti da postojed posao obavi iznad vredno-
Originalni masonski dokumenti
sti od deset fiinti. Ko prekrsi ovo pravilo bice kaznjen sa dvadeset fiin-
ti. Kada se posao obavi,oni[segrti} nece moci viăe da rade bez dozvole
nadzornika [loze] podrucja u kojem zive.
Stavka, ako dode do neke rasprave, nesloge iii razdora [svade] medu
majstcrima, slugama iii segrtima, doticni moraju da obaveste nadzor-
nike i dakone svoje loze o uzroku svade u roku od 24 sata, a ako to ne
ucine, bice kaznjeni sa deset funti, a svadu ce razreliti nadzornici, da-
koni i majstori, i ako se neka od strana joguni (sto znaa, ako ne pri-
hvati odluku nadzornika), bice im oduzete privilegije loze i nece im bi
ţi dozvoijeno da rade pri lo2i sve dok se ne povinuju odiuci nadzornika,
dakona i majstora [loze}.
Stavka, da svi majstori i preduzimaî posiova moraju da paze da su im

skeie cvrste tako da niko ne moze da se povredi radeci na projektu
zbog nihovog nehata i lenjosti. Onaj ko ne napravi skele bice kaznjen i
nece vise biti majstor, vec ce do kraja zivota morari da radi pod nadle-
znoscu drugog majstora.
Stavka, da nijedan majstor ne sme da primi segrta koji je pobegao od

drugog majstora, niti da mu dozvoli da kod njega ostane ako sto sazna
da je pobegao. Kazna za krsenje ovog pravila iznosi cetrdeset funti.
Stavka, da se sve osobe zidarskog [kamenorezackog} zanata sastanu u

ugovoreno vreme i mesto kada su o rome blagovremeno obavestene,
pod pretnjom da ce biti kaănjene sa deset funti.
Stavka, da ce svi majstori od kojih se zahteva prisustvo skupstini iii sa-

stanku poloziti veliku zakletvu i da nece ciniti nepravdu jedni drugi-
ma, niti zataskavati krivicu iii nepravdu drugog [zidara] prema poslo-
davcima, ciji su bili svedok iii za koje pouzdano znaju. Oni koji namer-
no prikrivaju takvu krivicu bice kaznjeni sa deset funti.
Stavka, nareduje se da se sve navedene novcane kazne koje nepostova-

oci ovih pravila plate nadzornicima, dakonima i majstorima loăe u
svom mestu boravka, raspodele u pravicne svrhe, prema savesti pome-
nutih nadzornika, dakona i majstora.
Svi prisutni majstori ovog dana £28. decembra 1598. godine] obave-
zuju se da verno postuju i ispunjavaju ove propise, na nacin koji je gore
naveden. Stoga njihov glavni nadzornik (Viljem So) sopstvenom ru-
kom belezi kako se autenticna kopija ovog dokumenţa poslala svim
lozama ovog kraljevstva [Skotske].
PotpisrViijem So, majstor radova
Beleska:
Ovo je slobodan prevod srednjovekovnog skotskog dokumenţa.
Komentari u obicnim zagradama ( ) objasnjavaju i/iii razjasnjavaju
tekst. Komentari u uglastim zagradama [ } sadrze izostavljene reci iii
vazne informacije.
Drugi statut Vlijema Soa (1599. godina)

28. decembar 1599.
Prva naredba je da nadzornik na podrucju Kilvininga i drugih me-
sta pod nadieznoscu njihove lo2e bude izabran jednom godisnje prema
najvecem broju glasova majstora te loze 20. decembra u kilvininskoj
crkvi. Ova loza je glavna i druga loza Skotske i odsad se glavni nadzor
nik CViljem So] mora obavestavati o rome ko je izabran za nadzornika
loze odmah po njegovom izglasavanju.
Stavka, neophodno je i celishodno [za brz i efikasan rad] prema mislje-

nju gospodara generalnog nadzornika da svaka loza unutar Skotske tre-
ba [uvek] da ima drevnu slobodu kao sto je navikla, a posebno da loza
Kilvining, druga loza Skotske, treba sama da bira nadzornika unutar
granica [okruga] Klajdesdejl, Glazgov, Ejr i Kerik; i da nadzornici i da-
koni Kilvininga imaju punomocje da sazovu preostale [druge] nadzor-
nike i dakone u pomenutim okruzima kada za to imaju potrebu i o nji-
ma [ostalim nadzornicima i dakonima] sudice nadzornici i dakoni KUvi-
ninske loze, bilo u Kilviningu iii u okruzima gore navedenim.
(Ovo pokazuje da je loza Kilvining imala jurisdikciju (ako zeii) nad ve-
likim delom zapadne Skotske. Ovo takode znad da su postojali, iii je
bilo predvideno da postoje podredeni zvanicnici (nadzornici i dakoni)
koji su bili locirani u drugim okruzima izvan Kilvininga, a koji su bili
odgovorni Kilvininskoj lozi. Upotreba re2i „gospodar generalni nad-

zornik" otkriva da je ovaj dokument napisao sluga Viijema Soa, sto
dokazuje da je on bio kraijevski majstor radova.)
Stavka, smatra se neophodnim i efîkasnim prema misljenju mog go

spodara generainog nadzornika da Edinburg bude kao i do sada[pre
1599. godine]prva i upravna loza u Skotskoj, a da je Kiivining druga
loza kao i ranije, sto je {jasno i zakonom]zabelezeno u nasim starim
spisima [sto znaci, u dokumentima koji pripadaju generainom nad-
zorniku],a da treda loza treba da bude Stirling,sto se povinuje[pokla-
pa]sa starim [predasnjim] redosiedom prvenstva.
(Iz ovoga zakijucujemo da je So imao pristup starim dokumentima

koji su sadrzali podatke o drevnim skotskim lozama.)
Stavka, smatra se potrebnim da nadzornici svih loza odgovaraju pre-

zviterstvu[crkveni sudovi srednjeg nivoa]u okruzima zidara iz loze za
sve svoje prekrsaje i trednu njihove novcane kazne neka loza u kojoj je
prekrsaj pocinjen upotrebi u pobozne svrhe.
(So ovde govori o tome da su loze odgovorne crkvi ako njeni clanovi
naprave neki prekrsaj.)
Stavka, da se svake godine odrzi sudenje kojim ce predsedavati nad

zornici i najstariji majstori svake loze [u Skotskoj], najvise sestorica,
koji ce suditi optuzenima i odredivati kaznu u skladu sa pravdom i
moralom drevnog poretka[u zidarstvu].
(Logicno bi bilo da je ovo pravilo naglaseno pre prethodnog,sto znaci

da se, kada se loza slozi da je doslo do prekrsaja i kada dosudi kaznu,
osudeni predaje crkvi na dodatne disciplinske mere.)
Stavka, koju nareduje moj gospodar generalni nadzornik jeste da nad-

zornik loze Kiivining kao druge [loăe] u Skotskoj izabere sest najsavrse-
nijih i najdostojnijih da ispituju kvalifikacije [sposobnosti], unutar [geo-
grafskih] granica koje su prethodno navedene, a na polju umetnosti, za-
nata, nauke i pamdenja drevnog; i da nadzornik [i/ili] dakon bude od-
govoran [jemci za] te osobe unutar granica njegove nadleinosti.
(So upucuje na to da se svake godine ispituju sposobnosti svakog dana

loze vezane za njihov zanat, sto govorl o tome da se od clanova loze
ocekuje neizmerno znanje i vestina.)
Stavka, nadzornik i dakon Kilvininga, kao druge loze, ima nadleznost

da iskljuci [iz loze) svakog ko je neposlusan i ko ne postuje odluke i
drevne uredbe koje su donete prema najboljem secanju [loze] i sve
osobe koje ne postuju bilo crkveno-zanatsko [kamenorezacko] vece
[loze], bilo druge uredbe i odluke koje ce se od sada nadalje doneti radi
cuvanja reda i piira [loze i zanata].
(Drugim recima, svi moraju da postuju drevna pravila i propise, kao i

one koji ce biti doneti u buducnosti, a nadzornik i dakon imaju puno-
mocje da iskljuce clanove koji ne slede pravila.)
Stavka, mojgospodar generalni nadzornik nareduje da nadzornici, da-

koni i intendanti[jedan od cinova na lokalnom nivou]zaposle slavnog
[sa dobrom reputacijom] notara [javnog beleznika] da bude obican
zapisnicar i pisar, i da pomenuti notar bude na polozaju [sekretara lo
ze]i da svako primanje segrta i druge zapise koji se u bilo kom obliku
odnose na zanat[a samim tim i na loiu]jedino on belezi i da svaka be-
leska, narocito ako se odnosi na titulu [vlasnistvo iii imovinu], mora
da prode kroz proveni nadzornika i dakona,osim ako je nov[dogovor]
i ako ga je[u spisima loze]zapisao pisar.
(Iz ovoga se jasno vidi da je zapisnicar sa pravnim iskustvom bio anga-

zovan da vodi beleske loze i da svi vazni dogovori, kao sto je okoncanje
segrtstva, mogu da se obave samo u njegovom prisustvu i da to mora da
se upise u beleske lo2e. Soovo uputstvo da lo£a unajmi sudskog pisara
koji ce voditi beleske otkriva da su zidari bili mahom nepismeni, odno-
sno da So nije verovao da su dovoljno vicni da zapisuju vazne izvestaje.)
Stavka, moj gospodar generalni [nadzornik] nareduje da se svi stări

dekreti i uredbe koje su doneli zidarski preci Kilvininga verno postuju
i da ih se pridrzavaju zanatlije u vremenu koje sledi i da nijedan segrt
niti ucenik od sada nadalje ne sme da bude primljen [u loău] osim u
kilvininskoj crkvi kao svojoj parohiji i parohiji druge loze [Kilvininga],
a svi banketi[sto znaci da se pre toga odrzava ceremonija?]za prijem

segrta iii ucenika da se odrze u pomenutoj iezi Kilvining.
Stavka, nareduje se da svaki ucenik pri svom ulasku(kada postaje za-

natiija loze) mora da plati zajednickoj knjizi[da plaţi i da se taj iznos
zabelezi] deset fiinti i da donese rukavice u vrednosti od 10 silinga iii
da tu sumu plati za banket. I da ga nadzornici, dakoni i intendanti lo
ze nece primiţi bez prikladnog eseja [predmeta koji demonstrira nje-
gove vestine] i dokaza pamcenja u umetnosti zanata [umetnost pam-
cenja}, i mora da se pridrzava prethodnog [uredaba] tako da odgovara
za svoje postupke generalnom nadzorniku.
Stavka, da svi segrti koji pristupaju ne mogu da budu primljeni dok ne

plate pomenuti banket iii dok ne plate banket za sve clanove zanata u
pomenutoj lozi [sta god od ta dva bio mânji iznos?}.
Stavka, nareduje se da nadzornik i dakoni druge loze u Skotskoj [Kil

vining] daju [poloze] zakletvu da ce biti verni i iskreni prema svim
majstorima i segrtima u prethodno navedenim okruzima i da se oba-
vezu da ce ih nadzirati godinu dana da ne bi bili u drustvu samoukih
[neskolovanih kamenorezaca koji ne mogu da budu clanovi loze] i da
ne rade sa njima niti sa njihovim slugama iii segrtima, pod pretnjom
koja je sadrzana u prethodnim uredbama, i da ce morati da plate nave-
denu kaznu.
Stavka, generalni nadzornik nareduje da nadzornik loze kilvininske,

sto je druga loza u Skotskoj, stavi na ispit memoriju i nauke njen sva-
kog coveka od zanata i svakog segrta kako dolikuje njihovoj profesiji
[stepenu]; i ako ne znaju sve tacke, da plate kaznu kako sleduje za nji-
hovu lenjost: covek od zanata 20 silinga, segrt 10 silinga, i da se to
plati u zajednicku kasu jedanput godisnje, a da se koriscenje sredstava
prilagodava opstem dobru, sto je obicna [normalna, pravilna] praksa
obicnih [regularnih] loza ove kraljevine [Skotske].
(Ovo je jedna od najznacajnijih stavki Soovih stătută jer jasno ukazuje

na to da se svake godine u zidarskim lozama odrzavala ceremonija.
Ovo uputstvo otkriva da se od svakog clana loze ocekivalo da zapamti
znatnu kolicinu informadja i da je postojao citav sistem kazni koje su

ih „podsticale" na to da zapamte te informacije — ma kakve vrste one
bile. Ovo je deo koji najvise zbunjuje, jet sama priroda materijaia koji
je trebalo zapamtiti nije navedena, aii se danas veruje da je to gotovo
sigurno bila ceremonija i ezoterijska mudrost zidarstva.)
Za ispunjavanje prethodnih uredbi i svih buducih pravila i odluka koje

ce doneti nadzornici, dakoni i intendanti gote navedenih loza, a koji se
prilikom donosenja i zapisivanja povinuju redu, odrzavanju i prilago-
davanju jednakosti, pravdi i drevnom poretku, nadzornik je ovlasce-
nje dao nadzornicima i ostalim pomenutim da donesu odluke saglasne
sa zakonom.I kao znak potvrde da je generalni nadzornik Skotske do-
neo i zabelezio navedene odluke, on je potpisao svojom rukom na ovoj
i na drugoj strani.
(Viljem So dodeljuje svoje punomocje nadzornicima i dakonima Kilvi-

ninske loze da nastave da primenjuju sva prosla i buduca pravila i pro-
pise kako bi upravljali zidarskim zanatom u Skotskoj.Jasno stavlja do
znanja svima da on ipak vodi glavnu rec.)
Daje se na znanje nadzornicima dakonima i majstorima loze Kilvining

da je Arcibald Barkli, predstavnik pomenute loze, dosao u Edinburg
dvadeset sedmog i dvadeset osmog decembra[1599], gde je pomenuti
Arcibald — u prisustvu glavnog nadzornika i majstora Edinburske loze —
pokazao poruku[pismo od Kilvininske loăe] i ponasao se vrlo iskreno i
oprezno u izlaganju zadatka koji mu je poveren [iz Kilvininga}; aii iz
razloga odsustva njegovog velicanstva iz grada [Edinburga] i s obzirom
na to da su prisutni bili samo majstori Edinburske loze, nismo mogli da
u ovom trenutku donesemo uredbu kako nalaze cast ovog zanata, aii
kada se u buducnosti pruzi prilika za to, zatrazicemo ovlascenje [pisme-
nu potvrdu] Njegovog velicanstva kao odobrenje donetih odluka i od-
rediti kazne za prekrsioce [zanatskog] reda. Za sada je dovoljno obave-
stiti bratstvo u lozi, do sledeceg okupljanja [sastanka].
(Ovim se objasnjavaju okolnosti koje su dovele do gore navedenih pra

vila i propisa - predstavnik loze Kilvining (Arcibald Barkli) dosao je u
Edinburg da izlozi slucaj svoje loze. Nigde tacno ne pise sta je njegova
loza zelela, aii je njena poruka stigla do §oa i ostalih ifianova Edinbur-
ske loze. ăo je dva puta naglasio da je Kilvining draga loza u ăkotskoj,
sto ukazuje na to da ova loza nije bila srecna zbog cinjenice da je Edin-
burg postavljen za „prvu i upravnu" lozu u kraijevstvu. Obe loăe na-
stavile su da postoje do danasnjeg dana i svada oko toga koja loăa ima
prvenstvo i danas utice na skotsku masoneriju.)
Kao svedok, potpisujem se sopstvenom rakom u palati Holirad haus

[Edinburg] dvadeset osmog dana u decembra Bozje godine 1599.
Viljem So, majstor radova, nadzornik zidara
Najstariji masonski ritual na svetu:

Edinburski registar Iz 1696. godine
NEKA OD PITANJA KOJA ZIDARI POSTAVLJAJU ONIMA

STO IMAJU REC, PRE NEGO §TO IH PRIZNAJU
Da li si mason? Odgovor: da
Kako du to znati? Odgovor: znaces u zgodno vreme i mesto.
Beleska: navedeni odgovor daje se samo kada su prisutni nemasoni.
Aii ako nema takvog drastva, odgovaras po znaku potpisnika i dra-
gim pojedinostima pristupanja.
Koja je prva tadka? Odgovor: ka2i mi prvu tadku i ja du ti redi dra-
gu, prva je tajiti i sakriti, draga, ne manje bolna, jeste potom rezanje
gria, jer ti moras da napravis znak kada ovo izgovoris.
Gde si pristupio? Odgovor: u casnoj loii.
Sta dini istinsku i savrsenu lozu? Odgovor: sedam majstora, pet pri-
spelih udenika, dan puta od varoSi bez laveza psa i kukurikanja petla.
Zar manje od toga ne dini istinsku i savrsenu lozu? Odgovor: da,
pet zidara i tri udenika.
Zar ne manje? Odgovor: Sto vise — to bolje, sto manje — to vede
nazdravljanje.
Koje je ime tvoje loie? Odgovor: Kilvining.
Kako stoji tvoja loza? Odgovor: istodno i zapadno, kao jerasalim-
ski hram.
Gde je bila prva loza? Odgovor: na tremu Solomonovog hrama.

Ima li svetiljki u tvojoj lozi? Odgovor: da,tri — severoistocni,jugo-
zapadni i istocni prolaz. Jedan oznacava majstora zidara, drugi nad-
zornika, treci kolegu zanatliju.
Ima li dragulja u tvojoj lozi? Odgovor: da, tri. Uspravni tesanik,
kvadratni plocnik i siroki oval.
Gde cu naci kljuc tvoje lo2e? Odgovor: tri i po stope od vrata loze
ispod uspravnog tesanika i zelenog travnatog komada zemlje. Aii is-
pod moje jetre, gde sve tajne moga srca leăe.
Koji je kljud tvoje loze? Odgovor: dobro cuvani jezik. Gde je
kljuc? Odgovor: u kutiji od kostiju.
Nakon sto te zidari budu ispitali sva iii neka od pitanja i kada na njih
budes odgovorio taâno i davao znake, oni ce te priznati, aii ne kao majstora
iii segrta, veâ samo kao ucenika, pa de rea: vidim da si bio u kuhinji, aii ne
znam da li si bio u dvorani, odgovor: bio sam u dvorani, kao i u kuhinji.
Da li si majstor naseg zanata? Odgovor: da.
Koliko tacaka kolegijalnosti postoji? Odgovor: pet sa stopalom do
stopala, kolenom do kolena, srcem do srca, rukom do ruke i uvom do
uva. Onda napravi znak kolegijalnosti i rukuj se i biceS priznat kao
pravi mason. Redi su te iz Prve knjige o kraljevima, sedmo poglavlje,
red 21 i Druge knjige letopisa, trede poglavlje, red 17.
Dodatak 2
NEKI OD SLAVNIH MASONA
Masonerija je jedna od retkih organizacija koja ne pridaje znacaja to-

me koliko su joj clanovi bogaţi i slavni. Postoji velika verovatnoca da
mnogi takozvani „poznati" masoni nikada nece biti identifîkovani jet
se sa njihovim clanstvom postupa kao sa bilo cijim drugim i ime im se
gubi u ogromnim spiskovima. Ponekad se slavno ime slucajno otkrije;
na primer, tek se nedavno saznalo da je nobelovac Dzon Stajnbek
(1902—1968) bio mason. Na svakog slavnog masona postoje desetine
hiljada „obicnih" masona.
Spisak koji sam prilozio ne obuhvata sve slavne masone. On je sa-
mo primer raznolikosti slobodnih zidara. U njemu ima najvise Ameri-
kanaca jer su podaci o americkim masonima najpristupacniji.
Abot, Vilijam Bad — deo slavnog komicarskog rima Abot i Kostelo.
Adam, Robert — istaknuti britanski arhitekta iz osamnaestog veka.
AIdrin, Edvin E., poznatiji kao Baj: americki astronaut i cian posade
„Apola 11". Bio je druga osoba koja je krocila na Mesec.
Anderson, Robert - general-major americke vojske koji je igrao vaznu
ulogu u bitkama 1861. koje su oznacile pocetak gradanskog rata.
Astor, Dzon Dzejkob - nemacki imigrant u SAD koji je jedno vreme
bio najbogatiji covek u Americi. Bio je majstor holandske loze u
Njujorku i sluzio je kao veliki blagajnik velike loze.
Barns, Robert — covek koji je dobio prvu „titulu" u masonskoj loăi.
Njegove pesme napisane su skotskim dijalektom i pune su humo-
ra, a slave Ijubav, patriotizam i zivot na selu. Bio je clan pet loza.
Bartoldi, Frederik O. — francuski vajar koji je najpoznatiji po skulpturi
Sloboda obasjava svet, tj. BCipu slobode u Njujorku.
Benes, Edvard — predsednik Cehoslovacke koji je izabran 1935. godi

ne i koji je svoju vladu odveo u izgnanstvo nakon pocetka Drugog
svetskog rata. Podneo je ostavku 1948. godine, kada je morao da
prepusti vlast komunistickom rezimu.
Benet, Viskont R. B. — dvanaesti premijer Kanade, 1930—1935.
Berlin, Irving — Napisao je vise od sto pedeset pesama i nekoliko mu-
zickih komedija, od kojih i Ani get yourgun (1946).
Borgnin,Ernest — fîlmski i TV glumac koji je za ulogu u fîlmu „Marţi"
iz 1955. godine dobio Oskara za najbolju ulogu. I dalje je aktivan
mason.
Brant, Dzozef — poglavica Mohikanaca 1742—1807. Bio je na strani

Britanaca u Francusko-indijanskom ratu i u Americkoj revoluciji.
Bredli, Omar N. — americki general. Igrao je vaznu ulogu u save-
znickoj pobedi u Drugom svetskom ratu.
Brodi, Vilijam — americki imigrant iz Skotske. Veliki majstor Velike
loze drzave Njujork i covek koji je postavio kamen temeljac na Kip
slobode 1884. godine.
Brus, Dzejms Kinajrd — skotski istraăivac.
Cercii, Vinston — britanski premijer (1940-1945 i 1951—1955).
Demil, Sesil B. — fîlmski reditelj koji je rezirao prvi holivudski film

V
„Covek-skvo" 1914. godine i koji je bio kreativni genije u „Para-

mauntu". Bio je jedna od vodecih licnosti koje su od Holivuda na-
pravile prestonicu fîlmske industrije.
Dempsi, (Vilijam Harison) D2ek — postao je profesionalni bokser
1912. godine i borio se u vise od stotinu poluprofesionalnih i pro-
fesionalnih takmicenja pre nego sto je osvojio sampionat u teskoj
kategoriji 1919. godine i odbranio titulu pet puta.
Desolijer, Dăon Teofîl — pronalazac planetarijuma i drugi veliki maj
stor Velike loze Engleske.
Dzekson, Endru — sedmi predsednik SAD (1829—1837), koji je bio
veliki majstor Tenesija (1822—1824).
Dăonson, Al — americki fîlmski i estradni izvoda2.
Dzons, Dzon Pol—roden u Skotskoj, postao je „otac ameriâke momarice".
Edvard VII — princ od Velsa i kralj Engleske.

Neki od slavnih masona 193
Edvard VIII — engleski kralj koji se odrekao prestola da bi se ozenio

gospodom Simpson.
Fleming, ser Aleksandar — britanski bakteriolog, koji je 1928. godine

otkrio penicilin, zahvaljujuci cernu je bio jedan od dobitnika No-
belove nagrade 1945. godine.
Frenkiin, Bendzamin — americki izdavac (izdao je Andersonove Kon-
stitucije iz 1723. godine,sto je bilo prva stampana knjiga u koioni-
jama), pisac, diplomata, filozof, drzavnik i nau^nik. Imao je titulu
velikog majstora Pensilvanije i bio je jedan od trinaest potpisnika
Ustava SAD.
Gebl, Klerk — americki glumac najpoznatiji po ulozi iz filma „Prohu-

jalo sa vihorom". Dobio je Oskara za najboljeg glumea u filmu
„Dogodilo se jedne noci" 1934. godine.
Gibon, Edvard — britanski libretista.
Hudini, Hari(Erih Vajs) — americki madionicar.
Karson, Kristofer „Kit" — istrazivac.

King, Karl L. — americîki kompozitor.
Kipling, Radjard — britanski pisac(„Knjiga o dzungli").
Kodi,„Bufalo Bil" Vilijam — americki vodic,istraziva^ i izvodac koji je
osnovao sou „Divlji Divlji zapad", koji je obisao Evropu.
Kol, Net „King" — jedan od najvecih pijanista i pevaca balada.
Krajsler, Volter P. — americki proizvodac automobila koji je osnovao
korporaciju „Krajsler".
Lafajet, markiz de — francuski vojnik i politicar koji je bio prijatelj i sa-

veznik D2ordza Vasingtona za vreme Americke revolucije.
Majklson, Albert Abraham — izmerio je brzinu svetlosti 1882. godine

i postao prvi americki naucnik koji je dobio Nobelovu nagradu
(1907. godine).
Monro,Dzejms — peti predsednik SAD (1817—1825).
Mongolfje,Zak Etjen—pronalazac prvog prakticnog balona-letelice.
Mocart, Volfgang Amadeus — legendarni austrijski kompozitor.
Odubon,Dăon Dzejms — americki ornitolog i slikar. Poznat po svojim

izvanrednim crteăima ptica. U svom dnevniku sebe naziva „maso-
nom i „bratom", aii detaiji o njegovom clanstvu nisu pronadeni.
Rever, Pol — americki kujundzija, graver i revolucionarni heroj. Bio je
veliki majstor Velike loze Masacusetsa.
Robinsdn, „Sugar Rej"— americki bokser, sestostruki svetski sampion.
Ruzvelt, Franklin D. — guverner Njujorka i 36. predsednik Amerike,
jedini predsednik SAD koji je izabran tri pura.
Ruzvelt, Teodor — dvadeset sesti predsednik SAD i dobitnik Nobelove
nagrade za mir.
Ros, ser Dzon — istrazivac severnog pola i kontraadmiral.
Selers, Piter — britanski glumac.
Sibelijus, Jan — finski kompozitor, tvorac Finlandije (1899. godine).
Simko, D2on Grevs —heroj Revolucionarnog rata, osnivac Ontarija i
zamenik guvernera Severne Kanade.
Straton, Carls — americki izvodac i cirkuzant, koji je bio visok samo 86
centimetara.
V
So, Viljem — otac moderne masonerije. Napisao je Statute i organizo-

vao je zidarske loie u ăkotskoj, od kojih je proisteklo slobodno zi-
darstvo.
Truman, Hari S. — trideset treci predsednik SAD, koji je bio veliki

majstor Misurija 1940—1941.
Vat, Dzems — pronalazac? parne masine.

Volas, Luis — americki vojskovoda i autor „Bena Hura".
Vejn, Dzon — glumac iz ameridkih vesterna.
Zigfîld, Florenc — tvorac „Zigfildovih ludorija" iz 1907. godine.

V ^
Zilet, King C. — americki pronalazaii koji je izumeo moderan ăilet.
RECNIK
Slobodni zidari imaju sopstveni zargon. Kao i kod simbola, reci u ma-
soneriji imaju posebno znacenje i dolazi do zabune kada Ijudi pokusaju
da nekim masonskim terminima pridodaju drugacije zna&nje. Zaro
navodim neke od najcescih masonskih termina uz sazeto objasnjenje.
Brat, braca — Nacin na koji masoni oslovljavaju jedni druge(u jedni-

ni, odnosno mnozini).
Hram(masonski)— Rec „hram" asocira na mesto bogosluzenja,gde se

skupljaju Ijudi iste vere. Medutim,u slobodnom zidarstvu ona ima
drugacije znacenje, jer se u hramu sastaju masoni razlicitih vera i
sa drugacijim ciljem.
Hvati — Hvati su danska karta masona. Koriste se na masonskim sa-
stancima i imaju simboli^ku svrhu. Moguce je da su u srednjem
veku zidari posebnim hvatima dokazivali svoju zidarsku(kameno-
rezacku) vestinu.
Izlaganje — Izraz kojim se opisuju rituali objavljeni u javnosti bez do-

zvole masona. Prvo izlaganje nastalo je 1730. godine, a objavio ga
je Samjuel Pricard. Praksa se nastavila sve do danas, kada su izla-
ganja dostupna na internetu(sto je veoma korisno za istoricare ko
ji se bave ovom temom!). Obicno ih objavljuju antimasoni pogre-
sno verujuci da ce, ako dozvole svima da citaju ritual, na taj nacin
masoni biti „izlo2eni" svetlosti dana i da samim tim masonerija vi
se nece postojati. Oni ne shvataju da je stampani ritual samo slovo
na papiru i da je masonu mnogp vaănije da zivi kao mason i da bu-
de okruzen bracom masonima.
Kamen, neobraden — Za kamenoresca, neobraden kamen je parce

kamena tek stiglo iz kamenoloma i na kojem treba da se radi. Za
masona on predstavlja coveka koji nije mason iii koji je tek pri-
mljen u lo2u.
Kamen, obraden — Za kamenoresca obraden kamen je parce koje
moze da se koristi u gradnji.Za masona to je covek koji zivi po ma-
sonskim nacelima.
Kecelja(masonska)— Najvazniji deo masonskih regalija(pored naki-

ta, pojaseva, znacaka i okovratnika). Masonska kecelja je sasvim
sigurno nastala od radne kecelje koju su koristili kamenoresci. Da-
nas ima iskljuîvo simboliiiko znaiienje.
Loia(masonska) — Osnovna „jedinica" masonerije, u kojoj se dode-
Ijuju tri masonska stepena. Ne oznacava mesto.
Loia (zidarska) — Mesto sastajanja srednjovekovnih zidara kamena.
Tokom vremena,loze su primale sve vise clanova koji nisu bili zi
dari, sve dok nisu poştale masonske loSe.
Majstor — Covek koji upravlja lozom na osnovu propisa koji su u po-
velji i uz saglasnost clanova loze. Majstor na ovu (unkciju dolazi
putem izbora,
Nadzornik, mladi — Jedan od „trojice koji upravljaju lozom". On
obavlja vaznu ritualnu i simboli^ku fiinkciju.
Nadzornik, stariji — Vidi Nadzornik, mladi.
Pet tacaka kolegijalnosti — Lekcija iz najranijih masonskih rituala,
cesto predstavljena simbolom petokrake zvezde.
Povelja — Dokument koji izdaje Velika loza, a kojim se grupi slobod-
nih zidara dozvoljava da osnuju masonsku loiu i da dodeljuju raz-
licite stepene masonerije (obiiîno samo tri stepena). Bez povelje,
loza se ne smatra legitimnom iii „regularnom" i pravi masoni bi
trebalo da je izbegavaju.
Prolazak — Kada postane segrt, za masona se kaăe da je „prosao" do
dmgog stepena.
Stepen — Ceremonija kojom kandidat postiie odreden „nivo" mason
erije. Tri osnovna stepena su uceniciei, segrtski i majstorski.
Recnik ^
Ucenik - Mason prvog stepena.

Uzdici se — Kada mason stigne do creceg stepena i postane majstor,
za njega se kaze da se „uzdigao" do najviseg stepena u masoneriji.
Velika leza — Masonski organ sa najvisim autoritetom nad svim regu-
larnim lozama kojima je dodelio povelju. To je na neki nacin
„uprava" masonerije u jednoj drzavi. Neke od prvih velikih loza jos
rukovode lozama u drugim drzavama koje jos uvek nisu formirale
sopstvenu veiiku lozu iii starijim lozama koje nisu htele da se pri-
poje novoj velikoj lozi. Najstarije velike loze u svetu su: Ujedinjena
velika loza Engleske(1717); Velika loza Irske(1725)i Velika loza
Skotske (1736).
Veliki majstor — Titula coveka koji je voda velike loze. U nekim veli-
kim lozama veliki majstori se smenjuju svake godine,dok je u dru
gim to dozivotna funkcija. Svaka velika loza je nezavisna i samou-
pravna, tako da sama odreduje koliko ce i na koji nacin vladati ve
liki majstor.
Veliki neimar svemira — Slobodni zidari izbegavaju da izgovaraju
ime boga jer bi to moglo da uvredi pripadnike odredenih verskih
zajednica. Umesto reci „Bog" koristi se „Veliki neimar svemira" iii
„Vrhovno bice".
Visi stepeni — Izraz koji se pogresno upotrebljava za dodatne mason-

ske ceremonijale. Tacnije bi bilo nazvati ih „dodatnim stepenima".
Nazivaju se netacno zato sto su posle treceg stepena nivoi oznaceni
brojevima od cetiri do trideset tri, aii to ne znaci da su ovi nivoi
„visi". Oni su deo necega sto se obicno naziva skotski obred, dok
drugi ogranci(kao sto su, na primer, Vitezovi templari)spadaju u
jorkski obred.
Zvanicnici-Zajednicki naziv za masone koji obavljaju odredenu fiink-

ciju unutar loze. Zvanicnici se mogu podeliti na: ritualne zvanicnike
(majstor, nadzornici, dakoni, cuvari itd.), administrativne zvanicni
ke(sekretar, blagajnik itd.)i na clanove koji na razlicite nacine pm-
zaju podrsku lozi a koji nemaju ritualnu iii administrativnu funkci-
ju. Treca gmpa je najbrojnija i neki je smatraju najvaznijom.
Plasman:
Knjizara "Riznica knjiga"
Suboticeva br.1 lok.2
023/512-812
Zrenjanin
Knjizara "Riznica knjiga"
Trzni centar "Plato" ispred "Nacionalne kuce"
063/507-334, 031/846-296
Ziatibor
Knjizara "Vasa knjiga"

Save Mrkalja br. 13
99(387)051/217-768,99(387)065/368-481
Banja Luka
Knjizara "Narodna knjiga"
TC Kerber
Novaka Miloseva br. 6
081/231-014, 069/025-535, 081/231-014
email: narodnaknjiga@cg.yu
Podgorica
Knjizara "Narodna knjiga"
City Cenar
Trg Kralja Nikole br. 10
083/215-269, 069/025-535
Niksic
I u svim bolje snabdevenim knjizarama
Vas Leo commerce
www.leocommerce.co.yu
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
061.251 (091)
KUPER,Robert L. D.
Razotkrivanje masonskih tajni: istina o bratstvu i Solomonovom
kljuchi / Robert L. D. Kuper;(prevod Snezana Mihailovic). - Beograd :
Leo Commerce,2007(Beograd: Beoknjiga). - 197 str.: ilustr.; 21 cm.
Prevod dela : Cracking the Freemason's code / Robert L. D. Cooper. -

Tiraz 1.000. - ReMk:str. 195-197. - Napomene i bibliografske refer-
ence uz tekst.
ISBN 978-86-83909-96-4
a)Slobodni zidari -istorija
COBISS.SR- ID 138666252
MZOTKRIVANJE MASONSKIH
Razotkrivanje masonskih tajni je istina o slobodnim zidarima

- masonima. Robert Kuper, podstaknut interesovanjem javnosti i
izazvan kontroverznim pricama koje kruze o masoneriji, odlucio je da „
razotkrije tajnu istoriju ovog druStva.
Ovii izvanrednu knjigu napisao je mason koji je imao pristup retkom

arhivskom materijalu. U njoj je, pored istorije i srrukture slobodnog
zidarstva, razjasnio simboliku, etos i uverenja masona; obelodanio je
skrivene identitete slavnili clanova bratstva, kao i lokacije od znacaja,
posebno isticudi uticaj Skotske na razvoj slobodnog zidarstva. Na ovim
stranicama, citaoci ce saznati sta je zapravo masonerija i koja je bila
jj njena uloga u stvaranju modernog drustva.
** • • vi
^ Robert Kuper je priznati strucnjak iz oblasti slobodnog zidarstva i clan
je brojnih masonskih udruzenja. Radi kao upravnik Muzeja Velike loze
Skotske i cesto se pojavljuje u medijima kao specijalista za istoriju i
prirodu masonerije.
„Robert Kuper je detaljno proucio slobodno zidarstvo i uspeo je da

razdvoji istorijsku cinjenicu od histericnih, smesnili izmisljotina." Brent
Moris, medxnk Americkog masonskog ziiruala i bivsi veliki ceremonijal
majstor u Velikoj lozi Merilenda.
Korice / Ateneum
sBBSHăssam

Robert L D Kuper - Razotkrivanje Masonskih Tajni

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Robert L D Kuper - Razotkrivanje Masonskih Tajni

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

m \ \

Slika br. 1 Srednjovekovni virez templar 19

Zahvaljujem se sekretaru Velike loze §kotske Dejvidu M.

Sadrzaj ove knjige u skladu je sa mojim poimanjem masonerije i sa

ni". Qnjenica da se to radi zbog profita nigde se ne pominje.

Koreni masonerije datiraju iz vremenski nedovoljno poznatog perioda, jer

Bezsumnje najdominantnija teorija o postanku masonerije u trenutku

Kada je osnovan Red templara, njegovi clanovi su dobili prostorije

gde su osnovali novi srab. Sagubitkom Svete zemlje, templari su izgu-

Slika br. 1 Srednjovekovni vitez templar

Filip Lepi i propast Reda templara

dugovao je novac svakom ko je imac dovcljno da mu pozajmi.Jevreji i

rio je da ne moze da prisustvuje sastanku zbog toga sto je morao da

ske, navodno otplovivsi u Skotsku, tacnije na njenu zapadnu obalu,

Francuski templari i Robert Brus

1446. godine sa namerom da obezbede skroviste za blago vitezova

Zidari Solomonovog hrama

Prema teoriji o Solomonovom hramu, od vremena vladavine kra-

Od inkorporacija do masonskih leza: teorija tranzicije

Gradsko vece je ovim zanatlijama dodelilo izvesna prava (kao sto

Inkorporacija drvodeija i zidara

Slika br. 3 Zidar obraduje kamen

Ipak, zidari nisu bili zaokupirani jedino povecanjem prihoda (koji

Postojao je jos jedan aspekt koji je skotske zidare razlikovao od drugih

Loze su sasvim sigurno fascinirale Ijude sa strane. One koji su se

Ono sto znamo o aktivnostima zidarskih loza u Skotskoj tokom

U Skotskoj, razvoj razlicitih leza, a sa njima i razvoj razlicitih vrsta

Teorija velikog praska

lako postoje razlicite teorije o nastanku masonerije, samo se jedan co-

Viljem So, kraijev majstor zidarskih radova

Prvi i drugi statut Viijema Soa

So je napisao propise koji su bili veoma slicni propisima bilo kog

Stavka, Prva da se oni [zidari] pridrzavaju svih postojecih propisa u ve

Prva instrukcija koju je So poslao lozama (treba imati na umu da

nice. So tvrdi da zidari imaju valjane propise koji su im uveli prethod-

Postavlja se pitanje zasto je on to radio. Zidari su bili na nizem dru-

nema sumnje u to kome se So obraca.

obavestena da ce biti glavna kada se pojavila druga loza koja se tome

Stavka, generalni nadzornik nareduje da nadzornik loze kilvininske, sto

Ovde se lozi nareduje da proveri znanje {jtave na ispit memoriju i na

staknuti necim da bi naucili to „nesto" i uveo je kazne. Uvodenje tog

Ako je sve ovo tacno, onda je Viljem So prvi poznati slobodni zi

Nasleâe Viijema Soa

So je odgledno pokusavao da pomocu statura stvori nacionalnu

razloga. Moguce je i to da je So bio svestan da urnire i da je bio zabri-

Poslednji dokaz o Viijemu Sou

VILJEMU SOU,Zvi s bogovima i zivi zauvek, covece izvrsnih osobina;

Svi ce se sloziti da ove reci izrazavaju veliko divljenje i veliki gubitak.

Slika br. 4 Oznaka

Osnivac slobodnog zidarstva

Porodica Sinkier I masoni

sni, zidari su sebe krivili za prekid dobrih odnosa i koriste se laska-

Drugo pismo, napisano oko 1628. godine, uputile su sinu Sinklera,

Kao 1 nasi prethodnici, slusali smo,duboko postovali i uvazavali ih[po

U ovom dokumentu prvi put se povezuje skotska monarhija sa zi-

4 Obe povelje su u vlasniStvu Velike loze âkotske.

ma Soa, tadasnji kraljevi majstori zidarskih radova nisu zeleli da Sin-

Pre nego sto je Carls I potpisao povelju, vlast u Edinburgu je mo-

Citajuci povelju, ne stice se utisak da je gorenavedena izjava tacna.

Sluzbu velikog majstora dvor je dodelio Viljemu Sinkleni, grofii od Ork-

Medu Hejovim rukopisima[Ricard Avgustin Hej] u Biblioteci nalaze se

Vredno pomena je i to da je u oba dokumenta[u „poveljama"], Dzejms

Citat iz 1997. godine koji je naveden ponavlja Lorijevu (i ne same

11 Aleksander Lori, Istorija slobodmg zidarstva (Lori, 1804), str. 100.