DECENIJAMA SKRIVANA TAJNA USPEHA

KLJUC JE U VASIM RUKAMA

 jedna je od prvih knjiga koja govo­
ri o zakonu privlačenja ili najvećoj tajni, koju su
donedavno najmoćniji i najbogatiji ljudi sveta čuva­
li samo za sebe. Mnogim milionerima dvadesetog
veka omogućila je da steknu bogatstvo pre nego što
je "nestala" 1933. godine (sumnja se da ju je zabra­
nila Rimokatolička crkva, ali zvanični dokazi o tome
ne postoje). Silikonskom dolinom kruži priča da je
mladi Bil Gejts na Harvardu pronašao kopiju ove
knjige i zahvaljujući njoj odlučio da napusti studije i
započne avanturu II svetu računara, osnivajući kom-
paniju Majkrosoft.

Originalno. knjiga je zamišljena kao priručnik sa

24 lekcije koje imaju uvodni deo i pitanja na kraju.
Posle nekih delova II zagradi je dat poseban osvrt,
komentar ili objašnjenje kako bi sadržaj bio bliži
savremenom čitaocu.

Našu stvarnost karakteriše čovek slobodnog uma,

visokih mogućnosti i slobodnog duha. Kljul uspeha
je vaša karta za novo doba.

PORTALIBRIS
www.ponalibris.rs
ČARLS F. HANEL

Prevod, dopuna i komentari:

MARIJO KRŽIĆ

PORTALI BRIS

Naslov ori gina la
The Master Key System
Charles F. Haanel
Copyright © 1912 by Charles F. J-Iaanel.
Prvo i zdanj e II SAD 1916. godine ob jav ili
Psychology Publishing, St. Louis i Master Key institul. New York
Copyright © 2009 za srpsko izdanje, portaLibris.
Sva prava zadržana uklj uč ujući pravo na reprod ukcij u
II b ilo kom obliku u cclosti ili delimično.
Predgovor izdanju na srpskom
(
I ljUČ uspeha (The Master Key System) jedna je od prvih knjiga
I izdatih na temu univerzalnih. ali gotovo nepoznatih zakona
koji vladaju nevidljivim univerzumom, zakona zbog kojih nam se
II životu dešava baš ono što nam se dešava. Neki to nazivaju za­
kon priv/ačenja (Law of Allractiotl) ili najvećom tajnom koju su
donedavno najmoćniji i najbogatiji ljudi sveta čuvali samo za sebe.
Danas postoji čitavo more knjiga o tome, ali sva ta "savremena dela"
inspiraciju su dobila iz dve, tri knjige napisane pre stotinak godina.
Ključ uspeha je jedna od njih.
Autor. kao jedan od najuspešnijih biznismena i mentora svoga vre­
mena, u ovoj knjizi otkriva ne samo metode i tehnike nego i čitavu
nauku koja se krije iza zakona privlačenja. Polazeći od činjenice
da se kreativna snaga svakog čoveka krije u njegovim mislima, on
nam otkriva metode kojima možemo d a doslovno otvorimo vrata
kosmičke inteligencije i tako "privučemo" sebi sve ono o čemu sa­
njamo. Ovo je knjiga koja je omogućila mnogim milionerima dva­
desetog veka da steknu svoje bogatstvo, pre nego što je "nestala� oko
1933. godine (priča se da je knjigu zabranila Rimokatolička crkva,
ali zvanični dokazi o lome ne postoje). Silikonskom dolinom kruži
priča da je mladi Bil Gejts na Harvardu pronašao kopijU ove knjige
i zahvaljujući njoj odlučio da napusti studije i započne avanturu II
svetu računara, osnivajući kompaniju Majkrosoft.
Originalno. knjiga je zamišljena kao priručnik sa 24 lekcije koje
imaju uvodni deo i pitanja na kraju. Pošto je ona zaista i bila pri­
ručnik i pošto je pisana jezikom starim sada već stotinu godina. Sadrža;
posle nekih delova smo u zagradi dali poseban osvrt. komentar ili
objašnjenje kako bismo gradivo objasnili i približili ga savremenom
čitaocu. Uvod. . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . l

Predgovor . . . 3
Autor predlaže da se čita samo jedno poglavlje nedeljno da bi se u
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

potpunosti ovladalo tehnikama i znanjima koje knjiga pruža, što i Prvi deo . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . II .

mi preporučujemo. Nije neophodno da se iznetim gradivom bavite Pitanja za vežbu sa odgovorima . .. .. . . . . . . 19

tačno 24 nedelje. ali prave rezultate možete očekivati samo ako ste Drugi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 21
detaljno proučili poglavlje i u potpunosti shvalili poruku koju ono Pitanja za vcžbu sa odgovorima . . . . . . . , . . . 29
nosi. pre nego što predete na sledeće. Takođe, preporučujemo da
Treći deo . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . 30
praktikujete preporučene vežbe, jer ćete tako dostići visok nivo kon­
Pitanja za vežbu sa odgovorima . . 37
centracije i vizuelizacije, koji će vam omogućiti da materijalizujete
. . . . . . . . .

Četvrti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
svoje želje neslućenom brzinom.
Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . • . . . . . 46
Zakon priv/ačenja nije učenje, nije religija, nije filozofija, a ipak je
Peti deo 47
sve to zajedno. Najbitnije od svega jeste da je to neosporna naučna
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . .

Pitanja za vcžbu sa odgovorima 54

činjenica. Preporučujemo da samostalno istražite ovu oblast i ga­
. . . . . . . . . . .

rantujemo da ćete biti zapanjeni činjenicom da veliki broj naučnih Sesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55.

studija i eksperimenata govori u prilog ovom zakonu. Nova era je Pitanja za vežbu sa odgovorima . , . . . . . . . . 62 .

konačno započela i nju ne karakterišu nacije, religije, društvena Sedmi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . . , . . . . . 63
uredenja i velike korporacije, već čovek slobodnog uma, visokih Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . . . 71
mogućnosti i slobodnog duha. Ključ uspeha je vaŠa karta za novo
Osmi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
doba.
Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . . . 82
Marijo Kržić Deveti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . , . . . . . . . 92
Deseti deo . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .... . . . . 94 .

Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . . 101

Jedanaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 .
Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . . 111
Dvanaesti deo ......... . 113
. . .

Pitanja za vežbu sa odgovorima . .

. . . . . . .

.
.

.
.

.
.

. .
. .

. . 120
.

.
Uvod
Trinaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Pitanja za vežbu sa odgovorima . 129
riroda nas sve podstiče da idemo napred. Ma koliko želeli ne
P
. . . . . . . . .

(etrnaesti deo . . . . . . . . . .. . . . ...

. . . . . . . . 131 možemo mirovati. stajati u mestu. Svaka osoba koja ispravno
Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . . 138 razmišlja ne želi da se kroz život provlači polagano, kao biljka, već
Petnaesti deo . . . . . .... . . . .. . . . . . . . . . . . . 140 da se razvija, da napreduje i da nastavi svoj metalni razvoj do kraja
Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . . 148 svog života.
Sesnaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . 150 Medutim, taj razvoj može da nastupi jedino ako se unapredi kvalitet
Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . . 157 misli i ideal pojedinca, odnosno akcije i situacije koje su posledica
Sedamnaesti deo . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . 159 tih misli. Zbog toga je za svakog od nas izuzetno važno da prouči
Pitanja 1.a vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . 166
.
kreativne misli i kako da ih primeni. Ta znanja zapravo određuju da
li će i koliko će se ubrzati i unaprediti evolucija ljudskog života.
Osamnaesti deo . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . 168
Pitanja 1.a vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . . 175 Lovečanstvo traga "za istinom" i istražuje svaku " uličicu " na koju
Devetnaesti deo . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . 177 naide. Na tom putu nastala je gomila speCifične literature sa širo­
Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . . 183 kom rasponom ideja: od trivijalnih do subIiminainih, od otkrovenja,
brojnih filozofskih pravaca, do konačne istine koja se nalazi u knjizi
Dvadeseti deo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
Ključ uspeha.
.

Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . . 192

Dvadeset prvi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 Ključ uspeha je knjiga data svetu s namerom da mu bude veza s
moćnom kosmičkom inteligencijom i pokazatelj kako da iz te inteli­
Pitanja za vežbu sa odgovorima . . ... . . . . . 201
genCije privuče sve ono što odgovara ambicijama i težnjama svakog
Dvadeset drugi deo .... . 203
čitaoca.
. . . . . . . . . . . . . . . .

Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . . . . 211 . .

Dvadeset treći deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 Svaki predmet ili institucija koje vidimo oko sebe a koje je stvorio
čovek, najpre je moralo da postoji kao misao u ljudskom umu. Zbog
Pitanja za vežbu sa odgovorima . . .... . . . . 219
toga je misao konstruktivna po prirodi. Ljudska misao je duhovna
Dvadeset četvrti deo . 221
snaga kosmosa koja deluje kroz svoju kreaciju - čoveka. Ključ us­
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pitanja za vežbu sa odgovorima . . . . . . . . . . 228 peha obučava čitaoca kako da koristi tu moć. Stvari i okolnosti za
2 •
KLJUĆ USI'EHA
koje želimo da se ostvare, najpre moraju biti stvorene II mislima.
Ova knjiga vam objašnjava i vodi vas kroz taj proces.
Ključ llspeha je učenje i publikovano je kao prateći materijal za
odgovarajući kurs II 24 lekCije, koji se polaznicima predaje 24 ne­
delje. Č italac koji kroz ovu knjigu odjednom dobija sve 24 lekcije
upozoren je da je ne čita kao novelu. već da je tretira kao kurs
vredan studiranja i da pre nego što prede na sjedeće, iznova čita
svako poglavlje sve dok potpuno ne �upije" njegovo značenje. U
suprotnom, kasniji delovi se vrlo lako mogu pogrešno razumeti, a
čitalac bi tako uzalud potrošio i vreme i novac. Ako je koristi kao
što je predloženo, ova knjiga će mu omogućiti da razvije snažniju i
bolju ličnost, naoružanu novim moćima, da dostigne svaki vredan
!itni cilj i da stekne nove sposobnosti da uživa u lepalama i čudima
života.
F. H. Berdžes
Predgovor
eki ljudi kao da privlače uspeh, moć, bogatstvo i druga do­
N stignuća bez mnogo truda; drugi pokušavaju da to postignu
uz velike napore i probleme, a na kraju ipak ne uspevaju da do­
stignu svoje ideale i ostvare svoje ambicije i želje. Zbog čega je to
tako? Zbog čega bi neki ljudi ispunjavali svoje ambicije s lakoćom,
drugi uz mnogo muke, a neki nikad? Uzrok ne može da bude fizičke
prirode, u protivnom ljudi koji su fizički najbliži savršenstvu bili i
najuspešniji. Razlika bi, prema tome, morala biti mentalna - mo­
rala bi biti u umu. Dakle um bi morao biti ta kreativna snaga, um
bi morao biti ono u čemu se ljudi suštinski razlikUju. Zbog toga je
UM, zapravo ono što zaobilazi okruženje i prepreke koje se nalaze
na čovekovom putu.
Kada se kreativna snaga uma bude u potpunosti razumela, videće
se da su njeni efekti čudesni! Medutim, to se ne može postići bez
pravilnog prilaza, truda i koncentracije. Citalac će naučiti da su za­
koni koji važe u mentalnom i duhovnom svetu podjednako čvrsti i
nepogrešivi kao oni koji važe u materijalnom svetu. Zbog toga, da
bismo ostvarili očekivane rezultate, neophodno je da upoznamo
zakon i povinujemo mu se. Pravilna primena tog zakona doneće
željene rezultate s nepromenljivom preciznošću. Citaiac koji nauči
da se snaga nalazi u njemu samom, da je slab samo zbog toga što
očekuje da mu pomoć dade spolja i koji se bez oklevanja baci u
svet SVOjih misli, istog momenta će se uspraviti, biti čvrst, zauzeti
dominantan stav i na kraju stvarati čuda.
Onaj ko ne uspe da u potpunosti istraži i iskoristi prednosti na­
pretka koji je nastao II ovoj najmladoj i najsjajnijoj nauci, zaostaće
4 • KLjUČ USPEHA
kao čovek koji bi odbio da prizna i prihvati korist koje je čovečan­
stvu donelo otkrivanje zakona elektriciteta.
Naravno, um stvara negativne okolnosti podjednako često kao i one
koje su poželjne, pa zato kada svesno ili nesvesno vizuelizujemo bilo
kakav nedostatak, ograničenje ili neslaganje, zapravo stvaramo te
okolnosti. Upravo je to ono što mnogi potpuno nesvesno rade sve
vreme.
Ovaj zakon, baš kao i svaki drugi zakon nema obzira prema bilo
kojoj osobi, već se neprekidno primenjuje, nemilosrdno donoseći
svakoj osobi tačno ono što je stvorlia, drugim rečima, kako poseješ,
onako ćeš i da ianješ.
Izobilje zbog toga zavisi od toga koliko razumemo z.akon o izobilju
i činjenice da um nije samo kreator nego JEDINI kreator svega što
postaji. Naravno, ništa ne može biti napravljeno pre nego što imamo
spoznaju da to može biti napraVljeno, a zatim uložimo odgovarajući
napor. U svetu ne postoji više elektriciteta nego što ga je bilo pre sto
godina, ali sve dok neko nije shvatio zakonitosti po kojima bi nam
on mogao koristiti, nismo imali nikakvu korist od njega. Medutim,
kada je zakon shvaćen, to je doslovno osvetiilo čitav svet. Isto tako
je i sa zakonom o izobilju - samo oni koji ga shvate i usklade se s
njim mogu da uživaju u povlasticama koje pruža.
Naučni duh sada dominira svakom oblasti kojoj se posveti napor.
Relacije izmedu uzroka i posledice više niko ne ignoriše.
Otkrića zakonitosti obeležila su svaku epohu ljudskog napretka.
Ona elirninišu elemenat neizvesnosti i ćudi u životima ljudi, kao i
veštačke zakone, razloge i sigurnost.
Ljudi danas razumeju da svaka posledicu ima odreden i nedvosmi­
slen uzrok, pa kada žele postići odreden rezultat, oni traže uslove
pod kOjima se taj rezultat može dostići.
PREDGOVOR • 5
Osnove na kojima se svi zakoni zasnivaju otkrivene su induktivnim
razumevanjem, koje se sastoji od međusobnog poređenja odrede­
nog broja odvojenih događaja, sve dok se ne otkrije zajednički faktor
koji ih uzrokuje.
Upravo toj metodi proučavanja civilizacija duguje zahvalnost za
napredak i većinu znanja koja posedujemo, ona je produžila život,
ublažila bol, premoslila reke, obasjala noći, proširila granice per­
cepcije, ubrzala kretanje, smanjila razdaljine, olakšala veze i omo­
gućila čoveku da uroni u more i vine se u vazduh. Zbog toga i nije
čudno što je čovek ubrzo počeo da ulaže napor da blagoslov tog
sistema proučavanja proširi i na svoje metode razmišljanja, pa kada
je postalo sasvim OČigledno da odredeni rezultati prate odredeni
proces razmišljanja, jedino što je preostalo bilo je da se ti rezultati
razvrstaj u.
Ova metoda je naučna i to je jedina metoda po kojoj bi nam se
trebalo dozvoliti da održavamo stepen slobode koji smo navikli da
posmatramo kao svoje neotudivo pravo jer su ljudi, kod kuće i u
svetu, sigurni samo ako je društvo takvo da se unapreduje zdravlja,
akumulira efikasnost u javnom ili privatnom biznisu bilo koje vrste,
obezbeduje neprekidan napredak nauke i neprekidno uvećavaju
napori da se ti i svi drugi aspekti razvoja društva okreću oko unapre­
denja pojedinačnog i kolektivnog života, za koje nauka, umetnost i
etika ureduju uputstva i kontrolišu motive.
Ova knjiga je zasnovana na apsolutnoj naučnoj istini i otkriće mo­
gućnosti koje leže uspavane u svakom pojedincu i naučiti ga kako
i h može pokrenuti u snažnu akcijU koja će mu uvećati efektivne
sposobnosti, donoseći mu dodatnu energiju, intuiciju, entuzijazam
i mentalnu elastičnost. Litalac koji dostigne razumevanje umnih
zakona koje otkrivamo, steći će sposobnosti da postigne rezultate
6 • KLJUČ USPEHA
o kojima je do sada mogao samo da sanja i koji nagraduju na način
koji je teško opisati rečima.
Ona objašnjava pravilnu upotrebu receptivnih i aktivnih elemenata
uma i poučava čitaoce da uoče prilike. Ona osnažuje volju i razu­
mevanje i objašnjava kako kultivisati i najbolje upotrebljavati ima­
ginaciju, strasti, emocije i intuiciju. Ona daje inicijativu, upornost
II traženju svrhe, mudrost pri izborima, inteligentnu naklonost i
potpuno uživanje u životu na njegovim najvišim nivoima.
Ključ uspeha vas uči upotrebi Snage Uma, istinske Snage Uma, a ne
nekakvih surogata; ovo nema nikakve veze sa hipnozom, magijom
ili bilo kojom drugom, više ili manje fascinantnom obmanom, koja
mnoge navede da misle kako se nešto može imati iz ničega.
Ključ /.IspelJa uzgaja i razvija razumevanje koje će vam omogućiti
da kontrolišete svoje telo, a samim tim i zdravlje. Ona unapreduje i
učvršćuje memoriju. Razvija pronicljivost, onu retku vrstu pronic­
ljivosti po kojoj sc odlikuje svaki uspešan biznismen, koja čoveku
omogućava da vidi, kako mogućnosti, tako i probleme u svakoj si­
tuaciji, koja omogućava da iskoristite prilike kada su vam na dohvat
ruke kao što su i hiljadama drugih, ali oni ne uspevaju da ih vide,
već se marljivo bave situacijama koje ni pod kojim uslovima neće
rezultirati bilo kakvom značajnijom dobiti.
Ključ uspeha razvija mentalnu snagu, što znači da će drugi instin­
ktivno znati da ste vi osoba od moći, od karaktera, da će hteti da
rade ono što vi radite; to znači da privlačite ljude i stvari, da ste
vi onaj kojeg zovu sretnikom, da vam Hstvari" same dolaze, da ra­
zurnete osnovne zakona prirode i da ste u skladu s njom i sa be�
skonacnim, da razumete zakon privlačenja, prirodni zakon rasta
i pSihološke zakone od kojih zavise sve prednosti zdravstvenog,
SOCijalnog i poslovnog sveta.
PREDGOVOR • 7
Mentalna snaga je kreativna snaga, ona vam daje sposobnost da
stvarate za sebe, ona ne znači sposobnost da uzmete nešto od nekog
drugog. Priroda tako nikada ne radi. Priroda stvori dva lista trave na
mestu gde je prethodno nikao jedan list, a čoveku isto omogućava
snaga uma.
Kljuć uspeha uvećava nezavisnost i sposobnost i razvija proniclji�
vost i mudrost, i narav da se bude od pomoći. Ona uništava nepo­
verenje, depresiju, strah, melanhaličnost i svaki oblik nedostatka,
ograničenja i slabosti, uključujući bol i bolest. Ona budi zakopane
talente, snabdeva inicijativom, snagom, energijom i vitalnošću. Ona
budi zahvalnost lepotama umetnosti, književnosti i nauke.
Ona je promenila živote hiljadama ljudi, zarnenjujući nesigurne i
maglovite metode za konačne principe, principe kaji su osnova na
kojima bi trebalo da se zasniva svaki sistem efikasnosti.
Elbert Geri, predsednik korporacije Ju-Es stil, rekao je: "Usluge
savetnika, instruktora i eksperata za uspešan biznis nezamenljive
su za mnoge enterprajz biznise, ali smatram da je mnogo važnije
uočiti i prihvatiti ispn:lvna načela:' Ova knjiga vas uči ispravnim
načelima i sugeriše metode za njihovu praktičnu primenu; po tome
se razlikuje od svih drugih kurseva ili udžbenika. Ona uči da jedina
moguća vrednost nekog principa u njegovoj primeni. Mnogi citaju
knjige, uče kod kuće i odlaze na predavanja ceo svoj život, a da nisu
pokazali nikakav napredak u korišćenju vrednosti principa koje uče.
Kljuć uspeha sugeriše metode kojima se vrednosti naučenih prin­
cipa mogu pokazati i zaista primeniti u svakodnevnom životu.
Svetska misao se promenila. Ta promena se polako pojavljuje pred
našim očima i ona će biti značajnija od bilo koje promene kroz koju
je svet prošao.
8 • KLIUČ USI>EHA
Sadašnja revolucija II mišljenjima bilo kojeg sloja ljudi, od najviših
i najučenijih, pa do radničke klase. nenadmašna je II istoriji čove­
ćanstva.
Nauka je odnedavno došla do tako raznovrsnih pronalazaka, ot�
krila tako beskonačne izvore resursa, otkrila enormne mogućnosti
i neočekivane sile da se naučnici sve više kolebaju da li da odredene
teorije afirmišu kao usvojene i nesumnjive ili da neke druge pore�
knu kao apsurdne ili nemoguće - tako je nova civilizacija rodena.
Običaji, veroispovesti i okrutnosti nestaju, a njihovo mesto zauzi�
maju vizija, poverenje i uslužnost. Okovi tradicionalnog su skinuti
sa čovečanstva i dok se konzumiraju poslednji ostaci materijalnog,
misao biva oslobođena i istina se uzdiže u punom sjaju pred zapa�
. .
I1Jel1lll1 masama.
Ceo svet je pred budenjem nove svesnosti, nove snage i nove spo�
znaje prirodnih bogatstava koja se nalaze II nama. Prethodni vek je
doneo najveličanstveniji materijalni napredak u istoriji, a ovaj vek
će proizvesti najveći napredak mentalne i duhovne snage.
Fizika je objasnila materiju pomoću molekula, molekule pomoću
atoma, atome pomoću energije i na kraju je ser Ambrouzu Flemingu,
u njegovom obraćanju Kraljevskom institutu preostalo da razjasni
energiju pomoću uma. On je rekao: "U svojoj krajnjoj suštini, ener�
gija bi mogla biti neshvatljiva za nas eksperte, kao nešto što je direk­
tno izloženo manipulaciji onog što nazivamo umom ili voljom.�
Pogledajmo koje su to najmoćnije sile u prirodi. U svetu minerala
sve je čvrsto i nepromenijivo. U kraljevstvu životinja i biljaka sve
je u stanju fluksa, beskonačnih promena, uvek biva stvarano i ob­
navljano. U atmosferi nalazimo toplotu, svetlost i energiju. Svaki
svet postaje finiji i sve duhovniji kako se krećemo od vidljivog ka
nevidljivom, od grubog ka prefinjenom, od niskog potenCijala ka
PREDGOVOR • 9
visokom potencijalu ... Kada dostignemo nevidljivo, pronalazimo
energiju II njenom najčistijem i najprostijem obliku.
Kao što su najmoćnije sile II prirodi nevidljive, tako su i najmoćnije
snage II čoveku njegove nevidljive snage. njegova duhovna snaga,
a jedini način na koji se duhovna snaga može ispoljiti to jc misao.
Mišljenje je jedina aktivnost koju duh poseduje, a misao je jedini
proizvod mišljenja.
Zbog toga su sabiranje i oduzimanje duhovne operacije, zaključiva­
nje je duhovni proces, ideje su duhovni koncepti, pitanja su duhovna
traganja, a logika, argumenti i filozofija duhovna mašinerija.
Svaka misao pokreće neko fizičko tkivo. delove mozga, nerv ili mi�
šić. Kako to uzrokuje stvarnu promenu u fizičkom sklopu tkiva,
shvatamo da je dovoljno da imamo odredeni broj misli o nečemu
da bismo potpuno promenili organizaciju čovekovog tela.
To je proces kojim neuspeh menjamo u uspeh. Mislima kao što
su: odvažnost, snaga, inspiracija ili sklad zamenjujemo misli o ne�
uspehu, očaju, nedostatku, ograničenjima i neskladu, a pošto se tc
misli ukorenjuju, fizičko tkivo se menja i tada osoba počinje da vidi
život u dr.ugačijem svetlu, stare navike praktično odumiru, stvari
postaju nove. Osoba se ponovo rada, puna duha, život joj ima pot�
puno novo značenje, ona je rekonstruisana i ispunjena radošću,
samopouzdanjem, nadom i energijom. Ona vidi prilike za uspeh
za koje je ranije bila slepa. Ona uvida mogućnosti koje ranije za
nju nisu imale nikakav značaj. Misli o uspehu kojima je ispunjena
zrače na one oko nje i oni joj za uzvrat od tada sve više pomažu. Ta
osoba privlači nove i uspešne saradnike i to za uzvrat menja njeno
okruženje; pa s tom jednostavnom vežbom misli čovek menja ne
samo sebe već i svoje okruženje, prilike i uslove.
l
10 • KLJUČ USPEHA
Videćete, morate videti, da se nalazimo pred svitanjem novog dana,
da su mogućnosti divne, fascinantne, neograničene, da je lO gotovo
zavodljivo. Pre nekog veka, bilo koji čovek koji bi imao avion ili čak
automatsku pušku, pokorio bi čitavu armiju naoružanu tadašnjim
oružjem. Tako je i danas. Bilo kOji čovek sa znanjem mogućnosti
koje su objašnjene II knjizi K/juć uspeha ima nepojmljivu prednost
nad mnoštvom.
Prvi deo
red vama je prvi deo Kljuća uspeha. Da biste II svoj život uneli
P više snage - steknite svest o snazi, više zdravlja - steknite svest
o zdraviju, više sreće - sleknite svest o sreći. Zivite II duhu tih stvari
sve dok one ne postanu vaše jer imale pravo na njih. Tada vam ih
neće biti moguće oduzeti. Sl vari u svetu su nestabilne pred snagom
koja se nalazi u čoveku, pomoću koje on njima upravlja.
Ne treba da steknete tu snagu. Već je imate. Ono što hoćete to je da
je razumete, da je koristite, da je konlrolišele, da se ispunite njome,
tako da možete da krenete napred i nosite svet pred sobom.
Dan za danom, kako idete napred, kako dosližete momentum, kako
vam se inspiracija produbljuje, kako vam se planovi kristališu, kako
postižete razumevanje, počećete da shvatatc da ovaj svet nije go�
mila kamena i drveta, već živo biće - saČinjeno je od otkucaja srca
čovečanstva. Ono je stvar puna života i lepote.
Očigledno je da je potrebno razumevanje da bi se radilo s materi�
jalom koji opisujemo, ali oni koji steknu do to razumevanje bivaju
inspirisani novom svetlošću, novom silom, oni svakog dana stiču
samopouzdanje i veću snagu i shvataju da im se nade i snovi ostva�
ruju, a život ima dublje, punije i jasnije značenje nego ranije.
1 . Da "mnogo" privlači još na svakom nivou egzistencije, istinito je,
"
a da " malo vodi ka većim gubicima podjednako je tačno.
2. Um je kreativan i uslovi, okruženje i sva životna iskustva rezultat
su naših navika i preovladujućih mentalnih stavova.

12 • KLJUČ USPEHA
3. Stav našeg uma neizbežno zavisi od toga šta mislimo. Zbog toga,
tajna snage. svih uspeha i sveg imetka zavisi od našeg razmišlja·
n,a.
4. Ovo je istinito zbog toga što moramo da ..budemo" pre nego
možemo da "uradimo': a možemo da " uradimo" samo do granica
do kojih "jesmo'; a šta "jesmo" zavisi od toga šta " mislimo':
5. Ne možemo da ispoljimo snagu koju ne posedujemo. Jedini na·
ćin na kOji možemo da obezbedimo dodatnu snagu jeste da posta­
nemo svesni te snage, ali nikada nećemo postati svesni te snage ako
ne shvatimo da sva snaga dolazi iznutra.
6. Postoji čitav svet unutar nas - svet misli, osećanja i snage. svet
svetlosti, života i lepote i bez obzira što je nevidljiv, njegove sile su
moćne.
7. Unutrašnji svet je upravljan mislima. Kada otkrijemo ta; svet,
pronaći ćemo rešenje za svaki problem, uzrok za svaku posledicu,
a pošto je unutrašnji svet potčinjen našoj kontroli, svi zakoni moći
i posedovanja takode su pod našom kontrolom.
8. Spoljašnji svet je odraz unutrašnjeg sveta. Ono što se pojavljuje
spolja, jeste ono što je pronadeno ullutra. U unutrašnjem svetu
možemo pronaći beskrajnu mudrost, beskrajnu snagu i beskrajno
skladište svega što je potrebno, što čeka da bude raspakovano. ra­
zvijeno i izraženo. Ako spoznamo te mogućnosti unutrašnjeg sveta,
oni će dobiti oblik i u spoljašnjem svetu.
9. Sklad unutrašnjeg sveta odraziće se u spoljašnjem, u potpuno
skladnim uslovima, prihvatljivom okruženju, rečju, najboljem od
svega. To je temelj zdravlja i neophodna osnova za sve veliko, za
svu snagu, svu dobit, sva dostignuća i sve uspehe.
PRVI [)EO • 13
10. Sklad unutrašnjeg sveta znači sposobnost da kontro]išemo
svoje misli, da sami odredimo kako će na nas delovati bilo koja
iskustva.
ll. Sklad unutrašnjeg sveta je rezultat optimizma i obilja, a obilje
iznutra rezultira obiljem spolja.
12. Spoljašnji svet odslikava pri! ike i uslove unutrašnje svesnosti.
13. Ako pronađemo mudrost u unutrašnjem svetu, razumećemo
kako da uvidimo čudesne mogućnosti koje su u njemu skrivene
i biće nam data snaga da te mogućnosti ispolji mo u spoljašnjem
svetu.
14. Kada budemo postali svesni mudrosti unutrašnjeg sveta, men­
talno ćemo doći u posed te mudrosti, a lim mentalnim posedova­
njem zapravo dolazimo do snage i mudrosti koje su potrebne za
ispoljavanje neophodnih stvari za naš potpun i skladan razvoj.
15. Unutrašnji svet je praktičan svet u kome ljudi koji poseduju
snagu stvaraju odvažnost, nadu, enluzijazam, samopouzdanje, po­
verenje i veru, pomoću kojih dobijaju ono fino znanje da stvore
viziju i praktične veštine da lu viziju ostvare.
16. :Livat je odmotavanje. a ne izrastanje. Ono što nam dolazi u
spoljašnjem svetu jeste ono što već posedu;emo u svetu u nama.
17. Sve što posedujemo je zasnovano na svesnosti. Sva dostignuća
su rezultat akumulirane svesnosti. Svi gubiCi su rezultat rasipanja
svesnosti.
18. Mentalna efikasnost je moguća uz sklad; nesklad OZllačava kon­
fUZijU; zbog toga onaj koji želi da poseduje moĆ, mora biti u skladu
sa zakonima prirode .
•
l4 • KL)UČ USPEHA
19. Povezani smo sa spoljašnjim svetom svojim objektivnim (sve­
snim) umom. Mozak je glavni organ urna, a sistem nerava nas stavlja
II svesnu komunikaciju sa svakim delom tela. Taj sistem nerava rea­
guje na svaki nadražaj svetlosti, toplote, mirisa. zvuka, ili ukusa.
20. Kada um pravilno razmišlja, kada shvati istinu, kada su misli
koje II telo šalje kroz nervni sistem konstruktivne, osećaji su prijatni,
skladni.
2 1 . Rezultat toga je da razvijamo snagu, vitalnost i sve druge kon­
struktivne sile u svom telu, ali upravo misao tog istog svesnog uma
jeste ono što u naš život unosi stresove, bolesti, nedostatke i svaki
drugi vid nesklada. Zbog toga kroz svesni um, kada pogrešno raz­
mišljamo. stupam o u vezu sa svim destruktivnim silama.
22. Povezani smo sa unutrašnjim svetom svojim podsvesnim
umom. Solarni pleksus je organ tog uma; osebjni sistem nerava
(simpatični, u anatomiji) nadvladava nad svim subjektivnim nadra­
·zajima, kao što su radost, strah, ljubav, emotivnost, disanje, imagi­
nacija i svi drugi podsvesni renomeni. Upravo smo kroz podsvest
priključeni na univerzalni um i povezani s neograničenim konstruk­
tivnim silama kosmosa.
23. Upravo je koordinacija ta dva centra našeg bića i razumevanje
njihOVih funkcija, velika životna tajna. S tim znanjem možemo do­
vesti objektivni i subjektivni um u svesnu saradnju i time koordini­
sati konačno i beskonačno. Naša budućnost je potpuno pod našom
kontrolom. Ona nije ostavljena na milost bilo kojim ćudljivim ili
nesigurnim spoljašnjim silama.
24. Svi se slažu da postoji jedan princip ili jedna svest koja se pro­
stire ćitavim kosmosom. Ona zauzima sav prostor i suštinski je
identična u svakoj tački svog prisustva. Svugde je moćna. svugde
PRVI DEO • 15
mudra i uvek prisutna. Sve misli i sve stvari su unutar samih sebe.
To je sve II svemu.
25. Postoji samo jedna svesnost II kosmosu koja j e sposobna da
razmišlja i kada ona razmišlja, njene misli za nju postaju stvarnost.
Pošto je ta svesnost sveprisutna, ona mora biti prisutna i II svakoj
individui; svaka individua mora biti ispoljavanje te svemoguće, sve­
znajuće i sveprisutne svesnosti.
26. PošlO u kosmosu postoji samo jedna svesnast koja je sposobna
da razmišlja, to neizbežna znači da je vaša svest identična univer­
zalnoj svesti, odnosno drugim rečima, svi umovi su jedan um. Ovaj
zaključak se ne može izbeći.
27. Svest koja sc rormira u našim moždanim ćelijama identična je
svesti koja se formira u moždanim ćelijama bilo koje druge osobe.
Svaka osoba nije ništa drugo do individualizacija univerzalnog, ko­
smičkog uma.
28. Univerzalni um je statička ili potencijalna energija; on jedno­
slavno jeste; on može da se izrazi jedino kroz individualni, dok se in­
dividualni može izraziti iskljućivo kroz univerzalni. Oni su jedno.
29. Sposobnost individualnog da misli jeste sposobnost da deluje
na univerzalni um da bi ga ispoljio (odnosno, da bi ga iskazao u
vidljivoj, fizičkOj rormi). Ljudska svest se sastoj i jedino iz sposobno­
sti čoveka da misli. Za um se smatra da je to nežna forma statičke
energije iz koje se razvija aktivnost koju nazivamo misao, što je
dinamička faza uma. Um je statička. a misao dinamička energija­
dva stanja jedne iste stvari. Misao je zbog toga vibraciona sila koja
nastaje prelaskom statičkog uma u dinamički.
30.Pošto se zbir svih osobina nalazi u univerzalnom umu, koji j e
svemoguć. sveznajući i sveprisutan, ovi atributi se u potenCijalnoj
16 • KLJ UĆ U51'EHA
formi moraju nalaziti i II svakoj individui. Zbog loga, kada indivi­
dua razmišlja, misao je po svojoj prirodi prisiljena da se otelotvori
II stvarima ili uslovima koji je predstavljaju. (Drugim rečima, ono o
čemu razmišljate će se morali prikazati, odnosno ispoljiti II vašem
okruženju.)
31. Zbog toga je svaka misao uzrok, a svaka okolnost (ili dogadaj)
posledica, te je zbog toga apsolutno neophodno da kontrolisete svoje
misli da bi vam one donele samo željene okolnosti. {Ova misao se II
više navrata provlači kroz knjigu i potrebno ju je od samog početka
snažno istaknuti. MOŽETE da kontrolišete svoje misli. Držite tu
činjenicu II mislima sve vreme dok čitate naredna poglavlja. Najveći
problem s kojim se ljudi moraju izboriti jeste mentalna lenjost. Naša
sudbinu, naš život iskljućivo u našim rukama, a lo je najbolji poklon
koji nam jc mogao biti dat. Ipak, čovek ćc, iz čiste lenjosti, radije
pokušnti da uzroke i rcšenja za svoje probleme prenese na nekog
ili nešto drugo. samo da ne mora da se trudi, da razmišlja, da "lupa
glavu': Svaka misao je UZROK, a svaki dogadaj POSLEDICA neke
misli i mi možemo da kontrolišemo svoje misli!
32. Sva snaga dolazi nam i7.llutra i ona je apsolutno pod našom
kontrolom. Ona dolazi (i možemo je posedavati i kontrolisati) ako
steknemo precizna znanja i voljno primenjujemo precizne principe
(odnosno, ako svesno nameravamo da ta stečena znanja i prime­
nima).
33. Trebalo bi da je jasno da, kada potpuno shvatimo ovaj zakon i
kada budemo mogli da kontrolišerno svoje misaone procese, moći
ćemo ih primeniti na bilo koje okolnosti; drugim rečima, svesno ćemo
saradivati sa svemogućim zakonom. što je i osnov svih stvari.
34. Kosmički um je životni princip svakog atoma koji postoji; svaki
atom neprekidno teži da ispolji više života; svi su inteligentni i svi
teže ka tome da ispune svrhu zbog koje su stvoreni.
PIIV! DEO • 17
35. Većina čovečanstva živi u spoljašnjem svetu; samo nekolicina
je pronašla unutrašnji svet iako je unutrašnji svet onaj koji stvara
spoljašnji. Zbog toga je on kreativan i sve ono što možete pronaći
u svom spoljašnjem svetu, veĆ smo stvorili u svom unutrašnjem
svetu.
36. Ovaj sistem nam omogućava da ostvarimo snagu koja će postati
naša kada shvatimo odnos izmedu spoljašnjeg i unutrašnjeg svela.
Unutrašnji svet je uzrok, spoljašnji je posledica; da bismo promenili
posledice, moramo promeniti uzrok.
37. Istog momenta ćemo uočiti da je to radikalno nova i druga­
čija ideja, jer većina ljudi pokušava da promeni posledice radeći na
posledicama. Oni ne primcćuju da je to jednostavno presipanje iz
jednog oblika nevolje u drugi. Da bismo uklonili nesklad, moramo
promeniti njegov uzrok, a uzrok možemo pronaći jedino II unu­
trašnjem svetu.
38. Sve raste iznutra. To je očigledno svugde u prirodi. Svaka biljka,
svaka životinja, svaki čovek živa je potvrda tog veličanstvenog za­
kona i greška svih epoha je u tome što se za snagom ili moći tragalo
.,spolja�
39. Unutrašnji svet je univerzalna fontana resursa, a spoljašnji svet
je izlazna cev. Naša mogućnost da primamo zavisi od toga da li
smo uočili tu univerzalne fontane, tu bezgraničnu energijU na koju
je svaka individua priključena i na taj način je jedno sa svakom
drugom individuom.
40. Uočavanje jc mentalni proces, zato jc mentalna akCija zapravo
interakcija (uzajamni odnos, akcija i reakcija) individualnog uma
sa univerzalnim, a pošto je univerzalni um inteligencija koja zau­
zima sav prostor i pokreće sva živa bića, mentalna akcija i reakcija
jesu zakon prouzrokovanja. Načela prouzrokovanja ne obitavaju u
18 • KLJUĆ USPEHA
individualnom, već u univerzalnom umu. To nije objektivna spo­
sobnost, nego subjektivan proces i rezultati su vidljivi u beskrajnoj
raznolikosti uslova i iskustava.
41. Da bi se iskazao život, mora postojati razumj ništa ne može
postojati bez razuma. Sve što postoji jeste nekakva manifestacija te
bazične supstance iz koje i od koje su sve stvari stvorene i nepre­
kidno bivaju iznova stvarane.
42. 2ivimo u beskrajnom moru plastične umne supstance. (Kada
kažemo plastične, mislimo obradive supstance, nečeg što se može
modelirati.) Ta supstanca je uvek živa i aktivna. Ona je osetljiva do
najviših granica. Ona dobija oblik spram mentalnih zahteva. Misli
formiraju kalup, odnosno matricu iz koje supstanca dobija izraz.
43. Upamtite da se vrednosti nalaze u samoj primeni i da će vam
praktično razumevanje ovog zakona zameniti siromaštvo za bo­
gatstvo, neznanje za mudrost, nesklad za harmoniju i ropstvo za
slobodu i Sigurno jc da, posmalrano s materijalnog i SOcijalnog sta­
novišta, ne postoji veći blagoslov od tog.
44. Izaberite sobu u kojoj ćete biti sami i neometani. Sedite usprav­
ljeni, da vam bude udobno (izbegnite položaj II kojem postoje velike
šanse da zadremate). Pustite mislima da lutaju gde žele, ali budite
savršeno mirni izmedu petnaest minuta i pola sata. Nastavite s time
tri, četiri dana ili preko cele nedelje, sve dok ne postignete potpunu
kontrolu nad svojim fizičkim bićem.
45. Mnogima će to biti krajnje teško, drugi će to savladati s lako­
ćom, ali apsolutno je najvažnije da steknete potpunu kontrolu Ilad
svojim telom pre nego što ste spremni da idete dalje. U sledećoj
lekCiji dobićete uputstvo za sledeći korak. U meduvremenu, morate
savladati ovaj.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
l.Sta je spoljašnji svet u odnosu na unutrašnji? Spoljašnji svet je
odraz unutrašnjeg sveta.
2. Od ćega zavisi sve ono što posedujemo? Sve što posedujemo
zasniva se na svesti.
3. U kakvoj je vezi čovek sa stvarnim svetom? (ovck je povezan
sa stvarnim svetom pomoću objektivnog (svesnog) uma; mozak je
organ tog uma.
4. U kakvoj je on vezi sa univerzalnim umom? (ovek je povezan
sa univerzalnim umom svojim podsvesnim umom; solarni pleksus
je organ tog uma.
5. Sta je univerzalni um? Univerzalni um je životni princip svakog
atoma koji postoji.
6. Kako može Individualno da utiče na univerzalno? Sposobnost
individualnog da misli jeste njegova sposobnost da deluje na uni­
verzalno i na taj način ga ispoljava.
7. Sta je rezultat te akcije i interakcije? Rezultat te akcije i interak­
cije su uzrok i posledica - svaka misao je uzrok, a svako stanje je
posledica.
8. Kako se obezbeduju skladni i željeni uslovi? Skladni i željeni
uslovi se obezbeduju ispravnim razmišljanjem.
9. �ta je razlog svih nesklada, nedostataka i ograničenja? Neskladi,
nedostaci i ograničenja rezultat su pogrešnog razmišljanja.
20 • K L J U Ć U S I' E H A

10. Šta je izvor svake moći? Izvor svake moći je unutrašnji svet,
univerzalna fontana resursa, beskonačna energija na koju je svaki
čovek priključen. Drugi deo

aši problemi nastaju uglavnom zbog toga sto su nam ideje kon­
N ruzne i šlo zanemarujemo svoje stvarne interese. Zakone pri­
rode prema kojima treba da sc ophodima leško je otkriti. Zbog toga
su jasno razmišljanje i moralna pronicljivost neizmerno vred ni. Svi
procesi, ukljućujući i misaone, zasnivaju sc na čvrstim temeljima.

Sto su dublja osećanja, što je jasnije rasuđivanje, što je prefinjeniji

ukus, što su jasnije odredena i moralnija osećanja, što je suptilnija
inteligencija, što su uzvišenije težnje - čistije su i inlenzivnije na­
grade koje nam postojanje donosi. Otuda i zaključak da proučavanje
onog što se u svetu smatra najboljim, donosi vrhunske užitke.

Snaga, primena i mogućnosti uma su, po novom tumačenju, neupa·

redivo čudesniji od najekstravagantnijih dostignuća ili čak snova o
materijalnom napretku. Misao je energija. Aktivna misao je aktivna
energija; koncentrisana misao je koncentrisana energija. Misao kon·
centrisana na neki konačan cilj postaje snaga. To je ona snaga koju
su koristili oni koji ne veruju u vrline siromaštva ili lepotu samoa·
dricanja. Oni smatraju da je to rečnik slabića.

Sposobnost da se ta snaga prihvati i ispolji zavisi od sposobnosti da

se spozna kako bezgranična energija sveprisutna u čoveku nepre·
kiđno stvara njegovo telo i um i koja može da se u svakom momentu
kroz njega izrazi u bilo kom potrebnom obliku. Svaka individua
će se ispoljavati II spoljašnjem životu apsolutno proporcionalno sa
spoznavanjem te istine.

Drugi deo objašnjava kako to postižete.

22 • K L J U Č USPEHA
1 . Sve aktivnosti uma su proizvod dva paralelna vida aktivnosti:
jedan je svesni, a drugi je podsvesni. Profesor Dejvidson je rekao:
..Onaj koji želi da obasja čitav niz mentalnih akcija svetlošću svoje
svesti, ne razlikuje se mnogo od onog koji želi da obasja čitav ko·
smos baterijskom lampom."
2. Logički procesi II podsvesti se izvršavaju s velikim stepenom
sigurnOSli i pravilnosti, koji b i bio nemoguć ako bi postojala bilo
kakva mogućnost za grešku. Naš um je takav da on za nas priprema
najbitnije osnove za spoznaju, a da mi nemamo ni najmanju ideju
kako to funkcioniše.
3. Podsvesna duša, kao neki milosrdni stranac, radi i stvara uslove
kOji idu nama II korist, spuštajući II naše krilo samo sazrelo voće; ta
bitna an<lliza mentalnih procesa nam kaže da je podsvest pozorište
najvažnijih mentalnih renomena.
4. Podsvest je ono kroz šta je Šekspir morao. bez i malo naprezanja.
opažati velike istine. skrivene od svesnog uma njegovih studenata,
ono šlo je Fidijasu omogućilo da se divi mermeru i bronzi. Raraelu
da naslika Madonu i Betovenu da komponuje simfonije.
5. Lakoća i perfekcija u potpunosti zavise od stepena u kom presta­
nemo da zavisimo od svesnog; perfektno sviranje klavira, skijanje.
rad sa štamparskom mašinom i umešna trgovina zavise od pro­
cesa II podsvesnom umu. Cudesno sviranje briljantnog komada na
klaviru. dok u isto vreme vodimo živu konverzaciju. dokaZUju svu
veličinu naših podsvesnih mogućnosti.
6. Svi srno mi svesni toga koliko zavisimo od podsvesnog i sto su
veće. plemenitije i briljantnije naše misli, sve nam je oČiglednije
da poreklo leži duboko ispod granica našeg znanja. Shvatamo da
smo obdareni merom. instinktima, smislom za lepotu u slikarstvu,
DI(UGI I)EO • 23
muzici i tako dalje. ali smo potpuno nesvesni njihovog porekla ili
mesta boravka.
7. Vrednost podsvesnog je ogromna, ono nas inspiriše. ono nas
upozorava. ono nas oprema Imenima, cln}elllcama I scenama IZ
• • • • • • • •
uskladistene memorije. Ono upravlja našim mislima, našim ukusom
i izvršava toliko zamršene zadatke za koje svesni um, čak i kada bi
imao snagu, nema kapacitet.
8. Možemo da hodamo kako nas je volja, možemo podići ruku kad
god odlučimo da je podignemo, možemo obratiti pažnju, pogledati
i poslušati bilo koji događaj koji želimo. S druge strane, ne možemo
zaustaviti svoje otkucaje srca, cirkulaciju krvi, svoj rast, formiranje
nerava i mišićnog tkiva, izgradnju kostiju, ili bilo koji drugi važan
vitalni proces.
9. Ako uporedimo te dve grupe aktivnosti: onu koja je odredena
voljom trenutka i onu koja teče dostojanslvenom, ritmičkom puta­
njom, neometana i neprekidna u svakom momentu, zastaćemo puni
strahopoštovanja prema ovoj drugoj, zahtevajUĆi da nam misterija
bude objašnjena. Istog momenta shvatamo da su to vitalni procesi
našeg fizičkog života i ne možemo izbeći zaključak da su te važne
funkcije planski uklonjene izvan granica naše spoljašnje svesti, sa
svim njenim varijacijama i naglim prelazima i da su smeštene pod
upravu stalnih i pouzdanih snaga koje se nalaze unutar nas.
10. Od te dve grupe snaga, spoljašnje i promenljive su nazvane
svesni um ili objektivni um (zato što on upravlja spoljašnjim objek­
tima). Unutrašnje snage su nazvane podsvesni um ili subjektivni um
i osim što radi na mentalnOj ravni, on kontroliše i regularne runkcije
koje fizički život čine mogUĆim.
1 1. Neophodno je da jasno razumemo njihove osobite runkcije na
mentalnoj ravni, kao i odredene druge osnovne principe. Opažajući
24 • K L J U Č USPEHA
i delujući kroz naših pet fizičkih čula, svesni um se bavi utiscima i
predmetima spoljašnjeg života.
12. On ima sposobnost da pravi razlike, čime nosi odgovornost
za izbore. On ima moć rasuđivanja - bilo da je ono induktivno,
deduktivno, analitičko, ili logičko - i ta moć može biti razvijena
do najvišeg stepena. On je sedište volje sa svim energijama koje
odatle teku.
13. Ne samo da može da zadivi druge umove (da na njih ostavlja
utiske) nego može i da usmerava podsvesni um. Tako svesni um
postaje vođa i zaštitnik podsvesnog uma. Upravo je to ona visoka
funkcija koja može potpuno da preokrene uslove u našem životu.
14. Često je istina da nad nama vlađaju strah, zabrinutost, siromaš­
tvo, bolest, nesklad i svakakvo zlo samo zbog toga što je naš um
prihvatio pogrešne sugestije. Sve to istrenirani svesni um može u
potpunosti da spreči svojim pažljivim, zaštitničkim aktivnostima.
Sasvim slobodno ga možemo nazvati čuvarom kapije velikog pođ­
svesnog carstva.
15. Jedan pisac je glavnu razliku izmedu dva stanja uma iz.razio
na sledeći način: "Svesni um su razumne odluke. Podsvesni um su
instinkti, rezultat prethodnih razumnih odluka."
16. Podsvesni um izvlači pravedne i precizne zakljućke iz premisa
prikupljenih iz spoljašnjih i:tvora. Kadaje premisa istinita, pođsve­
sni um donosi be:tgrešan zaključak, ali kada je premisa ili sugestija
nekakva greška, cela struktura se urušava. Podsvesni um nikada
ne dokazuje ispravnost. On se oslanja na svesni um, na to da će ga
čuvar kapije zaštiti od pogrešnih utisaka.
17. Prihvatajući bilo koju sugestiju kao istinitu, podsvesni um mo­
mentalno počinje da po njoj nadalje deluje, u celokupnom području
D R U G I DEO • 25
svoje ogromne oblasti rada. Svesni um može da sugeriše samo istinu
ili grešku. Ako sugeriše grešku, to je po cenu širokodosežne opa­
snosti po celokupno biće.
18. Svesni um bi trebalo da je na straži sve vreme dok smo budni.
Kada j e stražar van dužnosti ili kada je zbog razlićitih okolnosti
njegovo mirno rasuđivanje poremećeno, tada je podsvesni um ne­
zaštićen i potpuno otvoren za sugestije sa svih strana. Za vreme
divljeg paničnog uzbudenja, pod snažnim uticajem besa, impulsa
neodgovorne rulje, ili bilo kog stanja neobuzdanih strasti, nastaju
izuzetno opasne okolnosti. Tada je podsvesni um otvoren za su­
gestije straha, mržnje, sebičluka, pohlepe, samoomalovažavanja
i drugih negativnih sila koje šire osobe ili dogadaji iz okruženja.
Rezultat toga najčešće je krajnja bolest, s posledicama koje mogu
na duži period nastaviti da zabrinjavaju, pa je veoma bitna zaštita
podsvesnog uma od lažnih utisaka.
19. Podsvesni um opaža intuicijom. Zbog toga su njegovi procesi
brzi. On ne čeka na spore metode svesnog rezonovanja. U stvari,
on ih ne može ni koristiti.
20. Podsvesni um nikada ne spava, nikada se ne odmara, baš kao
ni vaše srce ili vaš krvotok. Otkriveno je da, kada se podsvesnom
umu jasno predstavi ono što treba da obavi, pokreću se snage koje
vode ka željenom rezultatu. Tu se, znači, nalazi izvor moći koji nas
spaja sa svemogućnostima. To su ti duboki principi koji su i te kako
vredni našeg najiskrenijeg učenja.
21. Način rada ovog zakona veoma je zanimljiv. Oni koji ga prime­
njuju, kada na primer krenu da se nadu sa osobom s kojom očekuju
da će imati težak razgovor, iznenada saznaju da je pre njih tu bilo
nešto što je izbrisalo očekivane razlike, sve se promenilo, sve je izne­
nada harmonično. Saznaju da kada naide neki ležak poslovni pro­
blem koji ne smeju odlagati, nešto iznenada sugeriše odgovarajuće
26 • KLJUČ U 5 1'EHA
rešenje i sve se uredi na odgovarajući način. U stvari, oni koji su
naučili da veruju podsvesnom otkrivaju da pod svojom komandom
imaju neograničene resurse. (Kada kažemo da je nešto donela re­
šenje, ne mislimo na nekakvu natprirodnu silu, natprirodno biće,
ili slično, već želimo da istaknemo da običnom čoveku to deluje
neobjašnjivo i obično će reći da se dogodilo čudo ili da je imao
neverovatnu sreću.)
22. Podsvesni um je sedište naših težnji i naših principa. To je izvor
naših umetničkih i neobičnih ideala. Ti instinkti mogu biti svrgnuti
53mo detaljnim i pastepenim podrivanjem urodenih principa.
23. Podsvesni um ne može preispitivati kontroverzno. Zbog toga,
ako jc prihvatio pogrešnu sugestiju, siguran način da sc to prebrodi
jeste kontrasugestija. koja se često ponavlja i koju um mora da pri­
hvati. ,l što će vremenom razviti nove i zdrave navike mišljenja i
življenja. (Ovde se zapravo objašnjavaju znaćaj i snaga autosugestije.
koju mnogi ljudi praktikuju iako zapravo i ne znaju kako i zbog čega
ona funkcioniše.) Podsvesni um je sedište naših navika. One koje
stalno ponavljamo postaju mehaničke. više nisu stvar rasudivanja.
već su pustile korene duboko u podsvesni um. Ako je navika celo­
vita i ispravna. lO može da nam koristi, ali ako je pogrešna i štetna.
pomoć sc nalazi u tome da spoznamo svemogućnost podsvesnog
uma i sugerišemo da postoji apsolutna sloboda. Podsvest. kao nešto
kreativno i jedno s našim božanstvenim iZvorom. istog momenta
Će izazvati slobodu koju sugerišemo.
24. Da sumiramo: normalno funkcionisanje podsvesnog uma na
fizičkom nivou ima veze s redovnim i vitalnim procesima. sa oču­
vanjem života i obnavljanjem zdravlja. s brigom za naslede koja
uključuje instinkt za očuvanjem celokupnog zivota i poboljšanjem
opštih uslova.
DIWGI DEO • 27
25. S mentalne strane on je skladište memorije. skrovište čudesnih
glasnika misli. koji rade neometani vremenom i prostorom. on je
fontana praktičnih inicijativa i konstruktivnih životnih snaga. On
je sedište navike.
26. S duhovne strane. on je izvor ideala. težnji. imaginacija i kanal
kroz koji mi spoznajemo svoj božanstveni izvor i u onolikoj propor­
ciji u kojoj prepoznamo tu bozanstvenost. toliko ćemo i razumeti
taj izvor moći.
27. Neko će možda upitati kako podsvest može da promeni naše
okolnosti. S obzirom na to da je podsvest deo univerzalnog uma.
deo mora biti istog lipa i kvaliteta kao i eelino - jedina razlika je
u stepenu. Celina je. kao što znamo kreativna. u stvari. lo je jedini
kreator koji postoji. pa samim tim shvatamo da je i Lim kreativan. a
pošto je misao jedina aktivnost koju um poseduje, i ona neizbežno
mora da bude kreativna.
28. Shvatićemo da postoji ogromna razlikJ izmedu jednostavnog
razmišljanja i svesnog. sistematičnog i konstruktivnog usmeravanja
misli. Kada to uradimo. dovodimo svoj um u sklad sa univerzalnim
umom. dolazimo u sklad s beskonačnim. pokrećemo najsnažnije
sile koje postoje. kreativne snage univerzalnog uma. To je. kao i sve
drugo. upravljano prirodnim zakonom i taj zakon je zakon privla­
čenja. koji kaže da je um kreativan i da će automatski doći u odnos
s predmetom razmišljanja i zatim ga ispoljiti.
29. Cilj vežbe koja je data uz prvu lekciju jeste ostvarivanje kontrole
nad fizičkim telom. Ako ste to postigli. spremni ste za nastavak.
Ovog puta ćete započeti s kontrolom svojih misli. Uvek idite u istu
sobu. na istu stolicu. u isti položaj. ako je moguće. U nekim situa­
cijama nije pogodno koristiti istu sobu. ali u ovom slučaju jedno­
stavno na najbolji način iskoristite uslove kakve imate. kako su vam
raspoloživi. Budite savršeno mirni kao i ranije. ali sprečite sve misli.
28 • KLJUČ USPEHA
To će vam dati kontrolu nad svim mislima o brizi i strahovima i
omogućiti vam da gajite samo onu vrstu misli koje želite. Nastavite
sa ovom vežbolll dok ne steknete potpunu nadmoć.
30. Nećele moći da lo radite duže od nekoliko trenutaka, ali vežba
je vredna zato što će praktično pokazati veliki broj misli koje ne·
prekidno teže da udu u naš mentalni svet.
31. U sledećoj lekciji dobićete uputstva za vežbu koja će biti inte·
resantnija, alj je neophodno da najpre ovladate ovom.
"Uzrok i posledica su apsolutni i neodvojivi u skrivenom kraljevstvu
misli, baš kao i u svetu vidljivih i materijalnih stvari. Um je glavni
krojač, kako odeće unutrašnjih karaktera, tako i odeće spoljašnjih
okolnosti': Džejms Alen.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
ll. Koja dva modela mentalnih aktivnosti postoje? Postoje svesna
i podsvesna mentalna aktivnost.
12. Od čega zavise lakoća i perfekcija? Lakoća i perfekcija pot·
puno zavise od stepena u kom prestanemo da zavisimo od svesnog
uma.
13. U čemu je vrednost pođsvesnog? Podsvesno nas vodi, upozorava
nas, kontroliše vitalne procese i sedište je celokupne memorije.
14. Koje su funkcije svesnog uma? Svesni um ima sposobnost da
razlikuje, ima moć da rezonuje, on jc sedište volje i može da utiskuje
u podsvest.
15. Kako se izražava različitost izmedu svcsnog i podsvesnog?
Svesni um je razumna volja. Podsvesni um su inslinkti, rezultat
prethodne razumne volje.
16. Koja metoda je neophodna da bi se utisak preneo na podsvest?
Neophodno je da mentalno (ormulišemo ono što želimo.
17. Kakav će biti rezultat? Ako je želja u skladu s naprednim proce·
som velike celine, pokrenute se snage koje će dovesti do rezultata.
18. Sta je rezultat rada ovog zakona? Naše okruženje odražava stOl·
nje koje odgovara našem pretežnom mentalnom stavu.
19. Koko se zove taj zakon? To je zakon privlačenja.
20. Kako gtasi taj zakon? Misao je kreativna energija i ona će auto·
matski doći u odnos sa SVOjim objektom i potom ga ostvariti.

Treći deo
aznali ste da pojedinac može uticati na univerzalno i da su rc­
S zultat te aktivnosti i međusobnog odnosa uzrok i posledica.
Zbog loga je misao uzrok, a iskustva na koja nailazile II životu su
posledica.
EJiminišite zbog toga svaku moguću sklonost ka lome da se žalite na
uslove koji su bili ili koji jesu, zato što je na vama da ih promenile i
učinite onakvim kakvi biste želeli da budu.
Usmerite svoj napor ka spoznavanju mentalnih resursa, koji su uvek
pod vašom komandom i iz kojih dolazi sva istinska i dugotrajna
snaga.
Praktikujte ovo uporno sve dok ne uvidite činjenicu da ne može doći
ni do kakve greške II ostvarenju bilo kakvog svrsishodnog Životnog
cilja ako razumete svoju snagu i istrajete II nameri zbog toga što su
snage uma uvek spremne da se prepuste odlučnoj volji, u naporu
da misao i želju kristališu u akciju, dogadaj i uslove.
Mada je svaka životna funkcija i svaka akcija na samom početku
rezultal svesnog mišljenja, uobičajene akcije, odnosno navike, po­
staju automatske i misli koje ih kontrolišu odlaze u svet podsvesnog,
mada su (te misli) i dalje podjednako inteligentne. Neophodno je da
one postanu automatske, tj. podsvesne da bi naš svesni um mogao
da se posveti drugim stvarima. Medutim, i te nove akcije će, kada
na njih dade red, postati navike, potom automatske, a potom pod­
svesne, sve da bi se um ponovo oslobodio tih detalja i napredovao
ka nekim drugim aktivnostima.
TREĆI DEO • 31
Kada ovo budete razumeli, pronaći ćete iZvor snage koja će vam
omogućiti da se nosite s bilo kojom situaCijom koja može da se
razvIJe.
I . Sva neophodna interakcija svesnog i podsvesnog uma zahteva
i sličnu aktivnost izmedu odgovarajućih sistema nerava. Džadž
Trouard ukaZUje na predivnu metodu u kojoj se ta interakCija de­
šava. Centralni nervni sistem je organ svesnog uma, a osećaj ni si­
stem je organ podsvesti. Mozak i kičmena moždina su kanal kroz
koji svesno doživljavamo percepcije naših fizičkih čula i kroz koji
kontrolišema pokrete tela. Centar tog sistema nerava nalazi se U
mozgu.
2. Osećajni sistem se nalazi u živčanom središtu u pozadini sto­
mačne duplje koji nazivamo solarni pleksus i on je kanal mentalnih
akcija koje podsvesno kontrolišu vitalne funkcije našeg tela.
3. Ta dva sistema spojena su pomoću nerava koji se prostiru iz
moždane regije, kao deo voljnog sistema, do torza, puštajući krake
do srca i pluća i na kraju, prolazeći kroz dijafragrnu, oni gube svoj
spol;ni omotač i sjedinjuju se s nervima osećajnog sistema, te tako
formiraju vezu izmedu dva dela i omogućavaju čoveku da fizički
bude celovit entitet.
4. Uvideti smo da mozak, organ svesti, prima svaku misao koja je u
njemu tema naše sposobnosti rasudivanja. Kada je subjektivni um
zadovoljan i uveren da je misao prava, on je šalje u solarni piekstls,
tj. u mozak našeg podsvesnog uma da bi se ugradila u naše telo, od­
nosno da bi se iskazala u stvarnom svetu. Ona nakon loga više nije
oscLljiva ni na kakve dodatne argumente. Podsvesni um ne može
da razmatra, on samo deluje. On prihvata zaključke subjektivnog
uma kao konačne.
32 •
K L J U Ć USPEHA
5. Solarni pJcksus je smatran suncem tela, delom zbog toga što je
centralna tačka za distribuciju energije koju telo neprekidno rege­
neriše. Ta energija je veoma stvarna i to sunce je i te kako stvarno
sunce, CI energija se distribuira veoma stvarnim nervima II sve de­
love tela i zatim se ispušta II atmosferu, koja okružuje telo.
6. Ako je to zračenje dovoljno snažno, kažemo da je osoba pri­
vlačna, da je ispunjena nekakvim ličnim magnetizmom. Takva
osoba bi mogla ovladati ogromnom moći zauvek. Često će samo
prisustvo takve osobe doneti utehu zabrinutima kada sc nade pored
nj i h.
7. Kada je solarni pleksus aktivan i kada zrači život, energiju i vital­
nost II svaki deo tela i ka svakom koga sretne, tada su osećaj i prijatni,
telo je ispunjeno zdravljem i svi oni s kojima je u društvu dožive
prijatan osećaj. (Setimo se kako i koliko uživamo u razgovoru ili
samo u prisustvu osobe koja, kako nam to deluje, zrači pozilivnom
energijom.)
8. Ako se poremeti to zračenje, osećaji su neprijatni, život i energija
ne dotiču u neke delove tela, i to je uzrok svake bolesti ljudske rase:
fizičke, mentalne ili bolesti okruženja.
9. Fizičke, zbog toga što sunce tela više ne stvara dovoljno ener�
gije da bi se osvežili pojedini delovi tela; mentalne, zbog toga što
svesni um zavisi od podsvesnog da bi imao neophodnu vitalnost
za održavanje mišljenja; bolesti okruženja zato što je veza izmedu
podsvesnog i univerzalnog uma prekinuta.
10. Solarni pleksus je tačka u kojoj se delovi susreću sa celinom,
gde konačno postaje beskonačno, gde nepostojeće postaje stvoreno,
univerzalno postaje individualizovana, nevidljivo postaje vidljivo.
To je tačka u kojoj nastaje život i ne postoje granice za količinu
života koje pojedinac može da stvori iz tog solarnog centra.
TREĆ! D E O • 33
ll. Taj energetski centar je svemoguć zato što je on tačka u kojoj se
dodiruju sav život i sva inteligencija. Zbog toga on može da ostvari
sve ono što mu je dato da ostvari i u njemu je moć svesnog uma;
podsvesni um može i hoće da ostvaruje planove i ideje koje mu
sugeriše svesni um.
12. Zbog toga je svesna misao gospodar tog sunčanog centra iz
kojeg teku život i energija čitavog tela. Kvalitet misli koje mi gajimo
odrediće kvalitet misli koje će to sunce isijavati, osobine misli koje
gajimo odrediće osobine misli koje će to sunce isijavati, a priroda
misli koje gajimo odrediće prirodu misli koje će to sunce isijavati i
shodno tome, odrediti prirodu iskustava koje će iz toga nastati.
13. Zbog toga je očigledno da sve što treba. da uradimo jeste da
pustimo svoju svetlost da Sija, jer što više energije možemo da zra�
čima, brže ćemo moći da promenimo neželjene okolnosti u izvor
zadovoljstva i profita. Zato se i nameće važno pitanje: kako da pu�
stimo tu svetlost da sija, kako da stvorimo tu energiju.
14. Misao koja je neotporna (na koju možemo uticati) proširuje so�
larni pleksus, a otporna misao ga sužava. Neprijatne misli ga suža�
vaju, prijatne prOŠiruju. Misli kao što su: odvažnost, snaga, povere�
nje i nada prouzrokuju odgovarajuće stanje, ali postoji praneprijatelj
solarnog pleksusa koji apsolutno mora biti uništen pre bilo kakve
mogućnosti da nam svetlost zasija - to je strah. Taj neprijatelj mora
biti potpuno uništen, mora biti ukinut, mora biti proteran zauvek,
on je oblak koji zaklanja sunce i stvara večnu tamu.
15. To je onaj lični demon zbog kojeg se ljudi plaše prošlosti, sa­
dašnjosti i budućnosti, plaše se sebe samih, svojih prijatelja i ne�
prijatelja, svega i svakoga. Kada se strah efektno i potpuno uništi,
svetlo će zasjati. oblaci će se razići i tada pronalazimo izvor snage,
energije i života.
34 • K L I U Ć USI'EHA
16. Kada shvatite da ste vi zaista jedno sa neograničenom snagom i
kada svesno otkrijete tu snagu, praktičnom upotrebom sposobnosti
da snagom svojih misli pobedite bilo kakvu nepovoljnost, tada više
nećete imati čega da se plašite. Strah će biti uništen i vi ćete doći u
posed svojih prava koja ste imali po rodenju.
17. Upravo je naš mentalni stav prema životu ono što odreduje
iskustva s kojima ćemo se susretati. Ako ništa ne očekujemo, ništa
nećemo ni imati. Ako zahtevamo mnogo, dobićemo veće parče.
Svet je grub samo ako ne uspemo sebe da zaštitimo. Kritike su ne­
prijalne samo za one kaji ne uspe;u da stvore prostor za svoje ideje.
Upravo je strah od kritike ono zbog čega mnoge ideje ne ugledaju
svetlost dana.
18. Medutim, čovek kOji je svestan da poseduje solarni pleksus
neće se plašiti kritika ili bilo čega drugog, on će biti isuviše zauzet
zračenjem odvažnosti, poverenja i energije. on će uživati u uspehu
zbog svog mentalnog stava. lomiće prepreke u komade i preskakati
provalije sumnji i oklevanja koje strah postavi na njegovom putu.
19. Znanje da imamo sposobnost da svesno zrači mo zdravlje. snagu
i sklad omogućiće nam da uvidimo da nemamo čega da se plašimo
zalo šlo smo u dodiru sa neograničenom snagom.
20. Do ovog znanja se može doći samo praktičnom primenom
ovih podataka. Učimo kroz rad, kao što sportista vežbom dostiže
rekorde.
21. Pošto je sledeća tvrdnja neizmerno važna, objasnićemo je na
nekoliko načina da biste uvideli njen puni značaj. Ako ste religi­
ozno vaspitani, možete pustiti svoje sunce da zasija. Ako vaš um
više naginje ka fizičkim naukama, možete da probudite svoj solarni
pleksus. odnosno ako više volite striktnu naučnu interpretaciju,
možete ostaviti utisak (impresiju) na svoj podsvesni um.
TREĆI DEO • 35
22. Već je rečeno šta će biti rezultat te impresije, a ono za šta ste
sigurno sada zainteresovani. jeste način na koji ćete to postići. Do
sada ste već naučili da je podsvest inteligentna, da je kreativna i da
odgovara na volju svesnog uma. Šta je najprirodniji put da se na nju
ostavi odgovarajući utisak? Mentalno se koncentrišite na predmet
svoje želje jer kada se koncentrišete, tada svoju želju utiskujete u
podsvest.
23. To nije jedini način, ali je to vrlo jednostavna i efikasna metoda
i najdirektniji način, onaj koji vremenom obezbeduje najbolje re­
zultale. To je metod koji proizvodi tako neverovatne rezultate da
mnogi misle da se u stvari dogadaju čuda.
24. Ovo je metoda koja je omogućila svakom velikom izumitelju,
svakom velikom finansijeru, svakom velikom državniku da preobrati
svoje suptilne i nevidljive želje, veru i samopouzdanje u stvarne,
opipljive i konkretne Činjenice u stvarnom svetu.
25. Podsvesni um je deo univerzalnog uma. univerzalni um je kre­
ativni princip kosmosa, a deo mora biti istog tipa i kvaliteta kao i
celina. To znači da je ta kreativna snaga apsolutno beskonačna, da
nije ograničena nikakvim presedanima i shodno tome ne postoje
nikakvi utvrdeni šabloni prema kojima se primenjuju njeni kreativni
pnnclpl.
•
26. Otkrili smo da podsvesni um odgovara na volju našeg svesnog
uma, što znači da su bezgranične kreativne snage univerzalnog uma
pod kontrolom svesnog uma svakog pojedinca.
27. Kada budete praktično primenjivali ovaj princip, u skladu s
vežbama koje su vam date u narednim lekcijama, potrebno je dobro
upamtiti da nije neophodno naglašavati način na koji će podsvest
dovesti do rezultata koje očekujete. Konačno ne može da podučava
beskonačno. Vi samo treba da kažete šta želite, ne i kako ćete to
36 • KLJUČ USPEHA
ostvariti. (Drugim rečima, mislite o tome šta želite, zbog čega želite,
za šta će vam koristiti i na koji naćin ćete to upotrebiti, a ne o tome
na koji način ćete to steći.)
28. Vi ste kanal kroz kOji opšte postaje posebno i to se postiže
prisvajanjem. Potrebno je samo da se to shvati, pa da se pokrenu
okolnosti koje će dovesti do rezultata II skladu s vašim željama. lo
se postiže zbog loga što univerzalno može da deluje samo kroz
pojedinca i pojedinac samo kroz univerzalno - oni su jedno.
29. U vežbi uz ovu lekciju olić i ćete korak dalje. Treba ne samo
da budete savršeno mirni i da sprečavale misli šlo je duže moguće
već i da sc opustite, da vam mišići budu II njihovom normalnom,
prirodnom stanju; to će ukloniti sav pritisak s nerava i tenziju zbog
koje smo tako često fizički iscrpljen.
30. Fizička reiaksacija je svesna vežba volje i videćete da je vcžba
izuzetno vredna zato što omogućava da krv slobodno cirkuliše kroz
mozak i čitavo telo.
3 1 . Tenzije vode do mentalnog nemira i nenormalnih mentalnih
aktivnosti uma, one prouzrokuju bojazni, brige, strahove i nemire.
Opuštanje je zbog toga apsolulno neophodno da bi se mentalnim
sposobnostima omogućilo da dostignu najveću slobodu.
32. Vežbajte opuštanje što je moguće potpunije, svesno odlučite
da ćete opustiti svaki nerv i svaki mišić, sve dok ne osetite tišinu i
mirnoću, potpuni sklad sa sobom i sa celim svetom.
33. Solarni pleksus će tada biti spreman za posao i rezultati će vas
iznenaditi.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
21. Koji sistem nerava je organ svesnog uma? Centralni nervni si­
stem je organ svesnog uma.
22. Koji sistem nerava je organ podsvesnog uma? Oseća;ni (sim­
patični) sistem je organ podsvesnog uma.
23. StOl je centralna tačka za širenje energije koju telo neprekidno
stvara? Solarni pleksus je centralna tačka u telu iz koje se šalje ener­
gija koju telo neprekidno stvara.
24. Kako distribucija energije može biti poremećena? Ako su nam
misli neželjene i neprijatne, a posebno ako se plašimo, poremetiće
se distribucija energije koju telo stvara.
25. Šta je rezultat takvog poremećaja? Rezultat poremećene dis­
tribucije koju telo neprekidno stvara jesu sve bolesti od kOjih čove­
ćanstva može da oboli.
26. Kako se ta energija može kontrolisati i usrneravati? Distribucija
energije se može kontrolisati svesnim mišljenjem.
27. Kako strah može potpuno da se ukloni? Ako spoznama i pot­
puno razumemo stvarni izvor svih mogućnosti, potpuno ćemo eli­
minisati strah.
28. Sta odreduje iskustva s kojima se susrećemo u životu? Naši
preovladujući mentalni stavovi odreduju ono s čime se susrećemo
u životu.
38 • KL)UĆ USPEHA

29. Kako možemo probuditi solarni pleksus? Mentalnom koncen­

tracijom na okolnosti koje želimo da se ostvare II našim životima v

budimo solarni pleksus. Cetvrti deo

30. Sta je kreativni princip univerzuma? Univerzalni um je krea­
tivni princip kosmosa.
red vama je četvrti deo, II kojem ćemo vam pokazati zbog čega
P je ono što mislite, radite ili osećate pokazatelj toga šta ste vi.

Misao je energija, a energija je moć i upravo zbog toga što su se sve

religije, nauke i filozofije koje je svet do sada poznavao zasniva Ie
na ispoljava nju te energije, umesto na samoj energiji, svel je bio
ograničen na rezultate, dok su uzroci bili zanemarivani ili pogrešno
shvaćeni.

Zbog toga II religiji postoje bog i davo, pozitivno i negativno u nauci,

a dobro i zlo u filozofiji.

Ova knjiga se bavi samo uzrokom i u pismima koja dobijamo od

polaznika ovog kursa ispričane su čudesne priče. Sva ona potvrduju
•
da polaznici pronalaze uzroke, te da time sebi obezbeđuju zdravlje,
sklad, bogatstvo i sve drugo što im treba za miran život i sreću.

Zivot je izražavanje i naš je zadatak da sebe izrazimo srećne i

skladne. Tuga, mizerija, nesreća, bolest i siromaštvo niSll neop­
hodnosti i mi ih neprestano uklanjamo.

To uklanjanje sastoji se od uzdizanja iznad i bilo kakvih granica.

Onaj koji je učvrstio i pročistio svoju misao ne treba da se optere­
ćuje mikrobima, onaj koji shvati zakon bogatstva istog momenta
će otići do izvora zaliha. Tada će sreća i sudbina biti pod punom
kontrolom, baš kao što kapetan kontroliše svoj brod ili mašinovođa
svoJ voz.
•
40 • KLIUČ U S P E H A
1. Fizičko telo nije vaše JA, ono je jednostavno instrument kojim
se JA sluii da bi postigao svoju svrhu. JA ne može biti ni um, jer je
i um samo još jedan instrument koji JA koristi da bi mislilo. zaklju­
čivala i planiralo.
2. JA mora biti nešto što rukovodi telom i umom, nešto što odre­
duje šta će Dili raditi i kako će se ponašati. Kada budete shvatili
pravu prirodu tog JA, počećete uživati II osećaju moći za koju do
sada niste znali.
3. Vaša ličnost je sačinjena iz nebrojenih pojedinačnih karnkterislika,
osobina, navika i ličnih crta. One su rezultat vaših prethodnih načina
razmišljanja, ali oni nemaju nikakve veze s vašim stvarnim JA.
4. Kada kažete: ja mislirn, vaše JA govori vašem umu šta da misli.
Kada kažete: ja idenz, JA kaže fizičkom telu gde da krene. Stvarna
priroda tog JA je duhovna i izvor je istinske snage koju ljudi steknu
kada shvate svoju pravu prirodu.
5. Najveća i J1njčudesnija moć koja je data tom JA jeste moć da
misli. ali mali broj ljudi danas zna kako da misli konstruktivno, od­
nosno pravilno i shodno tome, oni postižu samo osrednje rezultate.
Većina ljudi dopušta svojim mislima da se bave sebičnim razlozima,
što je neizbežan rezultat nezrciog uma. Kada um sazri. on počinje
da shvata da se crv poraza nalazi u svakoj sebičnoj misli.
6. Istrenirani um zna da svaki posao mora biti od koristi svakoj
osobi koja jc na bilo koji način vezana za taj posao i svaki pokušaj
da se profitira na slabosti, neznanju ili potrebama druge osobe ne­
izbežna će voditi ka neuspehu.
7. Ovo je zbog toga što je pojedinac deo univerzalnog. Jedan deo ne
može da bude suparnik drugom, naprotiv, uspeh svakog dela zavisi
od razumevanja interesa celine.
ČETVRTI DEO • 41
8. Oni koji shvate taj princip II velikoj su prednosti II životu. Oni
sebe ne isključuju. Oni se s lakoćom mogu osloboditi lutajućih mi­
sli. Oni su spremni da se na bilo koju temu koncentrišu do najvišeg
mogućeg nivoa. Oni ne gube vreme i novac na stvari koje im nisu
ni od kakve koristi.
9. Ako vi to ne možete da radite to je zbog toga što do sada niste
ulagali potreban napor. Sada je vreme da učinite taj napor. Rezultati
će biti upravo u proporciji s naporom kaji ste utrošili. jedna od naj­
snažnijih tvrdnji koju možete da iskoristite da očvrsnete volju i ste­
knete snagu za uspeh jeste: "Ja mogu da budem ono što ću biti:'
10. Svaki put kada to ponovite, budite svesni šta ili ko je to JA.
Pokušajte da dostignete duboko razumevanje prave prirode tog JA;
ako to postignete, bićete nesavladiv i, naravno ako su vaši predmeti
i ciljevi konstruktivni i samim tim II harmoniji s kreativnim prin­
cipom univerzuma.
ll. Ako vam ta tvrdnja može koristiti, ponavljajte je neprekidno,
danju i noću, koliko god puta je moguće u toku celog dana i to
nastavite da radite sve dok ona ne postane deo vas; dok ne formira
naviku.
12. Ako to ne uradite, bolje da niste ni započinjali, zato što nam
moderna psihologija kaže da kada nešto započnemo, a ne dovršimo
ili donesemo odluku koje se ne pridržavamo, formiramo naviku
neuspeha, apsolutnog, sramnog neuspeha. Ako ne nameravate da
nešto dovršite, nemojte ni započinjati, ali ako započnete, posve­
tite mu se makar se nebo rušilo. Ako se odlučite nešto da uradite,
uradite to, ne dozvolite da vam se iko ili išta umeša; JA u vama je
odlučno, stvari su spremne, kocka je bačena i sva dalja opravdanja
su izlišna.
42 • KLJUČ USPEHA
13. Ako prihvatite ovu ideju, započnite s malim stvarima za koje
znate da možete da ih kontro!išete, pa postepeno povećavajte napor,
ali nikad i ni pod kakvim okolnostima ne dozvolite svom JA da bude
nadvladao. Vremenom će vam se razviti sposobnost da možete sebe
kontrolisati, jer mnogi ljudi su shvatili da je lakše upravljati čitavim
carstvom nego samim sobom.
14. Kada naučite da sebe kontrolišete, otkrićete unutrašnji svet.
onaj koji kontroliše spoljašnji, postaćete neodoljivi, ljudi i stvari
će odgovarati na svaku vašu želju bez ikakvog posebnog napora s
vaše strane.
15. To i nije toliko čudno ili nemoguće kako to na prvi pogled
izgleda, kada se setite da je "svet iznutra" kontroliše JA, a da je to
JA deo beskonačnog JA, koji je univerzalna energija ili duh najčešće
nazivano bog.
16. To nije puka tvrdnja ili teorija čiji je cilj da potvrdi ili ustolići
ideju, već činjenica koju su prihvatili kako najbolji religiozni, tako i
najbolji naučni mislioci.
17. Herbert Spender je rekao: "Od svih misterija kojima smo okru�
ženi, ništa nije sigurnije od toga da smo neprestano okruženi besko­
načnom i večnom energijom, od koje sve stvari nastaju:'
18. Liman Abot, II svom obraćanju na tradicionalnom teološkom
seminaru II Bangorll je rekao: " Počinjemo da razmišljamo o bogu
radije kao o onom što stanuje II čoveku. nego onom što spolja deluje
na čoveka."
1 9. Nauka napreduje malim koracima II svojim traganjima i zasto­
jima. Nauka je otkrila sveprisutnu večnu energiju, ali religija shvata
da se moć koja stoji iza te energije nalazi unutar samog čoveka.
To ni slučajno nije novo otkriće. Biblija kaže potpuno istu stvar,
ČETVRTI DEO • 43
na potpuno isti, jednostavan i uverljiV način: "Zar vi ne znate da
ste vi hram živog Boga?" To je dakle tajna čudesne kreativne snage
"unutrašnjeg sveta':
20. Ovo je tajna moći, uspeha. Prevazići. ne znači izbegavati.
Samonegiranje nije uspeh. Ne možemo dati ako ne dobijemo. ne
možemo biti od pomoći ako nismo snažni. Beskonačno nije ban­
krotirala. pa zato ni mi, koji smo predstavnici beskonačne snage ne
bi trebalo da bankrotiraniQ, pa ako želimo da smo na raspolaganju
drugima. moramo imati dovoljno snage, a da bismo je dobili. mo�
ramo je dati. moramo biti na usluzi.
21. ŠlO više dajemo, više ćemo dobijati, moramo postati kanal kroz
koji se univerzalno može izražavati. Univerzalno neprestano leži ka
tome da se izrazi, da bude od koristi i ono traga za kanalom u kom
bi bilo najaktivnije, kroz koji bi moglo da čini najveća dobra, kroz
koji bi bilo od najveće koristi čovečanstvu.
22. Univerzalno se ne može izraziti kroz vas dokle god ste preza­
uzeti lićnim planovima, ličnim ciljevima. Utišajte čula, potražite
inspiraciju, usredsredite se na "unutra': budite svesni svog jedi nstva
sa svemoći. "Tiha voda breg roni:' Razmišljajte o mnogobrojnim
mogućnostima kojima imate duhovni pristup zbog sveprisutne
snage.
23. Predstavite sebi dogadaje, prilike i uslove za čije ispoljavanje
vam te duhovne veze mogu pomoći. Shvatite činjenicu da su suština
i duša svih ž�vih bića duhovne i da je duhovno stvarno zato što je
ono život svega što postoji. Kada duh ode i život odlazi. Mrtvo je.
Prestalo je da postoji.
24. Te mentalne aktivnosti pripadaju unutrašnjem svetu, svetu
uzroka, uslova i prilika. čiji su rezultat posledice. To je način na
koji postajete stvaralac. To je važan posao i što su ideali koje želite
 44 • KtJUĆ USPEHA
da dostignete viši, otmeniji, grandiozniji i plemenitiji, to će posao
biti značajniji.
I 25. Preterani rad, preterana igra ili fizićke aktivnosti bilo koje vrste
I prOizvode stanje mentalne apatije i stagnacije zbog čega je nemo­
guće obavljati mnogo važniji posao - koji te dovesti do razume­
vanja snaga svesti. Zbog toga bi često trebalo da težimo ka tišini.
Snaga dolazi kroz mirovanje. Tišina je ono šlo nam omogućava da
budemo mirni, a kada smo mirni, možemo da mislimo; a misao
je tajna svih dostignuća. (Neretko kažemo: �Toliko sam umoran,
da ne mogu da razmišljam:' Umno i fizičko su povezani i kao što
dugotrajan mentalni proces može da nas fizički umori, tako nas i
preterane fizičke aktivnosti umaraju i mentalno. Zbog toga što češće
treba praktikovati bilo kakvu vrstu fizičkog i mentalnog opuštanja.
Kada se opuštate i kada niste ometan i, kada opušta te i telo i misli.
uranjate u pomenutu tišinu.)
26. Misao je vrsta kretanja i nošena je zakonom vibracije, isto kao i
svetlost ili elektricitet. Njoj se vitalnost daje pomoću emOcija, kroz
zakon ljubavi i ona dobija rormu i izraz kroz zakon rasta. Ona je
prOizvod duhovnog JA i stoga je božanska, duhovna i kreativna.
27. Ako želimo dostići moć, bogatstvo ili bilo koju drugu kon­
struktivnu svrhu, mora biti prizvana emocija koja će dati osećanje
toj misli da bi ona dobila formu. Kako se to može postići? Ovo je
važno pitanje: kako možemo razviti veru, odlučnost i osećanje koji
će rezultirati uspehom?
28. Odgovor je: vežbom. Mentalna snaga se postiže baš kao i fizička
snaga: vežbom. Mislimo na nešto, prvi put možda uz malo teškoća.
Ponovo mislimo na istu stvar i tada je malo lakše, zatim mislimo
opet, pa opet i to onda postane mentalna navika. Nastavimo li da
mislimo istu stvar, ona će konačno postati automatska i nakon toga
više nije ni od kakve koristi da se i dalje na to misli; tada smo sigurni
ČETVRTI DEO • 45
u vezi sa onim što mislimo. Tada više nemamo nikakvih sumnji.
Sigurni smo i znamo.
29. U vežbi uz prethodnu lekciju od vas se tražilo da se fizički opu­
slile. U vežbi uz ovu lekciju takođe treba da se opustite, ali men­
talno. Ako ste praktikovali prethodnu vežbu po datim uputstvima,
petnaest ili dvadeset minuta dnevno, bez sumnje se fizički možete
opustiti. J svako ko ne može da to svesno, brzo i potpuno postigne,
taj nije gospodar samog sebe. Taj nije dostigao slobodu, on je i dalje
rob okolnosti. Pretpostavićemo da ste ovladali lom vežbom i da ste
spremni za sledeći korak - mentalnu slobodu.
30. Nakon što ste zauzeli uobičajeni položaj, uklonite sve tenzije
potpuno se opuštajući, a zatim mentalno uklonite sva nepovoljna
stanja, kao što su: mržnja, bes, zabrinutost, ljubomora, zavist, tuga,
nevolja ili razočarenja bilo koje vrste.
31. Možda ćete reći da ne možete da se oslobodite svega toga, ali
verujte da možete. Vi to možete, tako što ćete svesno odlučiti da
možete, svojevoljnom namerom i upornošću.
32. Neki to ne mogu da urade zato što dozvoljavaju da njima uprav­
ljaju emocije umeslo razuma. Oni koji se budu vodili SVOjim razu­
mom, izvojevaće po bedu. Nećete uspeti kada prvi put pokušate, ali
vežba donosi savršenstvo, kako u ovome, tako i u bilo čemu drugom
i zbog toga morate uspeti u odbaCivanju, uklanjanju i potpunom
uništavanju tih negativnih i destruktivni h misli, jer one su seme koje
neprestano isklijava u neskladne uslove bilo koje vrste.
�Ne postoji veća istina od te da je kvalitet misli koje upražnjavamo
u uzajamnom odnosu sa odredenim pojavama u spoljašnjem svetu.
To je zakon od kojeg nema bežanja. Upravo je taj zakon, ta korela­
cija misli i događaja, ono što je od drevnih vremena vodilo ljude da
veruju u bolju budućnost': Vilmans.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
31. Šta je misao? Misao je duhovna energija.
32. Kako je ona nošena? Misao je nošena zakonom vibracije.
33. Kako ona dobija vitalnost? Misao postaje životna primenom
zakonom ljubavi.
34. Kako ona poprima oblik? Misao poprima oblik primenom za­
kona rasta.
35. Šta je tajna kreativne snage misli? Duhovna aktivnost čini misao
kreativnom.
36. Kako mož.emo razviti veru, hrabrost i entuzijazam koji će rezul­
tirali uspehom? Tako što ćemo spoznati svoju duhovnu prirodu.
37. Šta je tajna moći? To je korišćenje moći.
38. Zbog čega je to tako? Zbog toga što dobijamo ono što da­
jemo.
39. Šta je "tišina"? �Tišina " je fizička mirnoća.
40.Od kakve je ona koristi? Fizička mirnoća je prvi korak ka sa­
mokontroii, ka vladanju sobom.
Peti deo
red vama je peti deo. Pošto ga pažljivo proučite, shvatićete da je
P svaka sila, predmet ili činjenica koju možete zamisliti rezultat
akcije uma.
Aktivnost uma je misao i ona je kreativna. Ljudi danas razmišljaju
kako nikada pre nisu razmišljali. Zbog toga je ovo era kreativizma i
svet mislioce nagraduje svojim najbogatijim nagradama.
Materija je siaba, pasivna, inertna. Misao je snaga, sila, energija.
Misao stvara i kontroliše materiju. Svaka forma koju materija dobija
nije ništa drugo nego izraz neke, već postojeće misli.
Medutim, misao ne izvodi čarobne preobražaje. Ona se pokorava
prirodnim zakonima, ona pokreće prirodne procese. oslobada pri­
rodnu energiju. ispoljava se u vašem ponašanju i aktivnostima koje
zatim utiču na vaše prijatelje i saradnike i eventualno, na vaše ce­
lokupno okruženje.
Možete stvoriti misli. a pošto su misli kreativne. sebi možete stvoriti
stvari za kojima žudite.
l. Najmanje devedeset odsto našeg mentalnog života je podsvesno,
pa zbog toga oni koji ne iskoriste tu mentalnu snagu žive prilično
ograničeno.
2. Podsvest može i hoće da reši svaki naš problem ako znamo kako
da je usmerimo. Podsvest uvek radi, a jedino pitanje koje se postav­
lja jeste: da l i ćemo biti samo pasivni posmatrači tih aktivnosti ili
ćemo ih svesno usmeravati? Da li ćemo imati viziju cilja koji želimo
48 I KLJUĆ USPEHA
da dostignemo, opasnosti koje treba da izbegnemo, ili ćemo jedno­
stavno ići niz vetar.
3. Shvatili smo da um ispunjava svaki delić fizičkog tela i da je uvek
spreman da bude usmerava n i da prima utiske od autoriteta koji
poseduje objektivni, odnosno dominantniji deo uma (ili svest).
4. Um koji prožima telo uglavnom je rezultat nasleđa koje je, s
druge strane, rezultat uticaja svih okruženja svih prethodnih ge­
neracija na oseL1jive i uvek pokretne životne sile. Razumevanje te
činjenice ćc nam pomoći da iskoristimo svoj autoritet kada prime­
tima da sc ispoljava;u neke neželjene karakterne osobine.
5. Možemo svesno da koristimo sve poželjne osobine koje su nam
date, a takođe možemo i da suzbijemo i odbijemo da se ispoljava;u
sve one koje su nepoželjne.
6. Medutim, laj um, koji prožima naše fizičko telo, nije samo re­
zultat nasleda već i mesta stanovanja, posla kojim se bavimo ili
sOcijalnog okruženja u kojem primamo nebrojene hiljade impresija,
ideja, predrasuda i sličnih misli.
7. Mnogo toga smo primili od drugih kao rezultat mišljenja, su­
gestija i tvrdnji, mnogo toga je rezultat samog našeg mišljenja, ali
gotovo sve lo je prihvaćeno s malo ili čak nimalo ispitivanja ili raz­
matranja.
8. Idcja se učinila prijatnom, svest ju je primila, prosledila je u pod­
svest gde ju je osećajni sistem prihvatio i zatim prosIedia da bude
ugradena u naše fizičko telo. �Reč je postala telo."
9. To je način na kOji sebe neprekidno gradimo i obnavljamo. tako
da smo mi danas rezultat prethodnih mišljenja, a trebalo bi da smo
ono o čemu danas razmišljamo. Zakon privlačenja nam ne donosi
stvari koje bi trebalo da volimo. koje priželjkujemo ili koje neko
PETI DEO • 49
drugi poseduje. već nam donosi "ono što je naše� stvari koje smo
stvorili svojim misaonim procesima, bilo svesno ili podsvesno.
Nažalost, većina nas te stvari stvara podsvesno.
10. Ako bi bilo ko od nas za sebe zidao kuću, koliko bismo bili
pažljivi u pogledu projekta, koliko bismo pažljivo posmatrali svaki
detalj, koliko bismo obraćali paznju na materijale i birali samo naj­
bolje od svega? S druge strane, koliko smo nepažljivi kada gradimo
svoj mentalni doma, koji je bezgranično važniji od bilo kakvog fizič­
kog, zbog toga što sve ono što bi moglo da ude u naše živote zavisi
od kvaliteta materijala koji smo utrošili u izgradnju svoje mentalne
kuće.
ll. Kakve su osobine tog materijala? Videli smo da je to rezultat
utisaka koje smo nakupili u prošlosti i uskladištili duboko u pod­
svesnu menta/nost. Ako su to bili strahovanja, brige, zabrinutosti.
očaj, negativnosti, sumnje. materijal od kojeg smo danas 5:ltkani
je potpuno isti. Umesto da bude od bilo kakve vrednosti, biće pun
kukolja i truleži i doneće nam samo patnju, brigu i žalost. Zauvek
ćemo biti zauzeti pokušavajući da ga zakrpi mo i učinimo da izgleda
dobro.
12. Ako nismo uskladištili ništa osim ohrabrujućih misli, ako srno
bili optimistični, pozitivni i momentalno odb<1cili svaku negativnu
misao na dubrište, odbili da imamo ikakvu vezu s njom, odbili da
se s njom povežemo ili identifikujemo na bilo koji način, šta je rc­
zultat? Naš mentalni materijal je od najboljeg kvaliteta. možemo
se ogrnuti kakvom god hoćemo tkaninom, ali znamo da je sastav
postojan, da je materijal čvrst, da neće izbledeti i nije nas strah, nili
smo zabrinuti za svoju budućnost; nema šta da se prikriva, nema
zakrpa koje treba sakriti.
13. Ovo su psihološke činjenice. Ne postoje teoretske postavke
ili nagadanja o tim misaonim procesima. ništa u vezi s njima nije

50 KL,UĆ USPEHA
•
tajanstveno, u stvari, oni su toliko jednostavni da svako može da
ih razume. Da biste to postigli, morate da izvršite mentalno "veliko
spremanje" i da nastavite da svakodnevno čistite, da održavate kuću
čistom. Mentalna, moralna i fizička čistoća su apsolutno neizo�
stavne ako želimo da napredujemo na bilo kOji način.
14. Kada je mentalno "veliko spremanje " završeno, materijal koji
preostane biće sasvim odgovarajući za izgradnju one vrste ideala ili
mentalnih slika koje želimo da niJm se ostvare.
IS. Postoji predivan plac koji čekiJ na kupca. Prostire se hektarima,
s bogatim usevima, tekućom vodom i predivnim šumarkom, širok
koliko god oči mogu da dosegnu. Na njemu je velika gospodska
kuća, prostrana i udobna, s retkim umetničkim delima, opremlje­
nom bibliotekom, bogatim ukrasima i svim drugim udobnostima i
luksuzom. Budući vlasnik samo treba da položi svoje pravo, uzme je
u posed i iskoristi sve te blagodeti. Medutim, on mora da ih koristi,
ne sme ih ostaviti da propadaju jer je jedini uslov da je dobije II vla­
sništvo to da je koristi. To vlasništvo gube oni koji ga ne koriste.
16. U carstvu uma i duha, u carstvu praktičnih sposobnosti. vi ste
u posedu takvog placa. Vi ste car! Vi možete uređivati svoje carstvo
i posede i koristili to bogato nasleđe. Jeđan od njegovih plodova
je moć nad okolnostima. a zdravlje, sklad i prosperitet su imovina
kojom je ravnomerna prekriven. Ono vam nudi mir i ravnotežu.
Jedina cena koju treba da platite jeste rad utrošen za izučavanje
i eksploatisanje njegovih veličanstvenih resursa. Ono ne zahteva
nikakvu žrtvu, osim gubitka ličnih ograničenja. ličnog ropstva i
ličnih slabosti. Ono vas odeva samopouzdanjem i prepušta vlast
u vaše ruke.
17. Da biste posedovali to zemljište. morate ga iskreno želeti. mo�
rate ga zahtevati i morate ga preuzeti.
PETI Df-O 51
•
18. Priznaćete da to nisu teški uslovi.
19 . Upoznati ste s pojmom nasleđa. Darvin. Haksli. Hejkel i drugi
naučnici su sakupili čitavo brdo dokaza da je nasleđe zakon koji
prati sve napredne tvorevine. Napredno nasleđe je ono što je uspra�
vilo čoveka. omogućilo mu da se kreće, stvorilo organe za varenje.
cirkulaciju krvi, snagu nerava, strukturu kostiju i uzrokovalo sve
druge fizičke osobine. Više zadivlju;u činjenice koje se tiču nasleđa
duhovnih sila. Sve što je nabrojana sačinjava ono što nazivamo na�
šim ljudskim nasleđcm.
20. Postoji nasleđe na koje fizičke nauke nisu obratile pažnju. Ono
leži ispod i ispred svih njihovih istraživanja. U momentu u kom oni
dižu svoje ruke u očajanju, tvrdeći da ne mogu da objasne ono što
vide. otkriva se potpuni uticaj ovog bo7.anstvenog nasleda.
2 L To je ona dobroćudna sila koja odlučuje o prvobitno; kreaciji.
Ona vibrira iz božanskog. direktno u svako živo biće. Ona stvara
život, što naučnici nikada nisu mogli, niti će ikada moći. Ona stoji
iznad svih sila. superiorna i nedostupna. Nijedno ljudsko nasleđe
joj ne može pristupiti. Nijedno ljudsko naslede se ne može s njom
meritL
22. Taj beskonačni život teče kroz tebe. on je TI. Njegove vratnice
su znanja od kojih je sačinjena vaša svesnost. Držati ta vrata otvo­
rc:nim jeste tajna moći. Zar to nije dovoljno vredno da bi se uložio
napor?
23. Najbitnija činjenica jeste da izvor sveg života i svih moći dolazi
iznutra. Osobe, okolnosti i dogadaji mogu da sugerišu potrebe i
prilike, ali pronicljivost, snaga i moć da se odgovori na te potrebe
dolazi iznutra.
52 • K L J U Č U S 1> E H A PETI D E O • 53

24. [zbegnite kopije. lzgradite solidan temelj za svoju svest pomoću 29. Sve što posedujemo rezultat je akumuliranih stavova uma, a
sila koje teku direktno iz beskonaćnog izvora. univerzalnog uma, ćija to je novac svesti. To je čarobni štapić koji će omogućiti da dodete
ste vi slika i kopija. do ideje. On će za vas formulisati planove koje treba da izvršite i
shvalićete da je njihovo izvršavanje podjednako prijatno kao i za­
25. Oni koji dodu II posed tog nasleđa nikada više neće biti isti. Oni
dovoljstvo zbog dobitaka ili dostignuća.
dolaze II posed osećaja snage o kakvoj do sada nisu sanjali. Oni više
nikada ne mogu biti bojažljivi, slabi, neodlučni ili uplašeni. Oni su 30. U vežbi uz ovu lekcijU zauzmite isti položaj kao i ranije II svojoj
nerazdvojivo povezani sa svemogućim. Nešto se II njima probudilo, sobi i mentalno izaberite mesto ili predeo koji vam budi prijatna
odjednom su otkrili da poseduju silne skrivene sposobnosti kojih sećanja. Stvorite potpunu mentalnu sliku o tome, građevine, dr­
su od tog momenta potpuno svesni. veće, prijatelje, kolege, sve ... U početkU ćete verovatno razmišljati
o svemu živom što postaji pod nebeskom kapom, samo ne o onom
26. Ta moć dolazi iznutra, ali ne možemo dobiti pre nego što damo.
na šta želite da se koncentrišete. Ne dozvolite da vas to obeshrabrio
Korišćenje je uslov pod kojim možemo posedovati to nasleđe. Svako
Upornost će pobediti, ali upornost podrazumeva da ovu vežbu ne­
od nas nije ništa drugo do kanal kroz koji svemoguća sila dobija
izostavno svakodnevno upražnjavale.
oblik, ali ako ne damo, kanal je ometen i više ne možemo da pri­
mamo. To je istina na svim ravnima postojanja, na svim poljima
rada i pri svim životnim koracima. Što više dajemo, više ćemo do­
bijati. Sportista koji želi snagu mora iskoristiti snagu koju već po­
seduje i što je više daje, više će je imati. Finansijer kOji želi da zaradi
više novca mora iskoristili novac koji već poseduje jer jedino ako
ga koristi, dobija više.

27. Trgovcu koji ne dozvoli da mu se roba prodaje uskoro će pre­

stati da dolazi nova. Korporacija koja ne uspe da pruž.i efikasnu
uslugu uskoro će ostati bez kupaca, advokat bez rezultata ostaće
bez klijenata i tako dalje. Snaga je moguća tek nakon pravilne upo­
trebe one snage koju već posedujemo, a ono što je istinito na svim
poljima u kojima ulažemo napor, u svim životnim iskustvima, jeste
da je duhovna snaga ono iz čega sva druga moć koju čovečanstvo
poznaje potiče. Oduzmite duh i šta preostaje? Ništa.

28. Ako je sve što postoji duh, onda bi to moralo značiti da od pri­
hvatanja te činjenice zavisi naša sposobnost da ispoljima svu snagu:
bilo fizičku, mentalnu ili duhovnu.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
41. Koji procenat našeg mentalnog životaje podsvestan? Podsvest
čini devedeset odsto našeg mentalnog života.
42. Da li je ovo prostrano mentalno skladište iskorišćeno? To men­
talno skladište nije iskorišćeno.
43. Zbog čega nije? Malo ljudi razume ili shvata činjenicu da je to
aktivnost kojom mogu mentalno upravljati.
44. Odakle je svesni um dobio osobinu da rukovodi? Iz nasleda, što
znači da je to rezultat svih okruženja svih prethodnih generacija.
45. Sta nam donosi zakon privlačenja? Zakon privlačenja nam do­
nosi ono što je "našc�
46. StOl je to što je "naše" ? To je ono što smo po nasledu i što je
rezultat naših prethodnih mišljenja, kako svesnih. tako i podsve­
snih.
47. Od čega se sastoji materijal kojim zidamo svoju mentalnu kuću?
Svoju mentalnu kuću gradimo od misli koje upražnjavamo.
48. oS ta je tajna moći? Tajna moći je shvatanje sveprisutne sve�
moći.
49. Odakle ona potiče? Sav život i sva moć dolaze iznutra.
50. Od ćega zavisi posedovanje snage? Da li ćemo posedavati snagu
zavisi od pravilne upotrebe snage koju već posedujemo.
Šesti deo
adovoljstvo je predstaviti šesti deo. koji će vam omogućiti iz�
Z vrsno poznavanje najdivnijeg mehanizma koji je ikada naprav�
ljen - mehanizma pomoću kojeg možete sebi obezbedili zdravlje.
snagu. uspeh. napredak i sve drugo št\! <;ebdelite. Neophodnosti
stvaraju zahteve. zahtevi pokreću akciju. a akcija dovodi do rezul�
tata. Evolutivni proces neprestano gradi našu budućnost iz naše
sadašnjosti. Individualni razvoj. kao i univerzalni razvoj. mora biti
postepen sa stalnim uvećanjem kapaciteta i obima.
Ako znamo da narušavanjem prava drugih postajemo moralni "trn
u oku� i da se neprekidno "upetljava mo " na svakoj krivini na našem
putu. to bi trebalo da nam je pokazatelj kako uspeh zavisi od najvi�
šeg moralnog ideala koji glasi: "Najveće dobro najvećem broju:'
Aspiracija. žudnja i skladni odnosi koje stalno i uporno održa­
vamo daće rezultate. Najveća prepreka su pogrešne i nepromen�
ljive ideje.
Da bismo bili u slozi s večnom istinom. moramo posedavati unu�
trašnju ravnotežu i sklad. Da bi mogao da primi informaciju. prije�
mnik mora biti na istoj frekvenciji kao i predajnik.
Misao je prOizvod uma. a um je kreativan. Ipak, to ne znaći da će
kosrnos promeniti svoj modus operandi da bi služio nama ili našim
idejama. već znači da se mi možemo uskladiti s njim, a kada to po�
stignemo, moći ćemo da zatražimo sve ono što nam pripada i put
ka tome će se jasno pokazati.
56 • KLfUĆ USI' E HA
1. Univerzalni um je toliko čudesan da je teško razumeti njegove
praktične moći i mogućnosti i njegovu bezgraničnu produktiv­
nost.
2. Otkrili smo da univerzalni um nije samo sva postojeća inteli­
gencija već i sva postojeća supstanca. Kako on može da se iskaže II
formi? Kako da obezbedimo efekat koji priželjkujemo?
3. Upitajte bilo kog električara šta su efekti elektriciteta i on će
vam odgovoriti da je elektricitet vrsta kretanja, a da njegovi efekti
zavise od mehanizma na koji je priključen. Upravo od log meha­
nizma zavisi da li terno dobiti toplotu, svetlost. snagu. muziku ili
bilo kojeg drugog veličanstvenog ostvarenja snage koja eksp!oatiše
tu važnu energiju.
4. Koji efekti mogu nastati pomoću misli? Odgovor na to glasi da
je misao zapravo um u pokretu (baš kao što je vetar vazduh u po­
kretu) i njegovi efekti će u potpunosti zavisiti od "mehanizma na
koji je prikljućen'�
5. To je tajna celokupne mentalne moći: ona potpuno zavisi od
uredaja na koji je priključena.
6. Šta je taj uredaj? Znate nešto o uredajima koje su izumeli Edison,
Bel, Markoni i drugi čarobnjaci elektronike, zahvaljujući kojima su
mestu, prosloru i vremenu potpuno ukinute granice. ali da li ste
ikada razmišljali o tome da je mehanizam koji vam je dat za pre­
tvaranje univerzalne. sveprisutne potencijalne snage izumeo neki
mnogo veći izumitelj od Edisona?
7. Mehanizam kojim obradujerno zemljište prvo proučimo. takođe
pokušavamo da shvatimo mehanizam automobila koji vozimo. ali
većina nas je uporna u apsolutnom zanemarivanju najvećeg meha­
nizma koji je ikada napravljen. ljudskog mozga.
S E S T I DEO • 57
8. Ispitajmo ćudesa tog mehanizma. Možda ćemo tada bolje shva­
titi različite efekte koje on uzrokuje.
9. Kao prvo. postoji ogroman mentalni svet u kome živimo. kre­
ćemo se i postojimo. Ta; svet je svemoguć. sveznajući i sveprisutan.
On će odgovarati na naše želje u direktnoj proporciji s njihovom
svrhom i našom verom. Svrha mora biti u skladu sa zakonom na­
šeg bivstvovanja, to jest mora biti kreativna i konstruktivna. Naša
vera mora biti dovoljno snažna da bi stvorila polje koje ima onoliku
snagu kolika je potrebna da se naš cilj ostvari. "Onako kako veruješ,
tako neka ti i bude'; naučno je dokazano.
10. Efekti koji nastaju u spoljašnjcm svetu rezultat su akcija i re­
akCija indiVidualnog nad univerzalnim; to je proces koji nazivamo
razmišljanjem. Mozak je organ kroz koji se taj proces ostvaruje.
Razmislite o čudima svega ovoga! Da li volite muziku, cveće, knji­
ževnost ili ste inspirisani mislima antičkih ili modernih genija?
Upamtite, svaka lepota na koju reagujete mora imati odgovarajuće
osnovne crte u vašem mozgu pre nego što uopšte možete da je
cenite.
ll. U skladištu prirode ne postoji ni jedna jedina vrlina ili princip
koju mozak ne može da izrazi. Mozak je embrionski svet. u sva­
kom momentu spreman da se razvije kada to bude potrebno. Ako
možete da prihvatite da je to naučna činjenica i jedan od najlepših
prirodnih zakona. biće vam lakše da shvatite mehanizam kojim se
ti nesvakidašnji rezultati mogu postići.
12. Nervni sistem se uporeduje sa električnim kolima, sa svojom
baterijom od ćelija u kojima nastaje snaga i belim materijalom koji
izoluje žice kroz koje teče struja. Pomoću tih kanala se svaki impuls
ili želja sprovode kroz taj uredaj.
58 • KLJUČ USPF.HA
13. Kičmena moždina je veliki motor i staza za osećaje kroz koju
se poruke prenose do mozga i iz njega. Osim toga. tu je zaliha krvi
koja teče kroz vene i arterije, obnavljajući našu snagu i energiju,
perfektno organizovana struktura od koje zavisi čitavo naše telo. I
na kraju, delikatna i predivna koža, odeća celokupnog mehanizma.
kao ogrtač lepote.
14. Ovo je zato "hram živog boga " i svakom individualnom JA data
je kontrola, a rezultati će zavisiti isključivo od toga koliko razume
uredaj kojim upravlja.
15. Svaka misao pokreće moždane ćelije. U početku supstanca na
koju je misao usmerena ne odgovara, ali ako je misao dovoljno pre�
čišćena i usredsređena, supstanca će se konačno pokoriti i savršeno
se izraziti.
16. Takav uticaj uma može se usmeriti na bilo koji deo tela, pa da
se tako ukloni bilo koje neželjeno delovanje.
17. Savršeno poznavanje i razumevanje zakona koji vladaju II
mentalnom svetu moraju biti dragocene u obavljanju posla, jer to
razvija pronicljivost i omogućava jasnije razumevanje i shvatanje
činjenica.
18. Čovek koji obraća pažnju na unutrašnje, umesto na spoljašnje.
ne može. a da ne iskoristi moćne sile koje će vremenom odrediti tok
njegovog života i uskladiti ga sa svime što je najbolje. najsnažnije i
najpoželjnije.
19. Pažnja ili koncentraCija je verovatno najbitnija osnova u razvoju
mentalne kulture. Kada je pažnja pravilno usmerena, mogućnosti su
zapanjujuće. Kultivisanje pažnje je odlika svakog uspešnog čoveka i
to je najveće lično dostignuće koje se možete steći.
ŠESTI DEO • 59
20. Moć pažnje se lakše može shvatiti ako se uporedi sa uvećavaju­
ćim staklom kroz koje usmeravate sunčeve zrake. Oni ne poseduju
nikakvu posebnu snagu dokle god pomerate staklo i premeštate
zrake s jednog mesta na drugo, ali ako ga ne pomerate, pa su zraci
usmereni na jednu tačku, rezultat će veoma brzo biti oČigledan.
21. Isto je i sa snagom misli. Ako je rasipate misleći čas na jedno
čas na drugo, skačete s jedne teme na drugu, nikakav rezultat neće
nastati. Ali usredsredite se i usmerite tu snagu na bilo koji konkre­
tan cilj dovoljno vremena i ništa neće biti nemoguće.
22. Neko će reći da je to veoma jednostavan lek za veoma složene
Situacije, ali neka pokuša svako koji nema iskustva u koncentrisa­
nju misli na neki krajni cilj ili neki predmet. Izaberite bilo kakav
jednostavan cilj i koncentrišite svu svoju pažnju na njega na barem
deset minuta. Ne možete. Um će lutati i na desetine puta ćete mo­
rati da ga vratite nazad, na prvobitan cilj i svaki put ćele ostati bez
rezultata. [ na kraju, posle deset minuta, ništa neće biti postignuto
jer niste bili u stanju da čvrsto zadržite svoje misli na onome što
ste naumili.
23. Medutim. upravo ćete zahvaljujući pažnji konačno biti spo­
sobni da. od sada i na dalje. predete preko bilo kakvih prepreka
koje vam se nadu na putu, a jedini način da obezbedi te tu predivnu
sposobnost jeste da vežbate - vežba dovodi do savršenstva, u ovom,
baš kao i II bilo čemu drugom.
24. Da biste razvili moć pažnje, II sobi II kojoj vežbate, sedite na
stolicu na kojoj sedite dok vežbate, zauzmite isti položaj kao i uvek
kada vežbate i desetak minuta pažljivo posmatrajte neČiju fotogra­
fiju. Obratite pažnju na izraz u očima. crte lica, odeću, način na koji
je kosa uređena. U stvari, pažljivo pogledajte svaki detalj na foto­
grafiji. Potom pokrijte fotografiju, zatvorite oči i pokušajte da je vi-
60 • K I. J U Č USPE'-IA SEST! D E O • 61

dite mentalno. Pokušajte da dozovete svaki detalj i formirale dobru ti rezultati, jeste, kao što je objašnjeno u ovoj knjizi, ključ uspeha
mentalnu sliku fotografije. Vežbajte sve dok ne uspete II tome. kOji otključava skladište univerzalne istine.

25. Tom vežbom pripremamo teren. Savladavanjem sJedeće lekcije
bićemo spremni da zasadimo seme.
26. Upravo zbog takvih vežbi na kraju ćete biti sposobni da kontro­
lišete svoje mentalne stavove, raspoloženje i svoju svesnost.
27. Veliki finansijeri sve više uće da se izvuku iz gomile da bi imali
više vremena za planiranje, razmišljanje i stvaranje pravilnog men­
talnog raspoloženja.
28. Uspešan biznismen neprestano pokazuje da se isplati bili II
kontaktu s mislima drugog uspešnog biznismena.
29. Jedna ideja može biti vredna milione dolara i te ideje mogu doći
samo onima koji su receptivni, koji su spremni da ih prime, čiji je
um uokviren uspehom.
34. Dva najveća izvora ljudske patnje danas su: telesne bolesti i
mentalna ravnodušnost. Njihovi uzroci mogu se naći u kršenju ne­
kih prirodnih zakona. To je, bez ikakve sumnje, posledica činjenice
da je do sada znanje o tome (o pravom poreklu uzroka) uglavnom
bilo delimično. Medutim, tamni oblaci koji su se nagomilavali eo­
nima, poćinju da se razbijaju i s njima odlaze i mnoge misterije koje
karakterišu nepotpune informaCije.
..Da čovek sebe može da promeni, unapredi, obnovi, kontroliše svoje
okruženje i ovlada svojom sudbinom, zaključak je svakog uma koji
je potpuno svestan moći koju poseduje prava misao u konstruktiv­
nom pokretu'; Larson.

30. Ljudi uče kako da se postignu sklad sa univerzalnim umom.

Oni se uče jedinstvu sa svim stvarima. Oni uče osnovne metode i
principe mišljenja i to menja uslove i umnožava rezultate.

3 1 . Oni shvataju da okolnosti i okruženje prate mentalni i duhovni

progres. Oni shvataju da rast prati znanje, akcije prate inspiraciju,
prilike prate percepciju, uvek najpre duhovno, a zatim preobražaj
u beskonačne i neograničene mogućnosti za dostignuća.

32. Pošto je pojedinačno kanal za izražavanje univerzalnog, te mo­

gućnosti su neizostavno neiscrpne.

33. Misao je proces kojim možemo da apsorbujemo duh moći i da

držimo rezultat u našoj unutrašnjoj svesnosti sve dok on ne postane
deo naše uobičajene svesnosti (automatske svesnosti, odnosno na­
vike). Način, da se upornim vežbanjem nekoliko principa postignu
Pitanja za vežbu sa odgovorima
Koji su neki od efekata delovanja elektriciteta? To su toplota,
SL
svetlost, snaga, muzika itd.
52.Od čega zavise ti različiti efekti? Zavise od uredaja na koji je
doveden elektricitet.
53. Šta je rezultat akcije i uzajamnog odnosa individualnog uma sa
univerzalnim? To su uslovi i iskustva s kOjima se srećemo.
54. Kako se mogu promeniti ti uslovi? Mogu se promeniti tako što
se promeni mehanizam kojim se univerzalno izražava u formi.
55. Šta je taj mehanizam? Taj mehanizam je mozak.
56. Kako se to može promeniti? Može se promeniti procesom koji
nazivamo mišljenjem. Misli proizvode moždane ćelije i te ćelije re­
aguju na odgovarajuće misli univerzalnog.
57. Kakva je korist od moći koncentracije? To je najviše lično do­
stignuće koje se može dosegnuti i ujedno je to karakteristika svakog
uspešnog čoveka.
58. Kako se to može postići? Može se postići vežbom.
59. Zbog čega je to važno? Zbog toga što će nam to omogućiti da
kontrolišerno svoje misll, a pošto su misli uzrok, okolnosti moraju
biti posledica. Ako možemo da kontrolišemo uzroke. moći ćemo
da kontrolišemo posledice.
60. Šta menja uslove i umnožava dostignuća u stvarnom svetu?
Ljudi koji uče osnovne metode konstruktivnog razmišljanja.
Sedmi deo
ovek je kroz celokupnu svoju istoriju verovao u nevidljivu moć
C
iz koje su i kroz koju su sve stvari nastale i neprekidno se ob­
navljaju.
Možemo personifikovati tu silu i nazvati je bog ili možemo verovati
da je to neka esencija ili duh koji prožima sve što postoji, ali kako
god je nazivali, rezultat je uvek isti.
Kada govorimo o čoveku. sve što je objektivno: opipljivo, fizičko
i vidljivo jeste ličnost, nešto što se može osetiti fizičkim čulima.
Sastoji se od tela, mozga i nerava. Ono što je subjektivno jeste du­
hovno, neVidljiVO, tj. bezličnost.
Ličnost je svesno, jer ono predstavlja entitet, pojedinca. Bezličnost,
s obzirom na to da je istog tipa i kvaliteta kao i sva druga bića, nije
svesno sebe i zbog toga je nazvano podsvest. Ličnost ili svesnast
ima moć volje i izbora i zbog toga može da bira izmedu raspoloživih
rešenja da bi prebrodilo probleme. Bezličnost ili duhovnost, budući
da je deo. tj. jedno sa izvorom, mestom nastanka sveukupne moći,
neće nužno doći pred takav izbor, već ono pod svojom komandom
ima bezgranične resurse. Ono može doći i ono dolazi do rezultata
pomoću metoda o kojima čovek ili pojedinačni um nema ni naj­
manju ideju.
Zbog toga ćete videti da imate posebnu privilegiju da izaberete da li
ćete da zavisite od ljudske volje, sa svim ograničenjima i zabludama
ili ćete pak shvatiti da možete da iskoristite mogućnost beskonač­
nog, korišćenjem svog podsvesnog uma. Pred vama se zato nalazi
64 • KI.JuČ U S I> E H A
naučno objašnjenje neizmernih mogućnosti koje su vam date II
ruke. ali samo ako ih ruzumete, cenite i shvatite.
Jedna metoda svesnog korišćenja te svemoguće snage objašnjena
je u sedmom delu.
1. Vizuelizacija je proces stvaranja mentalnih slika. a slika je ša­
bion, tj. model koji će služiti kao kalup iz kog će vaša budućnost
naslati.
2. Stvorile jasan i [ep šablon. Nemojle se plašiti. Učinite ga ogro­
mnim. Upamtite da vam niko ne može nametnuti ograničenja, osim
sami sebi. Niste ograničeni cenom ili materijalom. Potražite gradu
II beskrajnom, konstruišite ga svojom imaginacijom i ono će morati
da se tu pojavi. pre nego što se pojavi bilo gde drugde.
3. Neka slika bude čista i oštra, čvrsto je držite II svome umu i tako
ćete je postepeno i neprekidno privlačiti bliže sebi. Možete biti ono
što ćete biti.
4. Ovo je još jedna psihološka činjenica koja je dobro poznata, ali
nažalost, samo čitanje o njoj vam neće doneti rezultate kojima se
nadate. Neće vam pomoći da stvorile mentalnu sliku, a manje će
vam pomoći da dovedete do njene materijalizacije. Neophodan je
rad, ozbiljan mentalni rad, ona vrsta napora koju je mali broj ljudi
voljan da uloži.
5. Prvi korak j e stvaranje ideje. To je takode najvažniji korak jer on
predstavlja plan po kojem ćete kasnije graditi. On mora da bude
čvrst, mora da bude postojan. Arhitekta, kada projektuje trideseto­
spratnicu, unapred pred sobom ima sliku, sa svakom linijom, sva­
kim detaljem. Inženjer koji premošćuje provaliju, najpre odreduje
izdržljivost miliona različitih delova.
SEDMI DEO • 65
6. Oni vide završetak pre nego što su uopšte napravili prvi korak, pa
zbog toga i vi morate da naslikate u svom umu ono što želite. Ako
sejete seme, sigurno je da pre toga želite znati šta će iz njega iznići.
To je stvaranje ideje. Ako niste sigurni, vraćajte se na svoju stolicu
za vežbanje svakodnevno, sve dok slika ne postane jasna. To će se
dogoditi postepeno. U početku ćc opšti plan biti maglovit, ali će
dobiti oblik: najpre okvir, pa zatim detalje i vi ćete vremenom razviti
sposobnost koja će vam omogućiti da formulišete planove, koji će
se potom materijalizovati u stvarnom svetu. Potom ćete saznati šta
vam budućnost donosi.
7. Sledeće je vizuclizacije. Morale videti sliku sve potpunije i pot­
punije, videti detalje i potom, kako sc detalji budu otkrivali. počeće
da se otkrivaju putevi, značenja ili sama materijalizacija. Jedna stvar
će voditi ka drugOj. Misao će pokrenuti akciju, akcija će razviti me­
tode, metode će dovesti prijatelje, a prijatelji će stvoriti okolnosti i
na kraju će, kao treći korak, dOĆi do materijalizacije.
8. Svi smo shvatili da je kosmos morao biti zamišljen u odrede­
nom obliku pre nego je ikada mogao postati materijalna stvarnost.
Ako smo spremni da pratimo put glavnog arhitekte ulliverzllIna,
videćemo da i naše misli mogu da poprimaju formu, baš kao što jc
i univerzum poprimio konkretnu formu. To je upravo isti taj um,
koji deluje kroz pojedinca. Ne postoji razlika u vrsti ili kvalitetu,
jedina razlika je u stepenu.
9. Arhitekta vizuelizuje svoju zgradu, on je vidi onakvom kakvom
želi da je vidi. Njegova misao postaje plastični šablon iz kog će
zgrada konačno izrasti. Visoka ili niska, predivna ili obična, njegova
vizija najpre dobija formu na papiru, potom se iskoristi odgovarajući
materijal i zgrada je na kraju pred njim, završena.
10. Izumitelj vizuelizuje svoju ideju u potpuno istom maniru. Na
primer, Nikola Tesla, jedan od najveĆih izumitelja svih epoha, čovek
66 • KLJUČ USPEHA
koji nas je zapanjivao otkrićima, uvek bi vizuelizovao svoj izum pre
nego što bi i pokušao da radi na njemu. On nije jureaa da ga otelo­
tvori, da bi potom gubio vreme ispravljajući nedostatke. Najpre bi
izgradio ideju II svojoj imaginaciji, a zatim je tu držao kao mentalnu
sliku da bi j e rekonstruisao i unapredivao svojim mislima . ..Na taj
način ..:; pisao j c II ELektrikar eksperimenleru, ... ja imam moguć­
"
nost da drastično razvija m i usavršavam koncept, a da ništa i ne
dotaknem. Kada toliko uznapredujem da sam II pronalazak ugradio
svako moguće poboljšanje kojeg sam se mogao setiti i kada više
nigde ne vidim grešku, tada mogu da konkretizujem taj proizvod
mog mozga. Moj uredaj tada radi bez greške, baš kao što sam oče­
kivao i za dvadeset godina mi se nije desio nijedan izuzetak.�
ll. Ako svesno pratite ova uputstva. razvićete veru, onu vrstu vere
koja je suština stvari kojima smo se nadali, dokaz nevidenih stvari.
Razvićete sigurnost, onu vrstu sigurnosti koja vodi ka strpljenju i
odvažnosti. Razvićete sposobnost koncentracije koja će vam omo­
gućiti da izbacite sve misli. osim onih koje su u vezi s vašim ci­
ljem.
12. Zakon kaže da će se misao ispoljiti u formi i samo onaj koji ume
da i sam bude božanski mislilac svojih misli, moći će sesti na mesto
majstora i s pravom o tome govoriti.
13. Jasnoća i preciznost se postižu samo ako iznova zamišljamo
sliku u svom umu. Svaka ponovljena akcija boji sliku jasnije i preci­
znije nego prethodni put i u proporciji s time biće i njena spoljašnja
manirestacija. Morate je izgraditi pažljivo i oprezno u Svom men­
talnom svetu, unutrašnjem svetu, pre nego ŠlO ona dobije oblik u
spoljašnjem svetu, ali ništa što je vredno ne može biti izgradeno bez
odgovarajućeg materijala, čak ni u unutrašnjem svetu. Kada imate
materijal, možete izgraditi bilo šta na ovom svetu, samo ga prvo
proverite. Ne možete izgraditi komotnu odeću od okova.
SEDMI DEO • 67
14. Taj materijal će vam doneti milioni nečujnih mentalnih radnika
i biće oblikovan po modelu vaše mentalne slike.
15. Razmislite o ovome! imate više od pet miliona tih mentalnih
radnika, spremnih i aktivnih - oni se zovu moždane ćelije. Osim
njih, postoji još jedna rezervna armija otprilike istog broja, spremna
da bude pozvana u akCiju i kada je potreba najmanja. Zbog toga je
vaša sposobnost da mislite gotovo neograničena, što znači i da je
praktično neograničena vaša sposobnost da stvorite odgovarajuću
vrstu materijala neophodnog da sebi izgradite kakvo god okruženje
da želite
•.
16. Pored tih miliona mentalnih radnika vi imate i na milijarde
drugih mentalnih radnika u vašem telu i svi do jednog su opremljeni
s dovoljno inteligencije da razumeju i ponašaju se spram poruka ili
zadatih sugestija. Sve te ćelije su zauzete izgradnjom i obnovom tela,
ali su i dodatno obdarene psihičkom aktivnošću, pomoću koje sebi
mogu privući supstance koje su im neophodne za savršen razvoj.
17. One to rade po istom zakonu i na isti način na koji svaki životni
oblik ka sebi privlači materijale koji su mu neophodni za razvoj.
Hrast, ruža, ljiljan, svi oni zahtevaju odredeni materijal za svoj sa­
vršen izgled i oni ga obezbeduju nečujnim zahtevom, zakonom
privlačenja, najsigurnijim putem kojim i vi možete da obezbedite
sve što je potrebno za vaš potpuni razvoj.
18. Stvorite mentalnu sliku. Neka bude čista, odredena, savršena.
Čvrsto je držite. Putevi i sve što je potrebno razviće se. Resursi će
doći po zahtevu. Vi ćete biti usmereni ka odgovarajućim stvarima, u
pravo vreme, pravim putem. Iskrena žudnja će stvoriti Sigurno oče­
kivanje. koje će je zauzvrat morati da se pojača čvrstim zahtevom.
To troje mora da dovede do postignuća, zato što je iskrena žudnja
osećanje, sigurno očekivanje misao. a čvrst zahtev volja, a kao
- -
68 • Kt.'uč U S P E I·IA
što smo već videli, misao će iz osećanja dobiti vitalnost, dok će je
volja čvrsto držati, sve dok je zakon rasta ne ispolji.
19. Zar nije divilo što čovek ima takve fantastične moći, takva tran·
scendentalna znanja o kojima nije ni slutio? Zar nije čudno što su
nas uvek učili da snagu i moć tražimo spolja? Govorili su nam da
gledamo svuda, samo ne unutra i kad god bi se ta moć ostvarila II
našim živolima, govorili bi nam da je II pitanju nešto natprirodno.
20. Postoje mnogi koji su uspeli da shvate tu predivnu moć. ali koji
i pored ozbiljnih i svesnih napora ne uspeva;u da ostvare zdravlje.
moć ili druge uslove. Oni kao da ne uspeva;u da pokrenu zakon.
U gOLOvo svim tim slučajevima problem je II lome što se oni bave
spoljašnjim. Oni hoće novac, moć, zdravlje i bogatstvo, ali ne us�
pevaju da shvate da su to samo posledice koje mogu nastati samo
kada se pronade uzrok.
2 1 . Oni koji nimalo ne pridaju pažnju spoljašnjem svetu, ležiće
samo kn utvrđivanju istine, tražiće samo mudrost i videće da ćc im
ta mudrost otkriti i razotkriti izvor sve moći; da će se manifestovati
kao Ill isao i svrha, koji ćc izazvati željene spoljasnje uslove. Ta istina
će pronaći izraz u plemenitoj svrsi i odvažnoj akciji.
22. Stvorite samo ideale, ne posvetite nijednu misao spoljašnjim
uslovima, stvorite unutrašnji svet - divan i bogat - i spoljašnji svet
će izraziti i manifestovati uslove kakve imale unutra. Tada ćete ra�
zumeti svoju moć da stvorite ideale, a ti ideali će se projektovati u
svet posledica.
23. Na primer, čovek je u dugovima. On će neprestano da misli na
dugove, koncentrisaće se na njih, a kako su misli uzrok, rezultat će
biti ne samo da će on još čvršće sebe vezati za dugove. već će ih
zapravo i uvećati. On pokreće zakon priv[aćenja sa uobičajenim i
neizbežnim rezultatom - gubitak vodi ka većem gubitku.
SEDMI DEO • 69
24. Sta je ispravan princip? Koncentrišite se na stvari koje želite, a
ne na one koje ne želite. Mislite o bogatstvu, idealizujte metode i
planove za pokretanje zakona o bogatstvu. Vizuelizujte uslove koje
stvara zakon o bogatstvu i to će rezultirati manifestacijom.
25. Ako zakon savršeno radi kada treba doneti siromaštvo, nedo�
statak i svaku drugu formu ograničenja onima koji neprestano upra�
žnjavaju misli o nedostatku i strahu, tada će sa istom sigurnošću
raditi i da bi stvorio obilje i bogatstvo onima koji upražnjavaju misli
o hrabrosti i moći.
26. Ovo je težak problem za mnoge. Previše SIllO zabrinuti.
Prikazujemo zabrinutost, strah i bol. Hoćemo nešto da uradimo,
hoćemo da pomognemo. Mi smo kao dete koje samo što je zasadilo
seme i sad svakih petnaest minuta ide i čeprka po zemlji da vidi da
li raste. Naravno. pod takvim uslovima seme nikada neće proklijati.
a upravo je to ono što većina nas radi u mentalnom svetu.
27. Moramo poscjati seme i ne uznemiravati ga. To ni II kom slu­
čaju nc znači da treba da sednemo i ne radimo ništa. Obuvićemo
više posla i bolje nego što smo ikada ranije, novi kanali će nam ne�
prestano biti davani. nova vrata otvarana. Sve što je potrebno jeste
imati otvoren um i biti spreman za delovanje kada dade vreme.
28. Misaone snage su najmoćniji način za sticanje znanja i ako se
koncentrišu na bilo koji subjekat. problem će biti rešen. Ništa nije
iznad moći ljudskog razumevanja. ali potreban je izvestan rad da
bismo mogli koristiti misaone snage da bi one izvršavale naše na�
redbc.
29. Upamtite da je misao vatra koja stvara paru koja pokreće točak
sreće od kojeg će zavisiti vaša iskustva.
70 • KLJUĆ USPEHA
30. Postavite sebi nekoliko pitanja, a potom sačekajte odgovor. Zar
s vremena na vreme ne oselite svoju pravu prirodu. svoje biće? Da li
vi ističete to biće ili pratile masu? Upamtite da su mase uvek vođene,
one nikada ne vode. Upravo mase su bile one koje su se na krv i
nož borile protiv parne mašine, automatskog razboja i svih drugih
napredaka ili poboljšanja koja su predlagana.
3 1 . Uz ovu lekCiju vežbaćete tako što ćete vizuelizovati svog pri­
jatelja - vidite ga tačno onako kako ste ga poslednji put videli, vi­
dite sobu, narneštaj, prisetite se razgovora, potom mu vidite lice,
vidite ga potpuno jasno, razgovarajte s njim o nečem ili potražite
zajednički interes, gledajte mu promene na licu, vidite ga kako se
osrnehuje. Možete li to da uradite? Ako možete, dodatno ga zainte­
resujte, ispričajte mu avanturističku priču, vidite kako mu oči sijaju
ispunjene duhom zabave i uzbudenja. Možete li sve lo da uradite?
Ako možete, vaša imaginacija je odlična i izvrsno napredujete.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
61. Šta je vizuelizacija? Vizuelizacija je stvaranje mentalnih slika.
62. Šta je rezultat te misaone tehnike? Držeći sliku ili skicu u svom
umu možemo, postepeno i sigurno, privlačili stvari sebi. Možemo
biti ono što ćemo biti.
63. Šta je stvaranje ideala? To je vizuelizacija ili stvaranje ideje o
planovima koji će se kasnije materijalizavati II našem stvarnom
svetu.
64. Zašto su jasnoća i preciznost neophodni? Zato što videti stvara
o$etiti, a osetiti stvara biti. Prvo mentalno, potom emotivno, a zatim
su neograničene mogućnosti za ostvarenja.
65. Kako se oni postižu? Svako ponavljanje stvara sliku koja je pre­
ciznija od prethodne.
66. Kako se obezbeđUje materijal za stvaranje mentalne slike?
Pomoću miliona mentalnih radnika. Oni se zovu moždane ćelije.
67. Kako se obezbeduju odgovarajući uslovi da bi se vaša ideja ma­
terijalizovala u stvarnom svetu? Pomoću zakona privlačenja. To je
prirodni zakon pomoću kojeg nastaju sve okolnosti i sva iskustva.
68. Koja tri koraka su neophodna da bi se aktivirao ovaj zakon?
Iskrena žudnja, sigunlo očekivanje, čvrst zahtev.
69. Zašto mnogi ne uspevaju? Zato što se oni koncentrišu na gu­
bitak, bolesti i katastrofe. Zakon perfektno funkcioniše; stvari kojih
se plaše će im doći.
72 • Kuuč: USPEHA

70. Šta je alternativa? Koncentrišite se na one ideale za koje želite

da se prikažu II vašem životu,
Osmi deo

avom delu ćete saznati da možete potpuno slobodno da iza­

U berete o čemu ćete misliti, ali će rezultatom vašeg mišljenja
upravljati nepromenljiv zakon. Zar to nije divno? Zar nije divno
znati da našim životima ne upravljaju slučajnosti i promenljive bilo
koje vrste?

Njima upravlja zakon. Ta stabilnost je naša šansa zato što povi­

nujući se zakonu, možemo sebi obezbediti očekivane rezultate s
nepromenijivom preciznošću. Upravo je taj zakon ono zbog čega
je kosInos ogromna činija sklada. Da nije tog zakona, kosmos bi bio
haos, a ne kosmos.

Tajna porekla i dobra i zla su tu, to je ono gde su sva dobra i sva zla
uvek bila i gde će uvek bitL

To se može objasniti na sledeći naćin. Misao rezultira akcijom. Ako

je vaša misao konstruktivna i skladna, rezultat će bili dobro, a ako
je vaša misao destruktivna i neskladna, rezultat će biti zlo.

Ne postoji ništa više do samo jedan zakon, jedan princip, jedan

uzrok, jedan izvor moći, a dobro i zlo nisu ništa drugo do reči stvo­
rene da opišu rezultat naših akcija, to jest našeg prilagodavanja ili
ne prilagodavanja tom zakonu.

Koliko je to važno veoma lepo se vidi u životima Emersona i Karlajla.

Emerson je voleo dobro i njegov život je bio mirna simfonija. KarIajI
je mrzeo zlo i njegov život je bio rekordan primer nesklada.
74 • KLJUĆ U5f>EHA
Ovde imamo dva velika čoveka koja žele da dostignu iste ideale, ali
jedan koristi svoje konstruktivne misli, pri čemu je II harmoniji s
prirodnim zakonom, dok drugi koristi destruktivne misli, zbog čega
sebi privlači nesklad svake vrste i oblika.
Zbog toga je očigledno da ne treba bilo šta da mrzimo. pa makar to
bilo i nešto loše zato što je mržnja destruktivna i uskoro ćemo videti
da upražnjavajući destruktivne misli, zapravo sadimo povetarac da
bismo požnjeli tomado.
L Misao u sebi sadrži vitalni princip zato što je to kreativni princip
kosmosa i ona će se, II skladu sa svojom prirodom. kombinovati s
drugim sličnim mislima. (OvoJ je veoma bitno naglasiti. Prisetite
se momenta kada vam neka misao padne na pamel. Ne prode ni
trenutak i već ste odlutali II misli, već ste II glavi sklopili čitavu priču,
našli gomilu razloga i načina zbog kojih bi to, na šta ste pomislili,
moglo zaista i da vam se dogodi. Misao. kada je oslobodimo, privlači
sebi slične misli. Naravno. to uopšte ne bi trebalo naglašavati da
mi prirodno to ne radimo pretežno kada pomislimo na nešto loše!
Kada pomislimo na nešto što priželjkujemo, obično ćemo odbaciti
tu misao uz opravdanja: Nisam ja te sreće. što se zanosim .. Ili: Imam
.
većih probletna o kojima treba da mislim. Medutim. ako pomislimo
na nešto loše, na nešto čega se plašimo, istog momenta ćemo kon­
struisati čitavu gomilu uzroka koji mogu dovesti do tog neželjenog
dogadaja ili rezultata.)
2. Kako je rast jedan od ciljeva života, svi principi koji su bitni za
postojanje moraju dati svoj doprinos da bi se on ostvario. Misao
tako dobija formu, a zakon rasta je polom ostvaruje.
3. Potpuno slobodno možete izabrati o čemu ćete misliti, ali će
rezultatom vašeg mišljenja upravljati nepromenljiv zakon. Svaki
održavani tok misli nekog pojedinca ne može. a da ne proizvede
rezultat u drugim osobama, vašem zdravlju ili okolnostima. Zbog
OSMI DEO • 75
toga su od primarne važnosti tehnike kOjima naviku da stvaramo
misli koje nam donose neželjene efekte možemo zameniti konstruk­
tivnim razmišljanjem.
4. Svi znamo da to nije lako. Mentalne navike je teško kontrolisati,
ali to može da se uradi, a način je da tog momenta počnete menjati
destruktivne misli za konstruktivne. Stvorite naviku da analizirate
svaku svoju misao. Ako je potrebna. koliko će njeno ostvarenje biti
korisno. ne samo vama nego i drugima na koje može uticati na bilo
koji način, onda je zadržite. čuvajte je. Ona je vredna. ona je u skladu
sa beskonačnim. ona će rasti, razvijati se i roditi voće na stotinu
grana. S druge strane, za vas bi bilo dobro da upamtite sledeće reči
Džordža Metjusa Adamsa: "Naučite da držite vrata uma zatvorena,
ne puštajte u njega ni u svoj svet bilo koji element koji traži dozvolu
za ulaz ako izgleda da od njega nikada neće biti nikakve koristi."
5. Ako je vaša misao bila kritička ili destruktivna i ako je rezultirala
bilo kakvim stanjem nesklada u vašem okruženju, neophodno je da
počnete da gajite mentalno ponašanje koje će voditi ka konstruk­
tivnim mislima.
6. Otkriće se da je imaginacija nešto što je od velike pomoći kada
idemo u tom smeru, jer gajenje imaginacije vodi ka razvitku ideja
od kojih će vaša budućnost nastati.
7. Imaginacija prikuplja materijal od kojih um pravi tkaninu u koju
će ogrnuti vašu budućnost.
8. Imaginacija je svetlost kojom prodiremo u nove svetove misli i
iskustava.
9. Imaginacija je moćni instrument kOjim svaki istraživač i svaki
pronalazač krči put od presedana do iskustva. Presedan je rekao:
"To je nemoguće uraditi': iskustvo je reklo: "To je uradeno:'
76 • K l J U Ć USPEHA
10. Imaginacija je plastična snaga, koja stvari koje osećamo uobli­
čava u nove oblike i ideje.
ll. Imaginacija je konstruktivna forma misli koja mora da prethodi
svakoj konstruktivnoj formi akcije.
12. Graditelj ne može da izgradi bilo kakvu strukturu ako pret­
hodno nije dobio planove od arhitekte, a arhitekta mora da ih dobije
iz svoje imaginacije.
13. Niko ne može da izgradi gigantsku korporaciju, koja će uprav­
ljati stotinama manjih korporacija i hiljadama radnika i koristiti
milione dolara kapitala ako prethodno nije izradio čitav posao u
svojoj imaginaciji. Predmeti u materijalnom svetu su kao glina u
grnčarevim rukama; stvari su stvorene u umu majstora i taj posao je
obavljen upravo pomoću imaginacije. Stvaranje imaginacije se mora
vežbati. Vežba je neophodna da bismo izgradili mentalne mišiće,
baš kao što to radimo i sa fizičkim mišićima. Moramo ih snabdevati
hranom ili neće moći da rastu.
14. Nemojte da pomešate imaginaciju sa fantazijom ili onom vrstom
sanjarenja kojoj neki ljudi vole da se prepuštaju. Sanjarenje je vrsla
mentalnog rasipanja koje može da dovede do mentalne kalastrofe.
1 5. Konstruktivna imaginacija znači mentalni rad, što je, kao što
neki smatraju, jedan od najtežih poslova, ali koji vodi ka najvećim
povratnim rezultatima zato što su sve velike stvari II žiVOlu došle
upravo onim ljudima koji su imali sposobnosl da misle, da zami­
šljaju i da ostvare svoje snove.
16. Kada potpuno postanete svesni činjenice da je um jedini krea­
tivni princip, da je svemoguć, sveznajući i sveprisutan i da vi svesno,
snagom svojih misli, možete doći u sklad sa svemogućnošću, to će
značiti da ste napravili ogroman korak u pravom smeru.
OSM I DEO • 77
17. Sledeći korak je da se dovedete u stanje da možete da primite
tu moć. Pošto je ona sveprisutna, ona mora biti u vama. Znamo da
je to tako zato što znamo da sva snaga dolazi iznutra, ali ona mora
biti razvijana, otkriva na, uzgajana. Da bismo to postigli, moramo
biti sposobni da primamo, a ta sposobnost se dobija baš kao i fizička
snaga - vežbom.
18. Zakon privlačenja će vas sigurno i nepogrešivo dovesti u to sta­
nje. okruženje i životna iskustva, odgovarajući na vaše uobičajene,
karakteristične, dominirajuće mentalne stavove. To nije ono na šta
povremeno pomislite, kada ste u crkvi ili nakon što pročitate neku
dobru knjigu NEGO su to vaši dominirajući mentalni stavovi.
19. Ne možete upražnjavati slabe, štetne, negativne misli deset sati
dnevno i očekivati da dozove te lepotu, snagu i dobre uslove sa deset
minuta snažnih, pozitivnih, kreativnih misli.
20. Prava snaga dolazi iznutra. Sva snaga koju bi iko mogao koristiti
nalazi se unutar čoveka i samo čeka da se pojavi, prvo tako što će on
spoznati tu snagu, a zatim shvatiti da je ona njegova, svesno radeći
na tome sve dok ne postanu jedno.
21. Ljudi govore kako žude za bogatstvom, što jeste tako, ali većina
misli da će dostići bogatstva kojima teže u životu ako vežba mišiće
ili diše naučno, jede odgovarajuću hranu na odgovarajući način,
pije dnevno odredenu količinu čaša vode odredene temperature
ili se kloni promaje. Rezultat takvih metoda je upravo suprotan.
Medutim, kada se čovek probudi u istini i prihvati da j e jedno s
celokupnim životom, otkriće da se snabdeo oštrim vidom, lakim
korakom i snagom mladosti, shvatiće da je otkrio izvor sveukupne
snage.
22. Nijedna greška nije ništa drugo do greška zbog ravnodušnosti.
Sticanje znanja i snaga koja iz tog proizlazi jeste ono što odreduje
78 • K L ) U Ć USPE H A
rast i evoluciju. Uočavanje i pokazivanje znanja jeste ono što čini
snagu. Ta snaga je duhovna i ta duhovna snaga jeste ona moć koja
leži II srcima svih stvari, to je duša kosmosa. (Ovde je možda kori­
sno napomenuti da to što čitate i učite ovaj tekst ne znači i da time
stičete znanje. Znanje ste stekli onog trenutka kada zaista poveru­
jete II ono što sle naučili, kada počnete to znanje da primenjujete,
ne zato što se nadate da će vam ono pomoći. već zbog toga što ste
uvereni II njegovu apsolutnu istinitost.)
23. To znanje je rezultat čovekove sposobnosti da misli; misao je
dakle seme evolucije čovekove svesti. Kada čovek prestane da na­
preduje II svojim mislima i idejama. njegove sile istog momenta
počnu da se dezintegrišu i njegove crte lica postepeno počinju da
registruju te promenjene uslove.
24. Uspešni ljudi se bave držanjem ideja o okolnostima koje žele da
im se dogode. Oni neprestano drže u mislima neophodan sledeći
korak ka idealima kojima streme. Misli su materijali kojima grade, a
imaginacija je njihova mentalna radionica. Um je sila koja je stalno
u pokretu i kojom oni sebi obezbeđuju osobe i prilike koje su ne­
ophodne za uspešnu izgradnju njihove tvorevine, a imaginacija je
matrica po kojoj su sve dobre stvari uobličene.
25. Ako ste bili vern i svojim idealima. čućete poziv onog momenta
kada okolnosti budu spremne da materijalizuju vaše planove i rezul­
tat će u tačnoj proporciji odgovarati tome koliko ste im bili verni.
Ideali kojih se čvrsto držimo je ono što uslovljava i privlači neop­
hodne okolnosti za njihovo ostvarenje.
26. Tako možete utkati konac duha i snage u mrežu svog celoku­
pnog postojanja. Tako možete voditi romantičan život i zauvek biti
zaštićeni od svih povreda. Tako možete postati pozitivna sila kojom
će vam imućstvo i sklad moči biti privučeni.
OSMI DEO • 79
27. To je kvasac kaji postepeno prožima opštu svesnast i najviše je
odgovoran za stanja nemira koja su svugde oČigledna.
28. Uz poslednju lekciju vežba1i ste tako što ste stvarali mentalnu
sliku. doveli ste je iz nevidljivog u vidljivo. a uz ovu ćete uzeti neki
predmet i pratiti ga nazad do njegovog mesta nastanka da vidite od
čega se zaista sastoji. Ako to radite. razvijaćete imaginaCiju, pro­
nicljivost. percepciju i oštroumnost. One ne dolaze natprirodnim
posmatranjem mnoštva, već pažljivim, analitičkim posmatranjem
kojim se vidi ispod površine.
29. Malo je onih koji znaju da su stvari koje vide samo posledica i
koji razumeju uzroke zbog kojih su te posledice nastale.
30. Zauzmite isto mesto kao i ranije i stvorite sliku ratnog broda.
Vidite ružno čudovište kako plovi po površini vode. Izgledaće kao
da nigde nema života i biće potpuna tišina. Vi znate da se daleko
najveći deo broda nalazi ispod vode. van Vidokruga. Znate da je
brod velik i težak kao neka dvadesetospratnica. Znate da je tu na
stotine ljudi spremnih da momentalno pristupe zadacima kOji su
im dodeljeni. Znate da je svako odeljenje pod rukovodstvom spo­
sobnih. obučenih i veštih oficira, koji su se dokazali sposobnim za
upravljanje tim čudesnim mehanizmom. Znate da, iako leži oči­
gledno nesvestan ičeg drugog, on ima oći koje vide kilometrima
unaokolo i da ništa ne može da promakne njegovoj budnoj pažnji.
Znate da je, iako deluje tiho, pokorno i nevino, spreman da ispali
čelične projektile teške hiljade kilograma na neprijatelja udaljenog
kilometrima. Uz ovo možete još mnogo toga drugog da zamislite
uz veoma malo napora. Medutim, kako je taj brod došao tu gde je
i, pre svega, kako je uopšte nastao - sve to biste hteli znati ako ste
pažljiv posmatrač.
31. Pratite velike čelične ploče do proizvodača, vidite hiljade ljudi
koji rade na njihovoj proizvodnji. Idite još dalje i vidite rudu kako
80 • KL!UĆ USPEHA OSMI DEO • 81

izlazi iz rudnika, vidite je utovarenu na barie ili vozila, vidite je Gledajte na današnji dan
istopijenu i praVilno obrađenu. Idite još dalje i vidite arhitekte i ler to je život, život svih života.
inženjere koji su projektovali brod. Pustite mislima da vas vode
još dalje i vidite zbog čega su uopšte projektova.li brod. Tada ćete Na njegovom kratkom putu Leže sve razlike
pomisliti da ste sada otišli toliko daleko da je brod nešto nedoku­ i stvarnosti vašeg postojanja;
čivo, on više ne posloji, sada postoji samo misao u mozgu arhitekte. Blagoslov rasta;
Ali odakle je stigla porudžbina da se brod napravi? Verovatno od
Slava akcije;
ministarstva odbrane. Verovatno je taj brod planiran i pre nego što
se razmišljalo o ratu i da vlada je Sigurno morala da usvoji budžet Sjaj lepote;
kojim će obezbedili novac. Verovatno je tu bilo opozicije i govora Jer juće je samo san,
protiv odvajanja sredstava za njegovu izgradnju. Koga predstavlja
ta vlada? Oni predstavljaju vas i mene (mi smo ih izabrali). Tako je A sutra je samo vizija;
sada naš tok misli, koji je počeo od ratnog broda, završio na nama Ali dobro proživljeno danas, učiniće svako
samima i mi II poslednjoj analizi shvatamo da su naše rođene misli
luće snom o sreći i
odgovorn� kao za to tako i za mnoge druge stvari o kojima retko
razmišljamo, a iz dublje analize će proisteći i najbitnija činjenica: da Svako sutra vizijom o nadi.
neko nije otkrio zakon po kojem ta izuzetna masa gvožda i čelika Zato dobro čuvajte današflji dan.'
može da se sastavi tako da može da plOVi po moru umesto da mo­
mentalno završi na dnu, ratni brod nikada ne bi ni nastao. (iz Mahabharate)

32. Taj zakon kaže da specifična težina neke supstance jeste te­
žina bilo kolike njene zapremine naspram jednake zapremine vode.
Otkriće tog zakona je donela revoluciju U svakoj vrsti prekooke­
anskog putovanja, trgovinskog ili vojnog i omogućilo je nastanak
ratnih brodova, nosača aviona i krstarica.

33. Otkrićete da su takve vežbe od neprocenjive vrednosti. Kada

je misao istrenirana da gleda ispod površine, sve dobija drugaČiji
izgled, beznačajno postaje značajno, neinteresantno interesantno,
stvari za koje smo mislili da nemaju nikakvog značenja počinju da
izgledaju kao jedine vitalne stvari koje postoje.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
71. Šta je imaginacija? Imaginacija je oblik konstruktivnog mi­
šljenja, svetlost kojom prodircl1lo II nove svetove misli i iskustava,
moćni instrument kojim svaki izumitelj iJi istraživač krči put od
nezamislivog ka iskustvenom.
72. Šta je rezultat imaginacije? Razvijanje imaginacije vodi ka ra­
zvoju ideala iz kOjih će nastati naša budućnost.
73. Kako se ona može razvijati? Imaginacija se može razvijati vež.
born. Mora da se hrani, inače ne može da živi.
74. Kako se imaginacija razlikuje od sanjarenja? Sanjarenje je oblik
mentalnog rasipanja, dok jc imaginacija oblik konstruktivnog mi­
šljenja. koje mora da prethodi svakoj konstruktivnoj akciji.
75. Šta su greške? Greške su rezultat ravnodušnosti.
76, Šta je znanje? Rezultat čovekove sposobnosti da misli.
77. Šta je snaga pomoću koje uspešni ljudi izgraduju svoj uspeh?
Um je veoma pokretna sila kojom oni sebi obezbeduju ljude i okol­
nosti neophodne da upotpu ne svoje planove.
78. Šta predodreduje rezultat? Ideje koje se čvrsto drže u mislima
privlače neophodne uslove za svoje ispunjenje.
79. Šta je rezultat dubokog analitičkog posmatranja? RaZVOj ima­
ginacije, pronicljivosti. percepcije i oštroumnosti.
80. Ka čemu oni vode? Ka bogatstvu i skladu.
Deveti deo
ovom delu naučićete da koristite alate pomoću kOjih možete
U izgraditi okolnosti kakve god želite.
Ako želite da promenite okolnosti, morate promeniti sebe. Vaša
ćud, želje, fantazije ili vaše ambicije mogu biti ometane na svakom
koraku, ali vaše najintimnije misli će naći način da se izraze, isto
onako Sigurno kao što biljka niče iz seme na.
Pretpostavimo da želimo da promenimo okolnosti. Kako ćemo to
postići? Odgovor je jednostavan: pomoću zakona o rastu. Uzrok
i posledica je nešto što je podjednako apsolutno i nepromenljivo
kako u skrivenom svetu misli, tako i u svetu materijalnih stvari.
Držite u mislima željene okolnosti, tvrdite sebi da su već postale
Činjenica. To ukazuje na značaj snažne tvrdnje. Neprestanim ponav­
ljanjem, ona postaje deo nas. Mi zapravo sebe menjamo i stvaramo
sebe onakvima kakvi bismo želeli da budemo.
Karakter nije stvar slučajnosti nego rezultat ponavljajućih napora.
Ako ste bojažljivi, kolebljivi, zbunjeni, prezabrinuti ili zlostavljani
mislima o strahu ili neizbežnOj opasnosti, prisetite se činjenice da
dve stvari ne mogu postojati na istom mestu, u isto vreme. Apsolutno
isto važi i u mentalnom i duhovnom svetu, pa je zbog toga za vas
rešenje da te misli o strahu, nedostatku ili ograničenjima zamenite
mislima o hrabrosli, moći, samopouzdanju i sigurnosti.
Najlakši i najprirodniji put da to uradite jeste da izaberete tvrdnju
koja naizgled odgovara vašem određenom slučaju. Pozitivna misao
84 • KLIUĆ USPEHA
će uništiti negativnu potpuno sigurno. kao što svetlost uništava
tamu, a i rezultat će biti podjednako efektan.
Akcija je misao koja procvetava, a nastale okolnosti su rezultat te
akcije, tako da neprestano posedujete alate kOjima ćete sigurno i
neizbežna sebe unapređivati ili degradirati, a radost ili patnja će
vam biti nagrada.
l . U spoljašnjem svetu postoje samo tri stvari koje se mogu požcleti
i svaka od njih se može naći i II unutrašnjem svetu. Tajna njihovog
pronalaska je II korišćenju odgovarajućeg ..mehanizma" za priklju­
ćak na svemoguću snagu. kojoj svaki pojedinac ima pristup.
2. Tri stvari koje celokupna čovečanstvo priželjkuje i koje su neop­
hodne za najViši nivo izražaja i potpun razvoj su: zdravlje, bogatstvo
i ljubav. Svi će priznati da je zdravlje osnov; niko ne može biti srećan
ako je fizičko telo u bolovima. Neće svi rado priznati da je bogatstvo
neophodno, ali će se ipak složiti da je neophodna odgovarajuća
zaliha, mada treba naglasiti da ono što neko smatra neophodnim,
za drugog predstavlja sreću. Medutim, pošto nas priroda snabdeva,
ne samo dovoljno, već bogato, raSipnički i izdašno, uvidamo da je
bilo kakvo ograničenje zapravo samo ograničenje koje je rezultat
vcštaćkih metoda raspodclc.
3. Svi će se složiti da je ljubav treća, za neke možda i prva osnova
neophodna za sreću čovečanstva. Oni koji poseduju sve troje:
zdravlje, bogatstvo i ljubav u bilo kojem procentu, sigurno ne mogu
navesti ništa četvrto što b i dodali u svoj pehar sreće.
4. Otkrili smo da je univerzalna supstanca zapravo sve zdravlje,
sva materija i sva ljubav, a da je naš način razmišljanja mehanizam
kojim se svesno možemo povezati sa tim bezgraničnim skladištem.
Zbog toga razmišljati ispravno znači ući u tajno mesto Ilajvišeg.
D E V E T L DEO • 85
5. Kako da razmišljamo? Ako bismo to znali, otkrili bismo odgova­
rajUĆi mehanizam za priključak koji bi nas povezao s bilo čime što
poželimo. Taj mehanizam izgleda prilično jednostavan kada vam ga
objasnimo, ali čitajte dalje. Shvatićete da je on U stvarnosti ključ us­
peha ili, ako vam se više dopada, Aladinova lampa. Shvatićete da je
on osnov, neophodan uslov, apsolutno pravilo ispravnog postupka,
koje vodi ka blagostanju.
6. Razmisijati pravilno, precizno, znači poznavati istinu. Istina je
dakle princip kaji se provlači kroz svaki biznis ili socijalni odnos. To
je uslov koji prethodi svakoj pravoj akciji. Znati istinu, biti Siguran ili
ubeden, pruža zadovoljstvo koje se ni sa čim drugim ne može pore­
diti. To je jedino čvrsto lIo u svetu sumnji, sukoba i opasnosti.
7. Poznavati istinu znači biti u skladu s beskonačnom i svemogu­
ćom snagom. Poznavali istinu znači povezati se s neodoljivom sna­
gom koja će kao metlom očistiti svaki vid nesklada, nesloge, sumnje
ili grešaka bilo koje vrste, zatO sto je istina moćna i pobediće.
8. Cak i skroman intelekt može bez problema da predvidi rezultat
bilo koje akcije ako zna da je ona zasnovana na istini, ali se zato i
najmoćnija inteligencija i najdublji i najprodorniji um beznadežno
gubi i ne može ni da nasluti rezultat koji sledi iz akcije zasnovane
na postavkama za koje se zna da nisu taČne.
9. Nijedna akcija koja nije u skladu sa istinom, bilo da je namerno
ili slučajno neistinita, rezultiraće neskladom i eventualnim propor­
cionalnim gubitkom njenog obima ili karaktera.
10. Kako možemo da znamo istinu kojom bismo pokrenuli meha­
nizam koji će nas povezati sa beskonačnim?
1 1. Ne možemo pogrešiti ako shvatimo da je istina vitalni princip
univerzalnog uma i da je sveprisutna. Na primer, ako zahtevate
86 • K L J UĆ USPEHA
zdravlje, time što ćete shvatili činjenicu da je JA u vama duhovno
i da su sve duše jedno, da svaki deo mora biti i celina, doneće vam
zdravlje, jer svaka ćelija u telu mora ispoljiti istinu kakvu vidite. Ako
vidite bolest, one će ostvariti bolest. Ako vidite savršenstvo, one
će ostvariti savršenstvo. Tvrdnja: la sam potpun, savrsen, snažan,
moćan, voljeli, harmoničan j srećan doneće vam skladne okolnosti.
To je zato što je tvrdnja u strogoj saglasnosti sa istinom. a kada je
istina prisutna. svaki oblik greške ili nesklada mora nestati.
12. Saznali ste da je JA duhovno i zato ono obavezno mora biti ništa
manjc nego savršeno, pa je zato tvrdnja: la sam potpun, savršen,
snaža.n, moćan, voljeli, harmoničan i srećan naučna tvrdnja.
13. Misao jc duhovna aktivnost, a duh je kreativan, pa zbog toga
rezultat držanja te misli u umu obavezno mora doneti uslove koji
su u skladu s tom misli.
14. Ako zahtevate bogatstvo. shvatite činjenicu da je JA u vama
jedno sa univerzalnim umom, koji je sva materija i svemoguć. To
će vam pomoći da pokrenete zakon privlačenja, koji će vas dovesti
u vezu sa silama koje izazivaju uspeh i koji će vam stvoriti uslove
za snagu i obilje u direktnoj proporciji s tipom i namenom vaše
tvrdnje.
15. Mehanizam za priključak koji vam je potreban jeste vizueli­
zacija. Vizuelizacija je potpuno drugaćija od gledanja. Gledanje je
fizičko i samim tim se odnosi na stvaran svet, tj. spoljašnji svet, dok
je vizuelizacija rezultat imaginacije i samim tim proizvod subjek­
tivnog uma, tj. unutrašnjeg sveta. Ona zbog toga poseduje vital­
nost i ona će rasti. Stvar koja se vizuelizuje će se iskazati u fizičkoj
formi. Mehanizam je savršen, stvorio ga je glavni arhitekta kaji sve
stvari dobro pravi, ali nažalost, operater je ponekad neiskusan ili
neefikasan. Medutim, vežba i upornost će pomoći da ispravite taj
nedostatak.
D E V ET 1 DEO • 87
16. Ako zahtevate ljubav, pokušajte shvatiti da je jedini način da
dobijete ljubav to da je date, da ćete što više dajete. više i dobijati i
da treba da sebe njome ispunite, sve dok ne postanete magnet. Ta
metoda je objašnjena u drugoj lekciji.
17. Onaj ko je naučio da dovede najveće duhovne istine u dodir sa
takozvanim beznačajnim životnim stvarima, shvatio je tajnu rešenja
ovog problema. Taj je uvek življi, promišljeniji, pristupniji velikim
idejama, velikim događajima, velikim prirodnim stvarima i velikim
ljudima. Za Linkolna se govorilo da bi on u svakom ko bi mu se
približio stvarao osećaj sličan onom koji se javlja kada se približimo
planini, a da to ima smisla najjasnije se potvrđuje kada se shvati da
se on držao samo onog što je večno, a to je snaga istine.
18.Treba poslušati nekoga ko je stvarno lestirao ove principe, ne­
koga ko ih je prikazao u svom životu. Pismo Frederika Endrusa
nudi sledeće:
19. Imao sam trinaest godina kada je doktor T. V. Marsi, pokoj mu
duši. rekao mojoj majci: Nema nikaJ...-vc sanse, gospodo Endrus. I ja
sam izgubjo svog silla na isti način i pored toga sto sam za njega
učinio sve sto se moglo učiniti. Napravio sanI i posebnu studjju od
tog slučaja i znam da on nuna nikakve sal/se da ozdravi.
20. Ona se okrenu prema njemu i reče: Doktore, šta biste vi uradili
da je ovo vaš dečak, a on odgovori: Borio bih se i borio, sve dok po­
stoji i jedan dah života za koji se vredi borili.
21. To je bio pocetak dugačke, iscrpljujuće bitke, sa mnogo uspona
i padova. Svi lekari su se slagali da nije postojala nikakva šansa za
izlečenje, iako su pokušavali da nas ohrabre i oraspolože koliko god
su mogli.
88 • KLJUČ USPEHA
22. Ali na kraju sam pobedio i iz malog, uvijenog. ubogaljenog,
izrastao u snažnog, uspravnog. dobro formiranog čoveka.
23. Znam da sada hoćele formulu i ja ću vam je dati. što brže i
jasnije mogu.
24. Ja sam sebi osmislio tvrdnju, uzimajući u obzir kvalitete koji
su mi bili najpotrebniji, ponavljajući sebi stalno i iznova: Ja sam
potpun, savršen, sna žali, moćan, voljen, harmoničal1 i srećan. To je
bila poslednja stvar na mojim usnama noću i prva stvar ujutro.
25. Ne samo da sam to tvrdio za sebe nego i za druge za koje sam
znao da im je potrebno. Želim da to naglasim. Kad god želite nešto
za sebe, poželite to i drugome i tako ćete oboma pomoći. Kako se�
ješ, tako ćeš i žnjeti. Ako odašiljemo misli o ljubavi i zdraviju, one
će nam se vratiti kao med i mleko, ali ako su misli koje odašiljema
o strahu, brizi, ljubomori, besu. mržnji i tako dalje, takve rezultate
ćemo požnjeti U svojim životima.
26. Govorilo se da se čovek potpuno obnovi svakih sedam godina,
ali neki naučnici sada tvrde da se celokupna obnavljamo svakih
jedanaest meseci, što znači da smo u stvarnosti samo jedanaest
meseci stari. Ako iz godine u godinu iznova ugradujemo defekt u
svoje telo, nemamo koga drugog da krivirno do sebe.
27. Čovek je zbir svojih misli. pa je pitanje kako možemo da imamo
samo dobre misli i da odbacimo one loše? Kao prvo, ne možemo
sprečiti loše misli, ali možemo se uzdržati od bavljenja njima. Jedini
način da to postignemo jeste da ih zaboravimo. Tada treba pripre­
mljene tvrdnje da udu u igru.
28. Kada se misao o besu, ljubomori, strahu ili zabrinutosti ušunja,
samo pokrenite svoju tvrdnju. Protiv mraka se borimo svetlošću,
protiv hladnoće toplotom, a protiv zla dobrotom. "Lično nisam
D E V E T I DEO • 89
otkrio nlkakvu pomoć koju bih dobio negiranjem. Tvrdite dobro i
zlo će nestati'; Fredrik Alajz Endrus.
29. Ako vam je bilo šta potrebno, biće dobro da koristite ove tvrd­
nje. Koristite ih baš takve kakve su, ponesite ih sa sobom u tišinu
sve dok ne utonu u vašu podsvest, tako da ih možete koristiti bilo
gde, u svojim kolima, na poslu, kod kuće; to je prednost duhovnih
metoda - uvek su nam na raspolaganju. Duh je sveprisutan, uvek
spreman, sve što je potrebno jeste da spoznamo njegove svemoguć­
nosti, kao i to da želimo ili težimo da postanemo primalac njegovog
korisnog dejstva.
30. Ako je naš mentalni stav a moći. odvažnosti, ljubaznosti i sao­
sećajnosti dominantan, videćemo da naše okruženje odbija uslove
koji nisu u skladu s tim mislima, a ako mislimo da smo slabi, ako
su nam misli kritičke, zavidne i destruktivne, videćemo da nam je
okruženje upravo u skladu s takvim razmišljanjem.
3 1 . Misli su uzroci, a okolnosti posledice. U lome je objašnjenje
nastanka dobra i zla. Misao je kreativna i automatski će se doći u
uzajamnu vezu sa onim što joj je objekat. To je kosmološki zakon
(univerzalni zakon), zakon privlačenja, zakon uzroka i posledice.
Poznavanje i primena ovog zakona odredite i početak i kraj, to je
zakon po kome su ljudi svih epoha i svih vremena bili vodeni da
veruju u snagu molitve. "Onako kako veruješ, tako neka ti i bude "
samo je još jedan, kraći i bolji način da to kažemo.
32. Uz ovu lekciju ćete vežbati tako što ćete vizuelizovati biljku.
Neka to bude cvet kome se najviše divite, dovedite ga iz neVidljivog
u vidljivo, posadite majušno seme, zalijte ga, pazite ga, stavite ga
na mesto na kom će direktno dobijati zrake jutarnjeg sunca. Vidile
seme kako puca - ono je postalo živo biće, nešto što je oživelo i
počinje da traga za razlogom postojanja. Vidite korenje kako pro­
dire kroz zemljU, gledajte njegove žilice kako se pružaju u svim
90 • K L J U Č USPEHA DEVETI \) 10 0 • 9l

pravcima i ne zaboravite da su to žive ćelije koje se dele i množe i i ne čuje šta vi ponavljate u mislima)
i za veoma kratko vreme ćete se
da će ih biti na milione, da je svaka ćelija inteligentna, da zna šta želi u potpunosti osloboditi tih misli. Ne samo to već će vam tada vaša
i kako to da dobije. Vidite stabljiku kako se razvija i raste, gledajte tvrdnja postati navika. To je osnova svakog učenja o autosugestiji i
kako se probija kroz površinu zemlje, vidite kako se deli i formira svih škola koje nas uče samopomoći. Tako veoma brzo možete sebi
grančice, vidite kako je simetrična i savršena svaka grana koja je izgraditi pozitivno mišljenje. A ako ništa drugo, Sigurno da svakom
stvorena, vidite lišće koje počinje da se formira, a zatim i majušne više prija da razmišlja o lepim i pozitivnim stvarima.
drške visoko II vazduhu, koje drie pupoljke. I dok to posmatrate,
primećujete pupoljak kako počinje da se razmotava i vaš omiljeni
cvet se pojavljuje. Ako biste se potpuno koncentrisali, osetili biste
miris kako se širi, dok povetarac nežno njiše prekrasnu sliku koju
ste vizuelizovali.

33. Kada budete mogli da viziju učinite jasnom i potpunom, moći

ćete da udete u dušu onog što vizuelizujete, ono će vam postati ve�
oma stvarno. Učićete da se koncentrišete i treba znati da je proces
uvek isti, bilo da se konccntrišete na zdravljc, omiljeni cvet, ideal,
komplikovan poslovni predlog ili bilo koji drugi životni problem.

34. Svaki uspeh je postignut upornom koncentracijom na predmet

paznJe.
• •

(Na kraju ove lekcije moramo još jednom naglasiti značaj tvrdnje.
Čak i ako ne verujete u sve ovo što ste do sada pročitali, shvatite
jedno: tvrdnja vam može pomoći da neverovatnom brzinom izba�
cite iz glave nepoželjne misli, uključujući i onc koje su postale na­
vika! Mući li vas neki problem, osmislite tvrdnju, odnosno rečenicu
koja je sušta suprotnost tom problemu, koja tvrdi ono što biste u
stvari želeli. Ljudski um ne može da misli na dve stvari u isto vremc,
tako da čim primetite da se nepoželjne misli roje, istog momenta
počnite da u sebi izgovarate tu rečenicu, tu pripremljenu tvrdnju
i na taj način ćete ih rasterati. U početku ćete to možda morati da
radite svakih nekoliko minuta, zavisno od toga koliko su vam te ne­
željene misli postale navika, ali budite uporni (na kraju krajeva, niko
 PITANJA ZA VEŽBU SA O D G O V ORIMA • 93

90. Šta su neophodni preduslovi? Neophodni preduslovi su spo­

znati da je duhovna snaga svemoguća i želeti da budemo primalac
Pitanja za vežbu sa odgovorima njenih pozitivnih efekata.

"Misao znači život, jer oni koji ne misle žive bez imalo velikog ili
realnog smisla. Mišljenje čini čoveka': A. B. Alkot.
8 1 . Šta je neizbežan uslov za sveukupno blagostanje? To je ispravan
postupak.

82. Šta je uslov za svaku pravilnu akciju? To je pravilno razmišlja�

ilje.

83. Šta je obavezan uslov za svaku poslovnu transakciju ili socijalni

odnos? Uslov je da znamo istinu.

84. Kakav je rezultat ako znamo istinu? Spremno možemo pred­

videti rezultat bilo koje aktivnosti koja se zasniva na istinitim po­
stavkama.

85. Šta je rezultat bilo koje aktivnosti koja se zasniva na pogrešnim

postavkama? Ne možemo ni približno zamisliti rezultat koji može
nastati.

86. Kako možemo saznati istinu? Istinu možemo saznati ako slwa­
tima činjenicu jc ona životni princip kosmosa i da je samim tim
sveprisutna.

87. Kakva je priroda istine? Priroda istine je duhovna.

88. Šta je tajna rešenja za svaki problem? Primena duhovne

istine.

89. Šta je prednost duhovnih metoda? Prednost duhovnih metoda

je to što su one uvek raspoložive.

Deseti deo
ko II potpunosti shvatite misao koja se provlači kroz ovaj
A deo, naučićete da se ništa ne dešava bez stvarnog uzroka.
Obezbedićete potrebno znanje da pravilno (ormulišete svoje pla�
nove. Znaćete kako da kontrolišete bilo kakvu situaciju dozivajući
II igru odgovarajuće uzroke. I kada pobedite, što i hoćete, znaćete
tačno zbog čega ste pobedili.
Običnog čoveka, koji ne zna tačno šta su uzroci i posledice. vode
osećaji i emocije. On samo razmišlja o tome kako ćc opravdati svoju
aktivnost. Ako je propao kao biznismen, kaže da mu je sreća okre­
nula leda. Ako ne voli muziku, reći će da je muzika luksuz. Ako je
siromašan činovnik. govoriće da bi više uspeo da je radio negde
izvan kancelarije. Ako nema prijatelje, tvrdiće da je samostalnost
suviše profinjena da bi je ljudi cenili.
On nikada neće razmišljati o svom problemu sve do samog kraja.
Ukratko, on ne zna da je svaka posledica rezultat odredenog konać�
nog uzroka, već teži ka tome da sebe uteši objašnjenjima i opravda�
njima. On razmišlja jedino o samoodbrani.
Nasuprot tome, čovek koji shvata da ne postoji posledica bez odgo�
varajućeg uzroka, zapravo razmišlja objektivno. On uranja u more
činjenica bez obzira na posledice. On je spreman da prati trag istine,
gde god da vodio. On problem vidi jasno od početka do kraja, ispu�
njava zahteve potpuno i pošteno, a kao rezultat toga svet mu daje
sve što ima da da, kroz prijatelje, počasti, ljubav i potvrdivanje.
l. Bogatstvo je prirodan zakon kosmosa. Dokaz za postojanje tog
zakona je ubedljiv jer njegovu primenu uočavamo u svakoj situaciji.
DeSETI DEO • 95
Priroda je svugde puna ljubavi, izdašna i rasipna. Nigde se ne prime�
ćuje ekonomičnost u njenim ostvarenjima. Obilje je manifestovano
u svemu. Milioni i milioni drveta, cvelova, biljaka i životinja, kao i
ogromna reproduktivnost zbog koje su stvaranje i obnavljanje be­
skonačni, ukazuju na ljubav s kojom je priroda čoveku pripremila
zalihe. Potpuno je očigledno da za svakog postoji dovoljno bogat�
stva, ali da mnogi ne uspeva;u da uživaju u tom bogatstvu. Takode
je očigledno da oni još uvek nisu shvatili univerzalnost sve materije,
kao i da je um aktivni princip kojim smo povezani sa stvarima za
kojima žudimo.
2. Sve bogatstvo je plod moći, posedi imaju vrednost samo dok
predstavljaju moć, dogadaji su značajni samo ako utiču na moć.
Dakle, sve stvari predstavljaju odredenu formu ili stepen moći.
3. Poznavanje uzroka i posledice, kao što je pokazano zakonima
koji upravljaju elektricitetom, hemijskim vezama ili gravitacijom,
omogućavaju čoveku da �odvažno planira i neustrašivo izvršava':
Ti zakoni se zovu prirodni zakoni. Oni upravljaju fizičkim svetom,
ali nije sva moć fizička, postoji i mentalna snaga, zatim i moralna
i duhovna snaga.
4. Duhovna snaga jc superiorna zalo što postaji na višoj ravni. Ona
je omogućila čoveku da otkrije zakon kOjim sc tc predivne snage
prirode mogu pokrenuti i staviti u službu stotina i hiljada ljudi.
Omogućila je čoveku da otkrije zakone kojima se brišu prostor i
vreme, a zakon gravitacije prevazilazi. Primena tog zakona zavisi
od duhovnog kontakta, jer kako kaže Henri Dramond:
5. "U fizičkom svetu, kakvog ga mi poznajemo, postoji organsko i
neorgansko. Neorgansko, svet minerala, potpuno je odsečeno od
biljnog i životinjskog sveta; prolaz je hermetički zatvoren. Te pre­
preke do sada još nisu nadvlada ne. Nikakva promena supstance,
promena okruženja, nikakva hemija, elektricitet, nikakva forma
96 • KLJUĆ USPEHA
energije. nikakav evolutivni proces neće nikad moći da jedan jedini
alom mineralnog sveta ispuni atributima života."
6. Ti mrtvi atomi mogu se obdariti odgovarajućom vitalnošću je­
dino ako se spuste II svet mrtvog neke ž.ivotne forme. inače će. bez
tog kontakta sa životom, zauvek ostati fiksirani II neorganskom po­
" započne da pušta korenje, počinje da deluje zakon rasta, tako da na
dručju. Haksli kaže da teorija o biogenezi (ili �život samo iz živola )
nosi pobedu na svim frontovima, dok je Tindal prisiljen da kaže:
"Tvrdim da ne postoji ni najmanji trag nekog pouzdanog dokaza da
jc živol, kakav danas postoji. ikada postojao kao nezavisan od nekog
prethodnog života."
7. Fizički zakoni mogu objasniti neorgansko, biologija objašnjava
i obrazlaž.e razvoj organskog, ali kada je tačka dodira u pitanju, na­
uka tu ostaje nema. Sličan prolaz postoji i izmedu duhovnog sveta
i sveta prirode i taj prolaz priroda je hermetički zatvorila. Vrata su
zatvorena, nijedan čovek ih ne može otvoriti i nikakva organska
promena, mentalna energija, moralni napor, nikakav napredak bilo
kakve vrste ne može ljudskom biću omogućiti da ude u duhovni
svet.
8. Medutim, kao što biljka doseže u svet minerala i dodiruje ih
tajnom života, tako i univerzalni um doseže u ljudski um i daruje
ga novim, nepoznatim, divnim i čak čudesnim kvalitetima. Svi ljudi
kOji su bilo šta postigli II svetu industrije, trgovine ili umetnosti, to
su učinili zahvaljujući lom procesu.
9. Misao je veza za spoj beskonačnog i konačnog, univerzalnog i
pojedinačnog. Videli smo da postoji neprolazna prepreka izmedu
organskog i neorganskog, a da se materija može raširiti jedino ako
je oplode na životom. Kao što seme doseže u svet minerala, a zatim
počinje da se odmotava i izbija na površinu, mrtva materija poči­
nje da živi i hiljade nevidljivih prstiju počinje da plete okruženje
za još jednu prinovu. Potom, kako zakon rasta počne da deluje, taj
DESETI DEO • 97
proces se nastavlja, sve dok se ljiljan konačno ne pojavi, a čak ni
.. Solomon u svoj svojoj slavi nije bio tako impresivan, kao jedan od
tih cvetova':
10. Isto tako se i misao ispušta u nevidljivu supstancu univerzal­
nog uma, onu supstancu od koje su sve stvari stvorene i čim ona
kraju shvatamo kako su uslovi i okruženje upravo materijalizovane
forme te naše misli.
ll. Zakon kaže da je misao aktivna vitalna forma dinamičke ener­
gije, koja ima moć da dade u odnos sa SVOjim objektom i iz nevid­
ljive supstance, od koje su sve stvari napravljene iznese ga u vidljivi.
stvarni svet. To je zakon pomoću kojeg i kroz koji sc sve stvari
ispoljavaju, on je ključ kOji nam omogućava da udemo tajno mesto
najvećeg i koji nam "daje vlast nad svim stvarima': Ako shvatite taj
zakon, možete "zahtevati stvari i one će vam se dati':
12. Drugačije nije moglo da bude. Ako je duša kosmosa kakvog
ga poznajemo univerzalni duh, tada je kosmos zapravo okruženje
koje je univerzalni duh stvorio za sebe. Mi smo jednostavno indi­
vidualizovane duše, tako da i mi na isti način stvaramo okruženje
za sopstveni razvoj.
l3. Kreativna snaga zavisi od toga da li smo spoznali potencijalnu
snagu duha i uma - ne smerno je pomešati sa evolucijom. Stvaranje
je prizivanje u stvarnost onog što ne postoji II materijalnom svetu.
EvolUCija je prosto odmotavanje potencijala koji se nalaze u stva­
rima koje već postoje.
14. Dok koristimo prednosti tih divnih mogućnosti koje nam se
otvaraju primenom ovog zakona, ne smerno zaboraviti da mi sami
ništa ne doprinosimo njegovoj efikasnosti, kao što je veliki učitelj
rekao: " Nisam ja taj koji obavlja posao, već otac koji boravi u meni,
 98 • KLJUČ USPEHA
on obavlja posao� Mi moramo da zauzmemo potpuno isto meslo,
jer ne možemo da uradimo ništa čime bismo pomogli u ispoJja­
vanju, mi se jednostavno povinujemo zakonu, a sveizvorni um će
doneti rezultat.
Velika greška današnjice jeste teorija da čovek treba da odredi
15.
kako će beskonačno početi da donosi odreden rezultat ili svrhu.
Ništa takvo nije potrebno. Možemo se potpuno osloniti na univer­
zalni um, na to da će on pronaći puteve i načine da dozove potrebne
okolnosti. Medutim, mi moramo zamisliti i ta zamisao mora biti
savršena.
1 6 . Znamo da su zakoni koji upravljaju elektricitetom formulisani
tako da ta nevidljiva sila može biti kontrolisana i korišćena na hi­
ljadu načina zarad naše dobrobiti i komfora. Znamo da se podaci
prenose oko sveta, da glomazne mašinerije izvršavaju naredbe, da
je praktično čitav svet osvetljen, ali isto tako znamo da ako svesno
ili nenamerno prekrŠimo taj zakon dodirujući golu žicu, koja nije
propisno izolovana, rezultat će bili neprijatan, a moguće i katastro­
falan. Ako ne razumemo zakone kOji upravljaju nevidljivim svetom,
posledica je ista - mnogi ljudi zbog toga ispaštaju.
17. Objasnili smo da zakon uzroka zavisi od polariteta, mora se
zatvoriti kolo, ali lo nije moguće ako ne radimo u skladu sa zako­
nom. Kako ćemo raditi u skladu sa zakonom ako ne znamo šta je
zakon? Kako ćemo znali šta je zakon? Odgovor je učenjem, po­
smatranjem.
18. Vidimo da se zakon primenjuje svuda oko nas. Celokupna pri­
roda svedoči o primeni zakona - tihom i neprestanom primenom
zakona rasta. Gde postoji rast, mora postojati i život. Gde postaji
život, mora postojati sklad da bi sve što poseduje život neprestano
sebi privlačilo okolnosti i resurse neophodne za njegov najpotpuniji
Izraza).
• • •
DESETI DEO • 99
19. Ako je naša misao u harmoniji s kreativnim principima prirode,
ona je tada u skladu s beskonačnim umom i zatvoriće kolo. Ona
nam neće vratiti prazninu. Medutim, možemo imati i misli koje nisu
u skladu sa beskonačnim, a kada nema polari teta, kolo nije zatvo­
reno. Šta je u tom slučaju rezultat? Kada dinamo stvara elektricitet,
kolo se prekine i nema priključka i dinamo stane.
20. Isto će se dogoditi i s nama, jer ako gajimo misli koje nisu II
skladu sa beskonačnim i samim tim se ne mogu polarizovati, neće
se zatvoriti kolo. Tada smo izolovani. Misao nam se prikači, uzne­
mirava nas, brine nas i na kraju nam donese bolest, a možda i smrt.
Lekari verovatno neće napraviti takvu dijagnozu, verovatno će dati
neko od imena koja su data različitim bolestima iako im je uzrok
uvek isti.
21. Konstruktivne misli moraju biti kreativne, ali kreativna misao
mora biti skladna i ona uništava sve destruktivne ili suprotne misli.
Mudrost, snaga, hrabrost i ostali harmonični uslovi rezultat su moći,
a videli smo da sva moć dolazi iznutra. Takode, svaki nedostatak,
ograničenje ili nepovoljne okolnosti rezultat su slabosti, a slabost je
jednostavno izostanak mOĆi; dolazi niotkuda, ona je ništa. Rešenje
je da jednostavno razvijamo moć, a to se postiže na potpuno isti
način na koji se sve snage razvijaju - vei.bom.
22. Vežba se sastoji II primenjivan;u vašeg znanja. Znanje se neće
primeniti samo po sebi. Vi ga morale primeniti. Bogatstvo vam neće
doći s neba i pasti vam u krilo, ati svesno razumevanje zakona pri­
vlačenja i namera da se on pokrene zbog odredenog, specifičnog i
konačnog cilja, kao i volja da se u tome islraje primenom prirodnog
zakona prenosa vaša žela će sc materijalizovati. Ako se bavite nekim
biznisom, to će vam uveĆati i razviti regularne kanale, verovatno će
se otvoriti novi ili čak neočekivani kanali za distribuciju i na kraju,
100 • KL)UČ U S P E H A
kada zakon bude potpuno operativan, shvatićete da su stvari kojima
ste težili počele da leže ka vama.
23. Uz ovu lekciju, s mesta na kom obično sedite izaberite neko
prazno mesto na zidu ili bilo koju drugu tačku koja vam odgovara,
a zatim mentalno naerlajte vodoravnu liniju, oko petnaest centi­
metara dugačku i pokušajte da je vidite što jasnije, kao da je zaista
nacrtana na zidu. Potom nacrtajte dve uspravne linije koje su spo­
jene s krajevima vodoravne, a zatim i još jednu vodoravnu tako da
dobijete kvadrat. Pokušajte da ga vidite perrektno. Kada to uspele,
u kvadratu nacrtajte krug. Zatim u sredini kruga nacrtajte lačku.
Sada privucite sebi tačku za oko trideset centimetara. Sada ste dobili
kupu, na kvadratnoj podlozi. Primetićete da ste sve to radili u crnoj
boji; promenile je u belu, u crvenu, u žutu.
24. Ako možete lo da uradite, znači da izvrsno napredujete i da ćete
moći da se umno konccnlrišete na bilo kOji problem. "Kada se bilo
kaji predmet ili cilj jasno drži u mislima, samo je pitanje vremena
kada će se pojaviti u opipljivoj i vidljivoj rormi.�
"Vizija uvek prethodi i ona sama odreduje ostvarenje� Lilijen
Vajling.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
91. Šta je bogatstvo? Bogatstvo je plod moći.
92. Koliko je vredno ono što posedujemo? Ono ima vrednosti samo
ako predstavlja moć.
93. Koliko je važno znati zakone i posledice njegove prime ne? To
čoveku omogućava da odvažno planira i neustrašivo izvršava pla-
mrano.
•
94. Kako život nastaje u organskom svetu? Zivot u organskom svetu
nastaje isključivo u dodiru s nekom drugom životnom formom. Ne
postoji drugi način.
95. Šta je karika koja povezuje konačno sa beskonačnim? Misao
je ta karika.
96. Zbog čega je misao ta karika? Tako je zato što se univerzalno
može iskazati samo kroz individualno.
97. Od čega zavisi uzročni erekat? Uzročni erekat zavisi od polari�
teta, mora se zatvoriti kolo. Univerzalno je pozitivna strana baterije
života, individualno je negativna, a misli zatvaraju kolo.
98. Zašto mnogi ne uspevaju da obezbede skladne okolnosti? Oni
ne razumeju zakon, nema polariteta, nisu uspeli zatvoriti kolo.
99. Šta je lek za to? Zakon privlačenja se mora razumeti uz nameru
da se on prizove zarad nekog utvrdenog cilja.
102 • KLJUČ USPEHA
100. Sta će biti rezultat? Misao će doći u vezu s predmetom te misli
i ispoljiti ga zato što je misao proizvod duhovnog čoveka, a duh je
kreativni princip kosmosa.
"Snažna misao daje moć da se ona oboji, a snaga njene projekcije je
u proporciji s dubinom njenog izvora'; Emerson.
Jedanaesti deo
ašim životom upravlja zakon - stvaran, postojan princip koji
N ni kada ne varira. Zakon je u funkciji sve vreme, na svim me­
stima. L:vrsti zakoni se provlače kroz sve ljudske aktivnosti. Zbog
toga ljudi koji upravljaju velikim industrijama imaju sposobnost da
sa apsolutnom preciznošću odrede koliki će procenat, na svakih sto
hiljada ljudi, reagovati na bilo koji skup uslova.
Medutim, treba upamtiti da pored toga što je svaka posledica rezul­
tat uzroka i sama posledica potom postaje uzrok, izazivajući druge
posledice, koje takode stvaraju nove uzroke. Zbog toga, kada pokre­
nemo zakon privlačenja, moramo se setiti da zapravo pokrećemo
beskonačnu kompoziciju uzroka. U protivnom, imaćemo beskrajan
broj mogUĆih rezultata.
L:esto čujemo kako se kaže: "Situacija koja je nastala u mom ži­
votu veoma je stresna i nemoguće da je ona rezultat mog razmi­
šljanja jer ja Sigurno ne bih gajio misli koje bi imale takav rezultat:'
Zaboravljamo da se u mentalnom svetu slično privlači i da nam
misli koje gajimo donose odgovarajuća prijateljstva, partnerstva
odredene vrste, a oni zauzvrat sa sobom donose okolnosti i okru­
ženja koja su odgovorna za one prilike na koje se žalimo.
1 . Induktivno rasudivanje je proces svesnog uma, kojim uporedu­
jemo odreden broj različitih slučajeva jedan s drugim, sve dok ne
pronademo zajednički činilac koji ih uzrokuje.
2. Indukcija počinje poredenjem činjenica. Ova metoda prouča­
vanja prirode je omogućila da otkrijemo zakon čija je vladavina
obeležila epohe ljudskog napretka.
104 • KLJUČ USPEHA
3. To je linija koja razdvaja praznoverje i inteligenciju. Ona je uklo­
nila elemente nesigurnosti i slučajnosti iz ljudskih života i zamenila
ih zakonitostima, razlozima i sigurnošću.
4. To je onaj čuvar kapije koji je pominjan u prethodnim lekci-
Jama.
•
5. Kada je svet na koji su čula navikla doživeo revoluciju zahvalju­
jući virtuoznosti ovog principa, kada je Sunce uhvaćeno u svojoj
putanji, naizgled ravna Zemlja se preoblikovala u loptu i zavrtela
oko njega. To se dogodilo nakon što se statična materija razložila
na aktivne elemente i nakon što se kosmos počeo pokazivati gde
god bismo uperili teleskop i mikroskop, pun snage, kretanja i života.
Tada nismo morali da se zapitamo na koji način se održavajU u
redu i kako se obnavljaju ti osetljivi oblici organizacije u njegovom
središtu.
6. Slični polovi i slične sile međusobno se odbijaju ili ne mogu da
prodru jedna kroz drugu i čini se da je taj razlog sasvim dovoljan da
bi držao zvezde. ljude ili sile na odgovarajućem mestu i rastojanju.
Kada osoba s drugačijim vrlinama ude u vezu. tako da suprotni
polovi počnu da se privlače. elementi koji nemaju ništa zajedničko.
kao što su kiseline i gasovi. sa osobitom sklonošću prilepe se jedni
za druge. održavajući opštu razmenu izmedu viškova i potreba.
7. Kao što oči tragaju i bivaju zadovoljene bojama onog što ih po­
seduje, tako u najširem smislu i potreba, želja i žudnja, započinju.
usmeravaju i odreduju akciju.
8. Biti svestan principa i ponašati se u skladu s njim naša je privi­
legija. Lod Kuvije pronalazi zub koji pripada izumrloj životinjskoj
vrsti. Taj zub zahteva telo da bi izvršavao svoje funkcije i on to, sebi
svojstveno telo utvrduje s toUkom preciznošću da Kuvije može da
rekon struiše ceo skelet te životinje.
JEDANAESTI D E O • 105
9. Primećene su smetnje kretanju Urana. Žozef Lcverije traga
II
za drugim nebeskom telom koje bi naš solarni sistem održavalo
u poretku i na mestu i u vreme na koje je ukazao - i pojavio se
Neptun.
Instinktivne potrebe životinja i intelektualne potrebe [(uvijea,
10.
potrebe prirode i Leverijeov um su slični, pa odatle i rezultat. Tu
misao o postojanju, tamo postojanje. Zbog toga dobro definisana,
zakonita potreba stvara razloge za složenije operacije prirode.
II. Ako pažljivo beleži mo odgovore koje nam priroda priprema i s
tim rastućim znanjem pružamo svoja čula po njenoj površini držeći
se za polugu koja pokreće Zemlju, postajemo svesni tako bliskog,
raznolikog i dubokog kontakta sa spoljašnjim svetom. Tako naša
svrha i naše potrebe postaju usklađene sa skladnim operacijama te
ogromne organizacije, baš kao što se život. sloboda i sreća čoveka
poistovećuju s postojanjem njegove vlade.
12. Interesi pojedinca su. pored njegOVih, zaštićeni i rukama dr­
žave, pri čemu njegove potrebe mogu zavisiti od odredenih zaliha,
II smislu da se one doživljavaju kao opšte i redovne. Na potpuno isti
način, sklapajući savez sa superiornim snagama, svesni stanovnici
republike prirode sprečavaju podredene činioce da nas uznemira­
vaju. Pozivajući se na osnovne zakone otpora ili indukovanja koji
vladaju mehaničkim ili hemijskim silama, oni rasporeduju posao
kOji treba da se obavi izmedu ljudi da bi se najbolje koristilo stvo­
ritelju.
13. Da je Platon mogao da vidi slike koje pravi Sunce uz pomoć
fotografa (ili uzmite bilo koji od stotine sličnih primera onog što
čovek danas čini zahvaljUjući indukciji), to bi ga verovatno podse­
tilo na intelektualno akušerstvo njegovih učitelja i u svom umu bi
verovatno razvio viziju o Zemlji u kojoj su sve mehaničke radnje
i ponavljanja prepuštene silama prirode. u kojoj se naše potrebe
106 • K L J U Č USPEHA
potpuno zadovoljavaju mentalnim operacijama koje pokreće volja
i II kojoj se zalihe stvaraju po zahtevu.
14. Koliko god daleka ta zemlja delovala, indukCija je čoveka nau­
čila da se kreće u njenom pravcu i okružilo ga povlasticama koje su
istovremeno i nagrada za prethodnu vernost i podstrek na istrajniju
predanost.
15. Ona takođe pomaže da se koncentrišemo i jačamo mentalne
sposobnosti za deo koji je tek pred nama, dajući nam nepogrešiva
rešenja kako za individualne, tako i za univerzalne probleme, pro­
stim operacijama uma, II njihovoj najčistija; formi.
16. U duhu toga verujemo da će ono što tražimo biti i ostvareno,
nalazimo metodu kojom lo i postižemo: metodu koju nam je zave·
štaa taj isti Platon, koji nije mogao, van granica ove sfere, da otkrije
drugi naćin na koji bi ideje postale realnost.
17. Taj koncept je takođe detaljno izložio Svedenborg II svojoj dok­
trini o koresp,?ndenciji, a jedan učitelj veći od njega je rekao: "Koje
god stvari želeli. kada se molite, verujte da ih dobijate i vi ćete ih i
dobiti': Marko 1 1 :24. Razlika u vremenu u ovom odlomku vredna
Je paznJe.
• • •
18. Prvo treba da verujemo da se ono čemu žudimo već dogodilo
i njegovo ostvarenje će uslediti.
19. Ovo je sažet put za korišćenje kreativne snage misli. Utiski­
vanjem željenog objekta na univerzalni subjektivni um kao nečega
što činjenično već postoji.
20. Tako razmišljamo na apsolutnoj ravni uklanjajući sva razma­
tranja uslova ili ograničenja i sejemo seme koje će, ako ga ne uzne­
miravamo, konačno isklijati u spoljašnje ostvarenje.
JEDANAESTI DEO • 107
2 1 . Da ukratko ponovimo: induktivno rasudivanje je proces sve­
snog uma, kojim upoređujemo odreden broj različitih slučajeva
jedan s drugim, sve dok ne nađemo zajednički činilac kOji ih uzro­
kuje. U svakoj civilizovanoj zemlji na planeti srećemo ljude koji
dolaze do rezultata pomoću odredenih procesa, koje na izgled ne
razumeju i kojima obično kaće etiketu s manje ili više misterije.
Nama je razum dat da bismo doznali zakone pomoću kojih su ti
rezultati postignuti.
22. Dejstvo tih misaonih procesa se vidi kod onih srećnika koji
poseduju sve ono što drugi moraju obezbediti teškim radom, kaji
se nikada nisu morali boriti sa savešću jer su se uvek ponašali ko­
rektno i koji sebe ne mogu voditi drugačije do s taktom, učeći sve s
lakoćom, vešto završavajući sve ono što započnu, živeći u večnom
skladu sa samim sobom, a da nikada mnogo ne razmišljaju o tome
šta rade ili iskušavaju probleme i mukotrpan rad.
23. Plod takve misli je, kao što je uvek i bio, dar bogova, ali dar
koji je malo njih do sada uvidelo, cenito iti razumelo. Neizmerno je
važno uočiti čudesnu moć koju um pod odgovarajućim uslovima
poseduje, kao i činjenicu da je ta moć uvek na raspolaganju pri
rešavanju svakog ljudskog problem i da je možemo iskorišćavati i
usmeravati.
24. Sve istine su identične, bilo da su izgovorene modernom na­
učnom terminologijom ili jezikom iz vremena apostola. Postoje
plašljive duše koje ne shvatajU da apsolutno kompletiranje istine
zahteva različite izjave, to jest da nijedna ljudska formula neće pri­
kazati svaku njenu stranu.
25. Promena onog što se naglašava, novi jezik kOji se koristi. sa­
vremena tumačenja i do tada neuobičajene perspektive nisu, kako
neki pretpostavljaju, znaci odstupanja od istine, već su dokaz da se

108 KLJUČ U S P E H A
•
istina posmatra u novoj relaciji prema ljudskim potrebama i da sve
više postaje opšte shvaćena.
26. Istina svakoj generaciji i svim ljudima mora biti prenošena no­
vim i različitim terminima tako da kada veliki učitelj kaže: ..Veruj
da ti dobijaš i ti ćeš i dobiti'; kada Pol kaže: "Vera je supstanca stvari
kojima smo se nadali. dokaz o nevidenim stvarima " ili kada mo­
derna nauka kaže: "Zakon privlačenja je zakon po kojem je misao u
uzajamnom odnosu sa objektom te misli': shvatimo da svaka od tih
izjava. kada se proanalizira. sadrži potpuno identičnu istinu. Jedina
razlika je u načinu njenog predstavljanja.
27. Nalazimo se na pragu nove ere. Došlo je vreme kada je čovek
naučio tajne nadmoći i pripremljen je put u novi sOcijalni poredak.
mnogo čudesniji nego ijedan o kome je do danas iko sanjao. Sukobi
moderne nauke i teologije, proučavanje komparativnih religija,
ogromna snaga novih socijalnih pokreta - sve to pročišćava put ka
novom poretku. Možda su uništene tradicionalne forme. koje su
zastarele i slabe, ali ništa što je vredno nije izgubljeno.
28. Nova vera je rodena i ona zahteva novi vid izražavanja. Ta vera
dobija oblik u dubokoj svesnosti snage koja je ispoljena u današnjim
duhovnim aktivnostima koje svugde vidamo.
29. Duh koji spava u mineralima, diše u povrću, pokreće se u ž.ivo­
tinjama i dostiže svoj najviši razvoj u čoveku jeste univerzalni um
i on nam je potreban da premostimo ponore izmedu biti i činiti.
teorije i prakse, tako što ćemo pokazati da razumemo nadmoć koja
nam je data.
30. Moć misli je ubedljiVO najveće otkriće do sada. Njegov znaćaj je
prilično sporo dosezao do opšte svesnosti, ali je ipak stigao i uveliko
se na svim istraživačkim poljima predstavlja njegov značaj.
J E D A N A E S T I DEO 109
•
31. Kreativna moć misli sastoji se od stvaranja ideja, a one za uzvrat
sebe ostvaruju izdvajanjem, izumevanjem, promatranjem, raspo­
znavanjem, otkrivanjem, anaiiziranjem, upravljanjem, vladanjem,
kombinovanjem i primenjivanjem materije i sile. Ona to može zato
što je ona inteligentna, kreativna snaga.
32. Misao dostiže svoju najuzvišeniju aktivnost kada se zagnjuri II
svoju tajnu dubinu, kada se probije iz svog uzanog područja i počne
preletati iz istine II istinu, sve do područja večite svetlosti II kojem
se sve što jeste, sve što je bilo ili će biti, stapa II potpuni sklad.
33. Iz tog razmišljanja o sebi nastaje inspiracija, koja je kreativna
inteligencija i koja je neosporno superiorna nad svakim elementom,
silom, ili zakonom prirode jer može da ih shvati, promeni, reguliše i
primeni za ostvarenje svojih ciljeva, a samim tim i da ih poseduje.
34. Mudrost započinje sa svitanjem rasudivanja, a rasudivanje je
razumevanje znanja i principa pomoću kojih možemo saznati pravo
značenje stvari. Mudrost je zbog toga prosvetljeni razum i ona vodi
ka skromnosti, jer skromnost je veliki deo mudrosti.
35. Svi znamo mnoge koji su postigli naizgled nemoguće. koji su
ostvarili životne snove. koji su promenili sve, uključujući i sebe
same. Ponekad se čudimo prikazu OČigledno nesvakidašnje snage.
koja kao da je uvek na raspolaganju baš kada je najpotrebnija, ali je
baš sada nigde nema. Sve što je potrebno jeste shvatanje odredenih
principa i njihova pravilna upotreba.
36. Uz ovu lekciju ćete vežbati tako što ćete se koncentrisati na
citat iz Biblije: " Koje god stvari vi želeli. kada se molite, verujte da
ih dobijate i vi Ćete ih i dobiti:' Primetite da nema ograničenja, koje
god stvari je veoma odredeno i govori da je jedino ograničenje.
koje nam je nametnuto, naša sposobnost da mislimo, da budemo
povod. da podignemo do nivoa hitno. da upamtimo da vera nije
liO • KLJUČ U S P E H A

senka, već supstanca. supstanca stvari kojima se nadamo, dokaz o

još neviđel1im stvarima.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
"Smrt nije ništa drugo do prirodan proces kojim se materijalne
forme bacaju II posudu za reprodukciju II sveže različitosti:'

101. Sta je induktivno rasuđivanje? Induktivno rasuđivanje je pro­

ces svesnog uma kojim uporedujemo odreden broj različitih slu­
čajeva jedan sa drugim, sve dok ne nađemo zajednički činilac koji
ih uzrokuje.

102. Šta se dobilo lakvim načinom proučavanja? Takvim proučava­

njem su otkriveni vladajući zakoni koji su obeležili epohe ljudskog
napretka.

103. Šta je to ŠlO odreduje akciju i upravlja njome? To je potreba,

ielja ili žudnja, što II najširem smislu započinje, usmerava i odreduje
akciju.

104. Šta je nepogrešiva formula za rešenje svakog individualnog

problema? Treba da verujemo da su se naše želje već ostvarile; nji­
hovo ostvarenje će potom uslediti.

105. Koji veliki učitelji ovo zastupao? To su zastupali Isus, Platon,

Svedenborg.

106. Šta je rezultat tih misaonih procesa? Mi razmišljamo na ap­

solutnoj ravni i sejemo seme koje će, ako ga ne uznemiravamo,
konačno isklijati u ostvarenje.

107. Zbog čega je to naučno tačno? To je zakon prirode.

108. Šta je vera? Vera je supstanca stvari kojima se nadamo, dokaz

o još nevidenim stvarima.
1 12 • KLJUČ USPEHA

109. Šta je zakon privlačenja? To je zakon po kom se vera ostva-

D vanaesti deo
1 10. Kakva se važnost pridaje razumevanju ovog zakona? Ono je
uklonilo elemente nesigurnosti i slučajnosti iz života ljudi i zame­
nilo ih zakonom, razlozima i sigurnošću.
red vama je dvanaesto poglavlje. U četvrtom paragrafu pronaći
P ćete sledeću izjavu: "Prvo, morate poznavati svoju snagu, drugo,
morate imati hrabrost da nešto uradite i treće, morati imati veru da
"
možete to da uradite.

Ako se koncentrišele na odredene misli, ako im posvetile svu pa­

žnju, pronaći ćete u svakoj rečenici čitav svet značenja i sebi privući
druge misli koje su s njima u skladu. Tako ćete vrlo brzo shvatiti
potpuni značaj tih vitalnih znanja, na koja se koncentrišete.

Znanje se ne primenjuje samo od sebe. Mi, kao individue, moramo

da ga primenimo, a primena se sastoji u oplodavanju misli odgo­
varajućom svrhom (onim što nam je aktuelno, što želimo da po­
stignemo).

Vreme i misli koje većina ljudi uludo troše na besciljne napore, mo­
gli bi da učine čuda kada bi se pravilno usmerili, na nešto konkretno.
Da biste to postigli, neophodno jc da skoncentrišetc svoje mentalne
snage oko odredene misli i tu ih zadržite sve dok ne isključite sve
druge misli. Ako ste ikada gledali kroz objektiv kamere, shvatili ste
da ukoliko objekat ne bi bio fokusiran, slika bi bila nejasna i vero­
vatno zamućena, ali kada bi se upotrebio odgovarajući fokus, slika
bi bila jasna i čista. To i1ustruje snagu koncentracije. Sve dok se
ne možete koncentrisati na objekat koji imate u vidu, nećete imati
ništa drugo do maglovit, osrednji, blcd, nejasan i zamućen rezultat
svojih ideja, a taj rezultat će biti u saglasnosti s vašom mentalnom
slikom.

1 14 • K L J U Č USPEHA
1 . Ne postoji životni cilj koji ne bi mogao da bude ostvaren kroz
naučno razumevanje kreativne snage misli.
2. Ta moć mišljenja je zajednička svima. Covek jeste zato što misli.
Čovekova moć da misli je beskonačna, a samim tim i njegova moć
je neograničena.
3. Znamo da nam misao izgrađuje ono o čemu mislimo, zapravo
nam ga privlači, ali opet nalazimo da nam je teško da se oslobo·
dima straha, nestrpljivosti i gubitka hrabrosti. što su takođe snažne
misaone sile koje od nas neprekidno udaljavaju stvari koje priželj­
kujemo, tako da sc najčešće sve svodi na: jedan korak napred, dva
koraka nazad.
4. Jedini naćin da sebe sprečimo da idemo unazad jeste da idemo
unapred. Večna opreznost je cena uspeha. Postoje tri koraka i svaki
od njih je apsolutno neophodan. Prvo. poznavati svoju snagu. drugo.
morate imati hrabrost da uradite ncšto i treće. morate imati veru
da možete da to uradite.
5. Sa ovim. kao osnovom, možete izgraditi idealan posao. idea­
lan dom. idealne prijatelje i idealno okruženje. Niste ograničeni
niti materijalima niti cenom. Misao je svemoguća i ima moć da iz
beskrajne banke primarne supstance povlači koliko god joj je po­
trebno. Beskrajni resursi su zato pod vašom upravom.
6. Da biste to postigli. vaša ideja mora biti oštra. nedvosmislena i
konaćna. Imati jednu ideju danas. drugu sutra. a treću sledeće nede­
lje. znači razbacati svoje snage i ne postići ništa. Vaš rezultat će biti
beznačajna i haotična kombinacija uludo utrošenog materijala.
7. Nažalost, to je rezultat kOji mnogi postižu, a razlog je OČigledan.
Ako bi vajar započeo rad s komadom mermera i dIetom i svakih
petnaest minuta menjao ideju, kakav rezultat bi mogao da očekuje?
DVANAESTI I>EO • 1 15
Zašto biste vi očekivali bilo kakav drugačiji rezultat pri modeliranju
najveće i najplastičnije od svih tvari, jedine prave supstance?
8. Rezultat te neodlučnosti i negativnih misli najčešće se ogleda u
gubljenju materijalnog bogatstva. Podrazumevana nezavisnost, koja
je zahtevala godine teškog rada i truda, najednom nestaje. Zbog toga
se često i zaključuje da novac i imovina ne predstavljaju nikakvu
nezavisnost. Upravo suprotno, jedina nezavisnost jeste praktično
korišćenje znanja o kreativnoj snazi misli.
9. Ta metoda praktičnog korišćenja neće vam doneti ništa ako ne
naučite da je jedina istinska sila, koju možete posedovati. zapravo
sposobnost da sebe prilagodite božanskom i nepromenijivom prin­
cipu. Ne možete promeniti beskrajno, ali možete r:lzumeti prirodne
zakone. Nagrada za to razumevanje jeste svesno otkrivanje svojih
sposobnosti da svoje misaone moći prilagodite univerzalnoj misli,
koja je sveprisutna. Vaša sposobnost da saradujete sa svemogućim
nagovestiće stepen uspeha koji ćete postići.
10. Snaga misli ima mnoge falsifikate koji su manje ili više zadiv­
ljujući, ali rezultati su obično štetni umesto korisni.
ll. Naravno, zabrinutost. strah i sve druge negativne misli pro­
izvode plodove istog tipa i oni koji gaje misli te vrste neizbežno
moraju požnjeti to što su posejali.
12. Postoje tragaoci za fenomenima koji se nasladuju takozvanim
dokazima i demonstracijama ostvarenim na materijalizacijskim
seansama. Oni širom otvore svoja mentalna vrata i zarone u naj­
otrovni)u struju koja se može naći u duhovnom svetu. Oni kao da
ne shvataju da je ono što im omogućava da izazovu te vibracione
misaone forme. zapravo njihova sposobnost da postanu negativni,
receptivni i pasivni. čime iz sebe iscrpljuju svu životnu snagu.
 I I6 • K L J U Č USPE HA
13. Tu su takode i poštovaoci hinduizma, koji II fenomenima mate�
rijalizacije koje izvode takozvani veš taci vide izvor snage, pri tome
zaboravljajući ili naizgled nikada ne shvatajući da istog momenta
kada se volja povuče, forme uvenu, a vibracione sile od kOjih su
sačinjene nestanu.
14. Telepatija ili prenos misli privlačila je zavidnu pažnju, ali kako
ona zahteva negativno mentalno stanje onoga ko je prijemnik, zbog
toga je štetna. Misao može biti poslata da bi se čulo ili videlo, ali
će sa sobom doneti odredene kazne obrtanjem principa kOji su
korišćeni.
15. U mnogim slučajevima hipnoza je sigurno opasna. kako za
onog koji joj jc izložen, tako i za hipnotizera. Ko god je upoznat
sa zakonima kOji vladaju II mentalnom svelu ne bi razmišljao o
dominaciji nad voljom drugog, jer ako to radi, on će postepeno (ali
Sigurno) lišili sebe sopstvene moći.
1 6 . Sve le izopačenosti pružaju privremeno zadovoljstvo onima
koji to priželjkuju, ali postOji beskrajno veća očaranost u istinskom
razumcvanju sveta unutrašnje moći, moći koja raste korišćenjem,
koja je stalna. koja nije prolazna. koja ne samo da je silna kao agen.
cija koja ćc ispraviti prethodne greške i rezultate pogrešnog mišije.
nja nego nas štiti od opasnosti svih vrsta i oblika. I na kraju. koja je
istinska kreativna snaga. kojom možemo izgraditi nove okolnosti
i novo okruženje.
1 7 . Zakon kaže da će misao doći II odnos sa onim što je predmet te
misli i zatim doneti u materijalni svet ono što odgovara stvari o kojoj
se mislilo ili je prOizvedeno u mentalnom svetu. Stoga uočavamo
da je apsolutno potrebno videti da svaka misao sadrži neodvojivu
klicu istine da bi zakon rasta mogao da ispolji dobro. jer samo se
dobro može dodelili svakoj trajnoj moći.
DVANAEST1 DEO • I 17
18. Princip koji mislima daje dinamičku snagu. tako da one mogu
da dođu u odnos sa onim što im je predmet, a samim tim i da
gospodare svim ljudskim iskustvima, jeste zakon privlačenja, što je
samo drugi naziv za ljubav. To je večni osnovni princip. nerazdvojiv
od svih stvari, u svakom filozofskom sistemu. svakoj religiji. svakoj
nauci. Ne može se pobeći od zakona ljubavi. To je osećanje koje
mislima daje životnost. Osećanje je žudnja, a žudnja je ljubav. Misao
oplodena ljubavlju postaje nepobediva.
19. Tu istinu vidimo naglašenu gde god je shvaćena snaga misli,
univerzalni um nije samo inteligencija nego je i supstanca, a ta sup·
stanca je privlačna sila. koja po zakonu privlačenja okuplja elektrone
da bi rormirali atome. Alomi se zauzvrat. po istom zakonu okupljaju
da bi formirali molekule. Molekuli uzimaju fizički oblik i tako mi
otkrivamo da je zakon ljubavi kreativna sila koja se nalazi u pozadini
svakog ostvarenja, ne samo atoma nego i svelova, kosmosa i svega
što imaginacija može da uobliči.
20. Funkcionisanje po tom čudesnom zakonu privlačenja jeste ono
zbog čega su ljudi svih uzrasta i svih epoha verovali da postOji neko
biće koje odgovara na njihove molbe i želje i manipuliše dogadajima
da bi odgovarali njihovim zahtevima.
2L Kombinacija misli i ljubavi, čijoj se moći ne možemo odupreti,
jesle ono što nazivamo zakonom privlačenja. Ni jednom prirodnom
zakonu se ne možemo odupreti: zakonu gravitacije. zakonu elek·
triciteta ili bilo kojem drugom zakonu koji funkcioniše s matema·
tičkom preciznošću. Ne postoje varijacije, jedino kanal za širenje
može biti nesavršen. Ako se most sruši, za to ne krivimo oscilacije
u zakonu gravitacije. Ako nas izda sijaliea. ne zaključujemo da se
ne možemo osloniti na zakon o protoku struje. Zbog toga, ako nam
deluje da je zakon privlačenja nesavršeno predstavila neiskusna i
neinformisana osoba, nećemo zaključiti da je najveći i nepogrešivi
 1 18 • K L J U Č USPEHA
zakon, od kojeg zavisi čitav sistem kreacije, na trenutak prestao da
se primenjuje. Trebalo bi da zaključimo da je potrebno malo bolje
razumeti taj zakon, isto kao što ni tačno rešenje za težak matema­
tički problem nije uvek dobijena lako i jednostavno.
22. Stvari nastanu II mentalnom ili duhovnom svetu pre nego što
se iskažu II spoljašnjim delima ili događajima. Jednostavnom kon­
trolom svojih misli danas pomažemo II stvaranju događaja koji ćc
doći II naš život II budućnosti, mozda već i sutra. Razvijena žudnja
(žudnja koju smo odgajali, koju smo vežbali, trenirali) najsnažniji
je vid aktiviranja zakona privlačenja.
23. Čovek je tako konstituisan da najpre mora da napravi alate ili
sredstva kojima će steći moć da misli. Um ne može da shvati neku
potpuno novu zamisao pre nego što se odgovarajuće vibracione
moždane ćelije ne pripreme da je prihvate. To objašnjava zbog čega
nam je teško da primamo ili razumemo potpuno nove zamisli.
Nemamo moždane ćelije koje su sposobne da ih prime i zbog toga
smo skeptični. Zbog toga ne verujemo.
24. Zbog toga, ako niste bili upoznati sa svemogućnostima zakona
privlačenja i naučnih metoda kOjima se on može pokrenuti ili ako
niste bili upoznati s neograničenim mogućnostima koje se pružaju
onima kOji su spremni da uživaju u resursima koje on pruža, za.
počnite sada i pripremite neophodne moždane ćelije koje će vam
omogućiti da razumete neograničene moći koje mogu biti vaše ako
saradujete s prirodnim zakonima. To se postiže koncentracijom j
paznJom.
• •
25. Namera upravlja pažnjom. Snaga dolazi odmaranjem. Koncen.
tracija je ta kojom se postižu dubokoumne misli. mudre reči i druge
snage visokih mogućnosti.
I
DVANAESTI DEO • 119
26.U tišini dolazimo u dodir sa svemoćnim silama podsvesnog
uma iz kojeg se sve moći razvijaju.
27. Onaj koji žudi za mudrošću. snagom ili trajnim uspehom bilo
koje vrste. pronaći će ih samo iznutra; to je razmotavanje. Nepro­
mišljeno se može zaključiti da se tišina postiže veoma jednostavno
i lako. ali treba upamtiti da se samo u apsolutnoj tišini može dOĆi u
kontakt s božanskim, učiti iz nepromenIjivog zakona i sebi otvarali
kanali kojima će se stalna vežba i koncentracija dovesti do savršen­
stva.
28. Uz ovu lekciju ćete vežbati u istoj sobi, na istoj stolici i u istom
položaju kao i ranije. Budite sigurni da ste potpuno opušteni i men­
talno i fizički. Uvek tako radite, nikada ne pokušavajte da se ba­
vite bilo kakvim mentalnim poslom kada ste pod pritiskom. Pazite
da nema nikakvog grčenja mišića ili nerava i da vam je apsolutno
udobno. Sada prepoznajte svoje jedinstvo sa svemoćnim. Stupite u
vezu s tom silom. Udite u duboko i životno shvatanje i razumevanje
Činjenice da je vaša sposobnost mišljenja zapravo sposobnost delo­
vanja na univerzalni um i njegovog dovodenja u stvarnost, shvatite
da će on ispuniti bilo kOji. svaki zahtev i da posedujete potpuno
jednake potencijalne sposobnosti kakve je bilo koji pojedinac imao
ili će imati; jer svako je ništa drugo do odraz ili manifestacija jednog,
svi su deo jedne celine. ne postoje razlike u tipu ili kvalitetu, a jedina
razlika je u stepenu.
" Misao ne može smisliti ništa što ne bi moglo biti iskazano u stvar­
nosti. Možda je onaj koji je ovo prvi izgovorio bio samo predlagač,
ali vršilac će se ipak pojaviti� Vilson.
 PITAN f A ZA V E Ž B U SA O D G O V O R I M A • 121

doći do rešenja za neki težak matematički problem. Operater je

Pitanja za vežbu sa odgovorima
Ill. Kako se najbolje može postići bilo koji životni cilj? Svaki ži­
volni cilj najbolje se može ostvariti kroz naučno shvatanje duhovne
prirode misli.
neinformisan i neiskusan.
1 19. Zbog čega j e za um nemoguće da odmah prihvati potpuno
novu ideju? To je zato šlo nemamo odgovarajuće vibracione mož.­
dane ćelije, sposobne da prime tu ideju.
120. Kako se obezbeduje mudrost? Mudrost se obezbeđuje kon­
centracijom; to je "odmotavanje" i ono dolazi iznutra.

112. Koja tri koraka su apsolutno neophodna? Neophodno je po­

scdovali znanje. snagu, hrabrost j veru II vlastitu sposobnost.

1 13. Kako se osigurava praktično korišćenje ovog znanja? Ovaj za­

kon se koristi ako se razumeju prirodni zakoni.

1 14. Šta je 110grada za razumevanje tih zakona? Nagrada je to što

svesno uočavamo svoje sposobnosti da se prilagodimo božanskom
i nepromenijivom principu.

1 15. Šta odreduje stepen uspeha koji ćemo postići? Stepen uspeha
zavisi od stepena II kom smo shvatili da ne možemo promeniti
beskonačno. već da s njim moramo sarađivati.

1 16. Šta je princip koji mislima daje dinamičku snagu? Zakon pri­
vlačenja je taj koji mislima daje dinamičku snagu. On se oslanja na
vibracije i potom na zakon ljubavi. Misao oplođena ljubavlju postaje
nepobediva.

1 17. Zbog čega se ne možemo odupreti tom zakonu? Zato što je

to prirodni zakon. Svi prirodni zakoni su moćni i nepromenijivi
i funkcionišu s matematičkom preciznošću. Nema odstupanja ili

118. Zašto nam se nekada čini da je teško pronaći rešenje za ži­

votne probleme? Iz istog razloga zbog kojeg je nekada mukotrpno

Trinaesti deo
izičke nauke su zaslužne za čudesnu eru izuma II kojoj danas
F živimo. Medutim, duhovne nauke sada počinju da razvijaju mo�
gućnosti koje niko nije mogao predvideti.
Duhovne nauke su do sada bile teren za neobučene, sujeverne i
mistične, ali danas, ljudi su zainteresovani samo za nedvosmislene
metode i dokazane činjenica.
Saznali smo da jc mišljenje duhovni proces, da vizija i imaginacija
prethode akciji i događaju, da je došao dan za one koji sanjaju. Upravo
su II vezi s tim zanimljive sledeće reči Herberta Kaufmana:
"Oni su arhitekte najvećeg. njima vizije dolaze iz duše, oni izvi­
ruju preko vela i magli sumnji i ruše zidove nerodenog vremena.
Pojasni točak, traka od čelika i vihorno okretanje su osobine čunka
na razboju kojim oni tkaju magične tapiserije. Tvorci imperije su se
borili za stvari veće od krune i sedišta viša od trona. Vaši domovi su
uzdignuti na zemlji koju je otkrio sanjalac. Slike na njenim zidovima
su vizije iz duše sanjaoca.
Oni su izabrana nekolicina, oznaka za pravac na drvetu. Zidovi se
tresu i imperije ruše, plima nadire s inora i kida tvrdavu sa stena.
Trule nacije otpadajU s grana vremena i j;,;dino još žive stvari koje
su sanjaoci izgradili:'
Trinaesti deo objašnjava zašto snovi sanjalaca postaju stvarnost.
On objašnjava zakon uzroka kojim sanjaoci, pronalazači, autori ili
finansijeri ostvaruju svoje želje. Objašnjava zakon po kom stvar
nacrtana u našim mislima jednog dana postaje naša SVOjina.
T R INAEST! D E O • 123
1. Nekada je bila tendencija i čak, kao što se pokazivalo. potreba
da nauka traga za objašnjenjima svakodnevnih činjenica uopšta­
vanjem onih drugih, manje učestalih činjenica, onih koje čine izu­
zetak. Tako, erupcija vulkana izražava toplotu koja se neprestano
stvara u središtu Zemlje i zbog koje Zemlja ima upravo ovakvu
konfiguraciju.
2. Tako, munja otkriva suptilnu silu koja je neprestano zauzeta
stvaranjem promena u neorganskom svetu. Baš kao što su mrtvi
jezici, koji se danas retko čuju, jednom vladali nacijama, tako i dži­
novski zub u Sibiru ili fosil u dubini zemlje, ne samo da nosi zapiS
evolucije prethodnih epoha već nam lime objašnjava i poreklo brda
i dolina koje danas naseljavamo.
3. Uopštavanje Činjenica koje su retke, čudne ili koje su izuzetak
bilo je tako magnetna igla koja je vodila do svih otkrića induktivne
nauke.
4. Ova metoda se zasnivala na iskustvu i rasuđivanju, te je uništa­
vala praznoverje, presedane i konvencionalnost.
5. Prošlo je skoro četiri stotine godina od kada je Lord Bejkon pre­
poručio ovu metodu proučavanja kojoj civilizovane nacije duguju
najveći deo svog napretka i najvredniji deo svog znanja; čisteći um
od uskih predrasuda i sitnih teorija, mnogo efikasnije od najoš­
trije ironije; skrećući pažnju ljudi s neba na zemljU iznenadujućim
eksperimentima uspešnije nego najsilovitijom demonstracijom
njihovog neznanja; podučavajući inventivnim sposobnostima tako
što su svima bacani pod noge minimalni izgledi za korisna otkrića
mnogo efikasnije nego pričama o rasvetljavanju urođenih zakona
našega uma.
6. Bejkonova metoda je ugrabila duh i cilj velikih starogrčkih filo­
zofa i upotrebila ga za potpuno nov način posmatranja u odnosu
1 24 • KLIVĆ USI'EHA
na onaj koji je prethodno doba nudilo. Tako je postepeno otkrivala
čudesnu oblast znanja u beskonačnom svemiru astronomije, mi­
kroskopski malom jajetu embriologije i nejasnim erama arheologije,
obelodanjivala poredak impulsa koji Aristotelova logika nikada nije
mogla otkriti i raščlanjivala kombinacije materije koje ni dijalekti­
čari ni skolastičari nisu mogli razdeliti u elemente koji su do tada
bili nepoznati.
7. Ona je produžila život, ublažila bo\ ugasila zaraze, uvećala plod­
'
nost zemljišta, dala novu sigurnost pomorcima, premostila najveće
reke tipovima mostova nepoznatim našim očevima. vodila munju
od neba ka zemlji, osvetlila noć sjajem dana, proširila granice ljud­
skih vidika, umnožila snagu ljudskih mišića, ubrzala kretanje, sma­
njila razdaljine, olakšala veze i korespondenciju u svim prijatnim
kancelarijama i u svim poslovnim pošiljkama; ona je omogućila
čoveku da uroni u dubine mora, da se vine u nebo i da bezbedno
prodre u opasne Zemljine pukotine.
8. To prava priroda i polje induktivnog razmišljanja, ali što je veći
bio uspeh koji bi ljudi ostvarili induktivnom naukom, toliko je nas
više čitav smisao njihovih učenja i primera zadivio potrebom da
pažljivo, strpljivo i precizno osmatraju svim instrumentima i re­
sursima koji su im pod komandom da bi došli do pojedinačnih
činjenica, a izbegavajući opasnosti navodenja opštih zakona.
9. Da bismo shvatili kako se pod bilo kojim okolnostima prenosi
varnica dobijena iz električne mašine, verovatno bi nas Frenklin
ohrabrio da oblacima pošaljemo pismo, u vidu zmaja, s pitanjem o
prirodi nastanka munje. Da bismo sebe uverili u način na koje telo
pada s Galilejevom tačnošću, verovatno bismo se, kao Njutn, usudili
da upitamo Mesec o sili koja ga vezuje za ZemljU.
10. Ukratko, na osnovu vrednosti koju odredimo za istinu, na
osnovu naše nade u stabilan i univerzalan proces, nećemo dozvoliti
T�INAESTI DEO • 125
tiranskim predrasudama da nam zabašure ili umanje nepoželjne
činjenice, već ćemo podizati nauku na širokim i nepromenijivim
osnovama pridavanja pune pažnje kako najčešćim, tako i najredim
fenomenima.
l l.Posmatranjem se neprestano može prikupljati materijal, ali pri­
kupljene činjenice mogu imati sasvim različite vrednosti za objaš­
njavanje prirode i kao što najviše poštujemo one korisne čovekove
osobine koje se na;rede ispoljava;u, tako i prirodna filozofija prose­
java činjenice i pridaje najveću važnost onoj upadljivo; grupi koju
ne možemo objasniti uobičajenim, svakodnevnim posmatranjem
života.
12. Ako otkrijemo da odredena osoba naizgled poseduje neuobi­
čajene moći, šta možemo da zakljUČimo? Kao prvo, možda ćemo
reći da to nije tako, čime ćemo samo priznati da nemamo podataka,
a i svaki pošten istraživač će priznati da postaji mnogo čudnih,
neobjašnjivih pojava, koje neprekidno nastaju. Medutim, oni koji
se upoznaju s kreativnim snagama misli, neće ih više smatrati za
nešto neobjašnjivo.
13. Kao drugo, možda ćemo reći da su one rezultat nekog natpri­
rodnog uticaja. ali naućno razumevanje prirodnih zakona će nas
uveriti da ništa nije natprirodno. Svaka pojava je rezultat nekog
odredenog uzroka, a uzrok je nepromenljiv zakon, odnosno princip
koji funkcioniše s nepromenl;ivom preciznošću, bilo da je zakon
primenjen svesno ili podsvesno.
14. Treće, možda ćemo reći da smo na Hzabranjenom terenu': da
postoje neke stvari koje je bolje da ne znamo. Taj razlog je kori­
šćen protiv svakog napretka ljudskog znanja. Svaki pojedinac koji
je ikada isticao neku novu ideju (Kolumbo, Darvin, Galileo, Fuiton,
Emerson ... ) bio je predmet ismevanja i progona, pa taj razlog ne
bi trebalo ozbiljno uzimati u obzir. Naprotiv, trebalo bi da pažljivo
126 • KL)UĆ U S P E H A
razmotrimo svaku činjenicu koja nam je skrenula pažnju jer ćemo
tako mnogo lakše dokučiti zakon na kom se to zasniva.
15. Shvatićemo da se svako moguće stanje ili iskustvo, bilo fizičko,
mentalno ili duhovno, može objasniti kreativnom snagom misli.
16. Misao će proizvesti uslove koji odgovaraju preovladujućem
mentalnom stavu. Tako, ako se plašimo katastrofe, s obzirom na
to da je strah veoma snažan tip misli, katastrofa će i biti siguran
rezultat našeg mišljenja. Upravo je to vrsta misli koja najčešće, ona
kao metlom počisti godine mukotrpnog rada i naprezanja.
17. Ako razmišljamo o nekom obliku materijalnog bogatstva, mo·
žemo ga obezbediti. Pomoću koncentrisane misli nastaće neop·
hodni uslovi i biće uložen odgovarajući napor koji će rezultirati
time da se prouzrokuju okolnosti potrebne za ostvarenje naše želje.
Često vidimo da kada obezbedimo stvari koje smo želeli, one ne·
maju onakav erekat kakav smo očekivali, što će reći, zadovoljstvo je
samo privremeno ili čak suprotno od očekivanog.
18. Šta je pravilan metod? Šta treba da mislimo da bismo obezbe·
dili ono što zaista želimo? Ono što vi i ja želimo, što svi želimo i
ka čemu svi teže jesu sreća i sklad. Ako možemo biti zaista srećni,
imaćemo sve što nam svet može dati. Ako smo mi srećni, možemo
i druge usrećiti.
19. Ne možemo biti srećni bez zdravlja, snage, srodnih prijatelja,
prijatnog okruženja i zaliha dovoljnih ne samo za naše osnovne
potrebe nego i za onaj komfor i luksuz koji nam pripada.
20. Stari način razmišljanja je bio da budemo "kao crv': da bu·
demo srećni s delom kaji nam je pripao koliki god da bio. Medutim,
moderna ideja je da budemo svesni da nam pripada najbolje od
T R 1 N AI:: STl DEO • 127
svega, da smo " otac i ja jedno" i da je �otac" univerzalni um, kreator,
originalna supstanca, iz koje sve stvari nastaju.
21. Ako prillvatimo da je sve navedeno teoretski tačno, da se o tome
govori pune dve hiljade godina, da je to osnova svakog filozofskog
ili religioznog sistema, kako da to praktično primenima u životu?
Kako da dobijemo stvarne, opipljive rezultate, sada i ovde?
22. Na prvom mestu, moramo primeniti svoje znanje. Ništa se ne
može postići ni na jedan drugi način. Sportista može ceo svoj život
da čita knjige i lekcije o fizičkom treningu, ali ako ne počne da troši
snagu praktičnim radom, nikada. ne," dobiti dodatnu snagu. On
će postepeno dobiti tačno ono što je dao, ali će ipak prvo morati
da da. Potpuno je isto i s nama. Dobićemo tačno ono �to smo dali,
ali najpre moramo da damo. To će nam onda vratiti mnogo, pri
čemu je davanje jednostavno mentalni proces jer misli su uzrok, a
okolnosti posledica. Zbog toga, time što dajemo misli O odvažnosti,
inspiraciji, zdravlju ili pomoći bilo koje vrste, pokrećemo uzroke
koji će dovesti do njihovih posledica.
23. Misao je duhovna aktivnost i zbog toga je kreativna, ali misao
ništa neće stvoriti ako nije svesno, sistematično i konstruktivno
usmerena. Upravo je to razlika izmedu praznog mišljenja, što je u
stvari proćerdan napor i konstruktivnog mišljenja, koje znači prak·
tična neograničena ostvarenja.
24. Rekli smo da nam sve što dobijamo dolazi po zakonu privlače·
njao Srećna misao ne može da postaji u nesrećnoj svesti, zbog toga
se svest mora promeniti, a kako se svesl menja, moraju se postepeno
menjati i svi uslovi neophodni da zadovolje promenjenu svest da bi
ispunili zahteve nove situacije.
25. Stvarajući mentaLnu sliku ili zamisao projektujemo misao u uni·
verzalnu 5upstancu, od koje su sve stvari napravljene. Univerzalna
128 • KLJUČ USPEHA

supstanca je sveprisutna, svemoguća i sveznajuća. Da li treba da

obavestimo sveznajuće o tome koji je pravi put kojim treba ići da
bi nam se materijalizovali zahtevi? Može li ograničeno da savc­
tuje beskonačno? Upravo je to uzrok neuspeha. svakog neuspeha.
Prihvatimo sveprisutnosl univerzalne supstance, ali zaboravimo na
činjenicu da ta supstanca ne samo da je sveprisutna već i svemoguća
i sveznajuća i da će zbog toga pokrenuti uzroke o kojima mi ništa
ne moramo ni znati.
26. Svoje interese na najbolji način možemo zaštititi tako što ćemo
spoznati beskrajnu snage i beskrajnu mudrosti univerzalnog uma
i tako postati kanal kroz kOji će beskonačno ostvariti naše želje.
To znači da spoznaja dovodi do ostvarenja, pa u veibi uz ovaj deo
treba da iskoristite taj princip, shvatite da ste vi deo celine i da deo
mora biti istog tipa i kvaliteta kao i celina. Jedina razlika koja moie
da postoji je u procentu.
27. Kada ta izvanredna ćinjenica počne da prožima vašu svest, kada
zaista postanete svesni činjenice da ste vi - ne vaše telo, nego vaš
ego, ono JA, duh koji misli - sastavni deo mnogo veće celine, da ste
isti po materijalu, kvalitetu i tipu, da kreator nije mogao napraviti
ništa što je drugaćije od njega, tada ćete i vi moći da kažete: "Otac
i JA smo jedno� i tada ćete razumeti lepotu, veličinu i transcenden­
talnost mogućnosti koje su vam date na raspolaganje.
Uvećaj LI meni tit mudrost
Pitanja za vežbu sa odgovorima
121. Kojom metodom prirodni filozofi dobijaju i upotrebljavaju
svoje znanje? Pažljivim, strpljivim i preciznim posmatranjem po­
jedinačnih činjenica, koristeći sve instrumente i resurse koji su im
na raspolaganju, pre nego upadnu u zamku navodenja generalnih
zakona.
122. Kako možemo biti sigurni da je ta metoda tačna? Ne dozvolja­
vajući tiranskim predrasudama da zabašure ili umanje nepoieljne
činjenice.
123. Koja grupa činjenica se najviše ceni? Ona koja se ne očekuje
uobičajenim svakodnevnim posmalr:lIljem života.
124. Na čemu se zasniva ovaj princip? Na razumu i iskustvu.
125. Sta on uništava? Praznoverje, presedane i konvencionalnost.
126. Kako su ti zakoni otkriveni? Uopštavanjem neuobičajenih,
retkih i čudnih činjenica koje čine izuzetak.
127. Kako možemo objasniti mnoge ćud ne i neobjašnjive reno­
mene koji se neprestano dešavaju? Kreativnom snagom misli.

Koja otkriva moje istinske interese, 128. Zbog čega je to tako? Kada shvatimo činjenice, možemo biti
sigurni da je to rezultat nekog konkretnog uzroka i da će taj uzrok
Osnaži moju odlučnost
funkcionisati s nepromenijivom preciznošću.
Da izvedeni to što mudrost diktira.
129. Šta je posledica tog znanja? Ono će objasniti uzrok svakom
Frenklin mogućem stanju, bilo da je ono fizičko, mentalno ili duhovno.
130 •

130. Kako će biti zaštićeni naši najbitniji interesi? tako što ćemo •

spoznati da nas znanje o kreativnoj pn odi povezuje sa beskrajnom y

snagom. Cetrnaesti deo

Z onoga što ste do sada učili, saznali ste da je misao duhovna

•
Iaktivnost i da je zbog toga ima kreativnu snagu. To ne znači da
su neke misli kreativne, već da su sve misli kreativne. Isti princip
postoji i II suprotnom smeru, poricanjem.

Svesno i nesvesno nisu ništa drugo do dve faze aktivnosti istog uma.
Odnos podsvesnog sa svesnim sličan je odnosu izmedu vetrokaza i
atmosfere. Baš kaošto i najmanji atmosferski pritisak izaziva aktiv·
nost II nekom delu vetrokaza, tako i najmanja količina misli kojima
se svesni um pozabavi II našem podsvesnom umu proizvodi aktiv­
nosti koje su potpuno proporcionalne dubini osećanja koje karak­
teriše tu misao. kao i jačini kojom ta misao nama preovladava.

Iz toga sledi da ukoliko poričete nezadovoljavajuće uslove. izvlačite

kreativnu snagu svojih misli iz tih uslova. Vi ih sečete u korenu. Vi
isisavate njihovu vitalnost.

Setite se da zakon rasta neminovno upravlja svakim ispoljavanjem

u stvarnosti. tako da poricanje nezadovoljavajućih okolnosti neće
izazvati odmah promene. Biljka će. nakon što joj presečemo koren,
još neko vreme stajati potpuno vidljiva, ali će postepeno venuti i
konačno nestati, pa će tako i uklanjanje misli u kojima razmišljate
o nezadovoljavajućim uslovima postepeno. ali sigurno okončati te
uslove.

Shvatićete da je to potpuno suprotan pravac od onog ka kojem

bismo mi prirodno naginjali. Zbog toga će on i imati potpuno su­
protan efekat od onog koji bismo obično postigli. Većina osoba
se koncentriše na nezadovoljavajuće okolnosti i tako im daje onu
132 • KLJUČ U S P E H A
količinu energije i vitalnosti koja im je neophodna da još: više o;a-
eaJu.
• •
1 . Univerzalna energija, iz koje nastaju sva kretanja, svetlost, to­
plota i boje ne učestvuje II ograničavanju efekata kOjima je uzrok,
.
već ona njima komanduje. Univerzalna supstanca je izvor sve snage,
mudrosti i inteligencije.
2 . Spoznati tu inteligenciju znači upoznati se sa znalačkim kvalite­
tima uma i kroz lo se podići do univerzalne supstance i dovesti je II
skladan odnos sa svojim poslovima.
3. To je nešto što ni najbolji učitelj fizičkih nauka nije ni pokušao
- polje otkrića kojim još nije počeo da se bavi, II stvari, samo je
nekoliko ll1aterijalističkih škola ikada uspelo uhvatiti poneki zračak
tc svetlosti. Izgleda kao da II njima još nije osvanulo saznanje da je
mudrost svugde podjednako prisutna, kao i snaga ili supstanca.
4. Neki će reći: ako su ti principi tačni, zbog čega ih mi ne predsla�
vi mo. Pošto je osnovni princip očigledno tačan, zašto ne dobijamo
odgovarajuće rezultate? Medutim, mi ih dobijamo. Dobijamo rezul­
tate koji su u potpuno; saglasnosti s našim razumevanjem zakona i
našom sposobnosti da ga pravilno primenimo. Nismo mogli imati
nikakve rezultate iz zakona koji upravljaju elektricitetom sve dok
neko nije formulisao laj zakon i pokazao nam kako da ga prime-
nuno.
•
5. To nas stavlja u potpuno nov odnos s našim okruženjem, otva�
rajući nam mogućnosti o kOjima prethodno nismo ni sanjali i sve
to uredeni m nizom elemenata tog zakona, koje prirodno uplićemo
u svoje nove mentalne stavove.
6. Um je kreativan i princip na kojem se taj zakon zasniva je ispra­
van i legitiman i nerazdvojiv je deo prirode svih stvari. Medutim,
Č E T R N A E S T I DEO • 133
ta kreativna snaga ne nastaje u pojedinačnom, već u univerzal­
nom, jer individualno je jednostavno kanal za širenje te energije.
Individualno je način na koji univerzalno proizvodi različite kom­
binacije koje rezultiraju formiranjem pojava.
7. Znamo da su naučnici razložili materiju na neizmeran broj mo­
lekula, ti molekuli su potom raščlanjcni na atome, a atomi na elek�
trone. Otkriće elektrona u staklenim vakuumiranim cevima, koje
sadrže učvršćene krajeve (odnosno polove) teških metala, ubed­
ljivo dokaZUje da ti elektroni ispunjavaju sav prostor, da oni svugde
postoje, da su sveprisutni. Oni ispunjavaju sva materijalna tela i u
potpunosti okupiraju ono što nazivamo praznim prostorom. To je
ta univerzalna supstanca, od koje sve stvari nastaju.
8. Elektroni će zauvek ostati elektroni, osim ako ne budu usmereni
gde da odu da bi formirali atome i molekule, a to što ih usmerava
jeste um. Odredeni broj elektrona, koji se obrću oko centralne sile,
sačinjava atom, atomi se potom ujedinjuju u apsolutno pravilnom
matematičkom odnosu i formiraju molekule. a oni se ujedinjuju i
stvaraju mnoštvo sinteza, koje ujedinjenc saćinjavaju kosmos.
9. Najlaksi poznati atom je vodanik. On je 1.700 puta teži od elek­
trona. Atom žive je 300.000 puta leži od elektrona. Elektroni su čist
ncgativni elektricitet, a pošto oni imaju potpuno istu potencijalnu
brzinu kao i druge kosmićke energ ije, kao što su svetlost, toplota,
elektricitet ili misao (oko 300.000 kilometara u sekundi), ni vreme
ni prostor nisu vredni razmatranja. Zanimljiv je način na koji je
izračunata brzina svetlosti.
10. Brzinu svetlosti je 1676. godine izračunao danski astronom
Remer posmatrajući pomračenja Jupiterovih satelita. Kada je Zemlja
bila najbliža Jupiteru, pomračenja su nastajala osam i po minuta pre
vremena u odnosu na računice. a kada je Zemlja bila najudaljenija
od Jupitera, ona su kasnila oko osam i po minula. Remer je zaključio
13 4 • KLJUĆ USPeHA
da je to zato što je svetlosti potrebno 17 minuta da proputuje ceo
prečnik Zemljine orbite, a što je i bila razlika II udaljenosti od
Jupitera. Ta računica je kasnije proverena i dokazano je da svetlost
putuje brzinom od oko 300.0()() kilometara II sekundi.
ll. Elektroni se II telu izražavaju kao ćelije i sadrže um i inteli­
genciju, dovoljne da bi obavljali svoje funkcije II čovekovoj fizičkoj
anatomiji. Svaki deo tela se sastoji iz ćelija, od kOjih neke funkcio­
nišu samostalno. a druge II zajednicama. Neke su zauzete izgrad­
njom tela, dok su druge zauzete formiranjem različitih izlučevina
neophodnih za tclo. Neke rade kao prenosioci materijala, neke su
hirurzi čiji je posao popravka kvarova, neke su mesožderi koji od­
nose otpatke, a neke su stalno spremne da se suprotstave uljezima
ili drugim nepoželjnim napadačima iz familije klica.
12. Sve te ćelije se pokreću sa zajedničkim ciljem i svaka od njih
ne samo da je živ organizam već ima dovoljno int.eligencije koja joj
omogućava da obavlja neophodna zaduženja. Takode, prožete su
i sa dovoljno inteligencije da bi sačuvale svoju energiju i održavale
sopstveni život. Zbog toga moraju da obezbede dovoljno hrane i
otkriveno je da one same biraju hranu.
13. Svaka ćelija se rada, umnožava, umire, a zatim se apsorbuje.
Održavanje zdravlja i samog života zavisi od stalne regeneracije
ćelija.
, graničene resurse pod svojom komandom, a kada se setimo da je
14. OČigledno da um postoji u s\'ilkom atomu tela. Taj um je ne­
gativni um, a moć pojedinca da misli čini ga pozitivnim i tako mu
omogućava da kontroliše negativni Utn. To je naučno objašnjenje
za metafizička izlečenja i omogućiće svakom da shvati princip na
kom se zasniva taj renomen.
(E T R N A E S T l D E O • 135
15. Negativni um, koji se nalazi u svakoj ćeliji tela, naziva se pod­
svesni um, zato što on postupa bez našeg svesnog znanja. Naučili
smo da se taj podsvesni um povinuje volji svesnog uma.
16. Sve stvari nastaju u umu i njihova pojavljivanja (u stvarnosti)
rezultat su misli. Znači, vidimo da stvari ne nose u sebi poreklo,
stalnost ili realnost. S obzirom na to da ih je misao stvorila, misao
ih može i izbrisati.
17. U mentalnim, baš kao i u prirodnim naukama, vršeni su ekspe­
rimenti i svako novo otkriće je uzdizalo čoveka jedan stepen više ka
njegovim eventualnim ciljevima. Shvatamo da je svaki čovek odraz
SVOjih misli, koje je imao tokom svog života. Taj odraz je utisnut
na njegovom licu, njegovoj rormi. njegovom karakteru i njegovom
okruženju.
IS. Svaka posledica ima svoj uzrok i ako bismo pratili njen trag sve
do početne tačke, pronašli bismo kreativn i princip iz kog je nastala.
Dokazi o tome su sada potpuni, te je t:l istina opšte prihvaćena.
19. Stvarni svet kontrolišu nevidljive i samim tim neobjašnjive sile.
Do sada smo personalizavali te sile i nazivali ih bog, ali sada smo
naučili da na to posmatramo kao na suštinu koja prožima, odnosno
princip svega što postoji - beskrajni ili univerza/nj um.
20. Univerzalni um, budući da je beskrajan i svemoguć, ima neo­
on takode i sveprisutan, ne možemo pobeći od zaključka da i mi
moramo biti izraz, odnosno manifestacija tog uma.
21. Spoznaja i razumevanje resursa podsvesnog uma ukazaće na to
da je jedina razlika izmedu podsvesnog i univerzalnog u stepenu.
Razlikuju se samo koliko se kap vode razlikuje od okeana. Oni su
isti u tipu i kvalitetu, razlikuju se samo u stepenu.
1 36 • K L I U Ć USP EHA C E T � N A E S T I D J:: O • 137

22. Da li možete da shvatite vrednost te opšte važne činjenice? Da ti
razumete da ako spoznate tu činjenicu, stupate u vezu sa svemoći?
Pošto je podsvesni um veza izmedu univerzalnog i svesnog uma,
zar onda nije oČigledno da svesni UI11 može svesno da sugeriše mi­
sli koje će podsvesni um pokrenuti? Pošto je podsvesni um jedno
sa univerzalnim, zar nije očigledno da ne postoje ograničenja za
njegov krug delovanja?
28. Ta diSciplina, ta promena mišljenja, taj mentalni stav neĆe vam
doneti samo materijalne dobiti koje su neophodne za vaše blagosta­
nje, već če vam doneti i zdravlje i dobre uslove uopšte.
29. Ako u životu želite skladne uslove, morate razviti skladan men­
talni stav.
30. Vaš spoljašnji svet biće odraz vašeg unutrašnjeg sveta.

23. Naučno razumevanje tog principa objasniće rezultate koji se
ostvaruju snagom molitava. Rezultati postignuti na taj način nisu
doneti nikakvim posebno datim providenjem, naprotiv, oni su rezul­
tat funkcionisanja savršeno prirodnog zakona. Zbog toga tu nema
ničeg mističnog ili religioznog.
3l. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite se na sklad. Kada kažemo
koncentrišite se, bukvalno mislimo na sve ono na šta ta reč po­
drazumeva. Koncenlrišite se toliko duboko, toliko iskreno, dok na
kraju ne budete svesni samo sklada. Upamtite, mi se učimo radeći.
Litanje ovih lekcija neće vas nigde odvesti. Vrednost je u praktičnoj
prtmen!.
• •

24. Ipak, postoje mnogi kaji nisu spremni da sprovedu neophodnu

disciplinu da bi ispravno razmišljali, čak i nakon što im poslane
očigledno da pogrešno razmišljanje donosi neuspebe.
25. Misao je jedina realnost, prilike su ništa drugo do spoljašnja
manifestacija. Kako se menja misao, sve materijalne ili spoljašnje
" Naučite da držite vrata zatvorena, ne puštajte u svoj um i u svoj
svet bilo koji elemenat koji traži dozvolu za ulaz, a deluje kao da
nikada neće biti ni od kakve koristi': Džordž Metju Adams.
•

okolnosti se moraju promeniti da bi bile u skladu sa svojim stvara­

ocem, a to je misao.

26. Medutim, misao mora biti oštrih ivica, čvrsta, stabilna, ne­
promenljiva. Ne možete se kretati jedan korak napred, dva koraka
nazad, niti možete provesti dvadeset ili trideset godina svog života
izgrađujući negativne okolnosti, kao rezultat negativnog mišljenja, a
potom očekivati da se sve one istope pošto ste petnaest ili dvadeset
minuta ispravno mislili.

27. Ako ste spremni da se disciplinujete, što je neophodno da biste

uneH korenite promene u svoj život, to morate da uradite promi­
šljeno, nakon što brižljivo i pažljivo proučite materiju. Nakon toga
ne smete ničemu da dozvolite da vam se meša u odluku.
 P I T A N J A ZA V E Ž � U SA QOGOVOIUMA • 139

"Tokom ovog plodnog veka um je bio aktivan na svim poljima, ali

ono u čemu moramo potražiti misli koje su oblikovale sve mišljenje
Pitanja za vežbu sa odgovorima jeste nauka:'

131. Sta je izvor sve mudrosti, moći i inteligencije? Izvor sve mu­
drosti. moći i inteligencije je univerzalni um.

132. Gde nastaju sva kretanja, svetlost, toplota i boje? Sva kretanja.
svetlost, toplota i boje nastaju II univerzalnoj energiji, koja je ispo­
ljavanje univerzalnog urna.

133. Odakle potiče kreativna snaga uma? Kreativna snaga uma po­
tiče iz univerzalnog urna.

134. Stu je misao? Misao je um II pokretu.

1 35.Kako se univerzalno razlikuje II formi? Individualno je naćin

na kOji univerzalno proizvodi različite kombinacije koje rezultiraju
izgradnjom pojava.

136. Kako se to postiže? Mot individualnog da misli jeste njegova

sposobnost da deluje na univerzalno i da ga ispolji II obliku.

137. Šta je, na osnovu onoga što do sada znamo, osnovna forma iz
koje univerzalno uzima? Osnovna forma iz koje univerzalno uzima
jesu elektroni, koji ispunjavaju sav prostor.

138. Gde nastaju sve stvari? Sve stvari nastaju u umu.

139. Šta je rezultat promene u mišljenju? Rezultat promene u mi­

šljenju jeste promena u okolnostima.

140. Šta je rezultat skladnog mentalnog stava? Rezultat skladnog

mentalnog stava jesu skladni životni uslovi. Misao, ma kako nema­
terijalna bila, matrica je koja oblikuje ishode u životu.

Petnaesti deo
ksperimenti s biljnim parazitima ukazuju na to da čak i najniži
E oblici života mogu da iskoriste prirodni zakon. Taj eksperiment
je izveo lak Loh, magistar i doktor, član Instituta Rokreler.
"Da bismo imali materijal za eksperiment, II prostoriju bismo uneli
saksije s ružinim grmovima i postavili ih ispred zatvorenog prozora.
Ako bismo pustili biljke da se osuše, paraziti (lisne vaši) koji nemaju
krila pretvorili bi se II krilate insekte. Pošto bi se preobrazile. one bi
napustile biljku, doletele do prozora, a zatim puzale uz staklo:'
OČigledno je da su ti mali insekti shvatili da je biljka na kojoj su
živeli umrla i da više ne mogu da se hrane i poje s tog izvora. Jedini
način na koji su mogli da izbegnu sigurnu smrt od gladi bio je da
im privremeno izraslu krila i da odlete, što se i dogodilo.
Eksperimenti kao što je taj pokazuju da je sveznajuće, isto kao i
svemoguće, sveprisutno i da čak i najmanja stvorenja mogu to da
iskoriste ako su u velikoj nevolji.
Ovaj deo će vam otkriti nešlo više o zakonu po kojem živimo.
Objasnićemo da nam ti zakoni daju prednost, da su sve okolnosti
i iskustva koja doživljavamo radi naše koristi, da stičemo snagu u
proporciji sa utrošenim naporom, a da svoju sreću najbolje posti·
žemo kroz svesnu saradnju s prirodnim zakonima.
I . Zakoni po kojima živimo postoje isključivo radi našeg napretka.
Ti zakoni su nepromenljivi i ne možemo izbeći njihovo delovanje.
P I:: T N A I:: S TI D I:: O • 141
2. Sve velike i vecne sile deluju u apsolutnoj tišini, ali mi imamo
moć da uđemo u sklad s njima i da tako ispunimo život mirom i
srecom.
•
3. Problemi, neskladi i prepreke ukazuju na to da odbijamo da
damo ono što nam više ne treba ili odbijamo da prihvatimo ono
što nam pripada.
4. Rast nastaje zamenom starog za novo, lošeg za dobro, to je uslov·
ljena i recipročna akcija zato što je svako od nas potpun misaoni
entitet, a ta potpunost nam omogućava da dobijamo samo ako da·
jemo.
5. Ne možemo steći ono što nam nedostaje ako se uporno držimo
onoga šlo imamo. Kako započinjemo da shvatamo name nu onog što
privlačimo, dolazimo u mogućnost da svesno kontrolišerno okol·
nosti i postajemo sposobni da iz svakog iskustva izvučemo samo
ono što nam je potrebno za budući razvoj. Naša sposobnost da to
uradimo odreduje stepen sklada i sreće koju postižemo.
6. Sposobnost da dobijamo ono što nam je neophodno za razvoJ
neprestano raste, kako dostižemo više ravni i jasnije vizije i što
su veće naše sposobnosti da znamo šta nam je potrebno, sigurniji
ćemo to otkrivati, privlačiti i usisavati. Ništa ne bi smelo da nam
dode osim onog što je neophodno za naš razvoj.
7. Sve okolnosti i iskustva koja nam dolaze, to čine zbog naše ko­
risli. Problemi i prepreke će nastavili da dolaze sve dok ne upijemo
njihovu mudrost i ne izvučemo iz njih osnove budućeg razvoja.
8. cinjenica da ćemo požnjeti ono što smo posejali matematički
je tačna. M i sticemo trajnu snagu identičnu količini napora koji je
potreban uložiti za prevazilaženje problema.
 142 • K L I U Ć USI>EHA
9. Neumoljivi zahtevi rasta zahtevaju da se napregnemo do naj­
višeg stepena privlačenja onog što je II savršenom skladu s nama.
Našu najveću sretu najbolje ćemo osigurati ako razumemo pri­
rodne zakone i svesno saradujemo s njima.
10. Da bi posedovala životnost, misao mora da bude ispunjena
ljubavlju. Ljubav je proizvod osećanja. Zbog toga je suštinski bitno
kontrolisati emocije, da ih vode intelekt i razlozi.
l l.Ljubav je ono što daje životnost misli i omogućava joj da isklija.
Zakon privlaćenja - ili zakon ljubavi, jer oni su jedno te isto - do­
neće joj neophodne materijale da bi izrasla i sazrela.
1 2. Prva (orma koju će misao pronaći (tj. otkriti da bi mogla da
se izrazi, da nam se prikaze) jeste jezik. To ukazuje na značaj reči.
One su prvo ispoljavanje misli - brod kojim se misao prenosi. One
koriste etar tako što ga pokreću i tako prenose misao drugim oso­
bama u formi zvuka.
13. Misao može pokrenuti akciju bilo kog tipa, ali kakva god da je
akcija, ona je i dalje jednostavno misao koja pokušava da se izrazi
u vidljivoj formi. Zbog toga jc oČigledno da ako hoćemo odredene
uslove, tada sebi možemo dozvoliti bavljenje samo odredenim mi­
slima.
14. [z log zaključujemo da ako želimo da ostvarimo bogatstvo u
svom životu, možemo sebi da dozvolimo da mislimo samo o bo­
gatstvu, a pOŠLO su reči samo misli koje poprimaju formu. moramo
posebno da budemo oprezni i da koristimo samo konstruktivan i
skladan jezik, koji će se vremenom kristalizavati u stvarne forme,
iskazati se u našu korist.
15. Ne možemo pobeĆi od slika koje neprestano fotografišemo
u svesti, a te fotografije pogrešnih zamisli upravo su ono što je
I
PETNA J:: S Tl DEO • 143
stvoreno korišćenjem reći ako koristimo bilo koju formu jezika koja
ne predstavlja naše blagostanje.
16. Kako se naša misao pročišćuje i dostiže više ravni, mi ispo­
ljavamo sve više života. To se postiže sa sve većom lakoćom kako
koristimo reči-slike koje su jasno utvrdene i oslobod,ene koncepata
koji im se kače na nižim misaonim ravnima.
17. Svoje misli moramo izraziti rećima, pa ako želimo da iskori­
stimo uzvišene forme istine, smerno koristiti samo one materijale
koji su izabrani pažljivo i inteligentno, s tim ciljem u vidu.
18. Predivna moć odevanja misli u formu reči jeste ono što raz­
dvaja čoveka od ostatka životinjskog carstva. Korišćenjem pisane
reči možemo gledati unazad kroz vekove i videti uzbudljive scene
zahvaljujući kojima smo došli do sadašnjeg nasleda.
19. C:oveku je omogućeno da dode u prisnu vezu s najvećim pis­
cima i misliocima svih vremena i zbog toga je kombinovana prošlost
koju mi danas posedujemo zapravo izražavanje ulliverzalne misli
koja je težila da dobije formu u čovekovom UI11 U.
20. Znamo da je cilj univerzalne misli stvaranje oblika i znamo da
isto tako individualna misao večno pokušava da se izrazi u formi.
Znamo da je svet misao�forma i da su rečenice kombinacija mi­
sli-formi. Zbog toga, ako želimo da naš ideal bude divan ili snažan,
moramo paziti da potpuno iste budu i reči iz kojih će se vremenom
taj zamak izgraditi, da su one pažljivo izabrane jer je preciznost u
izgradnji reči i rečenica najviša arhitektonska forma civilizacije i
šifra za uspeh.
21.Reči su misli i zbog toga su one nevidljiva i nesavladiva snaga i
vremenom će se pojaviti u formi u kojoj su izrečene.
 144 K I. J u Ć USPEHA
•
22. Reči mogu postati mentalna palata koja će zauvek živeti ili
mogu postali ćumez kOji će prvi povetarac odneti. One mogu oča·
rati kako uho tako i oko, mogu da sadrže potpunu znanost. U njima
pronalazimo istoriju prošlosti kao i nadu budućnosti. one su živi
glasnik od kojeg svaka ljudska i nadljudska aktivnost nastaje.
23. Lepota reči se nalazi u lepoti misli, snaga reči se nalazi u snazi
misli. a snaga misli je u njenoj životnosti. Kako ćemo otkriti životnu
misao? Cime se ona odlikuje? Mora da postoji princip. Kako ćemo
otkriti taj princip?
24. Postoji male matički princip. a ne grešaka. postoji zdravstveni
princip, a ne princip bolesti. postoji princip istine. a ne nepoštenja.
postoji princip svetlosti, a ne tame, pa tako i princip bogatstva, a
ne siromaštva.
25.Kako ćemo znati da je to tačno? Znaćemo ako ispravno prime·
nima matematički princip i tada možemo biti sigurni u rezultate.
Tamo gde je zdravlje nema bolesti. Ako znamo istinu. ne može nas
obmanuti greška. Ako pustimo svetlost da ude, tu ne može biti
tama. pa tako i tamo gde je bogatstvo, ne može biti siromaštvo.
26. To su OČigledne činjenice, ali najbitnija istina - da je misao
koja sadrži princip životna i zbog toga sadrži život. zbog toga pu·
šta korenje i vremenom izvesno i sigurno izbacuje negativne misli.
koje po svojoj prirodi ne poseduju životnost - jeste nešto što se
očigledno previdelo.
27. Ali to je činjenica koja če vam omogućiti da uništite svaku vrstu
nesloge, nedostatka ili ograničenja.
(Suština navedene izjave je u tome da negativna misao, suprotno po·
zitivnoj. ne poseduje životnost. Šta to u stvari znači? Negativna mi·
sao koju gajimo održavaće nam negativne okolnosti. odnosno stanje
P E T N A E S T I DEO
• 145
ili situacije u kojima ne želimo da budemo, da živimo. Medutim,
ona ne poseduje životnost, što znači da ne može usloviti rast. a rast
je nešto čemu celokupan kosmos prirodno teži. Negativne i neže·
ljene okolnosti će se održavati samo dok im obnavljamo energiju.
negativnim mislima. Onog momenta kada prestanemo da gajimo
takve misli. okolnosti koje im odgovaraju lagano će početi da gube
energiju i ubrzo će nestati iz našeg okruženja. Medutim, pozitivna
i kreativna misao je nešto što poseduje životnost. tj. ona podstiče
rast. Kada počnemo da negujemo takvu vrstu misli. ne samo da
utičemo na to da naše okruženje i okolnosti ponovo stvaraju te misli
već svemu tome dajemo život i on počinje da raste, da se razvija.
Upravo zbog toga u sličnim knjigama možete pro(:itati da pozitivna
misao poseduje stotinu puta više energije od negativne. Pozitivna
misao će izroditi pozitivne okolnosti koje će rasti i razvijati se, ne·
gativna misao će ih ometati i usporavati.)
28. Ne može se dovesti u pitanje da će onaj koji je dovolj no mudar
da razume, spremno spoznati da kreativna snaga misli stavlja u
njegove ruke nevidljivo oružje. čineći ga gospodarom sudbine.
29. U fizičkom svetu postoji zakon kompenzaCije, koji kaže da
"kada se odredena kolićina energija bilo gde pojavi, tada ista ko·
"
ličina energije nestane negde drugde i na taj način saznajemo da
možemo dobiti samo ako dajemo. Ako se založimo za neku aktiv·
nost, moramo biti spremni da preuzmemo odgovornost za razvoJ
te aktivnosti. Podsvest ne može da preispituje razloge. Ona nas drži
za reč, mi smo nešto tražili i to ćemo i dobiti. namestili smo krevet
i sada treba u njega da legnemo, kocka je bačena, konac će pratiti
putanju kojom smo ga ušili.
30. Zbog toga se mora vežbati pronicljivost. tako da misli koje
upražnjavamo ne sadrže mentalne, moralne ili fizićke klice koje ne
želimo da vidimo ostvarene u našim životima.
146 • K L J U Ć USPEHA PETNAESTI DEO • 147

31. Pronicljivost je sposobnost uma koja nam omogućava da pro· Mislite ispravno j ta misao
učimo činjenice i uslove na duge staze, kao neka vrsta ljudskog Nahraniće svetsku glad,­
teleskopa. Ona nam omogućava da razumemo kako teškoće, tako
i mogućnosti, II bilo kom poduhvatu. Govorite ispravno j svaka ta rel
Biće plodno seme lad,-
32. Pronicljivost nam omogućava da se pripremimo za prepreke
koje ćemo sresti; tako ih možemo prebroditi pre nego što dobiju Živite ispravno i život vam biće
priliku da nam izazovu probleme. Istaknut j plemenit od sad.
33. Pronicljivost nam omogućava da planiramo zarad dobitka i da Harado Bonar
okrenemo svoje misli i pažnju II pravom smeru, umesto ka tokovima
koji nam zauzvrat neće ništa doneti.

34. Pronicljivost je zbog toga apsolutno neophodna za razvoj bilo

kog velikog dostignuća i s njom možemo ući, istražiti i zaposesti
bilo koje mentalno polje.

35. Pronicljivost je rezultat unutrašnjeg sveta i razvija se u tišini,

koncentracijom.

36. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišile se napronicljivosl. Zauzmite

mesto na koje ste navikli i usredsredite se na činjenicu da posedo­
vati znanje o kreativnoj snazi misli ne znači posedovati umetnost
mišljenja. Pustite misli da se zadrže na činjenici da se znanje ne
primenjuje samo po sebi i da naše akcije nisu upravljane znanjem,
nego navikom, običajem, ponavljanjem, da sebe možemo navesti da
primenimo znanje jedino odlučnim svesnim naporom. Dozovite u
um činjenicu da znanje koje se ne koristi nestaje iz uma, da vrednost
informacije leži u primeni principa. Nastavite da pratite taj tok misli
sve dok ne steknete dovoljno pronicljivosti da možete formulisati
nedvosmislen program kako da taj princip primenite na svo; spe­
cifičan problem.
 P I T A N I A ZA V E Ž B U SA O D G OVO!UMA • 149

148. Kako možemo prevazići bilo kaji vid straha, nedostatka, ogra­
ničenja, siromaštva i nesklada? Bilo koji vid straha, nedostatka,
Pitanja za vežbu sa odgovorima ograničenja, siromaštva i nesklada prebrodićemo ako greške za�
. .
meOlmo pnnclpom.
.

149. Kako možemo spoznati princip? Princip možemo spoznati

141. $ta odreduje stepen harmonije koju postižemo? Stepen har­
monije koju postižemo odreduje naša sposobnost da iz svakog isku­
stva dobijemo ono što je potrebno za naš razvoj.
142. Na šta ukazuju problemi i prepreke? Problemi i prepreke uka­
zuju na to su neophodne za našu mudrost i duhovni razvoj.
143. Kako možemo izbeći te probleme? Te probleme možemo iz­
beći tako što ćemo razumeli prirodne zakone i saradivati s njima.
144. Sln je princip po kom se misao ispoljava u formi? Princip po
kom se misao ispoljava u formi jeste zakon privlačenja.
ako shvatimo da istina nepromenijivo uništava greške. Ne moramo
mučno da lopatamo da bismo izbacili tamu. Sve što je potrebno
jeste da upalimo svetlo. Isti princip važi za svaki oblik negativne
misli.
150. Kakvu vrednost ima pronicljivost? Pronicljivost nam omo�
gućava da shvatimo vrednost primene stečenog znanja. Izgleda da
mnogi misle da će se znanje samo po sebi. automatski primeniti,
što apsolutno nije tačno.
Svakom čoveku oivorell je put,

145. Kako se obezbeduje materijal neophodan za rast, razvoj i sa­ Više duše će se peti višim,
zrevanje ideje? Zakon ljubavi, što je kreativni princip univerzuma, Niže će po nižem pipkal;;
daje misli životnost. a zakon privlačenja donosi neophodne sup�
A u srednjoj, maglovitoj ravIIi,
stance zakonom rasta.
Ostale će napred, nazad skitati.
146. Kako se obezbeduju poželjni uslovi? Poželjne uslove stvaramo
samo ako su nam misli poželjne. Ali svakom čoveku je olvoren

I viši put i niži

147. Kako se privlače neželjeni uslovi? Neželjene uslove priv!ačimo
razmišljanjem, disku tovanjem i vizuelizacijom nedostataka, ograni� I svaki će čovek izabrati
čenja, bolesti, nesklada i nesloge bilo koje vrste. Tu mentalnu foto�
Put koji mu je duši bliži.
grafiju pogrešnih pojmova podsvest preuzima i zakon privlačenja
će je neizbežna krista!izovati u stvarnu formu. Naučna je činjenica
da žanjemo ono što smo posejali.

•
S esnaesti deo
ibraCijO I anetarnog kosmos � upravlja zakon �eriodičnostL
V � �. .
Sve što ZIV I Ima penode rodenja, rasta, sazrevanja i opadanja.
Tim periodima upravlja zakon sedmice.
Zakon sedmice upravlja danima nedelje, mesećevim fazama, har­
monijom zvuka, svet!om. taplotom, elektricitetom. magnetizmom.
strukturom atoma. On upravlja životima pojedinaca j nacija i do­
minira II komerCijalnim poslovima.
Život jc rast, rast je promena. Posle svakih sedam godina čovek
ulazi II novi ciklus. Prvih sedam godina j e period ranog detinjstva.
Sledećih sedam godina je period detinjstva. Detinjstva karakterišu
prve individualne odgovornosti. Sledećih sedam godina je period
adolescencije. (etvrti period obeležava postizanje punog razvoja.
Peti period je konstruktivni period, kada čovek počinje da obez­
beduje imetak, svojinu, dom i porodicU. Sledeći period, od 35. do
42. godine je period reakcija i promena, potom period obnavljanja,
podešavanja i oporavka, U kojem se spremamo za sledeći period, a
on počinje sa pedesetom godinom.
Oni koji su upoznati s tim ciklusom neće se brinuti kada stvari
naizgled krenu naopako, već će primeniti principe koji su opisani
u ovim lekcijama, potpuno sigurni da će viši zakon nepogrešivo
nadgledati sve druge zakone i da će zato što razumeju i svesno
primenjuju duhovni zakon moći da bilo koji očigledan problem
preobrate u blagoslov.
1 . Bogatstvo je rezultat rada. Kapital je posledica, a ne uzrok, on je
sluga, fl ne gospodar, on je sredstvo, a ne cilj.
SESNAESTI DEO • l51
2. Najprihvaćeniji opis bogatstva jeste da se ono sastOji od svih
onih korisnih i prijatnih stvari koje poseduju vrednost za razmenu.
Upravo je ta vrednost za razmenu dominirajuća karakteristika bo­
gatstva.
3. Kada razmotrimo taj mali dodatak sreći vlasnika, koje donosi
bogatstvo, shvatamo da prava vrednost bogatstva nije u njegovoj
koristi, već u njegovoj mogućnosti za razmenu.
4. Ta vrednost za razmenu ga čini sredstvom kojim obezbedujemo
vredne stvari i kroz koje se naši ideali mogu ostvariti.
5. Zbog toga bogatstvo nikada ne treba da bude krajnji cilj, već
samo sredstvo za postizanje cilja. Uspeh zavisi od viših ideala nego
što je puko gomilanje bogatstva i onaj koj i teži takvom uspehu mora
formulisati ideju za koju je spreman da se bori.
6. S takvom idejom, načini i putevi će moći i biti obezbedeni, ali ne
sme se napraviti greška, sredstvo ne sme postati cilj. Mora postojati
konačan čvrst cilj - ideal.
7. Prentis Malford je rekao: "Uspešan čovek je onaj koji je opsednut
najvećim duhovnim razumevanjem i svako najveće bogatstvo dolazi
"
od superiorne i istinski duhovne moći. Nažalost, postoje oni koji
ne uspevaju da uvide tu moć, zaboravljajući da je majka Endrua
Karnegija morala da izdržava familijU kada su došli u Ameriku, da je
Harimanov otac bio siromašni sveštenik sa svega 200 dolara godis­
njom platom, da je ser Tomas Lipton započeo sa samo 25 centi. Ti
ljudi su se mogli osloniti samo na tu moć i ona ih nije izneverila.
8. Moć stvaranja u potpunosti zavisi od duhovne snage. Postoje
tri koraka: stvaranje ideje, vizuelizacija i materijalizacija. Svaki in­
dustrijalac zavisi isključivo od te snage. U članku objavljenom u
magaZinu Evribadis, Henri M. Flejdžer, multimilioner kompanije
152 • KL)UĆ USPEHA
Stal1dard oil priznaje da je tajna njegovog uspeha moć da stvari
zamisli potpuno. Iz razgovora s novinarom saznajemo da on može
da stvori ideju. koncentriše se i vizuelizuje je, što su sve duhovne
sposobnosti.
9. Pitali su ga: ..Da li ste zaista predvideJi celokupnu stvar? Hoću
da kažem, da li zaista možete da zatvorite oči i vidite kolosek? I vo·
zove kako prolaze? J da tujete sirene kako zvižde? Da li idete toliko
daleko? Koliko jasno?" On je odgovorio: "Veoma jasno."
10. Upravo jc tu vidimo uzrok i posledicu. vidimo kako misao ap·
solutno prethodi i uslovljava akciju. Ako smo mudri, shvatićemo
ogromnu činjenicu da ni na trenutak ne mogu postojati nikakve
proizvoljne okolnosti i da je ljudsko iskustvo rezultat uredenog i
skladnog niza.
l l.Uspešan biznismen češće je idealista i on uvek teži ka sve vi­
šim standardima. Suptilne snage naših misli, kristališući se II našim
dnevnim raspoloženjima, jcsu ono što ustanovljava život.
J 2.Misao je plastičan materijal kojim izgrađujemo slike svog ra­
stućeg poimanja života. Upotreba odreduje njegovo postojanje. Kao
i kod drugih stvari, naša sposobnost da ga spoznamo i pravilno
koristimo neophodan jc uslov za postignuće.
13. Preuranjeno bogatstvo je ništa drugo do preteča za poniženje
i katastrofu zato što ne možemo trajno zadržati ništa što ne zaslu­
žujemo ili što nismo zaradili.
14. Uslovi koje srećemo u spoljašnjem svetu predstavljaju uslove
koje nalazimo u unutrašnjem svetu. Oni su doneti zakonom privla­
čenja, pa kako da odredimo šta može da uđe u unutrašnji svet?
15. Sve što ude u um kroz čula, ili svesni um, ucrtače se u umu, a re­
zultat je mentalna slika koja će postati uzorak za kreativne energije.
ŠESNAESTI D E O • 1 53
Ta iskustva su umnogome rezultat okruženja, prilika, prethodnih
razmišljanja i drugih oblika negativne misli i moraju biti pažljivo
analizirana pre nego što se počnu upotrebljavati. S druge strane,
možemo kreirati svoje mentalne slike svojim internim razmišlja­
njem, bez obzira na spoljašnje uslove, bez obzira na bilo kakvo okru­
ženje. Upravo tako što upotrebljavamo tu moć možemo kontrolisati
svoju sudbinu, telo, um i dušu.
16. Upravo tako što upotrebljavamo tu moć otimamo svoju sud­
binu iz ruku slučajnosti i sebi svesno stvaramo iskustva koja želimo,
jer kada svesno predočimo okolnost, ta okolnost će se vremenom
ispoljiti u našem životu. Zbog toga je i po ovoj poslednjoj analizi
očigledno da je mišljenje najveći uzrok u životu.
17. Stoga, kontrolisati misli znači kontrolisati situacije, okolnosti,
okruženje i sudbinu.
18. Kako onda možemo da kontroliše mo misao? Misliti znači iza­
zvati misao, ali rezultat misli će zavisiti od njenog oblika, kvaliteta
i njene životnosti.
19. Oblik će zavisiti od mentalnih slika iz kojih će ona poteći, što
zavisi od dubine impresije, dominantne ideje, jasnoće vizije, sme­
losti kojom gradimo sliku.
20. Kvalitet zavisi od građe, a ona od materijala od kojih je um
sačinjen. Ako je taj materijal satkan od misli o snazi, čvrstini, od­
lučnosti. odvažnosti, i sama misao će posedovati te kvalitete.
21. Konačno, životnost zavisi od osećanja kojima je misao oplo­
dena. Ako je misao konstruklivna, ona će posedovati životnu snagu,
imaće život, rašće, razvijaće se, širiti, biće kreativna, ona će sebi
privući sve što je neophodno za njen potpun razvoj.
154 • K L I U Č US?EHA
22. Ako je misao destruktivna, nosiće u sebi klicu sopstvenog ra­
stvaranja, umreće, ali će i u umiranju doneti bolesti, zaraze i svaki
drugi oblik nesklada.
23. To nazivamo zlom i kada ga dozovemo sebi, neki od nas bivaju
raspoloženi da sopstvene probleme pripišu uzvišenom biću, ali to
uzvišeno biće je prosto um koji održava ravnotežu.
24. On niti je dobar, niti loš, on jednostavno jeste.
25. Naša sposobnost da ga izdvojimo u formu (da mu damo stvaran
oblik) jeste naša sposobnost da ispolji mo dobro ili zlo.
26. Dobro i zlo nisu dakJe entiteti, to su jednostavno reči koje mi
upotrebljavamo da ukažemo na rezultate našeg delovanja, a to de­
lovanje je s druge strane odredeno karakterom našeg mišljenja.
27. Ako je naša misao konstruktivna i skladna, ispoljavamo dobro,
a ako je destruktivna i neskladna, ispoljavamo zlo.
28. Ako želite da vizuelizujete drugačije okruženje, postupak je da
jednostavno držite ideju u umu sve dok vaša vizija ne postane stvar­
nost. Ne posvećujte misli konkretnim osobama, mestima i stvarima,
oni nemaju mesta u apsolutnom, okruženje koje priželjkujete će
imati sve što je potrebno; prave osobe i prave stvari će doći u pravo
vreme i na pravo mesto.
29. Ponekad nije jasno kako ličnosti, sposobnosti, dostignuća, us­
pesi, okruženje i sudbina mogu da se kontrolišu snagom vizueliza­
cije, ali to je naučna činjenica.
30. Lako ćete videti da ono što mislimo odreduje kvalitet uma, a da
kvalitet uma za uzvrat odreduje našu sposobnost i mentalne mo­
gućnosti, a lako ćete i razumeti da će unapredivanje naših sposob­
nosti prirodno pratiti veća ostvarenja i veća kontrola okolnosti.
SESNAESTI DEO • l55
31. Prema tome, videćemo da prirodni zakoni funkcionišu u sa­
vršeno prirodnom i harmoničnom maniru: sve izgleda kao da se
"upravo dogodilo': To ćete dokazati ako uporedite rezultate svojih
napora u sopstvenom životu - kada je vaše delovanje bilo uslovljeno
visokim idealima i kada ste imali sebične ili neke zadnje namere.
Nikakav drugi dokaz vam nije potreban. Ako želite da prizovete
ostvarenje bilo koje želje, stvorite u svom umu mentalnu sliku o us­
pehu, svesnom vizuelizacijom te želje. Tako ćetc prisiljavati uspeh,
ostvariti ga naučnom metodom.
32. Možemo da vidimo samo ono što već postoji u stvarnom svetu,
ali ono što vizuelizujemo već postoji u duhovnom svetu i ta vizu­
elizacija je ujedno i stvaran simbol onoga što će se jednog dana
pojaviti i u stvarnom svetu ako smo verni svojoj ideji. Razlog za to je
prost: vizuelizacija je oblik imaginacije. Taj proces mišljenja ostavlja
otisak na umu, a ti otisci zauzvrat fo rmiraju koncepte i ideje, koji su
planOVi iz kOjih će glavni arhitekta satkati budućnost.
33. Psiholozi su došli do zaključka da postoji samo jedno čulo, čulo
osećanja i da sva druga čula nisu ništa drugo do modifikacije tog
jednog čula. Pošto je to tačno, shvatamo zbog čega su osećanja
istinsko vrelo snage, zašto emocije tako lako nadvladaj u intelekt i
zbog čega moramo da pustimo osećanja u svoje misli ako želimo
rezultate. Misli i osećanja su neodoljivi.
34. Vizuelizacija, naravno, mora biti usmeravana voljom. Treba
da vizuelizujemo tatno ono što hoćemo, moramo biti oprezni da
ne dozvolimo imaginaciji da napravi nered. Imaginacija je dobar
sluga, ali loš gospodar i, osim ako nije kontrolisana, može lako da
nas navede na svakakve spekulacije i zaključke kaji nemaju razloga
ili osnova u bita čemu. Svako mišljenje koje deluje verodostojno
podložno je prihvatanju bez ikakvog analitičkog ispitivanja, a neiz­
bežan rezultat toga je mentalni haos.
156 • KLJUČ U S P E H A
35. Zbog toga moramo izgraditi samo one mentalne slike za koje
znamo da su naučno tačne. Analizirajte svaku ideju i ne prihvatajte
ništa što nije naučno ispravno. Kada to uradite. nećete pokušavati
ništa osim onog sa čime znate da možete da se nosite i uspeh će
biti kruna vaših napora. To je ono što poslovni ljudi zovu ..daleko­
vidost': Prilično je slično intuiciji i jedna je od velikih tajni uspeha
svih velikih poduhvata.
36. U vež.bi uz ovu lekCiju pokušajte da razumcte važnu činjenicu
da su sklad i sreta stanja svesti i da ne zavise od posedovanja stvari,
da su stvari efekat koji nastaje kao posledica ispravnih mentalnih
stanja. Tako, ako želimo da posed uje mo bilo koje stvari, naš glavni
interes treba da bude postizanje mentalnog stava koji će dovesti do
željenih rezultata. Taj mentalni stav se dostiže spoznavanjem naše
duhovne prirode i našeg jedinstva sa univerzalnim umom, koji je
supstanca svih stvari. Ta spoznaja će privući sve što je neophodno
za naš potpuni užitak. To je naučno i ispravno razmišljanje. Kada
uspešno izgradimo takav mentalni stav, biće uporedo lako shvatiti
i da je naša želja već postignuta činjenica. Kada to budemo mogli
da uradimo, pronaći ćemo istinu koja nas oslobađa od bilo kakvog
nedostatka ili ograničenja.
"Čovek može da uobliči, a zatim i pusti zvezdu da se valja u svojoj
orbiti, a da opet pred bogom ne uradi tako vrednu stvar, kao onaj
koji pusti zlatnu misao da se valja kroz generacije koje dolaze� Henri
Vord Bičer.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
1 5 1 . Od čega zavisi bogatstvo? Bogatstvo zavisi od toga koliko ra­
zumemo kreativnu snagu misli.
152. U čemu je prava vrednost bogatstva? Prava vrednost bogatstva
je u lome što može bili razmenjeno.
153. Od čega zavisi uspeh? Uspeh zavisi od duhovne snage.
1 54. Od čega zavisi duhovna snaga? Duhovna snaga zavisi od ko­
rišćenja, a korišćenje odreduje postojanje.
"
155. Kako možemo istrgnuti svoju sudbinu i z "ruku slučajnosti?
Svoju sudbinu možemo uzeti u svoje ruke ako shvatimo prilike koje
bismo 'Želeli videli ostvarene u svom životu.
156. Sta je istinski posao življenja? Istinski posao življenja je mi­
šljenje.
157. Zbog čega je tako? Zato što je misao duhovna, a samim tim
i kreativna? Svesno kontrolisati misao znači kontrolisati okolnosti.
uslove. okruženje i sudbinu.
158. Sta je izvor sveg zla? Izvor sveg zla je destruktivno razmišlja­
nje.
159. Sta je izvor svega dobrog? Izvor svega dobroga je naučno
ispravno razmišljanje.
160. Sta je naučno razmišljanje? Naučno razmišljanje je spozna­
vanje kreativne prirode duhovne energije i naše sposobnosti da je
kontrolišemo.
 158 • K L J U Č USPEHA

..Najveći dogadaji neke epohe su njene najbolje misli. U prirodi misli

je da pronađe svoj put kojim će preći u delo� Bovi.
Sedamnaesti deo

rsta božanstva koje čovek svesno ili nesvesno poštuje ukazuje

V na intelektualni status obožavaoca.

Upitajte Indijanca O bogu i on će vam opisati moćnog vođu slavnog

plemena. Upitajte paganina o bogu i on će vam pričati o Bogu vatre.
Bogu vode, bogu ovog, onog i ostalog.

Upitajte Izraelca o bogu i on će vam pričati o Mojsijevom Bogu.

koji je osmislio zgodan način da vlada prinudnim merama - otuda
deset zapovesti.

Pagani su crtali svoje bogova koje su navikli da obožavaju i ako

ništa, one su bile vidljive tačke oslonca. koje su im omogućavale da
se mentalno koncentrišu na kvalitete koje su priželjkivali materija­
lizovane u svojim iivotima.

Mi danas obožavamo boga ljubavi. II leoriji. ali u praksi sebi "cr­

"
tama bogatstvo, moć, modu. običaje i konvencionalnosti. Njima se
klanjamo i obožavamo ih. Na njih se koncentrišema i oni se stoga
ispoljavaju II našim životima.

Čitalac koji savlada sadržaj sedamnaestog dela nete pobrkati sim­

bole i realnost. njega će pre zanimati uzrok nego posledica. On će
se koncentrisati na realnosti života i neće ga razočarati rezultati.

1 . Rečeno nam je da čovek ima "moć nad svim stvarima"; ta moć

•

se ostvaruje kroz um. Misao je aktivnost koja kontroliše svaki niži

princip. Najviši princip. zbog svoje superiorne biti i kvaliteta, ne-
160 • KLJUČ U S P E H A
minovno odreduje prilike, aspekte i relacije svega sa čime dode u
dodir.
2. Vibracije mentalnih sila su najfinije i zbog toga najmoćnije.
Onima koji opaze prirodu i transcendentalnost mentalnih sila, sve
druge fizičke sile utonu u beznačajnost.
3. Navikli smo da posmatramo kosmos kroz objektiv od pet čula i iz
tih iskustava nastaju naše antropomorfističke ideje. Medutim, prave
ideje su moguće samo ako posedujemo duhovnu pronicljivost. Ta
pronicljivost zahteva da se ožive vibraCije uma, što se postiže samo
ako je um neprekidno koncentrisan u odredenom smeru.
4. Neprekidna koncentracija znači ravnomeran, neprekidan tok
misli i rezultat je strpljivog, upornog, istrajnog i dobro uredenog
sistema.
5. Velika otkrića su rezultat dugotrajnih istraživanja. Matematika
zahteva godine koncentrisanog napora da bi se savladala, pa se tako
i najveća nauka - ona o umu - otkriva samo kroz koncentrisan
napor.
6. Koncentracija je prilično pogrešno shvaćena; izgleda da postaji
uverenje da ona ima veze s nekakvim naporom ili aktivnošću, a
upravo je potrebno sasvim suprotno. Veličina nekog glumca je u
činjenici da on pri predstavljanju svog karaktera zaboravi na sebe
samog, da se toliko s njim identifikuje da je publika pod uticajem
realizma izvedbe. To će vam dati dobru ideju šta znači istinska kon­
centracija, morate toliko biti zainteresovani za svoju misao, toliko
zaneseni temom da niste svesni ničeg drugog. Takva koncentra­
cija vodi do intuitivne percepcije i trenutnog pronicanja u prirodu
objekta naše koncentracije.
SEDAMNAEST1 DEO • 161
7. Sva znanja su rezultat takve vrste koncentracije. Tako su otete
tajne neba i zemlje, tako um postaje magnet i silna želja da se zna,
on dovlači znanje, neodoljivo ga privlači, čini ga našim.
8. L:udnja je najvećim delom podsvesna. Svesna žudnja retko
ostvaruje svoj Cilj. Medutim, podsvesna žudnja pobuduje skrivene
sposobnosti uma, tako da se komplikovani problemi naizgled sami
rešavaju.
9. Podsvesni um može koncentracijom biti pobuden i aktiviran u
bilo kom smeru i naveden da nam služi za bilo koji Cilj. Praktikovanje
koncentracije zahteva kontrolu fizičkog, mentalnog i duhovnog
bića. Svako stanje svesti, bilo da je fiZičko, mentalno ili duhovno,
mora biti pod kontrolom. Duhovna istina je zbog toga kontrolni
faktor, to je ono što će nam omogućili da prcrastemo ograničene
rezultate i dostignemo tačku u kojoj ćemo moći da modele misli
prevedemo u karaktere i svest.
10. Koncentracija ne znači puko redanje misli, već pretvaranje tih
misli u praktične vrednosti. Prosečna osoba nema ideju o znače­
nju koncentracije. Uvek je tu vapaj "da se ima': a nikad vapaj "da
se bude� Ona ne shvata da jedno bez drugog ne može imati, da
"
prvo mora pronaći "carstvo pre nego što može da ga "proširuje':
Trenutni entuzijazam nema nikakvu vrednost, cilj se postiže samo
uz neograničeno samopouzdanje.
•
l l . Um može da postavi ideal previsoko i da tako ne dostigne cilj,
može pokušati da se vinc neistreniranim krilima i da padne na ze­
mlju umesto da poleti, ali to nije razlog da se ne pokuša ponovo.
12. Slabost je jedina prepreka za mentalna dostignuća; pripišite
svoju slabost fizičkim ograničenjima ili mentalnim neodredeno­
stima i pokušajte ponovo. Lakoća i perfekCija sc postiŽU ponavlja-
162 • KI.)UĆ USPEHA
13. Astronom usredsreduje svoj um na zvezde i one mu otkrivaju
svoje tajne. geolog usredsreduje svoj um na konstrukciju zemlje i
dobijamo geologiju; isto j e sa svim stvarima. Ljudi usredsreduju
svoje misli na životne probleme i rezultati su oČigledni u ogromnom
i složenom socijalnom poretku današnjice.
14. Sva mentDlnD otkrića i postignuća su rezultat žudnje i koncen*
tracije. ŽudnjD je najsnažniji oblik delovanja. Sto je žudnja istrajnija.
otkrovenje je moćnije. Žudnja dodata koncentraciji će iščupati bilo
koju tajnu iz prirode.
15. Pri ostvarivanju velikih misli. pri doživljavanju velikih emocija
koje odgovaraju velikim mislima. um se nalazi u stanju u kojem ceni
vrednost viših slvari.
16. Intenzitet najiskrenije koncentracije jednog trenutka i duboka
žudnja da se postane i da se postigne. mogu nas odvesti dalje nego
što bi lo učinile godine sporog. normalnog i forsiranog napora. Ono
će iŠČUPDti zatvorske rešetke neverice. slabosti. nemoći i samooma*
lovažavanja i doneti nam radost jer smo ih nadvladDIi.
17. Duh inicijative i originalnosti je razvijen upornim i neprekid*
nim mentalnim naporom. Biznis nas uči o vrednosti koncentracije
i podstiče odlučnost ličnosti. To razvija praktičnu pronicljivost i
brzinu zaključivanja. Mentalni elemenat dominira kao kontrolni
faktor u svakoj komercijalnoj trci, a žudnja je preovladujuća sila.
Svi komercijalni odnosi su spoljni izraz žudnje.
18. Mnoge od snažnih i bitnih vrlina razvijene su kroz komercijalnu
upotrebu. Um je stabilniji i usmereniji i postaje efikasan. Glavna
potreba j e očvršćivanje uma. tako da ga ne može ometati nagonski
život i njegovi svojevoljni impulsi i tako da uspešno prevaziđe su*
kobe između višeg i nižeg sebe.
SEDAMNAESTI DEO • 163
19. Svako od nas je dinamo. ali dinamo sam po sebi nije ništa. Um
mora pokretati dinamo i tek tada je koristan i tek tada se njegove
energije mogu apsolutno usredsrediti. Um je mašina o čijoj snazi ne
moze ni da se sanja. a misao je svemoguća snaga. To je gospodar i
stvaralac svih oblika i svih dešavanja koja se pojave. Fizička energija
ne predstavlja ništa u poredenju sa svemogućnostima misli jer mi*
sao omogućava čoveku da iskorišćava sve druge prirodne snage.
20. Vibracija je aktivnost misli. vibracija je ta koja pruža ruku i
privlači materijal neophodan za konstrukcijU i gradnju. Ništa nije
mistično kada je u pitanju snaga misli. koncentraCija jednostavno po*
drazumeva da se svest može usredsrediti do tačke u kojoj sc identifi*
kuje s predmetom njene pažnje. Kao što telo apsorbuje hranu. tako i
um apsorbuje predmet svoje pažnje. daje mu život i postojanje.
2 1 . Ako se koncentrišete na neku bitnu stvar. pokrenuće se intu­
itivne snage i doći će pomoć u vidu informacija koje će vodili ka
uspehu.
22. Intuicija stiže na samom kraju. bez pomoći iskustva ili memo­
rije. Vrlo često intuicija rešava probleme koji su van dometa moći
razuma. Intuicija često nailazi tako iznenada da je to zapanjujuće.
otkriva nam istinu za kojom tragamo toliko direktno da deluje kao
da nam ju je poslala viša sila. Intuicija se može gajiti i razvijati. ali da
bismo to postigli. moramo je priznati i ceniti. Ako se intuitivnom
posetiocu organizuje kraljevski doček kada stigne. on će doći opet.
Sto je doček srdačniji. češće će biti i njegove posete. ali ako je igno*
risan ili zanemarivan. prorediće svoje posete. (Ovde se želi reći da
ako ..ne slušamo svoju intuiciju'; ukoliko zanemarujemo podsvesne
intuitivne signale i smatramo ih za nešto što je neosnovano. što je
protivno " zdravom razumu" i slično. u stvari razvijamo naviku da te
Signale ignorišema i vremenom ih više nećemo ni primećivali.)
164 • Kl.jUČ U S P E H A
23. Intuicija II glavnom dolazi II liši"i, veliki umovi često traže usa­
mljenost - upravo se tu svi veći životni problemi završavaju. Zbog
toga svaki biznismen, koji to može sebi da priusti. ima privatnu
kancelariju II kojoj neće biti ometan. Ako ne možete sebi priuštiti
privatnu kancelariju. možete pronaći mesto gde ćete biti sami ne­
koliko minuta dnevno da biste trenirali misli II smeru koji će vam
omogućiti da razvijete tu nepobeđivu snagu koju želite postići.
24. Upamtite da je podsvest II osnov] svemoćna, da ne postoje gra­
nice za stvari koje može učinili kada joj se da moć da služi. Stepen
vašeg uspeha je odreden prirodom vaše žudnje. Ako je priroda vaše
žudnje II skladu s prirodnim zakonom ili univerzalnim umom, to će
vremenom emancipovati um i dati vam nesavladivu odvainost.
25. Svaka savladana prepreka i svaka ostvarena pobeda će vam pru­
žiti više vere u vašu moć i imaćete veće sposobnosti da pobedu;ete.
Vaša snaga je odredena vašim mentalnim stavom. Ako je to stav o
uspehu, kojeg se stalno driite s nepokolebljivom odlučnošću, pri­
vući ćete iz nevidljivog kraljevstva stvari koje nečujno zahtevate.
Misao koja se zadržava u umu postepeno će dobiti opipljivu formu.
Nedvosmislena svrha pokreće uzroke koji izlaze u nevidljivi svet i
pronalaze neophodan materijal koji će poslužiti vašoj svrsi.
26. Možda tragale za simbolima moći umesto za samom moći.
Možda tragate za slavom umesto za poštovanjem, za blagom ume­
sto za blagostanjem, za položajem umesto za sluienjem. U svakom
slućaju otkrićete da se oni pretvaraju u pepeo čim ih dostignete.
27. Prevremeno bogatstvo ili položaj ne mogu se održati jer nisu
zasluženi. Dobićemo samo ono što dajemo i oni koji pokušaju da
uzmu, a da ne daju. redovno otkrivaju da se zakon kompenzacije
nemilosrdno primenjuje.
SEDAMNAESTI DEO • 165
�
28. Uglavnom se vodi trka za novac i druge pu e simb�l� mo i. ali�
ako razumemo pravi izvor moći, možemo sebI dozvol ttt da Igno­
rišemo simbole. Čovek s popriličnim bankovnim računom nema
više potrebu da puni svoje džepove zlatom, a isto je i sa oni � koji
pronade pravi izvor moći - on više nije zainteresovan za njegove
varke i pretvaranja.
29. Misao obično vodi spoljašnjost u evolutivnom pravcu, ali ona
mOže biti okrenuta i ka unutrašnjem, gde će se baviti osnovnim
�
principima stvari, srcem stvari, duhom stvari. Kad doprete do srca
stvari, lakše ćete da ih razumete i da im komandUJete.
30. To je zato što je duh neke stvari zapravo sama ta stvar njena
. : .
životnost, islinska supstanca. Forma je jednostavno spoljašnja (v1d­
ljiva) ispoljavanje unutrašnje duhovne aktivnosti.
31. U vežbi uz ovu lekcijU koncentrišite se što j e bliže moguće u
skladu sa uputstvima ove lekCije. Ne treba vam nikakav svesni napor
�
ili delovanje u vezi s vašim ciljem. Potpuno se opustite, izbeg vajte
bilo kakvu zabrinutost za rezullate. Upamtite da snaga dolaZI kroz
odmor. Dopustite mislima da se zadrže na vašem predmetu sve dok
se potpuno ne identifikuju s njim, sve dok ne prestanete da budete
svesni ičeg drugog.
32. Ako želite da uklonite strah, koncentrišite se na hrabrost.
33. Ako želite da uklonite nedostatak, koncentrišite se na obilje.
34. Ako ielite da uklonite bolest, koncentrišite se na zdravlje.
35. Uvek se koncentrišite na ideju kao da već postoji. To je klica,
životni princip koji ide napred i pokreće uzroke koji vode, usmera­
vaju i uzrokuju neophodne relacije koje će se na kraju ispoljiti.
. .
up raz nJa vaJ u ,
.,
gu da Je
"M isa o je vlasništvo samo on ih koji mo
. .
Emerson.
 PITANjA ZA VEzav S A ODGOVORIMA • 167

169. Zašto je intuicija nadređena razumu? Zato što ne zavisi od

iskustava ili pamćenja i često nam donosi rešenja za probleme me­
Pitanja za vežbu sa odgovorima todama o kojima nemamo nikakvog znanja.

170. Šta je rezultat jurnjave za simbolima rcalnosli? Simboli se če­

sto pretvore II pepeo čim ih dostignemo zato što je simbol samo
1 6 1 . Šta j e ispravan naćin koncentracije? Potpuno smo koncen� spoljašnja forma unutrašnje duhovne aktivnosti. pa zato, ako ne
trisani ako smo toliko identifikovani s predmetom misli da ničeg poseđujemo duhovnu realnost, forma će nestati.
drugog nismo svesni.

162. Šta je rezultat takvog načina koncentracije? Koncentracija

pokrete nevidljive sile koje neodoljivo privlače okolnosti koje su II

skladu s našom misli.

163. Šta je kontrolni faktor takve metode mišljenja? Kontrolni fak­

lar takve metode mišljenja je duhovna istina.

164. Duhovna istina je kontrolni faktor takve metode mišljenja zato

ŠlO priroda naše žudnje mora bili II skladu s prirodnim zakonom.

165. Šta je praktična vrednost takvog načina koncentracije? Misao

se pretvara II karakter, a karakter je magnet koji stvara okruženje
pojedinca.

166. Šta je kontrolni faktor II svakoj komercijalnoj trci? Kontrolni

faktor u svakoj komerCijalnoj trci je mentalni elemenat.

167. Kontrolni faktor u svakoj komercijalnoj trci je mentalni ele­

menat zbog toga što je um gospodar i stvaralac svih oblika i svih
dogadaja koji se ispolje.

168. Kako deluje koncentracija? Koncentracija razvija snagu per­

cepcije, mudrosti, intuicije i inteligenCije.

Osamnaesti deo
a bismo mogli da rastemo, moramo da obezbedi mo ono što
D je neophodno za naš rast. To se postiže primenom zakona
privlačenja. Taj princip je jedino po čemu se pojedinačno razlikuje
od univerzalnog.
Sta bi čovek bio da nije suprug, roditelj, brat ili sestra, kada ne bi bio
zainteresovan za socijalni, ekonomski, politički ili religiozni svet?
On ne bi bio ništa drugo do apstraktni teoretički ego. On zbog toga
postoji samo II svom odnosu sa celinom, svom odnosu s drugim
ljudima i II svom odnosu sa društvom. Njegovo okruženje je sastav�
ljeno od tih odnosa i nikako drugačije.
Zbog toga je očigledno da je pojedinac jednostavno diferencijal jed­
nog univerzalnog uma "koji obasja svakog čoveka koji dođe na svet "
i da se njegova takozvana individualnost ili karakter ne sastoji ni od
čega drugog nego od načina koji ga dovodi u vezu s celinom.
To nazivamo njegovim okruženjem i ono je prouzrokovana (i do­
vedeno u stvarnost) zakonom privlačenja. Ovaj deo govori nešto
više O tom zakonu.
I , U svetu je nastupila promena u mislima. Ta promena se nečujno
nazire u našoj sredini i važnija je od bilo koje druge kroz koju je
svet prošao.
2. Ta tekuća revolucija u mišljenju ljudi svih staleža, od radničke
klase do najuzvišenijih i najobrazovanijih, nenadmašna je u svetsko;
istoriji.
O S A M N A E S T 1 DEO • 169
3. Nauka je odskora načinila ogromna oLkrića, pronašla besko­
načne resurse i otkrila tako ogromne mogućnosti i tako neočeki·
vane moći da se ljudi od nauke sve češće dvoume da li da potvrde
neke teorije kao zasnovane i nesumnjive ili da opovrgnu druge kao
apsurdne ili nemoguće.
4. Nova civilizacija se rađa. Običaji, veroispovesti i presedani pro­
laze, a vizija, vera i služba zauzimaju njihova mesta. Humanost ra­
skiva okove tradicije i kako nečistoće materijalizma bivaju istrošene,
oslobađa se misao, a istina, u svom punom sjaju, uzdiže se pred
zadivljenim mnoštvom.
5. Citav svet je pred svitanjem nove svesti, nove moći i novog shva­
tanja sebe.
6. Fizičke nauke su materiju objasnile molekulima, molekule
atomima, atome energijom, a ono što je preostalo ser Džonu A.
Flemingu bilo je da tu energijU objasni umom. U svom obraćanju
Kraljevskom institutu rekao je: "U svojoj krajnjoj suštini, energija
bi mogla biti neshvatljiva, za nas eksperte, kao nešto što je direktno
izloženo manipulaciji onog što nazivamo umom ili voljom�
7. Taj um je sveprisutan i konačan. On nastanjuje materiju koliko
i dušu. To je duh kOSmOS(1 koji sve održava, svemu daje energiju i
sve prozirna.
• •
8. Svako živo biće mora biti prožeto tom svemoćnom inteligenci­
jom i shvatamo da se razlike u individualnim životima II velikoj meri
mogu iskazati stepenom te inteligencije koju oni ispoljavaju. Upravo
je veća inteligencija ono što na skali živih bića smešta životinje na
više mesto nego biljke, a čoveka na višu nego životinje. Otkrivamo
da je to uvećanje inteligencije iskazano sposobnošću pojedinog bića
da kontroliše oblike vladanja i samim tim sebe svesno prilagodi
okruženju.
170 • KL1UĆ USPEHA
9. Baš to prilagodavanje okupira pažnju najvećih umova, a ono se
ne sastoji ni od čega drugog do od spoznaje postojećeg uredenja II
univerzalnoj svesti, jer dobro je poznato da će nam se ta svest po­
vinovati II tačno onoliko koliko se mi najpre njoj povinujemo.
10. Spoznaja prirodnih zakona je ono što nam je omogućilo da
ukrotimo vreme i prostor, da se vinerno II nebo i učinimo da čelik
zaplovi i što je veći stepen inteligencije, dublja će biti naša spoznaja
tih prirodnih zakona i veća moć koju posedujemo.
ll. Spoznavanje sebe kao individuaHzacije te univerzalne i'lte[i­
gel/cije omogućiće pojedincu da kontroliše one oblike inteligencije
koje još nisu dostigle taj nivo samospoznaje, koje ne znaju da ta
univerzaLna inteligencija ispunjava sva bića i da je spremna da bude
pozvana u akciju. ne znaju da ona odgovara na svaki zahtev. Zbog
toga su oni zatvorenici sopstvenog bića.
12. Misao je stvaralačka. a princip na kome se ta; zakon zasniva
ispravan je i nerazdvojiv od prirode svih stvari. Medutim, la krea­
tivna snaga ne potiče iz pOjedinačnog. već iz univerzalnog. koje je
izvor i osnova sve energije i materije; pojedinačno je samo kanal za
širenja le energije.
13. Pojedinačno je prosto način na koji univerzalno proizvodi ra­
zličite kombinacije čiji je rezultat izgradnja pojava. što zavisi od
zakona vibracije. po kome različita brzina pokreta u primarnoj sup­
stanci formira nove supstance, ali samo u odredenoj preciznoj nu­
meričkoj proporciji. (Kvantna fizika odavno to objašnjava: u kratkim
crtama. sve ono što vidimo, čujemo ili osetimo nije ništa drugo do
.. hologram'; sve se sastOji od potpuno istog materijala i jedina razlika
izmedu pojedinih materija. oblika ili predmeta samo je u frekven­
ciji, odnosno u stepenu vibracije, brzini kretanja. Naša percepcija
.. raznolikosti " oblika i boja nije ništa drugo do program kojim naš
mozak prevodi različite vibracije u različite oblike ili osećaje. U
O S A M N A E S T 1 DEO • 171
protivnom, sve što bismo videli. odnosno doživljavali svuda oko
scbe, bila bi bezgranična količina gušće ili rede grupisanih elek­
trona, koji brže ili sporije vibriraju.)
14. Misao je neVidljiva veza kojom pojedinačno komunicira sa uni­
verzalnim. konačno sa beskonačnim, videno s /'levidenim. Misao je
magija kojom se čovek preobražava u biće koje misli, zna. oseća i
postupa.
15. Kako j e odgovarajuća aparatura omogućila oku da otkrije
spoljne svetovc, udaljene milionima kilometara. tako je i sa od­
govarajUĆim razumevanjeIll čoveku omogućeno da komunicira sa
univerzalnim umom. izvorom sve snage.
16. Razumevanje koje čovek najčešće razvija korisno je koliko i
video rikorder bez video kasete. u stvari, to najčešće nije ništa više
nego ..verovanje': što ne znači apsolutno ništa. Divljaci sa ljudožder­
skih ostrva veruju U nešto. ali to ništa ne dokazuje.
17. Jedino ubedenje koje bilo kome donosi bilo kakvu korist jeste
ono koje je testirano i pokazano da je činjenica. Posle toga to više
nije ubeđenje. već je postalo živa vera ili islina.
18. Tu istinu (o kojoj govori ova knjiga) testirala je stotine hiljada
ljudi i shvatilo se da je ona istina tačno onoliko koliko je koristan
bio aparat koji su koristili.
19. Čovek ne može da očekuje da će locirati zvezde udaljene stoti­
nama miliona kilometara bez odgovarajuće jakog teleskopa i zbog
toga je nauka neprestano zauzela izgradnjom većih i moćnijih te­
leskopa. Zahvaljujući tome neprekidno je nagradivana novim zna­
njima o nebeskim telima.
172 • KLJUČ USPEHA
20. Isto j e i sa razumevanjem. Ljudi neprekidno napreduju u meto­
dama koje koriste da bi mogli komunicirati sa univerzalnim umom
i njegovim beskonačnim mogućnostima.
21. Univerzalni um se ispoljava u objektivnom kroz princip pri­
vlačenja, koji svaki atom primenjuje na drugi atom u beskonačnim
stepenima intenziteta.
22. Stvari su međusobno povezane po tom principu kombinovanja
i privlačenja. Taj princip ima univerzalnu primenu i on je jedini
način na koji se svrha postojanja dovodi II život.
23. Primenom tog univerzalnog principa na najlepši moguć način
vidimo kako se izražava rast.
24. Da bismo rasli, moramo da imamo ono što je osnovno za naš
rast, ali kako smo sve vreme u potpunosti misaono biće, ta potpu­
nost nam dozvoljava da dobijamo samo ako dajemo. Rast je zbog
toga uslovljen uzajamnim delovanjem i otkrivamo da se na mental­
noj ravni iste stvari privlače, a da mentalne vibracije reaguju samo
do stepena sopstvenog vibracijskog sklada. (Zbog ovoga su izuzetno
važni ranije pomenuti stepen žudnje i dubina emocije koje vezu­
jemo za svoju misao, jer veća žudnja i snažnija emocija uvećavaju
stepen vibracije naše misli i samim tim snažnije i više privlače svoje
objekte.)
25. Zbog toga j e jasno da će misli o bogatstvu reagovati samo na
slične misli; na bogatstvo pojedinca gleda se kao na nešto neod­
vojivo od njega. Otkriveno je da je bogatstvo iznutra tajna za pri­
vlačenje bogatstva spolja. Shvatilo se da j e pravi izvor bogatstva
pojedinca njegova sposobnost da proizvede. Zbog toga je onaj koji
radi s punim srcem siguran da će postići neograničen uspeh. On će
dati i neprekidno davati i što više daje više će i primati.
OSAMNAESTI D E O • 173
26. Koliko samo veliki finansijeri na Vol stritu. industrijalci, dr­
žavnici, advokati, pronalazači, lekari, autori... - koliko samo svaki
od njih doprinosi zbiru ljudske sreće, ničim drugim do moćima
njihovog uma?
27. Misao je energija kojom se pokreće zakon privlačenja, što će se
II jednom momentu ispoljiti kao bogatstvo.
28. Univerzalni um je statičan um ili supstanca u ravnoteži. On
se izdvaja II fo rmu našom snagom misli. Misao je dinamička faza
uma.
29. Snaga zavisi od svesnosti te snage. Ako je ne koristimo, izgubi­
ćemo je, a ako je nismo svesni, ne možemo je ni koristiti.
30. Koliko ćemo koristiti tu snagu zavisi od pažnje. Stepen pažnje
odreduje naš kapacitet za prihvatanje znanja, što je drugi naziv za
snagu.
3 L. Smalra se da je pažnja ona oznaka koja razlikuje genija. Gajenje
pažnje zavisi od vežbanja.
32. Podstrek za pažnju je interesovanje. Sto je veće interesovanje,
to je veća pažnja, a što je veća pažnja, veće je interesovanje - akcija
i reakcija. Započnite s pridavanjem pažnje i ubrzo potom probu­
dićete interesovanje. Interesovanje će privući veću pažnju, a ta pa­
žnja će produbiti novo interesovanje i tako dalje. Ova vežba će vam
omogućiti da izgradite moć pažnje.
33. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite na svoju moć da stva­
rate. Potražite pronicljivost, percepciju, pokušajte pronaći logičnu
osnovu za veru koja je u vama. Pustite misli da se zadrže na činjenici
da sc čovek kao fizičko biće kreće i živi održavan vazduhom, baš
kao i sva druga organska bića, tj. da mora da diše da bi živeo. Zatim
pustite misli da zastanu na činjenici da se čovek kao duhovno biće
174 • K l ) U Ć USPEHA

takode kreće, živi i postoji pomoću slične, ali finije energije od koje
mu zavisi život i da kao što u stvarnom svetu nijedan život ne može
nastati pre nego što se zasadi seme i što plod ne može nastati kao Pitanja za vežbu sa odgovorima
viša forma od one koju su roditelji obezbedili, tako i u duhovnom
svelu nijedna posledica ne može nastati pre nego što se zasadi seme,
a i plod će zavisiti od prirode semena. To znači da će rezultat koji 171. Cime se mere razlike izmedu individualnih života? Razlike
ostvarite zavisiti od vašeg shvatanja zakona koji važe u moćnom izmedu individualnih života mere se stepenom inteligencije koji
carstvu uzroka, najvišoj evoluciji ljudske svesti. oni ispoljavaju.

mojoj svesti ne postoji misao koja ne teži da se brzo preobrazi u

.. u 172. Sta je pravilo po kom individua može da kontroliše druge
moć i organizuje ogromna pomoćna sredstva': Emerson. oblike inteligencije? To je spoznaja sebe kao individualizacije u.ni�
verzalne inteligencije.

173. Odakle potiče stvaralačka moć? Stvaralačka moć potiče iz

univerzall1og.

174. Kako univerzalno stvara oblik? UniverzalIlo stvara oblik kroz

individualno.

175. Sta je to što povezuje individuabIO i univerzalno? Individualllo

i univerzalno povezuje misao.

176. Sta je princip koji moguću egZistenciju pretvara u život? Zakon

ljubavi je taj koji egzistenciju pretvara u život.

177. Kako se taj princip iskazuje? Taj princip se iskazuje zakonom

rasta.

178. Od kojih uslova zakon rasta zavisi? Zakon rasta zavisi od uza�
jamnog delovanja. Individua je od samog početka potpuna i zbog
toga može da prima samo ako daje.

179. Sta je to što dajemo? Dajemo misao.

176 • KLIUĆ U S P E H A

180. Šta je to što dobijamo? Dobijamo misao, što je u stvari sup­

stanca u mirovanju koja se neprekidno izdvaja u formi onoga o
čemu mislimo. D evetnaesti deo

trah je snažna forma misli. On paralizuje nerv ne centre utičući

S tako na Cirkulaciju krvi. To zauzvrat parališe mišićni sistem,
tako da strah utiče na celokupna biće, telo, mozak i nerve, fizički i
mentalno.

Naravno, naćin da nadvladamo strah jeste da postanemo svesni

snage. Sta j e to što nazivamo snagom? To ne znamo, kao što ne
znamo tačno ni šla je to elektricitet. Medutim, ono što znamo jeste
da ako se povinujemo zakonu koji upravlja elektricitetom, elektri­
citet postaje naš poslušni sluga - osvetlićc nam domove i gradove,
pokrenuti mašine i služiti nam na mnoge korisne načine.

Isto je i sa životnom snagom. lako ne znamo šta je to u stvari i

verovatno nikad i nećemo znati, znamo da je to primarna snaga
koja se ispoljava kroz sva živa tela i da se možemo otvoriti, ako se
povinujemo zakonima i principima koji njome upravljaju, ka mnogo
bogatijem prilivu tc životne energije i tako izraziti najviši moguć
stepen mentalne, moralne i duhovne efikasnosti.

Ovaj deo govori o veoma jednostavnom načinu razvoja životne

energije. Ako vežbate kao što je naglašeno u ovoj lekciji, ubrzo ćele
razviti osećaj za snagu koja je uvek bila karakteristična crta genija.

l. Potraga za istinom više nije nasumična avantura, već sistematski

proces čiji j e tok logičan. Svakoj vrsti iskustva se pridaje pažnja dok
se uobličava rešenje.

2. U potrazi za istinom tragamo za krajnjim ciljem. Znamo da je

svako ljudsko iskustvo posledica, pa ako možemo da dokučimo
178 • K L J U Ć USPEHA
uzrok i ako pri tom otkrijemo da je taj uzrok nešto što možemo
kontrolisati, to znači da će i rezultat ili iskustvo takode biti pod
našom kontrolom.
3. Ljudsko iskustvo tada više neće biti utakmica slučajnosti, čovek
neče biti dete sreće, nego dete sudbine. (Ovde se ne misli na sudbinu
kao predodredenu budućnost, nešto što ne možemo menjati, već
na lični, unutrašnji životni cilj, za kojim svako od nas traga.) Sretu
i slučajnost ćemo redovno kontrolisati, kao što kapetan kontroliše
svoj brod ili mašinovoda svoj voz.
4. Sve stvari su konačno razložene na potpuno istovetan elemenat
(na elektrane), a kako su one tako protumačene, kao jedna II dru­
goj, tada moraju biti u odnosu i nikada ne mogu biti u suprotnosti
jedna s drugom.
5. U fizičkom svetu postoje nebrojeni kontrasti i oni se mogu, da bi
bilo pogodn ije, označiti različitim imenima. Postoje veličine, boje,
nijanse ili krajevi za sve stvari. Postoje Severni i Juini pol, unutra i
spolja, vidljivo i nevidljivo, ali ti izrazi služe samo da bi se krajnosti
stavile u kontrast.
6. To su imena dala za dva različita dela jedne količine. Dva kraja
su relativna, lo nisu razdvojeni entiteti, već dva dela ili dve strane
celine.
7. U mentalnom svetu nailazimo na isto pravilo, pričamo o znanju
i neznanju, a neznanje je samo nedostatak znanja i zato shvatamo
da j e to samo reč koja objašnjava da znanja nema, to samo po sebi
niJe pnnclp.
• • • •
8. U morainom svetu pronalazimo isto pravilo, govorimo O dobru
i zlu, ali dobro j e realnost, nešto opipljivo, dok j e zlo jednostavno
negativno stanje, stanje u kojem nema dobrog. Za zlo se ponekad
DEVETNAESTI DEO • 179
misli da je to veoma realno stanje, ali ono nema princip, nema život.
To znamo zato što ono uvek može biti uništeno dobrim. Kao što
istina uništava zabludu i kao što svetlo uništava tamu, tako isto i zlo
nestaje kada se dobro pojavi. Zbog toga u moralnom svetu postoj i
samo jedan princip.
9. Otkrivamo da potpuno isti zakon obitava i u duhovnom svetu.
Pričamo o umu i materiji kao o dva različita entiteta, ali postaji
samo jedan funkcionalni princip. a to je um.
10. Um je stvaran i večan. Materija se uvek menja. Znamo da je
period od sto godina isto što i samo jedan dan kada posmatramo II
vremenskom razdoblju koje se označava eonima. Ako stojimo u bilo
kom velikom gradu i zadržimo pogled na nebrojenim velikim i ve­
ličanstvenim zgradama, ogromnim kolonama automobila, električ­
noj rasveti i svim drugim udobnostima moderne civilizacije, setimo
se da ništa od svega toga nije postojalo samo stotinak godina ranije,
a ako bismo mogli zastati na tom istom mestu, ali sto godina kasnije,
najverovatnije bi samo neke od tih udobnosti još postajale.
l l . Sa istim zakonom promene susrećemo se i u životinjskom
carstvu. Milioni i milioni životinja dolaze i odlaze svakih nekoliko
godina koliko traje njihov život. U svetu biljaka promene su brže.
Mnoge biljke i gotovo sve vrste trava dolaze i odlaze u samo jedno;
godini. U neorganskom svetu očekujemo da ćemo pronaći nešto
postojanije, ali dok zurimo u očigledno čvrst kontinent, govore nam
da je on izrastao iz okeana, vidimo džinovsku planinu, ali nam kažu
da se na njenom mestu nekada nalazilo jezero, dok stojimo sa stra­
hopoštovanjem ispred velikih litica kanjona, veoma lako možemo
pratiti putanju kojom su glečeri nosili sve pred sobom.
12. Nalazimo se u prisustvu neprekidne promene i znamo da je ta
promena u stvari evolucija univerzalnog uma, veličanstveni proces
kojim se sva biča neprekidno iznova stvaraju i tako saznajemo da
180 • K L J UĆ U S P E H A D E V !; T N A E S T I DEO • 181

materija nije ništa drugo do oblik kaji um poprima i da je ona na­ 19. Ako znamo uzroke i posledice. kao što je pokazano pomoću
prosto stanje. Materija nema princip, um je jedini princip. zakona koji upravljaju parom, elektricitetom. hemijskim privlače­
njem i gravitacijom, možemo odvažno da planiramo i ne� strašivo
13.Um je jedini princip koji funkcioniše u fizičkom, mentalnom.
izvršavamo plan. Ti zakoni sc nazivaju prirodnim zakomma zato
moralnom i duhovnom svetu.
što oni upravljaju fizičkim svetom. Medutim. nisu sve snage fizičke.
14. Takode znamo da je um statičan, um koji odmara. Znamo da Postoji takode mentalna snaga, kao i moralna i duhovna snaga.
sposobnost individualflog da misli jeste njegova sposobnost da de­
20. Šta su drugo naši obrazovni univerziteti nego mentalne elek­
luje na univerzalni um i preobrati ga u dinamički um, um u po­
trane, mesta na kojima se razvija mentalna snaga?
kretu.
21. Kao što postoje moćne elektrane za snabdevanje moćnih ma­
15. Da bismo to postigli. moramo obezbediti gorivo, u vidu hrane,
šina snagom. pri čemu se sirov malcrijal sakuplja i pretvara u po­
jer čovek ne može da misli, a da ne jede. Tako slwatamo da ni du­
trebe i udobnosti života, tako i mentalne elektrane prikupljaju sirov
hovna aktivnost, kao što je mišljenje, ne može biti pretvorena u izvor
materijal. a zatim ga obraduju i razvijaju u snagu koja je beskrajno
zadovoljstva i profita, sem ako ne koristimo materijalna sredstva.
superiorna nad svim snagama prirode, koliko god one bile čude­
16. Potrebna je neka vrsta energije da sakupi elektricitet i pretvori sne.
ga u dinamičku snagu. potrebni su sunčevi zraci da bi se obezbe­
22. Šta je sirov materijal koji se prikuplja u hiljadama lih mentalnih
dila energija neophodna za opstanak biljnog života, pa je tako isto
elektrana širom sveta, a zatim razvija u moć koja oČigledno kontro­
i individui potrebna odredena energija u vidu hrane da bi mogla da
liše svaku drugu snagu? U svojoj statičko; rormi, to je um, a u svojoj
misli i time deluje na univerzalni um.
dinamičkoj formi to je misao.
17. Možda znate da um neprekidno i večno uzima formu. zauvek
23. Ta moć je superiorna zato što je na višoj ravni. zato što je omo­
teži ka izražavanju. Medutim, ostaje činjenica da će, ako je vaša
gUĆila čoveku da otkrije zakon kojim te čudesne moći prirode mogu
misao snai.na, konstruktivna i pozitivna. to biti veoma očigledno u
biti upotrebljene i pokrenute da obave posao stotina ili hiljada ljudi.
vašem zdravstvenom Slanju. vašem poslu i vašem okruženju. Ako
Ona je čoveku omogućila da otkrije zakone kojima su zauzdani
je vaša misao slaba. kritička. destruktivna i uopšte negativna, to će
vreme i prostor. a zakon gravitacije ukroćeno
se ispoljiti u vašem telu kao strah, briga, nervoza. u vašim finansi­
jama kao nedostatak ili ograničenje i u neskladnim okolnostima u 24. Misao je životna snaga ili energija koja se razvija i koja je u
vašem okruženju. poslednjih pola veka proizvela zapanjujuće rezultate da bi stvori l�
.
svet koji bi bio apsolutno nepojmljiv čoveku koji je živeo pre 50 Ih
18. Sve bogatstvo je izdanak moći. Posedi imaju vrednost samo ako
čak 25 godina. Ako su takvi rezultati postignuti organizovanjem tih
daju moć. Dogadaji su značajni samo ako utiču na moć. Sve stvari
mentalnih elektrana za samo 50 godina, šta se sve može očekivati
predstavljaju odredeni oblik ili stepen moći.
za narednih 50 godina?
182 • K L J U Č U S P E HA
25. Količina supstance iz koje su sve stvari stvorene je beskonačna.
Znamo da svetlost putuje brzinom od 300.000 kilometara II sekundi
i znamo da postoje zvezde toliko udaljene da je svetlosti potrebno
2.000 godina da stigne do nas i da takve zvezde postoje na svakom
delu neba. Takođe znamo da ta svetlost dolazi II talasima, pa ako
etar na kom ti talasi putuju ne bi bio neprekidan, svetlost ne bi stigla
do nas. Zbog toga možemo da zaključimo da je ta supstanca, ili etar,
ili sirovi materijal, prisutna svuda.
26. Kako se ona ispoljava? U elektronici se baterija formira spaja�
njem suprotnih krajeva cinka i bakra, sto omogućava struji da teče
od jednog do drugog kraja i tako stvara energiju. Isto se ponavlja u
svakom polaritetu, a pošto svi oblici zavise samo od brzine vibra­
cije i doslednog medusobnog odnosa atoma, moramo promeniti
polaritet ako želimo da promenimo oblik ispoljavanja.
27. U vežbi uz ovu lekciju koncentrisite se, a kada to kažemo, mi­
slimo na sve ono šta ta reč znači. Upijte se u predmet svoje misli
toliko da ničeg drugog niste svesni i radite to nekoliko minuta sva­
kog dana. Trošite neophodno vreme na jelo da bi se tclo moglo
nahraniti, pa zašto onda ne biste utrošili vreme da unesete i men­
talnu hranu?
28. Neka se misao zadrži na činjenici da su pojave obmanjujuće.
Zemlja nije ravna, niti je nepokretna, nebo nije kupola, sunce se ne
pomera, zvezde nisu mrljice svetlosti, a materija, za koju se nekada
mislilo da je nepromenIjiva, znamo da se neprekidno kreće.
29. Pokušajte da shvatite da brzo dolazi dan - njegova zora je na
pragu - kada će načini mišljenja i delanja morati da budu prilago­
deni brzom uvećanju znanja o večnim principima.
.. Nečujna misao je, na kraju krajeva, najmoćnije sredstvo u ljudskim
poslovima'; Čening.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
181. Kako se krajnosti stavljaju
suprotnost? Krajnosti se obele­
II
žavaju posebnim imenima, kao što je unutra i spolja, gore i dole,
svetlo i tama, dobro i loše.
t82. Da li su krajnosti zasebni entiteti? Krajnosti su delovi ili strane
jedne celine.
183. Sta je jedini kreativni princip u fizičkom, mentalnom i du­
hovnom svetu? Jedini kreativni princip u fizičkom, mentalnom i
duhovnom svetu je univerzalni um ili večna energija iz koje sve
stvari nastaju.
184. Kako smo mi povezani s tim kreativnim principom? Mi smo s
kreativnim principom povezati svojom sposobnošću da mislimo.
185. Kako kreativni princip poslaje upotrebljiv? Misao je seme koje
stvara akciju, a akcija stvara formu.
186. Od čega zavisi forma? Forma zavisi od brzine vibracije.
187. Kako se može promeniti brzina vibracije? Brzina vibracije se
može promeniti mentalnom aktivnošću.
188. Od čega zavisi mentalna aktivnost? Mentalna aktivnost zavisi
od polariteta, akcije i reakcije izmedu pojedinca i univerzaLnog.
189. Da li kreativna energija dolazi iz pojedinca ili iz univerzalnog?
Kreativna energija dolazi iz univerzalnog, ali univerzaLno se može
iskazati samo kroz pojedinačno.
184 • KLJUČ U S P E H A
190. Zašto je pojedinačno neophodno? Pojedinačno je neophodno
zato što je univerzalno statično i zahteva energiju da bi se pokre­
nulo. To se postiže hranom, koja se pretvara u energiju koja poje­
dincu omogućava da misli. Kada pojedinac prestane da se hrani,
on prestaje da misli, tako on više ne deluje na univerzall10 i samim
tim nema više akcije i reakcije. Univerzalno je tada samo čist um u
statičkom obliku - um koji se odmara.
D vadeseti deo
odinama su se vodile beskrajne diskusije o poreklu zla. Teolozi
G su nam govorili da je Bog ljubav i da je Bog sveprisutan. Ako bi
to bilo istina, onda ne bi postojalo mesto na kome nema boga. Gde
su onda z/o, satana i pakao? Pogledajmo:
Bog je duh.
Duh je kreativni princip kosmosa.
(ovek je stvoren po liku Boga i sličan Bogu.
(ovek je prema torne duhovno biće.
Jedina aktivnost koju duh poseduje jeste moć da misli.
Mišljenje je prema tome kreativni proces.
Svi oblici su zbog toga rezultat misaonih procesa.
Uništenje oblika takode mora biti rezultat misaonog procesa.
Fiktivni prikazi oblika rezultat su kreativne snage misli, kao u hi-
pnozl.
•
Vidljivi prikazi oblika rezultat su kreativne snage misli, kao u spi­
rituaJizmu.
Izumi, organizovani i konstruktivni poslovi bilo koje vrste rezultat
su kreativne snage misli, kao pri koncentraciji.
Kada kreativna snaga misli ispolji nešto korisno za čovečanstvo,
rezultat nazivamo dobrim.
186 • K L I U Ć USP E HA
Kada se kreativna snaga misli ispolji II destruktivnom ili lošem ma­
niru, rezultat nazivamo zlim.
To ukazuje na poreklo i dobra i zla, to su prosto reči skovane da
bi ukazale na prirodu rezultata nastalog iz misljenja, odnosno II
kreativnom procesu.
Misao obavezno prethodi i odreduje akciju. a akcija prethodi okol­
nostima i uslovljava ih.
Ovaj deo će malo više govoriti o tome.
L Duh neke stvari je ta stvar. on je nužno fiksiran. nepromenljiv i
večan. Vaš duh to ste vi. bez duha bili biste ništa. On postaje aktivan
time što spoznajete njega i njegove mogućnosti.
2. Možete posedavati sve bogatstvo hrišćanskog sveta, ali ako ga ne
spoznate i ne upotrebite. ono neće imati nikakvu vrednost. Isto je
i s vašim duhovnim bogatstvom. Ako ga ne spoznate i ne koristite,
ono neće imati nikakvu vrednost. Jedan jedini uslov duhovne snage
jeste da je spoznate i koristite.
3. Sve velike stvari dolaze sa spoznajom. Skiptar moći je svest, a
misao je njen glasnik i taj glasnik neprekidno modelira realnost
nevidljivog sveta u uslove i okruženja stvarnog sveta.
4. Mišljenje je istinski posao življenja, a moć je rezultat. Sve vreme
se nosimo s magičnom snagom misli i svesti. Dokle god smo ne­
svesni moći koja nam je data II ruke, kakve rezultate možemo oče­
kivati?
5. Dokle god je tako, ograničavamo se na površne prilike i od sebe
pravimo tovarnu životinju za one kaji misle. one koji spoznaju moć.
one koji znaju da ako nismo voljni da mislimo, moraćemo da ra­
dimo. Što manje mislimo, sve više čemo morati da radimo i sve
manje ćemo dobijati za svoj rad.
DVADESETI DEO • 187
6. Tajna moći je II savršenom shvatanju principa, sila, metoda i
kombinacija uma, kao i II savršenom razumevanju našeg odnosa
sa univerzalnim umom. Dobro je upamtiti da je taj princip nepro­
menljiv, jer da nije tako. ne bismo se na njega mogli osloniti - svi
principi su nepromenijivi.
7. Ta stabilnost je naša šansa; mi smo njen aktivni atribut, kanal
za njenu aktivnost. Univerzalno može da deluje samo kroz pojedi­
načno.
8. Kada počnete da opažate da je suština univerzalIlog u vama - da
ste to vi - počećete da činite stvari. počećete da osećate svoju moć.
To je gorivo koje pali imaginaciju. koje osvetljava baklju inspiracije,
koje daje život mislima, koje vam omogućava da se povežete sa svim
nevidljivim silama kosmosa. To je ona moć koja će vam omogućiti
da neustrasivo planirate i stručno izvršavate.
9. Percepcija će doći samo u tišini. Izgleda da je to uslov kaji je po­
treban za sve velike ciljeve. Vi ste biće koj i Vizuelizuje. I maginaCija je
vaša radionica. To je mesto na kome će se vaše ideje vizuelizovati.
10. Pošto j e savršeno razumevanje prirode te moći osnovni uslov
za njeno ispoljavanjc, neprestano vizuelizujte čitavu metodu tako
da je možete iskoristiti svaki put kada prilike to zahtcvaj u. Beskraj na
mudrost znači pratiti metodu, pomoću čega će nam inspiracija sve­
mogućeg univerzalnog uma biti na raspolaganju u bilo koje doba.
l l. Može se desiti da ne otkrijemo unutrašnji svet i tako ga isklju­
čimo iz svoje svesti, ali on će i dalje biti osnovna činjenica svakog
postojanja. Kada naučimo da ga uvidimo, ne samo u sebi, već u
svakoj osobi, događaju, stvari ili okolnosti, pronaći ćemo nebesko
carstvo za koje su govorili da je u nama.

188 • KI.JUČ U S P E H A
12. Naši neuspesi su rezultat rada potpuno istog principa. Princip je
nepromenljiv, njegove operacije su precizne, nema odstupanja. Ako
razmišljamo O nedostatku, ograničenju ili neslozi. pronaći ćemo
njihove plodove na sve strane. Ako mislimo o siromaštvu, nesreći
ili bolestima, glasnik misli će raznositi sudske pozive potpuno spre­
mno, kao i za bilo koju drugu misao, a i rezultati će biti podjednako
sigurni. Ako se plašimo nadolazeće propasti, moći ćemo kao i Jov da
kažemo: "Stvari kOjih sam se plašio dogodile su mi se:' Ako mislimo
sirovo i neznalački, privući ćemo rezultate svog neznanja.
13. Ta moć misli je, ako se razume i ispravno koristi, najveći uređaj
za uštedu rada o kom se ikad sanjalo, ali ako se ne razume ili nepra­
vilno koristi, rezultati će u svim varijantama biti katastrofalni, kao
�to smo već videli. Pomoću te sile možete se prihvatili stvari koje su
naizgled nemoguće jer ta sila je tajna svih inspiracija, svih genija.
14. Postati inspirisan znači skrenuti sa utabanog puta, van trase,
zato što neočekivani rezultati zahtevaju neočekivana sredstva. Kada
spoznam o jedinstvo svih stvari i to da je izvor sve snage unutra,
počećemo koristiti izvor inspiracije.
15. Inspiracija je umetnost samoostvarenja, umetnost prilagođava­
nja individualnog uma, umetnost upijanja univerzalnog uma, umet­
nost povezivanja odgovarajućeg mehanizma na izvor sve snage,
umetnost pretvaranja bezobličnog u oblik, umetnost da se postane
kanal za protok beskrajne mudrosti, umetnost vizuelizacije savršen­
stva, umetnost prepoznavanja sveprisutnosti svemogućeg.
16. Razumevanje i poštovanje činjenice da je beskonačna snaga
sveprisutna i da je samim tim beskrajno mala koliko i beskrajno ve­
lika, omogućiće nam da upijemo njenu suštinu. Dalje razumevanje
činjenice daje ta snaga duh i samim tim nevidljiva, omogućiće nam
da poštujemo njeno postojanje na svim mestima u isto vreme.
DVAD I:: S ETI DEO • 189
17. Shvatanje tih činjenica, najpre intelektualno, a potom emo­
tivno, omogućiće nam da pijemo iz dubina tog okeana beskrajne
moći. Samo intelektualno razumevanje nije n i od kakve pomOĆi,
emocije se moraju aktivirati, misao bez osećanja je hladna. Potrebna
kombinacija glasi: misao i osećanje.
18. Inspiracija dolazi iznutra. Tišina je neophodna, čula moraju bili
mirna, mišići opušteni. Kada to postignete, javiće varn se osećaj uve­
renosti i snage i bićete spremni da primale informacije, inspiraciju
ili mudrost, neophodnu za ostvarenje svog cilja.
19. Nemojte da pobrkate te metode s vidovitošću, one nemaju ni­
šta zajedničko. Inspiracija je umetnost primanja i služi za sve � no
što je najbolje II životu. U životu morate da shvatite i komanduJ� t�
tim nevidljivim snagama, umesto da dozvolite da one komanduJu I
vladaju vama. Snaga implicira upotrebu, upotreba implicira snagu,
razumeti i primeniti metode inspiracije znači postati sllperčovek.
20. Mogli bismo da živimo bogatije svaki put kada udahnem o, ako
svesno dišemo s takvim ciljem. To AKO je veoma bitan uslov u
ovom slučaju zato što namera upravlja pažnjom, a bez pažnjom
možete osigurati samo one rezultate koje i svi drugi obezbeduju,
što bi se reklo zalihe su jednake zahtevima.
21. Da biste obezbedili veće zalihe, morate uvećati zahteve, te kako
svesno povećavate zahteve, zalihe će to ispratiti. Otkrićete da dola­
zite u posed sve većih i većih zaliha života i životne snage.
22. Razlog za to nije teško razumeti, ali to je još jedna od suštinskih
misterija života, koja izgleda kao da se ne ceni dovoljno. Ako je pri­
.
hvati te, shvatićete da je ona jedna od najveĆih životnih realnostI.
23. Rečeno nam je da "U Njemu mi živimo, krećemo se i posto­
jimo" i rečeno nam je da je On duh i takode da je On ljubav, tako
190 • KL)UĆ USPE HA
da svaki put kad udahnemD, mi udišemo taj život, ljubav i duh. TD
je energija prane ili etar prane. (U hinduizmu, reč prana označava
dah ili disanje.) Ne bismo mogli postojati ni trenutak bez njega. To
je kosmička energija, t� je život solarnog pleksusa.
24. Svaki put kada udahnem d, ispunjavamo vazduhom svoja pluća
i u isto vreme oživljavamo svoje telo tim etrom prane koji je sam
život, što nam omogućava da se svesno povežemo sa svim životom,
svoru inteligencijom i svom supstancom.
25. Znanje da ste u vezi i jedinstvu s tim principom koji upravlja
kosmosom i da se jednostavnom metodom možete s njim poisto­
vetiti, pruža vam naučno razumevanje zakona, kojim sebe možete
osloboditi od bolesti i bilo kakvog nedostatka ili ograničenja. U
stvari, to vam omogućava da udišete "dah života" kroz sopstvene
nozdrve.
26. Taj "dah života" je podsvesna realnost. To je suština "Ja jesam':
To je čisto biće ili univerzalna supstanca i naša svesna povezanost
s njim nam omogućava da ga otkrijemo, a samim tim i koristimo
snage te kreativne energije.
27. Misao je kreativna vibracija, a kvalitet stvorenih okolnosti će
zavisiti od kvaliteta naših misli zato što mi ne možemo izražavati
moć koju ne posedujemo. Moramo da budemo pre nego radimo
i možemo da radimo samo u granicama onoga što jesmo, tako da
će se ono što radimo obavezno podudarati sa onim što jesmo, a to
što jesmo zavisi od onog što mislimo. Svaki put kada mislite, po­
krećete kompoziciju uzroka, koji će proizvesti okolnosti potpuno
saglasne s kvalitetom misli iz koje su nastale. Mjsao koja je II skladu
sa univerzalnim umom doneće odgovarajuće okolnosti. Misao koja
je destruktivna ili neskladna, proizvešće odgovarajuće rezultate.
Možete misliti konstruktivno ili destruktivno, ali nepromenijivi
zakon vam neće dozvoliti da zasadite misao jedne vrste, a berete
D V A D E S E T I DEO • 191
plodove druge. Slobodni ste da koristite tu čudesnu moć kako vam
je volja, ali morate prihvatiti posledice.
28. To je opasnost onoga što se zove snaga volje. Ima onih koji
misle da silom ili voljom mogu suzbiti taj zakon, da mogu posejati
seme jedne vrste, a zatim snagom volje učiniti da uberu plod druge.
Medutim, osnovni princip kreativne snage je u univerzalnom, pa je
samim tim zamisao da joj snagom individualne volje nametnemo
da popusti našim željama suprotan koncept, koji neko vreme može
izgledati kao da uspeva, ali je vremenom osuđen na neuspeh zato
što on ljuti samu tu moć na koju se oslanja.
29. To je pojedinačno koje pokušava da primora univerzalIlo, ko­
načno u sukobu sa beskonalnirf/. Naše trajno blagostanje će se
najbolje sačuvati svesnom saradnjom s neprekidnim naprednim
kretanjem velike ceiine.
30. U vežbi uz ovu lekciju udite u tišinu i koncentrišite na činjenicu
"
da je izreka: "U Njemu mi živimo, krećemo se i postojimo doslovno
i naučno tačna - vi JESTE zato što ON JESTE, ako je ON svepri­
sutan, ON mora biti II vama, ako je ON sve II svemu, vi morate biti
u NJEMU, ON duh i vi ste stvoreni po njegovon't Uku i slici i jedina
razlika izmedu NJEGOVOG i VAŠEG duha je u stepenu, a deo
mora biti istog tipa i kvaliteta kao i celina. Kada to jasno shvatite,
pronaći ćete tajnu kreativne snage misli, pronaći ćete izvor i dobra
i zla, pronaći ćete tajnu čudesne snage koncentracije, pronaći ćete
ključ za rešenje svih problema, bilo fizičkih, finansijskih ili problema
okruženja.
.. Sposobnost da se neprestano, duboko i jasno misli javni je i smrtni
neprijatelj greškama i zabludama, praznoverjll, nenaučnim teori­
jama, iracionalnim uverenjima, neobuzdanom oduševljenju, fana­
tizmu� Hedok.
 P I T A N J A Z A V E Ž B U SA O D G O V O R I M A • 193

200. Od čega zavise okolnosti s kojima se srećemo? Naše okolnosti

zavise od kvaliteta naših misli, zato što ono što radimo zavisi od
Pitanja za vežbu sa odgovorima toga šta smo mi, a ono šta smo mi zavisi od loga što mislimo.

1 9 1 . Od kojih uslova zavisi moć? Moć zavisi od toga da li smo je

spoznali i da li je koristimo.

192. StOl je spoznaja? Spoznaja je svesnost.

193. Kako postajemo svesni moći? Mišljenjem postajemo svesni

moći.
"
194. Šta je istinski "posao" življenja? Istinski "posao življenja je
ispravno naučno razmišljanje.

195. Šta znači ispmvno naučno razmišljanje? Sposobnost da prila·

godirno svoje misaone procese volji univerzalnog. Drugim rečima,
da saradujemo s prirodnim zakonima.

196. Kako se to postiže? S prirodnim zakonima saradujemo tako

što savršeno razu Ille mo razumemo princip, silu, metode i kombi·
nacIJe uma.

197. Sta je univerzalni um? Univerzalni um je osnovna činjenica

svog postojanja.

198. Šta je uzrok nedostatku, ograničenju, bolesti i neskladu?

Nedostaci, bolesti, ograničenja i nesklad posledica su delovanja
istog zakona, zakona koji deluje nemilosrdno i neprekidno prou­
zrokuje okolnosti koje odgovaraju mislima iz kojih su nastale, lo
jest koje su ih stvorile.

199. Šta je inspiracija? Inspiracija je umetnost spoznavanja svepri·

sutne svemoći.

D vadeset prvi deo
Z ovog dela saznaćete da je jedna od tajni uspeha, jedna od teh�
Inika za organizovanje pobede, jedno od dostignuća mobIOg uma,
sposobnost da se misle velike misli. Takođe, saznaćete i to da sve
ono što držimo II svojoj svesti. ma koliko dugo, postaje utisnuto II
našu pods vest i postaje obrazac koju će kreativna energija utkati II
Ilaš život i okruženje. To je tajna ćudesne moći molitava.
Znamo da jc kosmosom upravljaju zakoni. da mora postojati uzrok
za svaku posledicu i da isti uzrok. pod istim okolnostima, mora
nepromenIjivo izazvati islu posledicu. Shodno tome, ako jc na mO�
litvu ikada odgovoreno, biće uvek odgovarano ako se odgovarajuće
okolnosti poklapaju. To mora biti tačno, u suprotnom bi univerzum
bio haos. a ne kosmos. Odgovor na molitvu je prema tome stvar za·
kona i taj zakon je izričan. precizan i naučan, kao šlo su i zakoni koji
upravljaju gravitacijom i elektricitetom. Razumevanje ovog zakona
izvlači osnove hrišćanstva iz granica praznoverja i lakovernosti i
smešta ih na čvrst kamen naučnog razumevanja.
Nažalost. postoji relativno malo lica koja znaju kako se moli. Ljudi
su shvalili da postoje zakoni koji upravljaju elektricitetom. matema­
tikom i hemijom. ali iz nekog neobjašnjivog razloga izgleda kao da
im nikada nije palo na pamet da postoje i duhovni zakoni i da su i
ti zakoni izrični, naučni, precizni i funkcionišu s nepromenljivom
preciznošću.
1. Prava tajna moći jeste svesnost te moći. Univerzalni um je be�
zuslovan. pa zato što više postajemo svesni našeg jedinstva s tim
umom, to ćemo manje biti svesni okolnosti i ograničenja. a kad se
D V A D E S E T [' I{ V I D E O • 195
emancipujemo ili prestanemo zavisiti od okolnosti, razumećemo
bezuslovnost. Postaćemo slobodni!
2. (im postanemo svesni neiscrpne snage unutrašnjeg sveta, po­
čećemo da crpimo tu snagu i da primenjujemo i razvijamo veće
mogućnosti koje tom pronic1jivošću shvatamo jer sve ono čega po­
stanemo svesni nepromenijivo se ispoljava u stvarnom svetu, rada
se u opipljivoj formi.
3. To je zato što je beskrajni um, koji je izvor iz kog su sve stvari
nastale. jedan i nedeljiv, a svaka individua je kanal kroz koji se ta
većita energija izražava. Naša sposobnost da mislimo je naša spo­
sobnost da delujemo na univerzalnu supstancu. a ono što mislimo
jeste ono što je stvoreno ili proizvedeno u stvarnom svetu.
4. Rezultat tog otkrića je veličanstven i on znači da je um izvan·
rednog kvaliteta. neograničene količine i da sadrži nebrojene mo­
gućnosti. Biti svestan te moći znači postati "živa žica" jer to ima
isti efekat kao i dovodenje obične žice u kontakt sa onom koja je
naelektrisana. Univerzalno je živa žica. Ono poseduje snagu koja
je dovoljna za svaku Situaciju koja može nastati u iivotu svakog
pojedinca. Kada individualni um dodirne univerzalni um. on dobije
svu snagu koja mu je potrebna. To je unutrašnji svet. Sve nauke
spoznaju realnost ovog sveta i sva moć zavisi od le spoznaje.
5. Sposobnost da se uklone nesavršeni uslovi zavisi od mentalne
akcije, a mentalna akcija zavisi od svesnosti snage, pa zato, što po·
stanemo svesniji našeg jedinstva sa izvorom sve snage. veća će biti
i naša moć da kontrolišemo svaku situacijU i upravljamo njome.
6. Velike ideje imaju tendenciju da odstrane male ideje, tako da je
dobro driati se ideja koje su dovoljno velike da se mogu suprotsta·
viti i uništiti sve male i nepoželjne ciljeve. To će ukloniti nebrojene
sitne i dosadne prepreke na vašem putu. Takode, postaćete svesni
196 • K L J U Č U S I'EHA
većeg sveta misli uvećavajući svoje mentalne kapacitete i omogu·
ćavajući sebi da postignete nešto od vrednosti.
7. To je jedna od tajni uspeha, jedna od metoda za organizovanje
pobede. jedno od dostignuća moćnog uma. On misli velike misli.
Kreativnim energijama uma nije ništa teže da se bave velikim si­
tuacijama nego malim. Um je podjednako prisutan u beskonačno
velikom, koliko i u beskonačno malom.
8. Kada shvatimo te činjenice koje se tiču uma. shvatamo kako
sebi možemo privući bilo koje uslove tako što ćemo stvoriti odgo­
varajuće uslove u svojoj svesti, zato što sve ono što se drži u svesti.
ma koliko dugo, vremenom biva utisnuta u podsvest i na taj način
postaje obrazac koji će kreativna energija utkati u život i okruženje
pojedinca.
9. Na taj način se stvaraju okolnosti i shvatamo da su naši životi
jednostavno odraz naših pretežnih misli, našeg mentalnog slava.
Tada vidimo da je nauka o pravilnom mišljenju jedna nauka, da ona
obuhvata sve druge nauke.
10. UČimo da svaka misao stvara odraz na mozgu, da ti odrazi stva­
raju mentalne tendencije. a te tendencije stvaraju karakter, sposob­
nost i svrhu i da kombinovana aktivnost karaktera, sposobnosti i
svrhe odreduje iskustva s kOjima ćemo se sretati II životu.
ll. Ta iskustva nam dolaze kroz zakon privlačenja. Primenom tog
zakona mi se II spoljašnjem svetu susrećemo sa iskustvima koja
odgovaraju našem unutrašnjem svetu.
12. Dominirajuća misao ili mentalni stav je magnet. a zakon kaže
da ..se slični međusobno privlače'; stoga će mentalni stav nepromen­
ljiva privući onakve okolnosti kakve odgovaraju njegovoj prirodi.
DVADESET [' RVI DEO • 197
13. Taj mentalni stav je naša ličnost i kompa novan je od misli koje
smo stvorili u svom umu, pa zato, ako hoćemo da promenimo okol­
nosti, sve što treba to je da promenimo svoje misli. To će zauzvrat
promeniti naš mentalni stav, što će potom promeniti našu ličnost,
a što će se odraziti u promenama ljudi, stvari i okolnosti - jednom
rečju iskustava - s kojima se srećemo u životu.
14. Medutim, nije lako promeniti mentalni stav, ali sa istrajnim
naporom to se može postići. Mentalni stav je uobličen mentalnim
slikama koje su uslikane na mozgu, pa ako vam se slike ne dopadaju,
uništite negative i napravite nove slike; to je umetnost vizueliza-
..
cIJe.
lS. tim to budete uradili, počeće te da privlačite nove stvari i te
nove stvari će odgovarati novim slikama. Da biste to postigli, urežite
u svest savršenu sliku onog za čime žudite i nastavite da držite tu
sliku u svesti sve dok se ne ostvari.
16. Ako je žudnja nešto što zahteva odlučnost, sposobnost, talenat.
odvažnost. snagu ili bilo koju drugu duhovnu moć, to su neophodne
osnove za vašu sliku, pa ih zato ugradite. to su vitalni delovi slike, to
su osećanja koja se kombinuju s mislima i tako stvaraju neodoljivu
magnetnu silu koja vam privlači stvari koje zahteva te. Sve to vašoj
slici daje život. a život znači rast i čim počne da raste. rezultati su
praktično ostvareni.
17. Ne ustručavajte se da težite ka najvišim mogućim dostignUĆima
u svemu što započnete, jer snage svesti su uvek spremne da sebe
posude odlučnoj volji. u pokušaju da svoje najviše težnje kristališu
u radnje. dostignuća i dogadaje. Kako te snage funkcionišu možemo
pokazati na tome kako se formiraju sve naše navike. Nešto uradimo,
onda to ponovimo opet i opet, sve dok ne postane lako i možda go­
tovo automatski. Isto pravilo se primenjuje za prekid nekih ili svih
navika. Prestanemo da radimo neku stvar, zatim je izbegnemo opet
198 • KLIUĆ USPEHA
i opet, sve dok je se potpuno ne oslobodimo. Čak ako ponekad i ne
uspemo. ne znači da treba da izgubimo nadu jer zakon je apsolutan
i nesavladiv i nagrađuje nas za svaki napor i svaki uspeh, čak i ako
se naši napori i uspesi naizgled javljaju na mahove.
18. Ne postoje granice onoga što taj zakon može da uradi za vas.
Usudite se da verujete u sopstvenu ideju. Upamtite da je priroda
plastična prema ideji. mislite o ideji kao već ostvarenoj Činjenici.
19. Prava bitka života je ona sa idejama. nju nekolicina vodi proliv
gomile. S jedne strane je konstruktivna i kreativna misao. a s druge
strane je destruktivna i negativna. Kreativnim mislima dominira
ideja. pasivnim mislima dominira spoljašnjost. Sa obe strane nalaze
se ljudi od nauke. ljudi od slova i ljudi od biznisa.
20. N<l kreativnoj strani su ljudi koji svoje vreme provode u labo­
ratorijama. pored mikroskopa ili teleskopa. rame uz rame s ljudima
koji dominiraju komercijalnim. političkim i naučnim svetoIll. S ne­
gativne strane su ljudi koji svoje vreme provode istražujući zakone i
presedanc. ljudi koji brkaju teologiju i religiju. državnici koji brkaju
IllOĆ i pravo i milioni drugih koji izgleda više vole da presedani na­
preduju. koji večito gledaju unazad umesto unapred. koji vide samo
spoljašnji svet. a ne znaju ništa o unutrašnjem.
21. U poslednjoj analizi vidimo da postoje samo dve klase. Svaki
čovek će morati da zauzme svoje mesto na jednoj ili drugoj strani,
moraće da ide ili napred ili nazad, jer ne može se stajati u mestu u
svetu II kom je sve u pokretu. Upravo taj pokušaj da se stoji mirno
dovodi do kazni i silom nameće proizvoljne i nejednake zakonske
propise.
22. Da se nalazimo u periodu tranzicije, evidentno je po nemiru
koji je svugde očigledan. Zalbe čovečanstva su kao rulanje nebeske
artiljerije, koje započinje s tihim i pretećim prizvukom i uvećava
D V A D E S E T I' RVI DEO • 199
se sve dok zvuk ne počne da se prenosi između oblaka i munja ne
pocepa nebo i zemlju.
23. tuvari koji patroliraju najnaprednijim ispostavama industrij­
skog, političkog i religioznog sveta međusobno se zabrinuto dozi­
vaju. Sta se to dešava sa noći? Opasnost i nesigurnost položaja koji
zauzimaju i pokušavaju da zadrže, svakog sata postaju sve oČigled­
niji. Nova era sviće i neminovno objavljuje da postojeći poredak
stvari ne može još dugo da se održi.
24. Sporna pitanja izmedu starog i novog režima. srž SOCijalnog
problema. u potpunosti je pitanje ubcdenja u svesti ljudi o prirodi
kosmosa. Tek kada shvate da je nenadm<lšna snaga duha, odnosno
uma kosmosa un ular svakog pojedinca, biće moguće uobličiti za­
kone koji će uzeti u obzir slobode i prava većine, umesto privile­
govane nekolicine.
25. Dokle god ljudi kosmičku snagu budu smatrali neljudskom ili
stranom čovečanstvu, dotle će za naizgled privilegovanu klasu biti
lakše da upravlja božanskim pravima. uprkos svakom protestu sa
SOCijalnim prizvukom. Zato je pravi interes demokratije da uzdi­
gne, emancipuje i spozna božanstvenost ljudskog duha, da spozna
činjenicu da sva snaga dolazi iznutra i da nijedno ljudsko biće nema
veću moć od bilo kojeg drugog ljudskog bića. osim ako mu ono
to ne prepusti dobrovoljno. Stari režim je hteo da verujemo da je
zakon viši od zakonodavaca i u tome je srž socijalnog zločina bilo
kog oblika privilegije i personalne nejednakosti i institucionalizacije
fatalističke doktrine božanskog izbora.
26. Božanski um je univerzalni um, on ne pravi izuzetke, ne uba­
cuje favorite, ne ponaša se iz čistog ćefa ili iz besa, ljubomore ili
gneva. Njemu se ne može ulagivati, laskati ili ga pokretati simpati­
jama ili peticijama bi vas opskrbiO nekim potrebama koje smatrate
neophodnim za svoju sreću ili čak opstanak. Božanski um ne pravi
200 • KLJUĆ U S P E H A
izuzetke II korist bilo kog pojedinca, ali kada pojedinac shvati i
razume svoje jedinstvo sa univerzalnim principom, izgledaće kao
da je privilegavan, zato što će pronaći izvor svog zdravlja, svog
bogatstva i sve moći.
27. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite se na istinu. Pokušajte
shvatiti da će vas istina osloboditi. da ništa ne može večno sta­
jati na putu vašeg savršenog uspeha pošto naučite da primenjujete
naučno ispravne misaone metode i principe. Shvatite da u svom
okruženju ispoljavale svoje neodvojive duhovne snage. Shvatite da
tišina pruža uvek raspoloživu i gotovo neograničenu priliku za bu­
denje najvišeg razumevanja istiile. Pokušajte shvatiti da je svemo­
gu.će samo po sebi apsolutna tišina. sve drugo je promena, aktivnost
i ograničenje. Nečujna misaona koncentracija je stoga istinski način
za dostizanje. buđenje, a potom i izražavanje čudesne potencijalne
snage unutrašnjeg sveta.
"Mogućnosti za misaoni trening su beskrajne. rezultati su Sloga
večni, a ipak, malo ljudi se potrudi da usmeri svoje misli II pravce
koji će im doneti dobro, već sve prepuštaju slučaju� Marden.
Pitanja za vežbu sa odgovorima
201. Šta je istinska tajna moći? Istinska tajna moći je svest o po­
stojanju moći. Bez obzira na to da li postanemo svesni moći, ona se
nepromenijivo ispoljava u spoljašnjem svetu, dokazuje se opipljivim
rezultatima.
202. Šta je izvor moći? Izvor moći je univerzalni um iz kojeg na­
staju sve stvari, a univerzalni um je jedan i nedeljiv.
203. Kako se moć ispoljava? Moć se ispoljava kroz pojedinca. Svaki
pojedinac je kanal kroz kOji se ta energija izražava u formi.
204. Kako možemo da se povežemo sa svemogućim? Naša sposob­
nost da mislimo jeste naša sposobnost da delujemo na univerzalnu
energiju. a ono što mislimo je ono što će se proizvesti ili izgraditi
u stvarnom svetu.
205. Kakvi su rezultati tog otkrića? Rezultati su veličanstveni, oni
otvaraju nevidene i neograničene mogućnosti.
206. Kako možemo ukloniti neodgovarajuće okolnosti? Neodgo­
varajuće okolnosti ćemo ukloniti kada postanemo svesni da smo
jedinstveni sa izvorom sve moći.
207. Šta je jedna od karakteristika moćnog uma? Moćni um misli
velike misli, on se drži ideja koje su dovoljno velike da se suprotstave
i unište sve sitne i dosadne prepreke.
208. Kako nam nadolaze iskustva? Iskustva nam nadolaze prime­
nom zakona privlačenja.
202 • KLJUČ USPEHA

209. Kako se taj zakon pokreće? Naš dominirajući mentalni stav je

presudan za pokretanje primene zakona privlačenja.
D vadeset drugi deo
210. Šta su sporna pitanja izmedu starog i novog režima? Sporna
su pitanja ubedenja, kao što su ona za prirodu kosmosa. Stari režim
pokušava da se drži fatalističke doktrine božanskog izbora. Novi
dvadeset drugom delu ćete saznati da su misli duhovno seme
režim prepoznaje božanstvenost pojedinca, demokratiju čovečan­
stva.
U koje, kada se poseje u podsvesni um, ima tendenciju da isklija
i raste, ali njegov plod nam najčešće nije simpatičan.

Različiti oblici zapaljenja, paraliza, nervoza i bolesti uopšte su ma­

nifestacija straha, brige, uznemirenosti, zebnje, ljubomore, mržnje
i sličnih misli.

Zivotni tokovi se održavaju pomoću dva veoma jasna procesa:

prvo, kroz uzimanje i korišćenje hranljivih materija, neophodnih
za izgradnju ćelija i drugo, kroz razgradnjU i izlučivanje otpadnog
materijala.

Sav život se zasniva na lim konstruktivnim i destruktivnim aktivno­

stima, a pošto su hrana, voda i vazduh jedini preduslovi za izgradnju
ćelija, moglo bi nam izgledati da ne bi bio veliki problem da se živol
beskonačno prodUŽi.

Uzrok svih bolesti je, koliko god čudno to delovalo i uz retke izu­
zetke, ovo drugo, tj. destruktivna aktivnost. Otpadni materijal se
sakuplja i zasićuje tkivo, što uzrokuje autointoksinaciju. To može
biti delimično ili opšte. U prvom slučaju, poremećaj će biti lokalni,
a u drugom slučaju će uticati na ceo sistem.

Problem koji je pred nama, a u vezi s letenjem od bolesti, jeste kako

uvečati protok i raspodelu vitalne energije kroz sistem, a to se je­
dino može postići eliminacijom misli o strahu, brizi, uznemirenosti,
zebnji, ljubomori, mržnji, kao i bilo koje druge destruktivne misli

204 • KLJUĆ USPEHA
koja teži ka tome da pocepa i uništi nerve i žlezde koje kontrolišu
izlučenje i uklanjanje otrovnog i otpadnog materijala.
Bolja ishrana i napici za snagu ne mogu podariti život zato što su
to, za život. sekundarne manifestacije. Primarna manifestacija ži­
vota i način na koji s njom možete doći u kontakt jeste ono što je
objašnjeno u ovom delu.
I . Znanje je od neproccnjive vrednosti, zato što primenom znanja
možemo svoju budućnost napraviti onakvom kakvu bismo želeli.
Kada shvatimo da su naša ličnost, naše okruženje, naše mogućnosti
i naše fizičko stanje rezultat ranijeg načina razmišljanja, počećemo
da dobijamo sliku o vrednosti znanja.
2. Ako naše zdravstveno stanje nije u potpunosti onakvo kakvo
bismo želeli, ispitajmo kako razmišljamo. Ne zaboravimo da svaka
misao ostavlja ulisak na umu, da je svaki utisak seme koje će utonuti
u podsvest i stvoriti sklonost koja će potom privući druge slične
misli i pre nego što toga postanemo svesni imaćemo usev koji mo­
ramo požnjeti.
3. Ako te misli nose bolesno seme, berba će biti bolest, slabost,
raspad i neuspeh. Pitanje glasi: šta mi to mislimo, šta to stvaramo,
šta ćemo to obrati?
4. Ako je palrebno da promenimo bilo kakvo fizičko stanje, zakon
koji upravlja vizuelizacijom biće veoma efikasan. Stvorile mentalnu
sliku o fizičkom savršenstvu, držite je u umu sve dok je svest ne
upije. Mnogi su tom metodom za samo nekoliko nedelja uklo� I ��
hronična oboljenja i mnogi su za samo nekoliko dana prebrodlh I
uklonili razne vrste uobičajenih fizičkih smetnji, ponekad ćak i za
samo nekoliko minuta. (Pored vizuelizacije, prisetima se i značaja
"
"tvrdnje o čemu je bilo reči u prethodnim poglavljima. Snažna
tvrdnja će ponekad biti sasvim dovoljna da ukloni misli o bolesti,
DVADESET D R U G I DEO • 205
ćime ćete praktično ugasiti iZvor energije iz koje ta bolest crpi
snagu. U svakom slučaju, dobitna kombinacija bi mogla da glasi:
ćim primetite da ste počeli da se mentalno koncentrišete na bolest,
iskoristite pripremljenu tvrdnju da biste uklonili tu misao iz uma,
a kad god možete, vizuelizujte sebe kao zdravo, savršeno i srećno
biće i vase telo će odslikati vaše misli.)
5. Um kroz zakon vibracije kontroliše telo. Znamo da je svaka men­
talna akcija vibracija i znamo da je svaki oblik ništa drugo do vid
kretanja, stepen vibraCije. Prema tome, svaka vibracija koju prene�
semo menja svaki atom u telu, svaka životna ćelija je dodirnUla i
potpuna hemijska promena nastupa u svakoj grupi ćelija.
6. Sve u kosmosu je lo što jeste, na osnovu stepena sopstvene vi­
bracije. Promenite brzinu vibracije i promenićete prirodu, kvalitet
i oblik. Siroka panorama prirode, kako vidljive tako i nevidljive ne­
prekidno se menja tako što sc jednostavno promeni brzina vibracije,
a pošto je misao VibraCija, mi takode možemo iskoristiti tu moć.
Možemo promeniti vibraciju i lime proizvesti bilo kakvo stanje koje
bismo želeli da se ispolji u našim telima.
7. Svi koristimo tu moć, svakog minuta. Problem je u tome što ve­
ćina nas to radi nesvesno i tako proizvodi neželjene rezultate. Izazov
jc iskoristili je razumno i tako ostvariti samo poželjne rezultate. To
ne bi trebalo da bude teško zato što smo svi imali dovoljno iskustva
da znamo šta proizvodi prijatne vibracije u telu, a koji uzroci stva­
raju neprijatne i neugodne osećaje.
8. Sve što je pOlrebno jeste konsultavati se s našim sopstvenim
iskustvom. Kada su naše misli uzvišene, napredne, konstruktivne,
odvažne, plemenite, nežne ili na bilo koji drugi način poželjne, tada
pokrećemo vibracije koje će doneti odgovarajuće rezultate. Ako su
naše misli bile ispunjene zavišću, mržnjom, ljubomorom, kriticiz­
rnom ili bilo kojim drugim od hiljadu i jednog oblika nesklada, tada
206 • KL[UĆ USPEHA
SU se pokrenule odredene vibracije koje će doneti nekakve drugačije
rezultate, rezultate drugačije prirode. Svaki od tih stepena vibracije,
ako se održava, iskristalisaće se u neki oblik. U prvom slučaju re­
zultat je mentalno, moralno i fizičko zdravlje, a u drugom nesklad,
konflikt i bolest.
9. Dakle, možemo zaključiti da um poseduje nekakvu moć nad
telom.
10. Svesni um izaziva neke efekte na telu koje su lako prepoznat­
ljive. Neko vam kaže nešto što vam je veoma smešno i vi se počnete
smejali, možda čak toliko da vam se celo telo trese, što pokazuje
da um ima kontrolu nad mišićima. Ili neko kaže nešto što kod vas
izaziva saosećanje i vaše oči se napune suzama. što pokazuje da
misao irna kontrolu nad žlezdama vašeg tela. Ili neko kaže nešto što
vas toliko razljuti da vam se krv popne u obraze, što pokazuje da
misao ima kontrolu nad cirkulacijom vaše krvi. Ali kako su sva ta
iskustva rezultat delovanja vašeg svesnog uma na telo, rezultati su
samo privremeni, oni brzo umiru i vraćaju se u prethodno stanje.
ll. Po čemu se razlikuju uticaji podsvesnog uma na telo. Vi se po­
vredite i istog momenta hiljade ćelija počne da radi na isceljenju i
nekoliko dana ili nedelja kasnije posao je gotov. Možete čak i kost
da slomile. Nijedan hirurg na svetu ne bi mogao da spoji sve de­
love - ovo se ne odnosi na ubacivanje šipki i drugih naprava za
učvršćivanje ili zamenu kostijU. On može za vas postaviti kost, a su­
bjektivni um će istog momenta započeti da spaja delove i za kratko
vreme kost će biti čvrsta kao što je i bila. Možete progutali otrov i
subjektivni um će istog momenta otkriti opasnost i učinili žestok
napor da ga ukloni. Možete se zaraziti opasnom klicom i podsvest
će momentalno početi da gradi zid oko zaraženog dela i uništiti
infekcijU tako što će je apsorbavati belim krvnim zrncima, kOjima
će se snabdeti za tu svrhu.
DVADESET D R UG I D E O • 207
12. Te radnje podsvesnog uma uglavnom započinju bez našeg zna­
nja ili usmeravanja i dokle god se ne meŠ3mo, rezultat je savršen.
Pošto su ti milioni ćelija inteligentne i odgovaraju na našu misao,
one se često parališu i ostaju nemoćne zbog nekih naših misli, kao
što su sumnje. strahovi i zebnja. One su kao armija radnika, spre­
mnih da obave neki odgovoran posao, ali čim započnu da ga izvr­
šavaju, dade poziv na štrajk ili se planovi promene, sve dok se na
kraju potpuno ne obeshrabre i ne odustanu.
13. Put ka zdravlju je u zakonu vibracije, što je osnova svih nauka, a
taj zakon se pokreće pomoću uma, .. unutrašnjeg sveta'� On je stvar
individualnog napora i prakse. Naš svet moći se nalazi iZnutra i ako
smo mudri, nećemo gubiti vreme i snagu pokušavajući da se nosimo
s posledicama, onakvim kakve ih nalazimo u spoljašnjem svetu jer
to je samo spoljašnji odraz.
14. Uvek ćemo moći da u unutrašnjem svetu pronademo uzrok jer
kada promenimo uzrok. menjamo posledice.
15. Svaka ćelija u vašem telu je inteligentna i odgovara na vaša
uputstva. Sve ćelije su stvaraoci i one će izraditi tačno onakav šablon
kakav ste im zadali.
16. Zbog toga će, kada se subjektivnom urnu ponude savršene slike,
kreativne energije izgraditi savršeno telo.
17. Moždane ćelije su izgradene ne isti način. Kvalitetom mozga
rukovodi stanje uma, odnosno mentalni stav, pa ako se subjektiv­
nom prenesu neželjeni mentalni stavovi, oni će se zauzvrat preneti
u telo. Zbog toga možemo vrlo jasno videti da ako želimo da nam
telo odiše zdravljem, snagom i vitalnošću, i naše preovladujuće misli
moraju biti takve.
18. Znamo da je svaki deo ljudskog tela rezultat stepena vibracije.
208 • KLfUČ USPEHA
19. Znamo da su mentalne aktivnosti stepeni Vibracije.
20. Znamo da viši stepen vibracije rukovodi, menja, kontroliše,
prilagodava, ili uništava niži stepen vibracije.
21. Znamo da je stepen vibracije odreden karakterom moždanih
ćelija.
22. Znamo kako da stvorimo te moždane ćelije.
23. Zbog svega toga znamo kako da utičerno na bilo kakvu fizičku
promenu koju priželjkujemo u telu, a pošto imamo primenIjivo zna·
nje o snazi uma, do tog nivoa, shvatamo da praktično ne posloji
ograničenje koje se može postaviti na našu sposobnost da sebe do·
vedemo u harmoniju sa prirodnim zakonom, koji je svemoguć.
24. Taj uticaj ili kontrola tela umom sve više će biti shvaćena i mnogi
lekar i već sada tome pridaju najiskreniju pažnju. Doktor Albert T.
Sofi ld , koji je napisao nekoliko važnih knjiga O tome, kaže: "Tema
mentalne terapije se generalno još veoma ignoriše u medicinskoj
praksi. Nikakva pažnja se ne daje centralnoj kontrolno; snazi u našoj
fiziologiji, koja upravlja telom zarad njegovog dobra, a moĆ uma nad
telom se retko pominje:'
25. Mnogi lekari, bez sumnje, kvalitetno i mudro tretiraju nervne
bolesti funkcionalnog porekla, ali ono što tvrdimo jeste da znanje
koje oni iskazuju nije naučeno u školi, nije naučeno iz knjiga, već je
intuitivno i empirijsko.
26. To nije onako kako bi trebalo da bude. Snaga mentalnog letenja
bi trebalo da je predmet pažljivog, posebnog i naučnog pristupa
učenju, u svakoj medicinskoj školi. Mogli bismo se dalje i detaljno
baviti pogrešnim lečenjem ili nedostatkom letenja i opisati katastra·
fal ne rezultate slučajeva zanemarivanja, ali to bi bilo pakosno.
DVAD I:: S ET DRUGI DEO • 209
27. Nema sumnje da je nekoliko pacijenata svesno toga koliko sami
za sebe mogu učiniti. Sta sve pacijent može učiniti za sebe, koje
snage može pokrenuti još nije poznato. Skloni smo verovanju da
su one mnogo veće nego što bi iko mogao zamisliti i da će se bez
sumnje sve više koristiti. Mentalnu terapiju bi sam pacijent mogao
usmeravati ka smirivanju uzbudenog uma, tako što bi izazvao ose·
ćanja radosti, nade, vere i ljubavi; sugerišući razloge za neophodan
napor, redovnim mentalnim radom, uklanjajući misli o bolesti.
28. U vežbi uz ovu lekcijU koncentrišite se na Tenisonove predivne
reči: "Obratite se Njemu, vi, jer On čuje i duh se s duhom može
sresti, prisniji je On nego dah i bliži nego šake i stopala:' Zatim po­
kušajte da shvatite da kada se vi "Obratite Njemu': vi ste u dodiru
sa svemogućim.
29. Spoznaja i shvatanje svemoguće snage brzo će uništiti bilo koji
oblik bolesti ili patnje i zameniti ga za sklad i savršenstvo. Potom
se setite da postoje oni koji izgleda misle da je bog poslao bolest
i patnju. Ako je tako, svaki lekar, svaki hirurg i svaka medicinska
sestra prkose božjoj volji, a bolnice i sanatorijurni su mesta pobune,
umesto kuće milosrda. To je očigledno apsurd, ali postoje mnogi
koji će podržati tu ideju.
30. Dozvolite da se misao zadrži na činjenici da je donedavno teo­
logija pokušavala da nas uči o nemogućem kreatoru, onom koji je
bića stvorio sposobnim da zgreše, a potom im omogućio da budu
večno kažnjeni zbog tih grehova. Naravno, obavezan ishod takvog
neverovatnog neznanja je bilo stvaranje straha umesto ljubavi, pa
tako, nakon dve hiljade godina takve propagande, teologija je danas
prezauzeta izvinjavanjem zbog hrišćanstva.
31. Na taj način ćete spremnije ceniti idealnog čoveka, čoveka stvo­
renog po božjem liku i mnogo ćete spremnije ceniti sveprisutni um
koji oblikuje, podržava, održava, iz kog sve nastaje i koji stvara sve
I
210 •
K L J U Ć U51'EHA

što postoji . �Sve je ništa drugo do jedna ćudesna celina, čije je telo
priroda, cl duša bog:' Mogućnosti slede pažnju, akcija prati inspira­
ciju, rast proizlazi iz znanja, uzvišenost nastaje iz napretka. Uvek Pitanja za vežbu sa odgovorima
prvo duhovno. a potom preobražaj II beskonačne i neograničene
mogućnosti za postignuća.
2 1 1 . Kako se bolest može eliminisati? Ozdravićemo ako se uskla­
dimo s prirodnim zakonom koji je svemoćan.

212. Kakav je postupak? Prvo je neophodno shvatiti da je čovek

duhovno biće i da taj duh obavezno mora biti savršen.

213.NKakav je rezultat? Pošto spoznamo tu savršenost - najpre

intelektualno. potom emocionalno - prouzrokuje tu savršenost.

214. Zbog čega je tako? Misao je duhovna i samim tim kreativna i u

uzajamnom je odnosu sa svojim predmetom i prouzrokuje njegovo
pojavljivanje.

215. Koji prirodni zakon se pokreće? Pokreće se zakon vibracije.

216. To sve funkcioniše zbog toga što više vibracije upravljaju, me­
njaju, kontrolišu, prilagodavaju ili uništavaju niže vibracije.

217. Da li je taj način mentalne terapije opšte prihvaćen? Postoje mi­

lioni ljudi širom sveta koji to koriste, u jednom ili drugom obliku.

218. Sta je rezultat takvog načina razmišljanja? Po prvi put u istoriji

ljudi s najvišim zahtevima za učenje kroz rasuđivanje mogu biti
zadovoljeni predstavljanjem istine koja sada plavi svet.

219. Da li je taj sistem primenljiv na druge tipove snabdevanja? On

će zadovoljiti sve ljudske zahteve i potrebe.

220. Da ti je taj sistem naućni ili religiozni? Oboje. Istinska nauka

i istinska religija su sestre bliznakinje, gde ide jedna, druga je oba­
vezno prati.

D vadeset treći deo
avom delu otkrićete da je novac utkan svaku tkaninu naše
U
II
egZistencije, da je zakon uspeha servis, da dobijamo ono što
dajemo i da bismo zbog toga sposobnost da dajemo trebalo da sma­
tramo privilegijom.
Saznali smo da je misao kreativna aktivnost koja stoji iza svake
konstruktivne inicijative. Zbog toga ne postoji nišla što bismo mogli
dati, a da ima veću praktičnu vrednost od naših misli.
Kreativna misao zahteva pažnju, a moć pažnje je. kao što smo sa­
znali, oružje superJjudi. Pažnja razvija koncentraciju, koncentracija
razvija duhovnu snagll, cl duhoVI/fl snaga je najmoćnija sila koja
postoji.
To je nauka koja obuhvata sve nauke. To je umetnost koja je pri­
mcnljivija na ljudski život nego druge umetnosti. U usavršava·
nju te nauke i te umetnosti postaji prilika za beskrajan napredak.
Savršenstvo u tome sc ne postiže za šest dana, šest nedelja ili šest
meseci. To je posao života. Ne ići unapred znači ići unazad.
Pozitivne, konstruktivne i nesebične misli neizbežna imaju dugoro·
čan efekat na dobro. Kompenzacija je ključna reč kosmosa. Priroda
neprekidno teži da postigne ravnotežu. Tamo gde se nešto da, nešto
mora da se dobije, u protivnom, bi tu nastao vakuum. Ako prihvatite
to pravilo, morate da profitirate u tolikOj meri da će vam to sasvim
opravdati napore koje pri tom ulažete.
I . Svest o novcu je stanje urna, to su otvorena vrata za arteriju tr·
govine. To je predusretljiv stav. Ludnja je privlačna sila koja pokreće
DVADESET T R EĆI DEO • 2 .1 3
tok, a strah je velika prepreka koja taj tok zaustavlja ili ga potpuno
okreće unazad, dalje od nas.
2. Strah je upravo suprotno od svesti o novcu, to je svest o siro·
maštvu, a kako je zakon nepromenljiv, dobićemo upravo ono što
dajemo. Ako se plaŠimo, dobićemo ono čega smo se plašili. Novac
je utkan u sav materijal našeg opstanka, on zauzima najbolje misli
najboljih umova.
3. Stvaramo novac stvarajUĆi prijatelje, a svoj krug prijatelja uveća­
vamo stvaranjem novca za njih. pomažući im, bivajući im na usluzi.
Tako je prvo pravilo uspeha uslužnost i to se gradi na integritetu
i pravednosti. Čovek koji nije fer u SVOjim namerama jednostavno
je neuk, on je propustio osnovni zakon svakolike razmene, 011 je
nemoguć. on će sigurno i izvesno izgubiti. Možda on to neće znali,
možda će misliti da pobeduje, ali on će biti osuden na Siguran gubi.
tak. On ne može da vara neograničeno. Zakon razmene će od njega
zahtevati oko za oko i zub za zub.
4. 2ivotne snage su nestalne, one su sastavljene od naših misli i
ideja, a misli su opet uobličene u formu. Naš zadatak je da držimo
um otvorenim, da neprestano idemo za novim, da uoćimo priliku,
da nas zanima trka, a ne cilj, jer veće zadovoljstvo se nalazi u tra�
ženju nego u posedova nju.
5. Možete od sebe stvoriti magnet za novac, ali da biste to postigli,
najpre morate razmotriti kako možete obezbediti novac za druge
ljude. Ako posedujete neophodnu pronicljivost da opažate i iskori·
šćavate prilike i povoljne okolnosti, kao i da znate šta su vrednosti.
možete sebe postaviti u situaciju da ih iskoristite. Medutim, vaš
najveĆi uspeh će naići kako budete postajali sposobni da pomažete
drugima. Šta koristi jednom, mora koristiti svima.
II
214 •
KLJUČ USPEHA
6. Darežljiva misao je ispunjena snagom i životnošću, dok sebična
sadrži klice rastvaranja, ona će se raspasti i nestati. Veliki finansijeri
su naprosto kanali za širenje bogatstva. Ogromne sume dolaze i
odlaze i bilo bi opasno zaustaviti kako od liv tako i priliv. Oba kraja
moraju stajati otvorena, a naš najveći uspeh će doći kada shvatimo
da je davati podjednako bitno kao i dobijati.
7. Ako spoznam o da j e svemoćna snaga izvor sveg snabdevanja,
prilagodićemo svoju svest tom izvoru tako da će to neprekidno sebi
privlačiti sve što je neophodno i shvatićemo da što više dajemo, više
ćemo dobijati. Davanje II tom smislu podrazumeva uslugu. Bankar
daje svoj novac, trgovac daje svoje proizvode, pisac daje svoje misli,
radnik svoje veštine - svi imaju nešto da daju, ali što više mogu dati,
više će dobijati, a što više dobijaju, više će moći da daju.
8. FinanSijer dobija mnogo zato što mnogo daje. On razmišlja, on
j e retko čovek koji će prepuštati drugima da misle za njega. On želi
da zna kako će se obezbedi ti rezultati, to mu morate pokazati i kada
to budete mogli da uradite, on će obezbediti sredstva pomoću kojih
bi stotine ili hiljade mogle da profitiraju, a u proporciji s tim koliko
su uspešni i on će biti uspešan. Morgan, Rokfeler, Karnegi i drugi
nisu se obogatili zato što su izgubili novac drugih ljudi. Naprotiv,
oni su zaradili novac drugim ljudima i to ih je učinilo najbogatijim
stanovnicima najbogatije zemlje na planeti.
9. Prosečna osoba je potpuno nevina u pogledu bilo kakvog du­
bokog razmišljanja. Ona prihvata ideje drugih i ponavlja ih, slično
papagaju . To se mnogo bolje vidi kada shvatimo način koji se koristi
da se formira javno mnjenje, a taj poslušni stav u delu velike većine,
koja deluje savršeno voljna da dopusti da nekoliko osoba misli za
njih, jeste ono što u većini zemalja omogućava nekolicini ljudi da
uzurpira sve pristupe moći i drži milio ne potčinjenima.
DVADESET THEĆJ DEO • 215
10. Moć pažnje se naziva koncentracija. Ta moć se usmerava vo­
ljom i iz zbog toga moramo odbiti da se koncentrišema ili mislimo
na bilo šta osim na stvari koje želimo. Mnogi se stalno koncentrišu
na žalost, gubitak i nesklad bilo koje vrste. Pošto j e misao kreativna,
obavezno sledi da ta koncentracija neizbežna vodi ka još više gu­
bitka, više žalosti i više nesklada. A kako bi i bilo drugačije? S druge
strane, kada se susretnemo sa uspehom, napretkom ili bilo kojim
drugim poželjnim stanjem, mi se prirodno koncentrišemo na po­
sledice tih stvari i samim tim stvaramo više, iz čega sledi da mnogo
vodi ka još više.
l l . Kako razumevanje tog principa može biti iskorišćeno u poslov­
nom svetu tepa je objasnio moj kolega:
12. " Duh, šta god drugo rnogao ili ne mogao biti. mora da se po­
smatra kao suština svesti, tvar uma, realnost koja se provlači kroz
misao, a pošto su sve ideje samo faze aktivnosti svesti, uma ili misli,
iz toga sledi da je duh, i samo on, konačna Činjenica, prava stvar
ili ideja:'
l3. Razuman zaključak je da bi pravo razumevanje duha i njegovih
zakona ispoljavanja mogla biti najkorisnija stvar kojoj bi se prak­
tična osoba mogla nadati. Zar ne deluje izvesno da kada bi praktični
ljudi sveta mogli da shvate tu činjenicu, pali bi na teme samo da
dodu u situaciju u kojoj bi mogli da dobiju takvo znanje o duhovnim
stvarima i zakonima? Ti ljudi nisu budale, njima je samo potrebno
da se dočepaju te fundamentalne činjenice da bi se pokrenuli prema
onome što je osnova svih postignuća.
14. Sledi konkretan primer. Poznajem čoveka u Čikagu za koga sam
uvek smatrao da je popriličan materijalista. On je imao nekoliko
uspeha, kao i nekoliko neuspeha u životu. Poslednji pul kad sam
s njim razgovarao, on je bio "potonuo': u poredenju s nekim pret­
hodnim poslovnim situacijama u kojima je bio. Izgledao je kao da
II
216 • KLJUĆ USPEHA DVADESET T R E Ć ] DEO • 217

je zaista dotaknuo dno, a s obzirom na to da je već bio II srednjim kVintesenciji - na kraju krajeva, zapravo o duhu. (Kvintesencija je
godinama, ideje su mu dolazile sporije i rede nego ranije. u kosmologiji hipotetička odbojna sila, koja zauzima sav prostor
i kontrateža je sili gravitacije.) Taj čovek takođe, na kraju krajeva,
15. U suštini, ono što mi je rekao bilo je: "Znam da su sve stvari
mora biti posmatran kao ispoljenje duha. Nije nikakvo svetogrde
kojefimkciollišu II poslu rezultat misli, svaka budala to zna. Jedino
ideja da je on, budući da je duh, mogao toliko da se uskladi s pore­
što sada izgleda da sam malo kratak na mislima i dobrim idejama.
klom i izvorom da bi mogao da ispolji makar mali procenat njegovih
ali ako je to učenje sav um tačno, trebalo bi da pojedinac može
moći. Svi to manje ili više radimo kada usmeravamo svoj um ka
ostvariti direktnu vezu s beskonačnim umom, II kome moraju po­
kreativnoj misli. Taj čovek je uradio i više, on je prionuo na posao
stojati svakakve mogućnosti i sve vrste dobrih ideja koje bi čovek s
na veoma praktičan način.
mojim iskustvom i odvažnošću mogao iskoristili II poslovnom svetu
i samim tim postići velik uspeh. To mi dobro zvuči, baš ću morati 19. On nije izvlačio iz beskrajnog skladišta samo ideje koje su mu
da se time pozabavim:' trebale i koje su stvorile seme njegovog uspeha nego je i koristio
kreativnu snagu misli da bi sebi izgradio idejni uzorak onog čemu
16. To je bilo pre nekoliko godina. Nedavno sam ponovo čuo o tom
se nadao da će mu se prikazati u materijalnom obliku, dodajući na
čoveku. Razgovarajući s prijateljem, upitao sam ga: .. Šta se dogo­
njega, menjajući ga i unapredujući mu detalje s vremena na vreme ­
dilo s našim zajedničkim prijateljem? Da li je ikada ponovo stao na
" dakle idući od opšteg okvira do završnih detalja. Pretpostavljamo đa
svoje noge? Prijatelj mc je pogledao začudeno. "Šta'; upitao je, " nisi
su to činjenice tog slučaja, ne samo na osnovu našeg razgovora od
čuo za veliki uspeh kaji je postigao? On je velika faca kompanije X
pre nekoliko godina, već i zbog toga što sam otkrio da je ista stvar
(ne navodi se ime kompanije). On je tom preduzeću dao VELIKU
važila i za druge istaknute ljude, koji su imali slično ispoljavanje
IDEJU. Sluša;, on je već dobar pola miliona i ubrzano napreduje ka
" kreativne misli.
milion u i to sve samo u roku od osamnaest meseci. Tog čoveka,
o kom smo pričali, uopšte nisam povezivao s tom kompanijom, 20. Oni koji bi mogli zazirati od te ideje upošljavanja beskonaćne
iako sam znao za fantasličan uspeh koji je postigla. Moje kasnije snage radi pomoći jednoj osobi, za posao koji ima u materijalnom
istraživanje pokazalo je da je priča istinita i da navedene činjenice svetu, trebalo bi da upamte da ako b i beskonaćno imalo i najma­
nisu nimalo preterane. nju zamerku na takvu upotrebu, stvari se nikada ne bi dogodile.
Beskonačno je prilično sposobno da se brine o sebi.
17. To znači da je taj čovek zaista ostvario direktnu vezu s besko�
načnim umom - duhom - i našavši ga, podesio ga da radi za njega. 21. Duhovnost je prilično praktična, veoma praktična, intenzivno
To je iskoristio II svom poslu. praktična. Ona nas uči da je duh prava slvar, kompletna stvar, a da

1
je materija nišla drugo do plastična stvar koju duh može da stvori,
18. Da li to zvuči kao svetogrde ili bogohuljenje? Nadamo se da
izmeni, obraduje i oblikuje po svojoj želji. Duhovnost je najprak­
ne zvuči, ne želimo to. Uklonite podrazumevan;e personalnosti ili
" tičnija stvar na svetu - jedina stvarna i apsolutno praktična stvar
veličanstvene ljudske prirode iz ideje o "beskonačnom i ono što
koja postoji!
će vam ostati jeste ideja o beskonačnoj prisutnoj snazi, o svesti kao

I
218 • KLJUČ USPEHA

22. U vežbi uz ovu lekciju koncentrišite se na činjenicu da čovek

nije telo s duhom, već duh s telom i da su zbog toga njegove žudnje
nesposobne da donesu bilo kakvo trajno zadovoljstvo II bilo čemu Pitanja za vežbu sa odgovorima
što nije duhovno. Novac zbog toga nema vrednost, osim za stvara·
nje situacija koje priželjkujemo. pri čemu su te situacije obavezno
skladne. Skladne situacije zahtevaju neophodne zalihe. pa ako se 221. Sta je prvo pravilo uspeha? Prvo pravilo uspeha je uslužnost.
čini da postoji bilo kakav nedostatak, trebalo b i da shvatimo da se
222. Kako možemo biti najviše uslužni? Budite otvorenog uma,
ideja iH suština novca nalazi II služenju. Kako ta misao bude popri·
budite zainteresovani za trku, a ne za cilj, za traženje, a ne za po�
mala oblik. otvaraće se kanali za snabdevanje i dobijaćetc zadovolj.
stvo zbog znanja da su duhovne metode sasvim praktične. sedovan;e.

"Otkrili smo da uredno razmišljanje o svrsi, razmišljanje unapred, 223 Sta j e rezultat sebične misli? Rezultat sebične misli sadrži seme

dovodi do sazrevanja te svrhe u čvrst oblik, pa možemo biti apso� poništenja.

IUlno sigurni u rezultat našeg dinamičkog eksperimenta': Frensis 224. Kako možemo obezbediti svoj najveći uspeh? Uspećemo ako
Lerimer Vorner. znamo da je davali podjednako suštinsko kao i dobijati.

225. Zbog čega su finansijeri najčešće uspešni? Zbog toga što ne

dopuštaju da drugi misle za njih.

226. Zbog čega velika većina u svim zemljama ostaje poslušan i

OČigledno dobrovoljan alat nekolicine ljudi? Zbog toga što su pre­
pustili nekolicini da misli za njih.

227. Sta je posledica konccntrisanja na lugu i gubitak? Ako smo

koncentrisani na tugu i gubitak, sledi nam više tuge i gubitaka.

228. Sta je posledica koncentrisanja na dobitak? Ako smo koncen­

trisani na dobitak, sledi nam veći dobitak.

229. Da li se taj princip primenjuje u poslovnom svetu? To je je­

dini princip koji se primcnjivao i kOji će moći da se primenjuje. Ne
postoji drugi princip. Činjenica da se on može koristiti nesvesno
ne menja situaciju.
220 • K L J U Ć U S P E t-l A

230. Sla je praktična primena tog principa? Cinjenica je da je uspeh

posledica, a ne uzrok i ako želimo da imamo posledicu, moramo
imati uzrok, tj. ideju, tj. misao kojom se stvara posledica. D vadeset četvrti deo
" Hranile svoj um velikim mislima, vera II heroizam stvara heroje':
Dizraeli.
o vo je završni deo ovog kursa.

Ako ste uprainjavali svaku vežbu nekoliko minuta dnevno,

kako je savetovano, saznali ste da od svog života možete da dobijete
tačno ono što želite tako što tu svoju želju najpre oživite i sigurno
ćete se složiti sa učenikom koji je rekao: "Misao je gotovo neodo·
ljiva, tako ogromna, tako raspoloživa, tako odredena, tako razumna
i tako korisna�

Plod ovog znanja je, kao što je uvek i bio, dar bogova, ono je istina
koja oslobada čoveka, ne samo od svakog nedostatka i ograničenja
već i tuge i brige. Zar nije predivno shvatili da taj zakon ne uzima
u obzir ličnost, odnosno karakter? Uopšte nije bitno šta ste navikli
da mislite, put će biti pripremljen.

Ukoliko naginjete ka religiji, najveći religiozni uČitelji koje je svet

ikada znao pripremili su put toliko jasan da ga svi mogu pratiti. Ako
je vaša mentalna pristrasnost okrenuta ka fizičkim naukama, zakon
će funkcionisati s matematičkom tačnošću. Ako naginjete ka filozo�
fiji, Platon ili Emerson vam mogu biti učitelji, ali u svakom slučaju,
možete dostići stepen moći koji nema nikakvog ograničenja.

Verujemo da je razumevanje tog principa tajna za kojom su stari

alhemičari uzaludno tragali jer on objašnjava kako zlato u mislima
može biti pretvoreno u zlato u srcima i u zlato u rukama.

1 . Kada su naučnici prvi put smestili sunce u centar Solarnog si­

stema i poslali Zemlju da se vrti oko njega, nastalo je neizmerno
iznenadenje i zapanjenost. Cela zamisao je očigledno bila pogrešna,
222 • K L J U Č: USPEHA
jer ništa nije bilo sigurnije nego kretanje Sunca preko neba i svako
je mogao da ga vidi kako zalazi iza zapadnih brda i uranja u more.
Učenjaci su besneli, a naučnici odbacivali ideju kao besmislenu, ali
na kraju su dokazi ulili uverenje u svačiji um.
2. Mi o zvonu govorimo kao o zvučnom telu, a ipak znamo da sve
što zvono može da uradi jeste da proizvede vibracije u vazduhu.
Kada le Vibracije dostignu brzinu od šesnaest u sekundi, one iza­
zivaju zvuk kaji um ćuje. Um je takode sposoban da čuje vibracije
do stepena od 38.000 vibracija u sekundi. Ako broj naraste iznad
toga, ponovo nastaje tišina. Tako da znamo da zvuk nije u zvonu,
već u našem umu.
3. Govorimo i čak mislimo o Suncu kako ono daje svetlost, a znamo
da ono jednostavno emituje energijU koja proizvodi vibraciju u etru
brzinom od 400 milijardi u sekundi, izazivajući ono što se nazva
svetlosnim talasima, tako da na kraju shvatamo da j e ono što nazi­
vamo svetlost prosto oblik energije i da je jedina svetlost koja postoji
zapravo senzacija koju kretanje talasa izaziva u našem umu. Kada
se broj uveća, svetlost menja boju, a svaka promena u boji uzro­
kovana je kraćim ili bržim Vibracijama;, pa iako za ružu kažemo
da je crvena, da je trava zelena ili nebo plavo, znamo da te boje
postoje samo u našem umu i da su te senzacije koje doživljavamo
rezultat vibracije svetiasnih talasa. Kada vibracije padnu ispod 400
milijardi u sekundi, one na nas više ne utiču kao svetlost, već tada
doživljavamo osećaj toplote. Zbog toga je OČigledno da ne možemo
da zavisimo od onog što je očigledno našim čulima da bismo dobili
informacije o stvarnosti. Jer da je tako, verovali bismo da se Sunce
okreće, da je Zemlja ravna umesto okrugla i da su zvezde komadići
svetlosti umesto ogromna sunca.
4. Zato se ceo opseg teorije i prakse bilo kog metafizičkog sistema
sastoji u poznavanju istine u pogledu vas i sveta u kome živite, u
DVADESET ĆETVRTI D E O • 223
znanju da morate misliti skladno ako biste da izrazite sklad, da mo­
rate misliti zdravo da biste postigli zdravlje, a da morate razmišljati
bogato da biste dobili bogatstvo. Da biste to postigli, morate obrnuti
ono što je vašim čulima oČigledno.
5. Kada shvatite da su svaki vid zaraze, bolesti, nedostatka ili ogra­
ničenja jednostavno rezultati pogrešnog mišljenja, doći ćete do zna­
nja o istini koja će vas osloboditi. Videćete kako se planine mogu
pomerati. Ako se te planine sastaje samo od sumnji, straha, pore­
mećaja ili drugih tipova obeshrabrenja, one su ni manje ni više nego
stvarne i moraju se ne samo ukloniti već i .. baciti u more':
6. Vaš pravi zadatak se sastoji u ubedivanju sebe u istinitost te tvrd­
nje. Kada uspete u tome, nećete imati teškoća da mislite istinu, a kao
što je pokazano, istina sadrži životni princip i sama će se iskazati.
7. Oni koji mentalnim tehnikama leče bolesti saznali su tu istinu,
oni su je svakodnevno predstavljali u svojim životima i životima
drugih. Oni znaju da su život, zdravlje i bogatstvo sveprisutni, da
ispunjavaju sav prostor i znaju da oni koji dozvoljavaju da se bolest
ili bilo koja vrsta nedostatka prikaže, još nisu shvatili taj zakon.
8. Kako su sve prilike misaone kreacije i prema tome mentalne,
tako su bolest i nedostatak samo mentalne okolnosti u kojima osoba
propušta da opazi istinu. eim se ukloni greška, i prilike će se pro­
meniti.
9. Način da se ta greška otkloni jeste da se ude u tišinu i sazna
istina. Kako je sav um jedan um, to možete učiniti kako za sebe,
tako i za bilo koga drugog. Ako ste naučili da sastavite mentalne
slike željenih okolnosti, to će biti najlakŠi i najbrži naćin da OSigurate
rezultat. U suprotnom, rezultat se može postiĆi argumentovanjem,
ubedivanjem sebe u apsolutnu istinitost svojih tvrdnji.
224 • K L J U Č U S P EHA
10. Upamtite - a to je jedan od najtežih, kao i jedan od najčudesni­
jih iskaza za koje se treba uhvatiti - upamtite da bez obzira kolika je
teškoća, nebitno gde je, na koga utiče, vi nemate drugog pacijenta
do sebe samog. nemate šta drugo da radite sem da ubedite sebe II
istinitost onog što želite da se ispolji.
l l . To je II saglasnosti sa svakim postojećim sistemom metafizike i
nikakvi trajni rezultati se nikada neće obezbediti na bilo koji drugi
naćin.
12. Svaki oblik koncentracije, stvaranja mentalnih slika, argumen­
tacije i autosugestije prosto su metode kojima možete da shvatite
istinu.
13. Ako želite da nekom pomognete da uništite neki vid nedo­
statka, ograničenja ili greške, ispravan način nije da mislite o osobi
kojoj želite da pomognete. Namera da joj pomognete j e sasvim do­
voljna jer vas to stavlja u mentalni dodir s tom osobom. Nakon toga
izbacite iz uma bilo kakvu ubedenost u nedostatak, ograničenje,
bolest, opasnost, teškoću ili šta god da je problem. Istog momenta
kada uspete to da uradite, biće postignut rezultat i ta osoba Će biti
slobodna.
14. Medutim, upamtite da je misao kreativna i zato svaki put kada
dopustite sebi da vam se misli zadrže na bilo kakvim neskladnim
prilikama, shvatite da su te prilike samo spoljašnjost, one nemaju
realnost, duh je jedina realnost i on nikada ne može biti manje od
savršenog.
1 5 . Svaka misao j e oblik energije, stepen vibracije, ali misao o
istini je od najvišeg poznatog stepena i zbog toga uništava svaki
oblik greške, potpuno isto kao što svetlost uništava tamu. Nikakav
vid greške ne može postojati kada se pojavi istina, tako da se vaš
sav mentalni posao sastoji u tome da shvatite istinu. To će vam
DVADESeT ČETVRTI DEO • 225
omogućiti da prebrodile svaki vid nedostatka, ograničenja ili bilo
koje vrste oboljenja.
16. Ne možemo steći nikakvo razumevanje istine kroz spoljašnji
svet. Spoljašnji svet je samo relativan. [stina je apsolutna. Zbog toga
je moramo naći II unutrašnjem svetu.
17. Istrenirati um da vidi samo istinu, znači izraziti samo prave okolno­
sti. Naša sposobnost da to uradimo biće pokazatelj našeg napretka.
18. Apsolutna istina je da je JA savršeno i potpuno, istinsko JA je
duhovno i zbog toga ne može biti manje od savršenog, ono nikada
ne može imati nikakav nedostatak, ograničenje ili bolest. Blesak
genija nema poreklo u molekularnim kretanjima u mozgu, njega j e
inspirisao ego, duhovno JA koje je jedno sa univerzalnim umom,
a naša sposobnost da spoznamo to jedinstvo jeste ono što je uzrok
svim inspiracijama, svim genijima. Ti rezultati su dalekodosežni i
utiču na generacije koje će tek doći. Oni su svetianici koji označa­
vaju put za milione koji ga prale.
19. Istina nije rezullat treniranja logike ili eksperimentisanja, pa
čak ni posmatranja, ona je proizvod razvijene svesnosti. Istina je
u Cezaru izražena kroz Cezarevo ponašanje, u njegovom životu
i njegovim aktivnostima, njegovom uticaju na SOCijalne modele i
napredak. Vaš život, vaše aktivnosti i vaš uticaj na svet će zavisiti od
stepena istine koju ste spremni da opazite jer istina se neće ostvariti
kroz verovanje, nego kroz vladanje.
20. Istina se izražava u karakteru i karakter nekog čoveka bi trebalo
da bude interpretacija njegove religije, to jest onoga što je za njega
istina. To će se izraziti u osobinama onoga što poseduje. Ako se
čovek žali na besciljno lutanje svoje sreće, on j e nepravedan prema
sebi kao kada bi morao da negira racionalnu istinu, iako ona stoji
očigledna i neporeciva.
226 •
KLJUČ USPEHA
2 1 . Naše okruženje i nebrojene okolnosti i slučajnosti naših života
već postoje II podsvesnoj ličnosti koja sebi privlači mentalne i fizičke
materijale srodne njenoj prirodi. Tako je naša budućnost odredena
našom sadašnjošću i ako bi postojala OČigledna nepravda u bilo
kojoj crti ili fazi naseg života, morali bismo potražiti uzrok "iznutra"
i tako pokušati da otkrijemo mentalnu činjenicu koja je odgovorna
za spoljni prikaz.
22. To je ona istina koja nas oslobađa, a svesno poznavanje ove
istine će nam omogućiti da savladamo svaku poteškoću.
23. Prilike s kojima se srećemo u spoljašnjem svetu nepromenijivo
su rezultat prilika koje postoje u unutrašnjem svetu, iz toga nauč­
nom precizno sledi da ako driimo savršenu ideju u umu, možemo
stvoriti snvršene prilike u svom okruženju.
24. Ako vidite samo nepotpuno, nesavršeno, relativno, ograničeno,
te će se okolnosti iskazati u vašem životu, ali ako trenirate svoj um
da vidi i razume duhovni ego, JA koje je zauvek savršeno i potpuno.
a zatim i skladno, iskazaće se samo dobre i zdrave okolnosti.
25. Pošto je misao kreativna, a istina je najviša i najsavršenija misao
koju bilo ko može misliti. OČigledno je da misliti istinu znači stvoriti
ono što je istinito, te je ponovo očigledno da kada istina uđe u neko
biće, ono što je Iaina mora prestati da postoji.
26. Univerzalni um je zbir sveg uma kaji postaj i. Duh je um, zato
što je duh inteligentan. Reči su, dakle, sinonimne.
27. Poteškoća s kojom morate da se izborite jeste razumevanje
činjenice da um nije individualan. On je sveprisutan. On postoji
svugde. Drugim rečima, ne postoji mesto na kom ga nema. On je
zbog toga univerzalan.
DVADESET Č E T V R T I DEO • 227
28. Ljudi su do sada uglavnom koristili reč bog da iskažu taj uni­
verzalni, kreativni princip, ali reč bog ne prenosi pravo značenje.
Mnogi ljudi shvataju da ta reč označava nešto izvan njih samih, a
činjenica je upravo suprotna. To je sam naš živoL Bez toga bismo
umrli. prestali da postojimo. U momentu kada duh napusti telo, mi
više nismo ništa. Prema torne, duh je zapravo sve ono šlo jesmo.
29. Dakle, jedina aktivnost koju duh poseduje jeste sposobnost da
misli. Prema tome, misao mora biti kreativna, zato što je duh krea­
tivan. Ta kreativna moć je ravnodusn a i vaša sposobnost da mislite
je vaša sposobnost da je kontrolišete i iskoristite zbog pogodnosti
za sebe i druge.
30. Kada se istinitost te tvrdnje shvati, razume i počne ceniti, dOĆi
ćete u posed " ključa uspeha': ali upamtite da samo oni koji su do­
voljno mudri da shvate, dovoljno širokoumni da izvagaju dokaze,
dovoljno čvrsti da prate sopstvene procene i dovoljno snažni da se
žrtvuju koliko se zahteva, mogu ući i poslužiti se.
31. Za kraj, pokušajte da shvatite da je svet tl kojem živimo istinski
predivan, da ste vi veličanstveno bićc, da sc mnogi bude spoznajući
istinu i da koliko se brzo bude i dolaze do saznanja o stvarima koje
su za njih pripremljene, toliko brzo i shvatajU da oko nije videlo, niti
uho čulo, niti je u srca ljudi ušao sjaj koji čeka na one kaji pronadu
put do obećane zemlje. Oni su prešli sudnju reku i došli do tačke
razlike između istine i laži i otkrili da je sve ono što su ikada želeli
ili sanjali, nišla drugo do bleda senka zaslepljujuće realnosti.
" Iako nasleđe poseda može biti zaveštano, naslede znanjn i mudrosti
ne može. Bogat čovek može platiti druge da za njega obave neki
posao, ali je nemoguće da njegovo razmišljanje obavi neko drugi za
njega ili da poruči bilo kakav tip samonapredovanja': S. Smajls.
 P I T A N J A Z A V E Z B U S A ODGOVORIMA • 229

239. Šta se podrazumeva kada se kaže misliti? Misliti znači imati

jasnu. odlučnu, mirnu, promišljenu, održavanu misao, s kraj nim
Pitanja za vežbu sa odgovorima Ciljem II vidu.

240. Šta je rezultat mišljenja? Moći ćete da kažete: "Nisam ja taj koji
je uradio posao, već olac koji boravi u meni, on je obavio posao:'
231. Od kog principa zavise teorija i praksa svakog postojećeg me­
Doći ćete do saznanja da je otac univerzalni um i da on stvarno i
tafizičkog sistema? Ceo opseg teorije i prakse bilo kog metafizičkog
istinski boravi II nama, drugim rečima, znaćemo da su čudesna
sistema sastOji II poznavanju isline II pogledu nas i sveta u kome
obećanja data u Bibliji činjenice, a ne iz mišljotina i da ih bilo ko s
živi u kom živimo.
dovoljnim razumevanjem može dokazati.
232. Sta je istina? Istina je stvarno JA, tj. ego je duhovno i prema
" Hramovi imaju svoje svete slike i vidimo kakav su uticaj odu­
tome, ne može biti manje od savršenog.
vek imali na veliki deo čovečanstva, ali u stvarnosti, ideje i slike II
233. Kako se uništava bilo kakav tip greške? Mi treba da se apso· ljudskim umovima su one nevidljive snage koje neprekidno njima
lutno ubedimo u istinu koja se tiče uslova koje želimo da nam sc upravljaju - i kojima sc, generalno, svi oni spremno pokoravaju';
ostvare. Džonatan Edvards.

234. Možemo li to učiniti i za druge? Univerzalni um II kojem ži­

vimo i krećemo se i imamo svoju suštinu jeste jedan i nedeljiv, pa
je zbog toga moguće pomoći drugima koliko i sebi.

235. Sta je Univerzalni um? Univerzalni um je zbir svih umova

koji postoje.

236. Gde se nalazi univerzalni um? Univerzalni um je sveprisutan,

nalazi se svugde. Ne postaji mesto gde ga nema. Prema tome, on se
nalazi i u nama. On je unutrašnji svet. On je naš duh. nas život.

237. Kakva je priroda univerzalnog uma? Univerzalni umje duhovni,

a samim tim on je i kreativan. On teži da se iskaže u obliku.

238. Kako možemo da delujemo na univerzalni um? Naša sposob­

nost da mislimo jeste sposobnost da delujemo na univerzalni um i
dovedemo ga u stvarnost radi svoje koristi i koristi drugih.
 Carls F. Hand
KLJUC USPEHA

tek/ura
IJedrija Arsić

Grafitkki l/rednik
Predr.lg Bujit

Urednik
DubF.lvka Drago\'it-Seho\it

Zn iZtiCll'lltll
Zo nI n Fida!1ovski •

Timi
1000 primeraka

SllI/npl!
"SvelIos!", Cačak

b.dllVllt
porlaLibris, Beograd
Kncz Mihailova 6
porlalibriS@Ccl.rs
www.portalibris.rs

CI P - Kar;l/lo,..t��Ullja y uy6nt1KaIlnjIt
HapOI\tta 6,,6n.,o,,"Ka Cp6uic', Jjeorpa.'l

159.957.)(0)5)

XAUEJI, 'Iap:'c 0.1'., 11166-1949

Ključ uspeha I CarIs P. llanel ; pr('\oo obrada i komentari
,

Mmri;o Krt.ič. - R�ogl1ld : PorlaLibris. 2009 (Cačak : S,·cr!ost). -

238 m. ; 21 cm. - (llibHOIl.'h Lica i naličj a ; knj. br. 14)
I'rc\'oo dela: lhl.' MaSler Key System I Charles F. Haanel. - Tira!
1.000. - Str. t I- li) : Predgovor izdanju n� srpskom I Marijo Krt.ić,
- Str. 1-2: Uvod I F. II. IkrMn.

ISBN 978·86·78 18·122-\

nl 3aKnn np"UJ13'ICII,a 6) nCIIXOIlol'1tja ycnexa - npllpy'lllltll1t

CQI!JSS.SR·1D 170529548