MODERNA U SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI (PODSETNIK)

Moderna kao književni pravac je trajala dve decenije. Vrhunac doživljava početkom 20. veka i traje
sve do Prvog svetskog rata.

Miodrag Pavlović ju je nazvao zlatnim vekom srpske poezije.

I u Evropi i u Srbiji, književnost moderne je pretstavljala veliki preokret na kraju 19. i početkom 20.
veka.

Predstavnici moderne su nezadovoljni pripadnici društva koji se pred naletom materijalizma povlače
u svoje unutrašnje svetove i stvaraju novu poetiku.

Pesnici moderne su prvi školovani intelektualci u Srbiji. Oni su nova generacija intelektualaca koja
se školuje u inostranstvu, prvenstveno u Francuskoj, zbog čega je francuski uticaj u srpskoj moderni
bio najvidljiviji.

Uticaj parnasizma i simbolizma je najznačajniji – zato se srpska moderna i naziva mešavinom ova

dva pravca. Njihov uticaj se ogleda u stvaranju kulta lepog, što podržava i tadašnja književna kritika,
na čelu sa Bogdanom Popovićem i ,,Srpskim književnim glasnikom”.

Na prelazu između dva veka, srpska književnost konačno

hvata korak sa evropskom i upravo tada ona poprima
sva obeležja evropske moderne.
Moderna kretanja u prozi
Moderna proza se kretala u dva pravca:

1. Tradicionalistički: oslanjanje na realizam

2. Modernistički: radnja sa sela prelazi u grad; drugačiji je ambijent; drugačiji je tip likova;
manje je fabule, a više introspekcije; uvode se lirski i psihološki elementi ( unutrašnji sukobi i
ispovedanja); teme opisuju kompleksne probleme društva i složena stanja duše; dominantne stilske
figure su simbol i alegorija.

Moderna prvog talasa u prozi: Bora Stanković, Petar Kočić , Svetozar Ćorović i Ivo Ćipiko. Od pesnika
u ovaj prvi talas spada Aleksa Šantić.

Savremeniji prozni pristup su imali: Milutin Uskoković, Veljko Petrović i Isidora Sekulić.

Moderna kretanja u poeziji

Ipak, u modernoj je poezija bila dominantna.

Prvi pesnik koji počinje da piše na modernistički način je bio Vojislav Ilić.

U svojoj pesmi ,,Kleon i njegov učenik” Ilić upotrebljava simbole na bodlerovski način:

 ,,Sve je samo simbol što ti vidi oko,
Sve što dušu tvoju i vedri i mrači.
Simbol je i zemlja, i nebo visoko,
A suština ono što on sobom znači.”

Dalju evropeizaciju srpske poezije donose intelektualci koji se vraćaju sa studija iz

inostranstva: Dučić, Rakić, Pandurović, Dis, kao i kritičar Bogdan Popović.

Pod uticajem francuskog stila, oni uvode u srpsku poeziju pesimizam, dekadentnost i lapurlatizam.

Poetika srpskog modernog pesništva

 Kult lepog: sklad reči, misli, osećanja i zvuka
 Pesimizam
 Lapurlatizam
 Besmisao stvarnosti
 Promišljanja o Bogu, ženi, prolaznosti i smrti
 Patriotizam
 Slutnje
 Snoviđenja
 Simboli
 Precizan stih

Književna kritika je imala prevlast u moderni kakvu

nikada pre i nakon toga nije imala.
Književna kritika
Književna kritika je prvi put izrazito važna i poštovana.

Ona se okreće unutrašnjim tumačenjima koja se tiču umetničkih vrednosti dela, za razliku od

ranije kritike koja se bavila spoljašnjim pristupom, odnosno okolnostima u kojima je delo nastalo.

Ljubomir Nedić je preteča novog pristupa jer kritikuje utilitarizam koji zagovara društvenu ulogu
književnosti. On prvi pohvaljuje Ilićev estetizam- osećanje za lepo, za emociju i artizam.

Bogdan Popović je bio veoma obrazovan, studirao je na Sorboni, bio poliglota i univerzitetski
profesor. Nazivali su ga ,,kraljem misli, duha i ukusa”.

On 1901. godine osniva prestižni časopis ,,Srpski književni glasnik”, a 1911. godine

pravi ,,Antologiju novije srpske lirike” u kojoj iznosi sledeće stavove:

 narod je masa koja ne može sama da utvrdi šta je vrednost u umetnosti

 dela tumači detaljno metodom ,,red po red”
 forma je važnija od sadržine – ona je 3/4 njegove vrednosti, a najveći su oni umetnici koji
umeju da ih objedine
 roman je niži književni rod, pa ga više čitaju oni koji su manje obrazovani
 lepota u umetnosti treba da bude ohola, povučena i gospodstvena – kao u pesmi Jovana
Dučića ,,Moja poezija”
 ukus je važniji od talenta – bolje će stvarati onaj koji ima ukusa
 književnost je Biblija čovečanstva – ona oplemenjuje

Popovićev  predgovor  ,,Antologiji novije srpske lirike”

je  manifest  srpske moderne napisan u 4 poglavlja.
Visoki pesnički ton vlada u celoj antologiji, jer ju je Popović zasnovao na izuzetno zahtevnim
kriterijumima:

1. CELA LEPA: sastavljena je po estetičkim merilima; pesme su birane po lepoti; ona je zbirka
cveća poezije; svaka pesma u njoj je dragi kamen; sve one su lepše u Antologiji nego van nje; mora
biti cela lepa bez loših stihova, loših početaka i završetaka, okrugla i savršena kao zvezda
2. OSEĆANJA: lirska pesma mora imati osećanja; osećanje mora biti čisto, a ne prigodno
3. JASNA: pesma mora biti jasna jer nejasnost ubija smisao
4. Pravo srpsko pesništvo počinje od Radičevića; posle njega slede pesnici sa dubljim
osećanjima i temperamentom; potom, oni sa živom maštom; na kraju sledi kruna pesništva: Šantić,
Dučić, Rakić, Pandurović i njihova poezija pesimizma i ispovednog tona

Jovan Skerlić je bio urednik SKG nakon Popovića. On 1914. godine piše ,,Istoriju nove srpske
književnosti”. Bio je veoma uticajan i određivao je sudbinu umetnika na književnoj sceni. U svojoj
knjizi je opisao smenu stilskih epoha, pravaca i škola i pokazao da se srpska književnost razviijala u
skladu sa evropskim književnostima.

Rezime
Zajedno sa književnim tendencijama, i jezik se prilagođava novim intelektualnim potrebama. Sa
modernom počinje centar da utiče na periferiju, a urbane i moderne sredine postaju dominantnije
od ruralnih i tradicionalnih.
Dakle, ne zaboravimo da je epoha moderne iznedrila neke od najznačajnijih nacionalnih pesnika,
ustanovila antologijske pesme i da se često naziva zlatnim dobom poezije!