Upravljanje kreditnim potencijalom banke i ocena boniteta trazioca kredita

Za noramlno funkcionisanje kreditnog tržišta svake zemlje bitan je pojam kreditnog potencijala.

To je gornji limit kredita koji jedne poslovna banka može da odobri, a da oćuva svoju sposobnost likvidnosti, tj.
plaćanja svih svojih dospelih obaveza.

Zbog toga banke prilično oprezno prilaze ovom pojmu, vodeći računa da nikad ne predju dodatni maksiimum, kako i
same ne bi zapale u likvidinosne problem.

Zbog toga u svakoj poslovnoj banci postoje posebno formiranja odeljenja koje kontrolišu kreditni potencijal banke,
vode računa da ne pređe dozvoljenu granicu i da banka u svakom trenutkiu bude sposobna da servisira svoje
ostale dugove. Ovi ljudi moraju da prate sve propise koje donosi centralna emisiona ustanova,

Naravno, osm poslovne banke za njenu kratoročnu i dugoročnu likvidnost zainteresovana je i Centralna banka svake
zemlje.

Ona ima svoj set mera kojima kontroliše banke a da ne bi prešle dozvoljeno prekoračenje u smislu iznosa koji se
odobrava korporativnim i individualnim klijentima. Najčešći instrument kojim se kontroliše kreditni potencijal
banaka jeste stopa obavezne rezerve. Stopu obavezne rezerve Centralan banka određuje na osnovu raznih
faktora: stanje u privredi jedne zemlje, monetarni sitem, značaj poslovne banke, standard građana i sl.

Pored vođenja računa o ktreditnom potencijalu, poslovne banke moraju da prilikom odobravanja kredita, vode računa o
bonitetu tražioca kredita.

Pojam kredita
Za kredit se često kaze da predstavlja sredstvo usmeravanja aktivnosti i razvoja privrede. Kredit ima veoma
značajnu funkciju jer omogućava likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i povećava proces proizvodnje i
uspostavlja ravnotezu robno-novčanih odnosa na tržištu.

Kredit predstavlja dužničko-poverilački odnos u kome poverilac ustupa pravo raspolaganja novcem dužniku na izvesno
vreme i pod izvesnim uslovima.
U privrednom zivotu i finansijskoj praksi najznačajnije funkcije kredita su:

• mobilizatorska funkcija
• obezbedjenje likvidnosti i stabilnosti privredjivanja
• regulacija ponude i tražnje na tržištu

• uticaj na međunarodnu ekonomsku razmenu

• kontrolna funkcija kredita u privredi.

2 Kreditni potencijal banke

Kreditni potencijal je maksimalni iznos kredita koji može odobriti banka a da pri tome bude likvidna. Zavisi sa jedne
strane od visine fondova banke, prikupljenih depozita i međubankarskih kredita, odnosno drugih izvora, i, s
druge strane, od visine stope minimalne likvidnosti, obavezne rezerve likvidnosti, visine blagajničkih zapisa i
drugih obveznih plasmana banke koje joj određuje centralna banka.

Kreditni potencijal banke je u stvari snaga banke. Osnovu kreditnog potencijala banke čine njena sredstva, a ona mogu
biti:
1. Fondovi banke (početni kapital za poslovanje),
2. Depoziti (ulozi stanovništva ili ekonomskih subjekata- oročeni ili po viđenju),
3. Međubankarski krediti (kredit uzet kod druge banke ili kod centralne banke).

Banka formira kreditni potencijal na bazi depozita po viđenju svojih deponenata i po osnovu tog kreditnog potencijala,
koji je kratkoročan, daje kratkoročni kredit drugim subjektima koji postaju njeni dužnici. Pri tom banka ne
plasira u vidu kratkoročnog kredita ceo depozit po viđenju, već formira svoju likvidnu rezervu, a uz to teži da
dužnici, istovremeno budu i njeni deponenti i da se između svih njenih deponenata što više obavlja prodaja i
kupovina roba i usluga. Ovo zbog toga što, kada deponenti jedne banke međusobno plaćaju obaveze, u banci se
ne menja ukupni depozit, pošto se novac ne odliva iz banke, već se samo premešta sa depozitnog računa jednog
njenog deponenta na depozitni račun drugog......

Bilans stanja
Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju (imovine) privrednog društva na određeni dan.

Sastoji se od uporednog prikaza

aktive, odnosno sredstava sa kojim privredno društvo raspolaže i
pasive, odnosno prikaza izvora ili porekla sredstava sa kojim privredno društvo raspolaže. U bilansu stanja vrednost
aktive i pasive mora da bude jednaka.

Na primer, ako jedno privredno društvo ima u svom magacinu robu u vredosti od 1.000.000 novčanih jedinica, ta roba
će biti prikazana u bilansu stanja kao aktiva, odnosno kao sredstvo kojim privredno društvo raspolaže. Ako na
ime ove robe privredno društvo duguje dobavljačima 900.000 novčanih jedninca, a bankama 100.000 novčanih
jedinica onda će u bilansu stanja kao poreklo ove robe, odnosno kao pasiva biti navedeni ovi dugovi. Kao što se
vidi bilans je uravnotežen, aktiva je 1.000.000 novčanih jednica, a pasiva je 900.000 + 100.000 odnosno
1.000.000.

Reč bilans inače potiče od latinske reči bi i lanx što znači dvostruki tas na vagi.

Forme bilansa stanja

Horizontalni tabelarni pregled

Vertikalni tabelarni pregled

Bilans uspeha
Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kome se prikazuju prihodi i rashodi privrednog društva sa ciljem utvrđivanja
rezultata poslovanja (ostvarene dobiti ili gubitka) u određenom vremenskom periodu.
Logično, sadržinu bilansa uspeha čine prihodi i rashodi stim da se naročito ističe struktura prihoda i rashoda.

Struktura prihoda

Prihodi su razvrstani u četiri grupe:

Prihodi od prodaje robe i usluga (poslovni prihodi) — ova vrsta prihoda čini osnov poslovanja privrednog društva.

Finansijski prihodi — ovu vrstu prihoda čine uglavnom prihodi od kamata i dividendi

Vanredni prihodi — ova vrsta prihoda nastaje po osnovu prodaje hartija od vrednosti, osnovnih sredstava za rad
privrednog društva, smanjenja obaveza i sl.
Revalorizacioni prihodi — nastaju po osnovu revalorizacije osnovnih sredstava, kapitala, finansijskih plasmana i
dr.
Struktura rashoda

Isto kao i prihodi i rashodi su podeljeni u četiri grupe:

Poslovni rashodi — u poslovne rashode spada nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, zarada, amoritizacije
i slično.

Finansijski rashodi — uglavnom su to rashodi po osnovu kamata ili negativnih kursnih razlika.

Vanredni rashodi — nastaju kao posledica nepredviđenih poslovnih događaja na koje privredno društvo ne može da
utiče.

Revalorizacioni rashodi — ova vrsta rashoda nastaje po osnovu revalorizacije kapitala.

Поступак утврђивања бонитета корпорација и њихово рејтинг оцењивање

На основу приложене документације правних лица кредитни аналитичари у банци врше

анализу пре свега његових билансних показатеља на основу чега закључују да ли

правном лицу уопште могу одобрити кредит, да ли је лице кредитно способно, а онда и

у ком обиму могу пласирати своја средства на тај начин. На тај начин они категоризују

правна лица према степену ризика пласмана одређују цену новца који ће му пласирати

изражену кроз каматну стопу.

Споразум Базел II је предвидео да саме банке, уколико задовољавају предвиђене

услове за то, могу вршити категорисање својих клијената њихово интерно рејтинг

кредитно оцењивање. Али свакако су у том смислу веома битне кредитне рејтинг оцене

екстерних кредитних рејтинг агенција (CRAs) јер би рејтинг оцене требало да буду

квалитетне, непристрасне, предмет детаљније фундаменталне анализе, са више

аналитичких алата и предмет и квалитативне анализе и процене, да би биле релевантне

и реалне.

Иницијална подручја корпоративног рејтинг истраживања CRAs односе се на

корпоративну анализу два посебна подручја:

• пословног ризика (односи се нпр. на ризик земље, индустријске карактеристике,

позицију компаније, способност покривања трошкова компаније, њену

стручност за стратешко и операционо управљање, њену зарађивачку способност

и могућност остваривања профита, компарациону анализу у односу на исте

компаније у оквиру гране делатности коју обавља и сл).

• финансијског ризика (односи се на рачуноводствене показатеље (анализу

биланса), финансијску политику, кредитну способност, довољност новчаног

тока довољне количине новца (коефицијент новчаних токова), ликвидност,

солвентност, ефикасност, профитабилност и сл.).

Примарни извор информација за доношење рејтинг оцена CRAs представљају

финансијски извештаји. У пракси анализа финансијских извештаја почиње ревизијом

карактеристика рачуноводства и финансијске транспарентности, где се процењује

колико се потцењују или прецењују различита финансијска мерила и колико су

рачуноводствена мерила јавно доступна.

CRAs улажу велик део напора да потпуно изразе количину бројних обавеза исказаних

у билансу и ванбиланса које компанија може да има и које је могу довести до

банкротства уколико остану неплаћене. Ове обавезе се упоређују са капиталом фирме и

допуштају прорачуне односа између задужења компаније и њеног капитала. Преглед

структуре капитала издаваоца за CRAs представља важан део финансијске анализе јер

се њом утврђује финансијска флексибилност предузећа и како се она може

искористити.

Резултат анализе пословног и финансијског ризика компаније представља одређивање

укупног ризика компаније. Ризик целокупног пословања компаније CRAs изражавају

системом бодовања и рангирања од најнижег до највишег нивоа.

CRAs издају, веома различите врсте кредитних рејтинга према потребама и захтевима

корисника њихових рејтинг оцена.

Бонитет правног лица и кредитна оптерећеност одредиће и начине додатног обезбеђења

кредита и начин враћања кредита кроз рок повраћаја средстава, грејс периоде, ануитете

месечне и годишње отплате кредита.

 Radičević Elena
IV1