SAVREMENI PRINCIPI

P^ELAREWA
Urednik:
es!nfe. Rodoqub
@ivadinovi}

PREVODI NAJBOQIH ^LANAKA

IZ STRANIH ^ASOPISA
POSLEDWIH GODINA
SA KOMENTARIMA
SVOJOJ
DIVNOJ ]ERKI
MLA\ANI
 Izdava~
Es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12
telefoni: (018) 84-67-34 (064) 14-14-184

Urednik
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Tehni~ki urednik
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Kompjuterska obrada teksta i dizajn

es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Priprema za {tampu
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Pomo} u pripremi za {tampu

Milan Terzi}

Prevodi
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Ilustrator
Aleksandar Stani{i}
 Urednik:
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

SAVREMENI
PRINCIPI
P^ELAREWA
PREVODI NAJBOQIH ^LANAKA
IZ STRANIH ^ASOPISA
POSLEDWIH GODINA
SA KOMENTARIMA
-prvi deo-

@itkovac, 2000.
S A D R @ A J
NA\E
KO[N
ICE M D A S E PRO CA U
Autor KAKO JEDNI
: Sphf AMCI WA ZA
s s! B/Np P^ELI RIRODI
vi put trana broj 1 stf itev
-Po pr P
kako kod r : G o rgi M
sagradi nas det Auto 4
a broj te p~ele
stran
a
efikas ti ko{nicu qno uputstvo |e
rona zna.
no pri m
vla~it amac koja }e li da p i
i rojev -Znate {umi? Gorg
e! u
OD ZA
NOVI PRECIZNI NAU^NI PODACI O ^ELA - MET
ROJEWU PRA]EWE P I C A U PRIRODI
L A @ EW E ZAJEDN pvtf
Autor: Sphfs!B/Npstf PRON A cbsb!Xbufsi
o ri : E bw je!Cbolt i Cbs
strana broj 3 Aut strana bro
j5
: Kako prona}i
-[kola u praksi primenqive biologi- u~na uputstva
je. Efikasna pomo} za boqe -Precizna na u{tvo u {umi !
dr
razumevawe ko{nica mamaca!
HRANA
VE[TA^KA IS
P^ELA
EDOBER OD MEDONOSNIH
NAPRAVITE M E Autor: Tu fwf! Ubcfs
RAZVOJNE PA[ st ra na br oj 11
f! Ub cf s JO[ NE[TO O KO[NICA- w-
Autor: Tufw prihra
stra na br oj 8 MA MAMCIMA -Da li ste p~elei zamenama
ivali {e} er om
na pa{a da Autor: Aleksandar og ~lanka to
-Mo`e li razvojda? Naravno Mihajlovski polena? Posle ov
pru`i vi{ak me
vi{e ne }e te da radite !!!
se! strana broj 7
da mo`e! Uverite
-Pogledajte i ameri~ka
iskustva. Ne{to }ete sig- ^UVAW
EFIKA E SPAR
SNA BI urno nau~iti ! ICA ZI ENIH M
KONTRO OLO[K MI U P AT-
A
LA VA ZAJEDN ^ELIWIM
HEMIK ROE BEZ Autori I CAM
Autor: ALIJA INTENZIV : N/I/X A
Cpc![/I NI DVO- zcpso-
strana pss MATI^NI N/M/Xjo
broj 17 SISTEM M t
Q/I/Mbg upo-
-Uni{tit DAJE VI[ I mbnnf
E MEDA
hemikal e varou bez Autor: Cp
c![/Ipss
strana
broj 22
i
posla i ja! Uz malo strana br -Kako da sa~uv
dobre vo -Uz oj 13 broj mat ate ve}i
qe... mnogo r ica zimi
dobiti vi{ ada mo`e se u prole} , pa da i
h
e e skupo p
meda! Pa, a nego mnogo rodate!!
ko volite d
NICE I
!
ZA KO[ radite........ a
E M A VAWA
OP R
U T O K U ZIMO
E
POTREB or: D/M/Gbssbs VAROE
Aut ROTIV
broj 30 P
strana i{e xin IMOL
O M
ANA T ! Lopcfmtqjf
p t
ajte kako ! T M
-Pogled og p~elarstva!! N A T R E
: sbo{
va~i? D
a,
amer i ~ k DOPU G 8
Autor rana broj 3 ri istra`i
st p~ela !
emo jft-a
i d a postan na Lopcfmtq
m -
LIKACI
o
TRETM mo li i o se ugledam SLE AP
AN T
PROTIV IMOLOM
-Mo`e ak EDU PO M FRA
-
EUM UPOTRE
BO
KRE^NO VARO REZIDU VAROE
G LEGLA E I R O T I V R A M A
POMO] JE P MOL ob
RAMA Z
A APLI U KNO TI phebopw-! Wfsf
Autor: KACIJU f gb o !C -! Qfufs
Gsbo{!L Autori
: Tu
upo!Jnepsg
stra opcfmtq ZIMSK nboo-!
B o
jft O KLUB
-Kako ti na broj 33 Autor:
Tufwf!U
E Ljmdifo Gmvsj
41
m o
varou za lom uni{titi strana bcfs s t r a na broj elarstvo
sva vrem -P~el broj 28 ta za p~
Lako !!! ena? e e d Institujcarskoj
Bez mno P~elar i zima? -P o g l
u [va t-ov izum !!!
i nauka
go truda ! fmtqjf
!!! na L cop
 JA ROJEWA SA FIKSNIM
U^NA PREVENCI TEHNOLOGIJA
KOMPLETNA NA ed a u sa}u RAMOVIMA
proizvodwu m
sa osvrtom na /Iphh Autor: Besjbo!
ev!Upj
Autor: Kpio!B na br oj 20
stra
strana broj 46 , ja u p~elarstvu
100 godina ci
-Desila se revolu rama? Da li }e do
krila pre skoro
-[ta je nauka ot { ni{ta nismo ~uli? otkri}em po kr et no g
a mi o tome jo ! je op et do }i vra}awem na
Odu{evi}ete se revolu ci
Verovali ili ne
, to
nepokretan ram? mogu}e!!!
L
je sasvim
NIPER HI
O N A ^ N O : PLAN XU e m ed a u sa}u
K d obijaw
ro je w a i
Kontrola io!B/Iph
h STRATEGIJE ZA PR
Autor: Kp o j 5 1 EVENCIJU ROJE-
strana br za du`i per
i- WA POVEZANE SA TE
ORIJOM
jewe
suzbiti ro ru{tava Autor: Kpio!B/Iph
-Kako 100% ne slabqewem jakih d ni strana broj 69
h
o i
od. Sigurn preporu~ivali pojed !!! -Poja{wewa osnovnih
kako su ,, na{eg p~elarstva prin
koji preveniraju rojew cipa
,,velikani e!!!

ZA[TO I KADA P^
ELE SEBNO
GRADE SA]E I RADE SAK OSNOVNO I PO
U WI VO DEMARIRAWE
P^ELI bse! Mfdmfsd
r
NEDI[TU fs o /Iphh
Autor: Kpio!B/Iph :C
Autor ana broj 75 tnijim Autor: Kpio!B
h str strana br oj 72
strana broj 56 valite
najk ade! plana
-Posle ~itawa ~lanka vosku i i prer -Varijante baze
-Sve o ma topqewa Xuniper Hil!!!
bi}e Vam jasno kada i na~ini
gde p~elama treba
omogu}iti gradwu
sa}a! ROJE-
PRAVI UZROCI
WA
/Iphh P^ELIWA JAJA
BENI Autor: Kpio!B I LARVE
BRAM NA na br oj 64 Autor: Tufwf! Ub
I O D stra cfs
DN LA
PRIRO IZMI P^E TE -Objediwena teza
o strana broj 86
N I -Ne}ete verova
M E H A PA Z boo
R A
uzrocima ro je w a.
istina! A mewa ti da je ovo
TI I
BOLES tu! I/Evtun Najsavremeniji na p~elarstvo i na{ pogled
: Kp
Autor ana broj 80 ~ela pogledi !!! Veoma prak
rad sa p~elama! ti~an
str bnosti
p su!
sposo sno korisno za prak
-Sve o e same efika~ina i
da s od {teto
e e
odbranlesti! Ako n to SPRE^A
VAWE N
bo ite d a je AGONA
alu ZA ROJ
zakqu~p~elarevu majte Autor: U PROL
E]E EWE
u z ~ i t Aleksan
mogu}e, ponovo pro dar Mi
ha
pomo} ~lanak! -Savrem strana broj 44 jlovski
eni na~i
wa u nas n suzbijawa roje
tavqa~a -
ma!
NAU^NO ZASNOVAN
A TEHNI-
KA STACIONARNOG MALAN BROJ
P^ELARE- KOJI JE OPTI
WA DB KO[NICOM LE TNICA U
P^ELA IZ
Autor: Rodoqub U[TVU ZA RAD SA
P^ELIWEM DR
@ivadinovi} BA GREMOVE MED I[ TIMA PRI
VREME GLAVNE EDA
strana broj 93 PA [ E DOBIJAWU M
-Urednikovo predavaw an Milo- !B /Iphh
e Autor: Slobod Autor: Kpio
odr`ano na Savetova na br oj 59
wima o radovi} stra
o
tehnologiji p~elarew
strana broj 88 -Mislite da je ov?
Beogradu 26.februara a u i ne trebaju jednos ta vn a te ma
2000. i -P~elama u pa{ imateqice
u Ni{u 20. februara
2000. } pr
izletnice ve a !!! Grdno se varate!
godine ! nektar
Ko{nice - mamci za rojeve -1-
Autor ~lanka:
S PHFSS B/!! N PSS TF
D PSOFMM V OJWFSTJUZ
KO[NICE

3241!!D PNTUPDL I BMM
OZ!25964-!VTB  MAMCI
^lanak je objavqen u ~asopisima C f f U severnim ^
vr lan
Dvmuvsf 3/1997 i Melitagora 7-8/1997 dr`avama nema 10 edi ak k
rojeva u takvom izo- ov k o
ori{}ewe ko{nica u svrhu hvatawa ak oli ji

K rojeva je staro koliko i planine. Jo{

su stari Egip}ani dr`ali prazne
ko{nice koje su slu`ile u ovu svrhu. Ali,
biqu kao {to ih je bilo
recimo pre 1992. godine,
kada nije bilo tako mnogo
bolesti p~ela, ali bi i tamo
ko{nice mamci jo{ uvek mogle biti
vi
h k ko i
wi
ga

istra`ivawa o tome koji je dom za p~ele

najprivla~niji, ako im se pru`i izbor, su
vr{ena tek nedavno i to uglavnom od strane
samo jednog ~oveka po imenu Uipnbt! E/Tffmfz
(koji je, uzgred budi re~eno, posledwih godina
zabele`io mnogo uspeha na poqu istra`ivawa
p~ela uop{te-primedba urednika). Ova
istra`ivawa nam poma`u da napravimo boqe i
efikasnije ko{nice-mamce !!!
o{nice mamci danas se upotrebqavaju
profitabilne. Me|utim, na prole}e u plan-
ta`ama pomoranxi na Floridi zapazio sam da
rojeva ima u istom takvom izobiqu kao i nekada.
Ve}ina komercijalnih p~elara ne uspeva da kon-
troli{e rojewe onako kako bi `eleli!!!
Mo`ete da napravite i koristite veoma
efektivne ko{nice mamce ako sledite neka
prosta uputstva.. Prvo morate znati kada p~ele
kre}u u izvi|awe novih stani{ta za budu}e
rojeve i kada po~iwe izletawe rojeva na va{em
podru~ju. Moje bele{ke govore da se prve izvid-

K uglavnom u dve svrhe. Jedna je da se prati

kretawe afrikaniziranih medonosnih
p~ela (ako niste sa time upoznati, radi se o
nice na Floridi mogu videti u toku posledwe
nedeqe februara, a u dr`avi Wujork u drugoj ned-
eqi maja. (Naravno, ove termine svako od nas
mora da utvrdi za podru~je svog p~eliwaka-
slede}em: U Ju`nu Ameriku su pre vi{e godina
uvezene p~ele iz Afrike, sa posebnim primedba urednika). Ovo su vrlo verovatno
biolo{kim osobinama. Zbog wihovih izuzetno najraniji i najkasniji datumi koji va`e za SAD i
agresivnih karakteristika se sa dru{tvima sigurno ve}i deo Kanade. Sezona rojewa se
obi~no radi samo no}u, uz crvenu svetlost, koju prote`e kroz du`i period u toplijim krajevima
p~ele ne vide. Pored toga, posebnim mehanizmom a obi~no od 15.maja na jugu do 15.jula na severu.
se veoma lako i brzo razmno`avaju i {ire, te Javqa se i mawi broj jesewih rojeva, ali oni
polako migriraju ka severu, pa su ve} stigle i u obi~no umiru budu}i da im na raspolagawu stoji
SAD, {to preti da ugrozi p~elarstvo kakvo prekratko vreme za izgradwu gnezda i sakupqawe
amerikanci poznaju. Pored p~elara, zbog hrane koja im je potrebna za prezimqavawe.
izuzetne agresivnosti, probleme imaju i gra|ani, Uhva}eni rojevi u ovom periodu su za p~elara
{to dodatno komplikuje ve} ionako alarmantno krajwe nezahvalni, budu}i da zahtevaju inten-
stawe. Tragedija je i u tome {to su pomenute zivno prihrawivawe.
afri~ke p~ele genski veoma jake, pa su tako Ejoj{
i Nbmbtqjob 1995.godine utvrdili da su u
podru~jima {iroke rasprostrawenosti
afri~kih medonosnih p~ela, geni evropske p~ele
prakti~no eliminisani, {to se mo`e nau~no
objasniti, ali to p~elare ne te{i. Ovo nam gov-
ori koliko je opasno donositi u p~eliwake mat-
ice iz dalekih zemaqa. Ipak na sre}u, neka
istra`ivawa (Hv{nboopwpb i Qbhf) iz 1993.
godine pokazuju da se posle dve generacije
ukr{tawa afri~kih matica i evropskih trutova
dobijaju p~ele koje su po intenzitetu odbram-
benog odgovora sli~ne evropskoj medonosnoj
p~eli - primedba urednika). Druga svrha je
mamqewe i sakupqawe rojeva, koji bi ina~e bili
izgubqeni. To je istovremeno i lak na~in da
uve}ate broj dru{tava (uz diskutabilni kvalitet
Foto: ^asopis P~elar br.5, maj 1987.god.
matica iz tih rojeva-primedba urednika).
-2-
[ta ka`e Uipnbt! E/Tffmfz
Da bi odredio kakvo stani{te p~ele
preferiraju kada im se da izbor, Tffmfz je izgra-
dio odre|eni broj kutija od panel plo~a. One su
bile oka~ene na drve}u u parovima ili grupama
od po tri, tako da su potencijalna stani{ta bila
udaqena oko 150 metara jedna od drugih. Ove
eksperimentalne ko{nice mamci su se razliko-
vale samo po jednoj osobini, dok su po drugima
bile sli~ne. Parovi ko{nica su postavqani na
me|usobnu udaqenost od oko 3 km, obi~no pored
puta kako bi mogli biti proveravani jednom ned-
eqno iz automobila.
Rezultati su bili jasni. Kada su imale izbor,
p~ele izvidnice su uvek birale kutiju sa
zapreminom koja je otprilike ista kao i zaprem-
ina desetoramnog LR nastavka, {to iznosi oko 40
litara. Kutija koja je 2,5 puta ve}a (100 litara) je
prihvatqiva samo u slu~aju kada je ~etredese-
tolitarska ve} zauzeta. Pored toga, iz iskustva je
zakqu~eno da nijedan roj nije prihvatio kutiju sa
zapreminom od 10 litara. Kasnije istra`ivawe
na Floridi je pokazalo da je ko{nica sa zapremi-
nom od 12 do 14 litara zadovoqavaju}a, {to gov-
ori koliko p~ele mogu fino i precizno da mere.
P~ele }e uvek pre odabrati kutiju
koja se nalazi na visini od 4,5 metara,
u odnosu na onu koja je na samo 1
metar od zemqe. Me|utim, uskoro je
empirijski otkriveno da je
spu{tawe kutija na zemqu sa te
velike visine, dok su one
pune p~ela, a ~esto i meda,
veoma te{ko pa i opasno.
Na jednom p~eliwaku ja sam imao
dobar uspeh postavqaju}i odoz-
go na ko{nice {estoramne nuk-
leusne kutije sa starim crnim
sa}em. Nekada smo mislili da rojevi
vi{e vole da se sele na du`a rastojawa od rodite-
qskog dru{tva, ali ovo nije ta~no. U prirodi
posstoji nedosstatak
k prihvatqivih messta za nova
stani{ta, a p~ele su i suvi{e prak kti~ne da bi
odbile dobro stani{te, ~ak k i ak ko je ono u
nepossrednoj blizini roditeqsskog dru{tva !!!
P~ele vole mesto koje je zasen~eno, ali vidqi-
vo. Rojevi koji su zauzeli stani{ta koja su kasni-
je bila odjednom izlo`ena suncu, su ih napu{tali
~ak i ako su ve} imali izgra|en deo sa}a, ali da u
wemu jo{ nije bilo legla. Ako u gnezdu ve} ima
jaja i larvi, ono ne}e biti napu{teno.
U nekim slu~ajevima p~ele prihvataju i alter-
native. Na primer, one vi{e vole stani{te sa
ulazom na istoku ili jugu, ali }e prihvatiti i
ono sa ulazom na zapadu ili severu, ako drugo
nemaju na raspolagawu.
Tri puta od ~etiri one pre biraju kutiju sa
ulazom blizu dna, nego blizu gorw weg dela
ko{nice mamca. Oblik ulaza nije va`an, i p~ele
nemaju naklonost kutijama sa kru`nim ulazima u
odnosu na one sa izdu`enim. Vrsta drveta tako|e
@ivadinovi} Rodoqub
nije va`na. Mi verujemo da postoji dobra logika
za sve ove sklonosti(Pa zar u p~elu uop{te treba
sumwati-primedba urednika). Gnezdo koje je
visoko u vazduhu ima mawe {ansi da bude napad-
nuto od medveda, jazavaca ili ugro`eno od vatre.
Ko{nice sa malim ulazom se lako brane! One
koje su na suncu mogu da se pregreju!
Napravite sami ko{nicu mamac
Moje iskustvo govori da je standardno osmoram-
no ili desetoramno LR telo najboqa ko{nica
mamac. Ja sam isto tako uspe{no koristio i
{estoramne nukleuse.
Mo`ete da koristite i novo drvo za izradu
ko{nica, ali miris starog gnezda poma`e
p~elama da prona|u ko{nicu mamac i pravi je
mnogo prihvatqivijom za wih.
Kada je ko{nica mamac zaka~ena za zgradu ili
drvo, ona mo`e da visi u bilo kom polo`aju, i
nije neophodno da se dr`i u ravnom, horizontal-
nom polo`aju koji se koristi kada nastavak stoji
na ko{nici.
Gorwi deo i dno nastavka pokrijte panel plo~om
(ili ne~im sli~nim-primedba urednika). Spojevi
panela i nastavka moraju biti perfektni. Ako
prodre makar i zra~ak svetlosti,
naro~ito u blizini krova, p~ele
ne}e prihvatiti ko{nicu mamac. Mi
~esto spojeve lepimo crnim
fotografskim selotejpom.
Izbu{ite jednu rupu za ulaz
dijametra ne ve}eg od 3
cm !!! Ulaz treba da bude
{to bli`e dnu ko{nice. Ja
obi~no bu{im rupu u panelu
odozdo da ne bi o{te}ivao telo.
Mi smo ranije savetovali da se u
ko{nicama mamcima ne stavqa staro
tamno sa}e, budu}i da je ~esto
na udaru vo{tanog moqca.
Sada, moje iskustvo govori da
p~ele mnogo br`e prihvataju
ko{nicu mamac koja ima staro sa}e. Jo{ va`nije
je to da ako je sa}e prisutno vi ne morate da pre-
bacujete roj u telo sa izgra|enim sa}em. To ~ak
mo`e da bude i neprijatnost ako je roj ve} izgra-
dio mnogo sa}a u ko{nici. Razume se da ako takvu
ko{nicu ostavimo nenaseqenu vi{e od mesec
dana, vo{tani moqac je ne}e zaobi}i. Ali, ako
ostane napoqu najvi{e jedan mesec, ili je ~esto
proveravamo, ne}e biti problema sa moqcem.
Zaista je iznena|uju}e da izvidnice i wihov
roj jednako brzo prihvataju suvu kartonsku kutiju
kao i drvenu. Kartonska kutija se mora prekriti
najlonom zbog ki{e. I, naravno u woj p~ele ne
mo`emo da ostavimo iz prakti~nih razloga.
Ipak, i ona }e odigrati zadovoqavaju}u ulogu !
Literatura:
Tffmfz!U/E/!boe!S/B/Npstf)2:89*!Oftu!tjuf!tfmfdujpo
cz!uif!ipofz!cff/!Jotfduft!Tpdjbvy!36;!434.438.
Ko{nice - mamci za rojeve
Isti autor Sphfss! B/!! Npsstf objavio je jo{ nekoliko ~lanaka u
~asopisima Cff!! Dvmuvssf i Bn
nfssjdbo!! Cff!! Kpvssobm na temu rojewa ~ija tem-
atika nam mo`e pomo}i u konstruisawu ko{nica mamaca kao i
utvr|ivawu termina kada ih moramo postaviti na predvi|ena mesta.
Zato }emo prikazati samo izvode iz tih ~lanaka, koji nam
mogu biti od koristi. Na `alost, gospodin Npsstf je 11.maja
2000.godine umro, te vi{e ne}emo imati prilike da ~itamo wegove
nove ~lanke, koji su zaista vi{e nego korisni za sve p~elare !!!
NOVI PRECIZNI
NAU^NI PODACI
O ROJEWU
Kada roj napusti ko{nicu, wega sa~iwava
30 do 70 % radilica(po nekim podacima taj pro-
cenat se kre}e od 10-90% -primedba urednika),
nekoliko stotina trutova i naravno matica. Mi
smo utvr|ivali broj p~ela u vi{e od 200 prirod-
nih rojeva i na{li smo veliku varijaciju u broju
od 2.400 do 49.000 p~ela. Prose~an roj broji oko
12.000 p~ela.
P e t d o s e d a m p r o c e n a t a starijih p~ela
izletnica u ko{nici su izvidnice koje u normal-
nim uslovima tragaju za hranom i o tome
obave{tavaju ostale izletnice. Kako se rojewe
pribli`ava wihova pa`wa skre}e ka aktivnosti-
ma tra`ewa novog stani{ta. Veoma ~esto izvid-
nice prona|u novi dom i pre nego {to roj izleti.
Kada izleti, roj se smiruje negde u
blizini da se osigura da li je matica
p r i s u t n a . Tada izvidnice ponovo potvr|uju pos-
tojawe novog stani{ta. Onda vode roj do
wega koriste}i kompleks
ANE
feromona.
C E B R
NI
IZVID ANI[TE I
ST
NOVO ROJA
L A S K A
PRE DO
Ja }u vam ovde
govoriti o detaqnoj za{titi
koja se pru`a novoprona|enom stani{tu od
strane p~ela izvidnica mnogo pre nego {to se u
taj novi dom useli roj. Istra`ivawa o
ovome su zapo~eta 1994. godine i
produ`ena su i na naredne dve godine u
Bsdicpme! Cjpmphjdbm! Tubujpo na
Floridi(SAD) naro~ito u sezoni rojewa.
U mojim prvim ispitivawima
koristio sam ko{nice mamce u vidu dese-
toramnog LR tela. Ono je bilo zaka~eno na
zasewenoj severnoj strani zgrade sa
otvorom - letom na visini od 1,80
metara (od povr{ine zemqe).
Kada su izvidnice
po~ele da ispituju ovo mesto
letele su unutra, okolo i
-3-
pa`qivo ga proveravale. Svakog dana sam o~eki-
vao roj koji bi zauzeo ovo stani{te, ali kako se
ovo nije doga|alo, markirao sam p~ele koje su se
tu nalazile i sledio wihov put. Posmatrao sam
p~ele te 1994.godine kako dolaze ujutru i odlaze
uve~e. Primetio sam i da neke ostaju u kutiji
cele no}i, ali nisam mogao da odredim wihov
broj. Zatim sam video jednu p~elu kako stoji na
ulazu u kutiju u tipi~nom odbrambenom stavu.
Kasnije sam uo~io i dve p~ele kako se bore na
ulazu u ko{nicu, i tada sam prvi put posumwao da
se kutija {titi od eventualnog zauzimawa od
strane izvidnica iz drugih ko{nica.
1995. godine su rojevi naselili ko{nice
mamce posle dva do osam dana od kako sam
zabele`io prvo izvi|awe.
Najnoviji zakqu~ci su izvedeni 1996. uz
kori{}ewe 4 kutija mamaca. Dve kutije su bile
sa jednim zidom od pleksiglasa pokrivenim
mobilnim crnim platnom. Jedna kutija je bila na
severnoj a druga na isto~noj strani zgrade. Jedan
od rojeva, koji je imao 16.000 p~ela, je zauzeo svoje
stani{te na isto~noj strani 10 dana posle prvog
izvi|awa. Drugi, koji je imao oko 6.000 p~ela je
zauzeo tre}u kutiju koja se nalazila 300 metara
jugozapadno od zgrade, 9 dana posle prvog
izvi|awa, ali je nastavio da izvi|a kutiju na sev-
ernoj strani zgrade sve do dana naseqavawa
jugozapadne kutije. Odlagawe zauzimawa novog
doma se mo`e desiti ako stara matica ne mo`e da
leti, pa roj prvenac izle}e sa prvom nesparenom
maticom koja se izvede.
Prime}eno je da posle 1-2 dana izvi|awa
p~ele zakqu~uju da je kutija odgovaraju}a, i tada
prestaje stadijum merewa i ocewivawa stani{ta.
U svako doba dana i no}i oko ulaza i u kutiji se
mo`e videti nekoliko p~ela koje zauzimaju
odbrambeni stav samo kada prolete tu|e p~ele.
Ko{nica mamac je obezbe|ena kao i svako nor-
malno dru{tvo. Pokazalo se da u isto vreme tu
mo`e biti prisutno do 5 0 p ~ e l a , a do 3 5
p ~ e l a mogu da ostanu u kutiji cele no}i (ne
zaklubquju se, ve} stoje ra{trkane). P~ele
brane stani{te ~ak i do 19 dana, sve dok ga roj
ne naseli. Mogu se videti i borbe sa
tu|icama, a u ko{nici sam nalazio i do 16
mrtvih p~ela. P~ele koje {tite ko{nicu
ovde ne lu~e vosak i ne grade sa}e. Jedino
izbacuju mrtve p~ele.
S t a r o s t i z v i d n i c a u roju
prvencu je od 15-37 dana (Hjmmfz
E/D/), a u posledwem roju od 8-47
dana. Izvidnice su, zna~i, obi~no
ne{to mla|e od p~ela sabira~ica.
-4- @ivadinovi} Rodoqub

KAKO DA SE PRONA|E 
Autor ~lanka:
Gorgi Mitev
P^ELIWA ZAJEDNICA ul.S.Stoimenski br.21
Vinica, Makedonija
U PRIRODI tel: 99 389 903 361-636
^lanak je objavqen u makedonskom ~asopisu Melitagora u broju za april 1998.godine.
literaturi mo`emo na}i dosta gnezda. Posle svega, na papiru crtamo nekoliko
U tekstova o tome kako da
namamimo p~ele u ko{nice mamce. Sve je
ta~aka, koje odgovaraju orijentirima u priro-
di(drvo ili neko uzvi{ewe i sl.). Preko orijen-
to u redu, ali nije obja{weno kako da tira, koji se nalaze u pravcu leta p~ele,
prona|emo p~eliwu zajednicu koja je povla~imo jednu liniju. Kako redom
sebi ve} prona{la stani{te u divqi- ustanovqavamo rastojawe izme|u orijentira,
ni(ve} naredni ~lanak govori da tu unosimo ga u
gospodin Mitev nije u pravu-primedba na{u skicu.
urednika). Ja }u poku{ati da taj problem Sada ostaje
malo osvetlim. samo da
Kao prvo,moramo da postavimo mamac za odemo do
p~ele({e}erni ili medni sirup-primedba ured- na{eg ciqa.
nika). Od momenta kada p~ele uzmu hranu sa
mamca, pa do pronala`ewa wihovog stani{ta, sve Prethodni tekst se odnosi na uslove kada
se odigrava na jednom mestu. Sa mamca se uzima je ciq koji tra`imo u na{em vidnom poqu. Jer
jedna p~ela i obele`ava se bojom za matice. Kada kada se radi o ravni~arskom kraju i rastojawe od
usisa dovoqno hrane, ona pole}e. U momentu kada vi{e kilometara nam je u vidokrugu.
pole}e se ukqu~uje {toperica. Kada se p~ela Kada se radi o {umskom terenu, ako nam
vrati, iskqu~uje se {toperica, a vreme se upisu- pomenuti metod ne da povoqan rezultat, kre}emo
je na papir. Sve se ponovi vi{e puta, kako bi sa alternativom. Brdsko-planinski predeli su za
dobili prose~no vreme. p~ele sli~ni ravni~arskim, ali se tu qudi mnogo
U na{em primeru uzmimo da prose~no te`e orijenti{u od p~ela.
vreme iznosi 10 minuta i 20 sekundi. Od Alternativa je slede}a:
prose~nog vremena oduzimamo 3 minuta za preda- Sud sa mamcem pun p~ela pokrivamo per-
ju nektara primateqicama(prema Taranovu, brzi- foriranim poklopcem ili platnom koje vezujemo
na predaje nektara je razli~ita i iznosi od 20 za sud. Dobro zatvoren sud nosimo na udaqenost
sekundi do nekoliko minuta, {to se naro~ito od oko pomenutih 1540 metara. Biramo ~isto i
pove}a za vreme intenzivne pregledno mesto na kom sud
pa{e, a u ovom slu~aju polako otvorimo. P~ele
hranilica-mamac jeste na opet lete pravo ka svom
neki na~in intenzivna domu. Potrebno je da se
pa{a, i tu p~ela puni medni sa~eka i posle 20-30 minuta
`eludac maksimalno, te je ustanovi}emo pravac leta
pomenutih 3 minuta krajwe p~ela. Na skici povla~imo
diskutabilan i orijenta- novu liniju.
cioni period - primedba Ona }e se prese}i sa
urednika). Ostaje nam 7 min- linijom koju smo
uta i 20 sekundi, tj. 440 ustanovili na prethodnom
sekundi. Ovu cifru delimo polo`aju mamca, i ta~ka
sa dva. preseka je u stvari na{ ciq
Dobijeno vreme od - stani{te p~ela u divqini.
220 sekundi se mno`i brzi- Ta~ka A je na{e
nom leta. Po mom iskustvu mesto gde smo namamili
ona je oko 25 km/~as. Vreme p~ele. Ta~ke B, V i G su
od 220 sekundi mno`imo sa 7 na{i orijentiri. Ta~ka A2
m/sekundi, {to iznosi 1540 je novo mesto mamca, na koje
metara (plus minus 30 smo ga preneli zbog neuspe-
metara). Istovremeno, dok ha prve metode.
merimo vreme pratimo i Neka je sre}no svim
pravac leta p~ele. P~ele lovcima na p~ele koje su se
biraju najkra}i put do svog nastanile u divqini !!!

Foto: Budimir Atanaskovi}, ~asopis P~elar, broj za decembar 1997.godine

Pronala`ewe zajednica u prirodi
Autori ~lanka:
.Ebwje!Cbolt PRA]EWE P^ELA-METOD
.Cbscbsb!Xbufsipvtf
D0.BRJT-!HQP!Cpy!969
 ZA PRONALA@EWE
Dbocfssb!B/D/U/!3712-!Bvtusbmjb
)Ebwje/Cbolt@eqjf/hpw/bv* ZAJEDNICA U PRIRODI
^lanak je objavqen u australijskom p~elarskom ~asopisu,i Melitagori za maj 1998.
C iq pra}ewa p~ela jeste da se na|e
ko{nica koja nije kontrolisana
ili zajednica p~ela u prirodnom stani{tu
putem kontrole p~ela koje se kre}u od gnez-
da do mamca. Tehnika koristi princip da
p~ele po povratku sa hranilice-mamca bira-
ju direktan najkra}i pravac do stani{ta i
lete relativno konstantnom brzinom od oko
7 m/sek ili 25 km/~as.
Pre nego {to u|emo u detaqe tehnike,
jedno upozorewe: pra}ewe p~ela mo`e na po~etku
da bude vrlo frustriraju}e. Zahteva upornost i
mnogo strpqewa. ^ini se da p~ele dolaze odasvud
i wihov odlazak je te{ko pratiti o~ima. Ali,
kao {to je to slu~aj i sa mnogim drugim poslovi-
ma, sa praksom }e sve postati lak{e.
U V O D : Nedavna invazija azijskih p~ela
Bqjt!dfsbob, na severna ostrva Toresovog tesnaca
zajedno sa wima pridru`enim bolestima pred-
stavqa ozbiqnu pretwu australijskoj p~elarskoj
industriji. Za suzbijawe wihovog {irewa posto-
ji potreba za boqim tehnikama za nad-
gledawe i eliminaciju ovih p~ela, tako
da ako rojevi i pre|u u Australiju MAMA
C JE
preko Toresovog tesnaca,
ili pak u|u u JU@
zemqu nekim
brodom,
mogu
da budu eli-
minisani. Pored ove
uloge, postoje i druge prednosti
od sticawa iskustva u pra}ewu p~ela.
Zbog efikasnosti, ovde su u detaqe obja{wene
samo one tehnike koje va`e za Bqjt! nfmmjgfsb.
Naravno, postoje i alternativne metode za azi-
jske p~ele(Bqjt!dfsbob).
PREUSMERAVAWE P^ELA
N A V E [ T A ^ K E M A M C E : Postavqen je
ciq da se p~ele preusmere sa izvora prirodnog
nektara na ve{ta~ki mamac tako {to }e se on
puniti namirisanim sirupom, koji }e p~ele nosi-
-5-
ti pravo u svoj dom. Zbog jakog mirisa ve{ta~ki
izvor te`i da nadvlada mirise
prirodnog nektara, i tako privla~i
sve vi{e i vi{e p~ela. Neophodna
je slede}a oprema: jedna entomo-
lo{ka mre`a, aromati~na uqa
recimo od lavande ili sli~no,
{e}er i 1 litar tople vode, u
koju se posle hla|ewa dodaje 20
- 30 kapi mirisa.
H V A T A W E P ^ E L A : Obi~no je
lak{e da se sakupe p~ele koje pose}uju prizemnu
floru, nego drve}e. Sakupi se {to je vi{e
mogu}e p~ela. Idealno je da se uhvati oko 20
p~ela za vreme od oko 5 minuta. U mnogim slu~aje-
vima ovo nije mogu}e, i daleko je boqe da se hvata
mawe p~ela, ali da se ~uvaju maksimalno do 5 min-
uta.
Postavite sun|er na prevrnuti poklopac
od tegle i natopite ga namirisanim sirupom sa
ne vi{e od 2 plasti~ne ~a{e za sok. Omogu}ite
p~elama da dovr{e sakupqawe nektara na
sun|eru. Kad medni `eludci budu puni, odlete}e
sa podloge, i obi~no napraviti nekoliko
krugova oko mamca. Ponovite sve ovo ono-
liko puta koliko je potrebno da p~ele
po~nu konstantno da se vra}aju na mamac.
NO
Kada jednom postanu, da ka`emo zavisne,
nastavi}e da se redovno vra}aju do mamca i
onda po~iwe pra}ewe p~ela. S vremena na
vreme je mnogo te{ko da se namame p~ele.
Jedan od na~ina privla~ewa je i zagrevawe
voska u posudi na kamperskom re{ou.
KADA I GDE POSTAVITI
MAMAC: Vetrovite dane treba izbegavati.
Ako ima vetra, mamac postavite na zakloweno
mesto. P~ele mnogo lak{e lociraju mamac u
toplim danima. Pra}ewe p~ela je uspe{nije rano
ujutru ili kasno uve~e kada je sunce nisko, te se
svetlo odbija od krila tako da lak{e pratimo
p~ele. Mamac postavite na otvorenom terenu.
O T K R I V A W E P R A V C A : Kada p~ele
jednom po~nu da se redovno vra}aju na mamac, prvi
nam je zadatak da odredimo pribli`ni pravac iz
koga dolaze i u kom odlaze. Mudro je da uo~eni
pravac na|emo i na kompasu. Jer, nije neobi~no da
se otkrije nekoliko pravaca sa samo jednog
mamca.
Postoje tri bazi~na sistema za nala`ewe
lokacije gnezda. To su: jedan jedinstveni mamac,
sistem sa preskakawem, i metoda trougla koja je
-6-
malo komplikovanija, ali je veoma korisna za
gusto po{umqena podru~ja.
Kada se tra`e gnezda koja se
grani~e sa vodom, mamci sa sirupom
mogu da se postave i na ukotvqenom
~amcu.
Veoma su se neuspe{nim pokaza-
li napori p~elara da p~ele u~ine
vidqivijim posipaju}i ih svetlim
bra{nastim materijalom. Jedan
veoma star metod da se p~ela uspori
kako bi postala vidqivija za ~ovekovo
oko, jeste da se za p~eliwu zadwu nogu ve`e
par~e vate ili pamuka dok se ona hrani na
mamcu. Iako je ovaj metod efikasan, nije nimalo
lako da se bilo {ta ve`e za `ivu i slobodnu
p~elu. Mnogo pristupa~nija metoda jeste reduk-
cija efektivnosti krila p~ele. Tehnika
podrazumeva otsecawe malih delova krila
finim zaobqenim makazama. Iznena|uju}e je,
ali dok se hrani na mamcu, p~ela ne pokazuje
nikakvu reakciju dok joj odsecamo delove krila.
Zato ova procedura mo`e da se primeni na ve}em
broju p~ela u kratkom vremenskom periodu.
MEREWE UDAQENOSTI GNEZDA:
Markirajte do ~etiri p~ele razli~itim bojama, a
zatim zabele`ite vreme koje im je potrebno da
odu do stani{ta i da se vrate nazad. Mnogo pre-
ciznije merewe se ostvaruje kada se posle marki-
rawa p~ele neko vreme ne posmatraju dok im uzi-
mawe sirupa ne postane rutina. Udaqenost gnez-
da mo`e se meriti kori{}ewem formule koju je
razvio Besjbo! Xfoofs i wegov tim sa
Univerziteta u Kaliforniji(SAD).
RASTOJAWE=(VREME y 150) - 500
Ovde je RASTOJAWE udaqenost u metri-
ma od mamca do gnezda, a VREME je najkra}e
izmereno vreme u minutima. Ako je recimo
nakra}e vreme 5 minuta i 13
sekundi (pribli`no 5,25 minu-
ta), tada }e rastojawe do gnezda
verovatno biti:
(5,25 y!! 150) - 500 =
787,5 - 500 = 287,5 m
Ovaj metod nije toliko
precizan, pa udaqenost treba da
bude zaokru`ena na oko 300 m.
LOCIRAWE GNEZ-
D A : Ako bi gnezda trebalo da
pore|amo redom prema afinite-
tu p~ela Bqjt!Nfmmjgfsb to bi bilo
ovako: prvo stabla drve}a, zatim
gra|evine, a tek na kraju udubqe-
wa i pukotine u stenama. ^ini se
da Bqjt! Nfmmjgfsb vi{e voli da se
nastani u `ivim nego u uginulim
stablima drve}a, a gnezda sa
odgovaraju}om zapreminom je
uvek lak{e na}i u velikim nego
u malim stablima. Nala`ewe Foto: Tbn! Svtt-! Gpsu! Xbmupo! Cfbdi-! GM/
gnezda u gustoj {umi predstavqa P ~ e l i w a z a j e d n i c a n a s e q e n a u k u } i c i z a p t i c e
@ivadinovi} Rodoqub
poseban problem jer nema dovoqno svetlosti, kao
ni svetle pozadine, {to ote`ava posmatrawe
leta p~ele. Kad se jednom na mapi odredi prib-
li`na lokacija, najboqe je da se podru~je pokri-
je grupom qudi sa dvogledima, da bi se ispitala
sva eventualno mogu}a mesta za stani{te
p~ela.
UNI[TAVAWE NE@EQENIH ZAJED-
N I C A : Ako je gnezdo dostupno sa zemqe,
najboqi na~in za wegovo uni{tewe
je da se ulaz blokira no}u i zatim
da se ubaci benzin u
stani{te. Ako je
gnezdo visoko, dawu
Pe}inski crte` iz se namesti stuba.
kamenog doba u okoli- Kada padne mrak i
ni Bikora u [paniji p~ele prestanu da
lete, u ulaz se gurne
kra}e crevo i ulaz u stani{te se
brzo zatvori krpama ili novinskom
hartijom. Zatim se kroz crevo u gnezdo naspe naj-
mawe jedan litar benzina a onda }e wegova
isparewa da ugu{e p~ele(ima i mnogo efikasni-
jih na~ina kojima se ne zaga|uje med i vosak, {to
je stvar ma{te p~elara - primedba urednika).
Nemojte da palite gnezdo jer to mo`e biti
vrlo opasno i ne dobijamo ni{ta boqe rezultate
u uni{tavawu p~ela(a uz to upropa{tavamo i med
i vosak - primedba urednika).
Komentar urednika australijskog
~asopisa:
Ovo je veoma skra}ena verzija originalnog tek-
sta. [tampali smo ga samo da bi ~itaocima dali infor-
macije o tome {ta je to pra}ewe p~ela i {ta je sve za
wega potrebno. ^itaoci koji `ele da gore navedeno i
primene treba da nabave kopiju originalnog teksta od
autora. Adresa je data na po~etku ovog ~lanka.
Fotografija preuzeta iz BNFSJDBO CFF KPVSOBM-a
Pronala`ewe zajednica u prirodi -7-
Ebwje!!Cbolt, autor prethodnog ~lanka, je objavio u Melitagori jo{ jedan tekst na istu
temu, sa dodatnim poja{wewima opisanih postupaka, {to }e za one koji `ele da
primene wegove savete, biti od izuzetne koristi. Evo tog interesantnog napisa !!!

P DODATNI SAVETI ZA
rvi sistem opisan u
prethodnom ~lanku
za pronala`ewe
p~ela u prirodi (bazi~ni sistem
sa jednim jedinstvenim mamcem),
EFIKASNO NALA@EWE
 P^ELA U PRIRODI
najvi{e odgovara onima koji
prate p~ele nose}i sa sobom
celokupnu opremu koja im je
potrebna. bilo kog razloga. Povremeno, ako su p~ele bile
o ukqu~uje postavqawe mre`e nad ostavqene u ventiliranoj tegli du`i period, one

T mamcem i hvatawe maweg broja p~ela

kao i wihovo zatvarawe u teglu ven-
tilisanu preko perforiranog poklopca.
Uhva}ene p~ele se zatim stavqaju na tamno mesto
i pokrivaju, da bi bile mirne.
Zatim se mamac prenosi na neko rastojawe
u pravcu u kom su se p~ele ina~e upu}ivale ka
svom gnezdu. Ta~na pozicija slede}e baze zavisi
od terena, ali je udaqenost od nekoliko stotina
metara idealna. Kao i pre, bira se neki otvoren
teren koji je za{ti}en od vetrova. Postavi se
mamac, oslobode se p~ele i ~eka se neka od wih da
se vrati na to novo mesto, pa se tek onda
odre|uje pravac kojim se p~ele
se ne}e vratiti na novu lokaciju predweg mamca.
U tom slu~aju, ne}e vam biti te{ko da se vratite
do prvog mamca, da uhvatite nekoliko drugih
p~ela i zatim ponovo da odete do novo-
postavqenog mamca te da p~ele tamo oslobodite.
Jo{ postoji i mogu}nost da se p~ele tako|e ne
vrate na drugi mamac, ako je on postavqen daqe
od gnezda nego drugi, tj. ako je stani{te p~ela
izme|u prvog i drugog mamca. Prednosti ovog
metoda se sastoje upravo u tome da ako se p~ele ne
vrate, nije te{ko ponovo oti}i do prvog mamca,
nahvatati ne{to p~ela, i onda postaviti novi
mamac bli`e prvom mamcu nego {to smo to
uradili prvi put.
re}i metod je malo komplikovaniji,

T
kre}u ka svom gnezdu.
rugi metod je sistem sa ali je izuzetno koristan i prakti~an

D preskakawem koji je mod-

ifikacija gorweg meto-
da sa jednim mamcem, jer se ovde
koriste dva mamca. Kada se postavi
prvi mamac i odredi se pravac leta
p~ela, postavqa se drugi ili predwi
mamac u tom pravcu.
Ipak, prvi mamac se ne napu{ta ve}
ostaje kao referentna ta~ka u slu~aju da
drugi mamac ne izvr{i svoj zadatak iz
kada tra`imo p~ele u gustoj {umi.
On ukqu~uje postavqawe serije mamaca oko
datog podru~ja i otkrivawe pravca leta
p~ela sa polo`aja svakog od wih. Pravci se
bele`e na hartiji, a mesto wihovog preseka
se pretra`uje u ciqu ustanovqavawa pre-
ciznog polo`aja p~eliweg gnezda.
Nije neophodno da mape budu izuzetno
detaqne, ali proporcije i osnovne dimenzi-
je moraju biti pribli`no ta~ne.

JO[ NE[TO O KO[NICAMA MAMCIMA

Autor: Aleksandar Mihajlovski, urednik makedonskog ~asopisa Melitagora
Adresa: ul.Helsinki 41 a, 91000 Skopje, Makedonija
Usavr{avawe ko{nica mamaca je dostiglo
zenit u SAD-u, zbog ideje da se afrikanizirane
p~ele ovim postupkom zaustave u svom {irewu ka
severu Amerike, postavqawem sistema ko{nica
mamaca. U tome se nije uspelo, ali je iza
istra`ivawa ostalo puno zna~ajnih dostignu}a.
Otkriveni su hemijski surogati fer-
omona koje lu~i matica iz mandibularne `lezde,
kao i 2 bitne komponente feromona nasonovih
`lezda radilica (geraniol, citral), te i da se
me{awem ovih supstanci posti`e visok proce-
nat privla~ewa rojeva, naro~ito ako se doda hek-
sanol a jo{ vi{e i uz neroli~nu kiselinu.
Napravqene su ko{nice mamci u obliku
kofe zapremina 31 i 13,5 litara, od strugotine,
asfaltnog oja~iva~a i hemikalija protiv bu|e,
trule`i i termita, a najefikasnije su ako se
zaka~e na 3 m visine. Ako se u wih stavi fer-
tel. 99 389 91 363-424
omonski mamac, efikasnost je ve}a (pamu~na
tkanina natopqena sinteti~kim feromonom
sme{tena u cev zatvorenu sa jedne strane, a
postavqa se uz leto mamca, spoqa ili iznutra).
Mogu}nosti kori{}ewa ko{nica mamaca
su velike, zbog nepoznavawa tehnike p~elarewa
pre svega DB ko{nicom na{ih p~elara. Osim
feromona, kao mamac se koriste i propolis, sa}e
ili mati~wak (Nfmjttb!pggjdjobmjt).
U ko{nicama mamcima mo`ete da
postavite i fluvalinatnu letvicu. Prema novom
rigoroznom istra`ivawu (objavqeno u Bnfsjdbo
Cff!Kpvsobm-u juna 1996.) ove letvice nisu nimalo
odbijaju}e za rojeve.
Na ovaj jeftin na~in uhva}eni rojevi se
o~iste od varoe, pa u sezoni ne treba ponovo tre-
tirati, a i sa}e ne}e biti kontaminirano flu-
valinatom, {to je danas veoma va`no !
-8-
NAPRAVITE MEDOBER
OD RAZVOJNE PA[E
Autor ~lanka:
-Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profe-
sora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u
-82370 Wjmmfcsvnjfs-!! Hpvepvt-!! Gsbodf 
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm -u br. 7/1998 i Melitagori br. 1/1999
P
role}ni razvoj je termin
blizak dugogodi{wim
p~elarima i odnosi se na
prve prole}ne cvetnice koje p~ele
koriste da se snabdeju nektarom i
polenom, {to rezultira ja~awem p~eli-
wih dru{tava.
ako se kre}ete SAD-om od severa ka
K jugu, ili od istoka ka zapadu, biqke
odgovorne za prole}ni razvoj se
stalno smewuju. Kada sam radio u
Luizijani, to su bile vrbe, a u
Arizoni pustiwske cvetnice,
kao {to je grm po imenu kreozot.
Pre mnogo godina kada
sam bio student kod dr Farara
(D/M/Gbssbs) na Univerzitetu u Viskonsinu, kon-
sultovao sam se sa wim o mnogim problemima.
Dok su trajale ove konsultacije mnogo sam nau~io
o p~elama, budu}i da je on o na{im malim pri-
jateqicama znao zaista mnogo. Jedan od wegovih
komentara se odnosio i na to da biqke koje
p~elari koriste kao razvojne izvore nektara,
mogu da pru`e zna~ajne vi{kove meda. To je ono
na {ta se odnosi ovaj napis, ali pre toga bih
`eleo da se malo podsetimo p~eliwe biologi-
je(interessantno je da je u possledw
we vreme te{k
pratiti najnovija nau~na saznaw wa iz p~elarsstva,
ak
ko biologiju p~ela ne znamo do u detaqe, jer se
danas sve savremene tehnike
p~elarewa zasnivaju upravo na
poznavawu biologije p~eliweg
dru{tva, ali ne one biologije
koju ~itamo u na{im kwigama
koje neopravdano do`ivqavaju
vi{e izdawa, ve} one koja je
detaqno razra|ena posledwih
godina pre svega u SAD-u,
Rusiji, Kanadi, Francuskoj i
nekim drugim zemqama, a o
kojoj }e vi{e re~i biti i u ovoj
kwizi - primedba urednika).
Obi~no, p~eliwa
dru{tva smawe broj svojih
p~ela tokom zime na jednu
polovinu ili tre}inu u odnosu
na uzimqenu populaciju.
Izra`eno realnim ciframa
koje va`e za Viskonsin, ili za
Ju`nu Karolinu, jesewe popu- S l i k a p r e u z e t a i z B n f s j d b o preselio iz p~elarske labora-
lacije imaju od 40 do 55 hiqa- C f f ! K p v s o b m - a , m a j 1 9 9 3 . torije u Luizijani u labora-
@ivadinovi} Rodoqub
da p~ela ! Naredne godine matica kre}e sa
no{ewem jaja obi~no oko 15. januara, ali broj
p~ela i daqe pada sve do najni`e granice od oko
20 do 30 hiqada p~ela {to se de{ava u februaru,
ili mesec dana pre ili kasnije u udaqenim sev-
ernim i ju`nim podru~jima. (Kao {to vidite i
sami, amerikanci izimqavaju svoja dru{tva sa
onolikim brojem p~ela sa kolikim na{a dru{tva
ulaze u zimu, iako je klima u podru~ju odakle
poti~u ovi podaci, skoro ista kao kod nas! Jedino
se razlikuju p~ele, jer su ova
MED merewa verovatno vr{ena na
italijanskoj rasi p~ela, koju
V O } N A P A [ A oni prete`no gaje, ali to bi
obavezno, ipak trebalo
proveriti i prezentovati -
primedba urednika).
Potom, zavisno od koli~ine skladirane
rezervne hrane i od vremenskih prilika koje
mogu ili ne moraju da obezbede uslove za
sakupqawe hrane u prirodi, p~ele kre}u sa
razvojem i vremenom se vrate na svoj maksimalni
broj jedinki. Farar je bio sposoban da u
Viskonsinu razvije prezimela dru{tva od 30
hiqada p~ela do maksimalnog nivoa od 55 hiqada
p~ela za 6 - 7 nedeqa. A za novoformirano
ko dru{tvo od 1. kilograma (paketni roj) sa oko 10
hiqada p~ela, trebalo mu je najmawe 11 nedeqa !
Krajem ~etrdesetih godina, dok sam jo{
bio Fararov student, on je
dobio poziv od hortikul-
turnog odseka sa Univerziteta
da postavi dru{tva na jedan
univerzitetski jabu~wak, u
blizini grada Barabo. On se
na taj poziv odazvao. Ali, prvo
je razradio ideju za stvarawe
takvih dru{tava koja bi mogla
da daju i vi{ak meda od rascve-
tanih jabukovih stabala. Tada,
kao i sad, cvetawe jabuke je
smatrano za prole}ni razvoj, a
nikako za zna~ajnu pa{u, sa
vrcawem meda. Vreme je bilo
pogodno i p~ele su doseqene
na mati~ni p~eliwak sa
vi{kom od 30 kg jabukovog
meda !!!
Ja sam se 1965. godine
Kako napraviti medober od razvojne pa{e -9-
toriju u Tuksonu u Arizoni. Jo{ prvog prole}a qno vode kako bi se masa dr`ala. Kasnije, kad
uhvatio sam jedan roj i smestio ga u ko{nicu u p~ele po~nu da sakupqaju polen u prirodi, pro-
svom dvori{tu, i on se razvio u fino dru{tvo. cenat pivskog kvasca mo`e da se postepeno
Januara 1966. po~eo sam da ga prihrawujem pove}ava.
polenom i da ga razvijam, pa je sredinom febru-
ara to dru{tvo bilo u punoj snazi (klima u
Arizoni se ne poklapa sa na{om - primedba ured-
nika). Dostiglo je svoj maksimalni nivo.
Odjednom je po~elo i da unosi med. Medi{te po
medi{te je bivalo ispuwavano lepim novim
`utim medom koji je bio sme{tan u lep i nov
`uti vosak. @iveo sam u pustiwskom podru~ju, i
uop{te mi nisu bile poznate okolne pustiwske
biqke, i nisam znao koja je p~elama nudila tako
mnogo meda.
Da bih razre{io dilemu, uzeo sam uzorak
meda i odneo ga u laboratoriju. Pitao sam sve
zaposlene od koje biqke poti~e ovaj med, ali sam
dobijao zaprepa{}uju}i odgovor da ne znaju.
Po~eo sam i da {etam pustiwom, pose}uju}i
rascvetane biqke, i bele`e}i na kojoj ima
najvi{e p~ela, i koje preovla|uju. Do{ao sam do
zakqu~ka da med poti~e od grma po imenu kreo-
zot, sa latinskim nazivom Dpwjmmfb! hmvujoptb.
Konsultuju}i lokalne p~elare sam saznao da se ta JAVOR
biqka koristi za razvoj dru{tava za kasnija
medobrawa od biqaka meskvit i kat~lav. Foto:
ada, posle 50 godina odsustva, do{ao

S sam da `ivim na jugoistoku SAD-a i

po~eo sam sa upoznavawem ovda{weg
medonosnog biqa, a naro~ito biqa koje slu`i za
razvojnu pa{u. I pogodite {ta sam zakqu~io?
Ovde postoji jedna glavna razvojna biqka. I svi
sa kojima sam razgovarao od Ju`ne Karoline do
Merilenda govore o woj kao o biqci za prole}ni
razvoj. To je crveni javor, Bddfs!! svcsvn
n, koji je
zaista lep. Cveta rano. Na jesen wegovi listovi
dobijaju svetliju boju . Mnogo se koristi za sadwu
na javnim povr{inama i u dvori{tima.
Bio bih iznena|en ako bi neki p~elar
mogao ili mo`e da vrca med od crvenog javora,
ali (to je veliko ALI), ako to mo`ete, vi sig-
urno na wemu ne mo`ete i da razvijete dru{tva.
Dru{tvo mora biti razvijeno pre po~etka wegov-
og cvetawa. A evo {ta bi trebalo raditi.
Po~ev od meseca koji je najbli`i vremenu
cvetawa crvenog javora (a to je u Ju`noj
Karolini sredina decembra) po~nite da
prihrawujete zajednice polenom svake
nedeqe, postavqaju}i
hranilicu i
iznad i ispod
p~eliweg gnezda.
Proteinska hrana koju
dodajete mora najve}im delom
da bude prirodni polen, a ne wegova
zamena. Dodu{e, mo`e da se pome{a sa
pivskim kvascem. Tu smesu onda sjediniti
sa veoma gustim sirupom. Moja preporuka
bi bila da me{ate 75% polena sa 25%
pivskog kvasca. Onda se 2 kg te
me{avine sjediwuje sa 2 kg
{e}era uz dodatak dovo-
Boro Arsovski
-Preuzeto iz
~asopisa
Melitagora
br.11/1998
Istovremeno, treba dodati neki lek
polenskoj poga~i, npr. teramicin, da bi spre~ili
pojavu ameri~ke trule`i kao i fumagilin za
kontrolu nozeme. Pre vi{e godina ja sam izveo
eksperimente sa prihrawivawem p~eliwim
polenom, i sva dru{tva su obolela od ameri~ke
kuge! Polen sam sakupqao sam od sopstvenih
dru{tava, koja nisu bila bolesna, ali su ona, kao
i sve zajednice, imala p~ele koje su pri ~i{}ewu
ko{nice, izbacivale i spore ameri~ke trule`i
koje su padale kroz mre`u na polen. Posle tog
iskustva, uvek kada primewujem prihrawivawe
polenom, bez obzira na wegov izvor, obavezno
dodajem i teramicin da spre~im zara`avawe dru-
{tava. (Ovo je najslikovitiji primer koliko su
amerikanci upropastili svoje p~elarstvo
upotrebqavaju}i antibiotike, za le~ewe ili
prevenciju raznih bolesti. Jer, antibiotik k samo
suzbija razvoj bolessti, a spore ne mo`e da
uni{ti. Danas su do{li u situaciju da u svakom
dru{tvu imaju dovoqan broj spora ameri~ke
trule`i koji mo`e da izazove bolest, ali do
bolesti ne dolazi jer p~elama stalno daju
antibiotike. Rezime svega je jednostavan: ako bi
prestali da ih daju, sva dru{tva bi uginula od
ameri~ke trule`i. Pored toga, oni su godinama
unazad koriste}i antibiotike, prakti~no
prikrivali zarazu tamo gde je bilo, te su i ne
znaju}i u kojim dru{tvima ima spora ameri~ke
- 10 -
kuge, vr{ili ve{ta~ko rojewe i od tih zajednica
i tako prakti~no {irili bolest. Spore sada
samo ~ekaju pogodan trenutak, da rasplamsaju
zarazu. Na ovaj problem se nadovezala odnedavno
i pojava otpornosti uzro~nika ameri~ke kuge na
vi{e godina kori{}ene antibiotike u svrhu
wegovog suzbijawa, {to se dogodilo u nekim
delovima SAD-a, kao i delu zemaqa Ju`ne
Amerike. Ukratko, do{lo je do jednog katastro-
falnog stawa!!! Isto o~ekuje i na{u zemqu, jer je
kampawa upotrebe antibiotika u p~elarstvu kod
nas u punom jeku, pre svega iz ekonomskih razloga
pojedinaca i firmi. Ako ne shvatimo na vreme
{ta nas o~ekuje, do}i }emo u istu situaciju.
Potro{a~i }e, u to budite sigurni, vrlo brzo
biti obave{teni {ta im sve p~elari prodaju uz
med, pa }e prodaja i cena meda naglo opasti, ba{
kao {to se posledwih godina de{ava u SAD-u.
Skoro da nema gra|anina SAD-a koji ne zna da u
medu ima -ne~eg {tetnog-, {to mu na ovaj ili onaj
na~in mo`e ugroziti zdravqe. A povrh svega,
kakko }ete se osse}ati ak ko zbog antibiotik ka u mnogo rano u prole}e.Kada prihrawujete p~ele
va{em medu umre recimo jedno dete usled alergi-
jske reakcije, recimo. Naravno, poseban je prob-
lem {to uno{ew wem nisskih doza antibiotik ka mi Kada primetite po poznatim znacima da prinos
potenciramo stvaraw we sojeva bak
kterija otpornih meda raste zna~ajno (najefikasniji pokazateq je
na antibiotik ke. Sutradan, kada se takva osoba
razboli, ne}e biti antibiotika koji mu mo`e
pomo}i, pa }e u budu}nosti qudi verovatno umi-
rati i od najbanalnijih infekcija, naravno ne
samo zbog upotrebe meda, ve} zbog sve masovnije
upotrebe antibiotika uop{te u poqoprivredi,
tj. vo}arstvu i povrtarstvu najvi{e. Verovatno je
daleko dan kada }e
na{i p~elari
shvatiti da je naje-
fikasniji na~in
odbrane dru{tava
od bolesti dr`awe
na p~eliwaku
iskqu~ivo jakih
dru{tava. Jak
ka
dru{tva jednoss -
tavno ne oboqevaju,
jer su u staw wu da
suzbiju svak
ku
bolesst. Veliki
ameri~ki p~elar dr
Kpio! Fdlfsu se za
kontrolu ameri~ke F o t o : R o d o q u b @ i v a d i n o v i }
trule`i legla oslawao iskqu~ivo na odr`avawe
veoma jakih dru{tava. Ako bi nai{ao na zajed-
nicu sa po~etnim stadijumom razvoja ameri~ke
kuge, on bi je spajao sa najja~im dru{tvom na
p~eliw wakku, i prepu{tao p~elama da o~isste
zara`eno leglo. I Sjdibse! Ubzmps! navodi primer
jednog kana|anina koji je ~inio isto, samo {to je
dru{tvo rasformirao i razdelio ga jakim
dru{tvima. Ipak, sve je to isuvi{e hrabro, i sig-
urno nije prezentovano u vidu saveta, ve} samo u
vidu informacije da bi videli koliko su nauka i
praksa istovremeno i blizu i daleko - primedba
urednika).
@ivadinovi} Rodoqub
U toku perioda koji prethodi cvetawu
crvenog javora, vreme je nepovoqno za p~ele.
Hladno je, ki{no, tmurno, a mogu} je i povre-
meni sneg. P~ele se tada slabo
kre}u po ko{nici. Zato zapamtite
da polensku poga~u morate
dodati tamo gde su i p~ele, a
ne tamo gde vam je to
najlak{e. Jo{ jedno upo-
z orewe - kad jednom
po~nete sa takvom
prihranom, morate da nastavite sve do
trenutka dok p~ele ne mogu same da
sakupe dovoqne koli~ine hrane.
Vi tako p~elama pomerate
wihov ~asovnik nagona za
rojewe ne jednu nedequ rani-
je, ve} i mesec i vi{e ranije!!!
Zato, ako crveni javor zamedi
onako kako ume, vi morate da
imate spremna medi{ta, i morate da ih postavite
kako sam objasnio, populacija p~ela brzo raste, i
vi morate da radite oko p~ela svakih 5-6 dana.
vaga, koju svaki p~elar treba da ima, jer ona upot-
puwuje izreku da med na medu rodi - primedba
urednika), postavite medi{ta ODMAH, ne kas-
nije. Ti znaci su pre svega belo sa}e izgra|eno
novim voskom i mnogo trutova koji se nalaze na
wemu izme|u ramova i medi{ta.Ako vi nemate
crveni javor u va{oj okolini, sigurno imate neke
druge biqke. Razmislite
malo o tome i vidite da li
va{e p~ele mogu da donesu
vi{kove meda od biqa koje
svi smatraju prole}nom
razvojnom pa{om. Voleo
bih da saznam ne{to o
va{im iskustvim, bez
obzira da li ste uspeli
ili ne!!!
(Ovo jeste dobar
na~in za razvoj dru{tava.
ME\U UTIM, kao {to i
sam Tufwf! Ubcfs isti~e on
zahteva nepresstani rad na
p~eliwwakku. Vi razmislite
da li je mogu} i opravdan
toliki rad sa ekonomske ta~ke gledi{ta. Ako
na|ete povoqnu kalkulaciju, uradite po gorwim
savetima. Ali, ja sam ube|en da p~elarsstvo mora
da se razvija u sassvim drugom smeru. Ulagawe
radne snage po jedinici proizvoda-meda mora
biti minimalno, kako bi mogli da proizvodimo
jeftin med. Mi sada u Srbiji i Jugoslaviji
proizvodimo skup med i pred svima se time hval-
imo. Ako smo ve} hteli ulaz u svetske tokove
ekonomskog razmi{qawa, moramo da prihvatimo
i svetske cene. A na{ prose~an p~elar ulo`i
toliko rada oko svojih p~ela, da med i ne mo`e
biti jeftiniji - primedba urednika).
Ve{ta~ka ishrana medonosnih p~ela
Isti autor, Tufwf!! Ubcfs je na tako re}i istu temu napisao jo{ jedan interesantan
~lanak u Bnfsjdbo!! Cff!! Kpvsobm-u. Kao i svi wegovi napisi, i ovaj odi{e razumom i
logi~nim razmi{qawem {to podgreva ma{tu i podsti~e na kreativnost. U`ivajte!!!
VE[TA^KA ISHRANA
? MEDONOSNIH P^ELA
Sme{e za prihrawivawe p~ela i wihova
hranqiva vrednost su bile istra`ivane od
strane mnogih ameri~kih istra`iva~a u protek-
lih 60 godina, od kojih je prof. Hejdak sa
Univerziteta u Minesoti prvi zapo~eo rad na
ovom problemu daleke 1934. godine.
Za nesre}u, nije napravqen veliki pro-
gres. Ja sam tako|e potro{io puno vremena i
ulo`io napora na sli~na istra`ivawa dok sam
radio za USDA (istra`iva~ka laboratorija za
p~elarstvo koju finansira Ministarstvo poqo-
privrede SAD) u Uvtdpo-u i Cbupo! Spvhf-u, ali
bez uspeha. Svi eksperimenti koje sam mogao da
izvodim su se zavr{ili bez rezultata, i ja nikada
ni{ta nisam objavio(kona~no jedan nau~nik
priznaje da u stvari nema adekvatne zamene
prirodnoj hrani, i da je svaka ve{ta~ka hrana ili
{tetna za p~ele, ili nema zna~ajnog efekta -
primedba urednika). Ovaj napis govori o kombi-
naciji teorije i iskustva. ^italac koji `eli da
dobije dodatne detaqne informacije o sme{ama
za prihranu p~ela treba da pro~ita poglavqe
kwige -K Ko{nica i medonosna p~ela- koje je
napisao F/Ifscfsu, a kwigu je ure|ivao Kpf
Hsbibn. Izdava~ je firma Ebebou(1992).
Mnogo godina sam smatrao da problem
razvoja kvalitetne sme{e za ishranu p~ela mo`e
biti re{en ako bi zajedni~ki radili osoba sa
dobrim poznavawem biohemije i ishrane i osoba
sa poznavawem p~elarstva. Kada ka`em osoba sa
poznavawem p~elarstva ne mislim na p~elara,
ve} na osobu obu~enu da radi i istra`uje kao
nau~nik.
Kao student dr Farara na Univerzitetu u
Viskonsinu, bio sam svedok da su p~eliwe zajed-
nice hrawene me{avinom sojinog bra{na, pole-
na, {e}era i vode na vreme dostigle zaista
veliku brojnost p~ela za intenzivne pa{e karak-
teristi~ne za severne delove SAD-a.
Dru{tva koja su prezimila su imala
posebne poga~e postavqene nad leglom od kraja
marta tj. po~etkom aprila. Za prve dve nedeqe su
potro{ile oko pola kilograma i kako su se
dru{tva razvijala potro{wa je rasla, tako da su
oko prvog maja konzumirale oko jednog kilograma
nedeqno. Gledao sam i kako ova dru{tva sakupqa-
ju med i do 150 kg, a tako|e sam gledao i kako
dnevni unos u vrhuncu medewa dosti`e do 15 kg.
Broj p~ela u dru{tvima je ~esto kontrolisan,
p~ele su prebrojavane, i retko je prelazio 55.000
jedinki. Dru{tva koja nisu dobijala poga~e
imala su prinos od jedva 25 kg, za vrcawe. (Ovo
jesu ~iwenice, ali se sa zakqu~cima na prvi
pogled, koje su neki spremni da donose,
- 11 -
racionalan p~elar sa puno znawa ne mo`e
slo`iti, i mo`e da ~iweni~no, i na terenu,
?
doka`e apsolutnu neekonomi~nost bilo kakvog
prihrawivawa p~ela, osim u nu`di. Ali, o tome
}e biti vi{e re~i na nekom drugom mestu u ovoj
kwizi, gde }e se sve nedoumice razjasniti i
potkrepiti ~iwenicama - primedba urednika).
Dru{tva kojima je rukovodio dr Farar su
u zimu ulazila sa velikim koli~inama skladira-
nog polena koji su p~ele koristile u kombinaci-
ji sa dodatnom ve{ta~kom hranom sme{tenom
iznad wihovog gnezda. U to vreme se ~inilo da su
Hajdek i Farar zaista re{ili problem ishrane
p~ela me{avinom sojinog bra{na i polena, doda-
vanom u pravo vreme za uspe{an razvoj p~eliwih
zajednica. Potom sam se preselio u Luizijanu i
krenuo sa eksperimentima o prihrawivawu
upotrebom me{avina sojinog bra{na i polena.
U toku svoje posete p~elarskoj labora-
toriji u Cbupo!Spvhf-u, gledaju}i {ta radi wegov
biv{i student, dr Farar mi je sugerisao da bi
moji eksperimenti bili uspe{niji ako
prestanem da upotrebqavam sojino bra{no u

me{avinama za prihrawivawe p~ela. Ova
Fararova izjava je aktivirala zvona za uzbunu da
mo`da ima ne{to u sojinom bra{nu {to remeti
moje eksperimentalne rezultate. U to vreme ja
sam usavr{avao hipotezu o razlozima za rojewe.
Hipoteza je bila otprilike ovakva: p~ele
se roje ako nemaju dovoqan prostor za {irewe a
sa druge strane sakupqaju i skladiraju izrazito
velike koli~ine nektara i polena. Budu}i da se u
Luizijani p~ele retko roje posle 15. juna, `eleo
sam da ovu hipotezu testiram tokom septembra.
Ako bih mogao da isprovociram pojavu roja u sep-
tembru bio sam sigu-
ran da }u biti blizu Prirodna
do mogu}nosti da hrana je
objasnim razloge za nezamenqiva
rojewe.
Od deset
dru{tava u mom
novom eksperimen-
tu, NIJED DNO se
nije rojilo, ali su
sva tro{ila mnogo
polena me{anog sa
sojinim bra{nom.
Onda sam prekinuo
takve eksperimente
sa rojewem i prese- Foto:
l i o s a m s e u Boro Arsovski
p~elarsku labora- -S S lika preuzeta
toriju u Uvtdpov gde iz Melitagore 3-44/97
- 12 -
sam nekoliko godina kasnije u~estvovao u eksper-
imentima za odr`avawe maksimalne snage p~eli-
wih dru{tava tokom cele godine i odgajawe mat-
ica i trutova tako|e tokom cele godine.
Nije bio ukqu~en veliki broj dru{tava,
maksimalno pet, ali su te zajednice konzumirale
pola kilograma polenske poga~e dnevno (a ne za
deset dana kao {to su to ~inile Fararove zajed-
nice u Viskonsinu), i to tokom perioda kada u
Uvtdpov ima malo prirodnog polena - oktobar,
novembar, decembar i januar. Me{avina koju je
Farar preporu~ivao se sastoji iz tri dela pole-
na i jednog dela sojinog bra{na. Zatim sam po~eo
da prime}ujem ~udne abnormalnosti na nepok-
lopqenom leglu kod dru{tava koja su dobijala
ovakve poga~e. Mati~waci sa mladim larvama su
dobijali velike koli~ine hrane, ali su larve
~esto umirale. Svi problemi su nestali kada sam
po~eo da prihrawujem p~ele ~istim polenom bez
sojinog bra{na, {to je indiciralo da u sojinom
bra{nu postoji neki toksi~an sastojak za p~ele.
Moj posledwi primer koji `elim da
prika`em u okviru ove teme je bio veoma ~udan. U
to vreme ja sam radio sa nau~nikom po imenu
I/L/Qppmf i nas dvojica smo imali veoma kompe-
tentne prijateqe koji su radili za nas kao
p~elarski tehni~ari (Ejdl! Tbdlfuu i Kpio! Njmmt).
Qppmf!i ja smo radili na interesantnom eksperi-
mentu ~uvawa trutovske sperme, i on je `eleo da
na raspolagawu ima nekoliko hiqada trutova do
prvog februara. Ja sam odgovorio da nema prob-
lema, i dao sam instrukcije dvojici tehni~ara
{ta treba da rade u dru{tvima da bi ih naveli na
odgajawe mnogo trutova u decembru i januaru
(ponovo napomiwem da je klima kod wih ipak
znatno druga~ija - primedba urednika). Radilo se
o prihrani ~istim polenskim me{avinama, sa
{e}erom i vodom, iznad i ispod zone legla, svaka
~etiri do pet dana.
Oni su uradili sve
ta~no onako kako je trebalo,
dok sam ja sedeo u mojoj kance-
lariji prekrasne p~elarske
laboratorije osmi{qaju}i
budu}e eksperimente. Posle
jednog dana, nakon okon~awa
wihovog zadatka, pitao sam
ih koliko ima kvadratnih
in~a (in~ je mera za du`inu -
primedba urednika) tru-
tovskog legla u svakoj od
ko{nica. Ali, oni to nisu
znali, i ja sam im kao {to bi
i svaki {ef uradio, rekao da
se vrate do ko{nica i da to
ustanove. Malo kasnije kada
su se vratili, raportirali su mi slede}e:
UOP[TE NEMA NIKAKVOG TRU-
TOVSKOG LEGLA U NI JEDNOJ OD
^ E T I R I K O [ N I C E !!!
[ta je krenulo naopako !?!
Pozvao sam Qppmf-a da do|e u moju kance-
lariju. Sva ~etvorica smo uzeli u ruke {oqice
@ivadinovi} Rodoqub
sa kafom opru`iv{i se u kancelariji, nasta-
viv{i da diskutujemo o problemu koji se javio i
tra`e}i re{ewe. Evo {ta smo zakqu~ili i {ta
se potom doga|alo.
Polen kojim smo prihrawivali je
sakupqen u blizini Uvtdpo-a. Skoro sve biqke
koje su rasle u okolini i bivale pose}ivane od
p~ela su prirodne pustiwske biqke. Sve su
poreklom iz Novog sveta, od kojih nijedna nije
evoluirala kao hranqiva blagodet za p~ele.
Odmah smo kontaktirali p~elarsku laboratoriju
u Medisonu, Viskonsin, i dobili smo malu
koli~inu polena ~iji je ve}i deo sakupqen sa
biqaka poreklom iz Starog sveta (Evropa i
Azija), kao {to su razni vidovi deteline.
Odmah smo napravili nove polenske
poga~e sa polenom iz Viskonsina i zamenili smo
wima sve stare poga~e. TRI DANA kasnije su sva
dru{tva imala velike koli~ine trutovskih jaja,
a tri nedeqe kasnije i veliki broj trutova.
Znam i sam, niko od vas p~elara
prakti~ara se ne interesuje za odgajawe trutova u
svojim dru{tvima. Vi jednostavno `elite da
razvijete dru{tva tako da imaju mnogo radilica
koje }e doneti dosta meda. Smisao ovakvih
eksperimenata sa prihrawivawem tj. odgovor na
pitawe kako da se prehrawuju p~ele, mo`e da bude
rezimiran ovako: polen je polen, ali nije i svaki
polen dobar polen. Generalno uzeto vi mo`ete da
o~ekujete da je polen koji sakupqate ili kupujete
me{avina polena koja }e obezbediti veoma dobru,
osredwu ili siroma{nu hranu za va{e p~ele.
Ali, ako bi bile ravnomerno zastupqene sve
vrste polena, me{avina bi bila zadovoqavaju}a u
svakom slu~aju. Sugerisao bih vam i da nikada ne
dodajete sojino bra{no ili mleko u prahu p~eli-
woj prihrani, ali, uvidev{i da je dodavawe
raznih vrsta kvasaca veoma dobro, posebno
pivskog kvasca (do sli~nog
P^ELA NA
ZADATKU
zakqu~ka su do{li i ruski
SAKUPQAWA
stru~waci - primedba uredni-
POLENA
ka), koji sam davao u odnosu
tri dela kvasca na jedan deo
polena(?) , preporu~io bih
Foto:
tako ne{to, jer daje dobre
V.Umeqi}
rezultate. Ina~e, pivski
-P^ELAR-
kvasac, sam za sebe, nije
5/1996
naro~ita blagodet za p~ele.
Kada prihrawujete
polenom setite se da je on kon-
taminiran sa otpacima i
delovima koje p~ele higi-
jeni~arke izbacuju iz
ko{nice. To ukqu~uje i mrtvo
i obolelo leglo od bolesti
kao {to su kre~no leglo,
ameri~ka i evropska trule`. Zato ja uvek dodajem
prihrani polenom i jednu ~ajnu ka{i~icu teram-
icina na 12 litara me{avine. Teramicin se ne
razgra|uje mnogo brzo kada se ~uva u me{avini sa
polenom, kao {to je to slu~aj u rastvoru od
{e}ernog sirupa. (Osvrt na ovakav stav dat je u
prethodnom ~lanku - primedba urednika)
Dvomati~ni sistem p~elarewa
Autor ~lanka:
Cpc![/!Ipss-!Qi/E/

INTENZIVNI
DVOMATI^NI
Q/P/!Cpy!64!!!
Mfyjohupo-!OZ!23563
VTB
tel: 518-9989-66835
faks: 518-9989-66559
SISTEM MI DAJE VI[E MEDA
^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm i Melitagora, br. 11/1998
elim da podelim deo mog dvadese-
@ togodi{weg iskustva provedenog
u potrazi za poboq{awem ove tehnike u
ciqu boqeg, lak{eg i ekonomi~nijeg sis-
tema p~elarewa. Ovaj sistem je osmi{qen za
hobi p~elare i p~elare kojima je p~elarstvo
dopunsko zanimawe. Komercijalni i profe-
sionalni p~elari nemaju vreme za ovakve
metode koje tra`e ve}u upotrebu radne
snage.
Pre svega, hajdemo da ispitamo razliku
izme|u komercijalnog i hobi p~elarewa.
Komercijalni p~elari obi~no rade sa
v{e od 500 dru{tava i ve}ina seli svoje
zajednice od pa{e na pa{u, od opra{ivawa
na opra{ivawe, i zato su wima potrebna
mawa i lak{a dru{tva za
lak{u manipulaciju i trans-
port. U mnogim slu~ajevima su za
wih med i drugi p~eliwi proizvodi
samo sekundarna dobit. Oprema
je isto tako prilago|ena za ME
ovaj sistem rada. Koriste se D hvata~em polena,
jedno ili dva duboka tela LR za
plodi{te, a za vi{ak meda upotrebqavaju
plitka tela. Duboka tela garantuju da }e matica
imati dovoqno prostora da proizvede razumno
jaka dru{tva i da oko legla ima ne{to skladira-
nog meda, dok plitka medi{na tela omogu}uju
lak{u manipulaciju.
Hobi p~elar je onaj koji ~uva samo neko-
liko dru{tava i radi sa wima u svoje slobodno
vreme da bi porodicu i prijateqe snabdeo medom
i drugim p~eliwim proizvodima, ali i da bi u
isto vreme imao relaksaciju i zabavu. Hobi
p~elari naj~e{}e mogu da odvoje vi{e vremena za
rad sa p~elama te mogu da razviju mnogo ja~a
dru{tva od onih koja komercijalni p~elari
imaju ili mogu da imaju.
Na na{em p~eliwaku sa oko 50 dru{tava,
koji je sme{ten na planini Katskils u severois-
to~nom delu SAD-a, mi koristimo nastavke sa
striktno jednom dimenzijom (16,8 cm), svaki sa
jednim kru`nim otvorom koji je opremqen
kru`nim reduktorom sa tri pozicije (na na{em
tr`i{tu ima ovih plasti~nih
reduktora - primedba urednika).
Tu je i visoka podwa~a(10 cm) sa
ramom na kom je ukucana mre`a,
a koristimo i Boardmanovu
hranilicu koja se name{ta kroz
leto. (Ovu hranilicu mo`ete videti i na slici.
Mo`e se nabaviti u Gr~koj na slede}oj adresi:
- 13 -
Bofm.Tuboebse-!216!Boesfb!Lbmwv!Tus/-!O/Mpojb!Q/P/
25342! Buifot-! Hsffdf-! ufm.gblt;! //41)12*3882291.
1:5!2687:9/!F.nbjm;!Qboufmbd@ pufofu/hs!-!postoje
varijante od 1 l i 1,8 l, a deo koji se uvla~i kroz
leto je visok 1,4 cm - primedba urednika).
Koristimo i na{u sopstvenu konstrukciju pok-
lopne daske, krov i dve metalne mati~ne re{etke
po dru{tvu. Ova oprema je modifikovana radi
maksimalne efektivnosti i fleksibilnosti.
Ve}ina dru{tava koje koristimo za proizvodwu
meda su dvomati~ne zajednice a u toku zime jedno-
mati~ne. Na{i nukleusi sa
visinom od 16,8 cm su sa
5 ramova, napravqeni
od ~amovine a u protek-
lih nekoliko godina i od
tvrdog presovanog stiropo-
ra. Svako proizvodno dru{tvo je
podr`ano posebnim nukleu-
som. Sve ko{nice su
o p r e m q e n e
unutra{wim
hvata~em za propolis i ramom
gra|evwakom radi biolo{ke kontrole varoe
(jedinstveni tretman protiv varoe koji mi koris-
timo). Uniformnost opreme nosi fantasti~nu
prednost izra`enu kroz totalnu fleksibilnost
i izmenqivost.
Na{a p~elarska godina po~iwe 1. avgusta.
U ovo vreme mi po~iwemo da gradimo jaka
dru{tva od zimskih p~ela. Ako nema prirodne
pa{e, koristimo svakodnevno stimulativno
prihrawivawe {e}ernim sirupom 2:1 (2 dela
{e}era i 1 deo vode). Sav vi{ak meda je ve}
izva|en i iscentrifugiran, ramovi su selekti-
rani i dru{tvima su vra}eni samo oni svetlo
kafene boje, radi odgajawa legla. Ostatak je
skladiran za prole}e. Svi ramovi sa neizvu~enim
satnim osnovama se izbacuju iz ko{nice.
Dru{tva jo{ uvek imaju dve matice, i intenzivno
odgajaju leglo.
Budu}i da u na{em odgajiva~kom programu
koristimo iskqu~ivo krawske matice va`no je
stimulativnim prihrawivawem odr`ati maksi-
malno zalegawe matica ako nema unosa iz
prirode. Potreba za prihranom se odre|uje
kori{}ew wem vage isspod jedne prosse~ne ko{nice
(ne najja~e i ne najslabije). Vaga se proverava
svakoga dana a te`ina se bele`i na formularu
namewenom za to. Ako se te`ina ko{nice smawi
za 24 ~asa, mi zapo~iwemo prihrawivawe. Ako
nema promene ili postoji unos, mi ne prihrawu-
- 14 -
jemo. Dvomati~na dru{tva se odr`avaju na ovaj
na~in sve do sredine septembra. Dotle smo
spremili na{e nukleuse. Starija matica se
odstrawuje iz proizvodnog dru{tva i nosi se u
nukleus zajedno sa jo{ dva rama punih leglom i
polenom. Zatim dodajemo i jo{ dva prazna rama.
Ulaz u svaki nukleus je pokriven metalnom
mre`om.
Po okon~awu ovog posla, nukleuse
prenosimo na drugu lokaciju udaqenu najmawe 6,5
km u toku jedne nedeqe ili i vi{e. Na novoj
lokaciji prihrawujemo nukleuse Boardmanovom
hranilicom. Posle nekoliko dana do nedeqe dana
nukleuse vra}amo na glavni p~eliwak. Za ovo je
@ivadinovi} Rodoqub
dobro da se uvek sara|uje sa drugim ~lanovima
p~elarskog kluba. I oni koriste na{ sistem pa
za kratko vreme razmewujemo nukleuse. Prednost
ove razmene je taj {to nukleusi nisu prepu{teni
sami sebi, ve} ih uvek neko nadzire. Prava
proizvodna dru{tva , sada jednomati~ne zajed-
nice posle 15. septembra, se prihrawuju velikim
koli~inama (3,7 l po dru{tvu svaki drugi dan)
gustim sirupom 3:1 (3 dela {e}er i 1 deo voda)
tako da ona budu spremna za zimu pre 15. oktobra.
Svako dru{tvo dobija 27-30 {e}era. I nukleusi
se prihrawuju gustim sirupom preko wihovih
Boardmanovih hranilica.
Na na{em podru~ju, u oktobru uvek ima

Sredina septem- Tre}a nedeqa Mart.

bra. oktobra. Dru{tvo Dru{tva se prihrawuju a nukleusi
Preme{tawe mat- je spremno za zimu. se iznose na p~eliwak i tako|e
ice iz dvomati~nog Sa prvim snegom prihrawuju. Matice u ko{nicama
dru{tva u nukleus. nukleusi se nose u se preme{taju u najni`i nastavak
(5 ramova sa podrum. (efekt dimwaka).
leglom, polenom i
medom)
mati~na re{etka

Sredina maja. Dru{tvo je

Kraj aprila. Mlada testi- spremno za
Po~iwe se sa rana matica se glavnu pa{u.
odgajawem iznosi iz nuk- Medi{ta se
matica iznad leusa sa 3 rama dodaju po
mati~na
mati~ne i zamewuje se re{etka potrebi.
re{etke. mati~wakom. Svako dru{tvo
bi trebalo da
izgradi 15-20
mati~na novih satnih
re{etka osnova u
mati~na sezoni.
re{etka
mati~na
re{etka
mati~na
re{etka
Dvomati~ni sistem p~elarewa
dobre pa{e od divqih astri i hpmefospe-a. Med
ovih biqaka nije dobar za zimovawe i zato
postavqamo jedno medi{te sa praznim sa}em na
poziciji 4 (pogledajte crte`e) i ponovo koristi-
mo mati~ne re{etke da matica u wega ne bi zale-
gala. Budu}i da su ramovi za zimu ve} puni
{e}ernog meda koji je i poklopqen, u wih mo`e
da se smesti samo mala koli~ina novog nektara.
Od trenutka zavr{etka pa{e, obi~no krajem
oktobra ili posle prvog mraza, ovo medi{te se
uklawa a med se vrca. Dru{tva se pripremaju za
zimu, utopqavaju i izoluju. Kao izolator koris-
timo novinsku hartiju, koja je mnogo dobra,
besplatna je (kod nas bogami nije - primedba
urednika), i mo`e da se zameni ~im se navla`i od
vlage iz ko{nice. Obi~no dru{tva prezimquju u
3 ili 4 sprata od 16,8 cm.
Sa prvim dugotrajnijim snegom i pojavom
temperatura ispod ta~ke mr`wewa sve nukleuse
nosim u podrum koji se ne greje. Temperatura u
podrumu je skoro konstantna ne{to iznad ta~ke
mr`wewa. (Relevantni russki nau~ni podaci gov-
ore da p~ele tro{e najmaw we energije i hrane,
kada je spoqna temperatura vazduha za zimovawwe
kih dru{tava +4,4oC, kod sredw
kod jak wih +5,5oC, a
slabih +7,7 oC - primedba urednika). Podrum
mora biti suv i taman. Nukleusi }e uspe{no
prezimeti u ovakvom okru`ewu. Leta su zatvore-
na metalnom mre`om da se spre~i ulaz mi{eva.
U toku zime mi pripremamo i popravqamo
opremu, pakujemo i prodajemo med i druge
p~eliwe proizvode i osmi{qamo plan rada na
p~eliwaku slede}e godine. Ocewivawe svakog
dru{tva je tako|e va`na aktivnost. Na{a najbo-
qa dru{tva proizvode vi{e od 110 kg meda u
sezoni, plus drugi p~eliwi proizvodi kao {to su
polen, propolis, mati~na mle~ i vosak.
Na{e p~elarsko prole}e obi~no po~iwe
1. marta. Prvo na{e anga`ovawe je usmereno na
nukleuse u podrumu kada po~iwemo da pove}avamo
no}nu temperaturu na oko 15oC da bi stim-
ulisali matice na ve}e polagawe jaja te da
proizvedu malo legla. No} je najboqa jer p~ele
tada ne}e izlaziti na leto. Tokom dana, ako u
podrumu nije potpuno tamno, p~ele
}e izletati van ko{nice i nikada
ne}e na}i put nazad. Neposredno pred
svitawe temperaturu podruma
treba ponovo da vratimo na +3oC.
Ovo mo`e da se izvede nabavkom
jevtinog tajmera, i elektri~nog
greja~a. Naj~e{}e vreme krajem
marta omogu}i na{im proizvodnim
dru{tvima da izlete oko podneva po
wihov prvi polen od le{nika kao
i da donesu vodu koja im je
neophodna za odgajawe legla. Mi
imamo postavqen jednostavan sud
sa vodom od stiropora koji
prima oko 15 l vode
koja je prethodno
zagrejana na
oko +15oC, za
- 15 -
{ta koristimo jednostavan element za zagrevawe
koji mo`e da se nabavi u prodavnici za ku}ne
qubimce i slu`i za zagrevawe akvarijuma. Ako
na p~eliwaku nemate struju, i nezagrejana voda }e
obaviti svoj zadatak. U ovo vreme se svi nukleusi
vade iz podruma i postavqaju na p~eliwak. Isto
tako, sva dru{tva snabdevamo {e}ernim
poga~ama sa proteinima. Koristimo jednostavan
recept: 1,3 kg {e}era u prahu, 0,45 kg zagrejanog
meda (samo iz na{e sopstvene proizvodwe), 0,2 kg
obezma{}enog mleka u prahu, Fumagilina prema
uputstvu, 0,05 kg sve`e isce|enog limunovog soka,
1 ~ajna ka{i~ica soli. Teramicin mo`e da se
doda ako je u va{em podru~ju bilo ameri~ke kuge
ili evropske trule`i. Ovi sastojci se izme{aju
i naprave se poga~e od po jednog kilograma. Ako
je testo premeko, dodati jo{ {e}era u prahu.
Svako proizvodno dru{tvo dobija poga~u od po 1
kg, a nukleusi dobijaju jednu poga~u od 1 kg nede-
qno. Ove poga~e stimuli{u ve}e odgajawe legla.
Prvih nedeqa aprila dru{tva u na{em planin-
skom podru~ju (500 m nadmorske visine) treba da
imaju 15-220 ramova legla svih uzrasta. Ovakav
razvoj je mogu} samo zato {to mi u jesen izgradi-
mo velike zimske populacije p~ela u ko{nicama
sa izobiqem meda i polena. Tada je dobro ve} i
dodati prve ramove sa satnim osnovama ili
svetlije ramove od pro{le godine.
Obi~no posledwe nedeqe aprila ili prve
nedeqe maja u toku cvetawa masla~ka mi
zapo~iwemo na{u sezonu odgajawa matica.
Koriste}i prost metod presa|ivawa larvi mi
odgajamo prve mati~wake. Startujemo sa oko 100
mati~waka, tako {to i sa po~etnim prole}nim
uspehom prihvatawa od samo 50% (obi~no je
ve}i), mi mo`emo da zamenimo matice u svim nuk-
leusima. Stare matice odstrawujemo i besplatno
ih dajemo ~lanovima na{eg p~elarskog kluba ili
po~etnicima. Ove dvogodi{we matice }e biti
dobre jo{ slede}ih nekoliko meseci. Mati~wake
postavqamo u svaki nukleus. U toku slede}a 24
~asa izle`u se mlade matice i naredna 7-10 dana
mi koristimo za instrumentalno osemewavawe
matica ili pak oplodwu
na otvorenom u na{em
izolovanom podru~ju za
odgajawe matica, gde
imamo dovoqan broj tru-
tova unapred odgajenih u
dru{tvima namewenim
ba{ u tu svrhu. Mi vr{imo
-genetski pritisak- na
na{oj teritoriji. Svake
godine svi p~elari u
pre~niku od 8 km oko
nas dobijaju na{e
D besplatne matice.
ME Osamdeset proce-
nata svih na{ih
matica su
instrumental-
no osemewene.
Nekoliko dana po po~etku zalegawa
- 16 -
mladih matica mi gradimo na{a dvomati~na
dru{tva namewena za proizvodwu. Jednostavno
prenosimo tri rama legla i mladu
maticu (obele`enu i sa potse~enim kril-
ima) u nastavak iznad osnovnog dru{tva
koriste}i mati~nu re{etku za razdva-
jawe dru{tava. Prazan deo nastavka
dopunimo ramovima od pro{le godine.
Mo`e se koristiti list hartije pri spa-
jawu dru{tava ali to nije neophodno. Uz
mali prinos ili prihrawivawe, borbe ne}e biti.
Svaki nukleus dobija tri rama sa sa}em i
mati~wak. Stare p~ele }e se vratiti iz dru{tva
(ovog puta dvomati~nog), nazad u wihov nukleus.
Nukleusi su sada oplodwaci i svake tri nedeqe
}e proizvoditi oplo|ene matice ili troramne
nukleuse namewene za prodaju i sopstveno
kori{}ewe. Isto tako, pre nego {to se okon~a
sezona, kada }e se prodati posledwa matica. mi
mo`emo od nukleusa spajawem dobiti standardna
dru{tva i tako uve}ati broj zajednica za prodaju
i sopstveno kori{}ewe.
Dvomati~na dru{tva mogu da proizvedu
veoma veliku populaciju od 100-1110 hiqada p~ela,
i da sakupe 3-4 puta vi{e meda od jednomati~nih
zajednica. Razume se, to zahteva i ve}i prostor.
Svakom dru{tvu su neophodna 12-16 nastavka
visine 16,8 cm. Med se oduzima kada je
2/3 rama poklopqeno.
Izvrcani ramovi se vra}aju u
ko{nice u momentu va|ewa
novih punih ramova meda.
Kao {to vidite,
ovaj sistem tra`i
intenzivni
menaxment,
ali odgo-
vara onim
Foto: Nikolaj Huka
Slika preuzeta iz Melitagore br. 5/1999
@ivadinovi} Rodoqub
p~elarima koji `ele da ulo`e zahtevani ekstra
napor. Sistem nam omogu}uje da proizvedemo med
iskqu~ivo sa jedne pa{e, i zatim na tr`i{tu za
wega dobijemo ve}u cenu. Isto tako na{om
tehnologijom odr`avawa nukleusa mo`emo da
zamenimo matice po `eqi, u bilo kom dru{tvu u
toku cele sezone, a da zadr`imo samo one matice
koje su najboqe i najproduktivnije. Tako|e svako
dru{tvo testiramo na wegov faktor -uubijawa
varoe- kao i na otpornost na ameri~ku i evropsku
trule`. Ne tretiramo dru{tva nikakvim
hemikalijama, osim fumagilinom protiv
nozeme. (Kako im to uspeva, vide}ete u drugom
~lanku istog autora - primedba urednika).
a sumiramo prednosti i lo{e strane
D ovog sistema:
-Odr`avaju se jaka i produktivna dru{tva;
-Proizvodi se vi{e meda i drugih p~eli-
wih proizvoda uz isti broj ko{nica u odnosu na
jednomati~ne zajednice;
-Velike su u{tede na maticama i paketnim
rojevima svake godine;
-Lako se mewaju matice, bez gubitaka;
-Sopstveno odgajawe matica sa svojim
selekcionim linijama usvojenim za na{e
podru~je;
-Uz obezbe|ewe dovoqnog prostora i
mladih matica, nema rojewa;
-Uniformna oprema omogu}uje ve}u flek-
sibilnost (pogledajte crte`e);
-Po potrebi, besplatno je umno`avawe
dru{tava;
-Lo{a strana je u tome {to radimo sa
velikim brojem ramova (ama ~ekajte malo, mi smo
hobi p~elari, zar ne?);
-Druga lo{a strana je manipulacija sa
nukleusima;
-Potrebno je pripremiti veliku opremu
za prihrawivawe.
Sistem upravqawa
dru{tvima je jednostavan.
Ali, tra`i precizno vo|ewe
evidencije o svakom dru{tvu!
([to je na velikom p~eliwaku
apsurdno - primedba urednika).
Ako neko ima pitawa za nas ili
sugestije, molimo vas da kontak-
tirate autora na F.nbjm fvsplj.
uvtb@nto/dpn ili preko
po{te. Bi}u sre}an da
odgovorim na sva va{a
pitawa !
Napomena urednika:
-Neke teorijsko-prak-
ti~ne nejasno}e koje proisti~u
iz ovog ~lanka, a koje su krajwe
kontroverzne prirode, kao {to
je davawe teramicina
dru{tvima i sama opravdanost
formirawa i odr`avawa dvo-
mati~nih zajednica, obja{wene
su detaqno na drugom mestu u
ovoj kwizi, sa puno argumenata.
Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa
Autor prethodnog ~lanka, Cpc!! Ipss je doveo sve ~itaoce ~asopisa u kojima je taj
~lanak objavqen u veliku nedoumicu konstatacijom da on ne tretira p~ele nikakvim
hemikalijama osim fumagilinom za nozemu. Nedoumicu je uspe{no razre{io
slede}im napisom. Pa`qivo ga pro~itajte !!!
EFIKASNA BIOLO[KA
KONTROLA VAROE
 BEZ HEMIKALIJA
inule godine su zna~ile propast
M za mnoge p~elare budu}i da su
morali da se suo~e sa neprijateqem broj 1.
dana{weg p~elarstva - varoom. Ovaj parazit
se kao orkan sru~io na na{u zemqu (misli se
na SAD), ostavqaju}i prazne ko{nice,
tu`ne p~elare i praznu burad. [teta je
ogromna. Za{to?
SAD su verovatno jedinstvena zemqa koja
koristi samo jedan registrovan i od Agencije za
za{titu okoline(FQB) odobreni lek za varou, po
imenu Bqjtubo, ~ija je aktivna materija fluvali-
nat. U Evropi, na primer, postoji ve}i izbor,
recimo amitraz, fluvalinat, kumafos, mravqa
kiselina i drugo. Tako pred p~elarima stoji
vi{e opcija kao i oblika aplikacije. [tapi}i su
uobi~ajeni, ba{ kao i zadimqavawe, aerosol i
prskawe. Ali, sva ova sredstva su otrovne
hemikalije i nepravilnom upotrebom mogu se
prona}i rezidue u medu, vosku, propolisu kao i u
drvenoj opremi za p~elarstvo. Zbog toga, mi god-
inama koristimo nehemijsku, biolo{ku kontrolu
varoe. Kako pokazuju studije, varoama se vi{e
dopada trutovsko leglo iz jednog prostog razloga:
dvadeset~etvorodnevni razvoj od jajeta do
odraslog truta. Ako nema dovoqno trutovskog
legla u ko{nici ili ako je zaraza dru{tva veli-
ka, varoe nemaju drugi izbor osim da parazitira-
ju radili~ko leglo. Mati~waci su po{te|eni jer
je vreme od 16 dana nedovoqno za
reprodukciju varoe.
Prvi va`an uslov da se
zapo~ne kontrola varoe
jeste upotreba sistema
rada sa ramovima sa}a
bez apsolutno nijedne trutovske
}elije. Najboqi na~in da se
dobije ovakvo sa}e, jeste
dodavawe satnih osnova u
medi{ta za vreme pa{e.
P~ele mnogo retko izvla~e tru-
tovske }elije na ramovima u medi{tu. Mi
koristimo samo nastavke visine 16,8 cm
(kod nas tzv. Fararov sistem sa
zaokru`enom visinom nastavka od 17 cm -
primedba urednika). Kada se med centrifu-
gira, ramovi se ponovo odabiraju, i samo oni bez
trutovskih }elija se koriste za odgajawe legla.
Ramovi koji imaju ne{to trutovskih }elija, se
obele`e na satono{i, recimo M za medi{te, L za
leglo. To }e nas uvek podse}ati koji su ramovi za
- 17 -
plodi{te a koji ne. Za ovo ne treba imati ni
milosti, ni izgovora. Razume se, selekcija ramo-
va se ne pravi preko no}i, niti za jednu sezonu. To
je sistemski posao. Dobro je da se zapo~ne zimi,
kada vr{imo pripreme za narednu sezonu. To }e
nam dati jasniju orijentaciju koliko }e nam tre-
bati satnih osnova i ramova za idu}u godinu. One
mnogo tamne, o{te}ene ili na drugi na~in nek-
valitetne ramove sasvim odstrawujemo iz rez-
erve i pretapamo. Isto tako mi odabiramo i
drvene ramove. One koji su suvi{e tamni,
polomqeni ili o{te}eni gorimo u na{oj pe}i.
Mo`da je ovo ~ak i drasti~no, ali tako sebi i
na{im p~elama pravimo veliku uslugu.
Ovakvo postupawe je veoma dobra preven-
cija protiv ameri~ke kuge i kre~nog legla.
Obi~no se me|u odba~enim ko{uqicama larvi
nalazi najboqe mesto za skrivawe mikroba i
bolesti od kojih idu}e godine dru{tva mogu
ponovo da se inficiraju. P~ele ne mogu u pot-
punosti da odstrane ove ko{uqice. Isto tako, sa
svakom narednom generacijom }elije su sve mawe
i mawe. Tako posle mnogo godina mi proizvodimo
sve mawe i mawe p~ele, a kao {to znamo mawi
kamion mo`e da ponese i mawi tovar. (primedba
urednika makedonskog ~asopisa Melitagora,
gospodina Aleksandra Mihajlovskog: Ovo napred
navedeno je veoma diskutabilna tvrdwa.
Profesionalni p~elari koji imaju vi{edeceni-
jski sta` znaju da ovo nije ta~no, budu}i da svi
slo`no tvrde kako koriste iste ramove vi{e
decenija a p~ele koje se iz wih izvode nisu
mawe nego obi~no. P~ele odr`avaju
dijametar }elije i on nikada
ne mo`e da spadne ispod
odre|enog minimu-
ma(zavisno od rase).
Ono {to zaista
zadebqava tokom vre-
mena, nisu zidovi
}elija ve} satna osno-
va - zato sa staro{}u
rama raste i wegova te`ina. P~elari sa
vi{e hiqada ko{nica govore da
ispuwavawe ove zaista efektne sanitarne
preporuke, koja se odnosi na zamenu ramova
minimum svake ~etiri godine, jeste jedna od
onih nekoliko zabluda zbog kojih oni nikada ne
bi mogli da rade sa tolikim brojem dru{tava).
(Po{tovani ~itaoci, napred navedeni komentar
urednika Melitagore je u najmawu ruku izuzetno
- 18 -
interesantan. Poznaju}i wegovo zavidno znawe,
siguran sam da ono {to je napisao nije napisao
napamet, ve} je to potkrepqeno ~iwenicama.
Me|utim, on zna, kao i ja da postoje provereni
dokazi(bar su tako prezentovani p~elarima) da
se iz dugo upotrebqavanog sa}a za
izvo|ewe p~ela izvode drasti~no
mawe p~ele. Na `alost, pre
izla`ewa ove kwige iz
{tampe, nije bilo vremena
ni prilike da o tome sa
wim razgovaram te da
utvrdim razloge ovakve
wegove tvrdwe. Me|utim,
nesporno je da ne samo da
je izuzetno korisno
mewati sa}e {to ~e{}e, ve}
je to i mogu}e bez naro~itog napora.
Postoji ~ak tehnik ka p~elarew wa u kojoj se bez
problema mo`e zameniti svo plodi{no sa}e u
svim ko{nicama na p~eliw wakku tokkom samo jedne
sezone, ne ula`u}i neka zna~ajnija sredstva i ne
gube}i na ukupnom prinosu p~eliwaka. Ali, o
tome }e biti vi{e re~i u drugom delu ove kwige,
koja }e biti {tampana u dogledno vreme. U
svakkom slu~aju, mew
wajte sa}e {to ~e{}e. Koristi
od toga zna~ajno prevazilaze ulagawa - primedba
urednika). P~ele izvedene iz mladog sa}a mogu da
uve}aju proizvodwu meda za 10-15% i defini-
tivno da smawe na{e tro{kove za lekove i
le~ewe od bolesti.
Hajde da pretpostavimo kako se ovaj prvi
korak ve} primewuje. Slede}e je da se spreme tru-
tovski ramovi za svako dru{tvo. Satono{a treba
da bude obojena ili na drugi na~in ozna~ena radi
brzog prepoznavawa. Mi koristimo 2 ovakva rama
po dru{tvu. Ovde u `leb na satono{ama
postavqamo samo traku satne osnove {irine 2
cm, kako bi p~ele pravilno zapo~ele gradwu tru-
tovskog sa}a. Trake satnih osnova se lepe toplim
voskom za satono{u. Kada i ovo zavr{imo, mi smo
spremni za borbu sa varoom. Za slabija dru{tva
ili rojeve ram mo`emo da podelimo letvicom na
dva jednaka dela, tako da }e ova dru{tva lak{e
organizovati izgradwu sa}a i br`e }e je
zavr{iti. Isto tako, ako u va{im plodi{tima
koristite duboke ramove mo`ete tako|e da
podelite ram kako bi p~ele br`e gradile sa}e, a
trutovsko leglo u wemu bilo {to pribli`nije
me|usobne starosti.
Brzo po po~etku sezone, a u na{oj severnoj
planinskoj oblasti to je u aprilu, postavqamo
trutovske ramove u svakom dru{tvu. (U Nema~koj
se mogu kupiti satne osnove, sa trutovskim osno-
vama }elija, {to olak{ava i ubrzava gradwu tru-
tovskog sa}a - primedba urednika). U ovo vreme
p~ele su spremne da izvla~e satne osnove, i vi{e
su naklowene izvla~ewu trutovskih }elija.
Obi~no su za nekoliko dana ovi ramovi
zale`eni. Tako|e je dobro da se sa~uvaju trutovs-
ki ramovi od prethodne godine, te da se dodaju
dru{tvima sa ve}om zara`eno{}u, jer }e ih mat-
ica zale}i skoro odmah po dodavawu. Po`eqno je
@ivadinovi} Rodoqub
pratiti stawe ovih ramova, kako bi znali kada }e
biti poklopqeni. Za oko 20-21 dan od zalegawa
izvadite trutovske ramove sa uglavnom pok-
lopqenim trutovskim leglom, stresite p~ele
(pazite da matica nije na ramu), i xepnim no`em
ise~ite trutovski deo sa}a (ako je ram podeqen
na trutovski i radili~ki deo). Traka satne
osnove }e biti dobar vodi~ va{em no`u.
Budite pa`qivi dok se~ete sa}e.
Trutovsko sa}e sada mo`e da se topi.
Mi ga odmah stavqamo u na{
sun~ani topionik. Pre toga, vi
mo`ete da uzmete viqu{ku za otk-
lapawe meda i da odstranite
nezrele trutove. Kada ih pregledate
mo`ete ustanoviti zara`enost
varoom svakog dru{tva posebno. Tu
informaciju mo`ete i da zabele`ite. Nije
potrebno da brojite varoe. Mi imamo prostu
skalu od 1 do 5. (1 = nema varoe, 5 = velika
zara`enost). Ovo nije ba{ najta~niji sistem, ali
budu}i da ocewivawe radite sami, istu gre{ku
}ete praviti svaki put. Ovo je i dobar sistem da
vidite koja dru{tva lak{e savladavaju varou te
da utvrdite koja su dru{tva otpornija, {to nam je
odrednica u proizvodwi matica. Kada sa}e
ise~ete, ramove vra}ate nazad u dru{tvo. Oni }e
biti ponovo izvu~eni u roku od nekoliko dana.
Posle 20-21 dan ponavqate proceduru. Vrlo je
va`no da ne propustite nijedan ciklus, u pro-
tivnom dobi}ete suprotne rezultate i su{tinski
}ete odgajati varou! Ovi trutovski ramovi
funkcioni{u kao magnet za varou. Varou veoma
jako privla~i ovaj deo ko{nice. Kod jakih
dru{tava u vrhu wihovog razvoja (u na{em
podru~ju to je maj-juni) mi koristimo 2 pa i 3 tru-
tovska rama po dru{tvu. U na{em dvomati~nom
sistemu (pogledajte prethodni ~lanak - primedba
urednika) mi koristimo 1-2 rama po matici.
Ovo je tako|e dobar na~in za proizvodwu
trutova u periodu odgajawa matica, i to od
dru{tava koja su pokazala najve}u otpornost na
varou. Ali, taj sistem je ne{to razli~itiji.
Postavqamo jedan trutovski ram u odre|eno
selektirano dru{tvo. Kada je trutovsko leglo
poklopqeno, stavqamo drugi trutovski ram.
Prvi slu`i za varou, i odstrawujemo ga 21-og
dana. Drugi ram ostaje u dru{tvu dok se ne izvedu
trutovi, i matica ga ponovo ne zalegne, a p~ele
Foto: M
elitago
ra br. 6/1
to iz Bn 999 (preu
fsjdbo!Cff ze-
!Kpvsobm-a
)
Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa
poklope. Zatim se vadi uz standardni postupak.
Za ju`ne delove SAD-a ovaj sistem treba koris-
titi tokom cele godine. (Ovo je ujedno i na~in da
se u dru{tvima i normalno izvode trutovi, jer je
istra`ivawima posledwih godina decidirano
dokkazano da trutovi imaju jak
ku regulacionu ulogu
u produk ktivnossti p~eliwwih zajednica, te da su
zajednice bez trutova i mawe produktivne -
primedba urednika).
Mo`ete da smatrate da sve ovo nosi mnogo
rada i to ne besplatnog! U to budite sigurni. Da
se izvu~e sa}e u jednom ramu i da se odgaji tru-
tovsko leglo potrebno je oko 1 kg meda i malo
polena za ishranu trutovskih larvi (ne malo, ve}
zaista dosta polena - primedba urednika). Sa
druge strane, mo`ete da imate ko{nice slobodne
od hemikalija i koje }e proizvoditi pored ~istog
meda i ~ist vosak za va{u upotrebu ili za ekstra
prihod. (Ruku na srce, takav skup med kod nas nema
ko da kupi - primedba urednika). Druga korist od
ovih trutovskih ramova je izuzetno precizno
pra}ewe raspolo`ewa p~eliwih zajednica. Kada
p~ele izvla~e vi{e radili~kih }elija, dru{tvo
ima mladu maticu i nalazi se u radno-
sakupqa~kom raspolo`ewu. Kada izvla~i vi{e
trutovskih }elija (u ve}ini slu~ajeva), dru{tvo
je u dobrom razvojnom raspolo`ewu. Kada na|emo
osnove mati~waka na novom sa}u, dru{tvo je u
rojevom raspolo`ewu i trebalo bi da
pro{irimo prostor u ko{nici. (Molim Vas da
obratite pa`wu na ovo pravilno rezonovawe o
suzbijawu rojewa, gde se vi{ak prostora sa
pravom smatra jednim od osnovnih faktora suzbi-
jawa rojewa - primedba urednika). Ako nema grad-
we sa}a, dru{tvo treba pa`qivo pregledati i
oceniti o ~emu se radi. Ponekad p~ele u ovim
trutovskim }elijama odla`u med i to govori da je
pa{a jaka ili u ko{nici nema dovoqno prostora.
Ovde treba ili da centrifugiramo med iz
medi{ta ili da dodamo neophodna medi{ta sa
praznim sa}em ili sa satnim osnovama. Posle i
ovog centrifugirawa opet pravimo odabir ramo-
va za leglo i ramova za medi{ta i odstrawivawe
iz ko{nice.
Trutovski ramovi su ogledalo svake
ko{nice i obezbe|uju besplatnu informaciju o
svakom dru{tvu posebno tokom cele sezone. Ako
smo pa`qivo selektirali ramove za plodi{te
mi ovako elimini{emo 70-9 9 0% varoe. Sa na{om
otpornom linijom krawskih p~ela, na{ procenat
je ~esto i boqi. Ve} dugi niz godina, bez upotrebe
Bqjtubo-a, nismo izgubili nijedno dru{tvo zbog
varoe. Ipak, `eleo bih da preporu~im tretman
Bqjtubo-om svake 2-3 godine. I to ne zbog kont-
role varoe, ve} kao dijagnosti~ko oru`je
uspe{nosti na{e biolo{ke borbe. (Kod nas bi
bilo mnogo boqe da u tu svrhu koristimo fan-
tasti~ni BQJUPM u toku zime - primedba uredni-
ka). Ako na kontrolnoj hartiji na podu ima mnogo
varoe, onda pravimo neku gre{ku u radu. Obi~no,
italijanske p~ele imaju ve}e probleme sa
varoom, naro~ito u ju`nim delovima SAD-a gde
odgajaju leglo preko cele zime. Naravno, nemojte
- 19 -
da dru{tvima dajete trutovske ramove tokom
zime, jer }e se varoa tako br`e razmno`avati
dopunskim generacijama u radili~kom leglu.
Prole}e je dobro vreme za kori{}ewe Bqjtubo-a u
svrhu detekcije uspe{nosti na{eg rada. Krawske
p~ele imaju sposobnost, i mi ih selekcioniramo
po ovom kriterijumu, da prekinu odgajawe legla u
jesen i da krenu sa wim ponovo u decembru ili
januaru.
U Evropi postoji praksa da se krajem
sezone matica izoluje ili zatvori u kavez
(obi~no krajem septembra ili po~etkom oktobra)
tako da ne mo`e da nosi jaja. Kada se leglo izvede
vr{i se tretman protiv varoe. Posle tretmana
matice se osloba|aju. Ovaj metod nije mnogo
prakti~an, jer zahteva dosta anga`ovawa (vreme-
na) ali i zato {to se zimska generacija p~ela
izvodi iz jaja polo`enih avgusta i septembra, pa
bi u toku razvoja tih p~ela one bile o{te}ene od
varoe. Zdrava generacija zimskih p~ela je
kqu~ni faktor za uspeh u narednoj sezoni. Mnogo
je boqe imati matice koje prirodno prekidaju
zalegawe ranije u jesen. Ovde je potrebno da
imate dru{tva koja su tretirana avgusta, {to
nije uvek mogu}e. U nekim podru~jima p~ele u
avgustu i septembru jo{ uvek imaju dobru pa{u.
Upotreba Bqjtubo-a u toku pa{e nije
preporu~qiva budu}i da u medu mogu ostati
ostaci fluvalinata.
Foto: Slovenski ^ebelar br. 2/80
Zbog toga je,
kako vidimo, najboqe
koristiti biolo{ku
kontrolu varoe, koja }e
smawiti ili potpuno
izbaciti iz upotrebe
Bqjtubo trake. Ali je
veoma va`no pra}ewe
zara`enosti dru{tava
ponaosob. U toku
aktivne sezone, veoma
retko mo`emo videti
odrasle varoe, ali
mo`emo da vidimo p~ele o{te}ene od varoe u
svom razvoju. Obi~no su te p~ele sa o{te}enim
ili skra}enim krilima, i predstavqaju drugi
va`an znak za neophodnost borbe protiv varoe.
Prvi znak je pojava varoa na nedozrelim trutovi-
ma izva|enim iz zatvorenog legla. Nepo{tovawe
ovih znakova mo`e imati katastrofalne
posledice.
Kao i za sve, i ovde postoje prednosti i
mane. Ve}i je rad sa ramovima, neophodno je pre-
cizno evidentirawe svih podataka, postoji
gubitak u proizvodwi (med i polen za odgajawe
trutova i proizvodwu voska) kao i va|ewe tru-
tovskih ramova svakih 20-21 dan, {to se sve zajed-
no ubraja u mane.
Glavne prednosti su: ~ist med i vosak
dobrog kvaliteta, u{teda novca za le~ewe i
lekove, zajednice u kojima nema hemikalija,
pra}ewe raspolo`ewa dru{tava, zdravija
dru{tva i naravno, nema zimskih gubitaka zbog
varoe. S A D A , I Z B O R J E V A [ ! ! !
- 20 -
TEHNOLOGIJA SA

FIKSNIM RAMOVIMA
Ovaj ~lanak govori o p~elaru Hfpgg!!Mpnbt-u iz Ju`ne
Afrike. Objavqen je u ~asopisu Cff!! Cjj{, februara
1998. i ~asopisu Melitagora, septembra 1998. g.
H
fpgg! Mpnbt! nije
stranac u svetu
p~elarstva. Jedno REVOLUCIONARNA
vreme je bio veliki robni proiz- TEHNIKA
vo|a~ sa vi{e od 2000 ko{nica P^ELAREWA
snabdevaju}i medom velike grupe
supermarketa u Ju`noafri~koj republi-
ci. Zato on poznaje provalije i probleme
p~elarske industrije isto tako dobro kao i Langstrotovog nastavka. U svrhu umno`avawa
bilo ko drugi. dru{tava samo se odvajaju moduli sa leglom i u
Wegova frustracija savremenom tehnikom
p~elarewa i nu`dom da svake godine
popravqa i zamewuje o{te}ene ramove
koji vrede hiqade randi (valuta
Ju`noafri~ke republike), je
vodila u dizajn i razvi-
jawe modularne tehnike
p~elarewa.
Ova patentirana
tehnika ima potencijal da
transformi{e lik
p~elarewa u 21. veku, na
isti na~in kao {to je
Langstrotova ko{nica dominirala u
19. i 20. veku. Ali, su{tinski, to je jedan
veoma prost sistem, koji ukqu~uje odre|eni broj
fiksnih ramova u modulu (nastavku) standardnih
dimenzija. Ovaj sistem omogu}uje da sa}e u svim
ramovima u nastavku bude otklapano jednovre-
meno. Sistem ima mnogo unikatnih osobenosti i
re{ava mnoge tradicionalne p~elarske prob-
leme. Najva`nija osobina jeste ta da
je ovaj sistem verovatno najlak{i za
primenu u p~elarstvu u odnosu na sve Vra}awe
do sada razvijene. Rukuje se nastavkom
koji sadr`i 13 ramova, ali to nisu na
individualni ramovi, ve} su fiksir-
ani za modul. Modul je daleko ja~i staro,
nego {to to jedan ram ikada mo`e da
bude. Fiksne satono{e i dowe ili
letvice su postavqene popre~no u
modulu a satono{e su zalepqene na korak
svoja mesta. Ram je nizak i jak -
o{te}eni i polomqeni ramovi su u postavqaju na podwa~u, stavqaju
pro{lost. Svo sa}e u modulu sa
wegovih 13 ramova se otklapa za 20 budu}nost
sekundi. Sistem nudi poboq{anu
kontrolu voskovog moqca kada su moduli uskla-
di{teni. Skladirawe modula postavqawem na
wihove strane omogu}uje protok vazduha (proma-
@ivadinovi} Rodoqub
Autor ~lanka:
Besjbo!ev!Upj
QP!Cpy!25972
Tjopwjmmf
Qsfupsjb!123:
JU@NA AFRIKA
Adresa Hfpgg!!Mpnbt-a:
Ns/!!Mpnbt!!!!QP!!Cpy!!829!!!Xjfsebqbsl-!!125:
Dfouvsjpo-!!! Tpvui!!Bgsjdb
nbjm;!!!hfpgg!!mpnbt@cpunbjm/dpn
F.n

ju) koja obeshrabruje vo{tanog
moqca. O{te}ene module vredi
popraviti - najvi{e se
o{te}uju dowe letvice. Leglo i
p~ele u modulima koji su o{te}eni
nisu uni{teni, budu}i da sa}e ostaje u
najve}em delu neo{te}eno.
Modul zahvata 0,6 zapreminskih delova
bezmati~ne module se dodaju matice. Rotacijom
modula sa leglom redukuje se rojewe.
Zalegawe se stimuli{e dodavawem
sve`eg sa}a. Odgajawe legla u modulu
u~vr{}uje sa}e, ~ime se redukuje
lomqewe sa}a. Pri ruko-
vawu modulima, p~ele su
izlo`ene minimalnom stre-
su. Me|usobni raspored
meda, polena i legla se ne
naru{ava razdvajawem modu-
la, ~ime se spre~ava stres i
dezorijentacija dru{tva. Pri
vrcawu meda, p~ele se izduvavaju iz
modula prenosnim ru~no no{enim izdu-
va~em. Sve u svemu, mali broj slabih strana je
nadvladan prednostima. Kori{}ewe mati~nih
re{etki se preporu~uje, ali nije obavezno.
Problem kristalizacije meda u sa}u se re{ava
jer se modul tretira kao i ram sa kristalisanim
medom - postepeno se zagreva da med pre|e u te~no
stawe, ili se se~e sa}e.
[ta ako je u modulu malo
legla, a sve ostalo je med ?! Re{ewe
je u tome da se modul ostavi u
toplom okru`ewu, kako bi se leglo
izvelo, ili se ostavi na ko{nici
dok se p~ele ne izvedu, a zatim se
centrifugira.
Deoba dru{tva je jednos-
tavna. Kada su dva modula zahva}ena
leglom, jednostavno se odvajaju,
poklopne daske i dodaju mlade mat-
ice. Raspored meda, polena i legla
se ne naru{ava.
Kontrola rojewa je veoma
laka. Preme{ta se modul koji sadr`i najvi{e
zatvorenog legla na vrh ko{nice, obezbe|uju}i se
da je matica dole, u dowem nastavku.
Tehnologija sa fiksnim ramovima
Da bi se pregledalo leglo, prvo istresite,
a zatim izduvajte p~ele ru~nim izduva~em. Modul
se pregledava odozdo. Ako je neophodno mo`e da
se koristi fiberopti~ko ogledalo da se gleda u
unutra{wost }elija.
Obele`avawe modula bojom pojednos-
tavquje rukovawe sa wima.
Ma{ina za otklapawe sa}a je model inge-
nioznosti. Ova naprava je izra|ena od rosfraja,
gvo`|a, najlona i aluminijuma. Radi na principu
oscilovawa no`eva, a modul se kre}e gore dole u
pravcu no`eva, otklapaju}i svih 13 ramova za 20
sekundi. Za postavqawe i uklawawe modula
potrebno je jo{ 10 sekundi. Sistem je veoma jak i
pravqen je da traje do`ivotno, a sadr`i i bezbed-
nosni mehanizam. Visina mu je 90 cm, {irina 70
cm i zahvata podnu povr{inu od 60 x 70 cm.
Centrifuga ima centrifugalni rotor
koji prima 9 modula a brzina okretawa je maksi-
malno 200 obrtaja u minuti oko horizontalne ose.
- 21 -
Pogled na jedinicu za
otklapawe sa}a.
Puwewe i pra`wewe modulima
se vr{i preko vrata na dve suprotne
strane. Za centrifugirawe su potreb-
ni minuti, lomqewe ramova je reduko-
vano na minimum ili ga uop{te nema, a
vadi se oko 99% meda. Puwewe je brzo i
lako, ali tra`i malo naprezawa. Vrca
se pribli`no 500 kg meda na sat, bazi-
rano na 6 ciklusa od po 5 minuta svaki,
i 5 minuta za puwewe i pra`wewe cen-
trifuge po ciklusu. Visina ove
ma{ine je 2 metra, {irina 60 cm, a
bubaw ima pre~nik od 1,8 metara.
Centrifuga zauzima podni prostor od
1,9 x 0,8 metara.
Jedna mobilna medna ku}a sa podnom
povr{inom od 2,4 x 5 metara sme{ta 2 cen-
trifuge i jedan otklapa~ sa}a. Prikolica treba
idealno da se poklapa sa podi`u}im krovom
sli~nim onom na karavanima, i da ima vrata na
svakom kraju. U woj treba da rade samo dva ~oveka
i ima potencijal da procesira do 8 tona meda za
osmo~asovni radni dan.
Celi sistem mo`e da radi hidrauli~no, sa
5 LX-im dizel motorom koji podr`ava
hidrauli~nu pumpu i generi{e struju za
osvetqewe.
K O N C E P T M O D U L A R N E
KO[NICE U KRATKIM CRTAMA:
=Fiksni ramovi u jakom i robusnom modu-
lu.
=Korisni~ki je orijentisan. Rukuje se
modulom, nema posebnih ramova.
=Nema vi{e polomqenih ramova.
=Sastavqawe i o`i~avawe modula je brzo
i lako.
=Brzo otklapawe, 20 sekundi po
modulu.
=Svaki modul prima do 13 kg meda.
=Poboq{ana je kontrola voskovog
moqca.
=O{te}ene module treba popravi-
ti, jer su u pitawu uglavnom dowe letvice.
=Modul ima 66% zapremine LR nas-
tavka i mo`e da se koristi za plodi{te.
=Obele`avawe modula bojom pojed-
nostavquje rad sa ko{nicama.
=Jednostavna i efikasna kontrola
rojewa.
=Redukovan stres p~ela i p~elara !
Gospodin Hfpgg!Mpnbt pored wegovih
modula, prenosnog izduva~a, prototip-
ne jedinice za otklapawe sa}a i pro-
totipne centrifuge koja ima rotor sa
okretawem oko horizontalne ose.
U pozadini se vide moduli
nare|ani pored zida.
- 22 - @ivadinovi} Rodoqub

^UVAWE 
Autori:
.N/I/XZCPSO-! Xftuhsp! Tbmft-

SPARENIH Jod/-! 8444! Qsphsftt! Xbz-! Efmub-

C/D/!W5H!2F8!Dbobeb!)715*:51.

MATICA 13:1!GBY!)715*:51.1369
.N/M/XJOTUPO-! Efqu/! pg

ZIMI U Cjpmphjdbm! Tdjfodft-! Tjnpo! Gsbtfs

Vojwfstjuz-! Cvsobcz-! C/D/-! W6B
P^ELIWIM 2T7-!Dbobeb
.Q/I/MBGMBNNF-! Cpy! 66:-
ZAJEDNICAMA Foefscz-!C/D/!C1F!2Y1 
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm-u za mesec mart 1993. god.
Nedavno, upravqa~kih tehnika mo`e da poboq{a uspeh
v e ca po~ev od 1988. uvoz kratkoro~nog ~uvawa, ukqu~uju}i i veli~inu
T
I za s ati matica u Kanadu iz dru{tva; dostupnost hrane i procedura hrawewa;
H k m
n a e SAD-a je zabrawen zbog otkri- obezbe|ivawe spoqnog grejawa dru{tava u
l a va~ vawa trahejnog parazita p~ela u obliku sijalica; upotreba termostatskih sis-
~ ji
d ga ovoj susednoj dr`avi. Produ`etak tema za grejawe; bojewe ko{nica u crno;
o potra`we za ranim prole}nim obezbe|ivawe dru{tava leglom; leglo i odrasle
maticama u Kanadi nas je naterao da ispi- p~ele; ili med. Nijedna od ovih studija nije
tamo metode za ~uvawe obezbedila konzistentne vero-
matica preko zime. Jo{ od sko- OVAJ SISTEM dostojne metode za dugoro~no
rijeg datuma je prisutnost varoe i zimsko ~uvawe matica. U daqem
trahejnog parazita (Bdbsbqjt OMOGU]UJE tekstu mi sumiramo na{e studije
Xppej - primedba urednika) na ^UVAWE VELIKOG o pre`ivqavawu matica i ekono-
severno ameri~kom kontinentu mi~nosti wihovog ~uvawa.
k a o i p r i s t i z a w e BROJA MATICA Testirali smo 500 matica svake
afrikaniziranih p~ela u SAD, godine tokom tri godine u
u~inila za po`eqno da p~elari TOKOM ZIME, razli~itim sistemima ~uvawa.
SAD-a i Kanade imaju uspe{an BEZ GUBITAKA NA D o p u n s k i s m o t e s t i r a l i
metod za prezimqavawe matica u pre`ivele matice iz svakog sis-
ciqu o~uvawa p~ela oslobo|enih KVALITETU tema na dostignu}a u dru{tvima
od parazita i afrikaniziranos- MATICA IDU]E tj. kvalitet matica naredne
ti. P~elari koji proizvode mat- sezone. Vi{e detaqa sa diskusija-
ice za sebe, ili nabavqaju matice SEZONE ma mo`ete na}i u slede}im
iz regiona koji nemaju pomenute radovima:
parazite i afrikanizirane p~ele, ili pak .Xzcpso-N/I/! 2::2/! Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff
nabavqaju matice sa korektnim sertifikatom da rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! N/Td/! Uiftjt/! Tjnpo! Gsbtfs
su oslobo|ene parazita i afrikanizacije, mogu Vojwfstjuz-!Csjujti!Dpmvncjb-!Dbobeb!qq!232/
da redukuju mogu}nost da paraziti i .Xzcpso-N/I/-! Xjotupo-N/M/'! Mbgmbnnf-! Q/I/
afrikanizirane p~ele stignu i na wihov p~eli- 2::3/! Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff! )Iznfopqufsb;! Bqjebf*
wak. U ovom ~lanku mi sumiramo na{a otkri}a rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! Uif! Dbobejbo! Foupnpmphjtu/! Jo
koja se odnose na sisteme za ~uvawe matica koje Qsftt/
smo mi testirali, diskutujemo o na{oj oceni METODE
kvaliteta matica posle {estomese~nog ~uvawa, Upore|ivali smo 4 sistema za prez-
diskutujemo o ekonomskoj opravdanosti najboqeg imqavawe matica:
sistema i opisujemo do u detaqe kako da se 1)PP e t o r a m n i n u k l e u s sa standardnim LR
pripreme zajednice za uspe{no ~uvawe matica ramovima i jednom maticom je upotrebqen kao
preko zime. kontrolni sistem. Deset ili dvadeset nukleusa su
^uvawe matica u kra}em vremenskom peri- postavqani jedan do drugog, izolovani sa svih
odu na prole}e i leto je uobi~ajena praksa strana i obmotani ter-papirom u oktobru.
odgajiva~a matica i p~elara, ali nema 2)PP~eliwa zajednica - banka matica,
sistema koji kvalitetno i stabilno sastavqena od 18 LR ramova i bezmati~nog
~uva vi{e matica za period od {est dru{tva. Potencijalna dru{tva - banke su bila
meseci bez zna~ajnog gubitka mati- pripremana po~etkom jula pravqewem dvo-
ca. Razli~itost zajednica i mati~nih zajednica sa brojnom populacijom
^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama - 23 -
p~ela radilica. Dru{tva su ostajala sa maticama EKONOMIJA
sve do 24 ~asa pred uno{ewe matica u kavezima, Ekonomska analiza je pravqena da bi se
sredinom septembra. Dru{tva su zazimqena kra- vrednovali tro{kovi ~uvawa prezimqenih
jem oktobra. Matice su ~uvane u individualnim sparenih matica u dru{tvu - banci sa `i~anim
kavezima dva tipa, koji su postavqeni u centar kavezima, pore|eno sa cenom prezimqavawa jedne
gorweg tela na ko{nicama (crte` br.1). matice u petoramnom nukleusu - zajednici;
A) Drveni mati~ni kavezi sa `i~anom detaqi su prezentovani u malo~as navedenim
mre`om (sistem kaveza od mre`e). Ovi komerci- radovima. Vrednovali smo tro{kove ~uvawa mat-
jalno dostupni kavezi su imali dve (6 h 3 h 2 cm) ica u dru{tvima - bankama sa: a)24 matice ; b)48
ili tri odaje sa mre`om (duboke 2,5 cm). sa jedne matica i v)u mini-nukleus sistemu. Ukupna cena
strane kaveza (crte` 1a). je ukqu~ivala materijal i tro{kove radne snage.
B) Drveni kavezi mati~ni izolatori (4 h 4 Materijalni tro{kovi su ukqu~ivali sirup,
h 1,8 cm) su bili sme{teni na sa}u izvu~enom na zamenu za polen, i kaveze za matice za dve svrhe:
plasti~noj osnovi i pokriveni materijalom - letwe odgajawe matica i zimsko ~uvawe.
izolatorom za matice (mati~na re{etka) (crte` Pretpostavqa se da }e sve druge potrebe biti
1b). dostupne u toku samog rada. Cena radne snage
Najve}a razlika izme|u ova dva tipa ukqu~uje broj sati potreban da se proizvede mat-
kaveza je ta da metalna mre`a dr`i matice ica u leto i da se ~uva u toku zime. Radna snaga je
izolovanim jednu od druge i spre~ava radilice da bila procewena na 8,1 $ na sat. Bio je napravqen
u|u u kavez, dok izolator dr`i matice odvojene, plan za produkciju i eksperimente ~uvawa 100
ali radilicama dozvoqava da ulaze kod wih. dru{tava - banaka za svaki pojedina~ni tretman.
REZULTATI
b) Sistem sa kavezima izolatorima
a)Sistem sa I
materijal od kog je napravqena
zamre`enim kavezima mati~na re{etka D I S K U S I J A
jedan odeqak Matice u
sa}e kavezima sa
drveni ram
`i~anom mre`om su
sa}e izvu~eno imale prose~no
nad plasti~nom pre`ivqavawe od
osnovom
60% u toku dva
podloga za 8 mati~nih zimska eksperimenta
kaveza
metalni dr`a~i za
(crte` broj 3).
dr`awe podloge
ram dr`a~
Vi{estruko ~uvawe
otvor koji se zatvara matica u `i~anim
drveni mati~ni kavez kavezima je vitalan
prezimquju}i metod
metalna mre`a za period od 6 mese-
ci u bezmati~nim
8 ramova
dru{tvima sa 24 ili
DRU[TVO 48 matica u jednom
dru{ tvu - banci.
BANKA standardno LR telo
Pre`ivqavawe u
gorwe leto individualnim
CRTE@ 1: Dru{tvo-banka mat-
ica sa 24 ili 48 drvenih dru{tvima je vari-
standardno LR telo
mati~nih kaveza zamre`enih sa 10 ramova ralo od 30% do 83%.
sa jedne strane na modifiko- Nasuprot
vanom ramu dr`a~u (a), ili
dru{tvo-banka sa modifiko- tome, matice ~uvane
vanim ramom sa 24 drvenih u kavezima izola-
pregrada (12 sa svake strane torima nikada nisu
rama), pokrivenih mati~nom uspevale da pre`ive
re{etkom (b). Svaki ram
dr`a~ je sme{ten u centar gor- dowe (predwe) leto
6 meseci tokom 3
weg nastavka. godine testirawa.
N a j v e } e
3) M i n i n u k l e u s s i s t e m s a k a v e z o m je pre`ivqavawe u ovim kavezima izolatorima u
bio modifikacija sistema sa `i~anom mre`om. bilo kojoj godini nije iznosilo vi{e od 25%.
Matice su ~uvane ~etiti meseca u sistemu Ova visoka smrtnost se de{ava kada su matice
dru{tva - banke i zatim su prebacivane u male zatvorene u kavezima sa mati~nom re{etkom koja
nukleusne zajednice (crte` 2). Svaki mini - nuk- dozvoqava radilicama da ulaze u svaki kavez.
leus (22,9 h 22,9 h 16,8 cm) je sadr`ao jednu maticu, Sli~ni rezultati su dobijeni i u dve studije,
~etiri rama i ram hranilicu; ~etiri mini - nuk- kada je pre`ivqavawe za 6 meseci bilo mawe od
leusa su odgovarala jednom telu. Dva ili ~etiri 20% )Njudifmm! fu! bm. 1985, T{bcp 1977). Postoje dva
tela su postavqana jedno na drugo, ili nad podatka u literaturi kada je ovo pre`ivqavawe
osnovnim dru{tvom, ili direktno na zemqu. bilo ve}e od 70% za 6 meseci, ali je u svakom od
- 24 - @ivadinovi} Rodoqub
tih eksperimenata bilo upotrebqeno samo jedno za ~uvawe sparenih matica u toku 6 zimskih mese-
dru{tvo - banka. Mi smo zakqu~ili, kao i ci ako je dru{tvo - banka obezbe|eno sa mnogo
malo~as spomenuti autori, da je ~uvawe matica u radilica, hranom i izolacijom. ^uvawe matica u
kavezima sa mati~nom re{etkom isuvi{e nes- bezmati~nim dru{tvima - bankama je bilo
tandardno za komercijalnu upotrebu. uspe{no bez dodavawa legla (mla|ih p~ela), ili
Sistem mini-nukleusa je bio isto tako prebacivawa matica u dru{tva sa mla|im
uspe{an kao i kontrolni petoramni nukleusi. p~elama radilicama. Ovi rezultati nisu bili
Ipak, nije bio ekonomski opravdan zbog neophod- o~ekivani budu}i da uglavnom mlade p~ele svo-
nosti dr`awa specijalne opreme i radne snage jim aktivnim `lezdama opslu`uju matice. U
potrebne da se opremi sistem u januaru. Dodatno, na{oj studiji su mnoge p~ele radilice bile star-
sistem mini-nukleusa nije prikladan za hladnu ije od 6 meseci dok je trajalo zimsko ~uvawe mat-
klimu budu}i da se prebacivawe matica i ica u nekoliko uspe{nih tretmana. I pored toga,
priprema mini-nukleusa vr{i u najhladnijem ta dru{tva su opslu`ivala matice sve do kraja
delu zime. sezone ~uvawa.
Na{a studija je demonstrirala da bez- Va`an deo na{e studije o ~uvawu matica je
mati~na dru{tva - banke mogu biti upotrebqena bila i procena kvaliteta matica posle ~uvawa,
da bi se utvrdili efekti zimskog
ram hranilica tretmana. Procewivali smo
4 mini rama
dru{tvo mini-nukleus kvalitet matica merewem tri mor-
folo{ke odlike matica i brojnih
aspekata pona{awa u dru{tvima.
Nismo na{li razlike u te`ini
matica, te`ini ovarijuma i broju
ovariola za bilo koji sistem
~uvawa. To govori da se sa dugo-
trajnim ~uvawem ne naru{ava
potencijal plodnosti. Isto tako
nije bilo razlike izme|u
pona{awa matica koje su bile
~uvane ili posebno u petoramnim
nukleusima, ili u masovnom siste-
dru{tvo sa mati- mu ~uvawa, ako se ocewuje prema
com od 20 standard- prostoru zahva}enim leglom,
nih LR ramova koli~inom p~ela radilica, rezer-
vama meda i polena, i dono{ewu
vi{ka meda za vrcawe. Ovo defini-
tivno potvr|uje hipotezu da dugo-
trajno zimsko ~uvawe ne smawuje
reproduktivni potencijal matica
bar za naredno prole}e i letwu
sezonu. Matice koje su pre`ivele 6
meseci u dru{tvima - bankama su
isto tako produktivne kao i one
koje su u nekom dru{tvu same prez-
imile.
Na{a ekonomska analiza
pokazuje da je masovno ~uvawe mati-
ca u dru{tvima - bankama ekonoms-
ki primamqivo, budu}i da jedna
matica mo`e da bude odgajena i
leto leto mini-nukleusa ~uvana za 5,44$, a prodata za 8,1$ (u
1993.godini). Stepen
pre`ivqavawa matica, broj matica
jedan nastavak sa u dru{tvu - banci, i iznajmqivawe
4 mini-nukleusa radne snage sa strane }e direktno
uticati na o~ekivanu zaradu. Na{
najboqi ekonomski sistem je bio za
48 matica zatvorenih u drvenim
CRTE@ @ 2: Sistem mini-nukleusa sastavqen od ~etiri tela zamre`enim kavezima, sa kojima
postavqenih jedno na drugo 1988-89, i sistem gde su p~elar zara|uje 10.714$ za svaka 100
dva tela sa mini-nukleusima bila postavqena na dru{tvo za dru{tva upotrebqena kao banke za
podr{ku 1989-90. Svaki nukleus se sastoji od ~etiri rama i ~uvawe, sa 60% pre`ivqavawa mat-
rama hranilice. ica (crte` 4). Ako sam p~elar izvo-
^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama - 25 -

PRE@IVQAVAWE U PROCENTIMA petoramni nukleus

odgaje krajem leta, da ih
~uvaju tokom zime, i da
mini-nukleus ih prodaju tek u prole}e,
za zavidniju sumu novca.
PRAVILNA
ab TEHNIKA
JE NAJVA@NIJA
ZA USPEH
Prvo, minimalna
24 kaveza neophodnost za dru{tva-
48 kaveza sa mre`om banke je dru{tvo u tro-
sa mre`om spratnoj LR ko{nici, sa
adekvatnim zalihama
polena i meda koje su
24 kaveza pravilno raspore|ene,
sa mati~nom plus velika brojnost
re{etkom p~ela radilica (mini-
mum 20 ramova radili-
ca). Broj tela ko{nice
se redukuje na dva
po~etkom oktobra.
Drugo, tri glavna
DATUM poqa za upravqawe
dru{tvom koja su
CRTE@ @ 3: Pre`ivqavawe matica ~uvanih preko zime u svim ispitivanim ozna~ena kao kriti~na
sistemima ~uvawa. Razli~ite cifre govore o zna~ajnoj razlici (q= 0,05). za uspeh su:
Prezentovani su rezultati samo iz 1989-90. godine, dok su podaci 1)Veliki broj
iz 1987-88. i 1988-89. bili sli~ni, i mo`ete ih na}i u radovima radilica;
nazna~enim na 22. strani ove kwige. 2)Adekvatne zal-
di ceo posao, a to donosi 23% vi{e, prihod }e mu ihe meda;
porasti na 13.466$. Ovo su ubedqive cifre koje 3)Prevencija formirawa zimskog klubeta
pokazuju da su dru{tva - banke opravdana kako Veliki broj radilica je najva`niji fak-
ekonomski tako i biolo{ki. tor za ~uvawe matica preko zime budu}i da
Na{i rezultati pokazuju da se sparene dru{tvo nema maticu koja zale`e, pa da tako
matice mogu da ~uvaju 6 meseci u zimskim uslovi- obnavqa populaciju. Dodatno, veliki broj radil-
ma u zapadnoj Kanadi, i mo`da u severnom delu ica upravo spre~ava radilice da formiraju
SAD-a, bez bilo kakvog {tetnog efekta zbog klube i tako se odele od nekih matica, ostavqa-
procedure ~uvawa, kada se koristi pravilna ju}i ih nepokrivene. Mi proizvodimo dru{tva sa
tehnika. Tehnika za dru{tva - banke sa drvenim vi{kom radilica putem objediwavawa dru{tava
zamre`enim kavezima mo`e biti korisna i za u jednom nastavku sa dru{tvima u dva nastavka u
male i za velike p~elarske poduhvate, ili za julu, na po~etku pa{e, da bi kreirali dvomati~ne
zamenu matica u sopstvenim dru{tvima kao i za zajednice. Stavqawe nastavaka je po potrebi, a u
prodaju u prole}e. Odgajiva~i matica mogu da ih septembru broj nastavaka redukujemo na tri.
Dvadeset i ~etiri ~asa pre
dodavawa matica, obe mat-
ice iz dru{tva se odstrawu-
PROFIT ( h 1000 $ )

ju i dru{tvo ostaje tokom

zime bez slobodne matice.
Dru{tva su postavqena u
grupe od po ~etiri i izolo-
Dru{tvo-banka
vana su sa svih strana,
sa 48 matica
ukqu~uju}i i pod ko{nica.
Grupisawe i izolacija
omogu}uje dru{tvima da
vr{e termoregulaciju bez
formirawa klubeta. Tako
su radilice raspore|ene
Dru{tvo-banka svuda po ko{nici (crte` 5).
sa 24 matice Ova mobilnost u
unutra{wosti ko{nice
omogu}uje radilicama nes-
metan pristup medu. Zbog
PRE@IVQAVAWE MATICA (%) toga, dru{tva koja su
- 26 -
Neizolovano
dru{tvo
ram sa
banki-
ranim
mati-
cama
klube
p~ela
1) Pogled odozgo
CRTE@ 5: 2) Pogled sa strane
kvalitetno izolovana i obezbe|ena pred zimu
nemaju potrebe za dodatnim medom u toku ~uvawa
matica. P~ele koje nisu u klubetu ne napu{taju
bankirane matice, te je tako izbegnuto wihovo
gladovawe ili smrzavawe u kavezima.
PREPORU^ENI METOD ZA
PREZIMQAVAWE DO 48
MATICA PO DRU[TVU
Dru{tvo-banka se sastoji od bezmati~ne
zajednice i bankiranih matica u kavezima
sme{tenih u centru gorweg nastavka ko{nice.
Ko{nica se sastoji od 27-30 ramova u tri tela,
dok se u oktobru redukuje na 18 ramova u dva tela,polena, a ostali ramovi treba da su puni meda.
nekoliko nedeqa posle po~etka ~uvawa matica.
Matice su u zamre`enim drvenim kavezima, a
mre`a dozvoqava p~elama da hrane mat-
ice. Kavezi su postavqeni -le|a u le|a- u
drvenom ramu fiksiranom u centralnom
ramu nastavka. Ram sa maticama ostaje u
istoj zajednici sve do kraja perioda
~uvawa.
PRIPREMA DRU[TVA ZA
^UVAWE MATICA
1) Za dru{tva-banke pripremite
platforme-palete u grupu po ~etiri. Na
palete smestite svako dru{tvo u jednom
praznom telu koje je izolirano.
2) Po~etkom jula, spojite 20-ramno
dru{tvo sa 10-ramnim. Ova dva dru{tva
dr`ite odvojena medi{nim nastavkom
koji se nalazi izme|u dve mati~ne
re{etke. Obele`ite matice u ra{trkane
dru{tvima.
3) Dodajte medi{na tela tokom
pa{e, ako je potrebno.
4) Obezbedite adekvatne zalihe
hrane, pru`aju}i dru{tvima dobru pa{u,
ili prihrawujte sirupom u plodi{tu.
5) Namestite dve polenske poga~e
(jedna ispod druge na mati~noj re{etki) u
svakom dvomati~nom dru{tvu tokom
avgusta, da bi stimulisali ve}e odgajawe
legla. CRTE@ 5 i CRTE@ 6: P~ele koje nisu izolovane zimi
6) Sredinom septembra redukujte formiraju klube. Klube se zbija tokom zime, {to mo`e da
broj tela dvomati~nih ko{nica na samo rezultira napu{tawem bankiranih matica. Izolacija oko
tri.
7) Prihrawujte sirupom sa fumag- formirawa klubeta. Tako su radilice ra{trkane po celoj
ilinom i teramicinom, upotrebqavaju}i
@ivadinovi} Rodoqub
gorwu hranilicu tokom septembra,
da bi se popunile prazne }elije iz
kojih su se izlegle mlade p~ele u
plodi{tima dvomati~nih zajednica.
8) Proverite da li su
prisutne obe matice i da li
kvalitetno zale`u, kao i da li su
medi{ni ramovi dobro popuweni
sirupom.
PRIPREMA DRU[TAVA
PRED UNO[EWE MATICA
Dvadeset i ~etiri ~asa pred
uvo|ewe matica, {to se obavqa od
sredine do kraja septembra, u~inite
slede}e:
1) Odstranite obe matice iz dru{tva.
Prisutnost slobodne matice u dru{tvu obi~no se
zavr{ava smr}u svih bankiranih matica. Zato je
za uspeh neophodno da u dru{tvima odstranite
slobodne matice.
2) Tra`ite ramove sa leglom u oba
dru{tva.
3) Upotrebite patente za obele`avawe
prona|enih ramova sa leglom kako bi odstranili
zapo~ete mati~wake na wima kroz jednu nedequ.
4) Upotrebite samo ona dru{tva koja
imaju minimum 20 ramova legla sa malo meda i
[to je vi{e legla na ramovima, to je boqe.
5) Obezbedite prostor za ram sa maticama
Izolovano
dru{tvo
list {per plo~e
kao za{tita
ram sa banki-
ranim maticama
POGLED SA STRANE
radilice
po ko{nici
izolacija
CRTE@ 6:
dru{tava im omogu}uje da vr{e termoregulaciju bez
ko{nici i nikada ne napu{taju bankirane matice.
^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama - 27 -
u gorwem telu ko{nice. Izbacite ramove sa malo ipofz! cfft! uispvhi.pvu! uif! zfbs/! Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm
polena ili meda. 236;!562.564/
UVO\EWE MATICA Ejfu{-B/-Xjmcbolt-U/X/-Xjmcbolt-!! X/H/!! 2:94/
1) Smestite matice u mati~ne kaveze (na Jowftujhbujpot!po!mpoh!ufsn!rvffo!tupsbhf!jo!b!dpogjofe!tzt.
wima je mre`a od 2,5 h 2,5 mm) bez radilica. ufn/!Bqjbdub!39)4*;!78.81/
2) Svih 48 kaveza smestite u ram - banku. Gbssbs-D/M/!! 2:64/ Uxp.rvffo!dpmpoz!nbobhfnfou/
3) Malo nadimite dru{tvo kroz dowi i Cff!Xpsme!45)21*;!29:.2:5/
gorwi ulaz. Ne preporu~ujemo da se mati~ni Ibsq-F/S/!! 2:78/ Tupsbhf!pg!rvffo!cfft/!Bnfsjdbo
kavezi naprskaju medenim ili {e}ernim Cff!Kpvsobm!218)8*;!361.362/
rastvorom, jer to mo`e da izazove grabe`. Ibsq-F/S/!! 2:7:/ B! nfuipe! pg! ipmejoh! mbshf! ovn.
4) Ram sa maticama lagano unesite izme|u cfst!pg!ipofz!cff!rvffot!jo!mbzjoh!dpoejujpo/!Bnfsjdbo!Cff
ostalih ramova u dru{tvu. Kpvsobm!21:):*;!451.452/
5) Jednu nedequ po uvo|ewu matica Mfwjotpio-N/-'!! Z/Mfotlz/!! 2:92/ Mpoh.ufsn! tups.
uni{tite sve mati~wake na ramovima sa leglom bhf! pg! rvffo! ipofz! cfft! jo! sftfswpjs! dpmpojft/! Kpvsobm! pg
(pitawe je {ta }e se desiti ako neki mati~wak Bqjdvmuvsbm!Sftfbsdi!31)5*;337.344/
previdimo - primedba urednika). Njudifmm-T/S/-!! Cbuft-E/-!! Xjotupo-N/M/-!! '
NEGOVAWE DRU[TVA - BANKE NdDvudifjpo-E/N/!!2:96/ Dpnqbsjtpo!pg!ipofz!cff!rvffot
1) Po~etkom oktobra redukujte broj tela pwfsxjoufsfe! joejwjevbmmz! boe! jo! hspvqt/! Kpvsobm! pg
na dva nastavka. Foupnpmphjdbm!Tpdjfuz!pg!Csjujti!Dpmvncjb/!93;!46.4:/
2) Prihrawujte dru{tva sirupom sa Sfje-N/!! 2:86/ Tupsbhf! pg! rvffo! ipofz! cfft/! Cff
fumagilinom koriste}i gorwu hranilicu Xpsme/!67)2*;!32.42
po~etkom i krajem oktobra. (U nekim delovima T{bcp-U/J/!! 2:88/ Pwfsxjoufsjoh! pg! ipofz! cff
Kanade je previ{e hladno da bi se prihrawivalo rvffot/! 3/Nbjoufobodf! pg! dbhfe! rvffot! jo! rvffomftt
sirupom, te tu dru{tva moraju biti prihraw- dpmpojft/!Kpvsobm!pg!Bqjdvmuvsbm!Sftfbsdi!27)2*;!52.57/
ivana {to je mogu}e vi{e pre i posle uvo|ewa Xbmti-S/T/!! 2:78/ Bo! fyqfsjnfou! ! xjui! rvffo
matica u septembru). cbolt/!Ofx![fbmboe!Cfflffqfs!3:)5*;!25.28/
3) Odstranite gorwe hranilice i Xjotupo-N/M/!!2:98/ Uif!Cjpmphz!pg!uif!Ipofz!Cff/
zamenite ih unutra{wim pokriva~em sa jednim Ibswbse!Vojwfstjuz!Qsftt-!Dbncsjehf!Nbtt/!qq!392/
ulazom. Xzcpso-N/I/!! 2::2/ Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff
4) Izolujte (minimum S12)(!?!) i obmota- rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! N/Td/! Uiftjt/! Tjnpo! Gsbtfs
jte sva ~etiri dru{tva kao da su jedno, Vojwfstjuz-!Csjujti!Dpmvncjb-!Dbobeb!qq!232/
ukqu~uju}i i krovove zajednica. Xzcpso-N/I/-!! Xjotupo-N/M/-!! '!! Mbgmbnnf-Q/I/
5) Pokrijte izolovane zajednice {per 2::3/ Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff! )Iznfopqufsb;! Bqjebf*
plo~om, da bi za{titili izolaciju i prive`ite. rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! Uif! Dbobejbo! Foupnpmphjtu/! Jo
ZAKQU^AK Qsftt/
Ima mnogo ideja koje bi mogle da
poboq{aju uspeh ~uvawa matica, kao
{to su:
1-Selektirawe p~ela koje lak{e
prezimquju u lo{im uslovima.
2-Grejawe dru{tava wihovim
postavqawem u toplu prostoriju ili
obezbe|ewem greja~a ispod ko{nica.
Naravno, masovno ~uvawe matica
preko zime sada je biolo{ki i ekonoms-
ki izvodqivo ~ak i u hladnijim delovi-
ma Severne Amerike. Na primer,
pre`ivqavawe matica po na{em siste-
mu je u Ontariu bilo 50% (sam sever
SAD-a, tj. jug Kanade - primedba uredni-
ka). Bila bi korisna i daqa
istra`ivawa, u svakom slu~aju. Sistem
koji smo ovde ponudili nudi p~elarima
sa severa mogu}nost ~uvawa velikog
broja matica za wihovu sopstvenu
upotrebu ili prodaju narednog prole}a.
Citirana literatura:
Bmcfsub!!Bhsjdvmuvsf/2:95/ B!qpmzfuizmfof
jotvmbufe! xsbq! gps! pwfsxjoufsjoh! ipofz! cff
dpmpojft! pvu.pg.eppst! jo! Bmcfsub/! Bhefy! qvcmjdb.
ujpo!727.32/!Fenpoupo-!Bmcfsub/!qq!5/ SA^UVAJTE MATICE ZA
Ejfu{-B/!! 2:96/!! Qspcmfnt! boe! qsptqfdut
pg! nbjoubjojoh! b! uxp.rvffo! dpmpoz! tztufn! jo
BOGATO I PRELEPO PROLE]E !
- 28 -
ZIMSKO KLUBE
Autor ~lanka:
-Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profe-
sora D/M/Gbssbs -a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!! Cff
Kpvsobm-u
-82370 Wjmmfcsvnjfs-!! Hpvepvt-!! Gsbodf 
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm -u br. 8/1995 i Melitagori br. 11/1996
nam da sada nije zima (ovaj ~lanak je
Z pisan za avgustovski broj BCK-a -
primedba urednika) i da p~ele u nekim delovi-
ma zemqe jo{ uvek sakupqaju med te se nadam i
da ste do sada dobili dobre prinose meda, ali
je vreme da se misli i na drugi aspekt p~eli-
weg `ivota pre nego {to to bude bilo zaista
potrebno. Taj aspekt je zimsko klube. Za{to je
klube do sada privuklo tako malo
istra`ivawa je van mojih saznawa (ovo je samo
donekle ta~no, jer su neka pre svega evropska
istra`ivawa skoro do tan~ina razjasnila
pona{awe p~ela i ostale odnose u klubetu, a o
~emu je detaqno pisao gospodin Marko
Stanojevi} u P~elaru za januar i februar
1999.godine - primedba urednika) budu}i da je
ono mnogo va`no za opstanak p~ela, a ipak je
tako malo ura|eno na ovom poqu. ^lanak pred
vama }e opisati ono {to je poznato o klubetu,
a i napomenuti ono {to jo{ uvek ne znamo.
Kao {to znate, sa sni`ewem temperature,
p~ele se na sa}u zbijaju sve bli`e i bli`e jedna
drugoj. Na primer, lepog toplog letweg dana
(+32oC) pogledajte broj p~ela koje prekrivaju
zaklopqeno leglo ili larve na 3 cm2. Trebalo bi
da uo~ite da je broj p~ela razli~it u odnosu na
vrstu legla. Onda sve ponovite kada temperatura
padne na oko +15oC, i vide}ete skoro dva puta
Zimovawe na Miro~u u
zimskoj fantaziji
Foto: Jovi} Spasoje
selo Miro~, 19220 Dowi Milanovac
tel:(030) 86-003
^asopis P~elar, januar 1999.godine
@ivadinovi} Rodoqub
vi{e p~ela na 3 cm2. Primeti}ete i da p~ele na
toj temperaturi jo{ nisu u klubetu.
Ovde je interesantna temperaturna regu-
lacija koju p~ele sprovode nad podru~jem legla.
D/! Pxfot je izvr{io bukvalno milione merewa
pri najrazli~itijim spoqa{wim temperaturama
i otkrio je da temperatura legla varira od oko
32,7-35oC. Ovo je bilo objavqeno u vladinoj pub-
likaciji: -Termologija medonosnih p~ela tokom
prezimqavawa- (Uif! ufsnpmphz! pg! xjoufsjoh! ipofz
cfft-!VTEB!Ufdi/!Cvmm-!1429) 1971. Da, istina je da
je prose~na temperatura legla oko 32,7oC, ali to
ne zna~i da je p~ele odr`avaju ta~no takvom uvek
kada ima legla.
Ali, ovo se odnosi na letwe i prole}ne
uslove, a ne i na zimu. Kako postaje hladnije i
hladnije, sa padom temperature, p~ele se zbijaju.
Ako otvorite ko{nicu rano nekog jeseweg jutra
gde je no}na temperatura pala na +4oC a jo{ uvek
sunce nije ogrejalo, uo~i}ete klube - tu loptu od
p~ela koja odr`ava svoju toplotu. Sa ve}im
padom temperature, klube se sve vi{e ste`e tako
da na -6oC zaista nije lako raskinuti ga, da bi
uzeli ram na pregled, jer su p~ele ~vrsto
povezane i zaka~ene jedna za drugu sa wihovih 6
nogu i vilicama. Ali samo malo dubqe u klubetu
od ovih spoqnih p~ela koje se uop{te ili samo
malo kre}u, vide}ete mnogo aktivnih p~ela koje
mogu da lete te }e i poleteti ka vama da vas
napadnu.
Sada mi znamo da slobodna masa p~ela u
unutra{wosti klubeta stvara toplotu konzumi-
rawem meda i wegovim pretvarawem u toplotnu
energiju (To, u stvari, nije ta~no. Najnovija
istra`ivawa govore da p~ele u centru klubeta
najmawe tro{e hrane, ali gube vi{e vodene pare.
P~ele u kori klubeta tro{e puno hrane, te
stvaraju puno metaboli~ke vode u svom organizmu
- primedba urednika). Ali ne znamo do kraja
povezanost p~ela u unutra{wosti klubeta i u
wegovoj kori. Te{ko je opisati koru klubeta, ali
bih ja pretpostavio da je wena debqina od 3-4
p~ele (2,5-7,5 cm - primedba urednika) i da se te
p~ele jedva mogu da kre}u, te sam ja zato ube|en da
one uop{te ne mogu da se kre}u nazad ka centru
klubeta da se utople (Prema gore navedenim
istra`ivawima ni ovo nije ta~no. Naime, p~ele
iz unutra{wosti klubeta, koje vi{e gube vodu i
prakti~no su `edne, te`e ka periferiji klubeta
gde su p~ele koje proizvode dosta metaboli~ke
vode koju }e one koristiti, a p~ele sa periferi-
Zimsko klube i uslovi za prezimqavawe
je te`e centru klubeta da bi se tamo ,osu{ile , i
odmorile - primedba urednika). Ja mislim da su
p~ele na periferiji klubeta osu|ene da umru i da
budu zamewene drugima, ali ovo sa sigurno{}u ne
mogu znati (To je veli~ina pravog nau~nika. Ako
ne{to ne zna, on se redovno ogra|uje. Mi smo
skloni da uvek sve o svemu znamo - primedba ured-
nika).
Es!! D/M/Gbssbs, moj biv{i profesor mi je
govorio da kada je napoqu hladno vreme (da
ka`emo -6oC ili mawe), od 50-100 p~ela pada na
podwa~u svaka 24 ~asa. Rekao mi je i da je jednom
sakupio te p~ele i uneo u toplu prostoriju, te je
se ve}ina wih ,vratila, u `ivot. Razume se, neke
p~ele svakog dana redovno umiru, ali ako je
opservacija mog profesora ta~na, onda ve}i deo
populacijskog gubitka ~ine `ive p~ele koje
otpadaju od klubeta zbog toga {to se uko~e od
hladno}e i ne mogu da se dr`e za druge p~ele.
Sada vam treba malo imaginacije, ali ne
mnogo. Zamislite klube pre~nika recimo 35 cm.
Prese~ite ga sa vi{e ravni koje su udaqene jedna
od druge 3,4 cm. Ta ravan je naravno satna osnova
tj. sredina sa}a. Ovakvo klube mo`ete prese}i sa
10 pomenutih ravni, koje p~ele ili ne mogu da
prevazi|u, ili to mogu uz velike te{ko}e. Ako
imate standardne LR ramove sa plasti~nim
sa}em, p~ele nemaju na~in da pre|u sa jedne na
drugu stranu, osim preko satono{e ili ispod
dowe letvice (klube pre~nika 35 cm uvek mora da
zauzme vi{e od jednog LR nastavka).
Tako|e ste mogli da primetite, naro~ito
ako `ivite u zaista hladnim predelima, kako
p~ele mogu da gladuju uz med u ko{nici, ako je on
udaqen od klubeta jedan ili dva rama. Va`no je i
korisno da u prole}e ta~no odredite koja je
ko{nica uginula ali i za{to nije pre`ivela
(kako se gre{ke ne bi ponavqale ubudu}e).
Es! Gbssbs je imao obi~aj da govori svojim
studentima o eksperimentu koji je uradio kod
p~ela u prezimqavawu, dok je radio u Laramiju
(Vajoming), tokom tridesetih godina. On je
odsekao zidove ko{nice sa 10 LR ramova, koja je
imala nekoliko tela, i tako je ostavio cele zime.
Godinama kasnije wegova preporuka za prez-
imqavawe p~ela se svodila na kori{}ewe tri
standardna desetoramna tela sa najmawe 45 kg
meda (15-118 potpuno punih i poklopqenih ramova
sa sa}em). Neophodno je i da klube bude sas-
tavqeno od mladih zdravih p~ela. Takvo dru{tvo
}e prezimeti zimu. Razume se, kada sam ja bio
wegov student, u Viskonsinu smo mi svake godine
tokom zime gubili nekoliko dru{tava koja su
obi~no gladovala pored hrane u ko{nici.
Kao qptu! tdsjqu na izlagawe es! Gbssbs-a ja
sam ~uo da je es!! Gmpze!! Npfmmfs koji je nasledio
Farara u laboratoriji u Medisonu (Viskonsin)
odlu~io da ponovi ovaj eksperiment, ali da p~ele
nisu pre`ivele. Oni od vas koji su dovoqno
sre}ni da imaju ediciju kwige iz 1963. godine Uif
Ijwf!! boe!! Uif!! Ipofz!! Cff treba da konsultuju
poglavqe koje je napisao Farar sa naslovom:
Prezimqavawe produktivnih dru{tava.
- 29 -
Pri ci~oj zimi u Viskonsinu Farar je
ubio zajednicu i pa`qivo raspar~ao, tako da je
ta~no mogao da vidi na~in na koji su p~ele orga-
nizovale zimsko klube. U pomenutu publikaciju
on je ukqu~io fotografije tada na~iwene (jednu
mo`ete pogledati u okviru narednog ~lanka -
primedba urednika).
Sada, kao i pre vi{e godina vi ste
slu{ali savete za obezbe|ivawe zimske izo-
lacije va{ih zajednica. Kada ovo slu{ate, setite
se da postoje i prednosti i mane izolacije, kao i
za{to one nastaju. Prvo, zapamtite da p~ele ne
greju unutra{wost ko{nice, ali naravno, klube
osloba|a toplotu. [to je ve}a izolacija oko
p~ela, toliko se vi{e ove toplote zadr`ava u
ko{nici, omogu}uju}i p~elama da se kre}u po
woj, i da do|u do meda do kog ni u kom drugom
slu~aju ne bi mogle.
Kako se se}am, prvi koji je upotrebio
ekstremno veliku izolaciju oko p~ela lociranih
daleko na severu (Saska~even, Kanada) bio je es
Epo!!Qffs. On je postavio 4 dru{tva zajedno, obmo-
tao ih i preko wih postavio izolaciju od stak-
lene vune i tvrdio je da p~ele nisu ni formirale
klube budu}i da su bile sposobne da sa~uvaju svoju
toplinu.
Druga prednost izolacije, a ja sam to video
kod prezimqavawa p~ela na jugu, jeste da posle
toplih perioda, u kojima se p~ele ra{trkaju po
ko{nici, obezbe|uje dovoqno vremena p~elama
da ponovo formiraju klube, i u slu~aju veoma
naglih promena spoqne temperature vazduha. U
suprotnom, bez izolacije veliki deo p~ela bi}e
izgubqen kada se temperatura spusti do ta~ke
mr`wewa, budu}i da }e ona da zatekne mnoge
p~ele daleko od klubeta.
Dopunska izolacija ima i mane, koje se
prenebregavaju. Cena materijala i radne snage
nije zanemarqiva. Ovo naro~ito dolazi do
izra`aja ako su p~ele jako udaqene od ku}e
p~elara. Drugo, u toplim zimskim danima, u
Viskonsinu postoje 3 ili 4 dana kada tempera-
ture dostignu +15 do +20oC. P~ele tad izle}u i
prazne se. Svi smo obi~no mislili da je ovo jako
va`no za p~ele, ali kada sam bio u poseti kod
nekih p~elara u [vedskoj pre nekoliko godina,
svi su me uveravali da wihove p~ele uop{te ne
izle}u od druge polovine oktobra pa sve do sre-
dine aprila bez {tetnih posledica - skoro 6
meseci zato~eni{tva !!!
[ta bih ja uradio?!
Ako bih `iveo na severu u
Kanzasu ili Ohaju stavio bih
oko p~ela malo izolacionog
materijala. U ju`nijim pre-
delima bih se trudio da moje
p~eliwake lociram na {to je
vi{e mogu}e za{ti}enom
mestu od jakih severnih
vetrova (Vetar ,izduvava, med
iz ko{nica - primedba ured-
nika) i obezbedio bih im 45
kg meda u jesen.
- 30 - @ivadinovi} Rodoqub

OPREMA ZA KO[NICE
I POTREBE U TOKU
Z I M O V A W A JJJ deo serije od osam ~lanaka
Autor ~lanka:
qspg/!!D/M/Gbssbs
-biv{i {ef Odeqewa za istra`ivawa u p~elarstvu pri Ministarstvu poqoprivrede SAD-a
-biv{i profesor Odeqewa za entomologiju na Univerzitetu u Viskonsinu, SAD
^lanak je objavqen u ~asopisu American Bee Journal u broju za mart 1993.godine
Ovo je tre}i deo serijala xina ameri~kog p~elarstva, koji je bio objavqen posledwi put 1973/74.
godine u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u. Urednik tog ~asopisa je odlu~io da ponovo {tampa isti serijal 1993.
zbog velikog interesovawa ~italaca. U ovoj kwizi od{tampan je samo tre}i, veoma interesantan deo,
ali ako Vi budete to tra`ili, u drugom delu ove kwige koja treba da se {tampa za nekoliko meseci
bi}e objavqen kompletan serijal od 8 zaista kvalitetnih ~lanaka, kojima danas mo`e malo toga da se
zameri ili doda, jer su vi{e nego znala~ki napisani. U`ivajte u ~itawu!!! Urednik
OPREMA ZA KO[NICE od 13,65 cm, preko 15,88 cm i 23,20 cm, pa sve do
vaka veli~ina i vrsta ko{nica
S omogu}uje prilago|avawe potrebama
p~elarewa, ukoliko imamo na raspolagawu
28,57 cm spoqne mere i koriste se u nastavcima sa
8, 10, 11 ili 12 ramova.
Daleko naj~e{}e se koriste 1-2 nastavka
neophodnu opremu i reagujemo u pravom trenutku. za plodi{te i tri za medi{te koji obezbe|uju
Isti nastavci za upotrebu i u plodi{tu i u ve}i prostor za odgajawe legla i sme{taj dovo-
medi{tu su najboqi. Budu}i da se za plodi{te qne zalihe meda i polena. Dva nastavka za
pri razvoju punosna`nih zajednica koristi vi{e plodi{te modifikovane jedanaestoramne
tela, nezgodno je to {to proizvo|a~i p~elarske Dadanove ko{nice su dala zna~ajno boqe rezul-
opreme ograni~avaju termin plodi{te samo na tate od jednog tela ili jednog nastavka i jednog
prvi nastavak nad podwa~om, {to ~ine i neki polunastavka. Standardni nastavak i modifiko-
autori. Plodi{tem se naziva svaki nastavak koji vani Dadanov nastavak su pokazali niz nedostata-
slu`i polagawu jaja i odgajawu legla, i u kom se ka kada se koriste kao medi{ta. Zato su mnogi
nalazi polen i med potreban u te svrhe. Medi{te p~elari svoje standardne nastavke zamewivali
je svaki nastavak u kom se skladi{ti rezervni plitkim nastavcima sa visinom rama od 15,87 cm.
med tj. med za vrcawe. (primedba urednika BCK-a: Izjave o osobinama
U Severnoj Americi se najvi{e koristi jedanaestoramne opreme su ostale u ovom ~lanku,
standardna LR ko{nica sa 10 ramova, mada origi- ali wih danas koristi samo mali broj p~elara).
nalna i kasnije modifikovana Dadanova ko{nica Ogledi sa dvomati~nim p~elarewem u
sa 11 ramova ima izvesnu popularnost sli~no kao P~elarskoj laboratoriji u Medisonu, Viskonsin,
i Kvinsi i Xambo ko{nica ~iji su ramovi iste su pokazali da je standardna LR ko{nica
du`ine kao kod LR-a tj. 44,8 cm spoqne mere i nezadovoqavaju}a za dvomati~ne zajednice.
visine 28,57 cm. Ramovi kod svih ko{nica koje su Vr{eni su testovi da se odredi da li upotreba
u upotrebi u Severnoj Americi imaju istu nekoliko jedanaestoramnih Dadanovih medi{ta u
du`inu satono{a od 44,8 cm dok im visina varira svrhu gajewa legla mo`e da omogu}i maticama da

Slika 1: Dva p~eliwaka sa po 50 dru{tava kojima je obezbe|ena osun~anost

i zaklon od vetra. Grupisawe 12-13 dru{tava u svakom od ~etiri razdvoje-
na bloka kori{}eno je da se izbegne lutawe p~ela izme|u zajednica kod
kojih su testirani produktivnost i karakteristike pona{awa.
Zimsko klube i uslovi za prezimqavawe - 31 -
Slika 2: Vertikalni presek zimskog va zadovoqava jednu maticu, a za dve matice je
klubeta dvospratne ko{nice, po`eqnija upotreba 12 ramova u nastavcima.
na~iwen ta~no kroz centar klubeta Oprema od 11 ramova se mo`e koristiti kod oba
tipa dru{tava, ali se tada koristi 13 tela za dve

polen poklopqen medom

med
matice u odnosu na 12 kvadratnih nastavaka.
^etiri plitka tela obezbe|uju dovoqno prosto-
ra za odgajawe legla i sme{taj hrane kod jedno-
mati~nih dru{tava. ^etiri nastavka slu`e kao

centar klubeta
medi{te. Br`e ispuwavawe plitkih nastavaka
medom omogu}uje i ranije oduzimawe, vrcawe i
vra}awe istih u ko{nicu na ponovno puwewe.
dowa letvica

Zbog toga ukupna zapremina ko{nice mo`e biti

mawa nego kod standardne LR opreme. Po~etni
tro{kovi za niske nastavke su ne{to vi{i jer je
potrebno vi{e tela i ramova. Tro{kovi obrade i

izolacioni
sloj od p~ela
sklapawa drvenih delova ko{nice su isti kao i
kod LR ko{nice. Naravno, vi{i tro{kovi se
satono{a

vi{estruko kompenzuju boqom kontrolom i

upravqawem dru{tvima i mawom te`inom tela.
Prvoklasna oprema se mo`e videti na
prazno sa}e slici 1. Ona pojednostavquje rad sa p~eliwim
dru{tvima, ali to nije od tolike va`nosti kao
stawe dru{tava u ovakvim ko{nicama.
U standardnim ramovima satna osnova za
leglo treba da bude o`i~ena sa najmawe 4 hori-
zontalne `ice, dok su dve dovoqne za satne
osnove sa ve} ugra|enim `icama ili pak one koje
su 3 puta debqe. Niski ramovi zahtevaju dve `ice
razviju onako jaka dru{tva kao u dubokim ili jednu za pomenute posebne vrste osnova. U
plodi{tima. Utvr|eno je da odgajawe legla nije svrhu o`i~avawa se mogu koristiti elektri~ni
ograni~eno visinom rama, ve} raspolo`ivom utapa~i `ice.
povr{inom sa}a, wegovom pozicijom, zalihama Satne osnove od plasti~ne mase
hrane i kapacitetom no{ewa jaja od strane mat- presvu~ene tankim slojem voska je razvila firma
ice. Ramovi visine 15,87 cm su bili odabrani kao Dadant i sinovi i u prodaji se nalaze pod imenom
jedini niski ramovi pogodni za odgajawe legla, a Durakomb, dok su satne osnove sa metalnom podl-
koji mogu da se na|u kod svih proizvo|a~a opreme. ogom poznate pod imenom Duragilt. Ovi tipovi
Specijalno ise~eni kvadratni nastavci med sa
satnih osnova ne tra`e o`i~avawe.
sa 12 ramova su usvojeni kao prilago|eni podru~jem
polena
ORGANIZACIONE TEHNIKE
za potrebe dvomati~nih zajednica, sa pod medom Najproduktivnije p~eliwe
ukupnom visinom koja je bila za 45,72 cm zajednice su one koje imaju dobre mat-
polen
mawa od minimuma obezbe|enog standard- ice, meda u izobiqu, polena i dovoqno
prazno sa}e
nom visinom LR ramova. Ova oprema se sa}a u svako vreme. P~elar treba da
pokazala pogodnom i za dvomati~ne i za polen pravi godi{wi plan rada koji najvi{e
jednomati~ne zajednice, pa je sva stan- prazno sa}e godi prirodi p~ela, umesto programa
dardna oprema u Laboratoriji sa 10 ramo- za sezonski rad. Normalna dru{tva
polen
va ise~ena - prepravqena na visinu ramo- tro{e vi{e polena i meda od slabih
va od 15,87 cm. prazno sa}e dru{tava, ali i sakupqaju velike
Ni`i nastavci omogu}uju boqu koli~ine nektara te i stvaraju ve}e
polen
kontrolu zajednica u toku svih manipu- zalihe.
prazno sa}e
lacija, i ne zahtevaju zna~ajno rukovawe POTREBE TOKOM ZIMOVAWA
pojedina~nim ramovima, kao {to je to polen Jaka p~eliwa dru{tva sa
slu~aj kod vi{ih tela. Plitki nastavci prazno sa}e dobrim maticama i adekvatnim zali-
su lak{i za rukovawe a med u wima bi}e hama meda i polena su u mogu}nosti da
zatvoren i spreman za vrcawe 7-10 dana polen se odr`e u dobroj kondiciji i da kao
pre nego u telima prazno sa}e takva pre`ive surove zime na severu.

standardne visine. Slika 3:Pogled na Jaka dru{tva nisu ograni~avana u

ramove gorweg polen
Osam niskih tela. Brojevi odgo- nepokriven sakupqawu hrane i odgajawu legla
medom
tela, bilo sa 10, 11 varaju poziciji tokom aktivne sezone. Dok slaba
ili 12 ramova su ramova. Rezerva med
dru{tva lak{e zimuju na jugu nego na
po`eqni za rad sa polena poklopqena severu, osnovni uslovi za dobro prez-
d v o m a t i ~ n i m medom je akumu- imqavawe su isti, razlikuje se samo
d r u { t v i m a . lacija za medonos- med neophodna koli~ina rezervne hrane. U
Oprema sa 10 ramo- nu pa{u. ju`nim krajevima p~ele mogu jedan do
- 32 - @ivadinovi} Rodoqub
Slika 4: jski umawuju}i svoju povr{inu koja osloba|a
med toplotu, i u isto vreme se pove}ava debqina
polen
izoliraju}eg spoqnog sloja klubeta.
poklopqen Klube ne zagreva nezahva}eni prazni pros-
medom
tor u ko{nici. Temperature u prostoru oko klu-
beta su iste kod dobro izolovanih i utopqenih
dru{tava, kao i kod neizolovanih. Previ{e
polen
izolovana dru{tva spre~avaju zajednice da isko-
riste tople periode dana koji bi ina~e
omogu}ili preme{tawe klubeta bli`e hrani ili
izletawe na pro~isne letove.
Koli~ina i raspored hrane je va`na za
uspe{no zimovawe isto tako kao i jaka dru{tva
oslobo|ena od bolesti. U severnim krajevima
pet meseci ranije da po~nu sa sakupqawem nek-
po`eqne su zalihe od 45 kg meda ili vi{e, i to
tara nego na severu.
blizu legla, iako bi prose~no dru{tvo moglo da
Zimski gubici nisu neuobi~ajeni kako na
potro{i samo 25-30 kg meda. Tridesetak kilogra-
severu tako i na jugu. Dru{tva koja lo{e prezime
ma je dovoqno za ju`ne krajeve. Pola kilograma
su{tinski p~elaru donose ve}i gubitak od
meda mawe mo`e da rezultira smr}u dobrog
dru{tava koja su uginula. Gubici nastaju zbog
dru{tva, dok dvadesetak kilograma vi{ka mo`e
gladi, gubitka matice, bolesti, naro~ito noze-
da umawi koli~inu meda koju p~ele moraju da
moze. Pravilna priprema dru{tva za zimovawe je
uskladi{te slede}e godine (Ovo je krajwe rela-
ipak mnogo vaqanija u severnim krajevima. U
tivna konstatacija, ali je praksa ostavqawa
predelima sa hladnom klimom, dru{tva mogu da
velikih zaliha hrane vi{e nego ispravna -
gladuju i pored velikih rezervi hrane ako one
primedba urednika). Dru{tva koja zimi tro{e
nisu odgovaraju}e raspore|ene ili ako klube nije
najvi{e meda, naredne sezone proizvedu i daleko
dovoqno veliko da stalno ostane u kontaktu sa
najvi{e meda nad koli~inom koju su potro{ila.
rezervama hrane kada su niske temperature.
P~ele hranu tro{e iskqu~ivo iz neophodnosti, a
Dobra je praksa da se zimski gubici prih-
ne iz zadovoqstva.
vate jo{ u jesen! Dru{tva koja nisu dovoqno jaka
Velike zalihe hrane su uvek raspore|ene
za prezimqavawe treba da budu spojena sa dobrim
pravilno, dok to nije slu~aj kod minimalnih zal-
zajednicama ili eliminisana da bi se spre~ila
iha. Klube se ne}e formirati na sa}u sa
nepotrebna potro{wa hrane. Wihovi ramovi sa
zatvorenim medom, ali jaka zajednica mo`e da
medom i polenom mogu biti iskori{}eni pri
obuhvati i do 20 kg meda ako na raspolagawu nema
formirawu novih dru{tava ili paketnih rojeva
dovoqno praznih }elija. P~ele vi{e vole da
u prole}e.
formiraju klube u gorwim delovima ko{nice i
Zimsko klube svojom aktivno{}u stvara
vi{e na tamnim nego na svetlim satovima.
toplotu neophodnu za prezimqavawe.
Najpo`eqniji raspored zaliha hrane u jesen je
Organizacija zimskog klubeta u odnosu na zalihe
vrlo detaqno prikazan na slici broj 4.
hrane prikazana je na slikama 2 i 3.
P~ele na povr{ini klubeta formira-
ju obvijaju}i sloj debqine 2,5-7,5 cm, za
~uvawe toplote proizvedene od strane
p~ela u unutra{wosti (kao {to
mo`ete videti iz prethodnog ~lanka,
savremena saznawa govore da ovakav
stav nije bio sasvim ispravan -
primedba urednika). Temperatura
povr{ine klubeta nikada nije ni`a od
7,2oC, iako vazduh na samo par cen-
timetara od klubeta mo`e biti sa tem-
peraturom ispod nule. Klube se
skupqa padom temperature, geometri-
Slika 5: Fotografija centra zimskog
klubeta koja pokazuje plodi{te u svim
fazama razvoja kad su temperature
ispod nule. P~ele su uklowene sa gorwa
2 rama da bi se videlo leglo. Klube je
ra{ireno kroz sve me|uprostore sa}a
gorwa 3 nastavka i obuhvatilo je puno
ili skoro puno sa}e zaliveno medom sa
obe strane legla u gorwa 2 nastavka. Da
bi se fotografisalo, dru{tvo je bilo
ubijeno da p~ele ne bi rasturile kon-
strukciju klubeta.
Timol - stari lek sa novom upotrebom - 33 -

TRETMAN TIMOLOM PROTIV

VAROE I KRE^NOG LEGLA
POMO]U RAMA ZA APLIKACIJU
Autor ~lanka: Ideja autora je pokrenula lavinu diskusije {irom sveta.
Gsbo{!!Lopcfmtqjft Urednik smatra da i na{a javnost treba detaqnije da se upozna
majstor p~elarstva  sa wom, posebno zato {to je kvalitetno i multidisciplinarno
obra|ena kako od autora, tako i od strane {vajcarskog
Tufuufo, Nema~ka
89681!!Nvimifjn.T Instituta za p~elarstvo u Mjfcfgjfme-u. U`ivajte !!
^lanak je objavqen u ~asopisu Cff!Cj{ za jul 1997. i Melitagori za septembar 1998. godine
ikada se nijedan parazit nije tako
N brzo pro{irio kao Wbsspb! kbdpctpoj
(Nedavno je nepobitno utvr|eno da se varoa na
napadnutom leglu, kome je doprinela ~iwenica da
ona sa varoom `ivi milionima godina.
3-[IREWE VAROOZE
na{im prostorima ne mo`e nazivati ovim Svaka vrsta `ivotiwa se mo`e ra{iriti
imenom, ve} nekim drugim koje jo{ nau~no nije na celoj zemqi ako ima dostupan izvor hrane.
,,
odre|eno. Po svemu sude}i, ,,na{a varoa pripada Hrana varoe je krv p~ele, i bez we, varoa ugiba.
korejskom haplotipu - primedba urednika). Ve}i deo Evrope je pokriven p~elama, pa je tako
Posledwih 20 godina on je brzinom svetlosti izvor hrane za varou uvek dostupan.
preno{en iz zemqe u zemqu i sa kontinenta na [irewe varoe se vr{i uglavnom na tri
kontinent. Bez na{e pomo}i dru{tva bi ugibala na~ina:
bez ikakvih {ansi na pre`ivqavawe (Ko zna, da 1 . Letom p~ela i trutova u radijusu od pri-
se ~ovek nije uplitao u savla|ivawe varoe, do bli`no 12 kilometara.
danas bi verovatno pre`iveli samo po bilo kom 2 . Preno{ewem rojevima koji mogu da lete
osnovu otporni sojevi p~ela, ili bi pak, p~ele i do 30 kilometara.
zaista izumrle, u {ta je te{ko poverovati - 3 . Prenosom p~ela od strane p~elara,
primedba urednika). Zbog toga, na nama qudima je putem selidbe i sli~no.
da ustanovimo odre|ene odbrambene mehanizme i Prenos varoe na kra}a rastojawa vr{e
prona|emo prirodne materije koje }e za{tititi uglavnom p~ele, a na ve}a qudi (stotine kilo-
na{e p~ele od opakog parazita. metara pa i sa kontinenta na kontinent).
Ovaj ~lanak }e p~elaru 4-OSOBENOST [IREWA VAROE
pokazati put kojim se mo`e posti}i Svi znamo da se razmno`avawe vrsta odvi-
kona~na pobeda nad varoom, te da se tako ja uz prisutnost oba pola (mu{ki i `enski).
spasu na{a dru{tva od istrebqewa. Varoa ima jo{ jednu varijantu umno`avawa:
1 -W B S S P B KBDPCTPOJ prenosom samo jedne varoe iz
Skoro svaki savremenik, bio dru{tva u dru{tvo mo`e da se
on nau~nik, p~elar ili neprofe- produ`i vrsta. U ovome le`i
sionalac koji je ikako i deo tajne wenog brzog
povezan sa svetom p~ela, {irewa svetom. Zbog ovoga se
poznaje pojam varoe. po~etno stavqawe zara`enih
Varoa `ivi na telu podru~ja u karantin i
p~ele. Hrana joj je Varou mo`emo uni{tavawe
krv tj. hemolim- suzbiti samo ako je zara`enih
fa p~ele dok je dobro prou~imo dru{tava i
najve}i intenzitet ishrane na p~eliwem leglu. p~eliwaka pokazalo kao neuspe{no, ali je ipak
Tako varoa isisava krv p~ele, larve i lutke. Zato ~inilo da se proces {irewa uspori (pojedine
su ugro`eni svi stadijumi razvoja p~ele i legla ,,
izolovane ostrvske zemqe su ,,dobile varou tek
te se varoa danas mora smatrati najopasnijim pre par godina - primedba urednika).
parazitom p~ela. 5-MINIMIZACIJA ZARAZE
2-ORIGINALNI DOM VAROE Prihvatawe ove osobenosti, unikatne u
Bilo bi nemogu}e izbrojati sve rase i `ivotiwskom carstvu, nas u~i da su u toku godine
tipove p~ela na Zemqi. Ipak, jedna rasa je u pro- na{a dru{tva u stalnoj opasnosti od infekcije.
teklih 20 godina privukla naro~itu pa`wu: Bqjt Uzimaju}i ovo u obzir, p~elar sa jasnim
dfsbob koja poti~e iz Azije. Ona ima kra}i peri- rezonovawem, zna da mora da izvodi ~vrstu
od razvoja u leglu od na{ih p~ela, i oplodwa odbrambenu strategiju protiv varoe. Ako uspemo
bra}e i sestara varoe se ne odvija u radili~kom da razvijemo tretman protiv varoe koji se svojom
leglu. To je mogu}e samo u trutovskom leglu zbog efikasno{}u prote`e na celu godinu, ima}emo
du`eg perioda razvoja. Ova rasa ima odbrambeni barem neku garanciju da }emo varou odr`avati na
mehanizam za otkrivawe i uni{tavawe varoe u minimumu.
- 34 - @ivadinovi} Rodoqub
6-BORBA PROTIV VAROE komaraca, a ima i kozmeti~ke terapeutske vred-
Nije novo za p~elara da `ivi sa ovim nosti ukqu~uju}i wegove lekovite osobine pro-
parazitom suzbijaju}i ga svake godine. Danas pos- tiv zaraznih ko`nih bolesti.
toji mnogo lekova i metoda za tretirawe, a 9-TIMOL
istra`ivawa se nastavqaju. Mi smo ve} stekli I WEGOVO KORI[]EWE
neko iskustvo u tretirawu varoe, ali je poznato Ranije je timol proizvo|en ekstraho-
da ona vrlo brzo postaje otporna na preparate. vawem iz eteri~nih uqa lekovite Maj~ine
Zato je u interesu svih p~elarskih poslenika da du{ice, a sada se zbog velikih tro{kova takve
se traga za na~inima kori{}ewa biolo{kih proizvodwe, mo`e nabaviti samo sinteti~ki
metoda. Mo`e da protekne mnogo vremena pre timol. Prema medicinskim priru~nicima timol
nego {to uspemo da selekcioni{emo soj p~ela je aromati~na kristalna supstanca, forma
otporan na varou. Zato, za sada moramo na}i eteri~nog uqa Maj~ine du{ice i danas se pri-
na~in za sa`ivot sa wom, da prona|emo metode za marno koristi kao antiseptik naro~ito kod
kori{}ewe prirodnih materija za borbu protiv oralne i zubne higijene. (Timol - uiznpmvn je
we, te da je napravimo mawe {tetnom. izopropilmetakrezol tj. 3-metil-6-izopropil-
7-PRIRODNE MATERIJE fenol. Hemijska formula mu je
U BORBI PROTIV VAROE DI4D7I4)D4I8*PI. Temperatura topqewa mu je
Prihvatali to ili ne, qudi su na ovoj od 49-51oC. To su bezbojni kristali mirisa na
planeti isto {to i sve druge `ivotiwe - vrsta u timijan. Lako se otapa u alkoholu, hloroformu i
prirodi. Priroda qudima obezbe|uje hranu na masnim uqima, a slabo u vodi. Davao se oralno
hiqadu razli~itih na~ina kao {to to ~ini i ili pomo}u duodenalne sonde u odstrawivawu
`ivotiwama. Osim hrane priroda obezbe|uje sup- tzv. rudarske gliste - Bolzmptupnb! evpefobmf,
stance i biqke koje se koriste u le~ewu bolesti koja si{e krv ~oveka zaka~ena za zid tankog
{to je poznato od davnina. creva, 2-4 puta dnevno po 0,5 g po{tuju}i maksi-
U posledwim decenijama ova prirodna malnu dnevnu dozu od 4 g. Ipak se danas za to ne
medicinska doktrina je bila ostavqena po koristi zbog relativne toksi~nosti. Kao anti-
strani, i istra`ivawa su zapala u slepu ulicu. septik slu`i kod hroni~ne upale sredweg uva i
Sinteti~ke hemijske supstance nisu uvek pun gqivi~nih zaraza. Koristi se i kod gangrene
pogodak zbog rezidua i sporednih efekata, pa se pulpe zuba. Deluje antisepti~ki u `u~nim pute-
danas polako ponovo vima i odstrawuje upalu izazvanu mikrobima.
prise}amo lekovitih RAJ U KO[NICI Parali{e pokretawe cilija, pa se tako koristi
materija iz prirode budu}i i kao xepni inhalator, ali upravo zbog toga nije
da one nemaju sporedne podesan u terapiji sinuzitisa. Sastavni je deo
efekte kada se znala~ki voda za ispirawe usta - dpmmvupsjb. Ubla`uje
koriste. svrab, ali ponekad i nadra`uje ko`u, a
8-LEKOVITA deluju}i antisepti~ki stvara blago
MAJ^INA crvenilo. Zato ga izbegavaju osobe sa
D U [ I C A (U i z n v t preosetqivom ko`om. Deluje repe-
w v m h b s j t) lentno na insekte - odbija ih i po
Jedna od tih lekovi- toj osobini pripada tzv. insek-
tih biqaka je i Maj~ina tifugima. Ima akaricid-
du{ica. Poti~e iz planin- na svojstva kad
s k i h p o d r u ~ j a se stavi u ko{nicu.
Mediterana, a mo`e da se U visokim doza-
gaji i na severu sve do m a {teti i p~elama
Norve{ke. U Nema~koj se - primedba uredni-
gaji u blizini Harca i ka).
sli~nih regiona. Za optimal- U deset godi-
nu proizvodwu, zasad treba da na na{ih eksperime-
se obnavqa svake ~etiri ili nata sa timolom protiv
pet godine. Eteri~no uqe varoe mi smo isprobali
se ekstrahuje iz rascve- sve wegove forme. Tako
tanih biqaka. smo dobijali neke mnogo
Alkoholni dobre rezultate, neke
ekstrakti livadske sredwe, a neke lo{e.
Maj~ine du{ice se Timol koji sada koris-
koriste za olak{avawe DRU[TVO BEZ VAROE JE timo je u kristalnoj
mnogih malih zdravstvenih BLAGODET ZA P^ELE I P^ELARA, formi. Prou~avali
poreme}aja, a u obliku masti A MELEM ZA DU[U I SRCE. smo odabranu literaturu
za istegnute ligamente, kao {to je kwiga
P^ELAR TADA MIRNO SPAVA I
reumatizam itd. Fiziolo{ka i far- far-
OPRAVDANO SAWA PUNO MEDA U
Eteri~no uqe se makolo{ka dejstva
koristilo i protiv KO[NICAMA aromati~nih uqa
Timol - stari lek sa novom upotrebom - 35 -
i odgovaraju}ih produkata koju je napisao Bsop isprskano pesticidom koji je masovno ubijao
Nvmfs a objavio Es! Ivuijh! Qvcmjtijoh! Dp- p~ele. Rezultat je bio taj da je 10 zajednica osta-
Ifjefmcfsh. Kwiga ovako opisuje kori{}ewe tim- lo tako slabo, da nisu proizvodile trutovsko
ola: leglo, pa je tretirawe protiv varoe biolo{kim
1 . U medicini, humanoj i veterinarskoj, na~inom tj. isecawem gra|evwaka postalo
ukqu~uju}i i parazitske infekcije. nemogu}e. Testirawe dru{tava lekom tamo gde je
2 . U upotrebi protiv malih `ivotiwa i isecano trutovsko leglo pokazalo je padawe od
nekih bakterija gde je sporodeluju}i, a efikasan 150-200 varoa po dru{tvu. U dru{tvima koja nisu
je protiv svih formi moqaca u ode}i. imala trutovsko leglo palo je 600-800 varoa.
3 . U industriji, protiv gqivica itd. Zime 1991/92. napravio sam male kutijice i
4 . Protiv gqivi~nih bolesti, nekih bak- napunio ih sa 10 g timola postavqaju}i ih ispod
terija, zatim ima antisepti~ke efekte. zimskog klubeta dru{tava koja su po~etkom
10- MOJ NA^IN godine bila slaba i bez trutovskog legla tokom
UPOTREBE TIMOLA letwih meseci. Za odre|eni kra}i period padawa
Kada sam pose}ivao svoj tre}i kurs za pro- varoe nije bilo. Zatim sam napravio kutijice sa
fesionalno p~elarewe, u~ili smo i u detaqe podom od platna i stavio ih iznad klubeta.
diskutovali o bolestima p~ela i legla. Zna~ajan Nadaqe je svake nedeqe padalo 3-7 varoa tokom
deo predavawa se odnosio na trahejnog parazita zime. Jo{ pre dopuwavawa zimskih rezervi hrane
p~ela (Bdbsbqjt! Xppej), {to je bilo propra}eno dodali smo po polovinu rama izgra|enog tru-
prakti~nim istra`ivawima i mikroskopijom. tovskog sa}a sa namerom da rano u prole}e zajed-
1974. proizveo sam 20 matica. Neke od wih nice odgajaju trutovsko leglo. Na prole}e, u
su ostavqene u doma}em p~eliwaku, neke u p~eli- onim dru{tvima koja nisu bila tretirana timo-
waku u Tonbahu u {umi, a neke (pet) su u lom smo otvaraju}i 400 poklopqenih }elija tru-
Kir~ajerovim oplodwacima poslate jednom tovskog legla u svakom dru{tvu na{li izme|u 30
institutu radi instrumentalnog i 160 }elija sa varoom. U tretiran-
osemewavawa. Ova ve{ta~ka oplod- im dru{tvima pri istom broju
wa je bila uspe{na kod svih pet. U otvorenih }elija sa leglom, na|eno
to vreme formirao sam p~eliwak je samo 2-9 }elija sa varoom. To je
od 15 dru{tava, podeqen u pet pokazalo da pravilnom upotrebom
grupa, i u svakoj po tri ko{nice timola varoa mo`e biti kon-
jedna na drugu. Najni`e ko{nice su trolisana biolo{ki.
imale matice oplo|ene na doma}em 12-FRAKNO TIMOL RAM
p~eliwaku, sredwe matice sparene (Nema~ki patent reg. br.
u Tonbahu, a ko{nice na vrhu su G9302064.3)
dobile instrumentalno osemewene U Nema~koj postoje ramovi
matice. sa pribli`no 400 razli~itih
Jedno od dru{tava u veli~ina! Posle mnogo eksperime-
najvi{em redu je bilo veoma slabo nata mi smo razvili lekoviti
pa su donesene p~ele iz instituta timol ram koji mo`e da se prilago-
da ga oja~aju. Tokom zime 1974/75. di bilo kojoj formi i veli~ini
p~ele ovog dru{tva su imale nadute ramova, te zato u skici nisu date
trbuhe, padale su na zemqu i gubile dimenzije. Da}emo samo opis ovog
se laze}i po woj. patentiranog rama. To je sistem sa
Pregledane su mrtve p~ele dva odeqka, jedan gore i jedan dole,
iz svih dru{tava i otkriveno je da koji su razdvojeni platnom kroz
boluju od akaroze. Ja sam slu{ao da koje mo`e da prolazi vazduh i
u Skandinaviji p~ele mogu da isparewa, a cela jedinica je
pre`ive samo ako im se ujesen doda povezana standardnim ramom.
10 grama timola po dru{tvu. Timol Gorwi deo ima poklopac od mre`e ,
je uni{tavao akarine i zato su a platnena pregrada prepokriva
p~ele na severu imale {ansu za wegovo dno. Dowi odeqak ima
opstanak. useke od 3,5 mm na dnu i zidovima.
Slabo dru{tvo nije bilo Ovi useci su pokriveni `i~anom
vitalno te je uni{teno, dok je 10 g mre`om koja spre~ava p~ele da u|u
timola dodato svim preostalim Konsstruk kcija Frak
kno timol u odeqak jer mogu da uni{te plat-
dru{tvima a znaci akaroze su ubrzo rama: 1-glavni ram; 2-gorwi nenu pregradu. Skica ilustruje ovaj
nestali. odeqak(sadr`i kristale nov pronalazak.Ovaj ram je razvi-
11-MOJE DRUGO timola); 3-bo~ni zidovi gor- jen posle mnogo izvedenih ogleda.
DRU@EWE SA TIMOLOM weg odeqka; 4-platno koje Dozvoqeno je da se kopira i izradi
Prole}e 1991. je bilo veoma razdvaja dva odeqka; 5-pok- za svoju sopstvenu upotrebu, ali je
hladno i ki{ovito, stabla uqane lopac gorweg odeqka; 6- zabrawena prodaja ili poklawawe
repice su se raspukla i zarazila dowi odeqak; 7-useci na istog. Svakoga ko zloupotrebi ram
gqivicama. Zatim je 22.maja poqe dowem odeqku. na ove na~ine, mi }emo tu`iti.
- 36 -
13-FUNKCIJA
FRAKNO TIMOL RAMA
Konstrukcija rama se sastoji iz dva dela,
gorweg odeqka-sprata gde specijalno platno
dr`i timol, i doweg odeqka koji slu`i za ispar-
avawe. Miris iz doweg dela izlazi kroz useke i
pronosi se ko{nicom cirkulacijom vazduha.
Isparewa timola su te`a od vazduha i
pregrada od platna mora da bude takva da se miris
kroz wu nesmetano kre}e, ili }e u protivnom ceo
trud biti uzaludan.
14-KOLI^INA
POTREBNOG TIMOLA
Veoma je va`na precizna koli~ina timola
koji }e biti kori{}en: previ{e timola }e
zapu{iti platno, a premalo }e biti neefek-
tivno. Korektna koli~ina je 11-12 g timola po
ramu, i to granuliranog timola iako se mo`e
upotrebiti i pra{kasti. Neki hemi~ar vam mo`e
nabaviti ka{i~ice ili sudove za merewe (ipak je
najsigurnije da se to izmeri na analiti~koj vagi
- primedba urednika).
Obezbedite da timol bude ravnomerno
raspore|en u gorwem odeqku a ne da bude na jed-
noj gomili.
15-KADA JE NAJBOQE
TRETIRATI TIMOLOM
Mi znamo da kada `elite da dobijete dobre
rezultate u bilo kojoj sferi, sve trebate da odra-
dite korektno i u pravo vreme. Kori{}ewem tim-
ola pred p~elarom se otvara mogu}nost da se sa
varoom bori putem upotrebe dva tretmana sa 11-
12 g timola tokom godine. Prvi tretman treba
izvesti od 1-10 maja sa ciqem da se uni{ti varoa
koja bi se razmno`avala tokom letwih meseci
(kod nas ne{to ranije - primedba urednika).
Drugi tretman se izvodi krajem jula i po~etkom
avgusta. On uni{tava varou koja }e u toku jeseni
i zime biti prenesena u i od drugih dru{tava.
Vreme tretirawa treba precizno po{tovati ako
se `eli optimalni rezultat.
16-U KOM DELU KO[NICE
POSTAVITI TIMOL RAM
Ovde mi treba da vodimo ra~una o ukla-
pawu konstrukcije ko{nice i polo`aja rama.
Najoptimalniji rezultati su postignuti kada je
ram postavqan na suprotnoj strani od leta i
obavezno u nastavku koji je najudaqeniji od leta,
a to zna~i u zadwem delu ko{nice, ako su ramovi
postavqeni ,,na toplo,,. Kada su ramovi
postavqeni po du`ini, ,,na hladno,,, ram se uvek
postavqa uz zid ko{nice. U ko{nicama sa dva
plodi{na tela kada su ramovi postavqeni po
du`ini preporu~ujem dva Frakno timol rama, po
jedan uz dva bo~na zida gorweg nastavka. Najboqi
rezultat se posti`e kada se isparewa timola
raznose ko{nicom pre nego {to ih p~ele lepeza-
wem usmere ka letu. Za sada nema dokaza o {tet-
nom dejstvu na p~ele i matice bez obzira na vreme
postavqawa timol rama.
17-EFEKTI TRETMANA TIMOLOM
Ovaj tretman }e uposliti nau~nike za
du`e vreme zbog slede}ih osobitosti:
@ivadinovi} Rodoqub
Konstrukcija rama-pogled sa strane:
1-glavni ram; 3-bo~ni zidovi gorweg odeqka;
4-platno koje razdvaja dva odeqka; 5-poklopac
gorweg odeqka; 6-dowi odeqak; 7-useci doweg
odeqka.
1 . Timol ne ubija varou.
2 . Timol desetkuje mlade varoe (prozirne
i bele).
3 . Postoji produ`eni efekat timola i
posle odstrawewa iz ko{nice.
Sada, na kraju, kako izgledaju na{i
zakqu~ci ?!?
Mi radimo sa 100 ko{nica i tro{imo 3
~asa dnevno tokom godine u intenzivnoj studiji
tretmana sa timolom. Zabele`ili smo slede}e:
Pribli`no 5 dana pred izlegawe tru-
tovskog legla i 3 dana pred izlegawe radili~kog,
p~ele u zdravim dru{tvima delimi~no otklapaju
}elije sa leglom omogu}avaju}i vazduhu da u|e u
}elije! (Urednik se do sada nikada nije sreo sa
ovim podatkom u literaturi, pa zato mora da
postavi pitawe ispravnosti ovakvog zakqu~ka.
Ako neko zna pravi odgovor, neka se javi ured-
niku, a wegovo obja{wewe potkrepqeno nau~nim
dokazima bi}e objavqeno u drugom delu ove
kwige, koja }e se {tampati, ako javnost povoqno
odgovori na prvi deo - primedba urednika).
Mi pretpostavqamo da zbog ovog deli-
mi~nog otklapawa, isparewa timola ulaze u
}elije igraju}i ulogu svojevrsnog anestetika za
varou. Zbog ovoga ne dolazi do oplodwe brata i
sestre varoe, a jedna neoplo|ena varoa po izle-
gawu p~ele, zbog svoje nevitalnosti, pada iz
}elije i umire.
Isto tako pretpostavqamo da prirodni
proces hrawewa hemolimfom p~eliwe larve
vi{e ne funkcioni{e u korist razvoja mladih
G O T O V R A M
Timol - stari lek sa novom upotrebom - 37 -
retardiranih varoa. Ovako rezonujemo jer nalaz- Drugi uzorak, broj S1025550 je poticao iz
imo otpale varoe u svim stadijumima razvoja , a dru{tava u kojima je timol kori{}en tokom cele
isto smo tako ube|eni da se u normalnim uslovi- godine. Institut nije mogao da na|e nikakve
ma neke od varoa oplo|uju i drugi put, sada sa svo- rezidue timola u oba uzorka!!! Ta~nost wihovih
jim sinovima. merewa je {telovana na osetqivost od 1 mg/kg.
Ovo nas vra}a na slede}e: Tako su ova ispitivawa pokazala da med ne
Kada se timol nalazi u ko{nici tokom sadr`i rezidue timola, a razlog za to je Frakno
zime mi nalazimo najvi{e 2-6 varoa po dru{tvu, timol ram koji je napravqen tako da timol ne
i to obi~no isti broj mladih i starih varoa. mo`e nikako da do|e u kontakt sa p~elama na
Stare su mnogo tamne, a mlade imaju jo{ uvek bilo koji na~in, dok timol u obliku pra{ka ne
svetlo kafenu nijansu. mo`e da se rasejava po ko{nici usled ventili-
18-DA LI JE TIMOL DOVOQAN rawa p~ela.
Posle posledwih pet godina iskustva U protivnom, kada se timol aplikuje u
mo`emo da odgovorimo na ovo pitawe sa DA, u gomilicama kristala ili pra{ka, slobodno ili
svim slu~ajevima i to sa potvrdom. na krpicama, pod ili iznad ramova, p~ele }e
U posledwih 10-15 godina vi{e na{ih grickati timol a ventilirawe }e ga dis-
p~elara je objavilo - udru`ilo svoja iskustva, tribuirati po sa}u. Ovo sigurno vodi do
mnoge metode i sredstva su bile preporu~ivane i ostavqawa rezidua u medu i vosku.
isprobavane za borbu protiv varoe, ali je presud- 20-TRETMAN KRE^NOG LEGLA
no da je najve}i broj p~elara dopustio da se Gqivi~no oboqewe kre~no leglo vodi
hemikalije {etaju wihovim dru{tvima. Mnoge od poreklo iz spora gqivica. Posle mnogo godina
ovih hemikalija ostavqaju rezidue - ostatke koji ispitivawa, mi smo ube|eni da su na{e p~ele
se apsorbuju u vosak, a konstantno apsorbovawe (uglavnom krawske) oslabqene od varoe i zbog
rezultuje wihovom pojavom u medu. toga je wihov radni elan redukovan. Mlade p~ele
Savesni p~elari streme proizvodwi koje obavqaju ku}ne poslove konstantno se
prirodnog organskog meda u kom se ne mogu na}i o{te}uju tako da ne obavqaju dobro ~i{}ewe.
ostaci hemikalija, a za ovo postoji samo jedan put Inficirano leglo se ne odstrawuje te bilo
- odbacivawe svih hemijskih tretmana. Ali, da bi kakve spore mogu da se tu bez smetwi
se izbegao neuspeh biolo{kih tretmana, mi razmno`avaju. Do trenutka kada p~elar zabele`i
moramo da se brinemo o svojim p~elama, da ih infekciju kre~nim leglom, spore su se multipli-
pose}ujemo te da se pridr`avamo datuma koji su cirale bilionima puta. Napad kre~nog legla
precizno dati u instrukcijama iz ovog napisa. zapo~iwe u trutovskim }elijama. Zato {to su
Ima p~elara ~iji susedi varou tretiraju mlade p~ele oslabqene od varoe, one nemaju dovo-
nedovoqno ili uop{te, a tretmani se, ako ih ima, qnu snagu da odstrane mrtve mumije van ko{nice,
izvode na nesavestan ili aqkav na~in, pa je zbog pa ih zato grizu poku{avaju}i da ih odstrane u
ovakvih slu~ajeva borba protiv varoe mnogo mawim delovima. Po{to iste ove p~ele i hrane
te`a. Za p~elare sa takvim p~eliwakom u sused- leglo, spore se automatski {ire, pa umire sve
stvu koji se nalazi na putu leta wihovih p~ela, ve}i broj larvi.
mi sugeri{emo jo{ jedan dopunski tretman Mi smo bele`ili, nanovo i nanovo, da
izme|u 1. i 10. oktobra. Iz na{eg iskustva, za ovaj posle tretmana timolom, dru{tva zara`ena
tretman je dovoqna 1/4 od propisane doze. kre~nim leglom odjednom postaju zdrava. Ovo
19-PROBLEM OSTATAKA U MEDU }emo ispitivati i nadaqe.
Najva`nije pitawe pri svakom tretmanu Izradili smo video traku o ovom tret-
varoe, ukqu~uju}i i tretirawe timolom, jeste manu koja tematski pokriva pojedina~na
mogu}nost pojave ostataka hemikalije u medu. dru{tva, isto kao i cele p~eliwake pod
Dva uzorka su za nas analizirana u naslovom: Ejf!! Lbmlcsvu a isto tako i kasetu za
Institutu za hemijske analize u Eslingenu. biolo{ki tretman protiv varoe. Na{e iskustvo
Prvi uzorak, broj S1025540 je poticao iz govori da je upravo video kaseta danas najboqi
dru{tava u kojima je timol postavqen od 15. jula na~in za pou~avawe i obuku. Slika govori vi{e
do aprila slede}e godine. od hiqadu re~i !!!
padawe varoe (kori{}ena je 1/4 padawe ukupan broj opalih varoa
1992/93 kori{}ewem
timola
preporu~ene doze) varoe
kori{}e padawe varoe kori{}ewem timola %upotr. %upotr.
od 15.07.92 do upotrebqeni test wem
5 dru{tava 1.10.92 lek tretman GpmcfyWB okt. nov. dec. jan. feb. mar. apr. GpmcfyWB timol GpmcfyWB! timola
proizvodno 1 205 Gpmcfy!WB!! 2.H 92. 132 36 6 2 9 1 9 14 132 282 31,88% 68,12%
proizvodno 2 212 Gpmcfy!WB 2.H 92. 154 27 8 4 3 1 9 29 154 293 34,45% 65,55%
roj 156 Gpmcfy!WB! 2.H 92. 173 37 5 3 6 0 12 3 173 222 43,80% 56,20%
roditeq.dru{.1 1203 Gpmcfy!WB 2.H 92. 101 22 13 5 14 3 16 87 101 1363 6,90% 93,10%
roditeq.dru{.2 669 Gpmcfy WB 2.H 92. 184 12 9 4 2 0 8 11 184 715 20,46% 79,54%
termin padawe varoe 1993. padawe varoe 1994.
1993/94 upotrebe
timola jun jul avg. sep. okt. nov. dec. jan. feb. mar. apr. maj jun jul avg. sep. do 1 okt.
dru{tvo 1 16.6.93. 99 464 155 158 136 61 55 57 95 236 561 1091 468 204 423 281 91
dru{tvo 2 16.6.93. 372 447 134 108 97 20 15 11 21 57 154 970 354 202 83 86 31
dru{tvo 3 21.7.93. 103 615 401 226 108 34 15 30 99 156 198 153 43 22 18 2
dru{tvo 4 21.7.93. 137 1158 525 184 58 25 21 37 51 190 1415 864 734 1086 512 131
dru{tvo 5 21.7.93. 221 181 409 290 134 35 20 37 68 148 1013 1201 893 696 430 196
dru{tvo 6 1.993. 1159 154 108 17 15 134 95 68 99 82 56 90 79 14
(Tretirawe iskqu~ivo timolom. Jedino je na 6. dru{tvu primewen jedan tretman Perizinom)
- 38 -
DOPUNA TRETMANA Autor:
Gsbo{!Lopcfmtqjft
T I M O L O M P R O T I V majstor p~elarstva
VAROE 89681!Nvimifjn.T
Tufuufo
 Nema~ka
^lanak je objavqen u ~asopisima Cff!! Cjj { , br.6/1997 i Melitagora br.9/1998.
e} 10 godina se trudimo da prirodnim
V metodama u~inimo varou bezopasnom.
Do sada su isprobavani i isprobavaju se mnogi
na~ini i sredstva u tu svrhu. Uvek je glavni ciq
da se izvrca prirodni med, prikupi propolis i
polen koji nisu optere}eni hemikalijama ili
kiselinama.
Na{a istra`ivawa su pokazala da je metod
sa timolom koji nam daje najve}i uspeh, istovre-
meno u skladu sa zadatim zahtevima.
Tako smo posledwih nekoliko godina u
na{ih 120 dru{tava koristili samo timol bez
gubitka jedne jedine zajednice. Od po~etka
upotrebe timola, otpornost i zdravqe na{ih
p~ela se tako mnogo stabilizovalo da sada imamo
dosta ve}i prinos nego kad smo koristili druge
metode.
(Ovo je sassvim realno, jer je Qbv vm!! M//
Nbessfo iz Severne Karoline otk krio 1995. godine
da pri jessew
wem tretiraw wu p~ela trak kama sa flu-
valinatom ,,Bqjttubo,,, u tretiranim dru{tvima se
javqa reduk kovana nossivosst matice u odnossu na
netretirana. Po va|ew wu trakka, nossivosst se nor-
malizuje. Ovo bi naravno trebalo detaqnije
prou~iti, ali ak ko je ta~no i uz to statissti~k
zna~ajno, to bi zna~ilo katasstrofu za dru{tvo, i
pri wegovom razvoju bi ga trak ke fluvalinata
veoma unaza|ivale - primedba urednik ka).
Uz pomo} na{eg Frakno timol rama sa
primenom 12 g timola (kristali EBC
210QI/FVS) 1.maja i 1.avgusta, mi u rukama imamo
sredstvo koje mo`e da redukuje varou i da je u~ini
bezopasnom tokom cele godine.
Sve do 1993. mi smo na{ timol ram
stavqali i pre i posle medonosne pa{e. U
prole}e 1994. na rastojawu od 200 metara od nas je
stradao zbog varoe p~eliwak od skoro 45
dru{tava. Mnogo preostalih p~ela se zajedno sa
varoom pridru`ilo na{im dru{tvima.
Re{ili smo da ne vadimo timol ramove ve}
da ih ostavimo u dru{tvima te da ih sredinom
aprila ponovo napunimo sa 12 g timola.
U toj 1994. godini varoa je padala u broju
koji mo`ete videti u tabeli iz prethodnog
~lanka, dok se u narednoj tabeli nalaze vrednos-
ti za mesece neobra|ene u prethodnom napisu.
1994: oktobar novembar decembar
Dru{tvo 1 128 69 41
Dru{tvo 2 96 26 16
Dru{tvo 3 29 31 20
Dru{tvo 4 265 188 131
Dru{tvo 5 403 200 10
Dru{tvo 6 22 11 1 varoa, ne mogu mnogo ni da padnu. Za pet godina
@ivadinovi} Rodoqub
Maja 1994. kupili smo jedno eksperimen-
talno dru{tvo od istra`iva~ke stanice: bez
nikakvog tretmana dnevno padawe varoe od
24.maja do 11.juna je bilo od 5-10 varoa. Ta~no
12.juna ovom dru{tvu smo dodali jedan Frakno
timol ram sa 12 g timola, posle ~ega je varoa
padala tempom sa slede}e tabele:
jun jul avg. sep. okt. nov. dec. jan. feb. ukupno
718 780 89 82 251 10 0 0 4 1704
Iz ovog primera mo`emo da vidimo da ako
koristimo prirodne metode za tretirawe,
mo`emo da posti`emo uspeh cele godine. Na{e
p~ele su u jesen vitalne i zdrave i mi u zimu ulaz-
imo sa jakim i zdravim dru{tvima. Tako|e u
istom stawu dru{tvo izimqavamo u prole}e.
FRAKNO TIMOL RAM ZIMI
Kako izgleda tretman timol ramom u toku
zime? Da bi smo odredili kakav uticaj timol ima
na varou zimi, postavili smo slede}i eksperi-
ment:
Maja 1994. postavili smo 7 zajednica na
p~eliwak sa oko 60 dru{tava koji pripada dru-
gom p~elaru. Na{a dru{tva su imala u ko{nici
ki Frakno timol ram celog leta. Krajem avgusta
svako je mogao da vidi stawe dru{tava na{ih
suseda p~elara: mlade p~ele sa deformisanim
krilima su bauqale oko ko{nica.
Na{a dru{tva smo vratili u mati~ni
p~eliwak i re{ili smo da 10.oktobra tretiramo
Perizinom da proverimo koliko ima varoe:
Dru{tvo br. 1 2 3 4 5 6 7
Varoa 83 61 185 50 172 51 130
Ostavili smo Frakno timol ram tokom
cele zime i padawe varoe se nastavilo do
slede}eg 1.maja po slede}oj {emi:
Dru{tvo br. 1 2 3 4 5 6 7
Varoa 71 91 105 31 201 141 115
Iz iskustva smo znali da ako jedno
dru{tvo ima 100 varoa u prole}e, one }e se do
jeseni razmno`iti do vi{e hiqada.
Zato je na{ moto: redukovati varou tokom
cele godine jer samo zdrava dru{tva donose dobar
medni prinos.
EFIKASNOST TIMOLA
U konverzaciji sa p~elarima mi se stalno
uveravamo da oni imaju izvesnu sumwi~avost u
odnosu na efikasnost timola iz slede}ih razlo-
ga: timol redukuje varou do te mere da se u
dru{tvu ne mo`e pojaviti jaka zaraza. Zato je
broj varoa koje padaju relativno mali u pore|ewu
sa hemijskim metodama. Tamo gde nema mnogo
mi smo dru{tva tretirali samo timolom i kon-
Timol - stari lek sa novom upotrebom - 39 -
tinuirano smo kontrolisali padawe varoe tokom U Federalnom Istra`iva~kom Institutu
letwih meseci, i sve smo ~e{}e zapa`ali da u Mjfcfgjfme-u u Bernu ([vajcarska) na|eni su
skoro nema prisutnih varoa, a ako ih i ima to su slede}i ostaci timola:
uglavnom bledi i pegavi primerci. Vosak od sa}a Stopqeni vosak Med
Ovo nas je u~inilo krajwe qubopitqivim sa leglom od timol rama
te smo u leto 1996. odstranili Frakno timol
ramove iz pet na{ih najja~ih dru{tava, a tru- 60,5 mg/kg 2523,1 mg/kg <0,02 mg/kg
tovsko leglo je bilo otvoreno i ispitano te smo
na{li slede}e: Iz tabela mo`emo videti da se koli~ina
Ukupno Mrtvih Varoe Varoe Varoe timola u vosku pove}ava posle svakog topqewa,
otvorenih varoa sa bez sa iako timola ima u dozvoqenim koli~inama u sa}u
trutovskih mrtvim legla leglom
}elija leglom sa leglom. Institut u Mjfcfgjfme-u nije na{ao
Dru{tvo br. 1 dokaz za posto-
10.06.1996. 595 15 5 4 0
15.07.1996. 370 3 1 0 1 jawe timola u
Dru{tvo br. 2 medu. Paralela za ovo
10.06.1996. 457 3 0 4 0
15.07.1996. 344 2 7 6 1 je opet propolis.
Dru{tvo br. 3 Iako u celoj
10.06.1996. 432 4 6 1 1 k o { n i c i
15.07.1996. 118 1 1 2 2
Dru{tvo br. 4 propolisa ima u
10.06.1996. 383 8 0 4 5 izobiqu, nema meda
15.07.1996. 186 2 9 12 3
Dru{tvo br. 5 sa mirisom propolisa.
10.06.1996. 428 0 9 0 2 Zato je za nas
15.07.1996. 278 2 1 2 0
p~elare jedinstve-
Razlog za{to se mrtve i pegave varoe na alternativa
nalaze u }elijama (mlade su mle~no-vodene, a da organizujemo
stare su svetle i sa tamnim pegama) le`i u sopstvenu pre-
slede}em: timol je prirodan proizvod kog ima u radu voska u
biqkama. Paralela je propolisu, koji je isto satne osnove koje
tako prirodan materijal kog p~ele sakupqaju sa se upotrebqavaju pre-
drve}a i grmova. U ko{nici se propolis vashodno za leglo. Mi sami
postavqa na razli~itim mestima gde sazreva. proizvodimo satne
Sadr`an je do 5% u novoizgra|enom sa}u. osnove od ovog
Istra`ivawa su pokazala da propolis ima voska, i u na{a dru{tva iste stavqamo u svrhu
baktericidna i fungicidna svojstva. I propolis gradwe sa}a za leglo, ali opet uvek zajedno sa
svoja isparewa deponuje u Frakno timol ramom. Ispitivawe }elija sa
vosak i }elije sa leglom u ovim dru{tvima je pokazalo da varoa
leglom, i tako u koja u|e u }eliju postaje totalno zbuwena i
velikoj meri vr{i dezorijentisana pa se wen izmet pojavquje u
destrukciju virusa i malim ta~kicama niz celu }eliju, umesto kao {to
bakterija. je normalno na jednom mestu.
Video kaseta Orijeentacija i razvoj varoee
Federalnog Istra`iva~kog Instituta u
Libefildu (Bern) prikazuje mesto izmetawa
varoe kao centralno mesto bilo kakvog razvoja
varoe.(Detaqe o ovome mo`ete na}i u ~asopisu
P~elama treba P~elar za mart 1998.godine - primedba urednika).
pomo}i u wihovoj Ako se ovo mesto izmetawa ne nalazi tamo gde
neprestanoj borbi sa
opakom varoom. treba, ne dolazi do nikakvog razvoja i rasta
varoe. Zbog toga je timol sredstvo koje u korenu
saseca problem varooze.
Isto se doga|a i sa timolom. OSTACI TIMOLA U MEDU
Vremenom se on inkorpori{e u sa}e. Varoa je Mi p~elari `udimo da na tr`i{te iznese-
toliko ,,zbuwena,, da se vi{e ne hrani na leglu i mo prirodan med i druge p~eliwe proizvode, te
kao posledica toga se javqa glad. Varoa ne mo`e da potro{a~e mo`emo ~asno da pogledamo u o~i.
stvoriti otpornost na glad, te zato verujemo da Ovako se mo`e da ose}a samo p~elar koji svoje
nikada ne mo`e da postane rezistentna na timol. p~ele tretira prirodnim materijama kakav je i
Analize voska u Poqoprivrednom timol.
Institutu za Hemijske analize u Frajburgu su Da bi ovo dokazao, Poqoprivredni
dale slede}e rezultate: Institut za Hemijske analize u Frajburgu je
Sa}e za Blok/kalup Centar Med analizirao med i sa}e za leglo {est p~elara iz
leglo od voska sa}a okruga p~elarske asocijacije Tutingena.
Rezultati do kojih je do{ao ovaj renomi-
9,96 mg/kg 41,61 mg/kg 47,00 mg/kg 0,11 mg/kg rani Institut su prikazani u slede}oj tabeli:
- 40 - @ivadinovi} Rodoqub
Analiza Izvor Proizvo|a~ Rezidue timola u profesija timol visoko rangira.
broj: meda medu sa}u sa leglom Uradili smo bezbroj eksperimenata sa
223/95 {umski Lopcfmtqjft-Tufuufo! 0,110 55,6 vi{e tipova timola i zakqu~ili smo da samo
221/95 {umski Ejfiin-Tufuufo!!!!!! 0,006 37,4 prirodni kristalizirani timol EBC!210QI/FVS
221/95 cvetni Xfso{-Uvuumjohfo!!!!! 0,006 9,2 sa ~isto}om od 99,5% posti`e jedan optimalan i
907/0/96 {umski Sfcipmu{-Jsoepsg!!!!!!0,081 21,2 zadovoqavaju}i rezultat pri tretirawu varoe i
908/9/96 {umski Qbvmj-Xjfmifjn 0,010 49,4 kre~nog legla.
909/7/96 {umski Tusfjdifs-Jsoepsg 0,149 31,2 Isto va`i i ako timol aplikujemo slobod-
I u [vajcarskoj su mnogi p~elari upotre- no ili ga dajemo dru{tvu pome{an sa alkoholom
bqavali Frakno timol ram protiv varoe. i upijen zajedno sa wim u sun|er. (Sli~an tret-
Federalni Istra`iva~ki Institut Libefild u man preporu~uje gospodin es Luka Kolarovi},
Bernu je ispitivao rezidue timola u medu i sa}u koji sa alkoholom priprema lek sli~an BQJ MJGF
sa leglom kod {vajcarskog p~elara po imenu Oto WBS-u, proizvodu italijanske firme DIFNJ.
Erni iz Hrva u kantonu Bern, koji p~elari u DBMT MBJG, koji ina~e osim 74,8% timola,
pa{nim uslovima sli~nim na{ima: sadr`i i 16% eukaliptola, kao i po 3,7% mento-
la i kamfora. Ovaj lek deluje isparavawem iz
Med iz: 16.05.96. do 22.07.96.
sun|eraste plo~ice 9h5h1 cm koja se stavqa na
Dru{tvo broj 18 0,08 -
satono{e, najmawe 5 cm od legla. Sredwa dnevna
Dru{tvo broj 16 0,10 0,11
temperatura mora biti najmawe 12oC, a idealan
Dru{tvo broj 14 0,06 0,12
raspon je od 12-20oC. Na podwa~u ili ispod
Dru{tvo broj 13 - 0,11
mre`e(ako postoji) treba staviti nauqani papir
kako se jo{ `ive i o{amu}ene varoe ne bi pono-
Sa}e sa leglom iz: 16.05.96. do 22.07.96.
vo prika~ile za p~ele. Ne tretirati kad postoji
Dru{tvo broj 18 85,1 -
opasnost od grabe`i. Rezidue u medu su najvi{e
Dru{tvo broj 16 276,1 86,1
do 0,2 mg/kg. Tek bi 5-10 puta ve}e koli~ine mogle
Dru{tvo broj 14 229,4 10,3
da promene ukus medu, ali to se ne doga|a.
Dru{tvo broj 13 - 53,4
Tretira se od sredine avgusta do sredine oktobra
Osim toga, Institut u Frajburgu je anal- 2 puta po 3-4 nedeqe. Doza je 20 g po dru{tvu u jed-
izirao med od maj~ine du{ice i ruzmarina koji nom tretmanu. Rezultati tretirawa se u optimal-
su proizvela dru{tva koja nikada nisu tretirana nim uslovima poklapaju sa rezultatima ofici-
timolom, i dobio je slede}e rezultate: jelnih lekova do sada kori{}enih. Posle nes-
Analiza Izvor Proizvo|a~ Rezidue
tanka legla u jesen, neophodno je p~ele tretirati
/95 Maj~ina du{. Privatni/Krit 0,005
recimo Apitolom, kako bi uni{tili i posledwe
2521/95 Maj~ina du{. Uvoz/Ju`.Francuska 0,007
varoe. Es Kolarovi} svoj lek priprema tako {to
4907/95 Maj~ina du{. Uvoz/Ju`.Francuska 0,008
u 20 ml alkohola rastvori 15 g timola, i
13042/95 Maj~ina du{. Novi Zeland 0,026
rastvorom natopi sun|erastu plo~u 30h10h0,5 cm,
13115/95 Maj~ina du{. [panija 0,015
koju stavqa na satono{e tek kad alkohol ispari.
13305/95 Ruzmarin Novi Zeland 0,009
Naravno, ko ima mogu}nosti da nabavi, u ovaj
rastvor mo`e da doda i po 0,75 g mentola i kam-
Nalazi ovih analiza su pokazali da se fora, kao i 3,2 g eukaliptola , {to odgovara
timol i prirodno nalazi u pojedinim medovima, wihovom udelu u BQJ MJGF WBS-u - primedba ured-
te zato nije ozna~en kao strana materija. nika). Isparewa timola su efektivna protiv
PRIRODNI DOBRO^INITEQ varoe samo kori{}ewem metoda koji smo mi
[ta je u stvari timol i od ~ega se dobija?! razvili, upotrebom Frakno timol rama.
Ova pitawa nam se stalno postavqaju. Da bi i Zbog toga smo mi napustili druge aplika-
sami dobili egzaktnu informaciju, obratili smo cione metode davawa timola i volimo da citi-
se jednom proizvo|a~u timola, a on nam je ramo re~i Paracelziusa koji ka`e:
qubazno dostavio ise~ke iz tehni~ke lit- ,,Ne metod, ve} koli~ina je ono {to
erature tj. kwige Bsop! Nvmfs-a mo`e da bude otrovno,,. (,,Svaki lek je
(detaqnije informacije o ovoj otrov, samo ga doza ~ini lekom ,, -
kwizi na}i }ete u prethodnom primedba urednika).
~lanku - primedba urednika). Na{a nova video kaseta
U ovoj kwizi se mo`e pro~itati ,,Tretman Frakno timol ramom pro-
da postoji pribli`no 30 varijeteta Maj~ine tiv varoe i kre~nog legla,,
du{ice. Svi proizvode timol u svojim cvetovima iza{la je 12.01.1997. u
i listovima, jedni varijeteti vi{e od drugih. javnost, i prodaje se po ceni
Iz ovih biqaka se ekstrahuje timolovo od 40 DEM. Ona prikazuje na~in
eteri~no uqe a potom se iz wega u farma- na koji se mo`e najjednos-
ceutskoj industriji proizvodi timol. Zatim se u tavnije odr`avati zdrav i
kwizi navodi da je od 1903. do danas objavqeno profitabilan p~eliwak.Razmisli, po{tovani
oko 75 nau~nih publikacija o timolu, wegovoj p~elaru, bolesne p~ele podrazumevaju tro{kove
upotrebi i aplikaciji. Mi smo ove dokumente i rad. Zdrave p~ele, sa druge strane, nose zadovo-
nabavili, i mo`emo da primetimo da lekarska qstvo i ekonomski uspeh.
Timol - stari lek sa novom upotrebom - 41 -

Rezidue u medu posle  Autori:

Tufgbo!Cphebopw

aplikacije timolom Wfsfob!Ljmdifonboo

Boupo!Jnepsg

protiv varoe upotrebom Qfufs!Gmvsj

Federalni istra`iva~ki Institut

F r a k n o t i m o l r a m a Mjfcfgjfme-!!4114!

!Cfso- [vajcarska
Odsek za p~elarstvo

^lanak je objavqen u ~asopisima Tdd ix x f{fsjtdd if!! Cjfofo.[ v oh 121 (4)/1998,

[ fjuv
v sobmm za avgust 1998, i Melitagora za septembar 1998.
Bnfsjdd bo!! Cff!! Kpv
imol pokazuje dobre efekte protiv
T varoe, a p~ele prema wemu imaju
visoku tolerantnost. U [vajcarskoj je od 1994.
ustanovimo isto ali u {vajcarskim uslovima.
Iako je prvo istra`ivawe realizovano u toku
jedne p~elarske sezone te zato i nije kompletno,
postao glavna aktivna supstanca pri radu sa p~elarska javnost treba da bude informisana o
eteri~nim uqima, uglavnom upotrebom reg- dosada{wim rezultatima.
istrovanog preparata BQJ MJGF WBS (detaqnije o UZORCI I ANALIZE
wemu mo`ete pro~itati u prethodnom ~lanku - Medovi od prinosa iz 1997. poticali su sa
primedba urednika). p~eliwaka 17 p~elara (14 wih sa ko{nicama
Tretman BQJ MJGF {vajcarskog tipa, a 3 sa nastavqa~ama).
WBS-om obi~no se Tretman protiv varoe je izvo|en 1996. i 1997. a
primewuje posle u jednom slu~aju i 1995. kori{}ewem celogo-
F
IJ

pa{e, krajem di{weg tretmana timol ramovima.

UU

kasnog leta Specijalni ramovi su ostali u ko{nicama

U

ili jeseni, u cele sezone i bili su dopuwavani u dva

!!!

trajawu navrata (mart/april i juli/avgust)

o d sa 12 g timola u kristalu. Timol
8 je isparavao tokom narednih
nedeqa. nekoliko meseci. Jedan p~elar je
U medu i vosku ne akumulira se vi{ak odstranio ramove po~etkom aprila za
rezidua ~ak i posle vi{e godina vreme trajawa medne pa{e. Ukupno je
neprestane upotrebe preparata. ispitano 22 uzorka meda. Poreklo
U toku perioda od oko 3 godine u [vaj- medova je odre|ivano merewem
carskoj se koristio i drugi metod: ,,Frakno provodqivosti. Zatim je testirano 6
timol ram ,, nazvan po nema~kom majstoru cvetnih medova, 6 medova od medqike i 10
p~elarstva Gsbo{! Lopcfmtqjft-u. On preporu~uje me{anih medova ove dve navedene vrste. Sadr`aj
da se nasuprot tretmanu BQJ MJGF WBS- timola je ustanovqen metodom gasne hro-
om, dru{tva wegovom metodom mogu tre- matografije. Nivo ispod kog je bilo
tirati preko cele godine. Zato se postavqa nemogu}e izmeriti timol je iznosio 0,02 mg/kg.
pitawe, da li sada rezidue timola mogu uticati REZULTATI I DISKUSIJA
na kvalitet meda? Ovo ne}e uticati na zdravqe, 1)REZIDUE POSLE DUGOTRAJNOG
ali mo`e da uti~e na ukus meda. Isto bi bilo i TRETMANA TIMOLOM
u nesaglasnosti sa zakonom o hrani. [vajcarska i Rezultati istra`ivawa u Libefildu iz
Evropska regulativa zabrawuju bilo kakve 1997. i merewa u Nema~koj 1996. su prezentovani
dodatke medu koji mewaju wegov prirodni ukus. na dijagramu.
T E S T O V I 2,00
Vrednost tolerancije timola u medu u 1,80
[vajcarskoj iznosi 0,8 mg/kg. Ova vrednost je 1,60
mg timola na kg meda

ustanovqena zato {to ne mo`e biti otkrivena 1,40

~ovekovim ~ulima pri konzumirawu meda. 1,20 Vrednost tolerancije u
Granica percepcije ina~e iznosi oko 1,1 mg/kg 1,00 [vajcarskoj od 0,8 mg/kg
meda. 0,80
Razlog za ovo istra`ivawe le`i u `eqi 0,60
da se otkrije da li se mewa kvalitet meda posle 0,40
cele jedne godine aplikovawa timola. P~elarski 0,20
institut na Univerzitetu u Hohenhajmu u 0,00
[vajcarska = 22 uzorci Nema~ka = 19
Nema~koj je objavio svoje rezultate iz 1997. iz
kojih proisti~e da jedna petina meda koja poti~e Prosek 22 {vajcarska uzorka je bio 0,33
iz dru{tava sa celogodi{wim tretirawem timo- mg/kg (minimum 0,02 mg/kg, tj. limit detektovawa,
lom, prevazilazi {vajcarsku vrednost toleran- a maksimum 0,83 mg/kg). Jedan uzorak je zna~i nez-
cije od 0,8 mg/kg. Ciq na{e studije jeste bio da natno iznad vrednosti koja se toleri{e. Rezidue
- 42 -
koje su merene u institutu u Hohenhajmu (Lmbvt
Xbmmofs) u nema~kim medovima, su bile generalno
ve}e nego u {vajcarskim: prosek 0,63 mg/kg, mini-
mum 0,07 mg/kg a maksimum 2,00 mg/kg. Razlozi za
ve}e vrednosti u nema~kim medovima nisu
ispitivani. Sumwa se da je ve}i broj god-
ina ispitivawa Frakno timol ramova u
Nema~koj igrao neku ulogu u tome.
2)UTICAJ BROJA
EKSPERIMENTALNIH GODINA
U jednom p~eliwaku u {vajcarskom
ispitivawu testovi su upore|ivani posle 2 i 3
godine dugoro~nog tretmana timol ramovima.
Rezidue su bile jasno vi{e posle tre}e godine.
Ovo otkri}e }e morati da se potvrdi nared-
nim testovima.
3)RAZLIKE U TIPOVIMA MEDA
Ispitivawa razli~itih tipova meda su
dala slede}e rezultate {to se ti~e rezidua
timola u {vajcarskim uzorcima:
Iz ovih vrednosti mo`e se videti tenden-
prosek minimum
mg/kg mg/kg
Cvetni med (6 uzoraka) 0,52 0,40
Me{ani med (10 uzoraka) 0,25 0,08
[umski med (6 uzoraka) 0,29 <0,02
prosek minimum
mg/kg mg/kg
Frakno timol ram
Celogodi{wi tretman 0,33 <0,02
2-3 godine (22 uzorka)
BQJ MJGF WBS
8 nedeqa u jesen 0,16 <0,02
1-5 godina (28 uzoraka)
Rezidue posle aplikacije BQJ MJGF WBS-a su bile statisti~ki zna~ajno
ni`e (q=0,005) nego kod aplikacije uz kori{}ewe Frakno timol rama.
cija da prole}ni med te`i ve}im reziduama tim-
ola nego {to je slu~aj sa medom od medqike u
leto. Da li ovo mo`e da se potvrdi, vide}e se
posle ponovnih analiza narednih godina.
4)UKLAWAWE TIMOL RAMOVA
TOKOM MEDOBRAWA
Javqa se pitawe da li odstrawivawe
Frakno timol ramova u toku medobrawa mo`e da
Zanimqivi komentar ~lanka urednika Melitagore,
gospodina Aleksandra Mihajlovskog:
Smatram za neophodan moj komentar na
gorwa istra`ivawa. U gore navedenim ~lancima
imamo prili~no advok
katsska obra}awa/
istra`ivawa dve zasebne strane koje brane i
hvale svoj proizvod, ili napadaju i kritikuju tu|.
Treba da je svima jasno da Melitagora ima za ciq
objavqivawe nezavisnih istra`ivawa, ali to
nije mogu}e kada se radi o ne~em novom. Uvek su
prvo dostupna istra`ivawa u~iwena ili spon-
zorisana od samog proizvo|a~a ili reakcije
konkurencije. Zaista validna istra`ivawa
dolaze dosta kasnije. Ali mi to vreme ne}emo
~ekati ve} }emo prepustiti svakom ~itaocu da
analizira argumente za i protiv, kao i wihovu
@ivadinovi} Rodoqub
redukuje rezidue u medu? U jednom p~eliwaku to
je i u~iweno. Vrednosti rezidua timola u dobi-
jenom medu su bile zna~ajno ni`e nego na drugim
p~eliwacima. Ovo otkri}e se ne mo`e smatrati
definitivnim budu}i da nije bilo jo{ ispi-
tivawa.
5)PORE\EWE SA
B Q J M J G F W B S- o m
Zanimqivo je upored-
iti celogodi{wi tretman
timol ramovima i osmonedeqni
tretman BQJ MJGF WBS-om u
jesen (pogledajte gorwu
tabelu). Rezidue posle
aplikacije BQJ MJGF WBS-a su
bile statisti~ki zna~ajno
ni`e (q=0,005) nego pri
kori{}ewu timol ramova.
6)EFEKTNOST
FRAKNO
TIMOL RAMOVA
maksimum U ovom ispiti-
mg/kg vawu stepen efikasnosti
0,83 protiv varoe nije utvr|ivan. Prema izjavama
0,54
0,63
p~elara sa 17 p~eliwaka nisu postojale
maksimum indikacije za nezadovoqavaju}u efikasnost. A
mg/kg ako se primeni odstupawe od celogodi{weg tret-
0,83
mana (prekid od nekoliko nedeqa ili meseci
tokom medonosnih pa{a) mora se o~ekivati i
smawewe efikasnosti kao i konsekvence koje se
ne mogu predvideti.
0,48
Z A K Q U ^ C I
Posle celogodi{weg tretmana timol
ramovima neki uzorci meda se uklapaju u vred-
nost tolerancije od 0,08 mg/kg, dok neki prelaze
tu granicu. Mogu}nost promene ukusa meda ne
mo`e se ignorisati. Verovatno odstrawivawe
timol rama tokom pa{e mo`e da smawi rezidue,
ali se smawuje i efikasnost protiv varoe.(A zar
tokom pa{e ve} ionako ne tretiramo nijednim
sredstvom - primedba urednika).
Zbog eventualne promene kvaliteta meda,
upotreba Frakno timol rama ne mo`e da se pre-
poru~i za prakti~nu upotrebu.
va`nost i istinitost. [to se ti~e Frakno timol
rama, budu}i da sam bio svedok poku{aja na{ih
makedonskih p~elara da stanu na put varoi i
posipawem timola po ramovima {to je uvek bilo
pra}eno stresom kod p~ela i izla`ewem iz
ko{nica, smatram da je Frakno timol ram g e n i -
j a l n a p ~ e l a r s k a i d e j a za aplikaciju eteri~nih
uqa u ko{nicama i da kao takva zaslu`uje na{u
pa`wu i mislim po{tovawe i priznawe.
U svakom slu~aju, u periodu koji sledi svi
mi treba da ulo`imo maksimalnu koncentraciju
pri izboru akaricida za suzbijawe varoe, i ne
samo da odaberemo najjeftiniji ve} i ek kolo{kki
najisspravniji !!!
Timol - stari lek sa novom upotrebom
Urednik smatra za nu`no da pored ovako iscrpnih ~lanaka o timolu, u ovoj kwizi
objavi jo{ neke starije informacije do kojih je mogao da do|e a koje se ti~u upotrebe
timola u p~elarstvu, kako bi ~itaoci pred sobom imali kompletnu sliku !!!
DODATNE INFORMACIJE O TIMOLU
Ovo je izmewen i dopuwen ~lanak urednika ove kwige, objavqen u ~asopisu Matica 1/1998.
Suo~avamo se sa ~iwenicom da je borba
protiv varoe sve komplikovanija, {to zbog
stvarawa otpornosti na preparate, to i zbog
ograni~ewa upotrebe nekih dosada{wih lekova,
jer su wihovi ostaci u medu u najmawu ruku
toksi~ni za ~oveka, a pojedini i kancerogeni
(amitraz). Ipak, timol nam vra}a nadu i sve vi{e
uliva poverewe. Svojevremeno smo ga napustili
zbog neophodne opreznosti pri radu sa wim
(ne`eqena dejstva), ali i zbog lako}e
kori{}ewa i povoqnije cene drugih lekova.
Postojao je problem i sa na~inom tretirawa, a
neke od tada kori{}enih metoda vide}ete u
narednom tekstu.
Veoma je povoqno {to glavnina isparewa
timola ostaje u medu samo 48-72 ~asa.
Efikasnost timola doziranog u obliku
pra{ka, sa 0,25 g po ulici p~ela ili u kutiji
(gazi) sa 10-15 g po ko{nici je u masovnom eksper-
imentu bila 73-97,7%. Efikasnost timola u dozi
jedino od pra{ka je bila 76%. Najvi{e varoe je
palo posle 48 ~asova, i osip se zadr`avao na tom
nivou narednih 4-7 dana.
Ina~e, efikasan je na temperaturi od 8-
42oC. Ali, ako se tretira sa 10-15 g po ko{nici u
nekom paketi}u ili gazi, a na temperaturi preko
27oC, matica prestaje sa zalegawem, i oko 6%
matica ugine.
U Belgorodu su 10 g timola stavqali u
kutije {ibica i uvijali u gazu, ili su timol uvi-
jali samo u gazu (paeti} 5h5 cm). Tako spremqen
timol je kori{}en u novembru, po~etkom febru-
ara i po~etkom aprila, deluju}i sa podwa~e, {to
je gre{ka, jer se isparewa kre}u nani`e. U
novembru je palo 4,5 puta vi{e varoe nego u kon-
trolnim dru{tvima, u februaru 2,8 puta vi{e, a
u aprilu ~ak 6 puta vi{e. Ako se koristi tokom
zime, pada 2 puta vi{e varoa nego kod kontrolnih
dru{tava.
Kod te{kih zaraza timol se davao 3-4 puta
u obliku pra{ka sa razmakom izme|u tretirawa
od 4 dana (0,25 g po ulici). Kod slabijih zaraza
daje se 2-3 puta u razmaku od 7 dana. P~ele se tako
le~e u prole}e, leti po va|ewu meda, i u jesen,
obavezno vode}i ra~una o temperaturi,
vla`nosti vazduha i pa{nim uslovima. Ako je
slaba pa{a, lako mo`e do}i do grabe`i, kao i
pri ve}oj dozi od propisane. Tretirati kad je
vla`nost vazduha 30-40%, jer tada varoa bez
p~ele `ivi 2-3 puta kra}e, nego kad je vla`nost
80-90%. A poznato je i to da hemijska akaricidna
sredstva pri tako velikoj vla`nosti imaju slabi-
je rezultate za 30-50%.
U Rusiji (Belgorod) su priredili jo{
jedan eksperiment. Tretirali su timolom 8
dru{tava sa stepenom zara`enosti od 32-36%.
- 43 -
Zapra{ivali su po satono{ama pored zadwih
zidova ko{nica u dozi od po 0,25 g po ulici p~ela
i to 2 puta sa razmakom od 7 dana. To je stim-
ulisalo aktivnost p~ela na slaboj pa{i (sun-
cokret udaqen 2,5 km), pri vrlo toplom vremenu.
Dru{tva su uve}ala zalihe meda za 32,4%, dok su
je kontrolna smawila za 26,2%. Ali, prisustvo 10
g timola iznad sa}a u kutiji tokom jednog meseca
neprekidno, negativno deluje na produktivnost
p~ela. Dru{tvo se dobro razvija, ali tada daje i
30% mawi prinos, {to treba proveriti !
Ina~e, tretirawe timolom za 3-7 puta
pove}ava aktivnost p~ela na pa{i, kad se treti-
ra pra{kom 2 puta u razmaku od 7 dana.
Varoa ima ni`u nosivost kad je u ko{nici
prisutan timol. Odrasle `enke varoe koje zbog
timola padnu sa p~ele, gube sposobnost da se
ponovo uhvate za p~elu. Timol dovodi i do
pove}anog procenta smrtnosti varoe u leglu.
U pasivnom periodu `ivota p~ela, timol
ne naru{ava fiziolo{ko stawe p~ela. Va`no je
i to da se smawuje aktivnost na izgradwi tru-
tovskih }elija, pa je mawe i izvo|ewe trutova.
Zatvorene trutovske }elije se otvaraju. U tru-
tovskom sa}u p~ele izgra|uju radili~ke }elije.
Ne zna se da li je to jedini razlog, ali timol
smawuje rojqivost dru{tava.
Ako se stavi iznad legla, spu{ta gorwu
granicu prostirawa legla za 6-7 cm u odnosu na
satono{u. Tretirawe dru{tava ispod tri okvira
dovodi do wihovog uginu}a.
P~ele pove}avaju rad na izbacivawu
kristala timola, larvi, mrtvih lutki ili
parazita. Uno{ewe timola u ko{nicu je ina~e
pra}eno pove}anom aktivno{}u i uzbu|eno{}u
p~ela. Posledica intenzivirawa aktivnosti je
smawewe trajawa `ivota zdravih p~ela za 3-7%,
ali se produ`ava `ivot zara`enih zajednica.
Korisno je znati da timol ima osobinu da
tokom isparavawa stvara pokoricu koja usporava
daqe isparavawe. Po davawu timola p~ele brzo
reaguju. Ako je doza prevelika, p~ele sa maticom
napuste ko{nicu i obustave aktivnost. Ako nema
nikakve reakcije, doza je verovatno mala. Ne sme
se tretirati ni nekoliko dana pred seobu, kao ni
kad se o~ekuje pogor{awe vremena, jer onda
uzbu|ene p~ele koje napuste ko{nicu stradaju od
nevremena. Najboqe je da se p~ele prvo uznemire
lupkawem po ko{nici (skidawem krova), zatim
malo nadime, i onda varoa lako pada i sama zbog
nadutosti p~ela koja je posledica uzetog meda
usled dimqewa i zbog pove}ane aktivnosti. Onda
se odozgo malim sitom poseje timol po ulicama.
Neki timol nasipaju u usek na satono{i, ili ga
smeste u prazne }elije sa}a. Ali, ako je timol
dostupan, p~ele ga obi~no izbacuju iz ko{nice.
- 44 -
Foto: Ukrajinski
~asopis Pasika
br.3/1998
urednik ~asopisa Melitagora
SPRE^AVAWE
NAGONA ZA
^lanak je objavqen u Melitagori br.2/2000 god.
ROJEWE U
svog li~nog prijateqa Aleksandra kao jednog od
retkih p~elara sa izuzetno realnim i razumnim
pogledom na p~elarstvo dana{wice, naro~ito na
sve suroviji ekonomski aspekt na{eg zanimawa.
PROLE}E osebnu ulogu u metodu koji
P `elim da vam opi{em imaju
prednosti ko{nica koje mogu
neograni~eno vertikalno da se pro{iruju a
imaju relativno niske nastavke i ramove, kod
nas poznate kao Fararove ko{nice. Treba
naglasiti da je ovo jedna od retkih operacija
koja zahteva rad sa ramovima kod ove ko{nice,
i tra`i vi{e vremena i truda, ali je zato
neophodan preduslov za daqi ekonomi~ni rad
skoro iskqu~ivo sa nastavcima !
Ne samo u usmenim predavawima, ve} na
`alost i u najve}em broju kwiga i ~lanaka o
p~elarstvu, se pri opisivawu tehnologije
(pravilniji termin je tehnika - primedba ured-
nika) rada sa p~elama ne isti~e u dovoqnoj
meri razlika izme|u akta prirodnog rojewa, i
samog nagona za rojewe kod p~eliwih dru{tava.
Na `alost, ve}i deo p~elarske literature se
bavi prezentirawem metoda i postupaka koji-
ma mo`e da se spre~i ili na drugi na~in isko-
risti akt rojewa a mnogo re|e je jasno defin-
isana potreba za spre~avawe same pojave i
razvoja nagona za rojewe kao i metode kojima se
to posti`e.
Svi koji su imali prilike da ~uju po
koju re~ o Fararovim ko{nicama, sigurno su
brzo shvatili da je u tom sistemu mnogo lak{e
posti}i kontrolu akta rojewa, budu}i da je ta
ko{nica mnogo pogodnija za manipulacije nas-
tavcima i ramovima, pri ~emu se ~ak i kod
dru{tva koje je dosta duboko za{lo u rojevi
nagon mo`e spre~iti finalni stadijum, tj.
samo rojewe.
Ali, pri ovakvim manipulacijama, ~iji
se efekti uglavnom baziraju na razbijawu kom-
@ivadinovi} Rodoqub
Autor:
Aleksandar Mihajlovski
-p~elari desetoramnom
Fararovom ko{nicom sa
nastavcima visine 19 cm
 ul.Helsinki 41 a
91000 Skopje, Makedonija
tel. 99 389 91 363-424
Urednik ne mo`e a da ~itaocima ne predstavi
paktnosti legla tj. dovo|ewu dru{tva u stawe stre-
sa, se dobija jedna izrazito va`na i negativna poja-
va - odsustvo zadovoqavaju}eg prinosa ili drugim
re~ima re~eno: sa time {to smo spre~ili rojewe,
automatski nismo i povratili radno raspolo`ewe
tj. nije odmah zavladao nagon za sakupqawe rezervi
meda.
Tako svi mi koji radimo ovim tipom
ko{nice sti`emo do vi{eg stepena saznawa da se
su{tinski u savremenom p~elarewu Fararovom
ko{nicom ili LR ko{nicom javqa jaka potreba za
spre~avawem same pojave ili razvoja nagona za
rojewe! Isto tako, traga se i za metodama za
zadr`avawe radnog raspolo`ewa kod p~ela, tj. nag-
ona za razvojem ili nagona za sakupqawem rezervi
hrane, ali ta problematika nije tema ovog ~lanka.
Zna~i, da bi bila primewena slede}a metoda
prevencije nagona za rojewe osim posedovawa
najsavremenijih ko{nica tipa Farar (najboqe sa
desetoramnim nastavcima visine 19 cm) (ovo je
autorovo li~no mi{qewe - primedba urednika),
ili LR (sa kojima ekonomi~nost nije najboqa),
potrebne su i izvesne pripreme.
Kao prvo, obratiti pa`wu i dru{tva zazim-
iti sa hranom u izobiqu, tj. velikim brojem ramova
poklopqenog meda. Po`eqno je da se obezbede i
rezervni nastavci sa takvim medom. Isto tako, za
uspeh je neophodno da se prihvati za istinitu pret-
postavka da se u prole}e po~etak nagona za rojewe
manifestuje polagawem prvih neoplo|enih jaja
koje matice nose u trutovske }elije ili se mani-
festuje po~etkom izgradwe trutovskog sa}a u
praznom prostoru ostavqenom i namewenom za tu
svrhu (na poklopnoj dasci ili ramu gra|evwaku).
Nije lo{e znati i to da veliko zna~ewe u izvo|ewu
ovog metoda ima poznavawe pona{awa p~eliweg
dru{tva tokom cele godine, a naro~ito u prole}e,
kao i minimizirawe stresa usled otvarawa
ko{nice i preure|ivawa wegove sadr`ine,
najvi{e legla. Na daqe slede crte`i kojima }e
biti slikovito obja{wena metoda, ali da napomen-
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona - 45 -
em da prikaz ove metode preko na{eg ~asopisa ramovi sa medom i polenom, ali na kojima nema legla, i
dajem iskqu~ivo sa ciqem da ~ujem ili pro~itam postavqaju se u novi nastavak broj 3. Isto se radi i sa
iskustva onih koji }e se re{iti da isti primene, ramovima koji imaju med u prvom nastavku. Nastavak
u celini, ili barem delimi~no. broj 3 se dopuwuje ramovima iz rezerve. Koli~ina meda
u ovom nastavku ne sme biti ispod 10 kg, a ako je vi{e,
CRT
TE@ 1. utoliko boqe. Ovaj nastavak ide na podwa~u.
Legenda:
Nastavak broj 1: CRT
T E@ 3b:
1,2 i 8,9=med i 3-7 ramovi Legenda:
sa praznim izgra|enim Nastavak broj 1:
sa}em. 2 i 8= ram gra|evwak i 3-
Nastavak broj 2: 7 su ramovi sa praznim
1-9 zatvoren med izgra|enim sa}em ili sa
Ovo je prikaz jednog satnim osnovama
tipi~nog sredwe jakog Nastavak broj 2:
p~eliweg dru{tva pri 3,4,5,6,7,8= leglo; 2,9=
zazimqavawu u jesen. U nastavku br.2 ima 6-9 ramova satna osnova; 1 , 10 =
skoro 100% punih sa 100% poklopqenim medom i prazni izgra|eni ramovi
polenom. Mawe meda mogu da imaju samo 1-3 rama Nastavak broj 3:
postavqenih u sredinu. U nastavku br.1, sredwi ramovi 1-10= ramovi sa medom
su sasvim prazni, a na krajwim mo`e da ima meda i pole- Ovo je izgled
na. ko{nice posle izvr{ene
manipulacije. Med je na podwa~i (neprirodan polo`aj).
CRT
TE@ 2. U sredini nastavka br.2 su centralno postavqeni bez
Legenda: reme}ewa rasporeda, ramovi sa leglom. Do wih, levo i
Nastavak broj 1: desno su satne osnove, a ostatak prostora ispuwavaju
1,2 i 8,9=med i 3-7 prazni izgra|eni ramovi. Pazite da 1. i 10. ram budu sa
ramovi sa praznim izgra|enim sa}em. U 1.nastavku koji je na vrhu mogu se
izgra|enim sa}em postaviti: a)samo 10 izgra|enih ramova(kod slabije
Nastavak broj 2: zajednice); b)izgra|eni ramovi i nekoliko rama
1,2,4,5,6,8,9= zatvoren gra|evwaka (sredwe jake zajednice), ili v)izgra|eni
med; 3 i 7 su med+polen ramovi(u sredinu), a sa strane satne osnove i
Ovo je prikaz zajed- gra|evwaci(ja~e zajednice). Posle ovoga u normalnim
nice u rano prole}e. uslovima nema potrebe za dopunskim prihrawivawem.
Pri prvom prole}nom pregledu se kontroli{e samo
prisustvo matice, zdravstveno stawe i do koje je visine REZIME: Zbog nestabilnog vremena, ovi
rama poklopqen med u nastavku br.2. Ako je potrebno, radovi ne mogu da se {ematizuju i predvide {to
sada je vreme da se vr{i stimulativno prihrawivawe se ti~e rokova, ali su va`ni slede}i principi:
{e}ernim sirupom ili medom, ili pak prihrawivawe
-Koli~ina meda ne sme da padne ispod 8 kg;
-Uvek mora da ima praznog sa}a nad leglom; -Do
za dopunu potrebnog minimuma rezervne hrane, da bi se ravnodnevice med mora biti ispod legla; -Ne sme
izvela slede}a operacija(crte` 3a). Ne vr{i se nikak- se remetiti raspored ramova sa leglom kao pre-
va druga manipulacija. Zavisno od vremenskih uslova, vencija bolesti; -Intenzivno prihrawivawe za
re|e ili ~e{}e se vr{e pregledi samo nekoliko kon- dopunu zaliha se vr{i krajem leta/po~etkom
trolnih dru{tava na p~eliwaku: tra`e se prva tru- jeseni ili rano u prole}e.
tovska jaja ili po~etak izgradwe trutovskih }elija na Zavisno od vremena i ja~ine vo}ne pa{e i
poklopnoj dasci ili na postavqenim ramovima drugih pa{a, vr{e se slede}e kontrole:
gra|evwacima. -Kontrola 1.nastavka i utvr|ivawe da li
je pred blokirawem polenom,
leglom i medom. Po potrebi se
CRT TE@ 3a: otseca trutovsko sa}e sa
Legenda: gra|evwaka ili se dodaje jo{
R AM
Nastavak broj 2: PROLE]NO OV jedan nastavak pun ramova sa
IS
1,2,4,5,6,8,9= A ME
DO izgra|enim sa}em, satnim
M
zatvoren med; 3 i 7 o s n o v a m a i
su med+polen ili gra|evwacima(alternativno
leglo iznad mat.re{etke). Osnovno
Nastavak broj 1: pravilo do ravnodnevice jeste
1,2 i 8,9=med i
da nad leglom uvek morate
imati jedan nastavak sa prazn-
3,4,5,6,7=ramovi sa im sa}em.
praznim izgra|enim sa}em -Kontrola 3.nastavka i utvr|ivawe nije li
Ovo je prevencija nagona za rojewe (obi~no u med prenesen u gorwe nastavke. Ovo se desi kad
po~etku vo}ne pa{e). Otkako se uo~e prvi znaci p~ele du`e ne izle}u(automatsko prihraw-
po~etka nagona za rojewe (kod starih matica ovo se ivawe). Ako p~ele to u~ine, a pa{a je neizvesna
de{ava ranije!), iz nastavka broj 2 se uklawaju svi kompletno se ponovi cela operacija(crte` 3).
- 46 - @ivadinovi} Rodoqub

KOMPLETNA NAU^NA Kpio! B/! Iphh

Autor:

P R EVENCIJA ROJE W A Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz

3336! Tpvui!
SA OSVRTOM NA  47ui! Tusffu
Hbmftcvsh-! NJ! 5:164
PROIZVODWU MEDA U SA]U VTB
^lanak je objavqen u ~asopisima BCK i Melitagora za decembar 1998.godine
Objavqivawem ovog izuzetnog ~lanka na srpskom jeziku, urednik `eli da uka`e svim
~itaocima da su u svetu decenijama unazad prona|ena re{ewa mnogih problema u p~elarstvu,
ali na{oj javnosti nisu bila dostupna. Za{to!?! Odgovor je jednostavan. Pojedini velikani
na{eg p~elarstva su godinama, ne konsultuju}i savremena svetska dostignu}a, prepisivali
jedno te isto iz kwige u kwigu, objavqivali nova izdawa, i na tome odr`avali svoje ime u
,,
vrhu ,, stru~ne p~elarske javnosti, bez i malo truda i sredstava ulo`enih u sopstveno obra-
zovawe. To je dovelo do stvarawa generacije p~elara invalida u obrazovnom smislu, koji su
kao dobri u~enici svojih u~iteqa nastavili odr`avawe pomenute u`asavaju}e prakse, te i
danas mo`emo nai}i na kwige i ~lanke koji ne bi na{li svoje mesto nigde u svetu, ~ak i kada
bi bili objavqeni i pre pedesetak godina. Po ~itawu ovog ~lanka, ali i mnogih drugih iz ove
kwige, uveri}ete se da ove o{tre re~i nisu uzalud izre~ene! U`ivajte i ma{tajte! Naredna
godina se pribli`ava i o~ekuje od nas da primenimo najsavremenija dostignu}a !
Budu}i da je literatura o proizvodwi rojewem, urade korenite intervencije, tj. da se
meda u sa}u {tura i rascepkana na mnogo mesta, kvalitetno simuliraju okolnosti koje
mnogi p~elari koji su bili zainteresovani za vladaju u jednoj ve} izrojenoj ko{nici.
ko{nici
novu Polusatnu kasetu za vrhunsku proizvodwu Slede}i ciq je bio da se razvije plan koji
meda u sa}u, su smatrali da }e im biti te{ko da }e nadopuniti ve} evidentne u{tede u upotrebi
realizuju wen relativno zahtevni plan Hogove Polusatne kasete za med u sa}u, i to sa
(Polusatna kaseta je tehni~ka inovacija za dobi- jedne strane u odnosu prema opremi, a sa druge da
jawe boksesa meda u sa}u prvoklasne i do sada se paralelno poboq{ava znawe i ve{tina.
n e v i | e n e Posle ove potrage imao sam ose}aj da sam
forme. Na ponovo otkrio izgubqenu ve{tinu za proizvodwu
dowim slikama meda u sa}u!
mo`ete videti
kako izgleda u
globalu, i {ta
se od we dobija,
a detaqnija
uputstva bi}e objavqena u drugom delu ove kwige,
koja }e se {tampati za nekoliko meseci. Na
sre}u, postoje indicije da }e se ova novina pojav-
iti u Makedoniji, a nadajmo se i kod nas - primed-
ba urednika). Dana{wi ~asopisi i drugi tek-
stovi te`e da ograni~e prisustvo ovakve teme
povremenim objavqivawem samo nekog od mnogih
mogu}ih planova rada a i to je ~esto propra}eno
savetom u formi ne mnogo korisnih fraza, ili
nagla{avawem te{ko}a. Kao odgovor na ovu
potrebu razra|en je Plan za proizvodwu meda u
sa}u, koji smo nazvali: Plan Xuniper Hil. Plan
je sinteza znawa potrebnog za proizvodwu meda u VE[ TI N A
sa}u i neophodne metodologije za istu svrhu. U 1919. godini je Ministarstvo poqo-
Plan je sastavqen od odgovaraju}ih proce- privrede SAD-a objavilo zapa`enu publikaciju:
dura(taktika) izvedenih iz nekih od istaknutih ,,F
Farmerski bilten 1039, Komercijalna
,,
strategija razra|enih od strane nekoliko priz- p r o i z v o d w a m e d a u s a } u od autora po imenu
natih autoriteta - ~ije su strategije ~esto bile Hfpshf!T/!Efnvui.
{ture jer su akcenat stavqale na procedure. Osnove na kojima po~iva ve{tina uspe{ne
Nagla{avaju}i da su uslovi pogodni za proizvodwe meda u sa}u, i koje va`e do dana{weg
proizvodwu najboqeg meda u sa}u isti oni koji dana, je jasno i nedvosmisleno formulisao
izazivaju rojewe, nije iznena|uju}e priznati da Efnvui zajedno sa velikim brojem proceduralnih
su najsigurniji planovi za proizvodwu meda u opcija. Efnvui nije stao ni iza jedne procedure
sa}u oni koji ~ine da se bez gubqewa p~ela isti~u}i je kao najboqu.
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
Interesantno je da iako je u~ewe Efnvui-
a bez sumwe uticalo na praksu mnogih p~elara
tog vremena, pa i na D/D/Njmmfs-a, ono nije bilo
{iroko prihva}eno osim za ~esto citirawe
nekoliko principa koje je Efnvui!formulisao.
F/S/! Sppu je u kwizi ,,BCD0YZ[ p~elarst-
,,
va (Izdawe 1935, str. 354) zabele`io da je:
,,Pa`qive studije i analize koje je uradio
Efnvui! rezultirale su primenom nau~nih prin-
cipa u kontroli rojewa i komercijalnoj
proizvodwi meda (u sa}u) u celom svetu. Efnvui
je imao retku sposobnost da u prakti~nu pri -
,,
menu stavi rezultate nau~nih istra`ivawa.
istra`ivawa
Ali, na drugom mestu u istom izdawu ove
kwige, kao i u izdawu jo{ iz 1923. Sppu je napisao
{kolski rezime tada{we savremene metodologi-
je proizvodwe meda u sa}u, gde ne spomiwe
,,
Efnvui-ov ,,Bilten
Bilten 1039 ili pak va`ne strate-
gije koje je on opisao.
,,
Isto tako, sam ,,Farmerski bilten je pri-
donosio da se proizvodwa meda u sa}u prihvata
kao te{ko}a, isti~u}i re{ewe koje se otkriva
samo iznutra iz zabele{ke urednika koja glasi:
,,Potrebna je velika ve{tina da se tokom
pa{e spre~i podela radne snage u dru{tvu rojew-
em, i isto tako da se zbog prenaseqenosti
ko{nice spre~i preusmeravawe instinkta za
,,
sakupqawem hrane , a i sam Efnvui!po~iwe svoj
Proizvodwa meda
prilog slede}im naslovom: ,,Proizvodwa
,,
u sa}u zahteva specijaliste .
H F P S H F !, ,T / ! E F N V U I :
,,STRATEGIJA JE DEFINISANA
Ovde }emo ukratko ponoviti najva`nije
su{tinske elemente celokupne analize rada sa
ko{nicama u ciqu proizvodwe meda u sa}u, kao i
prirode te{ko}a, i to jednom serijom citata:
1 ) Preporu~qivo je kori{}ewe dva dubo-
ka tela za plodi{te radi maksimalnog razvoja
dru{tva pred po~etak pa{e:
,,Zbog toga je od velike va`nosti da (1)
svako dru{tvo bude normalnog sastava u periodu
na 6-88 nedeqa pred po~etak pa{e i (2) da odgajawe
legla bude na maksimalnom nivou za ceo taj peri-
od, ~iji je ciq proizvodwa radilica koje }e
,,
u~estvovati u pa{i .
2 ) Preporu~uje se redukcija ko{nice na
samo jedno telo krajem medewa:
,,Odgajawe legla koje je od primarne
- 47 -
va`nosti tokom gore pomenutog perioda, postaje
od sekundarne va`nosti pri samom po~etku
medonosne pa{e... Zato se u ovo vreme pravi
radikalna promena ciqa manipulacije. Umesto
da se pro{iruje plodi{te, ciq p~elara sada
treba da bude koncentracija legla i radilica...
Plodi{ta dru{tava koja se u ovo vreme prostiru
na dva nastavka, treba da se svedu na jedan.,,
Uslovi koji najvi{e idu u prilog
proizvodwi meda u sa}u, su isti oni koji bude
nagon za rojewem.
,,Ovo sabijawe p~ela radilica u jakim
dru{tvima, koje je od tako izuzetne va`nosti u
proizvodwi najkvalitetnije klase meda u sa}u,
tra`i veoma pa`qiv i ve{t rad, budu}i da zala-
gawa p~elara mogu biti jo{ uvek obezvre|ena na
jedan od ova dva na~ina: 1)rojewem se jako
dru{tvo mo`e podeliti na dva ili vi{e delova,
ili 2)zbog toga {to im je onemogu}eno da se roje
ili nedostatka prikladnog prostora za skladi-
rawe hrane, itd. p~ele bi mogle da rade veoma
slabo ~ak i pri najja~oj pa{i... Radna snaga
dru{tva mora se odr`avati nepodeqenom a sred-
stva koja se koriste u tu svrhu treba da budu takva
da omogu}e da instinkt za sakupqawem hrane
ostane dominantan tokom ~itave medne pa{e,,.
3 ) Efnvui je kasnije definisao kqu~nu
strategiju koja }e se suo~iti sa nepo`eqnim
rojem - S i m u l i r a w e j e d n e v e } i z r o j e n e
ko{nice.
,,Zato je neophodno, da bi se postigli
najboqi rezultati, da ova operacija spre~avawa
deobe radne snage dru{tva bude u harmoniji sa
instinktima p~ela. Uslove za realizaciju ovog
ciqa treba da obezbedi p~elar, simuliraju}i do
izvesnog stepena faktore prisutne pri prirod-
nom rojewu. Postoje dve grupe uslova koje su do
sada bile dobro prou~ene i razra|ene, pod kojima
bi se dru{tva koja se spremaju za rojewe, mogla
zadovoqiti u wihovim nagonima, bez podele
zajednice tokom zna~ajnog perioda, obi~no do
kraja medonosne pa{e. To su:
A) uslovi koji vladaju kod roja tek
sme{tenog u novu ko{nicu, i
B) uslovi sli~ni onima koji vladaju u
roditeqskom dru{tvu od trenutka stabilizacije
,,
mlade matice u obavqawu wenih du`nosti.
4 ) Specifi~ne preporuke za odr`avawe
ja~ine dru{tva tokom trajawa pa{e su najve}i
problem sa kojim se mora suo~iti proizvo|a~
meda u sa}u, i one su otelotvorene u slede}oj
- 48 - @ivadinovi} Rodoqub
izjavi: ,,Sve uspe{ne mere protiv rojewa, bez sistema koji se odnosi na kontrolu rojewa, a koji
obzira da li su primewene kada je dru{tvo ve} je toliko kriti~an na po~etku medonosa i sezone
dobilo rojevi nagon ili mnogo pre termina rojewa, u celini se otelotvoruje Demuth-ova
rojevske sezone, imaju jedan zajedni~ki faktor - strategija, iako se na jedinstven na~in
privremeno uznemiravawe dru{tva u kontinu- nagla{ava procedura kojom se demonstrira neuo-
itetu izvo|ewa mladih p~ela. Ako se svakom bi~ajeno zala`ewe do samih granica toleranci-
dru{tvu zameni matica po~etkom medonosne je. P~ele se sa maticom sabijaju u jedno od dva
pa{e, a ve} je bilo bezmati~no 10-115 dana, onda }e plodi{na tela za vreme od nekoliko dana na
kod takvih dru{tava rojewe, ako ga uop{te bude, samom po~etku medonosne pa{e, i time se namer-
biti krajwe retko no izazivaju pripreme za rojewe, ako ve} nisu i
tokom jedne obi~ne same zapo~ele. Matice su sa potse~enim
,,
sezone. krilima zbog dodatne sigurnosti da ne do|e
Ova izjava do gubqewa p~ela, bilo pre ili posle
posebno nagla{ava D EQ Q EWA . Matica se odstrawuje ~etiri dana
najva`niju jedin- kasnije. Desetog dana se dodaje zreo mati~wak
stvenu strategiju, (ili oplo|ena matica). (Obavezno pogledajte
magi~ni kur{um ~lanak profeso-
koji je osnova svih Da ne bude lomatawa sa rojevima ! ra Slobodana
onih planova koji Slike preuzete iz ukrajinskog Miloradovi}a
o m o g u } u j u ~asopisa Pasika broj 3/1998.godine o b j a v q e n u
proizvodwu meda u ~ a s o p i s u
sa}u. M a t i c a
5 ) Efnvui br.6/1999 koji
nije podvukao govori o ne~em
nij e d nu p o s e b n u sli~nom kao
strategiju, ali je meri drasti~nog
zato naglasio uve}awa pri-
glavni razlog nosa. Ako
za{to je izbegao nemate taj broj,
preporu~ivawe obratite se
,,
ovog ,,metoda : uredniku ove
,,Ovaj metod nije u op{toj upotrebi kod kwige - primed-
p~elara zbog te{ko}e odre|ivawa pogodnog ba urednika).
vremena za operaciju, {to je od zna~aja za Sada opasnost
,,
uspeh. od gubqewa dela
Zbog toga, glavni zadatak koji treba p~ela jedino
jo{ da bude obja{wen je na~in birawa mo`e da se javi
pogodnog vremena.
vremena kasnije sa
K A R L I X I, ,N I K I L I O N : ,,rojem za spari-
,,STRATEGIJA JE POTVR\ENA vawe,, ili
U jo{ jednoj zna~ajnoj publikaciji g u b q e w e m
,,
,,Med u sa}u (Ipofz! jo! uif! Dpnc) koju je dodate matice,
napisao Karl Kilion 1951. godine, dopuwenoj od opasnost koja po~iva na napravqenom previdu
wegovog sina i partnera Xini Kiliona 1981. barem jednog mati~waka (neki prinudni
godine, osnovna strategija za simulirawe ve} mati~wak) pri sistematskom pretra`ivawu svih
izrojene ko{nice je jasno potvr|ena u svojoj mati~waka.
vrednosti. Decenije provedene u proizvodwi Uslovi koji vladaju u ve} izrojenoj
meda u sa}u koje imaju Kilionovi i ogroman broj ko{nici, ali bez gubqewa p~ela se posti`u tek
dobijenih nagrada, uz vi{e od 1000 dru{tava posle blizu ~etrnaestodnevnog prekida zalegawa
predstavqaju terenss k i ek k s periment od nepro- na po~etku medonosne pa{e. (Vidi crte` 1)
cewive vrednosti.
Sistem Kilionovih ima svoje korene u
MEDI[TE SA
Crte` broj 1

u~ewima Efnvui-a i Njmmfs-a. Prema Kpio! B/

Sppu-u: ,,Ova dvojica qudi, u svoje vreme, su bili MEDOM U SA]U
priznati kao najve}i autoriteti za proizvodwu
,,
meda u sa}u . Dibsmft! Lsvtf! (Paris, Ilinois) je
slede}i wihovo u~ewe na~inio vredan doprinos
 Mlada matica
naro~ito u kori{}ewu medi{ta. Slede}a  Samo poklopqeno leglo
poboq{awa su na~iwena uz pomo} Karla  Koncentrisana snaga
Kiliona, a kasnije je sve bilo fino modifiko-
vano od Xini Kiliona. izletnica
,,
Kwiga ,,Med u sa}u opisuje jedan celogo-
di{wi pristup radu sa ko{nicom. U onom delu
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
Daqim radom sa medi{tima se podsti~e
ono {to bi se moglo nazvati ve{ta~ka pa{a.
,,U toku ovog bezmati~nog perioda p~ele
izletnice su smestile malo sve`eg nektara gore
u medi{tu i u svim }elijama iz kojih su se
izvodile p~ele. Plodi{no telo bi}e zatrpano
sve`im medom u trenutku dodavawa mlade matice
ili mati~waka. ^im zapo~ne polagawe jaja p~ele
}e med preneti u medi{te. U `eqi p~ela da
obezbede matici prostor za zalegawe u izobiqu,
rad u medi{tu prakti~no eksplodira , brzo
obezbe|uju}i p~elaru dobro ispuwena medi{ta
sa medom u sa}u. Od tada pa nadaqe se proizvodi
najlep{i med u sa}u, i onda koliko god da sabi-
jamo p~ele na bilo koji na~in, nemogu}e je
,, ,,
naterati ih da se roje. (,,Med u sa}u str.102)
Verovatno je mogu}e da se imitira model
Kilionovih (crte` 1) drugim sredstvima koja
tra`e mawe discipline u radu i mawu zavisnost
od ta~nog poznavawa biologije i pona{awa
p~ela.
B R A T A D A M ,(, C s p u i f s ! B e b n ) :
,,STRATEGIJA JE UTVR\ENA
Jako svedo~anstvo za osnovanost strategi-
je kontrole rojewa koju je istakao Efnvui sti`e
nam od Brata Adama, u wegovoj kwizi:
,,
,,P~elarewe u parohiji Bakfast Abi
(Cfflffqjoh!jo!Cvdlgbtu!Bccfz) str. 46-47:
,,Iako postoji, mora se priznati, bezbroj
mera za prevenciju rojewa, na ni jednu se ne
mo`emo sa sigurno{}u osloniti, osim na onu
koja ukqu~uje odstrawivawe matice na period od
10-114 dana. Mi smo primewivali ovaj metod na
svim dru{tvima, bez obzira da li su pripreme za
rojewe bile u progresu ili ne, 21. ili oko 21.
juna. Deset dana kasnije su odstrawivani svi
mati~waci a kroz nekoliko dana dodavana je
m l a d a
oplo|ena
matica.
Kori{}ewem
ove metode elim-
inisani su nu`ni
pregledi jednom
nedeqno. I jo{ vi{e
od toga, osiguran je zna~ajno
ve}i prinos sa pa{e na deteli-
ni, budu}i da
su posle 14-
18 dana
- 49 -
dru{tva ovako tretirana pokazivala radnu
energiju koja se manifestuje samo kod novonase-
qenih rojeva. Ovaj metod kontrole rojewa
neizvesnost Uop{tee se nee
iskqu~uje svaku neizvesnost.
,,
posstavqa pitawee da li }ee ili nee}ee usspeeti!
Ovde Brat
Adam govori o
sigurnosti da }e
instinkt za
sakupqawe ostati
dominantan a
rojewe pod sig-
urnom kontrolom,
kao {to je navede-
no kod Efnvui-a i
demonstrirano od
Kilionovih. Ali
Brat Addam idde i
mnogo daqee:
,,Tako|e su
osigurane i mnoge
druge prednosti. BRAT ADAM
Prekid u odgajawu
legla ima profilakti~ko dejstvo {to se ti~e
zdravqa zajednice. On tako|e uti~e i na redukci-
ju ja~ine dru{tva odmah posle glavne pa{e u
vreme kada vi{ak snage mo`e da bude pozitivan
nedostatak a to je u onim podru~jima gde nema kas-
nije pa{e. Dru{tva koja su bila tretirana na
ovaj na~in }e u}i u zimu sa podmla|enim sas-
tavom, i kao {to je pokazalo iskustvo, bi}e
mnogo uspe{nija u prole}nom razvoju sa `ivot-
nom snagom koja nedostaje zajednicama netreti-
,,
ranim na ovaj na~in .
,,Profilakti~ko dejstvo na zdravqe zajed-
,,
nice koje je bilo ispitivano od Brata Adama je
naro~ito zna~ajno danas zbog varoe i woj
pridru`uju}ih virusa koji izazivaju propast
p~eliwih dru{tava.
Zatim je Brat Adam potencirao problem
gubitaka zbog te{ko}e odre|ivawa pravog
trenutka za izvo|ewe navedenih operacija, koji
je spomiwao i Efnvui!kao razlog op{teg neprih-
vatawa gore navedenog metoda sa prekidom kon-
tinuiteta legla, ukqu~uju}i i region Bakfast
Abi gde postoji i kasna pa{a:
,,Za nesre}u, kao {to smo kasnije otkrili,
u Dartmoru (stenovita zaravan u Engleskoj) niko
ne mo`e da se nada da }e dobiti vredan prinos od
vreska, osim od dru{tava koja su na vrhu svoje
snage. Ovde ponovno prekid u odgajawu legla u
vreme kada bi trebalo da se odgajaju p~ele za
sakupqawe meda - pri kraju avgusta se pokazao
odgovornim za gubitak neophodne snage
,,
dru{tva .
Mo`e da se zakqu~i da za oko 6-7 nedeqa
(ili pre toga) prednosti strategije istaknute od
Efnvui-a i{~ezavaju zbog datih razloga
(jaz u broju radilica) i da se ubrzo posle
toga isto doga|a i sa imunitetom na
rojewe. Otuda bi trebalo da se razvije bilo
kakva sinteza koja }e se suo~iti sa ovim
ugra|enim vremenskim poretkom.
- 50 -
H/X/! EFNBSFF:
PRETE^A KO[NICE U
KOJOJ JE SIMULIRANO ROJEWE
Osnovna verzija sada ve} klasi~nog
Demarijevog plana za kontrolu rojewa (vidi
crte` broj 2) je bila objavqena 1894. godine, a
potom je sledila serija modifikacija (Kwiga:
BCD0YZ[! Cfflffqjoh, izdawe 1935. godine, str.
216-219).
2
@ivadinovi} Rodoqub
deni neki od uslova kojih ima u ve} izrojenoj
,,
ko{nici: matica je zatvorena dole sa ,,rojem i
perspektivom novog po~etka, a bezmati~no leglo
je gore (izrojeno mati~no dru{tvo), a obe zajed-
nice dele iste p~ele. Neki obja{wavaju da je
demarirawe efektivno jer je zbijenost mladih
p~ela na leglu umawena, a istovremeno je
obezbe|eno dovoqno prostora matici za zale-
gawe. Ali, tu ne postoji globalni prekid u kon-
tinuitetu odgajawa legla.
Da li pod uticajem Efnbsff-a ili ne,

Leglo podignuto odozdo. Efnvui navodi kori{}ewe mati~ne re{etke da

bi se podelila ko{nica koja ima plodi{te od dva
tela (bez preme{tawa legla) kao jednu od neko-
J

Ostavqa se otvoren gorwi liko opcija da se do|e do prekida zalegawa u bez-

otvor za izlazak trutova.
O

mati~nom delu (Farmer, bilten 1039).

[iroko kori{}eno sa raznim modi-
R

fikacijama, demarirawe samo po sebi se ne pre-

Mati~na re{etka poru~uje za proizvodwu meda u sa}u.
B

Efekat je ograni~en na veoma kratkotra-

jnu kontrolu rojewa, pa je ~esto potrebno pon-
avqawe postupka - verovatno ba{ zato {to nema
@

Ovde dole se matici daje globalnog prekida u odgajawu legla. A tako|e je i

efekat uticaja na dru{tvo koje se ve} spremalo
mogu}nost zalegawa na
E

na rojewe, krajwe nesiguran i kontroverzan.

velikom prostoru. Strategija koju je definisao Efnvui i
T

u~ewa ili svedo~anstva drugih autora o kojima je

R

ovde diskutovano, sadr`e konsenzus, i veoma su

dobra baza (ali samo baza, i ni{ta drugo, kao {to
C

}ete videti u nastavku ovog ~lanka na narednoj

stranici - primedba urednika) za upravqawe
U najprostijoj formi se odvaja matica od razvojem nove sinteze, koja }e rezultovati
wenog legla mati~nom re{etkom. Tako su uve- kona~nim re{ewem problema.

KADA BUDEMO NAU^ILI BIOLOGIJU P^ELA

DO SAVR[ENSTVA, I BUDEMO UPRAVQALI
P^ELAMA TAKO DA UVEK ZNAMO NA KOJI
NA^IN ]E ONE ODGOVORITI NA SVAKU NA[U
INTERVENCIJU, MO]I ]EMO SEBE NAZIVATI
VRHUNSKIM P^ELARIMA. SVE DOTLE, MI
SMO AMATERI !

Foto: Melitagora, 12/1998.

Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u - 51 -
Autor:
Kpio! B/! Iphh
KONA^NO:
Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz PLAN XUNIPER HIL
3336! Tpvui!
47ui! Tusffu  Kontrola rojewa i
Hbmftcvsh!
NJ! 5:164! -! VTB dobijawe meda u sa}u
^lanak je objavqen u Bnfsjj dboo ! Cff!!Kpvsoo bm , januar 1997. i Melitagora, januar 1999.
lan Xuniper Hil je predstavqen na 2 ) Kada podignete najvi{qe telo ko{nice
P crte`u broj 3. i izra`ava konsenzus
,,
,,Strategije za obnovu (simulacija izrojene
radi pregleda da li ima mati~waka kraj dowih
letvica ramova (pregled od 10 sekundi), stavite
ko{nice) u okvirima nove proceduralne sinteze ga na stranu na krov ko{nice. Jedno prazno telo
- sa nadom da }e ono najboqe u toj ve{tini da stavite na rezervnu podwa~u i namestite ga
donese i predstavi u opsegu mogu}nosti koje izme|u dva tela ko{nice (koja su sada razdeqe-
ima ve}ina p~elara.
p~elara Mnogi postavqeni ciqevi na).
su bili koncentrisani u minimumu koraka koje je 3 ) Sada kad su tela otvorena i pravilno
neophodno preduzeti za uspeh. postavqena, premestite 8 ili 9 ramova na kojima
Prekid kontinuiteta zalegawa je otpo~eo nema legla (sa p~elama i svim drugim) iz
sa danom 0 , deset dana pred o~ekivanu medonosnu plodi{ta u prazno telo (postavqeno izme|u dva
pa{u, bez obzira da li vam je namera proizvodwa tela ko{nice), obavqaju}i posao od spoqnih
meda u sa}u sa rane prole}ne pa{e pa nadaqe, ili zidova ka unutra (ka centru) sve dok ne do|ete do
samo za kasnu glavnu pa{u. legla, a ako na ovakvom ramu bude i matica, ona
Preduslovi su: zdravo dru{tvo sa mati- }e se smestiti tamo gde je mi i `elimo, tj. u telo
com, koje ima 11-12 ramova legla u svim stadiju- ko{nice koje treba da bude broj 1.
mima i da se nalazi u dva tela - nastavka. 4 ) Odaberite jedan ili dva rama sa leglom
PREKID LEGLA DEMARIRAWEM i p~elama na wima iz bilo kog tela i premestite
Koncept Efnbsff-a sa odvajawem matice u centar tela koje treba da bude broj 1. da bi
od wenog legla pomo}u mati~ne re{etke je oformili nukleus (bez obra}awa pa`we na
izabran da bi se zapo~eo ovaj plan ne samo radi maticu).
pogodnog prekida kontinuiteta legla {to mora 5 ) Iz jednog od dva originalna tela
da se dogodi u gorwem telu, ve} i zato {to plan ko{nice istresite sve p~ele sa preostalih ramo-
Efnbsff-a slu`i i u svrhu ostvarewa jo{ neko- va odozgo u telo koje treba da bude broj 1. i to
liko ciqeva va`nih sami po sebi:
Imunitet na rojewe u periodu od 10
dana.
Neprekinuto zalegawe matice u dowem
nastavku.
Uslovi koji ukqu~uju gradwu mati~waka
najvi{eg kvaliteta u bezmati~nom nastavku, {to
je od velike va`nosti ako u ko{nici treba da
odgajimo drugu maticu.
Nadaqe se mogu posti}i jo{ tri va`na
ciqa :
Rojevski mati~waci, ako ih ima, se mogu
eliminisati budu}i da se pri demarirawu svaki
ram uzima u ruke i preme{ta.
Matica se automatski izoluje od legla u
dowem telu ko{nice, ~ime se nadaqe izbegava
tra`ewe matice.
Prvi korak se preduzima kako bi se
proizvela ili dodala druga matica.
PROCEDURA
Preduzimaju se slede}i koraci da bi se
izveo stadijum 1:1
1) Procena stawa ko{nice.
Najverovatnije gore navedeni preduslov za stawe
u ko{nici mo`e da bude o~igledan iskusnom
p~elaru, ili mo`e biti odre|en brzim pregle- FOTO:
dom, ili se ~ak utvr|uje prilikom Demarirawa
tj. preno{ewa legla. Jugoslav Stojkovi}
- 52 - @ivadinovi} Rodoqub
ponovo bez obra}awa pa`we na maticu. Pqosnati kavezi su odli~ni, budu}i da mogu da se
Postavite uramqenu mati~nu re{etku sa stave izme|u satono{a ramova.
otvorom za trutove i odozgo stavite ono telo Zreo mati~wak:
B)Zreo mati~wak
ko{nice koje sada na ramovima nema p~ela. b1:Presa|ivawem larvi u nekoliko
6 ) Ramovi iz drugog tela ko{nice sada se ~vrstih vo{tanih osnova za mati~wake
preme{taju u novo telo broj 2 posle stresawa prilepqenih za sa}e odmah do satono{a ramova
svakog rama na ulazu u ko{nicu, a u isto vreme se standardnog LR tela broj2, sa kori{}ewem larvi
lako proverava ima li mati~waka. sa istog rama ili od odabranog soja. P~ele }e
E
RAW od Prazno sa}e ako ima (Pr DEQ
Crte` 3.
M ARImatice rojevih mati~waka e E
iz tme{taw WE
DE jawe a) Sta ela
a
legl diju 1 u e mati
(odv Leglo m2 tel
o 2) ce
m1
diju Zatvorena matica Dan
Sta 0
10
Dan (ili presa|eni
Medi{ta sa medom u
Hrana ili isce|eno mati~waci) sa}u
medi{te
mati~na re{etka Ostaje sa ulogom
ubla`iva~a-amortizera

NUKLEUS
LEGLO Zatvoreno leglo + ili zreo mati~wak
roditeq p~ele izletnice
NUKLEUS
2-Obnova
(deoba legla) roditeq Odvojeni nukleus

LEGLO 3 a -Proizvodwa sa}a 3 b-Dodavawe nove

A

matice (ili oplodwa)

V
TI

roditeq
A
RN

1-Ko{nica sa dva ponovno sjediwavawe

TE

plodi{na nastavka Medi{ta sa medom u

L

Stadijum 3 sa}u
A

Medi{ta sa medom u sedma nedeqa Ubla`iva~

sa}u (opcionalno)
ponovno sjediwavawe
Ubla`iva~
(opcionalno) Stadijum 3
posle medobera sa potse~enim sedma nedeqa
krilima
sa potse~enim
krilima Odstrawuje se
mati~na mati~na re{etka
re{etka

mati~na re{etka Vreme po slo-

bodnom NUKLEUS
izboru

roditeq
NUKLEUS
4-Proizvodwa meda u
roditeq sa}u-dvomati~no(KGL)

5-Proizvodwa meda u Plan Xuniper Hil je sastavqen od saglasnih klasi~nih

sa}u (jednomati~no)
lagodqiv je razli~itim regionalnim pa{nim obrascima
7 ) Na kraju, pre zatvarawa Demarirane
ko{nice preduzmite prve korake za dobijawe
druge matice (Mn) u gorwem bezmati~nom telu
ko{nice (broj 2) koje je puno sa leglom. Dva su
izbora za dodavawe druge matice, i to 10 dana kas-
nije pri obavqawu stadijuma 2 (crte` 3):
Mlada
A)Mlada oplo|ena matica:
matica
Najjednostavniji put jeste kupovina mlade
oplo|ene matice, kojim mo`e da se krene ako vam
je presa|ivawe larvi problem. Matica bi treba-
lo da se zatvori u kavez snabdeven medno-
{e}ernom poga~om i postavqen u centar tela
broj 2 kako bi pomogao da se ugu{i gradwa
mati~waka i da se obezbedi obnova u toku 10 dana.
procedura povezanih kroz celogodi{wi rad i pri-
prihvatiti takve mati~wake ~ak i ako ne
zapo~ne gradwa novih mati~waka. Prihvatawe
presa|ivawa treba da se proveri posle jednog
dana, te ako ima potrebe, treba da se ponovi, ili
zbog boqeg prihvatawa da se sa~eka jedan dan pa
da se zatim presa|uje.
b2:Kori{}ewem rojevskih mati~waka: ako
su prisutni rojevski mati~waci, stariji i
napredniji mati~waci se uni{tavaju a po~eci
mati~waka (jaje ili jednodnevna larva) mogu da se
ostave u telu broj 2 kao adekvatna zamena za
presa|ivawe.
Status mati~waka, prihvatawe i kvalitet
mogu lako da se utvrde kad po`elite budu}i da se
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u - 53 -
ceo proces odvija u gorwem, dostupnijem telu. napred) na prazno mesto roditeqske ko{nice i
,,
8) Ako se ko{nica spremala za rojewe, zaokrenite telo broj 1 ka nazad (,,le|ima jedna
obezbedite prostor/ramove za skladirawe ko{nica uz drugu).
(dodavawem medi{ta) odozgo, kako bi se poja~ao 4) Prenesite maticu M iz ko{nice 3b
imunitet na rojewe. nazad na roditeqsko mesto (3a) odozgo, osigu-
Dobra ideja jeste i da se sledi praksa ravaju}i se da ostavite dovoqno p~ela za negov-
Kilionovih za potsecawe krila maticama kao awe legla. Mi ipak `elimo da glavnu snagu
sigurnosna mera, osobito pred obnovu. ostavimo na mestu namewenom za proizvodwu
Mogu}nost da iz ovako Demarirane ko{nice meda.
izleti roj tokom kratkog desetodnevnog perioda 5) Vratite plitko medi{te (ako ga ima) na
sa prekidom kontinuiteta legla je malo verovat- 3a i dodajte jedno ili vi{e medi{ta odozgo.
na: matica sa potse~enim krilima je osigurawe 6) Na kraju, dodajte maticu u kavezu (Mn)
od kakve krajnosti. ili zreli mati~wak, koju ste do sada ~uvali u
STADIJUM 2: DEOBA zaokrenutom odvojenom nukleusu (3b).
Deoba se izvodi 9-10 dana kasnije, ali Sledi period od 5-6 nedeqa proizvodwe
nikako ne kasnije od toga ako se kao izvor za meda u sa}u na roditeqskom mestu (3a) i
drugu maticu koriste mati~waci. konkurentsko ali nezavisno odgajawe legla u
Sada je ciq da se prenese matica (M) kod ko{nici 3b.
wenog legla u telo broj 2 na roditeqsku podwa~u Ovaj odvojeni nukleus-dru{tvo (3b) se
uz zamenu maticom u kavezu (Mn) (ili zrelim posve}uje zameni matice i odgajawu legla u ovom
mati~wakom), i da se p~ele koncentri{u u jedno periodu. Kod wega je veoma lako pratiti status
telo na podwa~i radi proizvodwe meda. druge matice. Ovo je vreme da se matica Mn
Obratite pa`wu na ponovno kori{}ewe stare obele`i i da joj se potse~u krila (nova glavna
matice posle prekida kontinuiteta legla, matica za slede}u sezonu) ali tek kada bude prih-
umesto nove mlade matice. Ovo je
promena za razliku od Efnvui-a i FOTO: Jugoslav Stojkovi}
drugih. Ne postoji rizik pri
vra}awu matice wenom leglu Savremeno p~elarstvo jednos-
budu}i da je ona bila glavna mati-
ca celo vreme. tavno ne trpi prirodne rojeve.
Isto tako, sa vra}awem
stare matice (M) umesto da se
Jer, dok jurite roj, pobe}i }e vam
koristi Mn na roditeqskoj med !!!
podwa~i (3 na crte`u 3) du`ina
prekida legla mo`e precizno da
se kontroli{e a tako|e i nas-
tavak rada u medi{tima sa medom
u sa}u, kao rezultat ve{ta~kog
prinosa (eksplozija spomenuta
kod Kilionovih) stimulisan
brzim produ`avawem no{ewa
jaja. Zaostali med se prenosi gore
da bi se napravio slobodan pros-
tor matici.
PROCEDURA (DEOBA)
Prvi korak sugerisane
procedure se bazira na
kori{}ewu postoqa za dve
ko{nice - razume se da je ovo
odre|eno li~nom naklono{}u.
1) Pomerite ko{nicu na
drugu stranu od postoqa za dve
ko{nice, podi`u}i je sa malom
{ipkom i medi{te postavite na
stranu, ako ga ima.
2) Odstranite maticu sa
kavezom Mn ili zreli mati~wak
iz tela broj 2 i sa~ekajte - kasnije
}ete je premestiti u deqenik
formiran sa strane (odvojeni
nukleus).
3) Postavite duboko telo
broj 2 na podwa~u (zaokrenutu
- 54 -
va}ena ili oplo|ena i krene sa zalegawem. U
toku prekida legla u telu broj 2, matica u telu
broj 1 je imala podr{ku u zalegawu od strane
celokupne populacije p~ela, pa se sada tamo
nalazi leglo u svim stadijumima razvoja. Sa
vr{ewem deobe koja koincidira sa krajem preki-
da legla u telu broj 2, celo leglo proizvedeno u
tom periodu od 10 dana je prakti~no na raspola-
gawu i vrati}e nam se 5-6 nedeqa kasnije u vidu
odraslih p~ela, ~ime }e dru{tvo zna~ajno
oja~ati i tako se obezbe|uje neophodna snaga
dru{tva zbog ~ijeg nedostatka su se jav-
ili gubici meda kod Brata Adama u
Dartmoru.
STADIJUM 3
PONOVNO SJEDIWAVAWE
Ovaj par podeqenih jedinica (3a i
3b) koji imaju maticu se sjediwuju
posle 5-6 nedeqa da bi se formirala
dvomati~na zajednica postavqena na
roditeqskom mestu (4 na crte`u 3). Ova
ko{nica sa dve matice ima k on-
solidovano g nezdo sa l eglom
(KGL) za proizvodwu
meda u sa}u.
Postavqeni
ciq je da se ponovo koncen-
tri{e izletni~ka snaga u jed-
noj jakoj jedinici-ko{nici za proizvod-
wu meda (4) koja ukqu~uje nove
odrasle p~ele koje su bile rez-
ervisane za leglo u 3b, i da se neutrali{e pad u
izletni~koj snazi ~emu je pa`wu posvetio Brat
Adam, a zakqu~ak dao Efnvui.
Stadijum 3 }e, razume se, biti presko~en
ako su stadijumi 1 i 2 bili preduzeti u ciqu
proizvodwe meda u sa}u pri kasnoj glavnoj pa{i.
PROCEDURA
(PONOVNO SJEDIWAVAWE)
1) Sklonite medi{ta u stranu. Na 3a }e
verovatno biti medi{ta sa medom u sa}u (bok-
sesi) sa neke prethodne pa{e, dok je glavna pa{a
blizu ili je ve} otpo~ela.
2) Postavite mati~nu re{etku sa otvorom
za trutove na woj, ili mora da postoji otvor na
nastavku u tu svrhu sa gorwe strane, kao i za
privremeni izlaz za gorwe p~ele posle ponovnog
sjediwavawa.
3) Telo broj 1 se postavqa na mati~nu
re{etku . Postavqa se u istom polo`aju kao {to
je bilo do sada u odnosu na strane sveta, tj. ne
@ivadinovi} Rodoqub
okre}e se za 180o. Razlog za ovo je taj {to p~ele
odozgo jo{ uvek tra`e izlaz tamo gde se do sada
nalazio i uzbu|uju se ako wega tamo vi{e nema, a
kada krenu nadole, matica koja se sad tu nalazi
posle sjediwavawa zapada u opasnost.
Kori{}ewe metoda spajawa sa hartijom ovde
predstavqa dobro osigurawe. Jedna alternativna
ideja za gorwi ulaz napravqen na telu ko{nice
prikazana je na slici na ovoj stranici.
Pa`wa:
Pa`wa Ako se ovakvo ponovno sjediwavawe
izvede prerano, tj. pre nego {to bude bilo
legla svih starosti, i solidne popu-
lacije p~ela, gorwa matica je ona koja se
u ovom slu~aju nalazi u opasnosti.
4) Vratite medi{ta i dodajte nova ako
je potrebno.
Kontrola rojewa skre}e od efekata
koje nosi prekid kontinuiteta legla na
kontrolu koja se posti`e efektom rada u
ve}em prostoru za skladirawe i samim
prisustvom dve matice - a znamo da obe
pojave redukuju rojewe.
rojewe
Alternativni stadijum 3, sa jednom
Po{tovawem
maticom (5 na crte`u 3) sledi kada su
navedenih stadijumi 1 i 2 zapo~eti kasno da bi se
principa
pretvori}ete
proizveo med na glavnoj pa{i, ili
p~ele u bi mogao da bude koristan kao
natprirodna bi}a!
metod izbora kada sledi
rane stadijume 1 i 2 jednos-
tavno ponovnim sjediwavawem, pri ~emu je mnogo
verovatnije da }e pre`iveti gorwa matica
(Mn). Dve opcije se mogu pokazati kao jed-
nako produktivne: matice }e se mo`da i
preklapati jedno izvesno vreme sa svojim podjed-
nako jakim dru{tvima.
DISKUSIJA I DOPUWAVAWE
Postoji nekoliko va`nih tema kojima je
potrebno dodatno obja{wewe, jer nisu ukqu~ene
u plan Xuniper Hil. Radi se o slede}em:
A) ODRE\IVAWE ADEKVATNOG
TERMINA:
Adaptacija na razli~ite regione
Budu}i da su za svaki stadijum plana dati
vremenski intervali, on lako mo`e da se pri-
lagodi kako bi obuhvatio profil svake pa{e.
Na lokacijama sa samo jednom pogodnom
pa{om za proizvodwu meda u sa}u, ili kada
p~elar odlu~uje da ide na samo jednu takvu pa{u,
kqu~no je prekinuti kontinuitet legla na 10
dana pre po~etka pa{e (dan 0) ~ime }e se
proizvoditi med u sa}u samo dok traje pomenuta
pa{a {to se odli~no uklapa u proizvodwu cen-
trifugiranog meda pre i posle (zaobilazi se dvo-
mati~ni stadijum 3, tj. sledi alternativni stadi-
jum 3).
B) ALTERNATIVNA LOKACIJA
MATICE
U stadijumu 2, mo`e da bude eliminisana
zamena matice u ko{nici i zreo mati~wak (ili u
kavezu zatvorena Mn). Tada }e biti i mawe rada.
Ova opcija }e mnogo efektnije da bude u
skladu sa strategijom Efnvui-a za produ`eni
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
imunitet na rojewe, ali se ~ini da taj imunitet
ovde nije ni potreban - ako se uzme u obzir
ograni~eno trajawe stadijuma 2 pre ponovnog
sjediwavawa (5-6 nedeqa). Daqe bi lako}a kojom
se upravqa proizvodwom Mn unutar ko{nice na
postoqu za proizvodwu meda (3a) bila mawe
pogodna, a period prekida legla bi bio podlo`an
mogu}nosti produ`enog trajawa sa odlo`enom
oplodwom, ili bi do{lo i do katastrofe zbog
neuspe{ne oplodwe ili dodavawa, ba{ na
kriti~nom delu puta za proizvodwu meda u sa}u.
V) MATI^WACI ZA ZAMENU I
DEMARIRAWE
Bez obzira da li su mati~waci zapo~eti
spontano ili ne, ako ih ostavimo u demariranoj
ko{nici oni su nesu{tinsko pitawe, u izvesnoj
meri zavisni od medonosne pa{e, ja~ine ko{nice
i udaqenosti izolovanog legla od matice.
Nikada nema velikog broja mati~waka, a oni koji
postoje su dobrog kvaliteta. Tamo gde p~ele nisu
mogle da zapo~nu mati~wake dok je leglo jo{
bilo mlado (pribli`no jedna nedeqa), prih-
vati}e presa|ene mati~wake. Osnove mati~waka
p~ele boqe prihvataju drugog dana po demari-
rawu u stadijumu 1. Kasnije mo`e da bude potreb-
no i ponovqeno presa|ivawe.
Prekid kontinuiteta legla u prisustvu
matice u istoj ko{nici, je boqi od prekida legla
bez matice (kao {to je naprasno ubijawe matice)
,,
budu}i da ima samo nekoliko ,,tihosmenskih
mati~waka koji se lako sre|uju i koji imaju visok
kvalitet u pore|ewu sa velikim brojem prinud-
nih mati~waka koji se lako mogu prevideti.
Prethodni poku{aji autora da uvede drugu
maticu (Mn) putem zrelog mati~waka
(za{ti}enog) u Demariranu ko{nicu sa maticom
kao u telu broj 2 (skica 2 na crte`u 3) da bi se
proizvela dvomati~na zajednica (kao na skici 6
na crte`u 3, sre|eno gnezdo sa leglom) nikada
nisu uspevali, prosto zato {to neoplo|ena mati-
ca nije bila prihva}ena. Ako se poka`e da je ovaj
rezultat verodostojno o~ekivati, sudbina
ne`eqenih mati~waka za zamenu koje podi`u
same p~ele u ovom planu mo`e da bude ostavqena
kome drugom nego p~elama na raspolagawe - ~ak i
kada bi mati~waci bili presa|eni, budu}i da bi
presa|eni mati~waci mogli lako da budu
izva|eni po ve} ustanovqenom redu.
Zatim }e biti mogu}e da se produ`i peri-
od prekida kontinuiteta legla, u stadijumu 1, do
gorwe granice od naj`eqenijeg perioda (10-14
dana) ostvaruju}i dopunsko vreme od oko 4 dana
bez brige za bezbednost nove matice koju treba da
dodamo u plodi{te bez ijednog jajeta.
Jo{ jedna opcija koja bi gore navedeno
mogla da u~ini mogu}im jeste odgajawe vi{e
mati~waka koji bi bili presa|eni u jednu
ko{nicu demariranu do ~etiri dana ranije.
Procenat prihvatawa pri vi{ebrojnom
presa|ivawu u ove svrhe se poboq{ava ako
duboko telo broj 2 (skica 2 sa crte`a 3) jo{ vi{e
udaqimo od tela broj 1 podmetawem jednog iscen-
trifugiranog medi{ta ispod (odmah iznad
mati~ne re{etke).
- 55 -
G) ZDRAVQE ZAJEDNICE
I KONTROLA VAROE
Profilakti~ki uticaj na zdravqe
,,Profilakti~ki
,,
dru{tva zbog prekida legla, pomiwan od Brata
Adama danas ukqu~uje i uticaj na varou. Mi sada
mo`emo da le~imo onaj deo podeqenog dru{tva
koji odgaja
leglo (3b)
bez rezidua u
medu i ~ak i
na drugoj
podwa~i od
one iznad
koje }e se
unositi med, Da li su nam ba{ potrebne ?
za kompletan period od 5-6 nedeqa pred ponovno
sjediwavawe koriste}i Apistan trake, poga~e sa
eteri~nim uqima i sli~no.
D) KONTROLA
PRIRODNOG SPARIVAWA
Tako|e, ako `elimo, mo`emo da ostvarimo
kontrolisana prirodna sparivawa matica u odvo-
jenom nukleusu (3b) bez promene plana.
Ovo se izvodi kada maticu zatvorimo
tokom dana u 3b, u onom delu dana kada lete tru-
Dobar trut - dobro potomstvo tovi, a
isto to se
uradi i sa
trutovima
iz selek-
tiranih
dru{tava
Slika preuzeta iz na p~eli-
kwige: Uzgoj visoko
produktivnih p~ela waku, koja
imaju ulogu da proizvedu dovoqan broj kvalitet-
nih trutova. To se posti`e postavqawem
mati~nih re{etki na ulazima ko{nica.
Re{etke se skinu predve~e radi sparivawa, tj.
posle zavr{enog leta trutova iz drugih
zajednica.
zajednica Pored trutova, i matica je veoma
nestrpqiva i jedva ~eka da izleti na oplodwu.
Ovakvom {emom svako mo`e da izvede sop-
stveni projekat odgajawa selektiranih p~ela.
ZAKQU^AK
Plan Xuniper Hil u wegovoj najprostijoj
formi (kupovawe umesto odgajawa druge matice u
ko{nici) mo`e da se izvede na zapa`eno
efikasan i za rad pogodan na~in, su{tinski
oslobo|en od komplikacija koje nosi rojewe.
Tra`ewe matica ili mati~waka se ili
izbegava ili se izvodi zajedno sa nekom drugom
manipulacijom, naro~ito demarirawem.
Manipulacije sa ko{nicom se izvode da bi
se postiglo vi{e ciqeva plana Xuniper Hil i
izvode se tokom perioda od 7-8 nedeqa. Svih 20
ramova za leglo se uzimaju barem jednom u ruke
radi sortirawa i preme{tawa a p~ele se stresaju
sa polovine od wih, dok se zamena matica ili
dodavawe jo{ jedne matice posti`e procesom sa
minimalnim naporom i na na~in kojim je - koliko
je to mogu}e - uspeh skoro obezbe|en od neuspeha.
Ukupno ulo`eno vreme potrebno za plan
Xuniper Hil je redukovano u zna~ajnoj meri.
- 56 - @ivadinovi} Rodoqub
Autor:
Kpio!! B/!! Iphh ZA[TO I KADA
P^ELE GRADE SA]E
v ojqfs!! Ijmm m ! Bqjbsz
Kv
3336!! Tpv v ui!!
47ui!! Tusffu
v sh!! 
Hbmm ftcv
NJ!! 5:164!! -!! VTB I RADE U MEDI[TU
^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdd bo!! Cff!! Kpvv sobmm i Melitagora, februar 1999.
osada{wa p~elarska {kola nas uvidom u stawe dru{tava i logi~nim
D podse}a da je za proizvodwu dobrog
meda u sa}u potrebno da pri jakoj medonosnoj
razmi{qawem zakqu~io da je on neophodan iz
raznoraznih razloga u svakom godi{wem dobu.
pa{i u dru{tvima sve kipi od p~ela, i da p~ele Siguran sam da }e Vam ovaj ~lanak pomo}i da i
treba da budu zbijene ili prisiqene da se pewu u sami do|ete do sli~nog zakqu~ka, ako to ve} i
,,
medi{ta da bi po~ela da rade u wima, ili pak da niste. Jer, nije problem u tome {to p~ele ,,ne}e
budu namamqena u medi{ta uz pomo} jednog rama- da pre|u u novododati polunastavak. Problem je
mamca. (^esto se urednik ~udio problemima na u s labim dru{tvima - primedba urednika).
koje su mu se `alili neki p~elari, a bogami to Ne mo`e se dovesti u pitawe va`nost
pi{e i u nekim kwigama, kako p~ele ne}e da ja~ine dru{tva kao i va`nost izda{nosti
,, medonosne pa{e, ali je neophodna boqa defini-
,,zaposednu medi{te po wegovom dodavawu.
^udio, jer on u svakom delu godine nad cija onoga od ~ega se sastoji jedna adekvatna snaga
plodi{tem dr`i po jedan polunastavak, i p~ela u dru{tva i koji je intenzitet pa{e potreban, dok
wemu ima pri iole toplijem vremenu. Urednik je verovawe da p~ele moraju ili ih je mogu}e
pri prvoj upotrebi ovog polu- prisiliti da se pewu u medi{ta, u stvari samo
nastavka nije imao ispred sebe mit i ni{ta drugo. P~ele se nikada i ni na
predivni koji na~in ne prisiqavaju da ~ine bilo {ta
s p l e t protiv wihovih prirodnih sklonosti, ve}
~lana im se omogu}uje da rade ono {to je za wih
k a prirodno, i ne daje im se nikakav drugi
Kpio izbor (Tu le`i ume}e p~elara, i ako zna
izbor.
I phh -aa koji biologiju p~ela, nije mu potrebna nikakva kwiga,
se nalazi pa ni ova koju sada ~ita, ve} samo bujna ma{ta i
p r e d ni{ta drugo - primedba urednika).
nama, Mora da se prizna, da je vrlo verovatno
v e } da p~ele vide ramove sa}a kao male i da zbog
j e ovog razloga do izvesnog stepena
pru`aju otpor pri wihovom
zaposedawu. Na primer, uo~eno
je da p~ele boqe zaposedaju
polusatne boksese-kasete nego
kru`ne boksese (izme|u kojih
nema sa}a), najverovatnije zato
{to su pojedini delovi vi{e
puta ve}i, a mo`da i zbog nepos-
tojawa praznih prostora. Ali, kao
barijera za po~etak rada u
medi{tima, veli~ina rama je samo
sekundarni faktor.
Fakti~ki, osnovni razlozi
koji su obi~no odgovorni za nead-
ekvatni po~etak rada u medi{tima
su: 1) Slabo dru{tvo; 2) Slaba ili
isprekidana pa{a; 3) Prisustvo pre-
velike koli~ine praznog sa}a na
raspolagawu; 4) Zapo~ete pripreme za
rojewe.
Vide}emo da }e p~ele po~eti sa
izvla~ewem sa}a u medi{tima samo tada
Foto:Aleksandar Mihajlovski kada je to potrebno i ako je potrebno,
Melitagora, maj 1999.g. budu}i da je dono{ewe nektara razlog za pos-
tojawe potrebe za sa}em i osnovni je stimulus
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
wegove gradwe. Nastajawe potrebe da se zapo~ne
gradwa sa}a za vreme pa{e, je kako se to shvata od
strane p~ela, situacija od vitalne (kriti~ne)
va`nosti, i p~ele }e po~eti da brzo grade sa}e
zbog potrebe za wim ili }e se spremati za rojewe.
Doma}e (ku}ne) p~ele su glavni arhitekti
,,
sa}a, ali su o~igledno one i te koje skre}u ,,voz
na kolosek rojewa.
Bilo je usvojeno uverewe da je prekobro-
jnost ku}nih p~ela koje nisu upo{qene i koje su
automatski proterane na periferiju legla,
glavni faktor odgovoran za zapo~iwawe
priprema za rojewe.
A potencirane strategije koje pred-
,,
stavqaju ono ,,najboqe u ve{tini u ovom i
prethodnom ~lanku su efektivne samo ako se
primene na startu medonosne pa{e budu}i da
one:
1) obezbe|uju celovito i
blagovremeno upo{qavawe popu-
lacije ku}nih p~ela;
2) kontroli{u pona{awe
ku}nih p~ela primenom
radikalnih intervencija.
Ovo uverewe }e
celovito biti elaborira-
no i bi}e postavqeno u
kontekstu rada sa
plodi{tem i medi{tem u
naredna dva ~lanka.
Nova saznawa o tome
kako p~ele prera|uju nektar i
reguli{u izgradwu sa}a, kombino-
vana sa novim pogledima sada
obezbe|uju jas-
n i j e
shvatawe
ve{tine proizvodwe
meda u sa}u i }emo ovde
poboq{awa rada sa
medi{tima.
V E [ T I N A
Posmatran je postupak prera|ivawa
nektara i gradwe sa}a radi uo~avawa
kqu~nih informacija koje mogu biti
korisne za proizvo|a~e meda u sa}u i u ovom
~lanku su te informacije izlo`ene ukratko. Ova
saznawa su od fundamentalne va`nosti ako se
`eli da se razume i rukovodi po~etkom, tokom i
kompletirawem rada sa medi{tima meda u sa}u.
A) MATICA I LEGLO SU OSNOVNI
STIMULATORI GRADWE SA]A
I/S/!Ifqcvso je razmatrao ulogu matice i
legla pri gradwi sa}a i eksperimentalne dokaze
je sumirao u svojoj kwizi ,,Medonosne p~ele i
,,
vosak (Ipofzcfft!boe!xby, 1986):
,,Izgradwa sa}a sama po sebi u velikoj
meri zavisi od kvaliteta matice. To {to neke
la`ne matice (p~ele radilice koje nose jaja) ili
pak nesparene matice do nekog stepena stim-
uli{u gradwu sa}a (ali ne do stepena do kog to
~ine oplo|ene matice) nedvosmisleno ukazuje na
- 57 -
va`nost mati~inog feromona kao pokreta~ke
sile za gradwu sa}a, pri uslovima koji su u svemu
drugom jednaki kao u prethodno navedenim
slu~ajevima. Eksperimentalna ispitivawa neko-
liko istra`iva~a otkrivaju i ulogu legla kao
stimulatora za razvoj vo{tanih `lezdi kod
p~ela, te daqe lu~ewe voska i gradwu sa}a, i ovaj
stimulus stoji po va`nosti odmah do matice.
Kombinacija prisustva matice i legla je ~ini se
najmo}niji stimulator, ve}i od bilo kog drugog
,,
koji je do sada bio ispitivan .
Dugo je bilo poznato proizvo|a~ima meda
u sa}u da bezmati~ne zajednice ne grade sa}e i da
je prisustvo legla va`an
stimulator za start
rada u medi{tima.
B) P^ELE
GRADE SA]E SAMO
KADA IM JE
POTREBNO
Dpmjo! H/! Cvumfs u svojoj
kwizi ,,Svet medonosne
,,
p~ele (Uif! Xpsme! pg! uif
Ipofz! Cff, 1974) je
prvi na~inio detaqni
zapis na~ina prerade
nektara od strane
ku}nih p~ela i koji je
formulisao hipotezu,
baziranu na ,,ukusu tog vre-
,,
mena , da je izgradwa sa}a
tesno povezana sa potrebom za
wim. (Autor daqe navodi kako
ku}ne p~ele vr{e preradu nektara, ali po{to }e
o tome biti vi{e re~i
u posledwem
~lanku ove
kwige, taj deo
presko~iti - primedba ured-
nika). Cvumfs na drugom mestu u
svojoj kwizi rezonuje slede}e:
,,Ako nema dovoqno sa}a za skladirawe
nektara, ku}ne p~ele ga privremeno sme{taju u
wihove sopstvene medne `eludce. ^ini se da kada
jedna p~ela mora ~asovima da funkcioni{e kao
rezervoar za nektar, na kraju }e prili~no velika
koncentracija {e}era iz nektara biti asimili-
rana, i to }e rezultovati time da vo{tane `lezde
u izobiqu lu~e vo{tane quspice. Ako u ko{nici
ima dovoqno praznog prostora u kom bi se moglo
graditi sa}e, to }e se onda i dogoditi. Tako, uz
pomo} ovog jednostavnog reda posledica, se gradi
sa}e zbog potrebe za wim, za skladirawe vi{ka
meda. Lu~ewe voska i gradwa sa}a su zna~i
povezani sa potrebom dru{tva za prostorom u
kom bi se skladirao pristigli nektar. Cela ova
organizacija se odvija automatski i najefikasni-
,,
je mogu}e .
V) REGULACIJA IZGRADWE SA]A
Uipnbt! E/! Tffmfz u wegovoj kwizi
,,
,,Mudrost ko{nice (Uif! Xjtepn! pg! uif! Ijwf,
1995) prezentuje eksperimentalnu potvrdu tesne
- 58 -
povezanosti unosa nektara i gradwe sa}a, ba{
ono o ~emu govori i Cvumfs-ova hipoteza, ali ide
i mnogo daqe do eksperimentalnog postavqawa
faktora koji reguli{u po~etak, tok i zavr{etak
gradwe sa}a, kao i do dokaza kako se koordinira
sakupqawe i prerada nektara. Interesantno je
Tffmfz-jevo otkri}e da je drhtavi ples p~ela
sakupqa~ica, ples koji Karl Fon Fri{ nije
uspeo da objasni, u stvari poruka ku}nim p~elama
da nedostaju primateqice nektara, te da je
,,
potrebno da se one ,,regrutuju da obavqaju taj
posao.
1-Po~etak gradwe sa}a
Tffmfz i saradnici su dokazali da su u
malim dru{tvima sa maticom i sa leglom potreb-
na dva kofaktora da bi se inicirala gradwa sa}a:
a)Veliki prinos nektara;
b)Skoro puno(60-80%) sa}e za skladirawe.
Ovaj po~etak gradwe sa}a se odvija pri
nektarskoj pa{i samo onda kada je postoje}e
prazno sa}e skoro puno - bar kako to p~ele mogu
da percepiraju. Ali kada jednom po~ne, gradwa
sa}a }e prestati tek kad zna~ajno posustane
priliv nektara u ko{nicu.
,,
ispuwenosti sa}a prema
Definisawe ,,ispuwenosti
kom p~ele odre|uju potrebu za gradwom novog
sa}a je va`na informacija za p~elare. P~elari-
ma treba da je jasno da prvi nastavak sa satnim
osnovama treba da postave mnogo ranije nego {to
se mo`e i pomisliti, da bi se omogu}io fini
po~etak izgradwe sa}a, i tako|e isto treba da se
uradi i sa slede}im medi{tima da bi se izbeglo
automatsko prekidawe izgradwe u prethodnim
medi{tima kako se ona pribli`avaju potpunom
ispuwewu nektarom.
2-Nastavak izgradwe sa}a
Iznena|uju}e otkri}e (kako se ~ini i
paradoks) je bilo to, da kada jednom po~ne gradwa
sa}a, ispuwenost sa}a prestaje da bude esencijal-
ni faktor.
P~ele nastavqaju sa gradwom ~ak i u pris-
ustvu praznog sa}a. Potreban je samo visok pri-
nos nektara, ba{ kao {to je to jednostavno
dokazano manipulacijom prostorom ispuwenim
praznim sa}em u prisustvu postojanog nektarskog
prinosa.
Tffmfz inteligentno rezonuje da u prirodi
p~ele ne}e nikada do`iveti naglo pra`wewe
sa}a za skladirawe, kako je to bilo eksperimen-
talno ura|eno, naro~ito ako je nektarska pa{a u
toku.
Bilo bi mogu}e, da se ovo otkri}e dobro
upotrebi kori{}ewem delimi~no ispuwenih
medi{ta sa ramovima-sa}em za med za ce|ewe koja
}e se postaviti na samom vrhu - kako se prib-
li`ava kraj pa{e da bi se omogu}ilo kompleti-
rawe posledwih medi{ta sa medom u sa}u.
Ovaj ekstra prostor za skladirawe meda
slu`i kao stimulator za nastavak sakupqawa bez
prekidawa gradwe tog posledweg sa}a - {to se
~ini kao paradoks u pogledu efekta praznog sa}a
koje je po~etkom pa{e ~inilo prepreku startu
izgradwe sa}a.
@ivadinovi} Rodoqub
3-Prekidawe izgradwe sa}a
Tffmfz tako|e navodi dve okolnosti
prime}ene u wegovim eksperimentima, osim
nedostatka nektarskog prinosa, koje zaustavqaju
gradwu sa}a.
Jedna od ovih okolnosti se javqa pri jese-
woj pa{i od kada se povr{ina pod leglom smawu-
je, a }elije oslobo|ene od legla predstavqaju
alternativni prostor za skladirawe nek -
tara,
tara i tako elimini{u potrebu za novim sa}em.
Ovo je razlog za{to je proizvodwa meda u sa}u u
jesen krajwe nesigurna, osim pri nekoj kvalitet-
noj pa{i.
Druga okolnost je bio slu~aj kada su p~ele
u eksperimentalnoj ko{nici bile posmatrane
dok grade mati~wake spremaju}i se za rojewe.
Odavno je bilo poznato proizvo|a~ima meda u
sa}u da p~ele ne}e po~eti sa radom u medi{tima
kada se spremaju za rojewe. P~ele }e tako|e zaus-
taviti rad u naizgled neispuwenim medi{tima,
{to je isto signal za po~etak priprema za
rojewe. Po analogiji wihovog smisla za
ispuwenost sa}a pre nego {to po~nu sa gradwom
novog, mo`da p~ele tako|e ose}aju nedovoqnu
ispuwenost dopunskog prostora i prestaju da
grade sa}e unapred, ~ak i ako se nektar jo{ uvek
donosi, pod uslovom da im se ne da jo{ neko
medi{te.
Tu bi moglo da se postavi pitawe za
razloge ili efekte: da li p~ele obustavqaju
gradwu sa}a jer se pripremaju za rojewe, ili se
pripremaju za rojewe jer je izgradwa sa}a prek-
inuta nekim mehanizmom koji izaziva rojewe. O
ovome }emo i nadaqe govoriti.
4-Poklapawe sa}a sa medom
Va`no je da se zna da najve}im delom pok-
lapaju med u sa}u one p~ele koje su mla|e od 10
dana. Treba da se izbegavaju bilo kakve okolnos-
ti zbog kojih bi ova populacija p~ela mogla
broj~ano da se umawi. Poklapawe sa}a od strane
starijih p~ela obja{wava za{to je ono mawe
privla~no, te se p~elari ~ude za{to dru{tva
koja su nekada lepo poklapala med, sada to ne
~ine. (Tu postoje i genetski razlozi, ali o tome
nekom drugom prilikom - primedba urednika).
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u - 59 -
Autor:
Kpio! B/! Iphh RAD SA MEDI[TIMA
Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz
3336! Tpvui!
47ui! Tusffu 
PRI DOBIJAWU
MEDA ZA VRCAWE
Hbmftcvsh!
NJ! 5:164! -! VTB
P~eliwak gospodina
Branka Reli}a 
iz Sremske Mitrovice I MEDA U SA]U
^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm
za juli 1997. godine i Melitagora za mart 1999. godine
a`na i o~igledna razlika izme|u Ifqcvso isti~e da: ,,Do sada nije do kraja
V proizvodwe meda u sa}u i meda za
vrcawe le`i u prostoj ~iwenici da ako se u
razgrani~eno kako toplotni uslovi uti~u na
,,
lu~ewe voska i izgradwu sa}a , ali produ`ava
drugom slu~aju (vrcani med) p~elama konstant- pi{u}i:
no u izobiqu dodaju medi{ta sa izgra|enim ,,Po~etak proizvodwe voska korelira sa
sa}em, one nemaju potrebu da grade novo sa}e, ambijentalnom temperaturom od 11oC za sojeve
kako u po~etku tako i dok traje pa{a, pa se kao p~ela koje poti~u sa podru~ja sa promenqivom
rezultat dobija veoma mala verovatno}a roje- godi{wom klimom (Lpdi 1961) i sugerisano je da
wa. se du`a gradwa sa}a u prakti~nom p~elarstvu
Zbog toga se rad sa medi{tima namewenim javqa na oko 16oC (Csvoofs!! 1905). ^esto se tvrdi-
za proizvodwu meda u sa}u razlikuje od rada sa lo (Qijmjqq 1930, Cvefm 1958, Xfjtt 1965) ali se
medi{tima namewenim proizvodwi meda za nikada nije dokazalo da je temperatura gnezda od
vrcawe, jer se te`i da se stvore povoqni uslovi 33 oC esencijalni faktor za lu~ewe voska i grad-
za maksimalan po~etak, tok i kompletirawe wu sa}a. I zaista, zabele`en je (Ebsdifo 1962)
gradwe sa}a tokom pa{e a sve to uz izbegavawe jedan opseg temperatura oko lanaca p~ela gra-
rojewa. diteqica koji je varirao od 30oC do 33,8oC, dok
KAKO DA P^ELE su Ifqcvso i saradnici (1984) zabele`ili maksi-
mum od samo 33oC u jezgru lanaca p~ela gradite-
ZAPO^NU RAD U MEDI[TU ,,
qki .
SA BOKSESIMA Pri proizvodwi boksesa, upravo boqa
Ovaj naslov bi se su{tinski mogao toplotna regulacija je razlog za{to je mnogo
promeniti i u slede}i: kako da p~ele zapo~nu popularnija upotreba jednog plodi{nog tela kod
gradwu sa}a. Da bi ovo ilustrovali, odabrali proizvo|a~a meda u sa}u od dva plodi{na tela.
smo narednu situaciju. Razume se da su nestabilne ambijentalne temper-
Po~etak rada u medi{tima umnogome zav- ature po~etkom sezone odgovorne kako za
isi i od stawa medi{ta po~etkom medonosne te{ko}e pri termoregulaciji medi{ta, tako i za
pa{e. Ono je rezultat prole}nog na~ina rada ili mortalitet legla u slabo organizovanom gnezdu
manipulacije na samom po~etku pa{e u svrhu sa leglom.
osigurawa po~etka rada u medi{tima. b)Neiss k ori{}eno s a}e . Setite se da
1-Postavqawe medi{ta na ko{nicu na p~ele ne grade novo sa}e za skladirawe nektara
kojoj nisu vr{ene intervencije ako ve} ima rezerve praznog sa}a u ko{nici, a to
Kada se dodaju medi{ta na ko{nicu na zna~i sve dok se ne javi potreba za wim. Takvo
kojoj nisu ra|ene zna~ajne intervencije na dru{tvo jo{ uvek jednostavno nije spremno da
po~etku medonosne pa{e, rezultat postaje zavis- gradi sa}e.
tan od slu~ajnosti, kao i od uslova koji vladaju
unutar ko{nice.
Ako p~ele ne krenu sa radom u medi{tima
za med u sa}u ili rade samo na jednom wihovom
delu, razlozi mogu biti, osim ja~ine pa{e, jo{ i
slede}i:
a)Neadek k vatna ja~ina dru{tva . Broj
p~ela treba da bude dovoqno veliki da bi klube u
celini zahvatilo i odr`avalo toplim, plodi{te
i prostor od sa}a koji im se dodaje, i to naro~ito
no}u kada se obavqa najve}i deo gradwe sa}a, i
kada niska temperatura mo`e da izazove klube da
se sabije ni`e od dodatog medi{ta sa ciqem da
odr`i toplotu legla. AH, TE @UTE POLUGE VOSKA !
- 60 - @ivadinovi} Rodoqub
v)DD ru{tvo s e priprema za rojew w e ili rojewu. Ovo se posti`e privremenim
s e ve} izrojilo . Kao {to smo ve} videli, kori{}ewem klasi~nog plana za kontrolu roje-
dru{tva kod kojih su pripreme za rojewe u toku, wa (demarirawe), budu}i da je u demariranoj
ne grade sa}e. Ako su prisutni rojevski ko{nici matica izolovana od ve}eg dela wenog
mati~waci, a roj jo{ nije izleteo, takva neza- legla pomo}u mati~ne re{etke (crte` 4).
poslena dru{tva mogu da postanu kandidati za Tako bez razdvajawa po~iwe period
programiranu kontrolu uz pomo} ,,strategije za diskontinuiteta odgajawa legla u telu broj 2,
,,
obnovu , pod usslovom da je sezonsska tiha pa{a koje treba da postane nastavak za proizvodwu
blizu i da ve} ima unossa nek
ktara. meda, dok se prekid legla okon~ava deset dana
2-Postavqawe medi{ta na ko{nicu kasnije pravqewem deqenika (nukleusa) (crte`
koja je dovedena do vrha pripremqenosti 5). Sve u svemu, demarirana ko{nica ostaje sa
Mnogi p~elari se oslawaju na svoju maticom i leglom du` celog perioda interven-
ve{tinu da bez rojewa (suzbijaju}i ga ovako ili cija.
onako) natempiraju vrh pripremqenosti p~eli- Ako se u nastavak broj 2 vrati neka druga
weg dru{tva tada kada treba da krene rad u matica, a ne stara, onda ona mora biti dodata u
medi{tima sa boksesima tj. kada po~iwe glavna kavezu i ne sme se prevideti prisustvo eventu-
medonosna pa{a. U ovo je alnog mati~waka.
ukqu~eno pomerawe ~asovnika Medi{te sa ramovima Ako je bilo
unapred: pravqewem deqenika za centrifugirawe neophodno da se odstrawuju
(nukleusa), izjedna~avawem mati~waci tokom demari-
dru{tava (dodavawem ili rawa, potrebno je da se
oduzimawem legla) itd. ili Leglo odozgo doda jedno prazno
primenom ne~eg drugog kao medi{te za centrifugi-
{to je na {iroko raspros- Izlaz za Zatvorena matica rani med, ili delimi~no
trawena izmena dubokih (LR) trutove (ili presa|eni izgra|eno medi{te sa bok-
plodi{ta radi privremene mati~waci) sesima (crte` 4). Posle
4

kontrole rojewa. Uspeh }e deobe plitko medi{te }e

zavisiti od finesa i malo slu`iti kao ubla`iva~
sre}e. Sre}a }e zavisiti od ili amortizer da bi se rec-
C R T E @

verovatno}e da po~etak pa{e Leglo na dva imo izbeglo skladirawe

prethodi vrhu pripremqenos- rama polena u medi{tu sa bok-
ti dru{tva za istu, dok je u sesima. Kasnije, u vreme
suprotnom slu~aju vrlo deobe, medi{ta sa boksesi-
verovatno da }e se p~ele roji- ma moraju se postaviti na
ti. sam vrh ko{nice.
Roditeqska podwa~a
3-Programirana kontrola Posle deobe, kada su
postoje}eg stawa ve} postavqena medi{ta sa
Uz pomo} strategije rukovo|ewa boksesima i kada je stara matica vra}ena wenom
ko{nicom putem obnove (ve} opisan postupak), leglu, ona }e po~eti da zale`e, a p~ele }e momen-
bez pojave rojewa posti`e se kontrola po~etka talno med kojim su zatrpane }elije iz kog se
rada u medi{tima sa boksesima, pod uslovom da je izvelo leglo prenositi gore u medi{ta sa bok-
sezonska tiha pa{a blizu i da ima minimalnog sesima kako bi oslobodile mesto za novo leglo.
unosa kada se ova strategija primeni. Ona nije Odmah }e biti stimulisan rad u medi{tima ~ime
zamena za sve predpa{ne procedure napred nave- }e se izgraditi utisak neke ve{ta~ke medonosne
dene koje kontroli{u rojewe i koje se generalno pa{e. Tako je med uskladi{ten tokom prekida
ubrajaju u radwe sa otvarawem gnezda. legla, predvi|en da se premesti u medi{ta sa
Ciq strategije obnove je da se simulira, boksesima.
barem u jednom delu i bez gubitka dela p~ela, 4-Dodavawe medi{ta za med u sa}u
stawe u jednoj ve} izrojenoj ko{nici, te da se na ko{nicu namewenu proizvodwi
tako maksimizira proizvodwa meda i da se centrifugiranog meda :
napravi protivte`a Oportunisti~ka
naklowenosti ka alternativa
rojewu. Medi{te sa C R T E @ 5 sa osiguranim uspe-
Ova strategija medom u sa}u hom
koja je otelotvorena u Izolator-ubla`iva~ Postoji i jedna
planu Xuniper Hil i (medi{te za vrcawe) jednostavna alternativa
na koju smo se sada sa sigurnim uspehom
nakratko podsetili, se ukoliko se odnosi na
koristi uz programi- Ramovi sa leglom proizvo|a~a koji
rani prekid odgajawa Leglo na dva rama proizvodi centrifugi-
+ Najve}i deo p~ela
i vi{e
legla sa trajawem koje rani med a ima nameru da
je pribli`no jednako proizvede i boksese.
onom pri prirodnom Roditeqska podwa~a Odvojeni nukleus Ova alternativa ne
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
zahteva promenu plana rada koji se ve} koristi.
Odabiraju se jake zajednice na najboqim
lokacijama od trenutka kada su iza{le iz perio-
da rizika za rojewe, tj. one koje su svojski pri-
onule na pa{u, koje `ivo rade u medi{tima pred-
vi|enim za centrifugirani med i o~igledno su
definitivno daleko od bilo kakvog znaka za
rojewe.
U ovom trenutku, prenesite medi{ta za
centrifugirawe sa odabrane ko{nice na susednu
koja tako|e ima medi{ta namewena za centrifu-
girawe, i na odabranu umesto skinutih, postavite
najmawe dva medi{ta sa boksesima za med u sa}u.
Zatim, kada medi{ta sa boksesima budu napuwe-
na, ko{nicu opet usmerite na proizvodwu meda za
centrifugirawe.
Postoji razlog za verovawe da bi bilo
izvodqivo da se ostavi jedno delimi~no
ispuweno medi{te za centrifugirawe odozgo,
nad medi{tima sa boksesima, kao {to }e to biti
kasnije obja{weno (a ve} je razlog ovakve
tehnike delimi~no obja{wen u prethodnom tek-
stu - primedba urednika). Ako se koristi jedno
medi{te za centrifugirawe odozgo koje }e
slu`iti kao dopunski stimulator, a pa{a je jaka,
medi{ta sa boksesima treba da budu uklowena
odmah po kompletirawu ili kada p~ele po~nu da
grade nadgradwake u prostoru ispod medi{ta za
centrifugirawe, ~im ono bude napuweno.
Ovaj plan je kompatibilan sa bilo kojim
sistemom ko{nica ili bilo kojom opremom za
centrifugirawe: rizik se zna~ajno redukuje, pa
ako pa{a oslabi medi{ta sa boksesima se mogu
jednostavno skloniti da bi bila dovr{ena neki
drugi put, dok }e medi{ta za centrifugirawe
primiti preostali prinos. U ovom slu~aju jedinu
dopunsku kapitalnu investiciju predstavqaju
sami standardni nastavci za boksese.
NASTAVAK
RADA U MEDI[TIMA
SA BOKSESIMA
(med u sa}u)
Postupak kojim se upravqa prostorom
(dodavawe medi{ta) sada postaje ,,su{tina i
,,
kqu~ igre , a to je jedna ve{tina koja najboqe
mo`e da se istakne ukazivawem
na nekoliko principa kojih
se dr`e uspe{ni proiz-
vo|a~i meda u sa}u
(boksesa).
- 61 -
Kada p~ele jednom krenu da rade u
medi{tima sa boksesima one }e rad i nastavqati
ako im se da dovoqno prostora i ako se pa{a
produ`i. Plitko medi{te sa medom (pojas od
meda nad leglom: medna kapa) koje je bilo bari-
jera izgradwi sa}a, sada postaje saveznik zato
{to minimizira {ansu da se polen ili leglo
na|u u boksesima.
Sve pukotine ili rupe u nivou medi{ta,
ukqu~uju}i i otvore na poklopnoj dasci treba da
budu zatvoreni jer ulazak hladnog vazduha kroz
wih ometa gradwu sa}a koje je u blizini, osim u
periodima kada je vreme izuzetno toplo, i ima
toplih no}i.
Uz izuzetak sistema Kilionovih,
uobi~ajena praksa koju slede mnogi proizvo|a~i
boksesa jeste da se brzo pro{iri satni prostor u
po~etku du`e pa{e a da se zatim pri kraju pa{e
koncentri{e da bi se maksimalno umawio broj
nezavr{enih boksesa.
F/S/Sppu u ve} pomiwanoj kwizi
(BCD0YZ[!pg!Cfflffqjoh) u poglavqu ,,Kako da se
,,
proizvede med u sa}u isti~e jednu od osnovnih
direktiva za rad sa medi{nim prostorom:
,,Deo ko{nice namewen vi{ku meda, bez
obzira sastoji li se od jednog ili od {est
medi{ta, treba da sadr`i malo satnih osnova
koje }e biti izvla~ene sve do pred kraj medonosne
,,
pa{e . Ali, koliko je to osnova ?!
Za proizvo|a~a boksesa je evidentno da
p~ele koje grade sa}e u fiksnom broju medi{ta
obi~no zastaju sa gradwom ubrzo po wihovom
ispuwavawu te se na daqe spremaju za rojewe ako
se pa{a odu`i. Nastavak rada u medi{tima zav-
isi od dodavawa novih medi{ta u stepenu za koji
p~ele smatraju da nije ograni~avaju}i, a mi ne
znamo koliki je taj limit.
Tek ovde postaje o~igledna glavna prednost rada
sa ko{nicama prema strategiji obnove,
kako su smatrali i Kilionovi. Oni su
demonstrirali da se na ko{nicu gde je
simulirano rojewe, medi{ta
mogu dodavati konzervativno
(zbijene p~ele) ~ime se dobi-
jaju boqi rezultati u
ispuwavawu
medi{ta i
Kilionovi su
nam dali prak-
ti~nu primenqivu
formulu za reguli-
sawe koli~ine tog rez-
ervnog prostora za
izgradwu sa}a.
- 62 -
Naime, slede}e medi{te se dodaje kada je
prethodno ispuweno 50 %. Da ih citiramo:
,,Nemogu}e je p~ele sabiti toliko mnogo, da bi
,,
time izazvali rojewe .
Slede}i princip je plan za rotacijsku
izmenu medi{ta preporu~ivan od D/D/Njmmfs-a i u
velikoj meri kori{}en od Kilionovih u
,,
wihovom unikatnom ,,sistemu za obnovu . Svako
novo medi{te se postavqa na samom vrhu
ko{nice i kada bude 50% ispuweno rotira se na
najni`i polo`aj, dok se slede}e medi{te opet
dodaje na samom vrhu, a prethodna medi{ta se za
jedno mesto kre}u na gore. Posle dodavawa ~etvr-
tog medi{ta redosled nastavaka postaje onakav
kako se to lepo vidi na narednoj fotografiji.
4 nikada ne}e biti zavr{eno do kraja pa{e. Pa,
1 Specijalisti za med u sa}u i boksese u
2 najproduktivnijim
3 medi{ta sa nadom da }e se boqe ispuniti. Ova
Postupak dodavawa nastavaka pri proizvodwi meda
u sa}u (Sli~no se preporu~uje i za proizvodwu
vrcanog meda, ali }ete u posledwem ~lanku u ovoj
kwizi videti da to nije neophodno)
Skica preuzeta iz kwige:
,, 4 5
,, Lffqjoh!Cfft!
autor:Kpio!Wjwjbo 3 1 2
SAD,1986. 2 1 2 3
1 1 2 3 4
Veoma lako se prati situacija u
najvi{qem nastavku, te uvek mo`emo da znamo
kada treba da izvr{imo rotaciju nastavaka,
posle koje svako medi{te pro|e najni`i mogu}i
polo`aj nastavaka gde je izgradwa sa}a najboqa,
dok se kasnije polako seli na gore i bi}e
ukloweno odmah po definitivnom ispuwewu
medom, ~im bude spremno.
Gore je re~eno da mo`emo da zbijemo p~ele
da bi dobili boqe rezultate, ali ne zna~i da to
treba uvek i da ~inimo. Na primer, mo`da bi
ponekad bilo po`eqnije da ko{nici prepunoj
@ivadinovi} Rodoqub
p~ela dodamo par medi{ta za po~etak, kao {to je
to slu~aj pri veoma jakoj pa{i. Zapamtite da
kako se pune boksesi, prostor za stvarawe lanaca
od p~ela graditeqica sa}a postaje zna~ajno
redukovan. Sa dodavawem medi{ta obezbe|uje se
ekstra prostor kako za preradu nektara tako i za
gradwu sa}a.
KOMPLETIRAWE
RADA U MEDI[TIMA
Isti princip koji va`i za nastavak kom-
pletirawa ispuwewa medi{ta tokom pa{e, va`i
i za posledwe nepuno medi{te na kraju pa{e, ili
kako je to na drugi na~in rekao Sppu:
,,Skoro zavr{eno medi{te obi~no se
mnogo br`e zavr{ava ako se p~elama omogu}i da
,,
istovremeno grade sa}e u drugom medi{tu .
,,
Prema ovoj aksiomi, to ,,drugo medi{te
{ta bi sa wim moglo da se uradi ?!
pro{losti su pribegavali praksi da pri kraju
pa{e prebace ovakva nezavr{ena medi{ta
ko{nicama ili su
pojedina~ne boksese raspore|ivali u druga
praksa tra`i mnogo rada i pri dana{woj opremi
nije prakti~na.
Ponovo Sppu!i wegovo izvanredno rezimi-
rawe tehnike proizvodwe boksesa koja je posto-
jala u to vreme daje indicije za jedno prakti~no
re{ewe. Namerno se dodaje jo{ jedno medi{te sa
boksesima bez nade da }e ono biti zavr{eno iste
sezone. Krajem pa{e ovo medi{te ,,bi trebalo da
ima malo nepoklopqenog meda, a osnove sa}a bi
trebalo da budu dobro izvu~ene, dok bi deo sa}a
barem delimi~no bio i izgra|en. Ovo medi{te,
ako bude oduzeto odmah i ako se p~elama omogu}i
da o~iste ono malo meda koje sadr`i, bi}e sasvim
,,
u redu da ono bude prvo medi{te slede}e sezone .
Nova polusatna kaseta je idealna za ovu
svrhu (pogledajte stranu 46). Zbog prozirnosti
~istih plasti~nih kaseta prestanak gradwe sa}a
tj. kraj medonosa, mo`e uvek da se prati u posled-
wem medi{tu.
Ali najva`niji aspekt koji polusatna
kaseta ima za ovu namenu je trajna priroda ovog
novog delimi~no izgra|enog sa}a i wegovog svo-
jstva ili mogu}nosti za ponovno kori{}ewe kao
trgovinskog proizvoda: p~ele ne}e o{tetiti
sa}e kada im se omogu}i da ga oslobode od meda
niti }e podebqati osnovu sa}a kada nastave rad
na wemu slede}e godine. Ovo se doga|a zato {to je
osnova ispup~eno izgravirana na dnu plasti~ne
kasete i ne postaje deo sa}a za jelo.
Ovaj koncept namernog dodavawa medi{ta
krajem pa{e sa namerom da ga ponovo iskoristi-
mo idu}e sezone, u stilu neprekinutog niza, je
idealan, budu}i da je problem zapo~iwawa grad-
we sa}a slede}e sezone minimiziran. Naro~ito
usmerite pa`wu na to da u planu Xuniper Hil
koji je obrazlo`en u ovom i u prethodna tri
~lanka, prvo medi{te koje treba da bude instali-
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
rano u stadijumu demarirawa ako su se p~ele
pripremale za rojewe, mora da bude ono koje ima
ve} izvu~eno sa}e.
PREPORUKE
Budu}i da je uspeh rada sa medi{tima za
med u sa}u tesno povezan sa na~inom rada u
plodi{tu, naro~ito pri startu proizvodwe, ove
preporuke su fokusirane na kori{}ewe strate-
gija za rad sa plodi{tem.
Plan Xuniper Hil je posebno dizajniran
za fleksibilnu upotrebu pri celosezonskoj
proizvodwi boksesa ili privremenoj proizvod-
wi u ko{nicama namewenim za proizvodwu cen-
trifugiranog meda (postupkom koji je ve} opisan
u ovoj seriji ~lanaka - primedba urednika).
1-Celosezonska
proizvodwa iskqu~ivo
meda u sa}u (boksesi)
Proizvo|a~ meda u sa}u koji }e odabrati
da proizvodi iskqu~ivo samo boksese, ili pak ne
poseduje centrifugu i medi{ta sa ramovima za
centrifugirawe, ima potrebu za planom prema
kojem proizvodwom meda u sa}u mo`e da se
rukovodi cele sezone.
Plan Xuniper Hil koji se sastoji od tri
faze koje su ve} opisane, je upravo takav plan.
Ipak, ne sme se po~eti sa ostvarivawem plana
pre bliskog po~etka ja~e medonosne pa{e koja }e
uposliti p~ele.
U suprotnom treba da se izvede neki pred-
pa{ni menaxment za razvoj ali i kontrolu roje-
wa.
Foto:
Rodoqub
@ivadinovi}
- 63 -
2-Me{ana proizvodwa
meda u sa}u
i centrifugiranog meda
Proizvo|a~ centrifugiranog meda koji
pored toga odabere i da proizvodi malo meda u
sa}u ima potrebu za planom koji je kompatibilan
sa wegovim sistemom rada. Plan Xuniper Hil je
dizajniran i za ovu namenu. Faze 1 i 2 ovog plana
mogu da se preduzmu na odabranim ko{nicama u
proizvodwi centrifugiranog meda, kada najboqa
pa{a bude na pragu, ~ime }e se prekinuti
proizvodwa vrcanog meda, kojoj }e proizvo|a~
mo}i da se vrati ponovnim objediwavawem (faza
3) najvi{e {est nedeqa u glavnoj pa{i ili posle
we, npr. za jesewu pa{u.
3-Jedna alternativa
za me{anu proizvodwu
centrifugiranog meda
i meda u sa}u
Za proizvo|a~e centrifugiranog meda
koji `ele da proizvedu med u sa}u sa {to je
mogu}e mawim ekstra investirawem izra`enim u
vremenu ili malim odstupawem od wihovog sis-
tema za proizvodwu vrcanog meda, put po kom
treba da idu jeste plan gde p~ele svojski priawa-
ju na pa{u (A4 iz ovog ~lanka). Danas, ve}i broj
p~elara proizvodi centrifugirani med. Ve}ina,
po mom mi{qewu ima potrebe za malo meda u
sa}u, a neki u boksesima vide i svoju {ansu, pa
biraju povoqnije opcije. Nadam se da }e ove pre-
poruke poslu`iti i jednima i drugima te da }e ih
ohrabriti, i time omogu}iti pojavu novog talasa
interesa za proizvodwu meda u sa}u, tj. boksesa.
- 64 - @ivadinovi} Rodoqub
Autor:

PRAVI UZROCI Kv
Kpio!! B/!! Iphh
v ojqfs!! Ijmm m ! Bqjbsz
3336!! Tpv v ui!!

ROJEWA  47ui! !
Hbmm ftcv
Tusffu

NJ!! 5:164!! -!! VTB

v sh!!

Ako ne
znamo
uzroke,
ne}emo
na}i ni re{ewa

^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm za
decembar 1997. godine i Melitagora za april 1999. godine
anas postoji nekoliko {ema koje Cvumfs-a, i koje je zajedno sa drugim hipotezama i
D upotrebqava p~elarska zajednica, a
koje su efektivne u prevenciji i/ili suzbijawu
iskustvima integrisano u plan Xuniper Hil,
omogu}uje da se rekonstrui{e jedan model proce-
rojewa. sa rojewa, kojim }e se objasniti kako prirodno
Ipak, jo{ uvek nau~na zajednica nije dolazi do redukcije distribucije mati~inog fer-
objavila da je otkrila sve osnovne mehanizme omona i gradwe rojevskih mati~waka, i kojim }e
koji su odgovorni za pojavu rojevog nagona. Nbsl se modelom zakqu~iti da prenaseqenost
Xjotupo u svojoj kwizi ,,Biologija medonosne plodi{ta,
plodi{ta teorija koja je bila {iroko prih-
,,
p~ele koja predstavqa izuzetno kompletan pre- va}ena, nije sama po sebi onaj pokreta~ki
gled i analizu dosada{wih znawa o biologiji faktor za rojewe - a koje }e se saznawe od
p~ele, predvi|a slede}e: strane p~elarske i nau~ne zajednice u ~itavom
,,Kompletno razumevawe rojewa bi treba- svetu smatrati za jeres.
jeres
,,
lo da nam bude na dohvatu a Ovakav model,
daqe bele`i ,,Prevencija D/D/!! Njmmfs, poznati proiz- izra`en u formi teze sa
rojewa je verovatno najve}i vo|a~ meda u sa}u i p~elars- z a k q u ~ c i m a k o j e t r e b a
problem sa kojim se suo~avaju raspraviti, }e najverovatnije
,, ki autor koji je `iveo na dovesti do pretpostavki koje
p~elari {irom sveta .
^ini se da nema nesla- pragu ovog veka je u svojoj tra`e pa i inspiri{u daqa
gawa u nau~nom svetu da je istra`ivawa, {to }e
redukcija u distribuciji kwizi ,,Pedeset godina me|u omogu}iti p~elarskoj zajed-
mati~ine supstance kqu~ni p~elama,, napisao slede}e : nici da boqe interpretira
faktor kriti~nog puta koji znake i simptome rojevog nag-
vodi u rojewe. Kontroverzno ,,Ako bih mogao da sretnem ona i da na osnovu toga donese
je to kako se vr{i redukcija u ~oveka koji je perfektan u boqe odluke o promeni dela
distribuciji mati~inog fer- na~ina p~elarewa.
omona i dali redukcija sama p~elarskoj nauci i praksi, i ROJEVI NAGON
po sebi ~ini stimulator za ako bih od wega mogao da EVOLUCIJA
izgradwu mati~waka. OSNOVNE TEORIJE
Dpmmjo! H/! Cvumfs sa dobijem odgovor na samo Ideja da je broj~ana
saradnicima je u trci dva jedno pitawe, pitao bih ga nadmo}nost mladih p~ela
istra`iva~ka tima pedesetih kqu~ni faktor u podsticawu
godina ovog veka, bio pionir koji je najboqi i najlak{i rojewa konstantno je bila
u otkrivawu mati~ine sup- na~in za spre~avawe rojewa,,. isticana u literaturi o
stance (wena izolacija, iden- rojewu za vreme du`e od
tifikacija i sinteza) i weno inhibiciono dejst- jednog veka. Ali, teorijska obja{wewa o tome na
vo na pona{awe i fiziologiju medonosnih p~ela. koji na~in broj~ana nadmo}nost mladih p~ela i
On je tako|e bio prvi koji je u vidu radne drugi faktori izazivaju rojewe, varirala su i
hipoteze pretpostavio da je prekid u distribuci- evoluirala tokom vremena, dok nas eksperimen-
ji mati~ine supstance odgovoran za rojewe. talni dokazi nisu pribli`ili kona~nom
Verovawe je autora ove pri~e da nivo razumevawu razloga za rojewe.
na{eg celokupnog znawa, koje mo`e da se posma- Evolucija teorije mo`e da se vidi i u
tra holisti~ki sa ta~ke gledi{ta kako nau~ne razli~itim hipotezama, koje }e biti citirane u
tako i p~elarske zajednice, a koje sledi uputstva narednom tekstu, zajedno sa komentarima, a te
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
hipoteze }e biti pore|ane u izvesnom hrono-
lo{kom rasporedu i u svakoj od wih }e kqu~nu
ulogu imati populacija ku}nih p~ela.
A-HIPOTEZA
O HRANI NAMEWENOJ LEGLU
G/! Hfstujoh (1891) je dokazivao da vi{ak
mladih p~ela negovateqica proizvodi vi{ak
hrane namewene leglu, {to za uzvrat na neki
na~in stimuli{e gradwu mati~waka. Dugo se
verovalo ovoj teoriji, ali se sada ~ini da je
su{tinski zastarela.
B-HIPOTEZA
O PRENASEQENOSTI PLODI[TA
Hfpshf! T/! Efnvui je 1921. a pre wega i
G/Ivcfs 1792. godine, pretpostavqao da je pre-
naseqenost plodi{ta mladim p~elama i
ograni~eni prostor koji matica ima za polagawe
jaja pokreta~ izgradwe mati~waka, u najmawu
ruku kao jedan od faktora koji su u osnovi rojevog
nagona. Zato postoje menaxmentske {eme koje
upotrebqavaju metod smawivawa ove prenase-
qenosti, pro{irewem plodi{nog prostora.
Teza koja }e sada ovde biti postavqena
dokaziva}e da su razlozi koji se pripisuju meto-
di pro{irewa plodi{ta i tako smawewu wegove
prenaseqenosti, a time i prevenciji rojewa, u
stvari samo mit, pravilan lek za pogre{nu
bolest, tj. da prenaseqenost sama po sebi nije ta
koja podsti~e izgradwu mati~waka, iako pred
rojewe mo`e da se vidi pove}ana gustina p~ela na
ramovima legla. Jeres?
V-ZAPOSLENOST
KU]NIH P^ELA
M/F/! Tofmhspwf u svojoj kwizi ,,Rojewe,
,,
wegova kontrola i spre~avawe (1935, a
prera|ena 1955.) isti~e da je neravnote`a izme|u
ku}nih p~ela i rasporeda radnih zadataka ono
{to je odgovorno za rojewe:
,,Logi~no je zakqu~iti da ako mi uspemo da
rukovodimo na{im p~elama tako da negovate-
qice, p~ele koje lu~e vosak i p~ele primateqice
nektara stalno imaju posla na pretek, ne}emo
,,
imati rojeve na p~eliwaku .
Iako ova izjava ima vi{e karakter strate-
gije nego hipoteze, ona iskazuje jasan ciq koji
osvetquje ulogu prekobrojnih ku}nih p~ela, i u
menaxmentu kontrole rojewa slu`i da usmeri
pa`wu na wihovo upo{qavawe.
G-HIPOTEZA
O DISTRIBUCIJI
MATI^INOG FEROMONA
Dpmjo! H/! Cvumfs u wegovoj kwizi ,,Svet
,,
medonosne p~ele (1954, prera|ena 1962) pret-
postavqa da mati~in feromon ima inhibitorni
uticaj na radilice, tj. na gradwu mati~waka, i da
kada je taj uticaj redukovan prekidom normalne
distribucije iz razloga koje treba do kraja
otkriti, dolazi do pojave nagona za rojewem. Ovo
je {iroko prihva}eno kao barem jedan faktor za
po~etak izgradwe mati~waka, iako se ~ini da ima
i kasnijih istra`ivawa o tome kako nastaje taj
prekid u distribuciji feromona. ^ak je bilo
pokazano da se proizvodwa feromona ne
- 65 -
redukuje od strane matice te se iskristalisala
tvrdwa da prenaseqenost plodi{ta leglom samo
po sebi uti~e na distribuciju.
D-HIPOTEZA
O VI[E UZROKA
Nbsl! Xjotupo! u svojoj kwizi ,,Biologija
,,
medonosne p~ele (1987) daje izvanredan komple-
tan pregled i analizu dosada{wih znawa, koja
ukqu~uju i podatke o rojewu, gde sumira
vi{efaktorsku hipotezu, koja je prvo istaknuta
jo{ 1980. od wega i wegovih saradnika:
,,Odgajawe matica koincidira sa kratkim
periodom u toku kog su uslovi u i oko dru{tva
najnakloweniji rojewu, i ve}i broj takvih karak-
teristika treba da je na svom vrhuncu da bi se
zapo~elo odgajawe matica. Povezanost uslova u
dru{tvu i odgajawa matica mo`e da se sumira u
slede}em: odgajawe matica je zapo~eto zbog
unutra{wih (demografskih) i spoqnih (izobiqe
pa{e) faktora, koji stimuli{u radilice da
krenu sa odgajawem novih matica u periodu
naklowenom rojewu. U primarne stimuluse roje-
wa od kojih nijedan sam ne mo`e da ga izazove,
spadaju: (1) ja~ina dru{tva, (2) prenaseqenost
plodi{ta, (3) starosna struktura radilica, (4)
redukovana distribucija mati~inog feromona.
Izobiqe izvora hrane uti~e na prva tri faktora
i tako|e bi moglo da bude primarni stimulator
,,
za odgajawe matica .
Ovi autori ne identifikuju neke
odre|ene mehanizme kojima
se vr{i redukcija dis-
tribucije mati~inog
feromona i/ili
zapo~iwawe gradwe
mati~waka.
Zabele`imo
ipak, da
ova
F ot o:
Al ek sa nd ar
i
M ih aj l ov sk
Melitagora
broj 2/1997
- 66 - @ivadinovi} Rodoqub
hipoteza obuhvata kao jedan od uzroka rojewa i encu uzimaju}i neka ukr{tawa koja je uradio sa
faktor prenaseqenosti plodi{ta. bakfast p~elama:
Xjotupo isti~e (u jednom delu) da: ,,U poje- ,, (One) manifestuju ogromnu sposobnost
dinim podru~jima istra`ivawa medonosne p~ele izgradwe sa}a. Izvla~e satne osnove superla-
sigurno }e biti ukqu~ene manipulacije dizajni- tivnom brzinom, {to je su{tinska okolnost koja
rane sa ciqem da se testira vi{efaktorska prati izvanrednu sposobnost za sakupqawe meda
,,
hipoteza o zapo~iwawu odgajawa matica. Ovim i odsustvo rojewa . Iz ovoga se mo`e predvideti
pristupom bi se trebalo do}i do celovitog da afri~ke p~ele mogu biti izvanredni proiz-
,,
razumevawa rojewa . vo|a~i centrifugiranog meda, a vrlo slabi, meda
Treba re}i da se gorwa hipoteza o vi{e u sa}u (boksesi).
uzroka rojewa izra`ena u vidu unapre|enog mod- \-HIPOTEZA
ela, bazira na dobro kontrolisanim eksperimen- O P^ELI KAO PROSTORU
tima sa ko{nicama koji su, da bi se boqe simuli- ZA SKLADIRAWE MEDA
rali prirodni uslovi, izvo|eni u fiksnom pros- (Cfsobse! Npcvt, 1 9 8 7 . )
toru, kojim se nije manipulisalo (rukovalo), i u U {kolsku perspektivu predmeta rojewa -
kojima su rojevi startovali na ramovima samo sa koja je prema mom mi{qewu nenadma{na - on je
satnim osnovama. Oformqene samo u periodu uveo koncept da ku}ne p~ele i primateqice nek-
izobiqa nektara, ove ko{nice nisu zazimqavane. tara, uvek kada nedostaje prostor za skladirawe,
,,
Zbog fiksne varijante dizajna eksperi- postaju `ive ,,}elije sa}a za skladirawe, i tako
,,
menta, ne}e biti obelodawena sva ,,preme{tawa privremeno ,,nahrawene , ove p~ele su izvan cik-
,,
i kombinacije koje zajedno sa drugim varijanta- lusa kru`ewa mati~inog feromona putem soci-
ma vode do redukovawa distribucije mati~ine jalne razmene hrane, te se sakupqaju na krajevima
supstance i zapo~iwawa mati~waka, {to je legla ili pak na satono{ama ili u medi{tima i
p~elarska zajednica ve} iskusila u p~eliwim prolaze kroz fiziolo{ke promene koje ih pre-
dru{tvima sa kojima se radi i koja prezimqavaju programiraju u p~ele koje }e upravqati rojewem.
u podru~ju sa hladnom klimom. Cfsobse tako|e daje postulat da je ova
Va`no je da su u ove eksperimente bile uloga ispuwenosti mednog `eludca odgovorna za
ukqu~ene i p~ele poreklom iz Afrike koje imaju neophodni a isti takav slu~aj kod p~ela u vreme
jaku naklowenost rojewu i koje su pokazale da se kada izlazi roj, citiraju}i rad Dppnct-a, i da je
roje pri mnogo mawoj veli~ini aktivnog gnezda ova ispuwenost `eludca na prirodan na~in pod-
nego {to je to slu~aj kod evropskih p~ela. Mo`da jednako distribuirana putem pomenute socijalne
je ovo tako zbog siroma{ne navike za gradwu razmene, {to slu`i budu}em ciqu.
sa}a. Mo`e se postaviti pitawe ispravnosti
Brat Adam u wegovoj kwizi ,,Gajewe argumenta da p~ele sa ispuwenim `eludcima
,, ,,
medonosne p~ele...itd. na nekoliko mesta postaju rojevske p~ele zato {to ,,pun stomak
povezuje naklowenost rojewu sa nedostatkom blokira dnevnu dozu feromona, budu}i da je
sposobnosti za gradwu sa}a, na primer, za refer- pokazano da kada se daje u 5-10% rastvoru {e}era
mati~in feromon ne
vr{i inhibiciju razvoja
ovarijuma kod radilica.
^ini se mnogo verovatni-
jim da sveukupna
aktivnost p~ela koja je
orijentisana jednom ciqu
(prerada nektara)
ograni~ava razmenu
mati~inog feromona
jedino na telesni kon-
takt, budu}i da p~ele
stalno imaju zauzet medni
`eludac te tako stoje po
strani od socijalne
razmene hrane, sve dok
ponovo ne postanu neak-
tivne, ne preuzimaju}i
vi{e od izletnica sve`e
tovare nektara. (Kao
prvo, postoji pitawe da
li je ta~na tvrdwa da su
primateqice ba{ toliko
zauzete koliko se ovde
tvrdi, s obzirom da jedna
primateqica preuzme od
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
izletnica u proseku samo oko 6 mg nektara, {to
~ini deseti deo wenog `eludca. Jedino je ta~no
da one tih 6 mg prera|uju u nekom uglu ko{nice
~itavih 20 minuta, {to ih udaqava od toka
kru`ewa feromona u silnoj gu`vi kakva se javqa
u ko{nici na jakoj pa{i. Pored toga, zar je
mogu}e da ta tolika upo{qenost upravo izazove
rojewe, ako se ve} tvrdi, a to i sam znam iz
skromne prakse, da se nikada ne roje dru{tva koja
najvi{e rade, ako smo im omogu}ili da imaju
dovoqno prostora za skladirawe nektara.
Detaqnije o ovome mo`ete pro~itati i u posled-
wem ~lanku ove kwige, posle ~ega mo`ete da
pove`ete konce, mada je to zaista te{ko pravil-
no uraditi - primedba urednika).
Ovaj Cfsobse-ov scenario, ~ini se, odbacu-
je hipotezu o prenaseqenosti plodi{ta, premda
se mo`e pretpostaviti da ramovi legla koji su
postavqeni blizu jedan do drugog mogu da izazovu
,,
,,slabu ventilaciju uzrokuju}i da p~ele deli-
mi~no napuste taj prostor.
Ova dva rada Cfsobse-a Npcvt-a objavqena
u Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm-u za april i maj 1986.
godine predstavqaju stimuli{u}e i razja{wava-
ju}e izjave o rojewu koje zaslu`uju da budu
pa`qivo analizirane.
OBJEDIWENA TEZA
OSNOVNE TEORIJE
Sve ove prethodne hipoteze su relevantne,
ali iz razli~itih perspektiva. Zajedni~ki one
~ine osnovu za objediweni pogled za koji }emo
videti da tra`i vi{e od jednog mehanizma za
uspostavqawe uobi~ajenog stawa - izolacija i
prazan hod ku}nih p~ela (nezaposlenost).
Sledi jedna ovakva teza sa zakqu~cima,
odakle }e se videti da nije prenaseqeni prostor
sam po sebi stimulator proizvodwe mati~waka
ili direktni razlog za redukovanu distribuciju
mati~inog feromona. To je jedinstveni uslov,
koji zamewuje izolaciju i prazni hod ku}nih
p~ela koje su privremeno daleko od matice i
gnezda sa leglom, {to se doga|a prirodno sa
ciqem da se pravilno reguli{e prenatrpanost
legla.
T E Z A : Preko odgajawa legla i faza
razvoja dru{tava u kojima se sakupqa hrana,
glavni faktor koji je odgovoran za
zapo~iwawe i nastavqawe odr`avawa stawa
koja vode u rojewe je prekid u distribuciji
mati~inih feromona, raznih sezonskih
unikatnih faktora, faktora okoline i
demografskih faktora, i/ili ograni~avawa
prostora, ~ime se uspostavqa neravnote`a
izme|u ku}nih p~ela i wihovih radnih
zadataka, {to za uzvrat, na periferiji
aktivnih radnih zona (sa}e sa leglom ili
medom) automatski odvaja i pretvara u neak -
tivne vi{ak ku}nih p~ela koje su van nor -
malnog toka kru`ewa mati~inog feromona
po ~itavom prostoru ko{nice.
ko{nice
Z A K Q U ^ A K 1 : Dva odvojena prirodna
mehanizma, sami ili u kombinaciji su odgovorni
za izolaciju i nezapo{qenost (prazan hod)
- 67 -
prekobrojnih ku}nih p~ela. Zavisno od vremena
se pojavquju neravnote`e u rasporedu radnih
obaveza zbog promena u zoni nege legla ili pak u
zoni prerade meda.
A - U t o k u p r o l e } n o g r a z v o j a kada je
dominantno odgajawe legla, neravnote`e u ras-
poredu radnih obaveza se javqaju kada takozvana
eksplozija populacije ku}nih p~ela nadma{i
potrebu za wihovim upo{qavawem na negovawu
,,
legla. Ovakve ,,prekobrojne ku}ne p~ele
automatski na periferiji legla ostaju izdvojene
i nezapo{qene zbog prirodnih mehanizama
automatske regulacije sredine u kojoj se razvija
leglo, na taj na~in odr`avaju}i jedan izdr`qiv
nivo prenatrpanosti gnezda sa leglom {to se
odnosi na temperaturu, ventilaciju itd.
B - U t o k u m e d o n o s n i h p a { a kada
dominira skladirawe hrane i ku}ne p~ele su
upo{qene na periferiji kao primateqice nek-
tara, graditeqice sa}a, ali i hraniteqice legla,
opet se javqaju faktori koji ih ~ine nezaposlen-
ima. To su sada ograni~ewa izra`ena u prostoru
za gradwu sa}a i skladirawe nektara, koja su
stvarna ili su samo od p~ela s h v a } e n a u
v i d u ograni~ewa. Ve} izdvojene na ramovima
za skladirawe meda, daleko od legla, ku}ne p~ele
sada nemaju nikakvu drugu opciju do da skladi{te
nektar u wihovim mednim `eludcima. Time se
automatski redukuje cirkulacija p~ela orijenti-
sanih na izvr{avawe radnih zadataka na relaciji
izme|u podru~ja za skladirawe meda i zone legla
a koje vr{e distribuciju mati~inih feromona.
Jedno privla~no saznawe jeste da je uloga
ispuwenosti mednih `eludaca kqu~ni faktor u
evolucionom dizajnu reprodukcije p~ela, sa tim
{to je ovom faktoru dat i automatski prioritet
pred gradwu novog sa}a za isti ciq.
U su{tini, gradwa novog sa}a je ~vrsto
povezana sa ve~nom ulogom graditeqica sa}a kao
,,
privremeno ,,ispuwenih medom , kojima nedosta-
je prostor za izgradwu sa}a.
Ili pak, ako im se naprave ograni~ewa u
,,
ekspanziji gnezda, ove p~ele ,,pune meda prirod-
no postaju izdvojene i nezaposlene, budu}i da im
je to jedina alternativa (i sasvim je normalno
{to te`e da formiraju novo dru{tvo putem odva-
jawa dela zajednice rojewem, gde }e im biti data
prilika da se iska`u u radu kome toliko `ude, za
razliku od nas qudi - primedba urednika).
V - T o k o m t r a j a w a s e z o n e , da bi se
zapo~ela gradwa mati~waka, mogu da nastanu
sli~ne neravnote`e u rasporedu radnih zadataka
zbog prekinute pa{e, ili uticaja lo{eg vremena,
u kojim periodima je onemogu}ena sakupqa~ka
aktivnost.
Prekid sakupqawa, osobito ako je nastao
zbog lo{eg vremena, se reperkutuje na prekid
rada ku}nih p~ela te one postaju nezaposlene, na
{ta se nadovezuje i pove}awe broja ku}nih p~ela,
jer se one i daqe ra|aju. H/I/!Dbmf i saradnici su
1949. godine u kwizi ,,Ko{nica i medonosna
,,
p~ela u diskusiji o rojewu zbog prekida pa{e,
istakli da: ,, ...da bi se kontrolisali efekti
- 68 -
prekida pa{e, mogu se dru{tva prihrawivati
,,
,,tankim sirupom. Ovo prihrawivawe ima
efekat jedne neprekinute pa{e ~ime se popravqa
naru{ena ravnote`a u dru{tvu i te`i se izbe-
,,
gavawu rojewa . Ovime se daje pre}utna podr{ka
konceptu naru{ene ravnote`e kao razlogu za
rojewe.
Z A K Q U ^ A K 2 : Kao odgovor na reduko-
vanu inhibiciju mati~inim feromonima, neza-
poslene ku}ne p~ele po~iwu gradwu mati~waka
na periferiji legla. Razvija se rojevi zanos,
jedno imperativno uro|eno pona{awe zajednice,
kada broj p~ela koji je van tokova kru`ewa
mati~ine supstance do|e do kriti~nog nivoa i
tako prevlada nagon za rojewe. Samo ako ove
p~ele ponovo budu izlo`ene mati~inim fer-
omonima do}i }e do prekida nagona.
Pomoglo bi ako bi se rojevi nagon gledao
kao manifestacija privremenog prelaza radili-
ca na du`nosti odgovorne za reprodukciju, {to
}e zapo~eti onog trenutka kada se one oslobode
inhibitornog dejstva feromona u jednoj ,,femi-
,,
nisti~koj monarhiji (kako ju je nazvao ^arls
Batler jo{ 1607. godine), a zavr{i}e se kada one
postanu ponovo izlo`ene feromonima i to
prirodnim putem ili putem kojim je situaciju
usmerio p~elar.
Locirawe rojevih mati~waka na krajevi-
ma legla izgleda da samo podr`ava koncept
izolovawa ku}nih p~ela. Npcvt bele`i da:
,,...nema ni~eg strategijskog {to bi se odnosilo
na lokaciju rojevih mati~waka na krajevima
legla, kao {to nema ni~eg strategijskog {to bi
se odnosilo i na lokaciju mati~waka tihe smene
,,
koja je centralno . U oba slu~aja p~ele grade
mati~wake iz istog razloga - redukovane dis-
tribucije mati~ine supstance - iako se ~ini da za
pojavu tihozamenskih mati~waka postoje i neki
drugi razlozi.
Gore spomenuto je izuzetno korisno zato
{to poma`e razumevawe spontane
ukqu~i/iskqu~i prirode pojave rojevih
mati~waka, i rukovo|ewe p~elama imaju}i na umu
znawe da izlo`enost ili neizlo`enost
mati~inom feromonu ~ini na~elnu strategiju
kontrole rojewa.
Z A K Q U ^ A K 3 : Zavr{etak rojevog nag-
ona i izla`ewe roja samo po sebi je uslovqeno sa
dva preduslova: (1) Mora da postoji `enka za
zamenu (neoplo|ena matica, mati~wak ili
radili~ka larva) i (2) Medonosna pa{a.
Odsustvo `enke za zamenu }e spre~iti rojewe, a
odsustvo medonosne pa{e }e ga samo odlo`iti.
Dokaz za neophodnost postojawa `enke za
zamenu dolazi iz uspeha iskustva koje su imali
Kilionovi u proizvodwi meda u sa}u, u kom je
rojewe bilo kontrolisano kod hiqada dru{tava
koja su bila prisiqena da u|u u rojevi nagon, a
zatim su spre~ena u wegovom privo|ewu do kraja
odstrawewem svih rojevih mati~waka. Izve{taji
iz literature o rojewu u odsustvu mati~waka sig-
urno su primeri gde je prisustvo nekog
@ivadinovi} Rodoqub
mati~waka previ|eno, ili pak dru{tvo nije bilo
beznade`no obezmati~eno zbog postojawa
radili~kih larvi ili jaja.
Autor ovog napisa je imao sre}u da
istra`i ovaj fakt u dvospratnoj ko{nici sa
maticom sa potse~enim krilima, kojom je bilo
upravqano dodavawem dva polusatna medi{ta sa
ciqem proizvodwe jedino meda u sa}u.
U toku julske pa{e, ko{nica se izrojila,
ali se roj odmah vratio, jer matica nije mogla da
uzleti. Matica je na|ena u travi i stavqena je u
kavez koji je odnet van ko{nice - i ni{ta se nije
de{avalo deset dana, posle kojih je svaki ram
oslobo|en od p~ela i pa`qivo pregledan.
Svi mati~waci osim jednog su detaqno
ukloweni, a vo|eno je ra~una da se prona|u i oni
prikriveni i te{ko vidqivi mati~waci koji se
ponekad mogu na}i ugra|eni u leglo.
Rezultat je bila prirodno izrojena
,,
ko{nica bez gubitka p~ela, ,,idealan prekid
legla i nova mlada matica, koja je nastavila
proizvodwu i dostigla prinos od {est dobro
ispuwenih medi{ta sa polusatnim kasetama.
Shvatawe da je medonosna pa{a od
su{tinske va`nosti u vreme rojewa ima jaku
podr{ku od p~elarske javnosti koja je empiri-
jskog porekla. Medonosna pa{a (izobiqe nek-
tara) se ~ini da igra sasvim razli~itu ulogu u
po~etku rojevog nagona (po~etak gradwe
mati~waka) od one pri privo|ewu rojewa kraju
(izlazak roja).
Posledwa uloga slu`i za signalizaciju da
postoji dostupan izvor hrane koji }e omogu}iti
da rojewe bude uspe{no, tj. iz kog }e se prikupi-
ti zalihe meda.
Naizgled paradoksalna veza izme|u
medonosne pa{e i rojewa je odli~no sumirana od
Cvumfs-a koji je komentari{u}i stav mnogih
p~elara po pitawu isprekidanih pa{a napisao
slede}e: ,,Iznenadni po~etak perioda lo{eg vre-
mena, u toku kog su p~ele zatvorene u ko{nici, i
koji je nastupio odmah posle perioda u kome je
sakupqawe nektara bilo odli~no, se ~esto ~ini
pridru`en rojewu. U drugim slu~ajevima, se ~ini
da je suprotno od ovoga u stvari istina, i da
dru{tva po~iwu da grade mati~wake ~im se
dobri uslovi za sakupqawe meda vrate posle
perioda lo{eg vremena i zato~enosti u ko{nici.
Ali ako se desi da vreme ponovo bude lo{e, one
}e razru{iti mati~wake. Kao {to vidimo oba
ova o~igledno kontradiktorna uslova, prvo
zato~enost p~ela u ko{nici zbog lo{eg vremena,
i drugo, naglo uve}awe koli~ine hrane koja je
skladirana u ko{nici kao rezultat dobrog medo-
brawa, mogu da rezultiraju prenaseqeno{}u
zahva}enog ili dostupnog sa}a te da ukqu~e
,,
rojevski impuls .
Na kraju, prenaseqenost je uzeta da se
objasni start rojevskog impulsa, ali se meni
vi{e dopada obja{wewe H/I/!Dbmf-a da je za wega
odgovorna neravnote`a u dru{tvu (radni zadaci
naspram radne snage).
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u - 69 -
Autor:
Kpio! B/! Iphh STRATEGIJE ZA
Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz
3336! Tpvui! PREVENCIJU ROJEWA
47ui! Tusffu

POVEZANE
Hbmftcvsh!
NJ! 5:164! -! VTB
SA TEORIJOM
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u za decem-
bar 1997. godine, i Melitagori za maj 1999. godine
ajve}i deo procedura opisanih sa
N ciqem da se napravi prevencija roje-
wa mogu biti spojene u sklopu jedne od slede}ih
svita mogu da se kre}u i {ire leglo na gore u
jedno otvoreno plodi{te, koje je toplotno
podr`ano od legla ispod, pa se p~ele opet
globalnih strategijskih tehnika: upo{qavaju na nezi legla, te se tako izbegava
A- ORGANIZACIJA wihova nezapo{qenost, koja }e se ovim i prek-
OTVORENOG GNEZDA SA LEGLOM inuti ako je ve} postojala. I vi{e od toga, sada je
Uz pomo} definisawa rada sa gnezdom sa obezbe|en i dopunski prostor za skladirawe
otvorenim leglom prema Tfdisjtu-ovom radu: bilo kakvog ve}eg prinosa od prole}nih biqaka
,,
,,Dobijawe meda (Ipofz! Hfuujoh-! Bnfsjdbo! Cff u slu~aju da se takav pojavi, ~ime se elimini{e
Kpvsobm 1944, strana 60) ciq je da: ,,...se odr`i mogu}nost prisilnog skladirawa hrane u mednim
gnezdo sa leglom u dovoqno velikim proporcija- `eludcima ku}nih p~ela. Vertikalno deqewe
ma sa dovoqnim brojem ~istih, upotrebqivih legla je nepo`eqno i mo`e da bude izbegnuto ako
radili~kih }elija, ~ime }e se omogu}iti da mat- se koristi metod opisan na crte`u 3.
,,
ica slobodno nosi... .
Ni`e su opisane tri najzastupqenije pro-
cedure za rad sa otvorenim plodi{tem, uz izuze-
tak svih formi deobe ko{nica ili
izjedna~avawa snage svih dru{tava koji ~esto
puta mogu da ostvare `eqeni ciq. Vide}e se da se
obezbe|uje dopunski satni prostor unutar ili u
pogodnoj blizini gnezda sa leglom, dostupan kako
zalegawu matice tako i skladirawu meda. [to je
najva`nije, a u skladu je sa ovom objediwenom
teorijom, obnavqa se prostor za zaklubqivawe
unutar ko{nice ili blizu legla, ~ime se
poni{tava potreba za preme{tawem ku}nih
p~ela na periferiju, ili se istima omogu}uje ako
su ve} na periferiji, da se vrate i budu ponovo
izlo`ene feromonu. P~ele same po sebi ne mogu
mawe ili vi{e da odre|uju stepen zalegawa mat-
ice, ali neometano no{ewe jaja poma`e
popravqawu neravnote`e malo~as pomenute, ili
poma`e da se ona spre~i i pre nastanka (preven-
cija rojewa). Leglo Med Prazno sa}e
1 - R o t a c i j a t e l a k o { n i c e . Tela
zamewuju mesta kada dru{tva prezimela u
ko{nicama sa dva nastavka LR sadr`e 5-6 ramova C R T E @ 1
sa leglom koji su tipi~no locirani isto ili 2- Preure|ivawe plodi{ta
sli~no kao na crte`u 1. Crte` 2 prikazuje stawe kori{}ewem ramova sa praznim sa}em.
posle izmene nastavaka. Praksa dodavawa ramova sa praznim sa}em ima
Pre izmene je blokiran normalan razvoj nekoliko formi koje se kre}u od zamene ramova
legla koje se zbog toplote {iri na gore, dok je sa leglom praznim sa}em, do razmicawa okvira
{irewe na dole i na stranu veoma slabo, legla izme|u kojih se postavqaju ramovi sa
naro~ito u podru~jima sa hladnom klimom, gde je praznim sa}em.
smrtnost legla uobi~ajena pojava, zbog sabijawa Ovakvo kori{}ewe praznih ramova je
klubeta usled naglih zahla|ewa. Radni zadaci na veoma efikasno, ako se na wega gleda kao na prak-
nezi legla poma`u proizvodwu novih p~ela ti~nu kontrolu rojewa pre i na po~etku
radilica, i preme{taju ih na periferiju legla. proizvodwe vi{ka meda, posle ~ega je osnovni
Posle rotacije nastavaka matica i wena
- 70 -
zadatak postavqawe medi{ta. Preure|ivawe
ramova sa leglom naizmeni~nim postavqawem
praznih ramova je prikazano na crte`u 3 koji je
izveden iz crte`a 1 preraspodelom samo onih
ramova koji su ve} bili prisutni, {to je istaknu-
ta prednost.
-Leglo Med Prazno sa}e
C R T E @ 2 razvoj legla koristi konstantno a promenqivo
Od dana po~etka pa{e, umesto izvu~enog
sa}a mo`emo koristiti ramove sa satnim osnova-
ma, ali u odsustvu pa{e ti ramovi mogu da slu`e
samo kao pregrade za vertikalnu podelu legla,
kako bi to ve} i bilo i kada bi se koristila dva
ili vi{e rama izvu~enog sa}a jedan do drugog.
Leglo Med Prazno sa}e
C R T E @ 3 kori{}enih medi{ta, u prisustvu ili odsustvu
Sada, kako izlazi novo leglo, plodi{te,
tj. wegov deo zahva}en leglom ve} je zna~ajno
@ivadinovi} Rodoqub
pro{iren, ~ime prestaje potreba za
preme{tawem p~ela negovateqica na periferi-
ju legla ili, ako su one ve} tamo preme{tene, u
gnezdu se stvara slobodan prostor za wihov
povratak. One }e se opet uposliti na nezi legla
i time izlo`iti mati~inom feromonu.
Uspeh Btqjo - zidne ko{nice (Btqjo.xbmm
ijwf) kao nerojevske ko{nice se zasniva na istom
principu kojim se cepa prostor legla, i to u ovom
slu~aju re{etkastim ramovima koji slu`e samo
za zaklubqivawe p~ela. Prema Rutovoj ve} pomi-
wanoj kwizi (BCD0YZ[! pg! Cfflffqjoh, izdawe
1935, strana 698): ,,Autor je koristio nekoliko
ovakvih ko{nica sa p~elama krawske rase
(naklowene rojewu) u proizvodwi meda u sa}u.
Nijedno dru{tvo se nije izrojilo od kako je bilo
preseqeno u ovakve ko{nice, i jo{ vi{e od toga,
,,
svako je donelo preko 45 kg meda u sa}u .
B- ORGANIZACIJA OTVORENOG
P R O S T O R A Z A S K L A D I R A W E . Strategiji
za rad sa prostorom za skladirawe meda radi pre-
vencije rojewa, isto kao i za dobijawe meda mo`e
se dati naslov: Organizacija otvorenog prostora
za skladirawe, {to je samo drugi na~in da se
opi{e, odavno po{tovana strategija za kontrolu
rojewa sa adekvatnim postavqawem medi{ta u
toku pa{e. Ali, budu}i da se kori{}ewe praznih
ramova u me|usklopu za skladirawe hrane ili za
je, izbor se daje p~elama a p~elar mora da misli o
tome da radi sa otvorenim plodi{tem i sa
otvorenim prostorom za skladirawe, kao sa dve
interaktivne strategije.
Shvatawe i prihvatawe ove dve kategorije
za raspored radnih zadataka u ko{nici, na
poslovima oko hrane i oko legla, od kojih je svaka
za sebe sezonski dominantna i radi toga su pred-
met raznih neravnote`a u radu, je ono {to je
vodilo do formulisawa dva izrazita mehanizma
za redukovanu distribuciju mati~inog feromona.
Ovde se razmatra otvoreni prostor za
skladirawe hrane i wegova povezanost sa rojew-
em.
1 - P o s t a v q a w e m e d i { t a . U osnovi,
organizacija otvorenog prostora za skladirawe
sa postavqawem medi{ta, se gleda u radu sa
medi{tima na takav na~in da nije poznata krajwa
granica veli~ine prostora za skladirawe nek-
tara, ~ime se omogu}ava ku}nim p~elama da budu
stalno zaposlene u preradi pristi`u}eg nektara.
Molim vas i da pogledate prethodne moje
~lanke iz ovog serijala (i u ovoj kwizi- primed-
ba urednika) gde je ve} govoreno o postavqawu
medi{ta.
2 - D e m a r i r a w e . Osnovno demarirawe, tj.
razdvajawe matice od wenog legla uz pomo}
mati~ne re{etke se praktikuje u kontroli roje-
wa, zajedno sa raznim modifikacijama, koje se u
velikoj meri razlikuju u broju i polo`aju
mati~waka u po~etku, i pa`wi koja se posve}uje
ili ne posve}uje neizbe`nim mati~wacima za
zamenu, izgra|enih u bezmati~nom telu ko{nice
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
gde ovo posledwe zavisi od udaqenosti tela sa
leglom od matice. Na primer, modifikacija koju
je koristio H/I/Dbmf opisana u kwizi ,,Ko{nica
,,
i medonosna p~ela (Uif!ijwf!boe!uif!ipofz!cff,
1975, strana 380) je prikazana na crte`u 4.
Tu je napravqen izuzetak u shvatawu
demarirawa kao organizacije otvorenog
plodi{ta. Ova modifikacija najboqe mo`e da se
objasni kao primer organizacije otvorenog pros-
tora za skladirawe meda.
Dok se princip ugra|en u demarirawe gen-
eralno gleda kao rastere}ewe zbijenosti u pros-
toru oko legla, u isto vreme se demarirawe gleda
kao simulacija ve} izrojene ko{nice bez gubqe-
wa p~ela, kako je to ve} zabele`io Rut:
,,U svim ovim planovima se vidi da je zbi-
jenost oko legla umawena, (1) postavqawem mat-
ice u nov prostor gde ima mesta za zalegawe u izo-
biqu, (2) postavqawem legla koje se izvodi, u
gorwe telo, daleko od novog legla i (3) davawem
prostora izletnicama u kom }e se sme{tati nek-
tar. Posle izlegawa legla koje je gore, stvori}e
se prostor za sme{taj meda... Ovo je ta~no ono
{to se doga|a kada se dru{tvo roji, sa slede}om
predno{}u: roditeqsko dru{tvo i roj ostaju
,,
zajedno u istoj ko{nici .
Obratite pa`wu na velikodu{no
kori{}ewe praznog sa}a za skladirawe meda, kao
i na postepeno osloba|awe dopunskih }elija za
skladirawe, koje nastaju izlegawem p~ela u gor-
wem nastavku.
Verovawe je autora ovog ~lanka da je
glavni razlog za uspeh u spre~avawu rojewa takva
organizacija prostora za skladirawe nektara.
Demarirawem, ako se uradi na po~etku pa{e kako
se generalno i preporu~uje, se obezbe|uje celovi-
to upo{qavawe ku}nih p~ela u preradi i skladi-
rawu nektara, i ovo vreme se obi~no poklapa sa
sezonom rojewa. Imaju}i pristup preko mati~ne
re{etke p~ele idu u dowi nastavak da prime nek-
tar, dok izletnice idu u gorwi da bi regrutovale
primateqice nektara (pogledajte posledwi
~lanak u ovoj kwizi - primedba urednika). Tako je
distribucija mati~inog feromona odr`ana.
U prisustvu pa{e, mo`e da se diskutuje o
tome da su{tina demarirawa mo`e da izazove
rojewe. P~ele negovateqice }e biti u po~etku u
gorwem nastavku, {to zna~i daleko od matice, sa
malim ili nikakvim zadacima prerade nektara, a
kada poklope leglo, u slede}ih 8 dana }e se poste-
peno preseliti u dowi nastavak, da bi negovale
novo leglo.
Novo gnezdo sa leglom je konsolidovano na
mawem broju ramova, pa je prostor nedovoqan za
upo{qavawe p~ela koje se stalno izvode.
Iskustva sa planom Xuniper Hil
po~etkom 1997., kada je o~ekivana pa{a bila
odlo`ena ili onemogu}ena zbog vanredno lo{ih
vremenskih prilika, obezbedila su iznena|uju}i
dokaz da demarirana ko{nica u odsustvu unosa
nektara mo`e da izazove rojewe. Ovi neo~eki-
vani rezultati bi}e ni`e opisani u kontekstu
plana Xuniper Hil, na koji }emo se opet vratiti.
- 71 -
V- SIMULACIJA VE] IZROJENE
KO[NICE BEZ GUBITKA P^ELA
( O B N O V A ) . U svojoj najprostijoj formi, ova
strategija se ostvaruje odstrawivawem matice i
uni{tavawem svih mati~waka osim jednog za
vreme od 9-10 dana (ne kasnije) ili pak
uni{tavawem svih mati~waka ako je prisutna
mlada neoplo|ena matica koja se ispilila iz
rojevih mati~waka ako su oni bili prisutni u
ko{nici pre po~etka ostvarivawa na{eg plana.
Za oko 2-3 nedeqe, posle prekida legla, a
{to je pribli`no jednak prekid onom koji
do`ivqava prirodno izrojeno dru{tvo, ve}i deo
legla se izlegao, a produ`eno je i no{ewe jaja od
strane nove matice, ~ime je dru{tvo obnovqeno
sa svim wegovim p~elama i radi sa radnim
elanom koji ima prirodni roj.
Ponovo je smawena mogu}nost stvarawa
ve}eg broja neupo{qenih ku}nih p~ela, ~ime se
produ`uje period kontrole rojewa, za koje vreme
se i potomci nove matice br`e regrutuju za
sakupqawe nektara, ~ime se izbegava praznina u
sakupqa~koj aktivnosti. Tako se posti`e dobra
ravnote`a u podeli radnih zadataka, koja
omogu}uje proizvo|a~u meda u sa}u da sabije
p~ele u medi{ta sa boksesima bez ikakvih {ansi
da time izazove rojewe, i tako }e medi{ta biti
br`e ali i kvalitetnije ispuwavana i
zavr{avana, pre nego {to se dodaju nova medi{ta
za med u sa}u.
Ova strategija je zavisna od apsolutne sig-
urnosti da su eliminisani svi mati~waci za
zamenu, osim jednog da bi se neutralizovao
izlazak roja, sve dok ne nastane ponovno izla-
gawe mati~inim feromonima nove matice.
Kontrola rojewa postignuta ovom strategijom se
prote`e na najmawe 5-6 6 nedeqa od wenog po~etka.
Obratite pa`wu na Kilionovu verziju ove
strategije, i isto tako pravovremenu primenu
prirodno izrojene ko{nice. Plan Xuniper Hil
isto tako upotrebqava prekid legla, ali ga izvo-
di na sasvim druga~iji na~in.
4
trifugiranog meda na po~etku sezone rojewa
Demarirana ko{nica za proizvodwu cen-
@
(Prema H/I/Dbmf-u)
E
T
R
C
Leglo Med Prazno sa}e
 - 72 - @ivadinovi} Rodoqub

OSNOVNO I POSEBNO
Autor:
Kpio! B/! Iphh

DEMARIRAWE
Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz
3336! Tpvui!

47ui! Tusffu
Hbmftcvsh! ^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff
Kpvsobm-u za decembar 1997. godine, i
NJ! 5:164! -! VTB Melitagori za maj 1999. godine
PLAN XUNIPER HIL demarirawa su prona|eni i uni{teni rojidbeni
I POSEBAN SLU^AJ mati~waci, a na dowim krajevima ramova sa
DEMARIRAWA leglom uo~ene su i mati~ne osnove u kojim je bilo
Prvi korak je osnovno demarirawe, tj. jaja u gorwem bezmati~nom telu u vreme kada je
stadijum 1 iz plana Xuniper Hil. dru{tvo bilo podeqeno, {to se dogodilo posle
Glavni razlog (pored vrednosti u kon- desetodnevnog prekida legla (faza 2 plana
troli rojewa tokom pa{e) za kori{}ewe demari- Xuniper Hil).
rawa kao privremene osnove sistema, jeste da se
uvede prekid legla, sa tim {to }e se svo leglo
smestiti u gorwe telo ko{nice (Crte` 1) , koje u
budu}nosti treba da postane nastavak za
LEGLO
proizvodwu meda, dok se istovremeno u toku Gorwi (prinudni
prekida omogu}uje sveukupnoj radnoj snazi zajed- ulaz
nice izra`enoj u radilicama da sakupqa nektar mati~waci)
sa nesmawenim elanom. Medonosna pa{a je
neophodan uslov.
Do`iveli smo dva iskustva sa planom
Xuniper Hil tu na severoistoku SAD-a aprila i Dupla mre`a
maja 1997. kada su rane prole}ne pa{e bile Medi{te za cen-
neo~ekivano odlo`ene i prekinute zbog lo{eg trifugirani med
vremena, dva iskustva koja slu~ajno na akutni
2

na~in demonstriraju da demarirawe u odsustvu

pa{e ne mora da zaustavi a mo`e ~ak i da pod-
stakne rojevi nagon, o ~emu je ve} ne{to re~eno u
C R T E @

prethodnom ~lanku.
U jednom od ovih iskustava koje je
ukqu~ilo dve autorove ko{nice, u maju u vreme
NUKLEUS
Prazno sa}e ako ima roje-
vih mati~waka
Roditeqska podwa~a
Jedinstveno obja{wewe za ovo jeste da su
LEGLO p~ele prenele jaja u osnove mati~waka preko
mati~ne re{etke (?? - primedba urednika) i da
Zatvorena matica rojevi nagon nije bio spre~en demarirawem.
Gorwi Drugo iskustvo je ukqu~ivalo 9 ko{nica u
ulaz (ili presa|eni dr`avi Wujork gde je plan Xuniper Hil bio pre-
mati~waci) cizno pra}en preko demarirawa 25. aprila i
faze 2 (deoba) 5. maja. Prethodilo je cvetawe
1

vo}a oko 4. maja na povr{ini od 250 akri

jabu~waka. Kada je izvr{en pregled 11 dana posle
deobe, u toku kog vremena je ~esto padala ki{a
C R T E @

ili pak bilo veoma hladno da bi p~ele sakupqale

nektar, osim u svega 4-5 dana, na|eni su
mati~waci na dowim letvicama svih devet
NUKLEUS ko{nica, neki ~ak i zatvoreni.
Iako ovo mo`da nije slu~aj preno{ewa
jaja od strane p~ela preko mati~ne re{etke pred
deobu, vrlo je verovatno da su osnove mati~waka
Roditeqska podwa~a napravqene jo{ tada. U svakom slu~aju, rojevi
nagon se razvio posle demarirawa budu}i da su
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
slabi pa{ni uslovi izazvali nedovoqnu
upo{qenost ku}nih p~ela i ~ak i uz izobiqe
ekstra ramova proizvodwa ku}nih p~ela je bila
br`a od {irewa legla. ,,
,,
,,ALTERNATIVA SA MRE@OM
OSNOVNOG DEMARIRAWA
Modifikacija demarirawa koja je upotre-
bqena u planu Xuniper Hil je kori{}ewe duple
mre`e umesto jedne mati~ne re{etke da bi se
izveo prekid legla (Crte` 2) {to donosi opciju
za raniji po~etak rada na sistemu u prole}e tj. u
vreme oko sredine aprila, pred cvetawe
masla~ka.
Ova modifikacija, koja u isto vreme
zamewuje neku drugu taktiku za kontrolu rojewa,
kao {to je izmena / rotacija nastavaka, je su{tin-
ski ekvivalentna prvom koraku plana za
uspostavqawe dvomati~nog sistema koji je u
Engleskoj razvio Spo!! Cspxo - ,,Jednostavan dvo-
,,
mati~ni sistem koji ,,...automatski deluje kao
,,
metod za kontrolu rojewa... .
Mnogo je ~est slu~aj da se usred aprila
na|e celo klube jedne prezimele dvospratne
ko{nice, gore na 6-8 ramova legla , dok p~ele u
toplim danima vredno ~iste skoro prazne ramove
ispod wih. U ovom slu~aju metod sa mre`om
(Crte` 2) najlak{e se realizuje jednostavnim
preno{ewem matice sa jednim ramom legla na
kome nema mati~waka u dowe telo, i potom se
postavqa mre`a nad jednim medi{tem, a leglo se
nalazi u najvi{qem telu ko{nice.
Ina~e, ramovi se razme{taju ru~no (pojed-
ina~no) da bi se postigao ovaj ciq. P~ele sa
ramova koji su bili bez legla i koji treba da se
stave u dowi nastavak (osim rama sa maticom), se
stresaju nazad u telo u kom je leglo.
Ova modifikacija sa mre`om je jo{ uvek
kompatibilna sa stadijumima 2 i 3 plana
Xuniper Hil, ali name}e sasvim druge okolnosti
u stadijumu 1.
Sada kad su blokirane duplom mre`om
koja na svom ramu ima mali predwi gorwi otvor,
starije p~ele izletnice }e se vra}ati u dowe
telo ko{nice gde je matica, dok }e mla|e p~ele
ostati gore sa leglom. Toplota odozdo spre~ava
da do|e do uginu}a dela legla u gorwem nastavku
pri jakim zahla|ewima.
Odmah se u gorwem telu pristupa gradwi
mati~waka, ili su mo`da rojevi mati~waci ve}
prisutni. U bilo kom slu~aju, u toku je proizvod-
wa druge matice u gorwem telu i to je lako prati-
ti, a mogu se vr{iti i dodatne intervencije.
Recimo, posle 3-4 dana mo`emo da dodamo zreo
mati~wak od selektiranog soja p~ela, ili
mati~wak jedne selektirane ko{nice obra|ene
na isti na~in, ali 3-4 dana ranije (tako|e pode-
qena mre`om), koja postaje donor mati~waka za
nekoliko kasnijih demarirawa drugih ko{nica.
Po{to }e ta matica morati prva da se
izvede ona }e uni{titi druge prinudne
mati~wake te }e postati nova matica ko{nice
(Mn), {to mo`ete videti na crte`u 3.
- 73 -
Druga va`na razlika jeste da interval
izme|u stadijuma 1 i stadijuma 2 (demarirawe i
deoba), tj. period prekida legla, sada mora da
bude du`i sve dok ne pronese nova matica u gor-
wem telu - oko 3 nedeqe. Budu}i da proizvodwa
meda u sa}u ne zapo~iwe sve do posle deobe, i sa
pretpostavkom da }e teren na kome su p~ele
obezbediti dobru pa{u (vo}e/bagrem) demari-
rawe sa mre`om treba da prethodi tom periodu
za oko 3 nedeqe, dok modifikacija sa mati~nom
re{etkom ne treba da po~ne pre po~etka ovakve
pa{e.
MEDI[TE (TA)
ZA MED U SA]U
Izolator
3
sa ramovima za
C R T E @ centrifugirawe
Po deobi, izletnice }e se ponovo vra}ati
na roditeqsku podwa~u (crte` 3) da bi se
pridru`ile novoj mladoj matici i wenim
p~elama u telu broj 2. Osigurajte se da se stara
matica ne na|e u medi{tu ili da bi ovo izbegli
koristite mati~nu re{etku ispod wega, kada je
dru{tvo u konfiguraciji kao na crte`u 4 iz
prethodnog ~lanka. Ako do|e do neverovatne
situacije da se razvije rojevi nagon dole izme|u
faza 1 i 2, on }e biti zaustavqen pri deobi zbog
gubqewa izletnica, u skladu sa otkri}em
Tofmhspwf-a i Njmmfs-a koje odavno datira. Za
izvesno vreme prose~na starost p~ela koje su na
roditeqskoj podwa~i posta}e zna~ajno vi{qa.
Jedna druga va`na razlika jeste da posle
+/- 3 nedeqe intervala posle stadijuma 1 u alter-
nativi sa mre`om, stadijum 2 mo`e da se zaobi|e.
Mre`a se jednostavno zamewuje jednom mati~nom
re{etkom ako je za proizvodwu meda u sa}u
odabrana konsolidovana dvomati~na ko{nica,
ili mre`a mo`e samo da se izvadi kako bi se spo-
jila tela ko{nice, koja izvesno vreme mo`e da
ostane dvomati~na.
ZAKQU^AK I PREPORUKA
Preduslov za doslednu proizvodwu
kvalitetnih boksesa meda u sa}u jeste plan za
razvijawe jakih dru{tava u kojima }e p~ele biti
- 74 -
sposobne da slobodno grade sa}e, neometane od
uticaja nepo`eqnog rojewa.
Sa perspektive ovog serijala ~lanaka
osim nekih oportunisti~kih opcija planovi koji
najboqe posti`u `eqeno, zalaze u dve sveobuh-
vatnije strategijske kategorije.
Prema prvoj strategiji, med u sa}u se
proizvodi nad ko{nicom sa plodi{tem od jednog
nastavka koja je bila razvijena do maksimuma kao
ko{nica sa dva tela putem organizacije
otvorenog gnezda sa leglom o ~emu je ve} op{irno
pisano, i potom bila redukovana na samo jedno
telo u procesu u kom se odvija prekid legla od
dve nedeqe (+/-), bez ili sa odgajawem nove mat-
ice. Ukupan broj p~ela koje sada ve} nisu
naklowene rojewu, je orijentisan na proizvodwu
meda u sa}u.
Prema drugoj strategiji, med u sa}u se
proizvodi nad ko{nicom sa plodi{tem od dva
nastavka sa dve matice, koja je formirana u vreme
privremene podele (mre`a ili deoba) dvospratne
ko{nice, i potom preure|ena u svrhu kontrole
rojewa tokom pa{e sa organizacijom otvorenog
prostora za skladirawe, o ~emu je tako|e pisano.
Dvomati~ne ko{nice su ionako mawe sklone
rojewu.
U takvim ko{nicama, prema opcijama
plana Xuniper Hil, dve matice ili: (a) koegzis-
tiraju po jedna u svakom telu plodi{ta razde-
qene samo mati~nom re{etkom (konsolidovano
plodi{te za med u sa}u) ili (b) se preklapaju u
aktivnostima za izvesno vreme u odsustvu
mati~ne re{etke.
Pa`wa: U planu Xuniper Hil ove dve
strategije mogu da se praktikuju jedna za drugom
@ivadinovi} Rodoqub
da bi se proizveo med u sa}u u dugotrajnijoj
sezoni, ili se pak mo`e po~eti sa prvom opcijom
za naj`eqeniju glavnu pa{u, i da se posle ponovo
sjedini sa deqenikom za jesen ili zimu. U obe
strategije obezbe|ena je jedna matica u jednom
nastavku ko{nice.
Sa jednom od oportunisti~kih opcija, jaka
dru{tva koja su bila pripremqena za proizvodwu
vi{ka meda i koja su pra}ena i pored wihove
o~igledne sakupqa~ke revnosti, su odabrana i
iskori{}ena da u me|uvremenu proizvode med u
sa}u, i to u najkvalitetnijem delu pa{e, gde mogu
da daju maksimum kvaliteta boksesa.
U jo{ jednom sasvim razli~itom primeru,
dru{tva na kojima nije ra|eno ni{ta bitno po
pitawu prevencije rojewa, pa su se izrojila, ali
bez gubitka p~ela (zbog matice sa potse~enim
krilima), mogu da budu upotrebqena za proizvod-
wu meda u sa}u kako je to bilo opisano u jednom od
prethodnih ~lanaka. Su{tinski, potsecawe
krila matici je korisna praksa budu}i da nema
opasnosti od neuspeha {to se odnosi na gubqewe
p~ela rojewem, osim u slu~aju tihe smene matice.
Potsecaju}i krila matici p~elar rezervi{e
mogu}nost da interveni{e u bilo koje vreme na
po~etku gradwe mati~waka, pa sve dok se neop-
lo|ena matica ispili - period od 9-10 dana. Ako
do|e do rojevog nagona rano u sezoni, boqi izbor
}e biti alternativa sa mre`om uvr{tena kao
podvarijanta u planu Xuniper Hil.
Principi na kojima le`i rojevi nagon,
koji su odavno istaknuti i elaborirani u ovoj
objediwenoj tezi, nadam se da bi trebalo da
osposobe p~elara da boqe planira i racionalno
donosi odluke.

Primedba urednika:
Verujem da ste u`ivali ~itaju}i ovu seriju ~lanaka o rojewu i medu u sa}u.
Verovatno ste sada pomalo zbuweni, ba{ kao {to sam i ja bio pri prvom i{~itavawu,
ali i odu{evqeni svim onim {to ste mogli da pro~itate. Mo`ete biti sigurni i u to
da }ete pri svakom ponovnom ~itawu otkriti jo{ po ne{to novo, za koje }e Vam se
~initi da ga pre nije bilo u ~lanku. Upravo je to veli~ina najboqih tekstova !
Kroz ove ~lanke jednog istog autora, se prepli}u skoro sve sfere p~elarstva, i
{to je najva`nije, napisan je na takav na~in da zahteva od nas preciznu analizu i
udubqivawe u problematiku, {to nam jedino mo`e pomo}i da razumemo glavnu ideju
ovih divnih napisa.
Jedini nedostatak izlo`ene tehnike p~elarewa le`i u onoj ve~noj zabludi
p~elara da {to se vi{e radi oko p~ela, vi{e }e se i dobiti. Ako proizvodite med u sa}u
prema gorwim uputstvima, ova zabluda se pretvara u su{tu istinu. Ali, ako se
odlu~ite da na gore opisane na~ine suzbijate rojewe, a da proizvodite med za vrcawe,
smem da tvrdim kako to ne}e biti nimalo ekonomi~no, naravno na ve}em p~eliwaku.
P~elarima sa malim brojem ko{nica je sve dozvoqeno. Ali, onima koji preferiraju na
to da postanu profesionalci, ovakve zablude ne smeju da se provla~e kroz tehniku
p~elarewa, jer }e ih stalno upu}ivati na p o g r e { a n p u t b e z o d r e d i { t a .
Apsolutno je neophodno da shvatimo jednu istinu! Ne}emo proizvoditi med za
tr`i{te (jer ne}emo biti konkurentni) sve dok ne uprostimo tehniku p~elarewa do
savr{enstva, tako da u odnosu na koli~inu ulo`enog rada dobijemo najve}i prinos (a
ne najve}i prinos po ko{nici). Kada shvatimo su{tinu ovog problema, mo}i }emo da
ka`emo da smo unapredili p~elarstvo. S v e d o t l e , s a m o v o d i m o p r a z n e r a z g o v o r e ,
pi{emo prazne kwige i dajemo prazne savete, neproduktivne i beskorisne !
P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova - 75 -

P^ELIWI
Autor:
Cfsobse!!Mfdmmfsdr
Izvod sa DE roma ,,
,,Uif!Ipofzcff!boe!Nbo
(Medonosna p~ela i ~ovek)

VOSAK
Mo`ete da ga kupite (60 $) uz pomo}
redakcije ~asopisa Melitagora,
preko Interneta na sajtu: ,,
,,Wjsuvbm!Cfflffqjoh!Hbmmfsz
iuuq;00xxx/Bqjtfswjdft/dpn0mfdmfsdr0mfdmfsdr`vt/iun
Ovaj izvod sa DE roma je objavqen u ~asopisu Melitagora za januar 1999. godine
POREKLO VOSKA preporu~ivalo, ne samo {to je beskoristan, ve}
P~ele radilice imaju osam `lezdi za se smatra i za opasan i trebalo bi da se zabrani.
proizvodwu voska lociranih na unutra{woj U prirodno izgra|enom sa}u, dimenzije
strani abdominalnih (stoma~nih) segmenata (od }elija i zbog toga i wihov broj na decimetru
~etvrtog do sedmog segmenta). Veli~ina kvadratnom povr{ine, variraju znatno od rase do
vo{tanih `lezdi zavisi od uzrasta radilice. rase. Prose~ne dimenzije }elija koje grade
One su najve}e kada je p~ela stara evropske p~ele su izme|u 5,13 mm
oko 12 dana i smawuju se polako Veoma je korisno (Bqjt! nfmmjgfsb! mjhvtujdb) i 5,5 mm
od 18. ili 19. dana do kraja
`ivota.
podsetiti se nekih (Bqjt! nfmmjgfsb! dbsojdb). Bqjt! nfm.
mjgfsb!nfmmjgfsb je negde na sredini
Tokom ovog stadijuma, osnovnih saznawa sa prose~nom vredno{}u od 5,37
p~ela wenim vilicama `va}e nauke o vosku, o mm {to daje 800 }elija po dm2, u
vo{tane quspice proizvedene u upore|ewu sa 875 kod mjhvtujdb i
`lezdama i u isto vreme dodaje wegovoj proizvodwi 760 dbsojdb.
pquva~ne sekrete koji poma`u i preradi, kao i Sve evropske rase prih-
omek{avawe voska. Kada je vosak vataju vo{tane satne osnove sa
jednom dobro izme{en, on se upotrebi. Ovaj 800 }elija po dm2, {to je broj koji
ugra|uje u sa}e koje se gradi ili napis }e nam uz to odgovara veli~ini }elija od 5,37
se koristi za poklapawe meda.
pomo}i i da boqe mm (Bqjt!nfmmjgfsb!nfmmjgfsb).
Realni broj }elija po dm2
SASTAV I SVOJSTVA
P~eliwi vosak ima veoma razumemo seriju varira zavisno od razli~itih
stabilnu hemijsku strukturu i prethodnih ~lanaka modela satnih osnova koje prave
wegova svojstva se vremenom ne proizvo|a~i istih. P~ele dobro
gube. On je otporan na hidrolizu
o medu u sa}u i prihvataju varijacije u
i prirodnu oksidaciju i sasvim je rojewu veli~inama, razume se do
nerastvorqiv u vodi. Osim larvi odre|enih granica: ako su mere
vo{tanog moqca, nijedno drugo bi}e nema premale, osnove se ne prihvataju, a ako su preve-
stoma~ne kiseline i sokove koji mogu da ga raz- like, leglo }e najverovatnije na tom ramu biti
grade. uglavnom trutovsko.
P~eliwi vosak je po prirodi lipid i PROIZVODWA VOSKA
sadr`i zasi}ene ugqovodonike, kiseline, alko- Glavni uslovi za lu~ewe voska su:
hole, pigmente, najvi{e iz polena i propolisa,  - prisustvo zrelih/odraslih p~ela.
isto kao i sitne delove legla, itd. Spfdi isti~e da one treba da budu stare od 12-18
Na normalnoj temperaturi je ~vrste dana, ali Mjoebvfs tvrdi da moraju da budu i
konzistencije, i postaje krt i lomqiv kada mu mla|e.
temperatura padne ispod 18oC a brzo postaje mek  - ambijentalna temperatura od 33-36oC
i elasti~an na oko 35-40oC. oko p~ela koje grade vosak.
P~eliwi vosak ima gustinu od pribli`no  - izobiqe u rezervi hrane; jaka pa{a
0,95 i ta~ku topqewa od oko 65oC. poma`e u izgradwi sa}a.
Boja voska se mewa sa staro{}u. Jedna bogata sezona stimuli{e izvla~ewe
Devi~ansko sa}e je bele boje, a sa starewem tamni osnova, dok u lo{im prilikama lu~ewe potpuno
sve do skoro crne boje. prestaje. Ipak, p~ele mogu da poklope med i
Ovaj proces mewawa boje se doga|a zbog leglo ~ak i kada nema pa{e na taj na~in {to
prisustva raznih supstanci u sa}u. Pigmentacija ponovo koriste vosak od postoje}eg sa}a. sa}a
voska obi~no daje nijanse `ute, naranxaste i Postoje dva glavna razloga za dodavawe
crvene, pa sve do braon boje. Razlika u boji nema ramova sa satnim osnovama:
uticaja na kvalitet voska. Zato, svaki poku{aj da (1) Godi{wa zamena ve}eg broja ramova na
se izbeli vosak (ozonizacija, sulfurna kiselina, du`i period osigurava dobro zdravstveno stawe
hidrogen peroksid i sl.) kako se u pro{losti dru{tava. Stari ramovi su idealna podloga za
bolesti koje izazivaju spore i gqivice.
- 76 - @ivadinovi} Rodoqub
(2) Zamena starih ramova ramovima sa sat- Ovaj metod zna~i nije mnogo efektivan za
nim osnovama tako|e i smawuje mogu}nost pojave staro sa}e, pa se uglavnom koristi za vo{tane
nagona za rojewe. Kada negovateqice imaju mali poklop~i}e ili novo sa}e.
broj larvi o kojima treba da se brinu, one aku- 2 - TOPQEWE
muliraju mast, a ako nema novih ramova na kojima KORI[]EWEM VRELE VODE
}e utro{iti svoju energiju, mo`e do}i do rojevog ILI PARE
nagona. Dobijawe voska uz pomo} vrele vode i
Prakti~no, svaka ko{nica treba da primi potapawa
3 rama za leglo sa satnim osnovama i isto Sa}e se stavqa u jutani xak koji se potom
medi{te (Pa i mnogo vi{e -
toliko za svako medi{te. ~vrsto ve`e. Xak se spu{ta u neki veliki sud
primedba urednika). napuwen vodom. Potrebno je i da se vre}a potopi
TOPQEWE pritiskom. Zatim se kuva na izvoru toplote.
I PRE^I[]AVAWE VOSKA Vosak je lak{i od vode, filtrira se kroz jutu i
Odre|en procenat ramova u plodi{tu isplivava na povr{inu. Kada se sa}e u potpunos-
treba da se elimini{e svake godine. Da bi se ti istopi, iskqu~uje se izvor toplote, i ostavi se
dobio vosak, sa}e sud dok se ne ohladi.
mora da se topi. Vosak o~vrsne, formi-
Postoji nekoliko raju}i blok na
metoda da se ovo real- povr{ini vode. Sve {to
izuje sa razli~itim je ostalo u vre}i se baca
rezultatima i (ili se me{a sa piqevi-
efikasno{}u. nom i koristi kao
Na p~eliwaku
Ipak, nezavis- materijal za sagorevawe
Vojkana u dimilici - primedba
no od metode, od tam-
nijeg sa}a se dobija Stojanovi}a urednika).
mawe voska nego od (selo Beqa kod
Dobijawe voska
svetlo obojenog. @itkovca)
vrelom vodom
Razlog je jednostavan:
tamnije i starije sa}e i presom za
je vi{e puta bilo vosak
kori{}eno za leglo Sa}e se stavqa u
pa zato sadr`i sud od 120 litara sa 20-
ko{uqice i otpatke 30 litara vode, i kuva se
ili talog koje vosak dok se ne istopi. Kada je
apsorbuje, {to rezul- ceo vosak stopqen,
tira nemogu}no{}u da odstrawuju se `ice, i
se istopi sav vosak u sadr`ina prenosi u
toku postupka topqe- presu oblo`enu jutom, a
wa. onda se po~iwe sa preso-
Postupak rojewa sa 100% zamenom sa}a u vawem.
1 - SOLARNO
dru{tvima, koji omogu}uje ve}e dobi- Vosak izlazi van
TOPQEWE
jawe voska sa p~eliwaka, i o kome }e biti pod pritiskom. Posle
Da bi vosak bio
uspe{no istopqen u vi{e re~i u drugom delu ove kwige prvog presovawa pod
(izlazi iz {tampe kroz nekoliko meseci) pritiskom od 20 T, sa}e
sun~anom topioniku,
temperatura u wemu
mora da se podigne Foto: RODOQUB @IVADINOVI]
iznad 68-70oC da bi
vosak postao dovoqno
te~an. Sun~ani topi-
onik proizvodi vosak
najve}eg kvaliteta.
Ali, ovim metodom se dobi-
ja samo 75% voska iz starog sa}a,
budu}i da kada se topi staro sa}e,
materija nastala od otpadaka
ko{uqica se pona{a kao sun|er i
upija vosak, redukuju}i wegovo
isticawe.
Jo{ jedna karakteristika -
sa}e mora redovno da se okre}e
zajedno sa topionikom ka suncu, a
pri obla~nom vremenu do topqewa
ne}e ni do}i.
P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova
Ko{nice sa staklenim prozorima - opasnost za vosak i sa}e, p~ele
pa i prinos p~elara !
^est prizor na p~eliwacima Srbije. Opravdano ili ne, pokaza}e
jedino vreme, ali stoji ~iwenica da p~ele treba gajiti na prirodan
na~in, i da samo tako mogu dati maksimum p~elaru !!!
se prome{a u vre}i i jo{ jednom presuje.
Procedura se ponovi i tre}i, posledwi put.
Svako presovawe treba da traje 90 minuta.
Te~nost odlazi u sud za talo`ewe gde se
vosak podi`e na povr{inu.
Kada se ohladi, na povr{ini vode vosak
o~vrsne u vidu vo{tanog bloka.
Dobijawe voska parom
Princip ovih topionika je slede}i: dva
povezana tanka su postavqena jedan do drugog.
Ramovi, sa}e ili medni poklopci se stavqaju u
metalnu re{etkastu korpu unutar glavnog tanka.
Parno topqewe je zadovoqavaju}i metod
za medne poklopce, ali mawe odgovara za
topqewe starog sa}a budu}i da se od wega dobija
samo 80-82% voska.
Dobijawe voska parom i presom
Korpa sa starim sa}em se potapa u tank sa
vrelom vodom, koji ima vodootporni poklopac.
Klip je sposoban da dostigne pritisak od 15 T
pri presovawu sa}a.
Tank se dr`i potopqen oko jedan ~as.
Vosak izlazi kroz slavinu na najvi{qem delu
tanka. Ovaj tip vo{tanog topionika mo`e da
primi sa}e sa 60 ramova od legla ili i vi{e. Od
wega se dobija odli~nih 90% voska.
Dobijawe voska
centrifugalnim topqewem
Vosak se tako|e mo`e dobiti upotrebom
centrifugalne sile.
Za ovaj metod sa}e se topi u vreloj vodi i
dobijena me{avina se vadi jo{ uvek vrela, u
korpe centrifugalnog ekstraktora. Me{avina
mora da se odr`ava na temperaturi iznad 65oC da
bi se spre~ilo talo`ewe voska.
Ovaj tip ekstraktora nije pogodan za tre-
tirawe malih koli~ina starog sa}a ili pok-
lop~i}a, a i mnogo je skup za instalirawe zbog
- 77 -
Foto: RODOQUB @IVADINOVI]
cevovoda koji je neophodan, zbog kru`nog toka
sistema.
Dobijawe voska pomo}u
hemijskih rastvara~a
Vosak isto tako mo`e da se dobije
kori{}ewem hemijskih rastvara~a. Da bi se ovo
uradilo, staro sa}e se me{a sa masnim supstanca-
ma kakve su benzol, aceton, toluen ili
trihloretilen.
Ovaj metod se koristi u laboratorijama i
u industrijskoj proizvodwi voska da bi se iscedi-
la i posledwa kap voska iz ostataka preostalih
posle klasi~nih metoda. Ali vosak dobijen na
ovaj na~in uvek sadr`i tragove rastvara~a, a
rezultat toga jeste nemogu}nost kori{}ewa u
ko{nicama.
Dobijawe voska pomo}u toplote i
kori{}ewa elektri~nih elemenata
Ovim metodom se posti`e u{teda jer nije
obavezno otse}i sa}e sa rama pre tretirawa.
Ramovi i sa}e su postavqeni izme|u dve ver-
tikalne metalne plo~e u koje su ugra|eni elek-
tri~ni grejni elementi. Jedna poluga pokre}e
plo~e jednu ka drugoj i kako se vosak topi, tako
pada u prihvatni sud. Kada je sav vosak istopqen,
plo~e se razmi~u i sav otpad pada u drugi tank.
Zavisno od modela, ovaj tip ma{ina obra-
di 30-80 ramova na sat.
BLOKOVI VOSKA
Bez obzira koji sistem je kori{}en za
dobijawe voska, on }e se stvrdnuti ~im se ohladi.
Novi vosak }e biti daleko od ~istog, zato {to
sadr`i veliku koli~inu vode i ne~isto}a.
Da bi se dobio vosak najvi{eg kvaliteta
me{avina mora da se odr`ava toplom u {to je
mogu}e du`em periodu dok se vosak ne istalo`i
po slojevima.
Ovo se posti`e kori{}ewem zagrejanog
- 78 - @ivadinovi} Rodoqub
tanka za talo`ewe. Najjednostavniji na~in jeste Druga tehnika se sastoji u tome {to se
ako kofu stavimo u kutiju punu strugotine i koristi tank za talo`ewe koji ima slavine na
pokrijemo je debelim poklopcem. Kada se vosak razli~itim nivoima. Dva otvora, na rastojawu od
istalo`i i potpuno ohladi, blok je spreman za 3 cm se postavqaju pribli`no na nivou dodira
va|ewe iz kalupa (kofe). voska i vode. Ovo osigurava da vosak isti~e bez
ne~isto}a.
Pre nego se ovo pripremi, voda se ispu{ta
napoqe kroz ni`i otvor sve dok se ne pojavi
vosak. Kada se do|e do ove ta~ke, vosak mo`e slo-
bodno da se to~i na gorwoj slavini u kofe ili
kalupe koji bi trebalo da su sa izolovanim dnom
(stiropor ili drvo) i pokrivaju se }ebetom da bi
se u wega apsorbovao vi{ak vlage. Preostali
vosak se ponovo topi.
Za hla|ewe je potrebno 48 ~asova.
PROIZVODWA SATNIH
OSNOVA
Izgled savremene linije Izbor sirovog materijala
za proizvodwu voska Sasvim nezavisno od tehnike proizvodwe,
vosak od poklop~i}a, verovatno zato {to je
Zbog razlike u gustini izme|u kalupa i previ{e ~ist, daje krte mawe elasti~ne satne
vode, vosak }e isplivati na povr{inu vode i bilo osnove, nego {to je slu~aj kod satnih osnova dobi-
kakva ne~isto}a }e biti ispod wega. Kada vosak jenih od obi~nog sa}a.
o~vrsne, ne~isto}e se grebawem odstrane. Proizvo|a~i satnih osnova vi{e
Ako se vosak ohladi previ{e brzo, velika favorizuju vosak od sa}a, ali generalno koriste
koli~ina ne~isto}a }e ostati u vosku, pa moramo razumnu me{avinu obe vrste voska sa ciqem da
ponovo da ga topimo. sjedine snagu i elasti~nost.
Da bi se stopili blokovi voska, on se IZRADA VO[TANIH
zagreva na 80oC u tanku sa dvoslojnim zidovima u SATNIH OSNOVA
kojima struji topla voda. Ne~isto}e se odstrawu-
Presa za vosak u obliku plo~e
ju otvarawem slavina na razli~itim nivoima
Prese-plo~e sli~ne onoj koju je prona{ao
tanka.
Sjfutdif nisu vi{e u modi budu}i da daju prilino
Foto:
RODOQ
UB @I
VA DINOV
I] Pomenuti
na~in rojewa
je prezentovan
p~elarima, i
oceweno je da
nosi veliku
perspektivu
svakom
ma{tovitom
p~elaru u
proizvodwi
ve}e koli~ine
voska, kao i u
boqem
zdravstvenom
stawu p~ela.

,,
Najjrev
vnos
snijji ~lanov vi Dr
ru{tv va p~elar
ra ,,Aleks
sinac issprred p~elar
rske kuu}e
p~elarra Vojjkana Stojjanovvi}a, na p~elar
rskom pikniku u i pr
rezentacijji rojjew
wa sa
100% zamenom sa}a u dr ru{tvvima.
P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova
debele, krte listove satnih osnova i tra`e puno
rada za proizvodwu.
Prese u obliku vaqaka
Danas je ovo najpopularniji metod.
Postoje dve sasvim razli~ite procedure:
(1) Ispup~eno gravirani vaqci
-direktan metod-
Ovo je br`a tehnika (ali ne i boqa -
primedba urednika) za izradu satnih osnova.
Te~ni p~eliwi vosak se kre}e pravo na vaqke
koji se hlade vodom i koji su ispup~eno izgravi-
rani u obliku heksagonalnih }elija. Tako se
vosak hladi i presuje u isto vreme u jednu
neprekidnu traku koja se se~e na odgovaraju}e
dimenzije na drugom delu linije za proizvodwu
vo{tanih satnih osnova.
Ipak, osnove proizvedene na ovaj na~in
su ~esto ~vrste i krte.
krte
(2) Ispup~eno gravirani vaqci
i stavqa izme|u vaqaka ~ija je povr{ina sada
prethodno izvaqani listovi voska
-indirektni metod-
U ovoj proceduri prethodno izvaqani
(laminirani) listovi voska se propu{taju kroz
ispup~eno izgravirane vaqke. Ove ma{ine se
uglavnom koriste od profesionalnih proiz -
vo|a~a satnih osnova.
osnova
Standardna praksa jeste pravqewe duge
Foto: Jugoslav Stojkovi}
- 79 -
rolne ravnog (neugraviranog) p~eliweg voska
debqine pribli`no 3-4 cm uz sporo okretaw
glatkih vaqaka, koji se iznutra hlade vodenim
mlazovima, a u tanku se nalazi stopqeni vosak
koji se kre}e ka vaqcima. Jedan sloj voska koji se
formira na povr{ini se odstrawuje no`em
postavqenim neposredno ispred vaqaka za
laminirawe. Iza tih vaqaka izlazi neprekinuti
list koji, kada se jednom ohladi, automatski se
uvija u veliku rolnu.
Pritisak koji se primewuje tokom ove
tehnike su{tinski tako mewa fizi~ke karak -
teristike voska da listovi postaju mawe
krti i fleksibilniji nego satne osnove
napravqene bilo kojim drugim metodom.
metodom
Laminirana traka je sada spremna za
slede}i korak proizvodwe satnih osnova. Rolna
voska se stavqa u tank sa toplom mekom vodom
(40oC), i pa`qivo se odmotava. Zbog mawe gus-
tine voska, rolna plovi na vodi. Kraj trake se
izgravirana u obliku heksagonalnih }elija, te se
proizvodi neprekidna traka gotove satne osnove.
Pri rotirawu, vaqci se vla`e serijom malih
mlazova nasapuwene vode. Traka satne osnove se
onda se~e na table potrebne veli~ine koje se
automatski re|aju na kraju proizvodne linije.
Ukratko, pravo ~udo tehnike i
kvaliteta ! (primedba urednika)
- 80 - @ivadinovi} Rodoqub
Autor:
PRIRODNI  Kptu!! I/!! Evtunboo
Ojfefst


ODBRAMBENI Mboeftjotujuvu!! gvs!! Cjfofolvoef

Dfmmf-!! Hfsnboz

MEHANIZMI ^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff

Kpvsobm-u za juni 1993. godine i
Melitagori za maj 1996.
P^ELA NA pogre{no upravqawe p~elama, pogre{ne inter-
vencije u ko{nicama, kori{}ewe nepogodnih

BOLESTI I
nesavremenih ko{nica, pogre{na upotreba leko-
va sa {tetnim umesto korisnim posledicama.
(5) Indirektne {tete koje izaziva ~ovek:

PARAZITE
uni{tewe medonosne flore kao rezultat modern-
izacije poqoprivrede i {umarstva, upotreba
pesticida i industrijsko zaga|ewe.

Ovaj rad se bavi samo prvom grupom fak-

Svuda u svetu razvoj p~elarstva ometaju tora: `ivim organizmima koji ometaju `ivot
razli~iti faktor, me|u wima i bolesti i paraz- p~eliwim dru{tvima, u koje spada skoro ceo
iti. Paraziti )Wbsspb! ili Bdbsbqjt), trule`i, jedan spektar dela `ivotiwskog carstva. Na
nozema i drugo dovode do ogromne ekonomske primer: virusi (me{inasto leglo, paralize),
{tete. bakterije (trule`i, septikemija), protozoe
P~eliwa zajednica, ovaj fascinantan (nozemoza), gqive (kre~no leglo, kameno leglo,
super organizam je tokom evolucije sa ciqem polenske gqivice), paraziti (Bdbsbqjt-! Wbsspb-
pre`ivqavawa razvio u borbi za `ivot uspe{ne Uspqjmbfmbqt), insekti (ose, mravi, muve-Ubdiojet,
odbrambene mehanizme protiv bolesti, parazita sve vrste vo{tanog moqca), amfibije (Cvgp!nbsj.
i drugih za `ivot {tetnih faktora. I pored ovt), ptice (p~elarica), sisari (kuna, medved,
svega toga, medonosna p~ela pokazuje enormno mi{), i naravno ^OVEK.
velike sposobnosti prilago|avawa na speci- P~eliwa zajednica kao celina, je kao i
fi~no okru`ewe. Ista rasa p~ela mo`e da `ivi mnoge druge `ivotiwe sposobna da koristi
u tropskim podru~jima, u pustiwi, ba{ kao i u odbrambene strategije protiv ovih neprijate-
podru~jima sa promenqivom ili pak hladnom qskih faktora i organizama. Da bi se razumeli
klimom. ovi odbrambeni mehanizmi, potrebno je da se
razlu~e neki osnovni biolo{ki fenomeni koji
karakteri{u p~eliwu zajednicu kao socijalni
organizam.
(1) P~ele su holometaboli~ki insekti.
insekti
U toku raznih razvojnih stadijuma one stalno
mewaju svoje navike. Mlade larve se sasvim raz-
likuju od odraslih, pa ih i bolesti takvima
prate.
(2) Medonosne p~ele nisu doma}e
`ivotiwe, niti ih je takvima mogu}e
u~initi.
u~initi One sakupqaju wihovu hranu u slobod-
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . noj prirodi kao {to to rade i drugi insekti. Ova
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
jaka zavisnost od prirode, skoro van ~ovekove
[TETNI FAKTORI PROTIV KOJIH kontrole zna~i da `ivot ili smrt p~eliwih
P^ELE MORAJU DA SE BRANE zajednica zavisi od bogatstva medonosnih i
(1) Velika armija patogena, parazita, polenonosnih biqaka u okolini, ali isto tako i
prenosioca bolesti, grabqivaca i {tetnika. od biqaka koje mogu biti kontaminirane pesti-
(2) Odre|ena okru`ewa koja ponekad nisu cidima.
odgovaraju}a zbog nedostatka medonosnih i (3) Harmonija u p~eliwoj zajednici.
zajednici
polenonosnih biqaka. Ovaj fascinantan red hiqada `ivih organizama
(3) Nadmetawe sa drugim p~eliwim zajed- koji `ive zajedno, je baziran na uro|enom ili
nicama za hranu (previ{e zajednica na malom nau~enom pona{awu, podeli rada, reakciji na
medonosnom prostoru). hemijske i fizi~ke signale i na osnovnom
(4) Direktno uznemiravawe od ~oveka: fenomenu ponude i potra`we. P~eliwa zajedni-
ca je samoreguli{u}i sistem za balansirawe,
Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita - 81 -
otvoren za stimuluse iz z ajednica ima dobr o
ko{nice i okoline, jedna I z b r o { u r e : N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v , S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . razvijene mehanizme
r a v n o t e ` a v e o m a Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj koji joj omogu}uju
pripravna za opasnosti opstanak.
iz spoqne sredine. Csfutdilp! opisuje
Razmena hrane, sa svim ovo stawe na slede}i
wenim konsekvencama, na~in: ,,[ansa za
igra va`nu ulogu u ost- opstanak se bazira na
varewu harmonije zajed- prirodnoj sposobnosti
nice, tj. super organizma. p~eliwe zajednice da
(4) Zavisnost od odoli stalnim napadima
sezone i okoline.
okoline Rast brojnih patogena. Pored
i smawewe populacije u toga, dopunski postoje
toku godine. Postoje {tete zbog pesticida,
dugove~ne zimske i zaga|ewa okoline i
kratkove~ne letwe p~ele, svaki vid sa svojim drugih negativnih uticaja. Uz to, danas odbram-
razli~itim fiziolo{kim osobenostima. beni mehanizmi moraju da funkcioni{u boqe
,,
(5) Podela rada.
rada Unutar ko{nice vlada nego ikada .
stroga podela rada zasnovana na genetskim fak- K/Buljotpo (1985) ka`e: ,,Kqu~ za kontrolu
torima (podfamilije), na uzrastu p~ele, na bolesti jeste ne samo razumevawe ovih odbram-
razvoju odre|enih `lezdi, ali isto tako i na benih mehanizama, ve} i celokupnog odnosa
,,
aktuelnim potrebama p~eliwe zajednice. doma}ina (obolelog) i patogena .
(6) Podela na dve specifi~ne `enske Kada je jedan socijalan organizam kakav je
kaste: matica i radilica.
radilica p~eliwa zajednica bolestan? Prisutnost patoge-
(7) P~eliwa dru{tva se razmno`avaju na u dru{tvu, u pojedina~nim p~elama, u hrani,
iskqu~ivo rojewem.
rojewem Ne postoje pojedina~ne vosku itd. ne zna~i i da je dru{tvo bolesno.
p~ele koje odle}u iz K/Buljotpo (1985) opet
zajednice sa namerom da navodi: ,,Op{te je
zasnuju novo p~eliwe verovawe da je p~eliwa
dru{tvo kao {to to ~ine zajednica na lo{em putu
bumbari. Nasuprot tome, ako je veliki broj wenih
rojewe je oblik vegeta- p~ela zara`en.
tivne podele jednog orga- Suprotno je verovatno i
nizma. Roj je savr{eni istina: mnogo p~ela je
po~etak koji u sebi nosi zara`eno jer je p~eliwa
sve {to je potrebno novoj zajednica na lo{em putu,
p~eliwoj zajednici. tj. wena prirodna kon -
Pored toga, rojewe je trola je iz nekog
,,
savr{eni lek za p~eliwe I z b r o { u r e : N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v , S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . razloga rastrojena .
dru{tvo, jer elimini{e F o t o : j o h / ! \ u f g b o ! L p o p { t j U p~eliwoj zajed-
negativne faktore iz nici koja ne pokazuje
starog gnezda (bolesti, parazite, nedostatak nijedan znak bolesti mogu biti prona|eni pato-
hrane, opasnosti iz okoline). geni skoro svih bolesti. Neki patogeni, kao {to
Na prvi pogled neko mo`e da pretpostavi je uzro~nik nozemoze, mogu se na}i skoro u ba{
da dru{tvo sa svim svojim zalihama hrane mo`e svakom dru{tvu. Tako|e, pojedina~ne p~ele mogu
da bude idealna podloga za odgajawe bezbroj pato- biti katastrofalno bolesne, dok je sama p~eliwa
gena, klica i {tetnika: konstantna visoka tem- zajednica potpuno zdrava.
peratura i vla`nost, tama, velika koli~ina P~eliwa zajednica je bolesna kada broj
hrane (med kao ugqeno- mrtvih ili bolesnih
hidratna i polen kao p~ela, larvi ili lutki,
proteinsko-vitaminska prelazi odre|ene
hrana), hiqade zbijenih granice, tako da se nor-
p~ela, kojima se patogeni malno funkcionisawe
mogu lako prenositi, dru{tva zna~ajno
velika podru~ja sa poremeti. Sa druge
otvorenim leglom, pos- strane, mali gubitak
tojan dolazak i odlazak zara`enih p~ela i
p~ela, sakupqawe hrane razvojnih stadijuma je
i vode iz okoline kojima neophodan za `ivot jedne
se patogeni mogu uneti u zdrave p~eliwe zajed-
ko{nicu. I pored svega nice.
o v o g a , j a k a i I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . Glavni odbram-
harmoni~na p~eliwa F o t o : j o h / ! \ u f g b o ! L p o p { t j beni mehanizmi koje
- 82 - @ivadinovi} Rodoqub
p~eliwa zajednica koristi protiv bolesti i
parazita su slede}i:
- 1 -
HIGIJENSKO I NEGOVATEQSKO
PONA[AWE MEDONOSNIH
P^ELA
Obi~no p~ele odstrawuju iz ko{nice sve
{to im se ~ini abnormalnim: strane objekte,
bolesne ili mrtve larve, mrtve p~ele, strane
organizme itd.
Pored ovoga, odrasle p~ele veoma teme-
qno ~iste same sebe ili p~ele oko sebe (negov-
awe). Ovo higijensko pona{awe mo`e dobro da
bude demonstrirano kod p~eliwih zajednica I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
otpornih na ameri~ku kugu. To mnogo zavisi od
naslednih osobina p~ela. Odgajawem i selekci- Radilice Bqjt! Dfsbob! su sposobne da
jom p~eliwih zajednica koje kroz vi{e generaci- odstrane varou sa wihovih tela za samo nekoliko
ja imaju pomenutu osobinu, mogu}e je dobiti sekundi. ^esto im u tome poma`u i susedne p~ele.
sojeve otporne na ameri~ku kugu. Higijensko Pored ovog, p~ele Bqjt!Dfsbob su sposobne da pre-
pona{awe odraslih p~ela je odgovorno za ovu poznaju poklopqene }elije legla zara`ene
otpornost: radilice otpornih sojeva mnogo br`e varoom. One otvaraju }elije, odstrawuju varou i
otklapaju }elije sa bolesnim i mrtvim larvama i ubijaju je tako {to joj odgrizu noge. U dru{tvima
uklawaju ih iz ko{nice. Sojevi koji su osetqivi Bqjt!Nfmmjgfsb ovo pona{awe je zabele`eno samo
na kugu ovo ne uspevaju da urade, ve} delovi u nekoliko slu~ajeva. Ali se ~ini da je najrazvi-
zara`ene materije ostaju u }elijama, ili ~ak i jenije kod afrikaniziranih p~ela u Ju`noj
cele bolesne i zbog toga izobli~ene larve. Americi (Svuuofs, 1992). Veoma je korisno
Najmawe dva gena su odgovorna za ovo obra}ati pa`wu na pojavu ovakvog pona{awa,
(Spuifocvimfs, 1964,: v (vodbq ili otklopi) i s makar i u mawem stepenu, budu}i da u budu}nosti
(sfnpwf ili odstrani)). ovakve karakteristike mogu biti poja~ane selek-
Generalno uzev{i, higijensko pona{awe cijom na odre|ene genetske sojeve. Svuuofs je 1992.
se bazira na tri koraka: konstatovao: ,,Karakter aktivne odbrane od
(A) Pojedina~na p~ela inficirana varoe verovatno }e igrati va`nu ulogu u budu}im
patogenom brzo reaguje na wega te se razboli i programima za selekciju medonosne p~ele koja }e
,,
uskoro umire. biti tolerantna na varou .
(B) Soj p~ela prepoznaje ovaj stadijum
infekcije kao abnormalan.
(V) Soj p~ela odstrawuje abnormalni
stadijum legla. Isto tako abnormalne ili
bolesne odrasle p~ele se u odre|enim slu~ajevi-
ma odstrawuju.
Ovim lancem se infekcija prekida.
P~eliwa zajednica kao celina, a mawe p~ela kao
jedinka, pokazuje rezistenciju na napad patogena.
Druge bolesti, kao {to su me{inasto leglo,
kre~no leglo, nozemoza, paraliza, septikemija i
sl. su dobri primeri za ovaj odbrambeni meha-
nizam. ^ini se da je higijensko pona{awe efek- I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
tivno ~ak i protiv varoe u odre|enim p~eliwim Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
zajednicama Bqjt!Nfmmjgfsb!(Cvdimfs, 1992). - 2 -
VELIKA SPOSOBNOST
REGENERACIJE GUBITKA
P^ELA
Ovaj mehanizam je od izvanredne va`nosti
i karakteristi~an je za socijalne insekte kao
{to je medonosna p~ela i zaista je veoma
efikasan. On je povezan sa prvim mehanizmom.
Gubici u p~elama se kompenzuju za kratko vreme.
-3-
CJFOFOVNTBU[
Cjfofovntbu{! zna~i neprekidnu rotaciju
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . p~eliwih generacija: leglo - odrasle p~ele -
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj leglo itd. Ovaj fenomen je ekstremno zavisan od
Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
stimulacije okru`ewa (vreme, polenske i medne
rezerve), ali isto tako i od genetike p~ela.
Ako jedna generacija sledi drugu nema
prekida u odgajawu legla, du`ina `ivota
odraslih p~ela je normalna, a mnogi paraziti i
patogeni imaju malu {ansu da se razmno`avaju.
Najboqi primer za ovo jeste trahejni parazit
Bdbsbqjt! Xppej. Pod normalnim uslovima
rotacija p~eliweg `ivotnog ciklusa nadopuwuje
brzi gubitak starijih inficiranih odraslih
p~ela, tako da `ivotni ciklus Bdbsbqjt-a ne
mo`e da se kompletira. Ali u vla`nim i
ekstremno suvim letima, p~ele izletnice `ive
du`e jer mawe rade. K/Buljotpo! ka`e: ,,Tako one
`ive dovoqno dugo kako bi Bdbsbqjt!!kompletirao
svoj `ivotni ciklus. U dobrim godinama izlet-
nice `ive radno, ali zato kratko i Bdbsbqjt
,,
umire sa wima . Isto tako su ume{ani i drugi
faktori kao {to je mogu}nost Bdbsbqjt-a da se
preseli na druge mla|e p~ele.
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
-4-
FORMIRAWE ROJA
ROJEVNI IMPULS
Drugi veoma efektivan odbrambeni meha-
nizam je impuls p~eliwe zajednice da se podeli,
da formira rojeve. Roj napu{ta maj~insko
dru{tvo, koje bi eventualno moglo da bude i
bolesno, i gradi novo sa}e.
Ovo je mnogo va`an prekid infektivnog
lanca u slu~ajevima mikrobnih patogena.
K/Buljotpo! (1985) pi{e: ,,Prirodna kontrola
ameri~ke kuge jeste uni{tavawe sa}a, budu}i da
je sa}e slaba ta~ka u vezi izme|u p~ela i Cbdjmmvt
mbswbf!mbswbf (izaziva~ ameri~ke kuge). Kao {to
- 83 -
zna svaki p~elar roj aktivira sve biolo{ki
bazirane impulse i navike u pona{awu kao {to
je izgradwa sa}a, sakupqawe hrane, odgajawe
legla itd. On sam sebe odvaja od biv{eg infek-
tivnog pritiska u maj~inskoj p~eliwoj zajednici.
P~elar treba da izvede zakqu~ke iz ovakvog
pona{awa p~ela, i da ih primeni u svojoj tehnici
p~elarewa (pre svega da ~e{}e zamewuje sa}e -
primedba urednika).
- 5 -
OGRANI^AVAWE BOLESTI NA
P^ELIWE LEGLO ILI ODRASLE
P^ELE
Ovaj fenomen je evoluirao kao velika
selekcijska prednost medonosne p~ele. Obi~no
patogeni, izaziva~i bolesti p~eliweg legla nisu
{tetni za odrasle p~ele i sa druge strane,
bolesti odraslih p~ela ne napadaju leglo
(kameno leglo i varoa su izuzeci ovog pravila).
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
- 6 -
KONTROLA PLODNOSTI I
RAZMNO@AVAWA PARAZITA
STRATEGIJAMA P^ELIWE
ZAJEDNICE
Ovaj odbrambeni mehanizam je zaista
interesantan u vezi sa varoom. Sada{we
istra`ivawe ove teme posebno u vezi sa origi-
nalnim doma}inom varoe Bqjt!Dfsbob bi ispuni-
lo jo{ neko dopunsko istra`ivawe. Jer, mnoga
istra`ivawa tek treba da budu ura|ena. Ja }u
ograni~iti ovaj rad na samo neke aspekte.
Otkrivene su razlike u reprodukciji
varoe koja parazitira evropske p~ele (Bqjt
Nfmmjgfsb*! ne samo izme|u razli~itih dru{tava
nego i u samoj p~eliwoj zajednici: `enke varoe se
reprodukuju mnogo vi{e u trutovskom nego u
radili~kom leglu (u proseku iz trutovskog legla
izlaze 2,6 plodne varoe, a iz radili~kog samo
1,3). Za ove razlike su odgovorni razni faktori
kao {to je ishrana, ili hormoni, ili du`ina
razvoja i trajawe perioda poklopqenog legla.
Trutovsko leglo je daleko privla~nije za varou
od radili~kog (u proseku 8,6 puta). ^ini se da
tako medonosna p~ela namamquje varou u zamku
zvanu trutovsko leglo, tako da radili~ko leglo
ostaje bez zna~ajnije zaraze pa tako mo`e da
ispuni najva`nije funkcije p~eliwe zajednice.
Kod p~ela Bqjt! Dfsbob! ova osobita pri-
- 84 -
mamqivost trutovskog legla za varou je ekstrem-
no dobro razvijena i ima odbrambeni efekat za
dru{tvo: ove inficirane trutovske }elije koje
imaju veoma te`ak vo{tani poklopac se ~esto i
ne otklapaju. Ostaju neotklopqene pa i trutovi i
varoe umiru zajedno unutra. Ovo poma`e zna~ajno
da se redukuje populacija varoe.
Postoji mnogo indicija da }e biti mogu}e,
posle dopunskih istra`ivawa, selektirawe,
odgajawe i potpunija analiza, da se prona|u soje-
vi medonosne p~ele od na{ih evropskih rasa
p~ela koji su na neki na~in otporni na varou, ili
barem tolerantni na wu. Mehanizmi koji su
ukqu~eni u ovu rezistenciju odnose se na vi{e
razli~itih faktora (Lfgvtt, 1993).
- 7 -
IMUNITETNE REAKCIJE
Iako pojedina~no ~lanovi p~eliwe zajed-
nice (larve ili odrasle p~ele) op{te uzev{i
nisu osobito otporne na patogene, bile su ispi-
tivane imunitetne reakcije na individuama a to
zna~i otkrivawe formiranih antitela
(Dbtuffmft i saradnici, 1989). Ako se strana
tela ubace u hemolimfu p~ela formiraju se
peptidi sa konstantnom sekvencom od 18
aminokiselina. Otkriveno je da ovi peptidi
imaju baktericidno dejstvo! Isto tako mo`e
se demonstrirati fagocitoza u hemolimfi
p~ela: patogene bakterije ( Qtfvepnpobt )
koje su bile unesene u hemolimfu p~ela bile
su odstrawene (pojedene) od strane fagocit -
nih krvnih }elija ( hsbovmpdzuft ) u hemolimfi.
- 8 -
UBADAWE I GRI@EWE
Protiv grabqivaca, neprijateqa, i nepri-
jateqskih napada~a p~ele se efektivno brane
ubadawem, ali isto tako i svojim vilicama. Ne
postoji sumwa da je opstanak medonosne p~ele
preko milion godina zavisio od sposobnosti
ovih insekata da se odbrane kori{}ewem uboda
kao efektivnog oru`ja, ~esto ubijaju}i nepri-
jateqa. P~ele radilice Bqjt! Dfsbob, kao {to je
ve} napomenuto mogu da uhvate ili zgrabe varou,
ubijaju}i je ili je rawavaju}i ugrizima. U mnogo
mawem stepenu to ~ine i na{e p~ele Bqjt
Nfmmjgfsb.
.!:!.
QSPWFOUSJDVMVT!
Sakupqawe meda i pona{awe pri razmeni
hrane bi bili pogodni za {irewe mikroba mnogo
br`e niz p~eliwu zajednicu da ne postoji qspwfo.
usjdvmvt. Ova tesna mi{i}na cev stoji izme|u
hrane sa jedne strane i `eludca sa druge i ima
ulogu filtera koji odstrawuje ~vrste elemente
(bakterijske spore, polen itd.) iz hrane. Npstf i
Dppqfs (1985) pi{u: ,,Ovo se vr{i na ~etiri neza-
visne i pokretne trouglaste usne koje love
~vrste elemente wihovim resama u vidu vlakana i
spu{taju ih dole u ~etiri mala udubqewa. Kada
se one napune sadr`ina se prenosi do `eludca
,,
radi varewa ili osloba|awa . Ovim metodom
p~ela mo`e da odstrani klice bolesti bez
@ivadinovi} Rodoqub
mogu}nosti da ih prenese drugoj p~eli putem tro-
filakse (socijalna razmena hrane). Ovi prirod-
ni odbrambeni mehanizmi su veoma efikasni u
redukciji {irewa klica. Mogu se pokazati i
genetske razlike u ovom pona{awu izme|u
razli~itih p~eliwih zajednica.
- 10 -
ANTIBIOTSKE SUPSTANCE U
P^ELIWIM DRU[TVIMA
Antibiotske supstance u p~eliwoj zajed-
nici su od presudne va`nosti za odbranu od
mikroorganizama, naro~ito u za{titi rezervi
hrane. Navika (pona{awe) p~ela da ~uvaju med i
polen tokom dugog perioda ~ini neophodnom
za{titu ove hrane od kvarewa, tako da je
mikroorganizmi ne bi koristili u svojoj
ishrani. Zato mi u p~eliwoj zajednici nalazimo
skoro sterilne uslove: }elije sa}a, zidove
ko{nice, hrana za larve i naro~ito skladirani
med i polen (perga) sadr`e antibiotske kompo-
nente (Treba re}i da je polen koji se prera|uje u
pergu od strane p~ela, daleko od sterilnog. U
wemu je na|eno 107 vrssta gqivica, 81 vrssta
kvassaca i 39 vrssta bak
kterija a svi ovi mikroorga-
nizmi ulaze u p~eliwi recept za spravqawe
perge, i one ih dodaju u onom delu prera|iva~kog
ciklusa, kada su i potrebni - primedba urednika).
Hemijska priroda ovih supstanci je krajwe
razli~ita: fenolni sastojci u propolisu kao
{to su flavonoidi, kafeolidi itd., glikooksi-
daza koja formira vodonik peroksid, masne kise-
line, terpeni, peptidi i druge komponente.
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
Pored za{tite rezervi hrane antibiot-
skim supstancama, one p~elama poma`u i u
odbrani od patogena. U na{oj laboratoriji je
pokazano da kulture Cbdjmmvt! mbswbf! mbswbf i
Cbdjmmvt! bmwfj mogu da budu zaustavqene u razvoju
pomo}u vodonik peroksida koji je ve} pomenut.
Vrlo je verovatno da se isto doga|a i u crevima
larvi koje su inficirane patogenima. Trebalo
bi da se izvedu dodatna daqa istra`ivawa o tome.
ZAKQU^AK ZA
P^ELARSKU PRAKSU
Nema sumwe da je otpornost dru{tva na
bolesti blisko povezana sa stepenom efikasnos-
ti ovih 10 odbrambenih mehanizama koji su gore
pomenuti. Preostaje jo{ posledwe pitawe: kako
Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita
da gajimo p~ele na prikladan na~in a da ne
naru{imo zdravqe i harmoniju p~eliwe
zajednice kao i prirodne strategije sistema
odbrane od bolesti? (Onda kada shvatimo koliko
je va`no ba{ to - ne naru{iti prirodne odnose u
zajednicama, mo}i }emo da o~ekujemo od na{ih
dru{tava da budu zdrava i da donesu puno svojih
proizvoda koji su nam, pre svega, ekonomski
bitni. Sve dok na{e tehnike p~elarewa
naru{avaju prirodnu strukturu u ko{nici, dotle
}e p~ele i prinosi trpeti, a na{ rad biti uzalu-
dan - primedba urednika).
Potrebno je uzimati u obzir pet glavna
kriterijuma:
1 ) Gajewe p~ela koje imaju sve
(1
nasledne faktore potrebne za odbranu od
bolesti.
bolesti Ovo se mo`e posti}i selekcijom i odga-
jawem povoqnog genetskog materijala, koji odgo-
vara lokalnim uslovima okoline p~eliwaka
(lokalni ekotip odgovaraju}ih p~ela, sojevi od
odre|ene izabrane rase). U modernom p~elarewu
vi{e ne postoji prirodna selekcija p~eliwih
zajednica. Zato moramo da sami reagujemo i da
odstrawujemo slaba, nepogodna dru{tva.
Selekcija nije ni{ta drugo do kopija doga|awa u
prirodi. Csfutdilp, 1973. navodi: ,,Ako konstant-
no elimini{ete lo{e p~eliwe zajednice, ne}ete
,,
imati problema sa bolestima p~ela . Razume se,
ova izjava treba da se prihvati na jedan razuman i
delimi~no ograni~en na~in. Jer, postoji mnogo
izuzetaka lokalne prirode!
2 ) Okolina mora da obezbedi dovoqno
(2
hrane za p~ele.
p~ele Mora da bude dovoqno pravog
nektara i polena. Ne sme se prekidati prerada
meda u ko{nici i wegovo sakupqawe van
ko{nice. U suprotnom, p~eliwe zajednice treba
prihrawivati ili transportovati u podru~ja sa
boqom pa{om. Gladna p~eliwa zajednica ne mo`e
da se brani od bolesti.
3 ) Ko{nica i wene dimenzije i kon -
(3
strukcija moraju da budu u ravnote`i sa
potrebama p~eliwe zajednice i sa tehnikom
p~elarewa koju p~elar primewuje.
primewuje
4 ) Gajewe p~ela bez kori{}ewa leko -
(4
va.
va Op{te uzev{i, tretman lekovima se kosi sa
prirodnim odbrambenim mehanizmom gore
spomenutim! Cbjmfz, 1981. godine navodi:
,,Osobito kori{}ewe antibiotika, koji ne
odstrawuju infekciju, i koji dozvoqavaju pato-
genima da se {ire neotkriveni (pogledajte
komentar urednika na strani 9 ove kwige -
primedba urednika), vode u zavisnost od ~estih i
,,
{iroko rasprostrawenih tretirawa .
Kori{}ewe antibiotika kod ameri~ke kuge je
najboqi primer za konstantno maskirawe
zara`enih p~eliwih zajednica. Kori{}ewem
lekova patolo{ki simptomi mogu da i{~eznu,
opasnost od pojave infekcije se smawuje, ali
milioni patogenih klica (u ovom slu~aju spora)
su jo{ uvek u p~eliwoj zajednici, u sa}u, u rezer-
vama hrane, ~ekaju}i pogodan trenutak za razm-
no`avawe, i to masovno. Ovakav trenutak }e nas-
tati recimo kada se lekovi ne koriste
- 85 -
neprestano. I p~eliwe zajednice u susedstvu su
tako|e u opasnosti. Upotreba lekova omogu}uje
inficiranoj larvi da `ivi. Ovo je suprot-
stavqeno prirodnoj strategiji p~eliwe zajed-
nice da elimini{e patogene klice u larvi {to je
mogu}e pre. Prihrana lekovima maskira
prirodne principe selekcije. Uvek postoje neke
p~eliwe zajednice ili pojedina~ne larve koje su
osetqive na patogen. U prirodnim uslovima one
se iskorewuju. Druge pre`ivqavaju zbog
nenaru{enog odbrambenog mehanizma.
Postoji izuzetak gde je, ~ini se tretirawe
hemikalijama opravdano u dana{we vreme: kod
varooze evropskih medonosnih p~ela. Odnos
doma}in-parazit je toliko skorog datuma da su
prirodni odbrambeni mehanizmi ekstremno
ograni~eni. Zato je neophodno koristiti hemijs-
ka sredstva, ali i biolo{ke metode, u sadejstvu sa
lekovima. U protivnom, ve}i broj zajednica }e
biti o{te}en ili }e uginuti, barem u Centralnoj
Evropi.
OVO JE JEDINI ISPRAVAN NA^IN
LE^EWA AMERI^KE KUGE !
ZABORAVITE LI TO, PRO]I ]EMO KAO
AMERIKANCI !
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
(55 ) Ispravan na~in rukovo|ewa p~eli -
wim zajednicama.
zajednicama U na{e vreme kada intenziv-
na poqoprivreda i {umarstvo nude nepogodne
uslove za p~ele, ali se i pored toga o~ekuju dobri
medni prinosi, neophodno je rukovoditi p~eli-
wim zajednicama na ispravan na~in. Opisivano je
mnogo razli~itih metoda. Meni se ~ini
najva`nijim da te metode u osnovi imaju prirod-
ni pristup p~eliwim dru{tvima. Glavni prin-
cipi tog uspe{nog na~ina, a koji su dokazani i
prou~eni u Institutu za apikulturu u Dfmmf-u su
slede}i:
1- Svake godine se prave ve{ta~ki rojevi
(paketne p~ele) da bi se razvile mlade p~eliwe zajednice
sa mladim maticama ~ija je oplodwa bila kontrolisana.
2- Ove paketne p~eliwe zajednice su baza za
proizvodwu dru{tava naredne godine.
3- Hemijski tretmani protiv varoe se izvode
iskqu~ivo kod paketnih p~ela, koje nemaju sa}e.
4- Uvek kada je to mogu}e koristiti vo{tane
satne osnove ili novoizgra|eno sa}e.
5- Mlade p~eliwe zajednice se lagano prihrawuju
u jesen {e}erom/medom.
6- Mlade p~eliwe zajednice se objediwuju sa star-
ijim dru{tvima, formiranim jednu godinu ranije, tokom
jeseni svake godine (rotacijski sistem).
7- Ova procedura rotacije (rotacija p~eliwe
zajednice i sa}a) ima slede}e glavne prednosti:
(a) Promocija prirodnog mehanizma za odbranu od
bolesti. (b) Redukovano rojewe. (v) Visok prinos meda.
- 86 - @ivadinovi} Rodoqub

P^ELIWA JAJA I LARVE

Autor ~lanka:
-Tufwf!! Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika pro-
fesora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!! Cff
Kpvsobm-u -82370 Wjmmfcsvnjfs-!!Hpvepvt-!!Gsbodf

^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjddbo!!Cff!!Kpvvsobmm, jun 1995. i Melitagora, maj 1996.
reme je da malo porazgovaramo o
V p~eliwim jajima, o onome {to znamo i
ne znamo o wima, kao i o p~eliwim larvama. I za
biolozi, jeste ~iwenica da }e se jaja osu{iti i
uginuti ako ih ne ~uvamo u sredini u kojoj je
vla`nost pribli`no 95%. Zato pri pregledu
nesre}u, mogu vam re}i da ve}ina onoga {to ramova sa jajima i larvama moramo voditi ra~una
ste o wima ~uli do sada jednostavno nije da ne dozvolimo wihovo isu{ivawe, {to se ina~e
istina! brzo de{ava. Fri`ideri su ekstremno suva
I tako, informacije koje `elim da vam mesta, pa kada u wih stavqate sa}e sa jajima ili
prenesem vi mo`ete da proverite i svojim sop- larvama, morate da ga obmotate vla`nom krpom,
stvenim jednostavnim ispitivawima, da bi ali kada ja to radim, krpu uve`em tako ~vrsto da
videli gre{im li ili ne. A re}i }u vam i to da vazduh ne mo`e da prodre do sa}a.
sam mnogo puta gre{io, ali sam se uvek naj~e{}e
ispravqao. -P^ELIWE JAJE-
Pa dobro, da po~nemo. U skoro svim kwiga- Fotografija
ma pi{e da treba biti pa`qiv pri pregledu kako preuzeta iz
ne bi prehladili leglo, jer se time ubijaju jaja i kwige Frawe
larve, naro~ito ako pregled vr{imo u hladno Toma`ina:
prole}e ili jesen. Pi{e da se gnezdo tada ne
U Z G O J V I S O K O-
otvara i da se leglo ne izla`e hladnom vremenu i
tako daqe i tako daqe... E, pa, sve je ovo samo PRODUKTIVNIH
jedan pregr{t gluposti,
gluposti zato probajte slede}e: P^ELA
uzmite sa}e sa jajima i mladim tek ispiqenim
larvama, uvijte ga pa`qivo vla`nom krpom, i
stavite preko no}i u fri`ider,
fri`ider a kroz 24 ~asa
ga vratite nazad u p~eliwu zajednicu punu lepih
toplih p~ela i lepog toplog legla. Ozna~ite
ram. Skoro sve mrtve larve i jaja bi}e pojedene od
strane p~ela za dva dana. Zato proverite sa}e
posle 3 ili 4 dana po tretmanu. Neki qudi
odr`avaju svoje fri`idere previ{e hladnim i u
wima se mogu na}i mesta gde se hvata i led. Ne sme
se dozvoliti da jaja i larve zahvati ba{ tolika
hladno}a, jer }e ih to ubiti. Ali ja vam ka`em da
sam dr`ao jaja i jednodnevne larve nekoliko dana
na ledu, i potom sam ih vra}ao u ko{nicu i sve su
larve bile `ive, kao i jaja. I ~iwenica je da
sam ja ~ak i odgajao matice od takvih larvi,
larvi koje bi trebalo da budu mrtve.mrtve
Tokom godina ja sam oduzimao od p~ela
vi{e hiqada jaja i pravio sam sa wima svakojaka
~uda, kao {to je na primer wihovo stavqawe u Drugi na~in na koji mo`ete da ubijete
ledeno hladnu vodu (bacao sam jaja jedno po jedno leglo jeste da ga izlo`ite direktnoj sun~evoj
u vodu i ona su plivala po povr{ini). Potom su svetlosti. Ponovo, ne verujte ovome {to vam gov-
bila potapana. Uzimao sam kapalicu za kapi za orim. Uverite se sami. Uzmite ram sa jajima i
o~i i nakapavao kapi vode na wih dok nisu pala larvama i izlo`ite ga sun~evim zracima u toku
na dno suda. Tamo su jaja ostajala jedan dan na tem- dva minuta, pa`qivo ga obele`ite i pogledajte
peraturi od 18,3oC sve dok ih nisam izvadio na kroz ~etiri dana da vidite {ta }ete na}i.
filter papir u Petrijevu {oqu posle ~ega sam Tokom 15 godina sam imao privilegiju da
ih odneo u inkubator da bi video da li }e se radim sa nau~nikom koji je bio jedan od najboqih
ispiliti, i ve}ina wih se i ispilila. istra`iteqa p~ela u svetu es! Puup! Nbdlfotfo
Ono {to sam otkrio ja, kao i mnogi (umro 27. oktobra 1995.). To je bio period od 1950.
Prakti~na biologija: P~eliwa jaja i larve - 87 -
do 1965. godine i u toku ve}eg dela tog perioda es tako|e na hiqade jaja koje sam stavqao u inkuba-
Nbdlfotfo je radio na odre|ivawu pola p~ela tor ispililo ujutru, a bukvalno samo nekoliko
(genetski) i letalnoj seriji alela gena koja tokom dana. Vi }ete pomisliti da se u vremen-
rezultuje da se 50% jaja ne ispile ili ih pojedu skom periodu izme|u 8 ~asova prepodne i 17
p~ele (detaqnije o ovom problemu mo`ete da ~asova popodne koji iznosi 9 sati (a {to je 38%
pro~itate u kwizi epd/es Zorana Stanimirovi}a, od dvadeset~etvoro~asovnog dana), ispili upravo
,, izme|u 35 i 40% jaja, ali to nije tako. Isspili}e
,,Biologija p~ela , 2000, Beograd - primedba
urednika). On je ~esto imao potrebe da iz ramova se samo ok
ko 5%.
sa jajima odstrani jaja, te da ih stavi na raspola- Nau~nik EvQsbx je 1960. godine opisao
gawe odre|enoj matici, kako bi ih zanela, i koju ispiqewe p~eliweg jajeta i ako nikada niste
bi on testirao. Ja sam mu rekao da sam otkrio videli ovaj doga|aj, znajte da je veoma intere-
kako sun~evi zraci ubijaju jaja, i on je takve santno da se to vidi. Ukratko, evo tog opisa: prvo
ramove rutinski izlagao svetlosti na nekoliko }ete zapaziti da ono {to vi gledate golim okom
minuta kako bi ubio jaja. igleda kao jaje a u su{tini je larva koja stoji na
P~ele brzo pojedu mrtva jaja i matica repu. Vide}ete malo kasnije da se wi{e nazad i
skoro odmah u iste te }elije polo`i nova jaja. napred. Potom se krivi u jedno obrnuto V ili
,,
Mnogo p~elara pregledava ramove sa leglom kako EvQsbx ka`e ,,arka oblik, sa glavom i
svaki dan ili dva, a pri tome ne ozna~avaju pre- repom koji dodiruju }eliju, dok je celo telo
gledane ramove sa jajima i mladim larvama kako visoko u vazduhu. Potom jednostavno pada dole i
bi videli da li ti pregledi ubijaju jaja i larve. odjednom }ete videti da je to larva a da je jaj~ana
Vi ovo mo`ete i da isprobate ako `elite da malo ovojnica i{~ezla. Mo`ete da gledate kako larva
eksperimenti{ete sa va{im p~elama. di{e, ne{to ~ega prethodno nije bilo.
Jedan od interesantnih problema p~eliwe Ovaj opis EvQsbx-a je veoma skra}en, ali
biologije o kome sam razmi{qao vi{e od 20 god- to nije va`no. Va`no je da je larva `iva i vi
ina, jeste da se odredi kada se jaja ispiquju. mo`ete da je prihrawujete i odr`avate u `ivotu
Otkrio sam da se vrlo malo wih ispiquje za 72-74 ako to `elite, a to je veoma jednostavno. Sve {to
~asa po zalegawu. Jedan fakt qudi ~esto `ele da vam je potrebno jeste malo mle~i i {pric velike
ignori{u ili da zaborave, a to je da su p~ele zapremine, kao onaj kojim se daju injekcije
insekti i da je ve}i deo wihove biologije sli~an doma}im `ivotiwama. Ali, to je druga pri~a o
biologiji ostalih insekata. Kod nekih insekata kojoj }emo razgovarati neki drugi put.
jaja se ispiquju samo ujutru (u
zoru) i mo`ete da ih naterate da
se ispile ako ih dr`ite u total- P^ELA JE ^UDO PRIRODE !
nom mraku nekoliko dana i
posle momenta kada su prirodno
trebala da se ispile, a ispili}e
se u roku od 24 ~asa posle
trenutka kada ih budete
izlo`ili kratkotrajnoj inten-
zivnoj svetlosti. Ali, kao {to
znate, p~eliwa jaja se svo vreme
~uvaju u prete`no tamnoj sredi-
ni.
Ja sam jaja za koja sam
ta~no znao kada su snesena,
stavqao u inkubator. Posmatrao
sam ih stalno, po~ev od sedamde-
seto~asovne starosti da bih
video {ta }e se desiti - a desi-
lo se ni{ta. Oko 22 ~asa (uve~e)
kada su jaja bila stara oko 78
~asova bio sam umoran, gladan i
pospan pa sam sve napustio i
oti{ao ku}i. Sva jaja su se
ispilila do 8 ~asova slede}eg
jutra! Tako sam zakqu~io da se
mali broj jaja ispili tokom
dana, ali da se zato ubedqivo
najve}i broj ispili u zoru. U
su{tini to zaista ima smisla sa
p~eliwe ta~ke gledi{ta budu}i
da je zora uvek period sa
najve}om vla`no{}u. Zatim je se
- 88 -
Urednik je odlu~io da kao posledwi ~lanak u ovoj kwizi objavi jedan svoj rad zasnovan tako|e na inostranim
nau~nim saznawima i na li~noj p~elarskoj praksi. Ali, pre wega `eli da objavi ~lanak ve} objavqen kod nas u
P~elaru (maj 1998), koji }e uvesti ~itaoce u problematiku i boqe razumevawe urednikovog ~lanka. Prijatno!
KOJI JE OPTIMALAN
BROJ P^ELA IZLETNICA
U P^ELIWEM DRU[TVU
ZA VREME GLAVNE
BAGREMOVE PA[E
Autor: qspg/es Slobodan Miloradovi} (Saobra}ajni fakultet u Beogradu)
ul. Agostina Neta br. 60 / stan 73
11070 Novi Beograd 
telefon: (011) 161 - 875
Medobrawe p~eliwe zajednice zavisi od
niza faktora, od kojih su najva`niji wena opti-
malna snaga (kad je najve}i prinos na 1 kg p~ela,
a i po dru{tvu) i optimalni sastav starosnih
grupa wenih p~ela. Faktori sredine, u prvom
redu medonosna flora mesta p~elarewa i pogod-
ni vremenski uslovi imaju odlu~uju}i uticaj na
ishod medobrawa. Oni su, na `alost, van na{e
kontrole.
Snaga dru{tva, wegova brojnost, s druge
strane veoma bitno zavisi od tehnike p~elarewa.
Ona, kako pokazuje prosta aritmetika, mo`e biti
izra`ena relativno prostim formulama.
Wihovom analizom mo`emo precizirati neke
zahteve prema optimalnoj pripremi p~eliwe
zajednice za iskori{}avawe p~eliwe pa{e.
Zaista, ako je izumirawe p~ela u p~eli-
wem dru{tvu prirodno, izazvano samo staro{}u
(i iscrpqeno{}u - primedba urednika) onda bro-
jnost (Q) p~ela u ko{nici mo`e se izraziti u
obliku zbira p~ela jednodnevne (Q2), dvodnevne
(Q3), ... , i o-dnevne (Qo) starosti, gde je o maksi-
malna du`ina `ivota p~ela:
Q!>!Q2 ,!Q3 ,!///!,!Qo (1)
Primetimo da je broj p~ela, s du`inom
`ivota ve}om od prose~ne, (npr. 36 dana) zane-
marqiv. Onda je broj sabiraka o u gorwoj for-
muli jednak prose~noj du`ini `ivota p~ela u
posmatranom dru{tvu.
Broj p~ela jednodnevne starosti jednak je
dnevnoj nosivosti (K2) matice pre 22 dana (vreme
razvoja p~ele + 1 dan), broj p~ela dvodnevne
starosti jednak je dnevnoj nosivosti matice (K3)
pre 23 dana i broj p~ela o-dnevne starosti jednak
je prose~noj nosivosti (Ko) matice pre 21+o dana.
Tada formula (1) ima ekvivalentan oblik:
Q!>!K2 ,!K3 ,!///!,!Ko (2)
@ivadinovi} Rodoqub
gde su K2-! K3-! ///! -! Ko broj snesenih jaja iz
kojih su se izvele p~ele starosti koja odgovara
indeksu uz K.
Kako je broj sabiraka u izrazu (2) jednak
prose~noj du`ini `ivota p~ela (o), to ako
uzmemo prose~nu vrednost (K) nosivosti matice
za posmatrani period
K>!)!K2!,!K3 ,!///!,!Ko*!0!o! (3)
dobijamo za brojnost p~eliweg dru{tva
slede}u prostu formulu:
Q!>!K!y o!!!!!!! (4)
Iskazano re~ima, brojnost p~eliweg
dru{tva, ili wegova snaga, jednaka je proizvodu
prose~ne du`ine `ivota p~ela i prose~ne
nosivosti matice.
Formula (4) nam omogu}ava da odredimo
prose~nu du`inu `ivota p~ela pomo}u druge dve,
lako izmerqive veli~ine, kao {to su prose~na
nosivost matice i te`ina p~eliweg dru{tva.
Kako je prose~na te`ina p~ela 100 mg, a u 1 kg
p~ela ima 10.000 jedinki, to za izra~unavawe
prose~ne du`ine `ivota p~ela dobijamo formu-
lu:
o!>!B!0!K!>!)!b!y 2111!*!0!K!! (5)
gde je b-masa dru{tva izra`ena u kg.
Prose~na nosivost matice se najlak{e
utvr|uje sa tri brojawa poklopqenog legla.
Pomo}u rama - mre`e ~ija su okca kvadrati
dimenzija 5 y 5 cm (100 }elija) odredimo broj
}elija poklopqenog legla, recimo 1. aprila.
Dele}i taj broj sa 12 dobijamo prose~nu nosivost
matice (K2) od 11.-23. marta. Posle 12 dana, 13.
aprila (prethodno izbrojeno leglo su ve} mlade
p~ele starosti od 1-12 dana) ponovo, na isti
Velike dileme p~elarstva - 89 -

na~in, izvr{imo brojawe zatvorenog legla. da prole}no forsirawe matice, da {to inten-
Dobi}emo prose~nu nosivost matice (K3) za peri- zivnije nosi jaja pomo}u prihrawivawa, uvek ne
od od 23. marta do 4. aprila. Prilikom tre}eg dovodi do `eqenog ciqa: koli~ina legla se
brojawa zatvorenog legla, nakon 12 dana, 25. apri- naglo pove}ava, ali kroz nekoliko nedeqa, snaga
la (u ko{nici su p~ele iz prethodna dva brojawa p~eliweg dru{tva nije onakva kakvu smo o~eki-
stare od 1-24 dana), istim ra~unom utvr|ujemo vali. Razlog tome le`i u ra|awu nedugove~nih
prose~nu nosivost matice (K4) u periodu od 4. do p~ela. Iluzija pa{e dovodi do dodatnog gubqewa
16. aprila. Prose~na dnevna nosivost matice za p~ela izletnica (prihranom stimulisane p~ele
vremenski period od 11. marta do 16. aprila bi}e izlaze iz ko{nice u nepogodno vreme i delom
jednaka: stradaju - primedba urednika), {to jo{ vi{e
skra}uje du`inu `ivota p~ela. Kako su zasev mat-
K!>!)!K2!,!K3 ,!K4!*!!!0!!!4!!! (6) ice i snaga (masa) dru{tva, u ispitivawima ~esto
izmerqive veli~ine, to na osnovu wih mo`emo
Posle 12 dana tj. 7. maja iz poklopqenog oceniti stepen kolebawa prose~ne du`ine
legla, od posledweg brojawa, su se izvele p~ele `ivota p~ela u realnim dru{tvima. Literaturni
koje su starosti od 1-12 dana. Sada bi u podaci govore da letwe
ko{nici trebalo da budu p~ele starosti od p~ele `ive od 36-40 dana,
1-36 dana. Ako toga dana odredimo broj {to se poklapa i sa
p~ela u ko{nici, onda mo`emo prema for- s p e c i j a l n i m
muli (5) da izra~unamo prose~nu du`inu istra`ivawima
`ivota p~ela za posmatrani period. (T/Tblbhbnj, 1953.,
Ilustrujemo primerom. E/Gsff i J-Tqfotfs! Cv{,
Kako se u prole}e nosivost matice, u 1959., N/I/Ibzebl, 1963.
p~eliwem dru{tvu, postepeno pove}ava, i dr.). S druge strane
neka je recimo K2=900, K3=1500, K4=2100. prose~na du`ina `ivota
Tada je prema (6) K=1500. Ako smo na dan 7. p~ela za vreme jake pa{e
maja utvrdili da u ko{nici ima 54000 znatno se sni`ava na 30-
p~ela, tada je prema (5) prose~na du`ina 32 dana pa i ni`e.
`ivota p~ela No, pitawe je da
li odgoj legla u jakoj
o = 54000 / 1500 = 36 dana p~eliwoj zajednici
mo`e da odigra
Da u ko{nici nema starijih p~ela od odlu~uju}u ulogu u
36 dana mo`e se videti iz ~iwenice da }e s k r a } i v a w u prose~ne
ukupan broj p~ela na dan 7. maja izle`enih du`ine `ivota p ~ e l a .
iz poklopqenog legla iz prethodna tri A k o u z m e m o dru{tvo
brojawa, upravo biti: od 45000 p~ela onda za
odgoj legla, od m a t i c e
12 y 900 + 12 y!1200 + 12 y 2100 = 54000 k o j a i m a prose~nu
nosivost od 1500 jaja,
Ako je, pak, broj p~ela izbrojanih 7. dovoqno je oko 8000
maja bio 55500 onda je o= 55500 / 1500 = 37 p~ela (M/Cpsovt, 1969.)
dana. Broj p~ela koje su starije od 36 dana, ili 1/5 - 1/6-ine od
je 1500. U slu~aju da je broj p~ela bio 52500, ukupnog broja p~ela.
onda je prose~na du`ina `ivota p~ela o = Naravno, da skra}ewe
52500 / 1500 = 35 dana. `ivota samo te grupe
Kako ve}ina istra`iva~a, a me|u p~ela ne mo`e objasniti
wima i N/Mjoebvfs (1952), tvrde da p~ele, veliku razliku u du`ini
po pravilu, postaju izletnice s dvadesetod- `ivota izme|u zimskih i
nevnom staro{}u to je, u ovim primerima, letwih p~ela, kao i
wihov broj jednak: p~ela iz obezmati~enih
dru{tava, i {to je
23!y!:11!,!9!y!2611!>!33911 najglavnije relativnu
stabilnost prose~ne
Ako je u ko{nici 54000 p~ela, ra~un du`ine `ivota p~ela za
pokazuje da je onda broj ku}nih p~ela 2,37 dru{tva razli~itog
puta ve}i od broja p~ela izletnica. tipa.
Du`ina `ivota p~ela, va`nog fak- Potrebno je mnogo znawa da bi Mo`e se pret-
tora koji odre|uje snagu p~eliwe zajednice, se do{lo do ovakvog prizora! postaviti da su uzroci
u praksi se te{ko, vizuelno, mo`e odredi- Iz kwige profesionalnog ove pojave razli~ite
ti. Nemogu}nost procene du`ine `ivota p~elara Milana Mati}a iz prirode. Pre svega, to su
p~ela mo`e da bude izvorom preporuka [apca: ,,Usmeravawe rada feromoni koje lu~e mat-
,,
sumwive prakti~ne vrednosti. Poznato je p~ela ica i leglo. Wihovim
- 90 - @ivadinovi} Rodoqub
Tabela 1: Sastav p~eliwe zajednice s razli~itom prose~nom du`inom `ivota p~ela

prose~na relativno u~e{}e u %

du`ina `ivota p~ele leglo
p~ela (o) u ku}ne izletnice zatvoreno otvoreno
danima

30 39,2 19,6 23,5 17,6

35 35,7 26,8 21,4 16,1
40 32,8 32,8 19,7 14,7
Optimalna zajednica (po M/Cpsovt -u, 1969)
nije navedena 40,0 15,0 35,0 10,0
uticajem poja~avaju se metaboli~ki procesi u jedna i vremenski kratka p~eliwa pa{a. U tim
,,
p~eliwem dru{tvu. To se najboqe mo`e uo~iti uslovima trebalo bi ,,zakonzervirati snagu
prilikom obezmati~ewa: tek s oplodwom mlade rano razvijenog p~eliweg dru{tva prekidom
matice i pojavom legla p~eliwa zajednica izlazi rada matice, s tim da se oplo|ena matica na|e
iz depresije i nastaje wena aktivizacija u ponovo u dru{tvu s po~etkom p~eliwe pa{e.
skupqawu nektara i polena (P.Cibulskij, 1969.). Interesantno je, da u protivnom slu~aju, bez
Prirodno je da hormonalna stimulacija procesa obzira na visoku nosivost matice, dru{tvo prak-
metabolizma omogu}ava p~eliwoj zajednici da ti~no vi{e ne raste, zbog niske prose~ne du`ine
maksimalno iskoristi p~eliwu pa{u kao i vreme `ivota p~ela (A.M.Kovalev).
pripreme za wu. S druge, pak, strane dolazi do Za iskori{}ewe narasle snage p~eliweg
brzog tro{ewa fiziolo{kih rezervi organizma dru{tva, izme|u ostalog i u medobrawu, uti~e
p~ela, u prvom redu belan~evinastih materija, niz faktora. Me|u wima va`nu ulogu, kao {to na
masnog tkiva i nervnog sistema, {to dovodi do po~etku rekosmo, ima optimalni sastav staros-
starewa organizma. nih grupa p~ela.
Efekt obezmati~ewa u su{tini se mo`e U ispitivawu sastava starosnih grupa
primetiti i u dru{tvu p~ela koje se sprema za p~ela, u p~eliwoj zajednici, mo`e se koristiti
rojewe. Rojevne p~ele su skoro sasvim iskqu~ene formula:
iz normalnih aktivnosti svoje zajednice. Zaista, -
analiza podataka za dru{tva koja se spremaju za Q! >!!Q!,!Qq ,!Qp (7)
rojewe, koje navodi V.C.Koptev (1954), pokazuje -
da se prose~na du`ina `ivota wihovih p~ela gde Q! izra`ava wen op{ti potencijal, Q
bitno pove}ava i dosti`e vrednost od 50 dana. U broj wenih p~ela, Qq! broj }elija poklopqenog
dru{tvima koja nisu u{la u rojevno stawe, u opi- legla a Qp broj }elija otvorenog legla. Upravo
sivanim eksperimenti-
ma, prose~na du`ina
`ivota p~ela ostala je
na ni`em nivou (35-36
dana). Dru{tva u
rojevnom stawu, bez
obzira {to wihove mat-
ice nisu imale visoku
dnevnu nosivost (1000
jaja) uspele su da
dostignu znatnu snagu (do
5 kg p~ela). Na pove}awe
du`ine `ivota p~ela u
dru{tvima koja se spre-
maju za rojewe, ukazivao
je i Cbumfs (1969).
Sposobnost
p~eliwe zajednice da
reguli{e du`inu
`ivota svojih ~lanova u
zavisnosti od spoqnih i
unutra{wih faktora
celishodno je primeniti
u praksi, posebno u onim D o k p ~ e l e n e o d g a j e k v a l i t e t n u m a t i c u , n e m a n i j a k i h d r u { t a v a .
slu~ajevima, kada je u F o t o g r a f i j a p r e u z e t a i z k w i g e F r, ,a w e T o m a ` i n a :
mestu p~elarewa samo , , U z g o j v i s o k o p r o d u k t i v n i h p ~ e l a
Velike dileme p~elarstva
ova formula najpotpunije odra`ava kvalitet
p~eliwe zajednice.
Kako je prose~na du`ina `ivota p~ela u
wihovoj zajednici realna veli~ina, ustanoviv{i
je, mi mo`emo s visokom ta~no{}u da ocenimo i
wen kvalitet. Radi primera uzmimo da je o=35.
Odrediv{i prose~nu nosivost matice za razma-
trani period (21+35 dana), u toku koga je stvoren
potencijal snage wene zajednice, formulu (7)
mo`emo izraziti u obliku:
-
Q! >!!46!K!,!23!K!,!:!K
u kojoj drugi i tre}i sabirak predstavqa
koli~inu zatvorenog i otvorenog legla, a cifre
12 i 9 ozna~avaju faze (u danima) wihovog razvo-
ja. Broj~ano, op{ti potencijal snage takve zajed-
nice jednak je 56 K.
Pri prose~noj du`ini `ivota p~ela od 40
dana, uz prose~nu nosivost matice J, op{ti
potencijal wene zajednice bi}e izra`en ne{to
druga~ije:
-!
Q! >!!51!K!,!23!K!,!:!K
i jednak je 72!K.
Sastav p~eliweg dru{tva se tada lako
izra~unava ako se uzme u obzir da po pravilu
p~ele postaju izletnice s dvadesetodnevnom
staro{}u (vidi tabelu 1).
Primetili ste da M/Cpsovt ne navodi koja
je prose~na du`ina `ivota p~ela u wegovoj opti-
malnoj zajednici. No, ona se, mo`e iz datih
podataka, lako ustanoviti. Ako je o prose~na
du`ina `ivota p~ela u toj zajednici onda je wen
op{ti potencijal (o+21)J. Iz proporcije
100 : (o+21) = 40 : 20 (maksimalna starost
ku}nih p~ela) dobija se o=29 dana. Kako je opti-
malna snaga p~eliwe zajednice izme|u 5 i 6 kg, i
ako bi ona, recimo, bila 5,8 kg onda bi iz for-
mule (5) prose~na nosivost matice u woj bila
K = A / o = 58000 / 29 = 2000 jaja
Zna~i, veoma visoka. Ta ~iwenica sama po
sebi nam govori, da za postizawe svoje optimalne
snage, p~eliwe dru{tvo trebalo bi da ima
maticu visoke dnevne nosivosti.
Iz podataka sa tabele 1 vidimo da se sa
pove}awem du`ine `ivota p~ela smawuje rela-
tivno u~e{}e legla i ku}nih p~ela, a brojnost
ku}nih p~ela se smawuje u odnosu na brojnost
p~ela izletnica. Da li je pove}awe prose~ne
du`ine `ivota p~ela korisno s ta~ke gledi{ta
efektivnog iskori{}ewa p~eliwe pa{e?
M/Cpsovt!(Poqska) specijalno izu~avaju}i
taj problem, do{ao je do zakqu~ka da u dru{tvu,
koje je dobro pripremqeno za iskori{}avawe
pa{e, na p~ele izletnice otpada samo 15% od
wegovog op{teg potencijala (27,3% od ukupnog
broja p~ela - primedba urednika), odnosno 2,6
puta ih je mawe od ku}nih p~ela, ~ak mawe od
simuliranog primera tekstopisca. Drugim
re~ima, dovoqna je samo jedna tre}ina p~ela
- 91 -
Le Foto:
ma bede Rodoqub
@ivadinovi}
rt v
a n
19 a pr
99 ed
. av
aw
u
u
Ni
{u
zauzeta skupqawem nektara da bi potpuno
zaposlila sve ku}ne p~ele na wegovoj preradi u
med.
E/Eaftbm (1925), koji je merio jaka dru{tva
za vreme obilne pa{e, tako|e je utvrdio da u
poqu nikada ne radi vi{e od jedne tre}ine svih
p~ela tih dru{tava. Ispitivawa A.N.Jefremova
(1966) su pokazala, da pri prinosu 2-4 kg nektara
na dan, u poqu iz jakog dru{tva radi samo 6-8
hiqada p~ela izletnica. Elementarni ra~un,
tako|e, potvr|uje da pri 10 obi~nih izleta p~ele
sabira~ice na dan, i prinosu nektara u svojoj med-
noj voqci od 30 mg (N/I/Ibzebl, 1963.) prinos od
2 kg nektara u ko{nici obezbe|uje samo 6,5-7
hiqada p~ela, {to predstavqa oko 15% od svih
p~ela u dru{tvu ~ija je masa 5 kg. Daqe pove}awe
prinosa p~eliwe zajednice ide na ra~un uve}awa
optere}ewa medne voqke do 65-70 mg
(A.N.Jefremov). ^ak pri dnevnom prinosu od 10
kg nektara dru{tvu je potrebno da u poqe
po{aqe tek ne{to vi{e od 1 kg p~ela izletnica.
Iz navedenih ~iwenica sledi da u razvi-
jenom p~eliwem dru{tvu glavni teret medo-
brawa pada na ku}ne p~ele zaposlene na preradi
nektara u med. S takvim zakqu~kom sla`u se i
fakta koja su utvrdili G.F.Taranov i
N.N.Jazikov (1967). Oni su na{li, da u uslovima
obilne pa{e s gre~ihe (`itarica koja se gaji u
Rusiji), najvi{e meda imala su ona dru{tva u
kojima je nosivost matice, u po~etnom periodu
wihovog razvoja, bila znatno ni`a nego u perio-
du na dvadesetak dana pred po~etak same pa{e. U
wima su, prema tome, preovla|ivale p~ele
- 92 - @ivadinovi} Rodoqub
ku}nog uzrasta. tro{i pri tome vi{e vremena i du`e se zadr`ava
,,
P~ele starijih uzrasta. razume se, ako je u ko{nici .
neophodno mogu da uzmu u~e{}a i u ku}nim Mogli ste zapaziti da ova tvrdwa upravo
poslovima. No, kako pokazuju ispitivawa ide u prilog dokazima da glavni teret u medo-
(L/Sjccfoet, 1952., N/I/Ibzebl, 1963.) one to brawu pada na ku}ne p~ele, a ne na p~ele izlet-
~ine mawe efikasno. Naravno, ako p~ele nisu nice.
fiziolo{ki istro{ene, kao {to su u roju, obez- Ove protivure~nosti kao da daju za pravo
mati~enom dru{tvu ili u dru{tvu koje se sprema izreci velikog francuskog kwi`evnika
za zimovawe, apsolutni uzrast ne igra odlu~uju}u Anatola Fransa: ,,Nauka Nauka je nepogre{iva, a
,,
ulogu. No, u dru{tvu visoke radne aktivnosti nau~nici neprestano gre{e .
du`ina `ivota p~ele direktno zavisi od wenog Ko je ovde u pravu tekstopisac nije u stawu
kalendarskog uzrasta. da presudi jer je i sam laik (lep{a re~ za onoga
U svetlu ovih dokaza, da glavni teret koji ne zna). Ta~an odgovor na dilemu da li u
medobrawa pada na ku}ne p~ele, trebalo bi medobrawu glavni teret pada na ku}ne ili p~ele
razmisliti da li je za efikasno iskori{}avawe izletnice imao bi veliki zna~aj za prakti~no
glavne bagremove pa{e optimalan na~in usmer- p~elarstvo. Mo`da }e nam na{i mladi
avawa p~ela izletnica iz jednog dru{tva u drugo istra`iva~i, pretendenti na diplome in`ewera,
(dakako da nije - primedba urednika). Ako su oba magistara i doktora nauka, izneti na svetlost
dru{tva dostigla optimalnu snagu, onda ku}ne dana pravu istinu (na `alost, oni se sve vi{e
p~ele onog dru{tva koje je izgubilo p~ele izlet- bave biznisom nego naukom, uz retke izuzetke kao
nice, ne u~estvuju u preradi nektara u med. Deo {to su epd/! es Zoran Stanimirovi} i qspg/! es
usmerenih p~ela izletnica, umesto da sakupqaju Jovan Kulin~evi}, tako da urednik neke rezul-
nektar, morale bi se, u novoj zajednici, naravno, tate o~ekuje samo od stranih nau~nika - primedba
mawe efikasno, preorijentisati na wegovu pre- urednika). Na svoju i na{u radost. Naravno, i mi
radu u med. prakti~ari, kojima je p~elarstvo omiqeni hobi
Sam autor ovog na~ina p~elarewa, Ivan ili zanimawe ne bi trebalo da ~ekamo skr{tenih
Vener, nije u wega sasvim siguran jer u P~elaru u ruku. Stranice na{eg ~asopisa o~ekuju va{e
broju 5/1996. godine veli: ,,U P~elaru broj 4 i 10 odgovore na pitawe postavqeno u naslovu ovog
iz 1990. godine opisane su osnove p~elarewa sa teksta: Koji je optimalan broj p~ela izletnica u
dvojnim dru{tvima u jednoj ko{nici. Nagla{eno p~eliwem dru{tvu za vreme glavne bagremove
je da je to nova metoda, koju }e biti potrebno u pa{e?
praksi dokazati i svakako dopuniti i ne{to Razre{ewe ovog pitawa omogu}i}e nam da
,,
preurediti u skladu sa uo~enim problemima . postanemo boqim p~elarima. A dobrog p~elara, u
Uzgred, radi preciznosti, tvrdwa koja se predgovoru svoje kwige 1 8 5 9 . g o d i n e , veliki
doka`e postaje metoda, a sve dotle je samo poqski p~elar i pisac Qubenecki, ovako
hipoteza. zami{qa: ,,K o ` e l i d a b u d e d o b a r p ~ e l a r i
Me|utim, ako se vodi ra~una o optimalnoj da od p~elarstva dobije {to ve}i prihod,
snazi p~eliwe zajednice, mo`da je bojazan Ivana taj je du`an poznavati p~ele i upravu s
Venera izli{na. Evo zbog ~ega. wima, tako savr{eno, da se mo`e re}i, e on
,,
N.I.Krivcov i V.I.Lebedev, Va{i i moji s w i m a u k o { n i c i ` i v i ! . (Na `alost, ve}ina
poznanici, navode slede}u tabelu (u kwizi nas ni posle skoro 150 godina nije shvatila ovu
,,
,,Produkti p~elarstva ,1995.)(slika desno ). su{tinu p~elarstva, u kojoj le`i mudrost
Iz we se vidi da u jakom dru{tvu (5-6 kg starine i snaga mladi}a - primedba urednika).
p~ela) glavni teret medobrawa
Mo
Kri gu li
pada na p~ele izletnice (60-
vco L
v da ebedev
65%). Autori ne citiraju ime
istra`iva~a kome pripada pog i
gorwa tabela, niti ka`u da su Tabela 2: re{
Broj Broj p~ela e ?
dokazi niza navedenih istaknu-
p~ela izletnica
tih svetskih nau~nika (me|u
u h1000 %
wima i wihovog u~iteqa ko{nici
G.F.Taranova) pogre{ni.
15000 2,3 15
N.I.Krivcov i V.I.Lebedev
20000 5,0 25
kao da sami dovode u pitawe
25000 7,5 30
rezultate ove tabele tvrdwom
30000 12,0 40
iskazanoj u istoj kwizi: ,,P~ela 40000 20,0 50
sabira~ica predaje prine{eni 50000 30,0 60
nektar koji preuzmu 3-44 p~ele 60000 39,0 65
primateqice i odmah izle}e za
slede}om porcijom. Za vreme
jake pa{e p~ela sabira~ica
predaje nektar koji preuzimaju
10-112 p~ela primateqica i F o t o : R o d o q u b @ivadinovi}
Velike dileme p~elarstva - 93 -
Ovo je prera|eno i dopuweno predavawe odr`ano na Savetovawu o tehnologiji p~elarewa u
Beogradu 26. februara 2000. godine, i u Ni{u 20. februara 2000. Zbog kratko}e vremena,
nije bilo prilike da se posetiocima predavawa izlo`i cela materija, a zbog ubrzanog
izlagawa, mnogo toga je slu{aocima ostalo nejasno, sude}i bar po wihovim pitawima
upu}enim autoru. Zato se ovde iznosi celovit tekst, sa svim potrebnim poja{wewima.

NAU^NO ZASNOVANA TEHNIKA

STACIONARNOG P^ELAREWA
DB KO[NICOM
Autor:
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12
18210 @itkovac  (064)
urova je ~iwenica da su p~elari na{e
S zemqe ve} prinu|eni da med na veliko
prodaju po ceni od 2,5-3 DEM, {to je ~ak i vi{e
od svetske tr`i{ne cene (ne{to malo vi{e od 2
DEM), ali ipak premalo da pokrije velike
tro{kove koje imamo, koji su posledica lo{e i
skupe tehnike p~elarewa, a rezultuju skupim
medom. Ovakva destimulacija }e uskoro, za
najvi{e 5 godina dovesti do nestanka p~elara sa
mawim brojem ko{nica, jer }e se gajewe p~ela
pretvoriti u ~ist gubitak, osim ako ne u~inimo
ne{to na osavremewavawu p~elarstva u smislu
smawewa tro{kova proizvodwe. Jer, mi moramo
da proizvodimo med koji }e nam doneti prihode
~ak i ako ga prodamo po samo 2 DEM, a to je, veru-
jte, mogu}e. Velikim zalagawem, u~ewem i pri-
menom najjednostavnijih i najjeftinijih tehnika
p~elarewa jedino mo`emo da se borimo uspe{no
sa te{kom budu}no{}u. A budu}nost je u profe-
sionalnom gajewu p~ela, primenom najnovijih
nau~nih saznawa, od kojih su mnoga nama jo{ uvek
nedostupna. Zato se neprestano trudim da do wih
do|em, i ovde }u prezentovati ona koja sam ugra-
dio u svoju tehniku p~elarewa. Zbog celovitosti
teme u tekstu }e se pojaviti i izvesne nau~ne
tvrdwe iskazane u prethodnim ~lancima ove
kwige, {to vam, nadam se, ne}e smetati.
P~elarim DB ko{nicom sa 12 okvira. Ne
koristim mati~nu re{etku, pregradne daske,
stimulativno prihrawivawe, poga~e ({e}erno
testo), zimsko utopqavawe, nukleuse i
vi{emati~ni sistem, zato {to jednostavnost
moje tehnike to ne zahteva.
Svestan sam ~iwenice da se DB ko{nica
ne uklapa u koncept jeftine proizvodwe meda,
svojim tehni~kim karakteristikama, ali sam se
potrudio da u~inim sve {to je u mojoj mo}i da iz
te ko{nice, takve kakva je a koju sam nasledio,
dobijem med sa {to ni`om mogu}om proizvodnom
cenom. Zbog navedenih razloga nisam zadovoqan
Telefon:
14-14-184
osobinama DB ko{nice, jer nam ne omogu}uje mak-
simalni upliv u `ivot p~ela, kao {to to ~ine LR
ili Fararova ko{nica. Poznaju}i solidno
biologiju p~ela, shvatio sam da mi najve}e
mogu}nosti pru`a tzv. Fararova ko{nica sa
visinom nastavaka od 17 cm, i na mom p~eliwaku
je upravo u toku proces prelaska sa DB tipa na
wu. Ovo naravno ne zna~i da DB ko{nicu moramo
odmah da napustimo. Naprotiv. Primenom metoda
p~elarewa sli~nim ovom koji }e u narednom tek-
stu biti izlo`en, mogu}e je proizvesti med sa
niskom proizvodnom cenom, ali ipak uz ne{to
vi{e rada nego {to bi to bio slu~aj kod
Fararove ko{nice. Siguran sam da to mnogima sa
mawim brojem ko{nica ne}e smetati. Jedino
velep~elari moraju da o ekonomi~nosti misle
svakog trena, te da iskqu~e iz procesa proizvod-
we svaki nepotreban tro{ak u vidu ulagawa
radne snage.
Oko p~eliwaka se nalazi fantasti~na
prole}no-razvojna polenonosna i medonosna
pa{a. Za wom nastupa kvalitetna i jaka bagremo-
va pa{a, koja je neznatno produ`ena zbog valovi-
tog terena. Sledi oskudna livadska pa{a koja u
su{nim godinama jedva uspeva da zadovoqi
osnovne potrebe dru{tava, dok u ki{nim daje
izvestan prinos. U drugoj polovini avgusta i u
septembru pa{a se opet intenzivira, te dopuwuje
dodatno zimske zalihe.
Zapo~e}u godi{wi ciklus od perioda
izimqavawa, upravo zbog toga {to je on zajedno
sa prole}nim razvojem najkriti~nija faza u
`ivotu p~eliwe zajednice, i tu se najvi{e gre{i,
a jo{ dugo }e se i gre{iti, sve dok ne spoznamo
biologiju p~ela do u detaqe.
^esto se u na{oj literaturi uspesi es
D/M/Gbssbs-a u prole}nom razvoju dru{tava uzima-
ju za ideal, te se navodi da je on prezimelo
dru{tvo razvijao do maksimalnog nivoa od 55000
p~ela (i sama ova cifra je jako va`an podatak), za
- 94 -
samo 6-7 nedeqa. Ali, tek nedavno nam je Tufwf
Ubcfs, Fararov student, zatim nau~nik i p~elar,
1998. godine otkrio ne{to (bar je meni to bilo
nepoznato) {to je za ameri~ke prilike normal-
no, za razliku od nas, a to je da je Farar dru{tva
uzimqavao sa 40 do 55 hiqada p~ela, dok su one iz
zime izlazile sa brojem ne mawim od 20 do 30
hiqada. To je za nas, bar po kwigama na{ih poz-
natih p~elara i nau~nih radnika (jer ja nikada
nisam brojao p~ele u jesen i prole}e, iako to
nameravam), misaona imenica, jer mi uzimqujemo
onoliko p~ela koliko u SAD-u izimqavaju. Tu se
naravno radi i o rasi p~ela, jer se tamo jo{ uvek
gaji uglavnom italijanska rasa sa druga~ijim
biolo{kim osobinama, ali je ~iwenica da mi u
prole}e kre}emo u razvoj sa znatno mawom bro-
jno{}u p~ela u dru{tvima. Pravo pitawe je kako
onda treba raditi da bi za bagrem, ali i za kasne
prole}ne pa{e kakva je vo}na, imali dru{tva
dovoqne snage koja bi u odnosu na jedinicu p~ela
donela najvi{e meda.
AKO VO]ARI BUDU RAZUMNI,
MO@EMO SE NADATI DOBRIM
PRINOSIMA !
Foto: Rodoqub @ivadinovi}
Svi smo ~itali o datumu po~etka opti-
malnog roka za razvoj dru{tava za glavnu bagre-
movu pa{u (datum koji pada na 51 dan pre po~etka
cvetawa bagrema). Taj period svakako moramo
imati na umu, ali shodno najnovijim istra`ivaw-
ima treba znati da je mnogo va`nije stimulisati
razvoj u drugoj polovini tog perioda, nego od
samog wegovog po~etka, kada se naj~e{}e ne
primewuju nikakve mere! Jo{ su 1967. Taranov i
@ivadinovi} Rodoqub
Jazikov utvrdili da na obilnoj pa{i najvi{e
meda donesu dru{tva ~ije matice najintenzivnije
zale`u na dvadesetak dana pred po~etak same
pa{e, iako su matice nekih drugih dru{tava
nosile mnogo vi{e jaja nego matice u ovim
dru{tvima na po~etku razvoja u rano prole}e. To
ukazuje na veliko u~e{}e mla|ih i sredove~nih
p~ela u medobrawu. Ovo istra`ivawe je o~igled-
no zaboravqeno, verovatno i zbog toga {to su
nedostajali jo{ neki rezultati ispitivawa koji
bi rasvetlili ceo problem. Poku{ajmo stoga da
mi to u~inimo, jer }emo posle narednih ~iweni-
ca iz biologije p~ela shvatiti u kakvoj smo
zabludi bili, i bi}e nam lak{e da rukovodimo
efikasnim razvojem dru{tava.
P~ela sabira~ica nektara, pri dolasku u
ko{nicu nektar predaje mladim(?) p~elama (po
Taranovu), koje vr{e daqu wegovu preradu i skla-
di{te ga u sa}e, jer imaju ve}u sposobnost da
pretvore slo`ene {e}ere u proste. Da li je ba{
tako? U radovima M.V.@erebkina i
I.N.Jakovqeve (1970) navodi se da radilice
imaju najve}u sposobnost inventirawa u toku
leta, a da je ona najve}a u toku glavne pa{e.
Tako|e, po podacima Tjnqtpo-a (1957) i @ere-
bkina (1965), invertaza koju lu~e `drelne `lezde
je najaktivnija kod p~ela starosti oko 20 dana. To
bi otprilike vi{e bile p~ele koje su za{le u
drugu polovinu `ivota, i mawe im odgovara naziv
mlade p~ele. I Uipnbt!E/Tffmfz!(1998) navodi da
p~ele primateqice nektara pripadaju
sredove~nim p~elama, {to se sla`e sa pomenutim
istra`ivawima. Lebedev nam je govorio da na
slaboj pa{i izletnice same odla`u doneseni
nektar u sa}e. Ali, pri obilnoj pa{i se u
dru{tvu pojavquje posebna grupa mla|ih p~ela
primateqica nektara. One imaju maksimalno
razvijene `drelne `lezde. Pri preradi nektara
one mu dodaju sekret tih `lezda koji sadr`i
invertazu. Invertiraju}a sposobnost invertaze
kod p~ela skladi{tarki nektara je 4-5 puta ve}a
nego kod hraniteqica legla.
Es! Lbsm! Sjuufs! wpo! Gsjtdi, koji je
de{ifrovao govor p~ela - p~eliwe plesove, cel-
oga `ivota je smatrao da wemu jedino nejasan tzv.
drhtavi ples, p~elama ne govori ni{ta, zabo-
ravqaju}i da priroda ni{ta ne ~ini uzalud. Ali,
profesor biologije na Fakultetu biolo{kih
nauka pri Univerzitetu Kornel u SAD-u Uipnbt
E/Tffmfz!je uspeo da re{i ovu misteriju. On je jo{
1987. do{ao na ideju {ta bi taj ples mogao da
zna~i kada je izveo slede}i eksperiment.
Odstranio je iz dru{tva najve}i deo primateqi-
ca nektara, i posmatrao je efekte koji su bili
onakvi kakve je i o~ekivao. P~ele izletnice su
umesto uobi~ajenih desetak sekundi, sada morale
da tra`e primateqice koje ih rastovaruju oko 30
sekundi. Ali je otkrio, na svoje iznena|ewe, da
tada mnoge sabira~ice izvode drhtavi ples po
vra}awu u ko{nicu.
Primetio je i to da se posle oko 2 sata
broj drhtavih plesova smawio a da izletnicama
vi{e nije potrebno mnogo vremena da na|u pri-
Velike dileme p~elarstva
mateqice. Zna~i, za 2 sata su p~ele primateqice
odstrawene na po~etku ogleda, na neki na~in
bile zamewene!!!
broj p~ela broj broj
koje se vra}aju drhtavih primateqica
u ko{nicu plesova
u 1 minutu
3 0 550
25 15 >2000
Ovo slu~ajno otkri}e ga je navelo da
pomisli da drhtavi ples slu`i za odstrawivawe
tesnog grla prilikom poja~awa unosa nektara u
ko{nicu, kada nedostaje izvestan neophodni broj
primateqica, te da ples regrutuje druge p~ele da
vr{e tu funkciju. U prirodi nema analogije
odstrawivawu primateqica, ve} do drhtavog
plesa dolazi kada se pa{a poja~a. Tffmfz je 1991.
godine izveo kona~ni eksperiment. Oglednu
ko{nicu je odneo u Nacionalni park Adirondak,
,,
gde nema nikakve pa{e, i jedini ,,izvor nektara
je bila hranilica na izvesnoj udaqenosti od
ko{nice, na kojoj su p~ele punile medni mehur
maksimalno. Pokazao je da ako izletnica na|e
primateqicu za najvi{e 20 sekundi, ona izvodi
samo onaj ples kojim obave{tava o lokaciji
pa{e, a ako joj je za to potrebno vi{e od 40 sekun-
di, onda }e verovatnije da izvodi drhtavi ples.
Ustanovio je i da kada su se p~ele vra}ale u
ko{nicu tempom od 3 u minutu, drhtavi ples nije
izvo|en, a posao primateqica je u toku celog
takvog dana vr{ilo 550 p~ela! Slede}eg dana, kad
se u ko{nicu vra}alo vi{e od 25 p~ela u minutu,
izvo|eno je vi{e od 15 drhtavih plesova (zna~i da
su nedostajale primateqice), iako je vi{e od
2000 p~ela vr{ilo funkciju primawa nektara!
Ipak, ove cifre nam ne govore koji procenat
p~ela ide u pa{u, a koji vr{i funkciju prerade i
skladi{tewa nektara. Ali, to mo`emo i sami da
utvrdimo.
L.Bornus tvrdi da p~ele izletnice ~ine
27,3% od ukupnog broja p~ela, a da glavni teret
medobrawa pada na ku}ne p~ele. A.N.Jefremov
(1966) pokazuje da je taj procenat jo{ mawi, oko
15%, {to je, kao {to }ete videti, mnogo bli`e
istini. Tome ide u prilog ~iwenica da izletni-
ca predaje nektar koji preuzimaju 3-4 primate-
qice, a na jakoj pa{i ~ak 10-12, kad se p~ela i
du`e zadr`ava u ko{nici. Jer, prema Taranovu,
brzina predaje nektara je razli~ita i iznosi od
20 sekundi do nekoliko minuta, {to se naro~ito
pove}a za vreme intenzivne pa{e, kada izletnica
jo{ i mora da prona|e tako veliki broj primate-
qica. A u jakoj pa{i medna voqka p~ele je puni-
ja.
Prema Lebedevu, pri dnevnom prinosu do 1
kg, u mednoj voqci izletnice se nalazi 7,1 mg nek-
tara (tada p~ela sama sme{ta nektar u sa}e), pri
prinosu do 2 kg, 15,5 mg (nektar preuzimaju 2 pri-
mateqice), a pri prinosu do 4 kg na dan,
napuwenost voqke raste do 28 mg (nektar preuzi-
- 95 -
maju 4 primateqice). Tek pri najja~oj pa{i p~ele
pune mednu voqku do 60 mg, tj. po A.N.Jefremovu
i do 65-70 mg (nektar preuzima 10-12 primateqi-
ca). Naravno, voqku do 70 mg mogu da napune samo
p~ele odgajene na medu i polenu, a ne na {e}eru i
kojekakvim zamenama polena, i to u jakom
dru{tvu, te jedino te p~ele mo`emo zvati pro-
duktivnima. Iz svega ovoga proizilazi da svaka
primateqica preuzme oko 6-7 mg nektara (jer je
to koli~ina koju je sposobna da preradi).
dnevni koli~ina nektara broj p~ela
unos u mednoj koje primaju
voqci nektar od
izletnice
1 kg 7,1 mg 0
1-2 kg 15,5 mg 2
4 kg 28 mg 4
8-12 kg 60-65-70 mg 10-12
Zakqu~ak: Svaka primateqica preuzme
oko 6-7 mg nektara !
Dpmjo!H/Cvumfs (u svojoj kwizi Uif!Xpsme!pg
uif!Ipofz!Cff, 1974.) je prvi opisao {ta se daqe
doga|a u ko{nici. Primateqica bira miran ugao
gde nastavqa da prera|uje nektar. Ona otvara
svoje ~equsti i iz mednog `eludca vrati deo nek-
tara pokre}u}i jezik napred-nazad. Onda vrh jezi-
ka sporo podi`e i ubrzo spu{ta. Ciklus pokreta
se ponavqa, s tim {to se vrh jezika podi`e sve
vi{e i vi{e, a svaki put se izbaci jo{ jedan mali
deo nektara, sve dok se ne pojavi prili~no veli-
ka kap ispod wenog delimi~no savijenog jezika.
Kap se ponovo proguta i ceo proces se ponavqa
80-99 0 puta u toku ~ak oko 20 minuta!
minuta Tako se
odstrawuje voda i vr{i dodatna prerada nektara
koji se onda sme{ta u }elije. Ako je pa{a
ekstremno jaka sa visokim dnevnim unosom u
najoptimalnijem delu dana, te nema dovoqno
prostora, nektar se privremeno ostavqa i u }eli-
jama sa jajima ili mladim larvama, ~ak ponekad i
bez bilo kakve prerade, u najve}oj `urbi, {to je
ekstreman slu~aj. Odatle poti~e prskawe nek-
tara sa rama legla koji stresamo, i to pokazuje da
je pa{a u jakom usponu.
Za nas je ovde interesantan period od 20
minuta koji primateqica provede u ko{nici do
ponovnog preuzimawa nektara od izletnica. To
zna~i da svaka primateqica u toku jednog sata (60
minuta) preuzme nektar od samo tri izletnice, a
po{to u jakoj pa{i izletnicu rastovaruje 10-12
primateqica, to bi zna~ilo da kada se po jedna
p~ela vra}a u ko{nicu u toku svakog minuta sa
punim `eludcem pri jakoj pa{i na kojoj prose~no
provede 15-20 minuta, dru{tvo mora da obezbedi
oko 200-240 primateqica (20 minuta h 10 pri-
mateqica - 20 minuta h 12 primateqica), u opti-
malnim uslovima. Me|utim, ako znamo da se u
delu dana kada je medewe najintenzivnije u
ko{nicu vra}a 200-300 izletnica u minutu, onda
matematika govori da u dru{tvu imamo 40-60
- 96 -
hiqada primateqica {to naravno nije ni ta~no
ni mogu}e. O ~emu se radi? Pri jako intenzivnoj
pa{i ovaj prora~unati broj primateqica se
smawi zbog ve} obja{wenog ubrzanijeg privre-
menog skladirawa nedovoqno prera|enog nek-
tara, tj. zbog skra}ewa pomenutog perioda pre-
rade od 20 minuta. Ovakvi prora~uni su krajwe
nezahvalni, jer se tu upli}u i mnogi drugi
lokalni i privremeni faktori (doba dana, vre-
menski uslovi, genetika, udaqenost i izda{nost
pa{e), ali su svakako ta~ni ilustracije radi, jer
nam je sada situacija u ko{nici sasvim jasna.
Zna~i, neverovatno je veliko u~e{}e mla|ih i
sredove~nih p~ela u medobrawu!
Dokaza da izletnice ~ine oko 15% od
ukupnog broja p~ela u dru{tvu (a ne 65% pri
intenzivnoj pa{i kod najja~ih dru{tava kako
tvrde Krivcov i Lebedev) ima jo{ mnogo! Naime,
poznato je da p~ele izletnice imaju visok nivo
juvenilnog hormona (JH), a ku}ne p~ele nizak, te
kada se ovim posledwim da JH one postanu sabi-
ra~ice. Es! Hfof! F/Spcjotpo (Univerzitet u
Ilinoisu), es! Spcfsu! Qbhf (Univerzitet u
Kaliforniji) i es! Dpmfuuf i es! Bmbjo! Tusbncj
(Francuski nacionalni centar za nau~na
istra`ivawa) su zajedni~kim radom pokazali da
p~ele i same reguli{u nivo ovog hormona, tako
{to ku}nim p~elama prema potrebi mogu da
podignu nivo JH-a, pa da i one postanu izletnice
i obratno. Naravno, one }e novu funkciju
obavqati odgovorno, ali sa mawe uspeha.
Pokazali su i ono {to nas u ovoj pri~i najvi{e
interesuje, da ako se formira dru{tvo od
iskqu~ivo mladih p~ela, one }e se redovno pre-
grupisati tako da 10-20% wih postanu
preurawene sabira~ice (sa vi{im nivoom JH-a),
jer im je toliko izletnica potrebno. Zar ovaj
procenat nije nemilosrdno podudaran malo~as
pomenutoj vrednosti od 15% ?!?!
Najzad smo do{li do su{tine. Za uspe{no
iskori{}ewe pa{e neophodan je veliki broj pri-
mateqica nektara, i samo takva dru{tva mogu
doneti mnogo meda. Postavqa se pitawe oprav-
danosti spajawa pred pa{u ili dr`awa
vi{emati~nih zajednica, jer se time samo remeti
prirodno ustanovqen odnos me|u starosnim gru-
pama p~ela, kao i ukupan broj p~ela koji tako
nadma{uje prirodni optimum maksimalnog
razvoja sa jednom maticom, {to prinu|uje p~ele
da se reorganizuju i kao takve su mawe sposobne,
jer rade posao koji moraju a ne koji im uzrastom i
razvojem pripada. Mo`da nau~nu opravdanost
spajawa dve zajednice pred pa{u mo`emo na}i
samo u slu~aju spajawa dva stabilna dru{tva, sa
mladim maticama i obiqem hrane, u ~iji razvoj se
p~elar skoro uop{te nije me{ao, te ona imaju
mawi broj, ali vrlo kvalitetnih p~ela, iako i tu
wihov ukupni broj mora da prelazi biolo{ki
optimum. Ali, s obzirom na skoro nikakvo
anga`ovawe p~elara, korist je ve}a od {tete
usled reme}ewa odnosa starosnih grupa, kao i
ukupnog broja p~ela.
Iz svega proizilazi da dru{tvo skoro
@ivadinovi} Rodoqub
uvek raspola`e odgovaraju}im brojem izletnica,
ali da mu ~esto na jakim pa{ama nedostaju pri-
mateqice nektara (uglavnom zbog nepravilnih
p~elarevih intervencija). Shodno podatku sa
po~etka da su te p~ele starosti oko 20 dana, to
zna~i da mi prvog dana pa{e moramo da obezbedi-
mo takve p~ele, ili par dana starije (do 22 dana),
jer je to krajwi termin starosne granice pri
kojoj one postaju izletnice, pa ih sve treba isko-
ristiti za taj posao. To bi zna~ilo da matica
treba da zalegne jaja iz kojih }e se one izvesti na
43 dana pre po~etka pa{e (21 dan za razvoj + 22
dana `ivota).
O B E Z B E \ E W E D O V O Q N O G
B R O J A P R I M A T E Q I C A
1.april 14.maj
21 dan za razvoj 22 dana `ivota
43 dana
U mom kraju bagrem prose~no po~iwe da
cveta 14.maja, {to je osmogodi{wi realni prosek
(uz iskqu~ewe ekstrema), pa je famozni datum
ba{ 1.april. Do tada dru{tva ne treba ni~im
uznemiravati, kako bi odnos starosnih grupa
p~ela u wima do tog trenutka bio {to prirodni-
ji. Tog dana stavqam izgra|en ram usred legla,
po{to je to najboqi na~in da se iz matice izvu~e
maksimum, jer se dru{tvo tada svim silama trudi
da objedini rascepqeno leglo, i ovaj na~in
pro{irewa legla se po Lebedevu naziva aktivn-
im. Dru{tvo gde se vr{i ova intervencija mora
imati legla na 4 rama, da bi efekti bili dobri.
Mo`e se dodati i satna osnova, ali se onda bira
takav polo`aj rama, da se pored wega sa obe
strane nalaze ramovi sa, po mogu}stvu tek
izleglim larvama, koje neguju upravo one p~ele
koje su najsposobnije da grade sa}e (V.I.Lebedev,
Kpio! B/Iphh), a tu je p~elama i najlak{e da
odr`e neophodnu temperaturu za lu~ewe voska.
Kod ramova dodatih iza posledweg rama legla,
odgovaraju}a temperatura redovno nedostaje. Ne
treba se pla{iti ovako ranog dodavawa satnih
osnova, ako ve} nemate izgra|en ram, jer jedno
jako i stabilno dru{tvo, kakvo jedino i
zaslu`uje da ga odgajamo, iste izgradi za 1-2 dana
najvi{e. Ipak, boqe je dodati izgra|en ram jer se
p~ele ne{to br`e razvijaju. Ovaj ram treba
dodati svakom dru{tvu koje je iole jako, a samo
najslabijim zajednicama ga treba uskratiti. Wih
obavezno spajamo po~etkom aprila sa susednim
dru{tvom.
Kroz 5 dana, 6.aprila ponovo dodajem ram u
sredinu gnezda, i time sam obezbedio maksimalan
broj primateqica koje matica sa datim sposob-
nostima mo`e da obezbedi.
Velike dileme p~elarstva
Wena dodatna stimulacija, osim ovih
ramova i obiqa meda i perge su i prazne }elije
koje nastaju izlegawem p~ela, tako da je ona stim-
ulisana i iskori{}ena do krajwih granica u tih
petnaestak dana u kojima zale`e jaja za neophodne
primateqice tokom 12 dana trajawa bagrema.
Postoji jo{ jedan period kada treba stim-
ulisati maticu. Radi se o tome da treba obezbe-
diti p~ele koje }e najbr`e {to je mogu}e
zatvoriti done{eni med, kako bi ga {to pre
izvrcali i oslobodili sa}e za predstoje}u pa{u,
koju kod mene obezbe|uje pre svega divqa kupina
i neke livadske biqke. Spfdi je do{ao do podata-
ka da vosak lu~e p~ele starosti od 12-18 dana, ali
je jo{ Mjoebvfs!ukazivao da su one i mla|e. Kpio
B/Iphh!(1997) tvrdi da je najve}i broj p~ela koje
poklapaju med uzrasta mla|eg od 10 dana. To bi
zna~ilo da matica za wih treba da polo`i jaja na
29 dana pre nastanka potrebe za wima (21 dan za
razvoj + bar 8 dana `ivota), a ta potreba nastaje
oko {estog dana pa{e, 19.maja, kada se naglo
uve}ava priliv nektara. Dan kada treba dodati
ram usred legla je 20.april (29. dan pre 19. maja),
tako da }emo {estog dana pa{e imati p~ele
starosti 8 dana, a narednih dana pristiza}e nove
generacije.
O B E Z B E \ E W E D O V O Q N O G B R O J A
P ^ E L A Z A P O K L A P A W E M E D A
6. dan pa{e
20.april 19.maj
8 dana
21 dan za razvoj `ivota
29 dana
Dodajem i ~etvrti ram 26. aprila na isti
na~in, ako ima mesta u plodi{tu, {to }e obezbe-
diti p~ele tra`enog uzrasta prvih dana posle
pa{e, kako bi one {to pre poklopile med, a oni
koji sele onda mogli da p~ele odsele {to pre na
drugu pa{u. S tim se zavr{ava na{ uticaj na
dru{tvo, uz eventualno povremeno zaokretawe
plodi{ta za 180o. Ne vr{im stimulativno
prihrawivawe osim ako neko dru{tvo iz bilo
kog razloga, nema dovoqno hrane.
Dan pre, ili ba{ na dan po~etka cvetawa
bagrema, vrcam sav med sa ramova bez legla (mak-
simalni prosek po uzimqenom dru{tvu iznosi 6,2
kg). P~ele sakupe vi{e meda, ali ga zbog ja~ine
dru{tava i bespa{nog perioda nekoliko dana
pre bagrema zna~ajno utro{e. Vrcawem dopri-
nosim pove}awu povr{ine praznog sa}a {to po es
Upnbtv! Sjoefsfsv pove}ava produktivnost i do
41,7%, a i dodajem sa}e iz rezerve, ako to ve}
nisam u~inio. Svako dru{tvo dobije po 3 polu-
nastavka. Tek ako ima potrebe, dodaju se ~etvrti,
peti pa ponekad i {esti (od 8 godina dodat je
samo u jednoj). Ako medi{ta dodajemo sukcesivno
- 97 -
u toku pa{e, ne moramo ih postavqati po prin-
cipima sa 62. strane ove kwige, kao {to se to u
literaturi preporu~uje, jer su 1991. Ujcps!J/T{bcp
i Qfufs! Tqpsot iz Kanade utvrdili da nema
zna~ajne razlike u kvalitetu i kvantitetu meda
ako se novi nastavci postavqaju ispod ili iznad
ve} postoje}ih.
Foto: Rodoqub @ivadinovi}
Lebedev je pri~ao i pri~ao.
Samo ga je trebalo slu{ati,
i primeniti na p~eliwaku !
U plodi{te se obavezno dodaju tri rama sa
satnom osnovom, kojima se cepa leglo na 4 dela.
Ovaj manevar uti~e na znatno zaposlewe p~ela
prvih dana pa{e, i verovatno je pored drugih
stimulativnih mera u ciqu stvarawa
sakupqa~kog nagona, glavni faktor
vi{egodi{weg nepostojawa rojevog nagona na
p~eliwaku oko bagremove pa{e. Sme{ne su izjave
pojedinih p~elara da se samo slaba dru{tva ne
roje. Deo istine je slede}i: Ne roje se samo sta-
bilna i zaposlena dru{tva sa mladim maticama, a
ostatak istine mo`ete saznati iz serije ~lanaka
Kpio! B/Iphh-a objavqenih u ovoj kwizi. Nikada
se, ~ak ni pri zahla|ewima u toku pa{e, nije
pojavilo kre~no ili prehla|eno leglo, jer su
dru{tva izuzetno jaka.
U slu~aju nedostatka sa}a, nekoliko sat-
nih osnova stavqamo i u polumedi{ta, i posle
toga mo`emo samo da se nadamo povoqnom vre-
menu, jer uspeh ne}e izostati. ^ak i samo par
lepih dana usred cvetawa bagrema nam mo`e
pru`iti zadovoqavaju}e prinose u iole normal-
nim godinama.
Po okon~awu pa{e i poklapawu meda
pristupa se vrcawu. U posledwih 8 godina, dve su
bile takore}i bez prinosa (1995- zbog uve}awa
- 98 -
P R I N O S I P R O T E K L I H
1993 1994 1995
datum
po~etka 15.maj 12.maj 18.maj
cvetawa
bagrema
prinos po
uzimqenoj 29,75 19,0 0 23,4
matici sa kg kg kg
klubetom
p~eliwaka od 117%, a ina~e je bilo oko 10 kg zbog
izuzetno lo{eg vremena, 1998- zbog zaista nek-
valitetnog medewa bagrema), a u ostalima je ost-
varen prosek od 30,4 kg po uzimqenoj matici sa
klubetom (po dru{tvu koje u~estvuje u pa{i pri-
nos je naravno ve}i, ali to ne bi bio realni
pokazateq.
Upravo tada po~iwe i period koji traje do
jeseni, u kom treba zameniti matice. Jedna studi-
ja u Izraelu iz 1985. godine je pokazala da se
dru{tva sa maticama starim 20 meseci sedam puta
~e{}e roje u odnosu na ona ~ije su matice stare 7
meseci (odgajene u jesen). Veoma je va`no u odga-
jawu matica, odgajati ih iz krupnih jaja (iz izo-
latora), jer je skoro nemogu}e da se dru{tva sa
takvim maticama idu}e godine roje.
Posle bagremove pa{e sledi livadska, sa
divqom kupinom kao glavnim osloncem. Retke su
godine kada ima meda sa ove pa{e za vrcawe. Kada
ga ima prinos se kre}e do najvi{e 7,3 kg po
uzimqenoj matici, jer kupina tra`i ~este ki{e
da bi medila vaqano, s obzirom da raste na zako-
rovqenom zemqi{tu, a sli~no je i sa livadom.
Ovo vrcawe se obavqa krajem jula. Kada budem
pre{ao definitivno na Fararovu ko{nicu,
upravo zbog ovako lo{ih pa{nih prilika posle
bagrema, pre}i }u na selidbeno p~elarewe, ~ija
se tehnika drasti~no razlikuje od ovde izlo`ene.
Na samom po~etku avgusta, ko{nice se
sre|uju za prezimqavawe. Iznad i ispod
plodi{ta se ostavqa po jedan polunastavak, a
onaj koji se nalazi ispod, sa predwe strane ima
ugra|eno jo{ jedno leto na 5 cm od vrha polunas-
tavka, koje je istih dimenzija kao i ono na
podwa~i. Oba leta tokom cele zime su maksimal-
no otvorena (15 cm). Posebne ventilacije ne
obezbe|ujem. Polunastavak iznad plodi{ta
obi~no u sebi sadr`i ne{to malo meda na 5-6
poluramova koji p~ele ili u kasnu jesen prenesu
u plodi{te, ili ostaje tu kao dodatna zaliha.
Ovaj na~in formirawa ko{nice omogu}uje i
lak{e ~uvawe sa}a. Koli~inu meda koju ostavqam
dru{tvima ne merim, ali ostavqam onoliko
koliko maksimalno mo`e da stane u plodi{te, a
da ne ometa maticu u zalegawu neophodnih
koli~ina legla u kasno leto. Uz to, polunastavak
ispod plodi{ta omogu}uje p~elama da deo klube-
ta prenesu i u wega, tako da im ve}a koli~ina
@ivadinovi} Rodoqub
O S A M G O D I N A
1996 1997 1998 1999 2000
13.maj 17.maj 14.maj 9.maj 29.april
23,3 0,8 41,2 45,8
kg kg kg kg kg
meda u plodi{tu nikako ne smeta. U prole}e, ova
rezerva zlata vredi, jer je utvr|eno za sred-
werusku p~elu da samo kad je u tom periodu zali-
ha meda 18 kg (Rodionov, [abar{ov), dru{tvo se
razvija u okviru svojih biolo{kih sposobnosti.
Tek je nedavno u SAD-u utvr|en nivo neophodnih
zaliha za krawsku rasu p~ela (amerikanci
polako uvode krawsku rasu posledwih godina), i
po podacima Cpc! Ipss-a on iznosi 7-11 kg, u zav-
isnosti od toga ima li u prirodi pa{e ili ne. S
obzirom da je ta zaliha minimalna, ve}e
koli~ine mogu samo blagotvorno da deluju. U
pripremi za zimu ne vr{im prihrawivawe, osim
ako treba dopuniti zalihe, ili zbog su{e u avgus-
tu nema nikakve pa{e.
Mogao bih da se slo`im sa onima koji
vr{e stimulativno prihrawivawe (i u ovom i u
prole}nom periodu), uz dodatak zna~ajnih
koli~ina polena, ali to ne ~inim jer se oko
p~eliwaka nalazi dobra polenonosna pa{a, a i
ceo postupak oko prihrawivawa odnosi suvi{e
vremena i novca. Hiqadu puta je boqe ostaviti
dobre zalihe u jesen, nego da se u prole}e
neprestano vrtimo oko ko{nica, sipkaju}i im
sirup.
Prihranu {e}erom treba i ina~e izbega-
vati, jer po Ckpslnbo-u (1995) kod zajednica
hrawenih {e}erom produktivnost ne prati veli-
ki broj dobijenih p~ela (jer su p~ele nek-
valitetne, kra}e `ive, mawe su).
Treba samo voditi ra~una (prema Tufwf
Ubcfs-u) da se u prole}e koristi polen sakupqen
u prole}e na va{em terenu, a u jesen sakupqen u
jesen. Jer, ako u prole}e prihranimo polenom
biqaka koje cvetaju u jesen, mo`e nam se dogoditi
da se dru{tva umesto da se razvijaju, pripremaju
za zimu. Obrnut slu~aj je u jesen. Razlog je {to u
polenu nekih biqaka postoje supstance koje
p~elama ukazuju na doba godine.
Zimi se p~ele ne uznemiravaju. Ne dodajem
nikakve poga~e, jer meda ima dovoqno, a odli~na
jesewa polenonosna pa{a daje i izvanredne zali-
he perge. Uz ove rezerve, dru{tvo se mo`e razvi-
jati i pri lo{im vremenskim uslovima kvalitet-
no (kod mene primer prole}a 1997. kada se na
prste mogu izbrojati dani u aprilu u kojima su
p~ele izletale u prirodu). [to se ti~e
pro~isnih izleta, ne treba se pla{iti ni dugog
Velike dileme p~elarstva - 99 -

perioda neizletawa, jer u zemqama krajweg sev- zloglasnim antibioticima. (Detaqnije o tome
era Evrope (tamo dodu{e gaje uglavnom tamnu mo`ete pro~itati u ~lancima ve} objavqenim u
nema~ko-holandsku rasu), p~ele bez posledica ne ovoj kwizi).
izlaze iz ko{nica i po {est meseci ([vedska). O~igledno, samo primena nauke u praksi
Varou suzbijam krajem jula, plo~ama nam jedino omogu}uje vrhunac uspeha i li~no
mravqe kiseline (uz obaveznu rigoroznu kon- zadovoqstvo postignutim. Modifikovao bih
trolu efikasnosti), i Apitolom po nestanku jednu narodnu pri~u za sam kraj: ,,Ako Ako ne budete
legla. Po es! Kpaf! Sjibs-u iz Slovenije, dru{tva usvojili ve}inu principa i ~iwenica iz
ostaju bez legla tri nedeqe posle prvog mraza. ovog ~lanka ( principa, a ne tehnik k u k oja je
Apitolom mo`e da se tretira sve do februara, s k lona izmenama u zaviss noss ti od uss lova ),
jer je Qjmfdlb (1988) utvrdio da je i u tom mesecu budite sigurni da }ete se kajati, a ako ih
leglo takore}i zdravo, budu}i da je napadnuto budete usvojili, opet }ete se kajati - {to ih
,,
samo 0,8% zatvorenog legla. Tako|e je na niste usvojili ranije!
Poqoprivrednom institutu u Odesi utvr|eno Naravno, jasno mi je da je ova tehnika
(Lbsblpw, 1985) da varoa po~iwe da ulazi u leglo p~elarewa samo jedna od bezbroj varijanti zasno-
onda kada tamo zapo~ne cvetawe vi{awa, topola vanih na pomenutim nau~nim dokazima. Zato
i kru{aka, dok kod nas tome po mnogim autorima molim ~itaoce da mi obavezno pi{u i argumento-
odgovara period prve polenonosne pa{e. vano kritikuju odre|ene propuste koje sam
[to se ti~e varoe, interesantan je i na~inio u svom dosada{wem radu sa p~elama,
podatak da je Qbvm!M/Nbesfo iz Severne Karoline kako bi ih zajedni~ki ispravili. Jer, onaj ko se
otkrio 1995. godine da pri jesewem tretirawu nikada ne odri~e svojih re~i, vi{e voli sebe
p~ela Bqjtubo-om (plasti~ne trake sa fluvali- nego istinu!
natom), tretirana dru{tva
pokazuju redukovanu
nosivost matice u odnosu
P^ELE ZAISTA ZASLU@UJU SVO
na netretirana.
netretirana Kada je iz NA[E DIVQEWE !
wih izvadio trake i ubacio ih
u netretirana, situacija se PO[TUJMO IH, I ONE ]E
popravila do normale, ali je
se pogor{ala u novotretiran-
BLAGONAKLONO UZVRATITI !
im dru{tvima. Ovo bi nar-
avno trebalo nau~no dokaza-
ti, a ako je zaista ta~no, onda
bi tretirawe dru{tava u
razvoju fluvalinatom moglo
zna~ajno da ih unazadi (ili je
to i ~inilo proteklih godina
kod onih koji su upotre-
bqavali ovaj akaricid).
Isti autor je ispiti-
vao i neke razlike izme|u
crno i belo obojenih
ko{nica. Crne ko{nice su
imale ne{to vi{u
zara`enost varoom u prole}e,
ali su zato zimi tro{ile
36,5% mawe hrane od belih, a
donosile 19,5% meda vi{e.
Tako|e je, prema ispi-
tivawima izvr{enim u SAD
(Xef Petis), pokazano da
upotreba `i~anih podwa~a
smawuje zara`enost varoom za
15% u toku cele sezone.
(Dodatne prednosti mre`aste
podwa~e bi}e detaqno anal-
izirane u drugom delu ove
kwige, koja }e iza}i iz
{tampe za nekoliko meseci).
Ja~ina dru{tava je
glavni faktor borbe protiv
bolesti, pa ne tretiram p~ele
nikakvim lekovima, pa ni F o t o : A l e k s a n d a r M i h a j l o v s k i , M e l i t a g o r a 6 / 1 9 9 8 .
 UREDNIK SE NAJTOPLIJE
Z A H V A Q U J E N A P O M O ] I SLEDE]IM
DONATORIMA
KOJI SU DOPRINELI DA
OVA KWIGA IZA\E IZ [TAMPE

1- FAHOP, Aleksinac
2- EVROTOM, Ruma
3- ZLATNA P^ELA, Ra~a
4- NEKTAR, Be~ej
5- MELITAGORA, Skopje
6- SZR MINELI, Kragujevac
7- SELEKCIJA, Aleksinac
Zavod za {e}ernu repu
8-NEKTAR, Kragujevac
9- MESOKOMERC, Aleksinac
10- MATEH, [abac
11- INOS-DELIGRAD, Aleksinac
12-FAGREM, Dowi Adrovac
13- TAHOGRAF, Trwane
U S K O R O
Drugi deo kwige ,,Savremeni
principi p~elarewa ,,
Jo{ aktuelniji ~lanci iz stranih ~asopisa!!!
-Savremena re{ewa pojeftiwewa proizvodwe meda i
drugih p~eliwih proizvoda!
-Savremeni na~in ve{ta~kog rojewa sa 100%
zamenom sa}a u dru{tvima!
-Preporuke iz sveta o mre`astim podwa~ama!
-Serijal o svim metodama za dodavawe matica!
-Sve o izvitoperenom statusu p~eliweg zdravqa!
-Kontrola bolesti pravilnim gajewem p~ela!
i mnogo drugih kvalitetnih ~lanaka
JAVITE SE ! Urednik:
PI[ITE ! es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
ul.Stojana Jani}ijevi}a br. 12
IZRAZITE SVOJE @EQE ! 18210 @itkovac
OVA KWIGA MORA DA telefon: (018) 84-67-34
ZADOVOQI VA[E ZAHTEVE ! (064) 14-14-184

^asopis Melitagora izlazi na makedonskom jeziku

Informacije i pretplata:
F.nbjm;!nfmjubhpsb@ zbipp/dpn
Telefon/faks: 99 389 91 363-424
Adresa: ul.Helsinki 41 a, 91000 Skopje, Makedonija
^asopis MELITAGORA
-Izlazi jednom mese~no na 48 strana.
-Balkanska/svetska orijentacija.
-Rubrike za po~etnike i profesionalce.
-Velike teme p~elarstva u serijalima.
-Savremena grafi~ka obrada.
-Individualna pretplata.
-Start dostave u bilo kojem mesecu.

^ASOPIS ZA SVA VREMENA !

MELITAGORA je imperativ za svakog ako ozbiqno
shvata svoje p~elarstvo !!!
Autor fotografije na predwoj korici: Jugoslav Stojkovi} iz Ni{a

Po{tovani ~itaoci !
Urednik zaista nema ni{ta protiv fotokopirawa ove kwige.
Me|utim, ako svojim prijateqima dozvolite da je kopiraju,
sebi i wima ~inite lo{u uslugu. Za{to!? Zato {to urednik
vi{e ne}e imati dovoqno sredstava za nove izdava~ke poduh-
vate, a Vi ne}ete imati mogu}nosti da dolazite do novih saz-
nawa iz jednog ovakvog izvora. Urednik se ina~e ve} potrudio
da i sama kwiga ima zaista minimalnu cenu, kako bi svima
bila dostupna. U to se mo`ete uveriti upore|uju}i wenu cenu
sa cenama drugih sli~nih kwiga, koje su dvostruko i vi{e
skupqe.
HVALA VAM NA RAZUMEVAWU !

DJQ!.!Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1(045)

SAVREMENI principi p~elarewa : izbor

prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz
p~elarske nauke i prakse posledwih godina :
sa komentarima. Deo 2 / urednik Rodoqub
@ivadinovi} ; [prevodi Rodoqub @ivadinovi},
Teodora Bo`o ; ilustrator Aleksandar
Stani{i}]. - @itkovac : R. @ivadinovi}, 2001
(Ni{ : Sven). - 91 str. : ilustr. ; 24 cm

Tira` 100. - Str. 5: Re~ urednika / Rodoqub

@ivadinovi}. -Str. [92]: O uredniku /
Aleksandar Stani{i}.

JTCO 86-902151-2-3
1. @ivadinovi}, Rodoqub
a) P~elarstvo
ID=91878924

Urednik se izviwava ~itaocima zbog terminolo{ko-{tamparske gre{ke u podnaslovu prvog

dela ove kwige. Tamo je pisalo da je ovo skup prevoda najboqih ~lanaka iz stranih ~asopisa, a to
zapravo ne odgovara istini. Ova kwiga je izbor prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz p~elarske nauke
i prakse. Jer, prevodi nisu bukvalni. Gde je bilo potrebno, mewane su re~enice tako da odgovaraju
duhu na{eg jezika. Delovi tekstova neva`nog karaktera su izba~eni, kao i isti takvi delovi re~enica.
Urednik se nada da ova mala gre{ka ne}e smetati ~itaocima.