Винча – далека историја 

Европе

Илустрација винчаског насеља

Винча је највеће и најзначајније истражено неолитско насеље у Европи и прво
велико насеље које је било седиште прве урбане европске цивилизације. Винча је
археолошко налазиште смештено на десној обали Дунава, 11 км источно од
Београда, где су током археолошких истраживања са почетка 20. века, пронађени
остаци осам неолитских насеља.
Винча има одличан поглед на Дунав, који је одувек био главна линија комуникације. На овом
месту, где се преко долине Болечице и Дунава разиграни рељеф Шумадије сусреће са
банатском равницом, налазила се између 4500. и 3500. године пре нове ере метропола једне
садржајима пребогате културе – винчанске културе.
Винчанску културу карактеришу правоугаоне колибе од дрвета, блата и сламе, грађене на
земљи, црна или сива керамика са угравираним украсима, фигурине људског облика црвене
боје, погребни ритуали…Стога је Винча појам којим се данас обележава зенит неолитске
културе у Европи и стационирање – насељавање сточарског становништва, коме су знање,
креативност, међусобна толеранција и просперитет биле основне вредности.

Једна од фигура пронађених на археолошком локалитету Винча

Културни слој Винче висок око 10,5 метара, пружа необично занимљиву и узбудљиву слику.
Као на раскошном ћилиму, у културном слоју Винче се по вертикали нижу један над другим
румени, жути, мрки, пепељасти и црни прослојци формирани од остатака разорених насеља,
спаљених колиба, великих ровова и засутих јама и гробова. Сваки од тих прослојака, који
обележава поједине фазе живота у Винчи, садржи праве ризнице најразноврснијих предмета:
оруђе и оружје од камена и кости, посуђе за свакодневну употребу, раскошно декорисане
ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина, накита од разних врста
ретких, скупоцених материјала и безброј других предмета, израђених у самој Винчи или
прибављених из удаљених области њене културе, из средње Европе, доњег Подунавља или
са Медитерана.

Винча, хоризонт са јамама из бакарног и брончаног доба

Мада је праисторијско насеље у Винчи годинама ископавано, ипак је испитан само његов
средишњи део. На истраженом простору Винче нађено је, међутим, на хиљаде предмета који
данас красе многе музејске збирке у Србији и иностранству, а рад на њиховом проучавању
траје са несмањеним интересовањем и данас. На основу тих бројних и веома разноврсних
предмета, као и остатака архитектуре и коришћених сировина, може се поуздано
реконструисати цела историја Винче, односно материјална и духовна култура бројних
генерација које су у њој живеле, које у уметничком домену нису имале премца у тадашњој
Европи.

Од 3000 разноврсних предмета пронађених у Винчи, фигурина која представља Велику Мајку
најупечатљивије одсликава односе друштва, које је живело у апсолутном складу са
природом, чији су божански, регенеративни циклуси сличним женским. Стога не чуди да су
Винчанци знали да је смисао живота љубав, да су врховно божанство или Бог – чиста љубав,
коју најснажније осећа и зна жена која рађа нови живот. Преко 1000 фигурина из Винче
представљају женски принцип, симбол рађања, али и мајку која даноноћно бди над својом
породицом. Њене велике очи су симбол њене будности.

Винчанско писмо
На посуђу и другим предметима истраженим у Винчи нађени су писани трагови, којим је
винчанска цивилизација, као свој врхунац, човечанству оставила прво писмо, названо
винчанско писмо. Неки научници сматрају да винчанско писмо, које је користило
пољопривредно становништво винчанске цивилизације у религиозне сврхе, представља
најранију форму писма икад нађену, неколико хиљада година старију и од египатског и
сумерског писма. Обзиром да су винчански симболи старости од 7. до 4 миленијума п.н.е и
декорисани симболи старости од 8000 до 6500 година, пронађени на предметима у
гробницама веома малог обима, језик који представљају није познат, те је мало вероватно да
ће икада бити протумачен.