DISTRIBUCIJA I PRODAJA ELEKTRIČNE ENERGIJE

UVOD

Električna energija predstavlja oblik energije od najvećeg značaja za

funkcionisanje savremene
ljudske civilizacije. Život modernog čoveka današnjice bio bi gotovo nezamisliv bez
nje. Zbog toga
su proizvodnja i dostava električne energije krajnjim korisnicima izuzetno važne
delatnosti, koje se
zakonski uredjuju na nacionalnom, a sve više i na medjunarodnom nivou, pogotovu
kada je u
pitanju tržište ove energije. Uopšte uzev, ona država koja obezbedi hranu i
energiju (a u
budućnosti i – pitku vodu), osigurala je svoju i budućnost svoga stanovništva.

Organizacija elektroprivrede i pravna regulativa za njen rad

Što se tiče nacionalne zakonske regulative, nekoliko ključnih zakona i
drugih akata uredjuju
odnose i pravila u procesu proizvodnje, dostave i prodaje električne energije, kao
i organizaciju i
poslovanje preduzeća koje je nosilac ove delatnosti. U Srbiji, Zakonom o
elektroprivredi, odnosno
Zakonom o energetici (iz jula 2004.), utvrdjen je pravni okvir za poslovanje
elektroprivrednih
preduzeća. Međusobni odnosi subjekata, delatnosti unutar elektroprivrede i akata
koji ih odredjuju,
dati su u grubo na slici 1. Postojeće stanje do 2003/04. bilo je takvo da su sva
preduzeća
organizovana u jedno jedinstveno, Elektroprivredu Srbije (EPS). Ona je doskora
obuhvatala i
jamske i površinske kopove uglja, čije je izdvajanje otpočelo sredinom 2003.
godine. Time je
označen početak procesa deregulacije i reorganizacije EPS, jer je i u čitavom svetu
trend da se
delatnosti koje nisu direktno vezane za proizvodnju i prenos električne energije
odvoje i osposobe
za samostalni nastup na slobodnom tržištu.
Organizaciono i funkcionalno, unutar EPS raspoznajemo:
- elektrane (termo i hidro), u kojima se proizvodi električna energija,
- prenosnu mrežu od elektrana do većih naseljenih mesta tj. do čvorišta u kojima
se energija
razdeljuje na visokom naponu i
- elektrodistributivnu mrežu tj. preduzeća koja na regionalnom i/ili lokalnom
nivou preuzimaju
električnu energiju i prodaju je krajnjim korisnicima.
Predmet ove knjige je elektrodistributivna delatnost. Specifičan položaj
elektrodistributivnih
preduzeća – izmedju prenosne mreže i krajnjih korisnika električne energije –
uslovljava postojanje
njenog merenja na dva nivoa: jednog prema prenosnoj mreži, na kojima ova preduzeća
preuzimaju
električnu energiju od preduzeća zaduženog za njen prenos (»Elektromreža Srbije«,
biv.
“Elektroistok”) i drugog – prema krajnjim potrošačima (i to na svim
elektrodistributivnim naponima:
110, 35, 10 (20) i 0,4 kV). S obzirom da je u oba slučaja reč o obračunskome
merenju, koje služi
za naplatu preuzete tj. utrošene električne energije, elektrodistributivna
delatnost potpada pod još
jedan akt pravne regulative – Zakon o metrologiji (odnosno Zakon o mernim
jedinicama i merilima).
Osim njega, za delatnost elektrodistributivnog preduzeća i njegovo korektno vršenje
funkcija izrade
obračuna za utrošenu električnu energiju i naplate, ključna su još dva dokumenta:
akt o uslovima
za isporuku električne energije i Tarifni sistem (tj. cenovnik) za prodaju
električne energije. Za
razliku od zakona, koje donosi država tj. Narodna skupština, poslednja dva akta
usvajao je Upravni
odbor same Elektroprivrede, dok je od jula 2004, Zakonom o energetici propisano da
ih donosi
Agencija za energetiku.

Tehnička struktura elektrodistributivnog sistema

Kao što je napred već napomenuto, distributivni sistem električne energije
čine
niskonaponska (0,4 tj. 1 kV) mreža, srednjenaponska (10, 20 i 35 kV) mreža, deo
mreže 110 kV,
odgovarajuće transformatorske stanice izmedju njih, kao i drugi energetski objekti,
telekomunikacioni sistem, informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za
funkcionisanje
distributivnog sistema.

1
Tehnološke funkcije i delatnosti distributera električne energije
Distribuciju električne energije, preuzete od prenosne mreže, kao osnovnu
tehničko-
tehnološku delatnost jednog elektrodistributivnog preduzeća, prati čitav niz
radnji, koje su u funkciji
prodaje električne energije krajnjim potrošačima. Najvažnije su:
- upravljanje,
- održavanje i
- planiranje elektrodistributivne mreže,
- održavanje merne tehnike i mernih mesta,
- merenje i periodično očitavanje utrošene električne energije,
- formiranje obračuna (računa) i
- naplata.

(Zakon o elektroprivredi) Elektroprivreda

Savet

Agencija za
Država Zakon o energetici Upravni odbor
energetiku

Zakon o metrologiji
Opšti uslovi za
Tarifni sistem za
isporuku el.en.
prodaju el.energ.
Elektrane

Distribu-

tivni kod

merni Preduzeće&mreža za prenos

Elektrodistributivno
uređaji
preduzeće

Merna mesta preuzimanja el. en. Visoki

napon

Mreža za distribuciju elektr. energije Upravljanje i

održavanje mreže

..........
Tehničke
usluge i merenje

merni merno mesto

uređaji potrošača očitavanje
el. brojila Prodaja
el. energije
 el. trošila potrošača formiranje
tarifni
obračuna
stavovi
potrošač
naplata

Slika 1. Međusobni odnosi subjekata, delova i funkcija EP i ED preduzeća

prilikom
distribucije i prodaje električne energije i osnovni pravni akti koji
ih određuju

2
 Ove delatnosti su, dakle, tehničke ili komercijalne, i podržane su gore
navedenom pravnom i
odgovarajućom tehničkom regulativom (tehničkim propisima i preporukama). I Zakon o
energetici
propisuje da je distributer električne energije odgovoran za održavanje,
funkcionisanje i razvoj
(planiranje) elektrodistributivnog sistema, uskladjen sa potrebama kupaca na
odredjenom
području, kojima isporučuje električnu energiju.
Stoga su u ovoj knjizi sa praktičnog, inženjerskog aspekta objašnjeni
relevantni pojmovi,
elementi elektrodistributivnog sistema i osnovne delatnosti iz nadležnosti jednog
elektrodistributivnog preduzeća (planiranje i upravljanje elektrodistributivnom
mrežom, isporuka,
merenje, obračun i prodaja utrošene električne energije).
Na slici 1 prikazane su samo one delatnosti i odgovarajući organizacioni
delovi jednog
elektrodistributivnog preduzeća, koji su u direktnoj funkciji korektnog rada
elektrodistributivnog
sistema, isporuke i naplate utrošene električne energije. Izostavljene su, npr.
funkcije planiranja
elektrodistributivne mreže i izdavanja rešenja (elektroenergetskih saglasnosti tj.
odobrenja) za
priključenje novih potrošača, dok se pregled novih i rekonstruisanih mernih mesta
obavlja u sklopu
Tehničkih usluga. Ovo su takodje ključne delatnosti elektrodistributivnog preduzeća
kao
isporučioca tj. distributera električne energije. Stoga bi i u slučaju
deregulacije, reorganizacije i
delimične privatizacije elektroprivrede, ove funkcije trebalo da ostanu u sastavu
sužene delatnosti
elektrodistributivnih preduzeća. Od onih funkcija koje su, pak prikazane na slici
1, npr. održavanje
mreže moglo bi se izdvojiti iz elektrodistributivnog preduzeća i/ili poveriti
trećim licima. Isto važi i za
održavanje mernih mesta i uredjaja (brojila električne energije i dr.), koje sada
vrše službe
tehničkih usluga i laboratorije za pregled, servis i overu mernih uredjaja. Ovakva
praksa, naime,
postoji u nekim evropskim državama.
Što se tiče ostalih delova EPS sa slike 1, elektrane je takodje moguće
izdvojiti u zasebne
organizacione celine, pa čak i otudjiti, dok je po pitanju prenosne mreže u svetu
preovladjujuća
praksa da ona ostane u posedu države i u sklopu jednog jedinstvenog preduzeća za
prenos
električne energije.

Uvodjenje novih funkcija i organa nadležnih za rad distributera električne energije

Zakonom o energetici, koji je stupio na snagu jula 2004. godine, i u našoj
zemlji je
predvidjeno uvodjenje funkcije operatera elektrodistributivnog sistema. Preko njega
distributer
električne energije obavlja i delatnost upravljanja distributivnim sistemom i
delatnost trgovine na
malo električnom energijom. Istim zakonom je predvidjeno i osnivanje već pomenute
Agencije za
energetiku, uz čiju saglasnost operater distributivnog sistema donosi Pravila o
radu distributivnog
sistema. Ovim pravilima se utvrdjuju način upravljanja i način obezbedjivanja
pogonske spremnosti
sistema za distribuciju električne energije. Osim toga, njima se utvrdjuju
naročito:
- tehnički uslovi za priključenje korisnika na sistem,
- tehnički i drugi uslovi za bezbedan pogon distributivnog sistema,
- uslovi za obezbedjivanje pouzdane i kontinuirane isporuke električne energije
kupcima,
- postupci u kriznim situacijama,
- pravila o pristupu treće strane distributivnom sistemu,
- funkcionalni zahtevi i klasa mernih uredjaja,
- način merenja električne energije i
- drugi uslovi.

Deregulacija elektroprivrede

Deregulisana i reorganizovana elektroprivreda sastoji se od više posebnih

kompanija, koje se dele
na:
- krajnje korisnike,
- kompanije za trgovinu električnom energijom, u ulozi snabdevača,
- provajdere balansa (upravljanje mrežom),
- proizvodjače električne energije,
- vlasnike mreže i
- administratore sistema.

3
Jedan od mogućih modela organizacije tokova energije i novca u deregulisanoj
elektroprivredi
prikazan je na slici 2.

nacionalna mreža

proizvodjači regionalne mreže

potrošači
el. energije el.
energije

lokalne mreže

nabavka prodaja
kompanije za trgovinu
električnom energijom
- provajderi balansa
- snabdevači el.energ.
tokovi energije

nabavka / prodaja
transfer novca

šire (medjunarodno) tržište el. en.

Slika 2 Organizaciona struktura, tokovi energije i novca u deregulisanoj

elektroprivredi

U Srbiji je, shodno postojećim naponskim nivoima elektroenergetskih mreža, moguća

sledeća
podela, prikazana na slici 3.

distribucija
el.energije
prenos 110 kV

proizvodnja

15,75 kV 400 i 220 kV 110 kV 35 kV

10(20) kV 0,4 kV

nacionalna
prenosna mreža regionalne mreže
lokalne mreže

Slika 3 Postojeći naponski nivoi elektroenergetskih mreža

Srbije

Osnovni uslovi za otvoreno tržište električne energije su:

- pristupačna mreža sa javnim tarifama
- tržišna razmena električne energije
- postojanje ovlašćenog operatera, koji rukovodi poslovima balansa
- razdvajanje funkcija – nužno, prema računima, legalno bolje.

4
Osnovni principi deregulacije su:
- mora biti formiran jedan specijalan regulatorni autoritet, sa zadatkom
supervizije tržišta
električne energije
- upravljanje mrežom mora biti zakonski odvojeno od proizvodnje i prodaje
električne energije i
karakteriše ga sledeće:
- kompanija za mrežu mora imati koncesiju/licencu
- kompanija za mrežu je u obavezi da:
- priključuje potrošače pod razumnim uslovima
- isporučuje električnu energiju svim potrošačima
- vrši merenja i izveštava o isporučenoj električnoj energiji
- mrežne tarife moraju biti utvrdjene na jedan razuman način
- mrežne tarife ne smeju da zavise od udaljenosti potrošača

5
 1. POTROŠAČI

Aktom o uslovima za isporuku električne energije definišu se pojmovi

isporučioca i
potrošača električne energije. Isporučilac električne energije je Elektroprivreda
Srbije, odnosno
javna preduzeća za distribuciju električne energije, na čije su objekte odnosno
mrežu priključeni
objekti, uređaji i instalacije potrošača električne energije.
Potrošači (po novom Zakonu: kupci) električne energije su svi korisnici
električne energije
čiji su elektroenergetski objekti, uređaji, postrojenja ili instalacije priključeni
na elektroenergetske
objekte odnosno mrežu isporučioca.

1.1. Kategorije potrošnje i grupe potrošača

Kriterijumi i merila za određivanje kategorija potrošnje i grupa potrošača

utvrđuju se Tarifnim
sistemom. Tarifni sistem propisuje obračunske elemente za utvrđivanje vrednosti
isporučene
električne energije, a za svaku kategoriju potrošnje i grupu potrošača utvrđuje
tarifne stavove za
obračun električne energije. Tarifni stavovi se određuju prema vremenu korišćenja i
drugim
uslovima preuzimanja električne energije.
Tarifni sistem takođe propisuje način primene ovako utvrđenih obračunskih
elemenata i
tarifnih stavova za obračun utrošene električne energije. Njihovom primenom
obezbeđuje se
prilagođavanje potrošnje el. energije uslovima i mogućnostima elektroenergetskog
sistema.

1.1.1. Kategorije potrošnje

Kategorije potrošnje određuju se u zavisnosti od:
- napona na mestu isporuke električne energije potrošaču, Un
- jednovremene snage trošila, Pj
- namene potrošnje
- vrste mernih uređaja tj. načina merenja
- drugih kriterijuma utvrđenih Tarifnim sistemom

Shodno prethodnom, određene su sledeće kategorije potrošnje:

1) potrošnja na visokom naponu ( objekti potrošača priključeni na el.en.mrežu
napona ≥ 110 kV )
2) potrošnja na srednjem naponu ( objekti priključeni na mrežu napona Un: 1 kV < Un
< 110 kV )
3) potrošnja na niskom naponu ( Un ≤ 1kV, aktivna i reaktivna energija i
obračunska snaga utvrđuju se
merenjem; i to za :
- potrošače sa Pj > 43,6 kW tj. odobrenom strujom
priključka In > 63 A,
- potrošače sa Pj ≤ 43,6 kW tj. In ≤ 63 A po njihovom
zahtevu )

4) široka potrošnja ( Un ≤ 1kV, Pj ≤ 43,6 kW tj. In ≤ 63 A, uz korišćenje

električne energije za:
- potrebe domaćinstva u stanovima, stambenim zgradama, kućama
za odmor
- pogon zajedničkih uređaja i instalacija u stambenim
zgradama,
zajedničkim i sporednim prostorijama - tzv. opšta potrošnja
- liftovi,
osvetljenje stepeništa, vešernica, skloništa i dr.
- pogon uređaja i instalacija komunalne potrošnje -
kotlarnice za
daljinsko ili individualno grejanje stambenih zgrada i sl.
- pogon elektromotora i aparata u poljoprivrednim
domaćinstvima, i
pogon uređaja i instalacija kućnih i zajedničkih seoskih
vodovoda
- potrebe osvetljavanja i zagrevanja poslovnih objekata i
prostorija i
pogon motora i aparata, zajedničkih uređaja i instalacija u
njima

6
 i u njihovim zajedničkim i sporednim prostorijama - u
objektima
komercijalnog turizma, odmarališta, zdravstvenih, prosvetnih,
kulturnih i dečjih ustanova i administrativnih objekata )

5) javno osvetljenje ( osvetljenje ulica, trgova, tunela, pešačkih prolaza,

parkova,
puteva, istorijskih spomenika i drugih obeležja, napajanje
uređaja za putnu signalizaciju i druga potrošnja za
osvetljavanje javnih površina i javnih objekata )

1.1.2. Grupe potrošača

Kategorija široke potrošnje obuhvata različite grupe potrošača, prema
kriterijumima:
A) načina merenja isporučene aktivne energije,
B) načina utvrđivanja obračunske snage i
C) nameni potrošnje električne energije.

A) Prema načinu merenja isporučene aktivne energije razlikuju se:

1) potrošači sa jednotarifnim (JT) merenjem - merenje aktivne energije uz primenu
jedinstvenog dnevnog tarifnog stava
2) potrošači sa dvotarifnim (DT) merenjem - primena višeg (VT) i nižeg (NT)
tarifnog stava,
zavisno od doba dana
3) potrošači sa upravljanom potrošnjom - isporučilac sistemom daljinskog
upravljanja komanduje
napajanjem potrošačevih el. kotlova, TA-peći i
protočnih
bojlera, tako da se njihovo napajanje može
prekinuti u
periodu od najviše dva puta po tri časa, s tim
da između
dva prekida snabdevanje mora da traje bar
četiri časa.
U toku 10 h/dan napajanje ovih trošila je po
NT, od čega
8 sati neprekidno. Vreme isporuke el.en. ovim
trošilima
određuje isporučilac, u skladu sa mogućnostima
elektroenergetskog sistema. Ako je u 7:00
temperatura
-10 oC ili niža, sledi dodatna isporuka ovim
trošilima u
trajanju od dva sata, i to u periodu od 12:00
do 22:00.

B) Prema načinu utvrđivanja obračunske snage, periodu od 1.4.2001. do

1.7.2003,
razlikovali su se:

1) potrošači sa ugrađenim uređajem za ograničenje snage – struje

2) potrošači bez ugrađenog uređaja za ograničenje snage – struje

Posle 1.7.2003, za obe ove grupe utvrdjena je ista vrednost obračunske snage od
2,16 kW, osim
ako sam potrošač sa ugrađenim „limitatorom“, uz odgovarajući zahtev podnet
isporučiocu, ne
zatraži da mu se „limitator“ prihvati kao obračunsko sredstvo. Tada se obračunska
snaga određuje
kao i ranije za ovu grupu, B1), pomoću empirijskih formula (i uglavnom je veća od
2,16 kW), ali se
utrošena električna energija tarifira povoljnije (niže cene kWh).

C) Prema nameni potrošnje električne energije:

1) domaćinstvo - potrošači koji el. energiju koriste za potrebe domaćinstva u
stanovima,
stambenim zgradama i objektima za odmor, za potrebe osvetljavanja
pripadajućih sporednih, ekonomskih objekata i garaža i prilazima
tim objektima,
kao i za pogon elektromotora i aparata u poljoprivrednim
domaćinstvima
2) javna i zajednička potrošnja - ustanove koje je osnovala država ili jedinica
lokalne

7
 samouprave, u oblasti: obrazovanja, kulture,
zdravstvene
zaštite stanovništva i životinja, dečje i
socijalne zaštite;
- potrošnja el.energije za napajanje zajedničkih
uređaja i instalacija
u stambenim zgradama, zajedničkim i sporednim
prostorijama;
- potrošnja za pogon uređaja i instalacija
kućnih i zajedničkih
seoskih vodovoda.
3) ostala potrošnja - potrošači koji el. energiju koriste za osvetljavanje i
zagrevanje poslovnih
objekata i poslovnih prostorija i pogon motora i aparata u
tim objektima i
prostorijama, i za pogon zajedničkih uređaja i instalacija;
- potrošači iz kategorije “široka potrošnja”, koji el.
energiju koriste za potrebe
obavljanja privrednih i drugih delatnosti i potreba koje ne
spadaju u delatnosti
iz grupa “domaćinstvo” i “javna i zajednička potrošnja”.

1.2 Kategorije elektrifikacije domaćinstva

Udeo potrošnje električne energije u domaćinstvima u ukupnoj potrošnji

električne energije
u elektrodistributivnim preduzećima u Srbiji je iznad 60% i u najvećoj meri zavisi
od cene električne
energije i načina zagrevanja stambenog prostora. U poslednjim godinama prošlog veka
udeo
potrošnje energije u domaćinstvima u Beogradu dostizao je 80% od ukupne potrošnje.
U odnosu na prisutnost drugih energenata i način pripreme sanitarne tople vode
razlikujemo tri
osnovne kategorije elektrifikacije domaćinstva:

a) ''delimična'' elektrifikacija ;
b) ''puna'' elektrifikacija i
c) ''totalna'' elektrifikacija.

''Delimična'' elektrifikacija podrazumeva takozvano ''trošinsko'' napajanje,

odnosno da su u
domaćinstvu na raspolaganju električna energija, topla voda i gas. Grejanje stana i
priprema
sanitarne tople vode su iz sistema daljinskoga grejanja.
Vršna snaga domaćinstva na godišnjem nivou u opštem slučaju se može
izraziti u obliku:
Pvr=a+b·PΣel.ap. (1)
gde su a, b koeficijenti i PΣel.ap zbir instalisanih snaga električnih aparata
(trošila) u stanu, koja za
prosečne uslove u Beogradu iznosi 14,75 kW.
Za slučaj ''delimične '' elektrifikacije vršna snaga domaćinstva može se iskazati
kao :
Pvra (2) =1,5+0,3 PΣel.ap
(2).
Domaćinstva u kategoriji ''puna'' elektrifikacija razvrstana su u dve grupe, prema
pripremi sanitarne
tople vode, na:
• domaćinstva sa akumulacionim bojlerima i
• domaćinstva sa protočnim bojlerima.
Zagrevanje domaćinstava obe grupe je iz sistema daljinskog grejanja.
Vršna snaga domaćinstva sa akumulacionim bojlerom može se iskazati kao :
Pvrb1=(4 ÷ 5)+0,25 PΣel.ap (kW) ≈ 4,5 +0,25 PΣel.ap (kW)
(3).
U slulčaju ''pune'' elektrifikacije kod domaćinstava sa protočnim bojlerima vršna
snaga određuje se
iz :
Pvrb2=(20-0,25 Ppr.boj.)+ 0,25 PΣel.ap (kW) ≈ 4,5 + 0,75 Ppr.boj.+ 0,25
PΣel.ap (kW) (4),

gde je Ppr.boj. (kW) snaga protočnog bojlera koja se kreće u opsegu (18-36) kW.

8
Domaćinstva u kategoriji ''totalne'' elektrifikacije podrazumevaju grejanje
stambenog prostora
pomoću električne energije i razvrstana su u dve grupe:
• grejanje TA pećima i
• grejanje etažnim kotlovima.

Vršna snaga domaćinstva koje se greje termoakumulacionim pećima iskazuje se

relacijom:
Pvrc1=(14 ÷ 15 –0,25PTA)+ 0,25 PΣel.ap (kW) ≈ 4,5 + 0,75 PTA + 0,25 PΣel.ap
(kW) (5)
gde je PTA (kW) snaga TA peći za grejanje, i za prosečne uslove iznosi 10 kW.

U slučaju da se grejanje stambenog prostora kod ''totalne'' elektrifikacije

realizuje
električnim kotlovima za etažno grejanje vršna snaga iskazuje se relacijom:
Pvra2=(20-0,25Pel.kot..)+ 0,25 PΣel.ap. (kW) ≈ 4,5 + 0,75 Pel.kot..+ 0,25
PΣel.ap. (kW) (6)
gde je Pel.kot. (kW) snaga električnog kotla za etažno grejanje, i ima vrednosti
(12-30) kW.

1.3 Faktor jednovremenosti

Faktor jednovremenosti je iskazan količnikom ukupne vršne snage n potrošača

i zbira
pojedinačnih vršnih snaga svih n potrošača:
PΣvn
jn = n

(7).
∑P
i
vi

Ako su potrošači približno iste snage, što je za potrošače u kategoriji domaćinstvo

ispunjeno, onda
je faktor jednovremenosti n potrošača:
PΣvn
jn =
(8)
nPv1
Za faktor jednovremenosti n domaćinstava, pod uslovom da je opterećenje
jednog
domaćinstva u vreme vršnog opterećenja distribuirano po normalnoj raspodeli, važi :
1 − j∞
jn = j∞ +
(9)
n
gde je : j∞ - faktor jednovremenosti kada broj domaćinstava teži beskonačnosti i n
je broj
domaćinstava.

Faktor jednovremenosti za n domaćinstava sa ''delimičnom'' elektrifikacijom je :

1 − 0,15 0,85
j n a = 0,15 + = 0,15 +
(10) .
n n
Faktor jednovremenosti za n domaćinstava sa ''punom'' elektrifikacijom i pripremom
sanitarne tople
vode akumulacionim bojlerima je :

1 − 0,15 0,85
j n b1 = 0,15 + = 0,15 +
(11) .
n n
Faktor jednovremenosti za n domaćuinstava sa ''punom'' elektrifikacijom i pripremom
sanitarne
tople vode protočnim bojlerima je:
1 − 0,15 0,85
j nb 2 = 0,15 + = 0,15 +
(12) .
n n

9
Faktor jednovremenosti za n domaćuinstava sa ''totalnom'' elektrifikacijom i
grejanjem TA pećima
je:
1 − 0,43 0,57
j nc1 = 0,43 + = 0,43 +
(13).
n n
Faktor jednovremenosti za n domaćinstava sa ''totalnom'' elektrifikacijom i
grejanjem kotlovima za
etažno grejanje je:
1 − 0,267 0,733
j n c = 0,267 + = 0,267 +
(14) .
2
n n
Predhodno definisani faktori jednovremenosti odnose se isključivo na
pojedinačne grupe od
n istih stambenih jedinica za razlilčite tipove elektrifikacije u domaćinstvu.
Međutim, kada treba
dimenzionisati jedan izvod iz TS 10(20)/0,4 kV ili nazivni kapacitet transformatora
u TS10(20)/0,4
kV susrešćemo se sa potrošačima različitih snaga, kako iz kategorije ''široka
potrošnja'' (gde
pripadaju domaćinstva), tako i iz kategorije ''potrošnja na niskom naponu''.
Kako se snage ovi potrošača mogu kretati u opsegu 5-200 kW , jer se veće
snage ne mogu
priključiti na jedan izvod niskog napona iz TS 10(20)/0,4 kV, tada se faktor
jednovremenosti za
grupu m potrošača različitih snaga i različitih kategorija izuzev domaćinstava može
iskazati :
m

∑ (0,11157 + 0,0019P )
i =1
Vi
jg =
(15)
⎛ m ⎞ ⎛ m
⎞
⎜ ∑ PVi ⎟ ⋅ ⎜ 0,11157 + 0,0019PVi ∑ PVi ⎟
⎝ i =1 ⎠ ⎝ i =1 ⎠
gde je : PVi (kW) - vršna snaga svakog pojedinačnog potrošača i m - ukupan broj
potrošača u
kategoriji široka potrošnja i potrošnja na niskom naponu izuzev domaćinstava.

1.4 Specifični parametri za ostale vrste potrošnje izuzev domaćinstava

Vršna snaga potrošača za sve kategorije potrošača, izuzev domaćinstava,

uobičajeno se
dobija putem anketa i upita potrošačima, ili iskazivanjem potreba za nove
kapacitete kroz zahteve
za elektroenergetsku saglasnost (odobrenje za priključenje na mrežu). Međutim,
postoje slučajevi
kada predhodni podaci nisu na raspolaganju i tada se određivanju vršne snage
prilazi pomoću
specifičnih parametara:
PVrop = p s ⋅ S ob ⋅ 10 −3 (kW)
(16)
gde je ps (W/m2) - specifično opterećenje za određenu delatnost i Sob (m2) -
površina objekta u
kome se obavlja delatnost. U tabeli 1 dati su podaci za specifično opterećenje za
''ostalu potrošnju''
izuzev domaćinstava.

Tabela 1 Specifična opterećenja objekata “ostale potrošnje”

Delatnost Specifično opterećenje

ps (W/m2)
Prosveta 10-25
Zdravstvo 10-35
Sportski centri 10-50
Hoteli sa klima uređajima 30-70
Hoteli bez klima uređaja 20-30
Male poslovne zgrade 15-30
Trgovine 25-60

10
1.5 Određivanje vršnog opterećenja više grupa različitih kategorija potrošača

U realnim situacijama, kada je potrebno dimenzionisati presek niskonaponskog

voda iz TS
10(20)/0,4 kV ili odrediti kapacitet transformatora u istoj TS 10(20)/0,4 kV, nije
prisutna samo jedna
grupa potrošača. Za najopštiji slučaj gde su na konzumu TS 10(20)/0,4 kV prisutne
sve grupe
potrošača predhodno navedeno vršno opterećenje se određuje iz :

m
PV = na ⋅ jna ⋅ PVra + nb1 ⋅ jnb ⋅ PVrb + nb2 ⋅ jnb ⋅ PVrb + nc1 ⋅ jnc ⋅ PVrc + nc2
⋅ jnc ⋅ PVrc + jg ⋅ ∑ PVi (17).
1 1 2 2 1 1
2 2

i =1
U izrazu (17) učinjena je pretpostavka da vršna opterećenja svake pojedinačne grupe
potrošača
nastaju istovremeno, što se u realnosti ne događa. Zbog toga, rezultati koji se
dobiju primenom
izraza (17) su na strani sigurnosti i daju određenu rezervu pri dimenzionisanju
elemenata
elektrodistributivne mreže.

1.6 Dnevni dijagram opterećenja, faktor opterećenja i faktor gubitaka

Potrebe potrošača za električnom energijom u toku dana (24h) su promenljive

i strujno
opterećenje elemenata distributivnog sistema nije konstantno. Promenljivost
opterećenja
omogućava dodatno opterećivanje elemenata distributivnog sistema, u zavisnosti od
ambijentnih
uslova.

Slika 1 Dnevni dijagram opterećenja

Da bi se definisale mogućnosti preopterećenja elemenata distributivnog

sistema uvodi se
pojam faktora opterećenja kao :

24
i (t ) ⋅ dt
I sr 1
I max 24 ⋅ I max ∫0
m= =
(18) .

Zbog načina na koji je definisan faktor opterećenja često se za isti pojam

u literaturi sreće i
izraz faktor ispune distributivnog dijagrama. Faktor opterećenja se definiše za
pojedine elemente
distributivnog sistema, ali se može odrediti i za dnevni dijagram opterećenja celog
ili delova
potrošačkog područja. Mora se naglasiti da se faktor opterećenja definiše i za
druge vremenske
periode (mesec, godina), ali da je za određivanje mogućnosti preopterećivanja
elemenata
distributivnog sistema od prevashodnog značaja dnevni faktor opterećenja.
Na osnovu faktora opterećenja može se definisati faktor gubitaka kao:
24

∫ i(t ) ⋅ dt
1
μ = 0,3 ⋅ m + 0,7 ⋅ m = 2

(19) .
24 ⋅ I 2max 0

11