Filmska Montaža

-pored umetničkih i estetskih razloga montaža je I tehnički neophodna

Početci vizuelne estetike filma

1903. Edvin Porter – paralelizam

Primer : Edvin Porter – “Velika pljačka voza” (krupan plan je bio na posebnoj rolni koju je
kino operater puštao po svom nahođenju na početku ili kraju, ali umetnička vrednost
nije postojala).

David V. Grifit – krupan plan i montaža (prvi je usavršio filmski jezik). Prvi upotrebljava
krupan plan i detalj kao umetničku vrednost (dramsko korišćenje).
1908. Grifit snima prvi film
Primer : “Long dail operator” (prvi film prepoznatljivog Grifitovog stila).
1908 - 1914 pronalazi jedno od novih estetskih rešenja : U tuči u jednom salonu kadrirao
je flašu sa viskijem na jednom stolu - Metonimija – stilska figura koja jednu radnju
prikazuje (dočarava) kroz drugu.
Primer : “Musketari iz svinjskog sokačeta” (1912)
“Rađanje jedne nacije” – najduži film u tom trenutku doživeo je komercijalni
uspeh. Koštao je oko 100 000$.
“Netrpeljivost” (1916) (njegov drugi celovečernji film jako ambiciozno zamišljen).
Četiri paralelne radnje koje se prepliću, spas u posljednji čas – poigravanje sa živcima
gledalaca, detalj maramice koju u sudnici gužva žena optuženog na smrtnu kaznu.
“Dole na istoku” ; “Verna Srca”
Njegov film “Abraham Linkoln” je prvi njegov film iz zvučne epohe.
Pocetkom 30ih završava karijeru kada se pojavljuju “Džez” filmovi.

Sovjetska Montažna Škola

Lev Kulješov (prvi predstavnik) radio je montažne eksperimente:

1. Susret mladića devojke ispričan kadrovima koji su bili snimljeni u potpuno različitim
delovima Moskve.
2. Kadar glumca sa neutralnim izrazom lica povezan sa 1) kadrom tanjira supe 2)
mrtvačkim kovčegom 3) bebom. Dokazao je da u ovako montiranim kadrovima
gledalac sam dopisuje emociju.
Primer : Ezenštajn – “Oktobar”

Ezenštajn : ”Film je jedina umetnost koja može da objedini emocionalno i racionalno”.

Dijalektički materijalizam (sukob u kadrovima) – osnova montaže kod Ezenštajna je
sukob. On je pokušavao da napravi podelu nekoliko vrsta montaže : Metrička, Ritmička,
Tonalna i Intelektualna (metaforom se jedna radnja dovodi u vezu sa drugom). Negativan
primer ovoga je finale filma ”Štrajk” gde se obrčun policije sa štrajkačima poredi sa
pokoljem stoke u klanici.
Primer : “Oktobar” metafora - šepurenje pauna. Ritmička montaža – okretanje pauna je
montirao sa otvaranjem vrata (overlaping). Metrička montaža – uklapanje raznih dužina
kadrova. Ritmička montaža – prilagođavanje ritmike montaže dinamici kadrova.
Ezenštajn je svoje metafore podređivao ideologiji.

1
Francuski Vizuealisti – Francuska kinematografija 20ih godina

Primeri:
Abel Gans – “Točak” (film – muzika svetla). Sklonost vizuelnoj impresiji – pokret izaziva
emociju. Ta ideja utiče na pristup pravljenju muzičkih spotova danas. Da bi snimio let
grudve terao je snimatelje da baca kameru.
Rene Kler – “Međučin” (korišćenje slow motion-a). Dočaravanje emocija kroz pokret –
trčanje ljudi iz povorke za kočijom sa mrtvačkim kovčegom. Eksperimentisao je sa
impresijama pokreta i nadrealnog humora.
Luis Bunjuel – “Andaluzijski pas” (velika povezanost Bunjuelovih simbola sa Froidovim
simbolima u psihoanalizi) – poigravanje prostorom (analogno snovima). Koristio je
metonimiju – vraćanje na nedovršen kadar (sečenje oka).

Zvučni Film – 1927. Prvi zvučni film Pevač Džeza, Aleluja. Prosečna dužina kadra u to
vreme je između 6 i 9 sec. U mjuziklima su kadrovi koji prate koreografiju bili mnogo
duži od proseka. U filmovima o Tarzanu kadrovi traju oko 4 sec.
Krajem 30ih eksperimentiše se sa širokougaonim objektivima.
Primer : Orson Vels – “Građanin Kejn”. Za to je vrlo zaslužan Velsov snimatelj Greg
Tolend. Kroz jedan kadar je prikazivao tri radnje pr. Majka koja priča sa čovekom koji će
joj odvesti sina, otac je iza njih u amerikenu i dete koje se vidi kroz prozor kako se
napolju igra – Integralna Naracija.

Žan Lik Godar – esej pisan kroz film

Primer : “Do poslednjeg daha” – bezobrazniji rezovi, nameran diskontinuitet.
Artur Pen – “Boni i Klajd” (veliki uticaj Godara – nervozna montaža). Energy Cut
(zatamnjenje bez odtamnjenja). Za slow motion u finalu filma koristio je četiri brzine
trake, i nekoliko kamera sa različitim objektivima.
Sem Pekinpo – “Divlja Horda”. Njegov montažer Lombardo – uvodna sekvenca:
Deca posmatraju obračun mrava i škorpije (metaforičko značenje). Prekidanjem akcionih
scena prizorima iz banke gde tip maltretira taoce dobio je na ritmu jer je svaki povratak
glavnoj sekvenci jači. Koristio je sve delove materijala koji su se iskorišćavali
odgovarajućim načinom montaže. Coverage – termin za kadrove koji povezuju radnju.
Od 70ih do danas su se uglavnom usavršavali montažni postupci od ranije.
Primer : Nikolas Roug (montažer) – “Performance” ; “Loše vreme”…

Integralna Montaža

Primeri : Semjuel Fuler – “Beli Pas” ; Džozef Luis – “Gone Crazy” ; Džon Karpenter –
“Napad na policijsku stanicu” ; Ian Von Ping – “Pijani gospodar” (on je inače bio koreograf
za matrix i pritajeni tigar skriveni zmaj). Pokret u mjuziklima I kung-foo filmovima se
tretira integralno, a detalji se naglašavaju montažno.

Primeri : Hičkok – “Psiho” (primer sa rezom) ; “Marni” (pokret bez reza) ; Žan Pjer Menvil
(najameričkiji reditelj od evropskih i najevropskiji od američkih) - “Samuraj” - koristi se
rakord (merljiva elipsa) Džon Vu – “Killer”
Elipsa – stilska figura kojom se izbacuje jedan deo radnje. Elipsa može biti merljiva ili ne
merljiva.

2
Nasilje je bitan element filmskog jezika.
Primeri : Volter Hil – “Vatrene Ulice” ; Džejms Tobak – “Prsti” ; Donald Zigel – “Prljavi
Hari” ; Džin Keli – “Pevanje Na Kiši” (rezovi kada se kamera približi glumcu) ; Don Zigel -
“Škorpion Ubija” (prljavi Hari).

Split Screen ulazi u širu upotrebu krajem 50ih – početkom 60ih

Primer : Brajan De Palma – “Sestre”

Zoom Objektiv se pojavio 30ih, ali u širu upotrebu ulazi 60ih. Počeo je da se koristi u
špageti vesternima, da bi kasnije doživeo širu upotrebu. Lukino Viskonti ga je puno
koristio.
Primer : “Leteća Giljotina” (brz kontra zoom – tipičan za kung-foo filmove). Kjubrik –
“Killing”.

Kada počinje montaža kao proces ? Hičkok je smatrao da montaža počinje još u fazi
priprema za snimanje. * Director’s Cut – Verzija filma montirana isključivo po
rediteljevim zamislima. Može biti potpuno različta od onoga što producent želi da napravi
u montaži.
Adaptacija književnog dela za film je jedan vid montaže. Scenario može biti izmenjen u
zavisnosti od toga koji će glumac igrati u filmu.

Odnos Reditelj – Montažer

Primeri : Viliem Vajler – “Najbolje godine života” (kadriranje reakcija unutar scene);
Ričard Lester – “Robin i Marijana” (scena dvoboja);

1. Montažer izvlači uz reditelja maksimum iz snimljenog materijala

2. Montažer i reditelj kao suparnici postižu pravi rezultat

Primer : Džordž Stivens – “Mesto pod suncem” (pretapanje dve scene). Montažerka
D. Alen: “Mogu se koristiti razni delovi snimljenog materijala, ali je pitanje kako će taj
postupak uticati na priču”.
Primer : Lorens Kazner – “Velika jeza” (dijalog)
Greška u kontinuitetu = - Diskontinuitet primer : Majkl Ćimino – “Lovac na jelene”
(dobio je oskara za montažu).

Parametri Prostora (Dušan Stojanović – Montažni prostor u filmu str. 19-30)

Kadar je najmanja jedinica filma. Parametri su:

1. Okvir Slike
2. Plan i Oštrina
3. Ugao Snimanja
4. Perspektiva

Okvir Slike ograničava vizuelni svet kadra i struktuira ga posredstvom kompozicije. Žan
Mitri: “Okvir slike gledalac može doživeti kao ram ili kao prozor (bitno je ono što je u
kadru i ono što je van njega)”. Na okvir slike može da utiče: pokret kamere, pokret
glumca, pogled glumca, zvuk.

3
Primer : A. Hičkok – “Prozor u dvorište”
Format – srazmera horizontale i vertikale (horizontala je dominantna):
Normal: 1.33 X 1 ; Wide Screen : 1.66 X 1 ; Sinemaskop 2.35 X 1
Jean-Pierre Oudart– teorija šava : Odsutna prisutnost – Prisutna odsutnost Primer: “Noć
Veštica”

Meta Off – Predmet ili čovek koji markira događaj koji je bitan u radnji, ili subjektivna
vizura.
Metonimija – Jedan događaj se zamenjuje drugim koji je sa prvim u vezi.
Sinegdoha – Deo umesto celine
Primeri : Hičkok – “Psiho” ; Robert Oldridž – “Kiss me deadly” ; Tarantino – “Pulp Fiction”;
Masaki Kobajaši – “Pobuna” ; “Moon lightning” ; “Malteški soko” ; “Male lisice” ; Žan Pjer
Menvil – “Samuraj” ; Džo Luis – “Big combo”.

Ugao Snimanja – parametar koji dočarava različit pogled na okvir slike

Japanci : Kendži Mizoguči, Jasudžiro Ozu – “Priče iz Tokija”
Primeri : Masaki Kobajaši – “Harakiri” ; Erik Romer – “Noć kod gospođice Mod” ; Brajan
De Palma – “Opsesija” (švenk) ; Semjuel Fuler – “Pick up on south street” (primer za
metonimiju) ; Akira Kurosava – “Haos” ; Žan Pjer Limuzin - “Tokyo eyes” (prikaz ubistva
kroz neku drugu radnju)

Primer za sinegdohu : Početak filma Građanin Kejn (usta čoveka koji umire izgovaraju
poslednju reč – deo umesto celine)
Primer za of prostor : “Cat people” (koristi se dosta u horor filmovima za stvaranje
napetosti) ; “Brak Marije Braun” ; Živojin Pavlović - “Kad budem mrtav i beo”

Reditelj Robert Breson je najviše koristio off prostor : “Osuđeni na smrt je pobegao”
Akira Kurosava – “Kagemuša” (metonimija).

Plan i Oštrina – oštrina se određuje prema onome što je oštro u kadru

Promena oštrine – sharf/unsharf
Primeri : Viliem Fridkin – “Francuska veza”

Plan je određen veličinom ljudske figure koja je smeštena u okvir slike

Primer : Džon Zigel – “Telefon” ; Volter hil – “Južnjačka uteha”
Plan zavisi i od optike koja se koristi, tako da je ljudska figura jedina referenca prema
kojoj se može odrediti plan. Plan se ne može odrediti prema veličini neke druge pojave.
Dominantan je vertikalni položaj aktera. Primer : “Muva”
Lestvica Planova (prema Dušanu Stojanoviću):
Široki Planovi 1. Daleki Total – najširi plan (ljudska figura je neuočljiva)
2. Total (ljudska figura je uočljiva)
3. Polu Total (balans između ljudske figure i prostora)

Srednji Planovi 1. Srednji Plan (vidi se cela ljudska figura – od glave do pete)
2. Ameriken (od glave do ispod kolena)
3. Srednje Krupan Plan (do pojasa) *neki ga zovu polu srednji

Krupni Planovi 1. Krupni Plan (do oko ramena)

2. Vrlo Krupni Plan (samo glava aktera)
4
 3. Detalj (insert)
Cut Jump : Veza dva kadra snimljena u istom planu bez promene ugla može biti
neregularna – loša.
Što je snimljeni kadar u širem planu potrebno je više vremena da bi se percipirao njegov
sadržaj.
Teorija centripetalnog raspadanja (Rod Vireker): Ako total deluje duže nego što bi
trebalo da traje gledalac se fokusira na neki detalj unutar totala (subjektivno ga
prekadrira).
Primeri : Žak Tati – “Moj ujak” (kreativno korišćenje totala) Gradacija planova u prologu
filma “Spenser Trejsi” ; Džon Stordžis – “Loš dan u Blek Roku” ; Sem Pekinpo – “Balada o
Kejbl Hogu”
*U tragedijama se više koriste uži planovi, a u komedijama širi.

Total - Primeri : Robert Benton – “Mesto u srcu” (široki plan na špici) ; Kurosava – “Ran”

Srednji Plan – dominacija ljudske figure, apstrahovanje prostora. Naziv ameriken je ušao
u upotrebu kao aluzija na često korišćenje ovog plana u američkoj kinematografiji 30ih
godina. Ameriken odražava vizuru sagovornika.
Primeri : Džon Ford – “Ceo grad priča” ; Hauard Hoks – “Ženska strana”

Krupni Plan – pojavio se između 1896. i 1904. Prvi ga je promišljeno iskoristio Grifit.
Engleski izraz “Close up” je potekao iz toga što je u početku za snimanje ovog plana
obavezno zatvarana blenda. Krupan plan je najpogodniji za prikazivanje emocija.
Primeri : finale filma “Robin i Marijana” ; S. Leone - “Bilo jednom na divljem zapadu”
Ezenštajn je kadrove posmatrao kao fragmenta koji treba da se sklope u mozaik, a ne na
nivou vizure.
U krupnom planu je prostor veoma apstrahovan

Primeri za prmene planova : S. Fauler – “Verboten” (krupan plan na kraju scene) ; Orson
Vels – “Touch of evil” ; “Crveno usijanje”
Kinestetički Šok – prelaz sa totala na detalj (prvi ga je upotrebio Grifit)
Primer : Hičkok – “Saboter” ; “Lovac na jelene” (prosuto vino)
Krupnim planom se gledaocu može puno toga dočarati…
Primeri : “Psiho” ; Bill Duke – “Deep cover” (energy cut)

Ugao Snimanja je određen tačkom u prostoru iz koje se posmatra neki prizor (smerom
ose objektiva). Pod parametri ugla snimanja su: 1) Rakurs ; 2)Nagnutost kamere
Primeri : Klod Šabrol – “Neka zver krepa” ; Džon Fin – “Autfit”
Ugao snimanja može određivati subjektivni pogled nekog od aktera (subjektivni kadar)
Realan/Nerealan ugao snimanja – moguće ili nemoguće mesto za nekog hipotetičkog
gledaoca (kamera može predstavljati pogled čoveka).
Primeri : “Amelija Pulen” ; Folker Šlendorf – “Limeni Doboš”

Subjektivna Vizura – prvi put je upotrebio Ruben Mamulijan u filmu “dr. Džekil i mr.
Hajd”. Hičkok je kasnije ovo puno koristio u kratkim kadrovima u kombinaciji sa
objektivnim. Primer : Elmer Dejvs – “Dark Passage”
Veza objektivno/subjektivno se tretira na razne načine Primer : Sem Pekinpo – “Deadly
Companion”

5
Rakurs – odstupanje od normalne vizure naviše ili naniže (gornji i donji rakurs)
Primeri : Hauard Hoks – “Big Sleep” (koristi ih diskretno i sa razlogom) ; “Građanin Kejn”;
Žan Žak Bene - “Mesec u slivniku” (donji rakurs) ; Nikolas Roug – “Veštice”
Postoje tri vrste rakursa : 1) Situacioni ; 2) Psihološki ; 3) Konfiguracioni

Situacioni Rakurs se koristi kada se kamera ne može postaviti ni na jedno drugo mesto
Primer : Džon Frankenhajmer – “Treci Rat” ; “Kopači zlata” (stenjanje)

Psihološki Rakurs služi da definiše likove i njihove odnose. Dominacija ili inferiornost
neke osobe u odnosu na drugu, često se kombinuju 1. i 2.
Primeri : V. Vajler – “Dvostruko obeštećenje” ; Brajan De Palma – “Keri” (ptičija
perspektiva – God’s shoot)

Konfiguracioni Rakurs služi da bi se sadržaj prikazao drugačije

Primeri : Hičkok – “Ptice” ; Lord Bejkon - “42. Ulica” (ljudi proizvode razne oblike telima
koji se vide iz gornjeg rakursa)

Nagnutost Kamere služi ili da bi se prikazala subjektivna vizura, dočarala atmosfera, ili
da se tek kasnije otkrije da je kamera nagnutna.
Primeri : “Misery” (prevrtanje automobila – zaokretanje kamere); Kerol Rid - “Treći čovek”
Bertoluči – “Konformista” (ulica snimana pod uglom) ; Bazbi Berkli – “Kopači zlata” ;
Masaki Kobajaši– “Harikiri” (scena sa harikirijem i odsecanjem glave na kraju) ; Artur
Pen – “Pen i Teler su mrtvi” (dva glumca su naopako) ; “Riba zvana Vanda” (Džon Kliz visi
sa prozora, ali se to primeti tek kasnije)

Perspektiva se postiže upotrebom određene optike

- Manje od 50mm – širokougaoni objektiv (dubinska oštrina)
- Više od 50mm – tele objektiv (komprimovana perspektiva)
- Zoom objektiv se koristi od 60ih godina
Snimatelj Greg Tolend koji je radio sa Orsonom Velsom bio je maestro za širokougaonu
optiku. Primeri : Viliem Vajdler - “Male lisice” (glumac u krupnom planu, a glumica u
amerikenu snimljeni su u isto vreme izoštreni) ; “Građanin Kejn” ; Teri Giliam – “Brazil”
Primeri : Akira
Kurosava – “Јоdžimbo”
Aleksandar Petrović –
“Tri” (Bata Živoinović u
šumi) ; “Metak”

Zoom Objektiv se do 60ih koristio u labaratoriji. Posle počinje da se koristi da bi

dočarao dokumentarni efekat zoom – kontra zoom i da bi povezao radnje unutar kadra
(špageti vesterni). U estetskom smislu prvi ga je koristio Lukino Viskonti. Kontra zoom se
koristio u kung-foo filmovima.
Primeri : Don Zigel – “Prljavi Hari” (kontra zoom) ; “Quick and dead” (stilizovan)
Ako se na kameru koja se realno kreće kroz prostor (far) stavi zoom objektiv (koji se kreće
u suprotnom smeru) dobija se čudan efekat izobličavanja prostora.

6
Primeri : Hičkok – “Vrtoglavica” ; Klod Šabrol – “Neverne žena” (fizičko udaljavanje aktera
u kombinaciji sa emotivnim pribljižavanjem - zoom) ; Stiven Spilberg – “Ajkula”

Prostor i Vreme – Montaža predstavlja povezivanje više prostornih fragmenata u

vremenski kontinuitet. U filmu se u većini slučajeva prikazuje samo deo prostora.
Elipsa – stilska figura kojom se izbacuje nepotreban sadržaj. Gledalac na osnovu
praćenja priče uz pomoć svakodnevnog iskustva zaklučuje, i povezuje različite prostore
(gledaocu odgovara određena doza eliptičnosti).
Primeri : Džordž Roj Hil – “Buč Kasidi i Sandens Kid” ; Orson Vels – “Ponoćna zvona”;
Karl Rejner – “Mrtvaci ne nose karirano”
U poslednje vreme je prostor manje korišten od vremena za dočaravanje kontinualnosti.
Vreme trajanja filma zavisi od raznih okolnosti i uslova. Postoje tri osnovne relacije
između filmskog i realnog vremena :
1. Filmsko vreme = Realno vreme (skoro nemoguće). Ovo je ostvarljivo samo ako se ceo
film snimi u jednom kadru.
2. Filmsko vreme je kondenzovano realno vreme (najčešći slučaj)
3. Filmsko vreme je ekstenzirano realno vreme (produženo) npr. Slow motion, Paralelna
montaža, Overlaping
Primeri : “Oklopnjača Potemkin” (Odeske stepenice) ; Brajan De Palma – “Nesalomivi”
(parafraza Oklopnjače Potemkin) ; Spilberg – “Indiana Džons III” (scena borbe na tenku,
paralelna montaža)
Ekstenzija vremena može da se napravi i kombinovanjem retrospektive ili flash forward-a
sa kadrovima u realnom vremenu.
Primeri : Sergio Leone – “Bilo jednom na divljem zapadu” (dvoboj -ekstenzija je postignuta
flash back-om) ; Stiven Soderberg – “Englez” ; Stenli Kjubrik – “Killing” (nelinearnost u
funkciji naracije)
Kontinuitet – Filmografski kontinuitet (prikazivanje integralne složene radnje).
Zasniva se na sposobnosti kamere da pri određenoj frekvenciji (24sl/s) stvori utisak
materijalne celovitosti prostora i vremena. Do 50ih se radilo na tome da se diskontinuitet
što manje uočava. Neki reditelji kao Godar su namerno stvarali diskontinuitet. Primer :
Žan Lik Godar – “Do poslednjeg daha” (dug kadar sa Belmondom).
Onog trenutka kada se upotrebi rez, filmografski kontinuitet prestaje. Dva različita kadra
unutar jedne scene mogu pružiti utisak kontinuiteta ako se zadovolje određeni uslovi kod
reza. Ova vrsta kontinuiteta se naziva Prizorni ili Montažni kontinuitet.
Primer : Žan Pjer Menvil – “Samuraj” (kontinuirana montaža-rez na pokret ruke aktera
koji zove taxi, prostor je isti samo se menja ugao).

Pored ovih vrsta kontinuiteta koristi se elipsa (merljiva ili ne merljiva). Kod merljive elipse
može se proceniti koliko vremena je izbačeno, dok se kod nemerljive ne može.
Primer : “Simple man” (ostvarivanje kontinuiteta zvukom – akord na gitari spaja dve
scene koje su u vizuelnom diskontinuitetu) ; Viliem Fridkin – “Francuska veza” (akter sa
krova istrčava na ulicu-radnja je prikazana kroz tri scene).

Vrste Kontinuiteta :
1. Materijalni
2. Filmografski (nestaje kada se upotrebi rez)
3. Dijagetički (postiže se rakordima)
Primer : F.F. Kopola - “Kum3”

7
Celine : Scena, Sekvenca, Pasaž
Scena je celina koja čuva jedinstvo vremena, prostora i radnje. Kod sekvence je očuvan
dijagetički kontinuitet vremena, bez kontinuiteta prostora.
Primeri : Alexandar Mc Kendrick – “Viski na pretek” ; Martin Skorseze – “Taxi Driver” ;
Ronald Erl - “Few good man” (kontinuitet dijaloga - isti prostor, ali drugo vreme) ; Volter
Hil – “Divlji Bil” (ne merljiva elipsa).
Kod pasaža ne postoje rakordni odnosi – nema prostornog ili prizornog kontinuiteta, ali
se postiže vizuelna impresija. Često se koristi u muzičkim spotovima. Pasaž može biti
nezavisan ili integrisan u sekvencu. Primer : Fazbinder - “Lili Marlen”

Rakordi su elementi koji omogućuju osećaj kontinuirane veze dva kadra. Postoje
prostorni i vremenski rakordi.
Prostorni rakordi su :
1. Položaj tela
2. Pravac kretanja
3. Pravac pogleda
Primeri : Akira Kurosava – “Judžimbo” (rakord prema položaju tela-kršenje pravila rampe
i ovog rakorda) ; Ralf Volš (sekvenca iz tri scene) – “Burne dvadesete” ; Melvil – “Samuraj”;
Volter Hil – “Jahači na duge staze”
Vremenski rakordi su:
1. Kontinuitet
2. Merljiva elipsa
3. Nemerljiva elipsa
4. Blaga ekstenzija vremena – Overlaping
5. Kratko vraćanje u prošlost – Flash Back
6. Flash Forward
Primeri : Martin Skorseze – “Kralj Komedije” ; Leone – “Bilo jednom na divljem zapadu”
Overlaping – blaga ekstenzija vremena (prizor snimljen iz različitih uglova)
Primer : Sem pekinpo – “Divlja Horda” (scena rušenja mosta)
Flash Back – kratko vraćanje u bližu ili dalju prošlost. Primer : “Maratonac”
Flash Forward – prikazivanje onoga što će se desiti ili onoga što se može desiti
Primer : Tom Skot – “Fan” – scena u sauni.

Rampa – osa akcije (zamišljena linija koja definiše prostor u koji treba smestiti kameru
da bi veze između kadrova bile rakordne). Primeri : “Bad influence” ; “Malteški soko”
Preskakanje rampe zbog promene položaja aktera - Primeri : “Vera Kruz” ; “Fatalna
Privlačnost”. Preskakanje rampe zbog promene položaja kamere - Primeri : “Something
wild” ; Volter Hil – “48 časova”
Maska – maskiranje sadržaja kadra telom aktera ili nekim predmetom

Uspostavljanje filmskog prostora

1. Kadar za uspostavljanje prostora – Establishing (naj širi po planu)
2. Master kadar (matrični – glavni kadar na koji se montiraju ostali)
3. Insert kadar (pojedinosti unutar mastera)
4. Cut Away kadar
Kadar za uspostavljanje prostora je po pravilu naj širi po planu. U početku je postavljan
prvi u sceni, što nije obavezno.
Master kadar je dramski značajan, a ne širina plana.
8
Insert kadar je deo – detalj master kadra
Cut Away kadar nikada nema sadržaj master kadra.
Primeri :Baster Kiton – “Naše gostoprimstvo” ; “U Burmi” ; “Body Heat” ; Hičkok – “Ptice”

Kadar reakcije – vidi se akter koji reaguje na sadržaj master kadra.

Primeri : Frenk Kapra – “It’s a wonderfull life” ; Don Zigel – “Dirty Hary” ; Druga zemlja

Cut Back kadar – kadar koji se pojavi dva puta u sceni. Primer : Valter Hil - “Gvozdena
pesnica”

Uglovi snimanja u rakordu – Sistemi kadriranja

1. Približavanje i udaljavanje po osi (povećanje i smanjenje plana) Primeri : Akira

Kurosava – “Ran” ; “Predator II”; “Kovrdžava Sju”
2. Paralelni i dodirni uglovi snimanja
3. Komplementarni uglovi snimanja – Komplementarci
4. Protiv kadar
Paralelni i dodirni uglovi snimanja
Primeri : “Fina analiza” ; “Pulp fiction” (prvo dodirni,
pa paralelni)

Komplementarni uglovi snimanja

1, 2 – Suprotni uglovi snimanja
3, 4 – Unutarnji uglovi snimanja (služe za izdvajanje
aktera koje smo pre toga imali u istom kadru 1 i 2)
Sistem prelaženja je 1-3 pošto su oni komplementarni,
ali može i 1-4 (približavanje po osi) potrebna je neka
približna simetrija npr. 30°. Ugao 3-4 je obično 120°,
maksimalno može da bude do 179° jer je 180° već
kontra kadar .

Primeri : Džon Hjuston – “Malteški soko” (prelazi 2-3, Bogart razgovara sa drugim
akterom) ; “Vera Kruz” (klasičan prilaz, ista sekvenca kao prethodni put – dugačak kadar
u kome se akteri nagađaju za cenu konja); “Few good man” (Tom Kruz kao advokat u
sudnici, drugi primer je iz istog filma – scena u kolima ponovo sa krugom) ; “Kralj
Komedije” (pseudo kontinuitet – komplementarni ugao snimanja sa promenom prostora);
Hauard Hoks – “Duboki san” (ugao 90° Bogart i Džon Vejn) ; Pol Verhoven – “Total recall”
(automobil u tunelu plan – kontraplan).
Protiv kadar
Ne poštuje se pravilo rampe. Ose objektiva se
poklapaju sa rampom, ili je seku.
Primeri : S. Leone - “Bilo jednom na divljem
zapadu” (početak dvoboja – subjektivni protiv
kadar) ; Klod Šabrol– “Neverna Žena” (odlazak muža sa policijom) ; Bertoluči – “Strategija
pauka” (skok prolaska lika sa biciklom); Skorseze – “Taxi driver” (preskok rampe) ; Tim

9
Barton – “Sleepy holow” (san Džoni Depa u kom njegov otac
pravi masku pri prolasku u protiv kadru) ; Akira Kurosava –
“Rašomon”
Lažni rakord - umesto subjektivnog protiv kadra koristi se
udaljavanje po osi.
Primer : “Lovac na potezu” (zamenjeni rakord)

Kadrovi sa više od dva aktera/ famozni trougao

Raspored aktera u određenoj meri određuje kadriranje
Primeri : Bili Vajdler – “Izgubljeni vikend” ; Džon Frin –
“Organizacija”
Raspored aktera može biti pod pravim uglom ili u trouglu
Primer : Fazbinder – “Očaj”

Delimično i potpuno naglašavanje:

- Delimično : Master (3 aktera), Insert (2), Master3-2-3
- Potpuno : Master (3 aktera), Insert X2, Master3-2-2-3

Arbitar pažnje je osoba (ili vise ljudi)(hickok)koja sugeriše gledaocu koja

je osoba dramski dominantna (isključujući nju). Npr. Dve osobe
razgovaraju, dok treća (arbitar pažnje) okreće glavu prema onome ko ima
reč u tom trenutku (stožer pažnje).
Stožer radnje: U masteru su tri osobe, zatim idu inserti po dve osobe, od kojih jedna
prelazi u sledeći insert. Akter koji se u tom slučaju pojavljuje 2X je stožer.najmanji
zajednicki imenitelj.

Kretanja na filmu: Montažna, Realna, Pokret kamere

Montažna kretanja – zbog retinalne perzistencije izdeljeni pokreti koji se brzo smenjuju
izgledaće kontinualno. Fi fenomeni :
- Fi Približavanje / udaljavanje (cut jump) Primer : De Palma – “Fury”
- Fi Rotacija (isti sadržaj sa promenom ugla snimanja)
- Fi Transformacija (različit sadržaj u istom kadru)
- Fi Skok (preskok rampe)
- Fi Udar (promena plana)
Primeri : Don Zigel – “Line up” (policija na ulici – fi skok); Alan Pakul – “Ubice i svedoci”
(film unutar filma-smenjivanje slika do ironično brzih promena – fi skok); Filip Kaufman
“Put u kosmos” (majmun i čovek na treningu za kosmonauta) ; F. Trifo – “Žil i Džin”
Realna kretanja
- Normalno kretanje (24 eksponirana fotograma u sekundi - od 1927.)
- Usporeno – Slow motion (eksponira se više od 24 sl/s)
- Ubrzano (eksponira se manje od 24 sl/s)
Primeri : “Jahači na duge staze” (kombinacija normalnog kretanja i slow motion-a) ;
Robert Zemekis – “Kontakt” (devojčica trči da uzme lekove za oca).
Različiti efekti se mogu postići eksponiranjem drugačijim brojem fotograma u sekundi
nego obično. Za scene jurnjave kolima može se koristiti ubrzano kretanje da bi se dobio
utisak veće brzine.

10
Primeri : “Driver” (jurnjava kolima); spot Peter Gabriel – Diggin in the dirt (kombinacija
usporenog i ubrzanog kretanja).
- Zaustavljeno kretanje (friz frame – stop kadar) – odredi se kadar koji se posle
multiplicira. Koristi i na TV-u. Često se koristi na kraju filma (klasična upotreba).
Primeri : F. Kapra – “Život je lep” ; F. Trifo – “400 Udaraca” (kraj filma sa dečakom na
plaži) ; Klod Sobde – “Sitnice koje život znače” (kadar sa automobilom koji udara u
kamion – kombinacija sa slow motion-om) ; Remake filma “Do poslednjeg daha”.

- Inverzno kretanje – kretanje u suprotnom pravcu

1) Vidno suprotno kretanje 2) Kao trik
Primeri : K. Sobde – “Sitnice koje život znače” (špica filma sa kretanjem u nazad);
“Belmondo veličanstveni” (Belmondo koji piše knjigu, vesela muzika) ; Alfonso Raulera –
“Kao voda za čokoladu” (metak koji prolazi kroz staklo).

- Produženo kretanje – snimanje jedne kretnje iz više uglova koji se posle preklapaju
jedan sa drugim (overlaping).
Primeri : Trifo – “Žil i Džin” (devojka skače sa mosta) ; De Palma – “Fury” (čovek koji
eksplodira) ; “Divlja horda” (rušenje mosta).

1.Produženo kretanje kao metonimija - Primeri : Džon Dal – “Kill me again” (akter
razbija po restoranu, a kada izađe tanjir se i dalje okreće na zemlji) Žan Pjer Melvil –
“Cinkaroš” (U trenutku kada je upucan akter obara lampu koja se klati i pošto je on
izdahnuo).

- Induktivno kretanje – kretanje koje se po dubini prenosi iz jednog plana u drugi plan
Efekat “Rear” – objekat stoji, a projektovani pejzaž iza odaje utisak kretanja
Primeri : remake “Do poslednjeg daha” (vrlo primetan rear) ; “Hot shots” (rear je
upotrebljen sa kulisama).

Pokret kamere potpomaže utisak trodimenzionalnosti. Pokreti kamere su izrazitiji ako u

kadru postoji reper.
1. Oko sopstvene ose : Švenk, Panorama, Filaž
Razlika između švenka i panorame je u planovima – švenk je uvek uži od panorame.
Švenk može da spaja dva centra pažnje u drami - u panorami su neutralni početak i kraj.
Kod dramske panorame se bitan sadržaj stavlja na kraj kretnje (Grifit je ovo često koristio
u “Rađanju jedne nacije”). Dramska panorama može služiti kao sredstvo za elipsu, znak
interpunkcije (primer: De Palma - “Opsesija”). Može biti i za 360°. Švenk često prati
mizanscen glumca, ali se i njime može naznačiti promena vremena zbivanja radnje.
Filaž je za razliku od švenka još brža kretnja (razmazivanje u kretanju). Retko se snima u
jednom kadru, a često se koristi za kondenzaciju vremena.
Primeri : Max Ofile – “Madam De” (švenk prati kretanje bakice koja trči kroz kuću i ide uz
stepenice) ; “Ubice i svedoci” (švenk kao znak interpunkcije-promena vremena zbivanja
radnje švenkom) ; “Građanin Kejn” (filaž sa rezom-protok vremena u braku Kejna i
njegove supruge) ; “More money” ; “Predator II” (glavni glumac na groblju-filaž).

2. Far (horizontalna kretnja kamere) – prvi ga koristi Đovani Pastrone u filmu Kabirija.
U nemom filmu nije bilo mnogo potrebe za kretanje kamere zbog male dužine kadrova. U
nemoj epohi pokrete kamere je koristio Fridrih Vilhem Murnau (“Poslednji čovek”).

11
Kasnije su far puno koristili reditelji mjuzikla. U starijoj praksi je postojalo pravilo da
kamera ne treba da se kreće ako se glumac ne kreće.
Primer : Braća Koen – “Blood simple”
Vrste fara :
- Kinematografski – studijski far (sa far šinama i kolicima)
- Kamera iz ruke (pokret izgleda stabilnije sa širokougaonim objektivom)
- Steady cam (izumitelj Edy +Giulio - prva polovina 70ih) prvi put je upotrebljen u
filmu “Shining” – S. Kjubrik (scena u lavirintu).
Primeri : Tarantino – “Pulp fiction” (steady cam prati Brus Vilisa sa leđa); Džon
Frankenhajmer – “4. Rat” (dva oficira hodaju kroz hodnik - far ide u nazad) ; “Francuska
veza” (kamera iz ruke) Skorseze – “Good felas” (akter uvodi devojku u restoran, prati ih
steady cam); De Palma – “Vatromet taštine” (uvodna špica-pijanog B.Vilisa uvodi neka
devojka); Majkl Ćimino – “Lovac na jelene”(kretnja kamere u obliku trougla) ; Bertoluči –
“Strategija pauka”(kretnja kroz park) ; Mikloš Jančo – “Zvezdani vojnici” ; Andžej Vajda –
“Kanal”

3. Kran – vertikalna kretnja kamere (naj atraktivniji pokret). Postavlja se pitanje kada
postoje razlozi za korišćenje krana… Primer : Robert Simbak – “Ubice”.
Funkcije krana su slične kao kod rakursa.
Primeri : Hičkok – “Ozloglašena” ; Leone – “Bilo jednom na divljem zapadu” ; F. Cineman
– “Tačno u podne”.
Kran često ima religijsko značenje npr. može da simbolizuje da duša napušta telo.
Primer : S. Donen – “Dva filma za groš” (kamera se podiže u trenutku kada akter umre).

Filmska interpunkcija (znakovi interpunkcije)

Filmska interpunkcija služi da se na prepoznatljiv način odvoje celine u filmu, a da

postoji utisak kontinuiteta. Ne treba praviti analogiju sa jezičkom interpunkcijom.
Znakovi filmske interpunkcije su : 1) Zatamnjenje ; 2) Odtamnjenje ; 3) Pretapanje ;
4) Iris blenda ; 5) Maska ; 6) “Roletne” ; 7) Pokret kamere far u napred u retrospektiva,
panorama(buducnost) ; 8) Pauza na kraju kadra ;
9) Neutralna radnja na početku kadra ; 10) Cut away kadar u kombinaciji sa paralelnom
montažom ; 11) Zvučna analogija. Vremenski znakovi, kao I sam rez predstavljaznak
interpukcije.
*Uvedeni su u prvih 15 godina filma.
Primeri : “Dva filma za groš” (iris blenda, razni eksperimenti sa pronalascima)
Fantastična braća Bejker (montažerka Debi Alen – nekoliko primera) ; “Kontakt” (cut
away kadar u kombinaciji sa paralelnom montažom).

Tipovi montaže : 1) Tehnička 2) Dramaturška 3) Asocijativna

Tehnička montaža – bitni su : Neprekidnost, Orijentacija, Ritam

- Neprekidnost (kontinuitet) – Film je sačinjen od lažnog kontinuiteta, i prividnog
diskontinuiteta. Pojam rakorda je bitan za kontinuitet.
- Orijentacija (prostor/vreme) – Orijentacija je vezana za planove, rakorde (prostorni,
vremenski), sisteme kadriranja, arbitar pažnje, stožer, znakove interpunkcije
Primeri : Ričard Lester – “Robin i Marijana” (svesna dezorijentizacija prostora) ; Džon
Karpenter – “Napad na policijsku stanicu” (povezivanje prostora i radnje).

12
- Ritam je odnos naglašenih i nenaglašenih delova filma. Ritam je obezvređen
uvrštavanjem u tehnički deo montaže. Ne treba mešati tempo i ritam jer film može biti
dosta brz, a da pritom nije ritmičan npr. akcioni filmovi. Ritam može da se ostvari i
unutar jednog kadra, a ne isključivo vezom više kadrova.
1. Montažni ritam
2. Rediteljski ritam
Ritam se može vezivati za muzičke efekte – muziku. Vizuelna simfonija je pojam vezan za
francuske vizuealiste (dužina kadra = dužina muzičke fraze). Može služiti za vizuelizaciju
pratećih segmenata.
Primeri : “Mambo kings” ; “Divlja horda” (kadar u kome gori fitilj, muzika u pratnji)
Ritam filma ne mora da bude usko vezan sa metrikom, već može biti određen i kretnjom
glumca, kamere, svetlom… U slučaju rediteljskog ritma ritam je određen upravo ovim
elementima.

Dramaturška montaža : 1) Linearna 2) Paralelna 3) Retrospekcijska

1. Linearna montaža se zasniva na jedinstvu radnje, i ````12 (po
Plaževskom)
Primeri : “Samuraj” ; “Sea filled hope”
2. Paralelna montaža se zasniva na paralelnom povezivanju više tokova koji su
vremenski ili prostorno razdvojeni.
Primeri : “J.F.K.” (paralelna i retrospekcijska zajedno) ; Volter Hil – “Driver”
Paralelna montaža se naj češće koristi na nivou sekvence, ali je moguć i paralelizam koji
se događa na istom mestu, ali u različito vreme. Sinhrona montaža je podvrsta paralelne
kod koje dve radnje imaju isto vreme i prostor. Ovaj princip se često koristi za potere.
Split screen omogućava potpuni sinhronitet dve radnje.
Primer : Don Zigel – “Prljavi Hari”.
3. Retrospekcijska montaža se zasniva na vraćanju u prošlo vreme. Flash back je
podvrsta retrospekcijske montaže (podrazumeva kraće vraćanje u prošlost). Ovim se
gledalac upoznaje sa pred istorijom filmske priče, ili sa različitim vizurama istog
događaja.
Primeri : “Džeki Braun” ; Džon Ford – “Ko je ubio Liberti Valasa”
Retrospekcijska naracija mora biti pripremljena i najavljena. Flash back prikazuje prizore
iz prošlosti koji do tada nisu viđeni. Primer : “Tvin Piks”

Asocijativna montaža : 1) Kreativna ; 2) Polifona ; 3) Lajt motiv ; 4) Montaža analogije ;

5) Montaža antiteze
1. Kreativna montaža – povezivanje kadrova različitog porekla u celinu
Primer : špica dokumentarca o Film Noir-u
2. Polifona montaža – povezivanje kadrova bez ikakvih pravila. Ovaj tip montaže treba da
stvori određenu vizuelnu impresiju. Često se vezuje za dinamičnu montažu, ali ne
mora da bude samo takva.
Primer : Džon Hjuston – “Dead”
3. Lajt motiv – motiv koji se na nivou filma ponavlja bar tri puta. Može biti na nivou
kadra, scene, pa čak i sekvence.
Primer : Alan Parker – “Anđeosko srce”
4. Montаža analogije – dovođenje u vezu na osnovu sadržajne sličnosti ili suprotnosti.
Potiče iz neme epohe (Sovjetska montažna škola-poređenje generala sa paunom,
pobune radnika sa klanjem stoke) . Neki reditelji to rado koriste i danas.

13
Primeri : F.F. Kopola. – “Apokalipsa Sad” (finale filma) ; Pol Verhoven – “Total recal”
Analogija se često ostvaruje na auditivnom planu (pisak-vrisak). Kada se analogija
ostvaruje na nivou scene postiže se paralelizam.
5. Montaža antiteze – suprotstavljanje određenih vrednosti
Primeri : Džon Vu – “Better tomorrow” ; završna sekvenca filma “Kum” ; “Spies like us”
(verbalno suprotstavljanje kraja kadra sa početkom sledećeg).

14