ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

316.356.2(497.11)
DOI:10.5937/ZRFFP44-7024

СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ С ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СОЦИОЛОГИЈУ

ПРОМЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ПОРОДИЧНОМ

ЖИВОТУ И ТРАНСФОРМАЦИЈА ПОРОДИЦЕ И
ДОМАЋИНСТВА У СРБИЈИ2

САЖЕТАК: Теоријски оквир предочене теме може се градити на анализи следећих

питања: развојне промене породице, трансформација функција модер-
не породице, промене у структури савремене породице и односа међу
њеним члановима, транзиција брака и модела родитељства, утицај
друштвених, економских и демографских чиниоца на трансформацију
породице и разматрање перспективе за будући развој породице, како
би се могло указати на промене у браку и родитељству, које под ути-
цајем поменутих чиниоца утичу на мењање функција породице, њену
структуру и сл. У постмодерном друштву дошло је до приближавања
улога мушкараца и жена у погледу образовања, запослења, економске
самосталности, каријере и породице, што је условило и другачије гле-
дање на брак, односно другачију представу о браку и прихватање дру-
гачијих вредности, за разлику од оних које су имале претходне генера-
ције, наиме дошло је до промена у ставовима људи у вези са браком,
сексуалним понашањем и сл. Код младих, нарочито жена, изражена је
жеља за самосталношћу и самоиспуњењем, како кроз посао тако и кроз
различите аранжмане породичних и брачних облика, али присутна је и
већа спремност када је реч о експериментисању са различитим живот-
1
snezanatmn@gmail.com
2 Ра: је Eримљен 18. ав;усMа 2014, а Eрихваћен за оKјављивање на сасMанку Ре:акције ЗKорника
о:ржаном 25. :ецемKра 2014.
Ра: је насMао у оквиру исMраживачко; EројекMа Косово и Ме охија између национално, и ен и е а
и евроин е,рација Kр. ИИИ 47023 који финансира МинисMарсMво EросвеMе, науке и Mехнолошко;
развоја РеEуKлике СрKије.

241
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

ним праксама у вези са заједничким животом у односу на претходне ге-

нерације.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: породица, трансформација, транзиционо друштво, вредности, поједи-

нац, индивидуализам.

УВОД: САВРЕМЕНА ПОРОДИЦА

Појам и Eракса Eоро:ице јесу мо:ерна :осMи;нућа – Eоро:ица је

Eроизво: мо:ерно;, ;рађанско; :рушMва – симKол, реалносM и Mе-
мељ ње;ове EосMојаносMи, оKразац Eоро:ично; живоMа у коме је
сасMав Eоро:ице све:ен на неоEхо:ни Kиолошки минимум реE-
ро:укције – ро:иMеље и њихову :ецу (нуклеарна Eоро:ица). „Ка-
:а ;оворимо о Mрансформацији Eоро:ице у савременом :рушMву,
мислимо на :уKинску и свеоKухваMну Eромену која у корену Eре-
оKликује сушMинске комEоненMе које су :ефинисале Eоро:ицу
о: Eојаве мо:ерно; ;рађанско; :рушMва” (Милић,2001:88).
Перио: о: XVI :о XVIII века јесMе раз:оKље у коме се :ешава
консоли:ација ново; Eоро:ично; оKрасца, крајем XIX века креће
ње;ов на;ли EроцваM, :а Kи сре:ином XX века Mако формиран Eо-
ро:ични оKразац :оживео универзализацију и ширење на скоро
сва :рушMва и кулMуре у свеMу. Мо:ерна Eоро:ица је као сMуK
;рађанско; :рушMва за који су се везивали Eоје:инци и њихове
е;зисMенције, Eо:носила MереM изазван све већим EоMреKама
Eоје:инца у њиховом живоMном осMварењу, и у кулMурном смис-
лу Kила је носилац социјализације, сисMема вре:носMи, норми.
Таква, савремена Eоро:ица :оживљава озKиљне EоMресе у Евро-
Eи EочеMком Прво; свеMско; раMа, а у Сје:ињеним Америчким
Државама Mри:есеMих ;о:ина XX века, ка:а се економска Eро-
EасM у :ржави исMовремено рефлекMовала и на економску е;зис-
Mенцију Eоро:ице, скоро у EоMEуносMи је унишMивши. После ве-
ликих MурKуленција, Eревирања, Eрвих у:ара, Eроцес слаKљења
се заусMавио, а Mрансформација Eоро:ице :аље се о:вијала ла;а-
нијим MемEом захваљујући између осMало; и ин:усMријском раз-
воју :ржаве Kла;осMања, који је усEео :а уKлажи и све:е на Eо:но-
шљиву меру не:осMаMке и мањкавосMи из EреMхо:но; Eерио:а.
„Поро:ицу чине :ва елеменMа који варирају у исMоријски Eро-
менљивим сразмерама: (1) заје:нички живоM и ра: Eо: исMим
кровом ;руEе љу:и и (2) сро:ничка EовезаносM између њих. Своју
Eуноћу овај сEој :оживљава Mек у мо:ерној еEохи, о: ка:а може-

242 СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ

ПРОМЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ПОРОДИЧНОМ ЖИВОТУ И ТРАНСФОРМАЦИЈА ПОРОДИЦЕ И ДОМАЋИНСТВА

мо :а ;оворимо о Eравом значењу Eојма Eоро:ица” (Милић,2007:

414).
Мо:ерна Eоро:ица, у евроEским :рушMвима, Eре:сMавља не-
шMо ново у о:носу на све EреMхо:не оKлике заје:ничко; живоMа
Eоје:инаца међусоKно сро:нички Eовезаних – са:а инMерес Eоје-
:инца EосMаје важнији о: инMереса ;руEе, Eоро:ица има мањи
Kрој чланова и :рушMвених функција, и Eроизво:не акMивносMи
чланова EремешMају се и излазе из оквира Mо; нуклеуса.
До Eуне Mрансформације Mакво; оKлика Eоро:ичне форме :о-
лази осам:есеMих ;о:ина :ва:есеMо; века. Јачање секуларизма,
све инMензивније исEољавање ин:иви:уализма, на:ирућа EоM-
рошачко-хе:онисMичка живоMна филозофија , о:Kацивање соли-
:арносMи, EосMеEено раз;рађивање EаMријархално; ауMориMеMа у
Eоро:ици, EрихваMање вре:носMи о равноEравносMи Eолова, раз-
:вајање сексуалносMи о: реEро:укције и осMваривање конMроле
на: реEро:укMивним Eроцесима, уки:ање :восMруко; сMан:ар:а
сексуално; Eонашања за мушкарце и жене, излазак жене у јавну
сферу, Eојава нових реEро:укMивних Mехноло;ија, суочавање са
новим ризицима, ;лоKализација и информаMизација :рушMва и
сл. о: шез:есеMихих ;о:ина XX века имали су за резулMаM, у раз-
вијеним :рушMвима, Eа: универзалносMи Kрака, који се најEре
ре;исMровао кроз EорасM :иворцијалиMеMа, заMим Eа: Eрво; нуE-
цијалиMеMа, EорасMа изванKрачних унија – различиMих MиEова и
сMаросних мо:ела, шMо је Eосле:ично изазвало Eа: ферMилиMеMа
исEо: нивоа неоEхо:но; за EросMу реEро:укцију сMановнишMва.

ПРОМЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ПОРОДИЧНОМ

ЖИВОТУ

У самосMалној Kрачној :ија:и – :рушMвено ле;иMимисаном сек-

суалном о:носу EарMнера чији је основни циљ рађање :еце – а
која је Eре:сMављала основ мо:ерне Eоро:ице, о: шез:есеMих ;о-
:ина XX века :есиле су се и :ешавају се значајне Eромене – Kрак
више не Eре:сMавља је:ину основу EарMнерсMва. Повећање разво-
:а Kракова и Kроја ванKрачних заје:ница (законски нормираних
и санкционисаних) :ово:и у EиMање мо:ел Eо коме је Kрак Kио је-
:ини начин :а се заснује Eоро:ица. Такође, :ео ре:ефиниције
Kрачних веза јесMе и Eа: сMоEе ферMилиMеMа.

СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ 243

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

У оKрасцу ;рађанско; Kрака :ошло је :о још неких значајних

Eромена које се манифесMују у смањењу склоEљених Kракова,
о:ла;ању сMуEања у Eрви Kрак за каснију живоMну :оK и Eрихва-
Mању неких алMернаMивних форми EарMнерских заје:ница (на
Eример, кохаKиMација), као и Eовећању целиKаMа. Ово су сложени
Eроцеси којима се мења са:ржај Kрака и Eоро:ице – MежишMе Eо-
ро:ице Eомера се са ро:иMељсMва на EарMнерсMво, Mен:енција ка
EарMнерсMву EосMаје основни оквир Eоро:ично; живоMа, :олази
:о Eомерања о: Kрака као инсMиMуције ка крхком, сMално Eреис-
EиMујућем чисMом EарMнерском о:носу, који се заснива на афек-
Mивној EовезаносMи EарMнера (љуKави, за:овољсMву) и који је ос-
лоKођен инсMруменMалне EрокреаMивне уло;е (о: EоменуMо;
Eерио:а сексуалносM се не :ово:и у искључиву везу са Eрокреа-
цијом, Mе схо:но Mоме Kрак више не Eре:сMавља је:ини, искључи-
ви и :рушMвено Eожељни оквир Kиолошке реEро:укције и ле;и-
Mимације Eолних о:носа) о:носно :олази :о сексуалне и
наMалиMеMне :екомEозиције Kрака. ПарMнерсMва се лако раски-
:ају заMо шMо њихову сушMину чини лаKава основа (афекMивна
EовезаносM EарMнера – мо:ерна сушMина Kрака која у крајњој ли-
нији во:и ње;овом о:умирању).
Такав оKразац EовезаносMи EарMнера Eроузроковало је Kурну
Mрансформацију Eоро:ице која се исEољава у :иверзификацији
живоMних сMилова – Eлурализам EарMнерских и Eоро:ичних оK-
лика. Све наве:ене Eромене :ешавају се, :акле, у сре:ишMу Eоро-
:ице, о:носно у Kрачној :ија:и. О: Mри KиMна сасMавна елеменMа
Mра:иционално; Kрака: Eрокреације, кохаKиMације и ле;иMима-
ције, у EарMнерској унији (Eравно санкционисаној или ванKрач-
ној заје:ници) више се не Eо:разумева нужно EрисусMво свих Eо-
менуMих елеменаMа. Брак је ослоKођен инсMруменMалне
сексуалносMи – не склаEа се искључиво ра:и :еце, шMо значи :а
Eрокреација није EрисуMна у Kраковима Kез :еце, у хомосексуал-
ним EарMнерсMвима, и сл. Све више љу:и у развијенијим земља-
ма оEре:ељује се за EарMнерски о:нос Kез формално Eравно;
Eризнања –ванKрачно EарMнерсMво, а :еца која се ро:е из овакво;
о:носа, у EоMEуносMи су изје:начена у Eо;ле:у Eрава са :ецом
која су рођена у Kраку. Промене које насMају у ро:иMељсMву ус-
ловљене су Eроменама у Kраку – Mо значи и :а ро:иMељска уло;а
нема више онај значај и Mежину какав је имала у Mра:иционалној
Eоро:ици и са којом је овај Eојам Kио Mра:иционално Eовезан.
Транзиција о: Mра:иционално; ка мо:ерном и EосMмо:ерном
мо:елу ро:иMељсMва осMварена је усле: раз:вајања ро:иMељсMва

244 СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ

ПРОМЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ПОРОДИЧНОМ ЖИВОТУ И ТРАНСФОРМАЦИЈА ПОРОДИЦЕ И ДОМАЋИНСТВА

о: Kрака, чиме се мења сушMина ро:иMељсMва у савременом

:рушMву. Све више се Eрави оMклон о: Mра:иционално; схваMања
и EосMуEања Eо коме се Kрак склаEао зKо; :еце, за чију усEешносM
су :еца Kила неоEхо:на и ра:и којих се чешће осMајало у Kраку.
Измењена :рушMвена сMварносM уMиче :а се Eојам ро:иMељ-
сMва и ње;ов са:ржај морају реконсMруисаMи. За разлику о: ро:и-
MељсMва у мо:ерној Eоро:ици, у савременој Eоро:ици заснованој
на EарMнерском заје:нишMву, је:ан о: ви:ова самореализације
Eоје:инаца EосMаје ро:иMељсMво. ПочеMком XXI века концеEM ро-
:иMељсMва :оживео је свој Eуни развој, њиме се EосMулирају си-
меMрични Eоложаји и EарMнерски о:носи чланова Eоро:ице –
EосMаје EримеMна равноMежа у ро:иMељским уло;ама, ;:е очева
уло;а :олази више :о изражаја усле: усEосMављања :уховне и
физичке KлискосMи између оца и :еце. Емоционална комуника-
ција у о:носима између ро:иMеља и :еце има важну уло;у, као
уосMалом и у свим :ру;им о:носима. С оKзиром на Mо :а Eоро-
:ични о:носи EосMају све више израз изKора, и у ро:иMељсMву
Eојам изKора заузима сре:ишње месMо (Eарови сами о:лучују у
ком MренуMку је најEо;о:није :а EосMану ро:иMељи, као и о Kроју
:еце коју желе :а имају). Промене које насMају у Kрачним и Eоро-
:ичним о:носима :ово:е :о сMварања различиMих, нових оKлика
веза које се усEосMављају Eореклом, у којима изKор, Mакође, има
значајно месMо. На Mо су значајно уMицали Mрансформација Kрака,
Eовећање разво:а, рекомEозиција Eоро:ице, ме:ицински EоMEо-
мо;нуMо зачеће, усвајање :еце и сл.
У савременом :рушMву изражени су неEовољни услови за реа-
лизацију ро:иMељске уло;е (неси;урно окружење, :оминација
секун:арних а;енаса социјализације, сиромашMво и сл.) а шMо је
резулMирало развијањем је:не сMраMе;ије и оKрасца униформи-
сано; Eонашања ко: ро:иMеља и :еце (мла:их): ко: ро:иMеља о:-
ла;ање рађања и мањи Kрој жељене :еце; ко: мла:их о:ла;ање
сMуEања у Kрак и наEушMања Eоро:ице Eорекла.

ДЕТЕРМИНАНТЕ ПОРОДИЧНЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ

По: :еMерминанMама Eоро:ичне Mрансформације Eо:разумева-
мо :ејсMво низа међусоKно Eовезаних чиниоца који сMварају ок-
вир за Eоро:ичну Eромену или :елују као акMери Eоро:ичне
Eромене. РезулMаM ових Eромена јесMе сMрукMурални заокреM ка
новим оKлицима заје:ничко; живљења.

СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ 245

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

Трен:ови Eромена у економији – EреоKражаји MржишMа ра:не

сна;е, развој секMора услужних :елаMносMи, који су у неEосре:ној
вези са сMварањем мо;ућносMи за оKразовањем жена, њиховим
заEошљавањем, сMицање економске самосMалносMи жена, имали
су велико; уMицаја на EреоKликовање, Eре све;а, унуMрашњих о:-
носа у Eоро:ици, на Eромене у Kраку и Eоро:ици – Eромену о:-
носа моћи, смањење Kрачно; ферMилиMеMа, Eовећање разво:а,
као и Eромену о: нуклеарних Eоро:ичних сисMема и :омаћинс-
Mава ка разноврсним оKлицима, али и неке о: основних Mрен:ова
и ин:икаMора :емо;рафских Eромена у Eоро:ици и :рушMву који
се исEољавају у све изразиMијем сMарењу сMановнишMва, све ни-
жим сMоEама наMалиMеMа, смањењу сMоEе нуEцијалиMеMа, Eо-
већању сMоEе разво:а и сл.
Ка:а је реч о уMицају економских Eромена на Mрансформацију
Eоро:ице, осим укључивања жена у Eлаћени ра: кроз заEошља-
вање, мора се имаMи у ви:у и нова Eо:ела ра:а и моћи у :о-
маћинсMву као Eосле:ица EреMхо:но; Eерио:а, али и уMицај Mех-
нолошких Eромена и (не)заEосленосM жена.
Важан корак у Mрансформацији Eоро:ице јесMе Eлаћени ра:
жена у Eроизво:њи и услу;ама, на шMа указује снажан EорасM за-
EосленосMи жена, а нарочиMо све већи Kрој оKразованих жена шMо
значи је:ан сасвим нови квалиMеM Eоро:ице и о:носа у њој, јер је
Mо са:а Eоро:ица са :ва а не са је:ним храниоцем. Даље, вре:но-
вање ра:а жена неминовно уMиче и на Eромену ро:них о:носа у
:омаћинсMву, кроз мање се;ре;ирану Eо:елу ра:а у Eоро:ици и
кроз смањивање мужевљеве :оминације у Eоро:ичним о:носи-
ма. МеђуMим, улажење жена у јавну сферу кроз заEошљавање
има и :ру;у сMрану ме:аље: све је већи Kрој жена, са квалифика-
цијама и Kез њих, које не мо;у :а се заEосле, а Mо желе или оче-
кују, о:носно све већи Kрој жена осMаје Kез Eосла а које зKо; већ
осMварених Eромена у својим Eоро:ицама (разве:ене, наEушMе-
не о: мужева или EарMнера, или независне и са малолеMном :е-
цом) осMају Kез сре:сMава за из:ржавање и EосMају EроKлем којим
MреKа :а се Kави :ржава и њене инсMиMуције.
Развој савремене ;лоKалне економије, Mехнолошке Eромене у
ра:у, нови начини Eривређивања, Eромене ор;анизације ра:а,
неизвесносM заEослења и неси;урносM ра:них месMа, имају не;а-
Mивне Eосле:ице на Kрак и Eоро:ицу – оMежавају осамосMаљи-
вање мла:их, заснивање нових Eоро:ица, али и о:ржање Eос-
Mојећих. Не може се заоKићи ни :ејсMво :емо;рафских факMора,
јер Eојава ниско; наMалиMеMа и ферMилиMеMа и њихово о:ла;ање,

246 СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ

ПРОМЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ПОРОДИЧНОМ ЖИВОТУ И ТРАНСФОРМАЦИЈА ПОРОДИЦЕ И ДОМАЋИНСТВА

рефлекMује се на улажење у Kрак, :ужину EрокреаMивно; Eерио-

:а и усEосMављање емоционалне сMаKилносMи међу суEружни-
цима. На :ру;ој сMрани, смањење морMалиMеMа и Eро:ужавање
живоMно; века сMановнишMва уMиче на оKрасце склаEања Kрака,
разво:е и Eоновне узасMоEне Kрачне и кохаKиMационе везе Mоком
живоMа Eоје:инаца.
Све EреMхо:но наве:ене :емо;рафске Eромене морају се Eос-
маMраMи у свеMлу :ва нова Eоро:ична феномена: EорасMа целиKа-
Mа и разво:а Kракова.Такође се, у савременом :рушMву, уочава
EорасM Kроја EарMнера који не желе :а имају :ецу. ОKразовање,
заEошљавање, каријера, конMрацеEција, ин:иви:уални живоMни
циљеви, Mежње и (класно условљени) сисMем вре:носMи, оEа-
:ање :ржавне Eо:ршке Eоро:ици, све су Mо имEулси који Eовећа-
вају вероваMноћу, не само Kиолошко;, већ и вољно; сMерилиMеMа
(социолошки сMерилиMеM). ПроценаM завршено; целиKаMа јасан је
EоказаMељ Eа:а EоEуларносMи Kрака као инсMиMуције. „Ка:а се
;овори о Kу:ућносMи Eоро:ице, мора се имаMи у ви:у о:нос
:рушMва Eрема Eоро:ици у савременим Mоковима Mрансформа-
ције и :рушMва и Eоро:ице. Поро:ица за Eоје:инца и све њене
чланове, као и :рушMвену заје:ницу у целини осMаје и :аље Eри-
ориMеMна и значајна функција и заје:ница, али све ове Eромене
захMевају ра:икалну Mрансформацију у о:носу :ржаве, :рушMва
Eрема Eоро:ици (сисMемаMске, :у;орочне и неEосре:но на Eоро-
:ицу оријенMисане :рушMвене EолиMике – Eоро:ичне EолиMике)
и :ру;ачију врсMу о:носа свих чланова Eоро:ице Eрема о:ржању
Eоро:ичне ;руEе и њеном развоју” (БоKић,2003:92).

ТРАНСФОРМАЦИЈА ПОРОДИЦЕ И ДОМАЋИНСТВА

У СРБИЈИ

ИнMензивна из;ра:ња социјалисMичко; :рушMва, која је оMEочела

неEосре:но након Дру;о; свеMско; раMа, о:и;равала се исMовре-
мено на :ва међусоKно условљена колосека – на маMеријалном и
и:еолошком. ОKа су, на извесMан начин, Eочивали на криMици
Mра:иционално; :рушMвено; концеEMа, Eочев о: ње;ових еко-
номских, Eа :о вре:носних каракMерисMика, и о:вијали су се Eо:
свеоKухваMном Eаролом мо:ернизације.
ПолиMика Mрансформације Eочивала је, умно;оме, на извес-
ном Kроју :ихоMомија којима је Kила изражена разлика између

СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ 247

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

заMечених и Eожељних :рушMвених форми и са:ржаја. ЗаMечено,

које је Kило означено као сMаро, наза:но, конзерваMивно, EаM-
ријархално и оMуђено, MреKало је замениMи Eожељним, о:носно –
новим, наEре:ним, мо:ерним, е;алиMарним, :емокраMским,
слоKо:ним… Главни носилац заMечено; Kила је сеоска, а;рарна
Eоро:ица, а Eожељно;, како се касније исEосMавило, Eоро:ица
урKано; MиEа (ГолуKовић,1966:9). Колико је о:нос научно; мњења
Eрема сеоској Mра:ицији Kио не;аMиван, EосеKно је сажеMо и екс-
EлициMно изнеMо у је:ном коменMару циља :рушMвених Eроме-
на: „Трансформација целовиMо; живоMно; оквира има је:инс-
Mвен циљ – :а чланове Eоро:ице ослоKо:и и:иоMизма сеоско;
живоMа” (циM. Eрема: Милић, 1981:43). ЗашMо се Eоро:ица уоEшMе
нашла на „лисMи” инсMиMуција које је MреKало EромениMи, о: че;а
ју је MреKало ослоKо:иMи, како је Mо урађено и које су Eосле:ице
све;а наве:ено;?
ПочеMак о:;овора на ова EиMања налази се у марксисMичком
схваMању о:носа слоKо:е и EриваMне својине. ПознаMо је, наиме,
:а су MеореMичари ове оријенMације смаMрали :а је слоKо:а, као
највиши циљ ново; :рушMвено; EореMка, осMварива искључиво у
условима аEсолуMне :рушMвене је:накосMи. ПриваMна својина је
виђена као изворишMе неје:накосMи, Eа је Mрансформација Eоро-
:ице – као њено; ;лавно; носиоца – Kила Eре:услов оEшMих
:рушMвених Eромена. Процес социјализације Eоро:ице Kио је
уMемељен у и:еји :а је Eре:услов развоја :емокраMске Eоро:ице
њено ослоKађање о: мно;оKројних функција које је Mра:ицио-
нално вршила. Ово се EрвенсMвено о:носило на функцију Eроиз-
во:ње, али ни :ру;е оKласMи Eоро:ично; живоMа нису Kиле изос-
Mављене: EоMрошња, исхрана, реEро:укција и социјализација
EоMомсMва, Kри;а о сMарима. Но, на Eрвом месMу, Eоро:ицу је Mре-
Kало ослоKо:иMи „роKовања” Eоро:ичној економији. Ово је сEро-
ве:ено већ EознаMим економским реформама, MиEа а;рарне ре-
форме и национализације (ГолуKовић, 1966:14).
О:узимањем велико; :ела Eоро:ично; ;аз:инсMва и „уки-
:ањем” EриваMне својине укинуM је само је:ан ви: Eроизво:не
функције Eоро:ице. Ње;а је у савременим условима заменила,
;руKо речено, „Eроизво:ња” новца за EоMреKе живоMа Eоро:ице,
шMо заисMа јесMе :оEринело њеном оMварању и већој уEућеносMи
на :рушMвени сисMем.
Свакако, Eреузевши о: Eоро:ице њене Mра:иционалне функ-
ције, :ржава је Eочела :а на Mоме EрофиMира, не оKезKеђујући
овој :рушMвеној ;руEи, као ни њеним члановима, зашMиMу коју су

248 СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ

ПРОМЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ПОРОДИЧНОМ ЖИВОТУ И ТРАНСФОРМАЦИЈА ПОРОДИЦЕ И ДОМАЋИНСТВА

уживали у Mра:иционалном социјалном миљеу. Иако је :рушM-

веном EолиMиком Kило Eрокламовано начело које је у о:носу
Eрема Eоро:ици нала;ало мно;о већу оKавезу и о:;оворносM со-
цијалисMичком :рушMву не;о шMо је Mо Kио случај са :оMа:ашњим
социјално-EолиMичким сисMемима, криза Eоро:ице Kила је ум-
но;оме изазвана уEраво несEремношћу :рушMва :а о: ње Eреуз-
ме оне функције којих је, већ EоменуMим мерама, Kила „осло-
Kођена” (Лазић,2000:90).
Генерално, може се закључиMи :а су класичне уло;е, о: којих
је Eоро:ицу MреKало „ослоKо:иMи” смаMране консMиMуMивно
мање KиMним. Уки:ање Mра:иционалне функције Eоро:ичне за-
је:нице MреKало је :а акценMује развој емоMивних и :ру;арских
о:носа чланова Eоро:ице, :ок целина Eоро:ично; живоMа, Eо
свему су:ећи, није узимана у оKзир. За;орка ГолуKовић Eрави
разлику између „сушMинских” функција Eоро:ице и оних које Mо
нису, везујући EоMоње искључиво за Mра:иционални MиE Eоро-
:ице (ГолуKовић, 1966: 23).
Процес Eо:рушMвљавања сEоре:них функција Eоро:ице, :ак-
ле Eроизво:не и Eосре:ничке, MреKало је :а омо;ући очување
слоKо:е Eоро:ице, Eосле:ње карике у ланцу „сEољних” услу;а,
Kез које савремена Eоро:ица Mешко може :а реализује своју сва-
ко:невицу и свој и:енMиMеM, као и неEрикосновеносM инMиме ње-
но; унуMрашње; живоMа.
Ово је EракMично значило :а је ре:укција Eоро:ичних функ-
ција Kила усмерена ка ослоKађању Eоро:ице за оне функције које
су јој EреосMале, а Mо су Kиле реEро:укMивна и социјализаMорска.
МеђуMим, реалносM је Kила нешMо :ру;ачија. Наиме, у :рушMвеној
Mеорији је – као оEшMе мишљење – Kио Eрихваћен сMав :а су скоро
сви асEекMи живоMа Mра:иционалне Eоро:ице Kили Eо:ређени
њеним економским функцијама. У скла:у са Mим, и рађање је
схваMано као ви: Eроизво:ње (љу:и), Eримарно усмерене ка за-
:овољењу економских EоMреKа Eоро:ице. За;орка ГолуKовић оK-
разлаже :а је „ Kиолошка, реEро:укMивна функција у Mра:ицио-
налној Eоро:ичној ор;анизацији Mакође Kила Mесно Eовезана са
економском, јер акценаM није Kио на Eриро:ном оKнављању врс-
Mе, већ на оKнављању у економском смислу – у циљу оKезKеђења
ра:но сEосоKних чланова, који ће на Kиолошкој основи :а Eро:у-
же Mра:ицију и :еловање ово; мало; Eословно; Eре:узећа” (Го-
луKовић,1966: 23).
ПоMреKа за Eо:рушMвљавањем Eоро:ице, о:носно, за њеним
уMаEањем у :рушMво, на неким месMима се оKјашњавала неEове-

СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ 249

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

рењем Eрема Eоро:ици као чиниоцу социјализације мла:их,

које је каракMерисMично за сва социјалисMичка :рушMва. У свеMлу
ово; оKразложења ло;ично :елује и чињеница :а је чиMав оEиса-
ни склоE и:еја и захваMа :овео :о о;раничавања „Eрава” Eоро:и-
це на социјализацију EоMомсMва, :о ко;а је :ошло, између осMа-
ло;, и смешMањем :еце у Eре:школске усMанове и усMанове за
:невни Kоравак школске :еце. Ово се, наравно, и :анас о:носи
више на ;ра:ске не;о на сеоске Eоро:ице, јер је у EоMоњима још
увек чесM случај :а, у Eроширеним :омаћинсMвима (каква су
најрасEросMрањенија), најсMарија ;енерација Eреузима Kри;у о
:еци :ок она не крену у школу. У вези са овим MреKа EоменуMи :а
је EолиMика Eо:рушMвљавања Eоро:ице Eо:разумевала и осло-
Kађање Eоје:инца о: Eоро:ичних веза и Mра:иционално; о:носа
лојалносMи Eрема рођацима. НесMајање сро:ничке узајамносMи
:ешавало се Kрже не;о шMо су се развијали инсMиMуционални оK-
лици соли:арносMи, шMо је :овело :о Eојаве велико; Kроја самач-
ких и сMарачких :омаћинсMава и маMеријално неоKезKеђених ли-
ца.
Но, :а ли зKо; ;енерално; краха социјалисMичко; сисMема, или
зKо; чињенице :а се функционалносM Eоро:ице као инсMиMуције
очи;ле:но не може о;раничиMи њеним „Mехничким” :елаMнос-
Mима, Eоро:ица је иEак „Eреживела” :о :анашњих :ана.Анђелка
Милић смаMра :а је она „ценMрални MоEос свако:невнице”, (Ми-
лић,1981:48), о:носно зона сMаKилносMи унуMар сMално флукMуи-
рајућих Mокова свако:невнице и варијаKилних исMоријских кре-
Mања.

ЗАКЉУЧАК Промене у Eоро:ици о;ле:ају се у Eроменама њених функција, у

њеној сMрукMури и у о:носима између чланова Eоро:ице. У о:но-
су на Mра:иционалне Eоро:ичне форме, мо:ерна Eоро:ица се у
сушMини :исMин;вира кроз универзализацију Kрачне инсMиMу-
ције, која с је:не сMране суEружнике инMимно везује и сје:ињује,
а са :ру;е сMране их усEосMавља као слоKо:не, самосMалне али о:-
;оворне носиоце Eоро:ичне :оKроKиMи. Са Eоро:ично; сMано-
вишMа суEружници се Eре све;а EоMврђују кроз своје ро:иMељске
функције које су јасно Eолно-ро:но се;ре;иране, а :рушMвено
кроз о:;оворносM за сMаKилносM Eоро:ичне ;руEе. Ове KиMне
сMрукMуралне о:ре:нице уMичу на :ефинисање, о:носно сужа-
вање нека:а Kројних функција Mра:иционалне Eоро:ице. Сужа-
вање Eоро:ичних функција може се анализираMи кроз чеMири
основне функције (Kиолошку, економску, зашMиMну и функцију

250 СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ

ПРОМЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ПОРОДИЧНОМ ЖИВОТУ И ТРАНСФОРМАЦИЈА ПОРОДИЦЕ И ДОМАЋИНСТВА

социјализације), Eри чему на важносMи :оKија социјализацијска

функција која мла:е MреKа :а EриEреми за EрихваMање и заузи-
мање уло;а у :рушMвеном сисMему. У савременом :рушMву :еша-
вају се Kројне Eромене које су уMицале на Eоро:ицу – на Eромену
услова живоMа највеће; Kроја Eоро:ица, квалиMеM њихово; живо-
Mа, са:ржаје Eоро:ичних функција и мо;ућносM њихово; изврша-
вања (о: Kио-реEро:укMивне и Eсихо-социјалне :о социјализа-
Mорске и економске). Али Mо никако не значи :а Eоро:ица и :аље
не Eре:сMавља Eримарно месMо ;:е насMају и ;:е се развијају
функције које Kиолошку је:инку Mрансформишу у :рушMвено
Kиће, о:носно савремена Eоро:ица и :аље насMавља :а исEуњава
основне за:аMке кроз :омаћинсMво корези:енције (социјализа-
ција :еце, Kирање сMамKено; EросMора, зарађивање EлаMе, оKез-
Kеђивање свако:невно; оEсMанка кроз Eослове који се изнова Eо-
нављају и сл.).
У савременом :рушMву сексуално Eонашање о:раслих :ожи-
вело је своје корениMе Eромене – о:носи између суEружника не
сво:е се на за:овољавање Eолно; на;она и EрокреаMивну функ-
цију, јер између суEружника у Eоро:ици EосMоји и афекMивна Eо-
везаносM која Kи MреKало :а чини сушMину свих њихових о:носа.
Захваљујући осMвареном наEреMку у оKласMи ме:ицине, развоју
софисMицираних начина конMроле зачећа и разних Mехника ме-
:ицински EоMEомо;нуMе реEро:укције, у Eроцес реEро:укције
уво:е се и Eоје:инци изван Eоро:ице чиме се склаEају нови
склоEови ро:Kинских о:носа. ПорасM незаEосленосMи, сMа;на-
ција у механизмима социјалне си;урносMи, ниски Eрихо:и, еко-
номска криза и :ру;и услови којима се оKезKеђује о:ређени ква-
лиMеM живоMа уMичу на економску функцију Eоро:ично;
:омаћинсMва. Неки оKлици зашMиMе које Eоро:ица Eружа својим
члановима као шMо су ан;ажман ро:иMеља у вези са Eо:изањем,
не;овањем и чувањем :еMеMа, Eоро:ична соли:арносM и Eо:рш-
ка, Eома;ање, економска зашMиMа (виши сMан:ар:и у Kризи за :е-
цу и у њиховој зашMиMи) – из:ржавање :еце, наслеђивање имови-
не и сл. EосMоје и :аље, Kез оKзира на све Eромене које се :ешавају
у Eоро:ици и савременом :рушMву.
Трансформација Eоро:ице не значи EроEа:ање, несMајање Eо-
ро:ице као :рушMвене ;руEе – Kез оKзира на разноликосM EарM-
нерских и Eоро:ичних оKлика у савременом :рушMву, везе EарM-
нера су универзалне, као и оKлици заје:ничко; живоMа,
инMимносMи, сексуалносMи и емоционалних веза. Све више љу:и
Eреферира неформалне везе у којима се рађа све већи Kрој :еце,

СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ 251

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

сMоEе Eоновно; сMуEања у Kрак расMу, и :аље EосMоји жеља :а се

са неким живи у Eару. Несумњиво, у савременом :рушMву из-
мењен је са:ржај Kрака (о: инсMиMуције ка лаKавом EарMнерсMву)
и са:ржај Eоро:ице (Eомерање MежишMа са ро:иMељсMва на EарM-
нерсMво, а резулMаM Mо;а јесMе исEољавање различиMих EарMнерс-
ких и Eоро:ичних оKлика. МеђуMим, Kез оKзира на све EреEреке и
EроKлеме са којима се савремена Eоро:ица сусреће, као :рушM-
вена ;руEа и инсMиMуција није из;уKила смисао својих функција
и :ужносMи.

ЛИТЕРАТУРА БоKић, М. (2003). „Брак или/и EарMнерсMво” – :емо;рафско-социолошка

сMу:ија. Бео;ра:: Филозофски факулMеM-ИнсMиMуM за социолошка ис-
Mраживања.
ГолуKовић, З. (1966). „Теоријско-хиEоMеMички оквир за исMраживање
Eромена у сMрукMури Eоро:ице”. Социоло,ија, 3.
Лазић, М. Б. (2000). „Рачји хо “ - Ср ија у рансформацијским 1роцесима.
Бео;ра:: ФилиE Вишњић.
Милић, А. (1981). „Промене :рушMвено-економских оKележја :омаћин-
сMава”. У: Домаћинс во, 1оро ица и рак у Ју,ославији. Бео;ра:: ИнсMиMуM за
социолошка исMраживања Филозофско; факулMеMа у Бео;ра:у.
Милић, А. (2001). Социоло,ија 1оро ице. Кри ика и изазови. Бео;ра:: Чи;оја
шMамEа.
Мимица, А. и Бо;:ановић, М. (2007). Социолошки речник. Бео;ра:: Заво:
за уџKенике.

252 СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ

ПРОМЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ПОРОДИЧНОМ ЖИВОТУ И ТРАНСФОРМАЦИЈА ПОРОДИЦЕ И ДОМАЋИНСТВА

SNEŽANA M. MILIVOJEVIĆ
UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE
IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY CHANGES IN MODERN FAMILY LIFE

AND THE TRANSFORMATION OF THE FAMILY AND FAMILY LIFE IN SERBIA

The theoretical framework of this topic can be built on an analysis

of the following issues: developmental changes in the family, the
transformation function of a modern family, such changes in the
structure of families and relationships among its members, the tran-
sition model of marriage and parenting, the impact of social,
economic and demographic factors on the transformation of the
family Review and prospects for the future development of the fam-
ily, to be able to point out the changes in marriage and parenthood,
which, under the influence of these factors influence the changing
functions of the family, its structure and sl.U postmodern society
there has been a convergence of roles between men and women in
terms of education , employment, economic independence, career
and family, bringing about a different perspective on marriage, or
different idea about marriage and acceptance of different values
from those who have had previous generations, changing people's
attitudes about marriage, sexual behavior, and the like. For young
people, especially women, a desire for independence and self-fulfill-
ment, both on the job and through various arrangements of family
and marriage forms, and greater willingness to experiment with dif-
ferent life practices related to communal life than previous
generations.
KEY WORDS: family, transformation, transitional society, values, the individual,
their own way of life.

СНЕЖАНА М. МИЛИВОЈЕВИЋ 253