ИСКАЗИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ИСКАЗИМА

Говор је основни вид људске комуникације. Смислен говор се у животу

одвија помоћу реченица. Те реченице могу бити различитог типа и оне су предмет
изучавања језика и граматике. Међутим посебна врста реченица је од значаја и у
изучавањима у математици. Наведимо неколико примјера реченица које можемо
срести у свакодневном разговору.

Математика је најтежи школски предмет.

2+3=5
3 пута 7 једнако је 28.
Дрина је лијева притока Саве.
Сунце је Земљи најближа звијезда.
2х+5=14

За неке од ових реченица можемо рећи да су тачне, за неке да су нетачне,

док за неке не можемо да утврдимо њихову такозвану истинитосну вриједност (да
ли су тачне или нетачне).

За које од ових реченица не можемо рећи ни да су тачне ни нетачне? (прва и

последња)
Које реченице су тачне? (друга и претпоследња)
Које реченице су нетачне? (трећа и четврта)

У математици су од посебног значаја реченице за које се може утврдити

њихова истинитосна вриједност.

Деф.1. Исказ је она реченица која може да има једну и само једну од
истинитосних вриједности: тачно, нетачно.

Значи у претходним примјерима искази нису прва и последња реченица, док

остале реченице то јесу.

Исказе најчешће обележавамо малим латиничним словима

p,q,r,.....,
p1,p2 , а истинитосну вриједност исказа са v p  при том са Т „те“
,... p
обележавамо тачну вриједност а са  „не те“ нетачну истинитосну вриједност.
Симболе Т и  називамо и логичким или исказним константама, а исказна слова
још и исказним променљивим.

Примјер 1. Испитати истинитосну вриједност следећих исказа:

p: 12  3  36 ,
q: Београд је главни град Србије.,
r: Ниш је највећи град у Европи.
s: Квадрат над хипотенузом мањи је од квадрата над катетом.