TURISTIČKA VALORIZACIJA KULTURNIH DOBARA

U svakom planiranju održivog razvoja kulturnog turizma na određenoj destinacijiod

posebnog je značaja turistička valorizacija kulturnih dobara, odnosno procena njihove
vrednosti sa stanovišta turizma. Postupkom vrednovanja resursa kulturnog turizma na
destinaciji treba da budu obuhvaćena sva kulturna dobra na destinaciji koja se turistički
valorizuje.
Mnoga kulturna dobra imaju potencijal da postanuturistički proizvod u kulturnom
turizmu. Međutim, odluka o uključivanju određenih kulturnih dobara u turistički proizvod
često je zasnovana na nedovoljnom znanju i nekompletnoj proceni o potencijalu lokalne
turističke atrakcije da postane primarna turistička atrakcija.

H. du Cros (2000) je uvela u proces turističke valorizacije destinacije kulturno-turističke

subindikatore i stepen njihovog graduiranja, posebno za turistički sektor i sektor upravljanja
kulturnim dobrima, kao i za ocenu robustnosti kulturnog dobra da primi posetioce.
Subindikatori u modelu H. du Cros
Turistički sektor
- Tržišna privlačnost kulturnih dobara
- Faktori od značaja pri dizajniranju turističkog proizvoda
Sektor menadžmenta kulturnih
dobara
- Kulturni značaj
- Robustnost

Tržišna privlačnost kulturnih dobara

-ambijent (slab 0-1, adekvatan 2-3, dobar 4, odličan 5)
-dobro poznato van lokalne oblasti (ne 0-1, unekoliko 2-3, veoma dobro 4-5)
-važan nacionalni simbol (ne 0, ima izvestan potencijal 1-3, da 4-5)
-može da se ispriča „interesantna priča“ o kulturnom dobru evokativno
mesto (ne 0, ima izvestan potencijal 1-3, da 4-5)
-poseduje izvesne osobine koje ga jasno diferenciraju od okolnih
kulturnih dobara (siromašno 0, adekvatno 2-3, dobro 4, odlično 5)
-privlačno za specijalne potrebe, što bi omogućilo veću posjećenost
od strane turista, kao na primer za organizovanje festivala (uopšte
ne o, poseduje izvestan potencijal 1-3, da 4-5)
-komplementarno je sa drugim turističkim proizvodima na destinaciji,
odnosno u regionu (uopšte ne 0, ima izvestan potencijal 1-3, da 4-5)
-turistička aktivnost u regionu (skoro nikakva 0, postoji u izvesnoj meri 2-3, visoka 4-5)
-destinacija se asocira sa kulturom (uopšte ne 0, u izvesnoj meri 2-3, visoko 4-5)

Faktori od značaja pri dizajniranju turističkog proizvoda

-pristup kulturnom dobru (nije dozvoljen 0, ograničen pristup
1-2, dozvoljen pristup svim elementima kulturnog dobra 3-4)
-dobar transport od populacionog centra do kulturnog dobra
(veoma je udaljeno/težak pristup 0, olakšana je dostupnost 1-2, odlična dostupnost 3.)
-blizina drugih kulturnih atrakcija (veoma je udaljeno/otežano 0, olakšan je pristup 1-2, rastojanje
se može lako i brzo preći peške 3)
-uslužne pogodnosti-parking, obeleženi putevi do kulturnog
dobra, osveženje, dostpnost informacijama (slabe 0,adekvatne 1-2, dobre 3-4, odlične 5)
Kulturni značaj
-estetska vrednost, uključujući arhitektonsku vrednost, ako seradi o građevinskom objektu (niska
0, srednja 1, visoka 2)
-istorijska vrednost (niska 0, srednja 1, visoka 2)
-edukaciona vrednost (niska 0, srednja 1, visoka 2)
-društvena vrednost (niska 0, srednja 1, visoka 2)
-naučno-istraživačka vrednost (niska 0, srednja 1, visoka 2)
-retkost kulturnog dobra na destinaciji, odnosno regionu
(uobičajena kulturna dobra iste vrste 0, manje uobičajena
kulturna dobra iste vrste 1, retka kulturna dobra iste vrste 2,
unikatno kulturno dobro iste vrste 3)
-reprezentativnost za destinaciju (slaba 1, dobra 2-3, odlična4)
Robustnost
-osetljivost kulturnog dobra (velika 0, prilična 2-3, nije osetljivo 4)
-stanje reparacije (slabo 0, donekle izvršeno 1, dobro 2-3, odlično 4)
-postojanje plana upravljanja kulturnim dobrom (nema plana 0, upriprami je 1-4, postoji 5)
-regularni monitoring i održavanje (slabo 0, donekle 1-2, dobro 3-4,
odlično 5)
-potencijal za tekuće investiranje i konsultaciju ključnih stejkholdera
(slab 0, adekvatan 1-2, dobar 3-4, odličan 5)
-mogućnost negativnog uticaja velikog broja posetilaca na fizičko
stanje kulturnog dobra (velika mogućnost 1, srednja mogućnost 2-
4, mala mogućnost 5), odnosno na životni stil i kulturne tradicije
lokalne zajednice (velika mogućnost 1, srednja mogućnost 2-4,mala mogućnost 5)
-mogućnost da modifikacija, kao deo razvoja proizvoda, ima negativan uticaj na fizičko stanje
kulturnog dobra (velika mogućnost 1, srednja mogućnost 2-4, mala mogućnost 5), odnosno na stil
života i kulturne tradicije lokalne zajednice (velika mogućnost 1,srednja mogućnost 2-4, mala
mogućnost 5)

Na osnovu izvršene analize postavlja se „matrica tržišne privlačnosti/robustnosti“ sa 9 ćelija,

označenih sa M (i,j) (i,j=1,2,3)
i za svako kulturno dobro se određuje kojoj ćeliji pripada, u zavisnosti od ocjene koju je dobilo u
prethodnom postupku ocenjivanja.

Ćelije su deifnisane na sledeći način:

M (1,1)- visoka vrednost indikatora kulturna značajnost/robustnost i mala tržišna privlačnost

M (1,2)- visoka vrednost indikatora kulturna značajnost/robustnost i srednja tržišna privlačnost
M (1,3)- visoka vrednost indikatora kulturna značajnost/robustnost i velika tržišna privlačnost
M (2,1)- osrednja vrednost indikatora kulturna značajnost/robustnost i mala tržišna privlačnost
M (2,2)- osrednja vrednost indikatora kulturna značajnost/robustnost i srednja tržišna
privlačnost
M (2,3)- osrednja vrednost indikatora kulturna značajnost/robustnost i velika tržišna
privlačnost
M (3,1)- mala vrednost indikatora kulturna značajnost/robustnost i mala tržišna privlačnost
M (3,2)- mala vrednost indikatora kulturna značajnost/robustnost i srednja tržišna privlačnost
M (3,3)- mala vrednost indikatora kulturna značajnost/robustnost i velika tržišna privlačnost