SPECIJALNE OBLASTI LOGISTIKE – USMENI

1. Gdje je nastala prva primjena logistike?

Prva primjena logistike nastala je u vojnim naukama i vojnoj praksi.

2. Porijeklo naziva logistika?

LOGISTICS (eng. reč) nauka o pozadinskoj službi (transport i snadbevanje).

Poreklo naziva logistika može se dovesti u vezu sa rečju LOGIKA, jer se logistika bavi logičkom
integracijom određenih aktivnosti koji vode ka postizanju nekog cilja.

LOGISTIKA je proces planiranja, organizovanja i kontrole robnih tokova od mjesta

proizvodnje do mjesta potrošnje uz zadovoljenje zahtjeva i potreba krajnjih korisnika i uz
minimalne troškove.
Nije rijedak slučaj da se u literaturi sretne definicija “7R“ (“Seven Right").

3. Seksagesimalni sistem?

Seksagesimalni sistem vodi porijeklo od Sumeraca. Postoji više teorija o porijeklu brojnog
sistema sa osnovom 60. Jedan od praktičnih razloga je mogao biti u činjenici da je broj 60
najmanji broj djeljiv sa 1, 2, 3, 4 i 5, pa je broj djelilaca bio maksimalan.

U seksagesimalnom pozicionom sistemu svaka pozicija ima interval od 59 brojeva. Na

primer, broj u pozicionoj seksagesimalnoj notaciji (1,1,1,1) je broj 219661 u dekadnom
sistemu, broj (2,2,2,2) je 439322, broj (3,3,3,3) je 658983 itd.

Formulisanje broja (n3, n2, n1, n0) predstavljeno je sumom:

Logistički trougao?

Vrijeme, kvalitet i troškovi.

4. Raspored tovara na brodu?

Rad sa tranzitnom teretnicom podrazumijeva kompleksan plan plovidbe, plan pretovarnih

operacija u lukama, definisanje novog balansa broda, novu konsolidaciju tereta itd.

Za sve navedene aktivnosti, neophodno je znanje i vještina o uslovima plovidbe,

karakteristika broda, poznavanje osobina cjelokupnog robnog asortimana, organizacija
pretovara, procjene rizika itd.

5. Na koje naučne i stručne discipline se oslanja logistika?

Da bi se shvatilo da je logistika danas prerasla u posebnu naučnu disciplinu treba istaći da se

ona oslanja na već priznate naučne i stručne discipline kao što su:

 pouzdanost,
 cena efektivnosti,
 terotehnologija,
 sistem inženjeringa,
 efikasnost sistema,
 integralna logistička podrška,
 kibernetika,
 razne statističke metode,
 operaciona istraživanja,
 sistem masovnog opsluživanja.

6. Šta je pouzdanost?
Pouzdanost je karakteristika sistema kojom se izražava ponašanje komponenata sistema u
očekivanim uslovima rada. Pod pouzdanošću podrazumeva se vjerovatnoća da će neki
predmet svoju namensku funkciju obavljati u datom intervalu i u datim uslovima.
Pouzdanost se definiše kao sposobnost nekog proizvoda ili robe da zadovolji u toku primene
uslovljene zahteve koji se postavljaju na ponašanje ili održavanje njihovih osobina na period
datog vremenskog trajanja.

7. Šta je cijena efektivnosti?

Cena efektivnosti; kao logističkog merila kvaliteta nekog sistema, može se izraziti na više
načina, zavisno od tipa sistema i njegovog zadatka, odnosno misije koju treba da ostvari, jer i
misija može biti zadata na više načina. Ako se kao zadatak ispunjenja misije uzme efektivnost
sistema, njen odnos prema ceni životnog ciklusa sistema prestavlja cena efektivnosti.

Cena efektivnosti = efektivnost sistema/cena životnog ciklusa

Efektivnost sistema; je merilo logističke osposobljenosti nekog sistema. Ona se definiše kao
verovatnoća da će sistem u zadatom vremenu i u datim uslovima uspešno obaviti postavljeni
zadatak.

8. Šta je terotehnologija?

Terotehnologija; predstavlja multidisciplinarni logistički pristup u pronalaženju optimalne

cene životnog ciklusa u razvoju i eksploataciji opreme. Ona je definisana kao kombinacija
menadžerstva, finansija, inženjerstva i drugih zanimanja primenjenih na materijalna dobra
da bi se radilo po što ekonomičnijoj ceni njenog životnog ciklusa. Ovde su prisutni svi
logistički elementi kao i u slučaju integralne logističke podrške.

9. Šta je sistem inženjering?

Sistem inženjering; je logistički pristup u iznalaženju optimalnog odnosa između operativnih

zahteva koje predstavlja korisnik sistema logističke podrške i ekonomskih činilaca. Ovaj
pristup ima veoma široku primenu u analizama i od postavljanja zadataka preko
projektovanja, razvoja, izrade i distribucije i eksploatacije. On obuhvata sve bitne činioce kao
što su pouzdanost, snadbevanje, ljudski činilac, sigurnost, mogućnost proizvodnje tj.
integralnu logističku podršku i cenu.

10. Šta je integralna logistička podrška?

Integralna logistička podrška. To nije nova naučna disciplina u odnosu na logistiku, već kao
nov pravovremeni način pristupa prilikom rešavanja i savladavanja logističke problematike
nekog sistema. Javlja se kao posebno logističko merilo za izbor nekog projekta odnos cene i
dobiti projekta.

11. Šta su operaciona istraživanja?

Cilj operacionih istraživanja u oblasti logistike je da se pronađu zakonitosti koje vladaju u

raznim njenim procesima. U tom smislu potrebno je identifikovati postojeće sisteme i
utvrđivati kakvi su odnosi između raznih objekata i parametara u njima. Optimizacija
logističkih procesa je glavni cilj operacionih istraživanja.

12. Šta je kibernetika?

Kibernetika; je nauka o zakonima upravljanja složenim dinamičkim sistemima. Pod

upravljanjem se u kibernetici podrazumeva korekciono delovanje na složeni dinamički
sistem, koji se ostvaruje pomoću signala koji nose informaciju pri širokom korištenju složenih
logističkih operacija i mehanizama povratne veze. Zadatak kibernetike je da obezbedi
optimalno upravljanje pod kojim podrazumevamo mnoštvo upravljačkih dejstava u skladu sa
ograničenjima postavljenim sistemom, koje obezbeđuje najpovoljniju vriednost kriterijuma
efektivnosti.

13. Šta je sistem masovnog opsluživanja?

Sistem masovnog opsluživanja; bavi se problemom analize sveobuhvatnih sistema. On se

inače sastoji od određenog broja kanala opsluživanja. To su sredstva pomoću kojih se izvodi
opsluživanje. Ona su ograničena u pogledu broja, a time i mogućnosti opsluživanja. Predmet
teorije masovnog opsluživanja je ustanovljenje zavisnosti između karaktera toka trebovanja,
broja kanala, produktivnosti kanala pomoću pravila koja važe za sistem masovnog
opsluživanja i njegovu efektivnost.

14. Podjela logistike prema oblastima u kojima se koristi?

Prema oblastima i delatnostima na koje se odnosi, logistika se može, globalno, podeliti na

sledeće potrebe logistike:

 Industrijska logistika
 Tehnička logistika
 Vojna logistika
 Poslovna logistika
 Povratna logistika
 Medicinska logistika

15. Industrijska logistika?

Industrijska logistika se bavi analizom svih delova logističkog procesa u proizvodnom
sistemu. Radi toga ona definiše industrijski logistički sistem, industrijsku logističku mrežu,
kao i razne unutrašnje i spoljašnje veze između objekata tih sistema i mreže.
Industrijska logistika predstavlja posebnu oblast logistike koja obuhvata:
 Studiju tržišta
 Koncepciju proizvoda
 Izbor i kontrolu distribucije repromaterijala i proizvoda
 Studiju cene proizvoda
 Kontrolu impulsa prodaje
  Operacije transporta
 Skladištenje

Uvođenje savremenih informacionih sistema uz primenu računarskih sistema, omogućava

industrijskim logističarima da donese brze i tačne analize, kao što su:
1. Analiza tržišta prema količinama: (tržišni proizvodi, raspored kupaca, oscilacije prema
sezonama)
2. Analiza transporta: (utovar, predviđanje, skladištenje)
3. Analiza kvaliteta usluga: (rokovi isporuke, dostavljanje, ambalaža)
4. Analiza optimalnih serija
5. Analiza mesta zastoja
6. Analize organizacione politike: (šema upravljanja preduzećem, organizacija proizvodnog
procesa, interne logističke podrške proizvodnje)

16. Tehnička logistika?

Tehnička logistika rešava tehničke probleme snabdevanja materijalom i probleme tokova
materijala u procesima izrade novih proizvoda (i usluga) kojima se stvaraju nove vrednosti.
Tehnička logistika kao disciplina dominantna je u području tehničkih nauka, a karakteritična
je za tzv. njemačku školu logistike.

17. Poslovna logistika?

Poslovna logistika obuhvata sve tokove, procese, sisteme i usluge koje su vezane za
opsluživanje jednog privrednog, poslovnog ili društvenog sistema. Posmatrano sa stanovišta
jednog konkretnog sistema logistika obuhvata sledeća područja:

1. Logistika nabavke obuhvata sve materijalne i informacione tokove dopreme sirovina,

repromaterijala, poluproizvoda, rezervnih delova, pogonskih, potrošnih i drugih materijala
potrebnih za dalju proizvodnju ili potrošnju.

2. Logistika proizvodnje obuhvata tokove materijala, informacija i energije u industrijskim

kompleksima (pogonski, međupogonski, skladišno pretovarni tokovi)

3. Logistika distribucije obuhvata tokove finalnih proizvoda od fabričkog skladišta preko

regionalnih ili skladišta za isporuku do krajnih korisnika na tržištu.

4. Logistika povratnih materijala obuhvata tokove: ambalaže, otpadnih materijala, materijala

za reciklažu, neispravnih proizvoda, praznih tovarnih jedinica itd.

Logistika nabavke i distribucije su direktno vezane za opsluživanje tržišta nabavke i prodaje,

pa se ova dva područja često nazivaju marketing logistika, a logistika proizvodnje se naziva
industrijska logistika (proizvodna logistika).
18. Medicinska logistika?

Medicinska logistika je logistika lekova, medicinskog i hirurškog materijala, medicinskih

uređaja i opreme, i drugih proizvoda potrebnih za podršku doktorima, medicinskim sestrama
i drugim medicinskim i stomatološkim stručnjacima. Funkcije medicinske logistike su važan
dio zdravstvenog sistema: nakon troškova osoblja, medicinski materijal je jednostavno
najskuplji deo troškova zdravstvene zaštite.

Potrebno je upravljati kompletnim lancem snabdevanja u medicini kako bi se obezbedila

efikasnost distributivnih tokova i adekvatno upravljanje medicinskim otpadom. Upravljanje
snabdevanjem lekova predstavlja proces strateškog planiranja, selekcije, nabavke,
skladištenja, transporta i isporuke lekova u cilju obezbeđenja potreba zdravstvenih ustanova
i pacijenata. Pacijent mora da dobije kvalitetan, bezbedan i efikasan lek u pravo vreme i na
pravom mestu. Ukoliko medicinske ustanove ili apoteke žele da pružaju kvalitetne usluge
korisnicima ne sme se desiti ni u jednom trenutku da nekih lekova ili potrebnih radnih
sredstava nema u zalihama. To znači da u skladištima roba uvek mora postojati potrebna
količina roba.

19. Lijekovi?

Kvalitet leka treba da ostane identičan i u distributivnom lancu, do krajnjeg korisnika, u

skladu sa svojom dozvolom za lek. Lekovi se najčešće skladište po abecednom redu i po
pravilu čuvaju na suvom, prozračnom mestu, na temperaturi do 25 stepeni, zaštićeni od
svetla i u originalnom pakovanju.

Određeni lekovi zahtevaju čuvanje i transportovanje na niskim temperaturama, 2°C – 8°C.

Taj lanac se naziva Hladni lanac snabdevanja i on podrazumeva proizvodnju, skladištenje i
transport proizvoda na temperaturi nižoj od ambijentalne.

Lekovi kojima je istekao rok trajanja, kao i korištena medicinska oprema mogu postati
nedelotvorni, te opasni po zdravlje ljudi, te se stoga moraju odlagati u posebne spremnike i
zbrinjavati termičkom obradom – spaljivanjem u posebnim spalionicama kako njihov sadržaj
ne bi dospio u okolinu.

20. Podjela otpada koji nastaje u zdravstvenim ustanovama?

Opasni medicinski otpad - 10% do 30%: Oštri otpad; Patološki otpad; Infektivni otpad;
Farmaceutski otpad; Genotoksični otpad; Posude pod pritiskom; Otpadni amalgam; Opasni
hemijski otpad; Ostali hemijski otpad.

Komunalni otpad - 70% do 90%: Otpad koji nastaje u zdravstvenim ustanovama i koji ne
sadrži opasni otpad. Zbrinjava se kao komunalni otpad, jer nije nastao pri pružanju
zdravstvene zaštite i ne predstavlja rizik za zdravlje i okolinu.
21. Otpad i sirovine?

“Otpad je sirovina, a ne smeće“… Osnovni cilj, jeste da se sve korisne sirovine iz otpada
iskoriste, kako kroz reciklažu, tako i kroz RDF gorivo i čisti kompost.

22. Značaj transporta?

Transport prema predstavlja najvažniju logističku aktivnost i da bi se omogućilo neometano

vođenje transportnog procesa mora se integrisati niz aktivnosti u jednu koherentnu celinu.
Transport je prirodan i dinamičan deo svake moderne prostorne ekonomije i nudi velike
ekonomske koristi, te pospešuje ekonomski razvoj, što potvrđuje istraživanje u kojem je
naglašeno da teretni transport igra ključnu ulogu u današnjim ekonomijama.

23. Trend urbanizacije?

Trend urbanizacije je u stalnom porastu u svetu, što povećava frekventnost isporuka robe i
zahteve za transportom, što ga čini još bitnijim faktorom kompletnog lanca snabdevanja. Ako
se tome doda činjenica da je potrebno povezati proizvodnju i potrošnju koje su u velikom
broju slučajeva udaljeni hiljadama kilometara, poznavanje i merenje sopstvenih performansi
je preduslov za efikasno poslovanje transportnih kompanija.

24. Troškovi transporta?

Transport predstavlja najskuplji logistički podsistem, odnosno podsistem koji prouzrokuje

najveći procenat logističkih troškova. Transportni troškovi predstavljaju najznačajniju stavku
u ukupnim logističkim troškovima.

Ako se posmatra struktura ukupnih logističkih troškova transportni troškovi učestvuju oko
40%, a u ukupnoj ceni koštanja učestvuju i do 20%. Neophodno je svakodnevno raditi na
smanjenju tih troškova, naročito kada su u pitanju velike kompanije koje imaju veliki obim
izvršenih transportnih kretanja na dnevnom nivou.

25. Mjerenje i praćenje indikatora performansi?

Postupak merenja i praćenja indikatora performansi je od velikog značaja za rad svake

transportne kompanije. Utvrđivanjem performansi koje imaju najveći uticaj na efikasnost
poslovanja transportnih kompanija omogućava se optimizacija logističkih procesa i kraće
vreme izvršenja istih.

U razvijenim zemljama sveta praćenje ključnih indikatora performansi je prepoznato kao

nužnost i potreba, kako zbog poboljšanja rada samih kompanija tako i zbog sve veće
konkurentnosti na tržištu, i predstavlja neizostavan deo logističkih procesa svake kompanije.
Međutim, zemlje u razvoju, još uvijek nisu prepoznale u potpunosti važnost utvrđivanja
ključnih performansi ili su na samom početku prepoznavanja značaja istih.
26. KPI – Ključni indikatori performansi?

KPI su mere koje organizacije mogu da koristite za procenu sopstvenog učinka. KPI pomažu
menadžerima transportnih kompanija da odrede koje komponente kompanije zahtevaju više
brige i kontinuiranog praćenja kako bi se postigle vrednosti koje će zadovolјiti korisnike
usluga.

27. SWOT analiza?

Najčešće korišćena tehnika za utvrđivanje stanja preduzeća jeste SWOT analilza. SWOT
analiza se koristi kod donošenja strateških odluka. SWOT analiza ima široku primenu u
različitim preduzećima i kod donošenja različitih odluka u njima. SWOT analiza se koristi u
kombinaciji sa drugim metodama kako bi se omogućilo preciznije donošenje odluka.

SWOT analiza daje podatke kroz četiri elementa matrice – snage i slabosti kao unutrašnji
faktori i prilike i pretnje, kao vanjski faktori uticaja na poslovanje preduzeća.

Unutrašnji faktori su oni koji se nalaze u preduzeću i na koje rukovodioci u preduzeću,

zajedno sa ostalim zaposlenim mogu uticati svojim odlukama i aktivnostima. U vanjske
faktore spadaju oni na koje rukovodioci preduzeća i zaposleni ne mogu uticati.

Na osnovu SWOT analize formiraju se strategije koje nastoje da korišćenjem snaga

preduzeća minimiziraju pretnje iz okruženja, kao i da iskorišćavanjem prilika minimiziraju
slabosti u preduzeću. Cilj SWOT analize jeste da se maksimiziraju snage i prilike
minimiziranjem slabosti i pretnji, a da se minimiziraju slabosti i pretnje maksimiziranjem
snaga i prilika.

28. FUCOM metoda?

FUCOM daje mogućnost da se precizno odrede vrijednosti težinskih koeficijenata svih

elemenata koji se međusobno porede na datom nivou hijerarhije, uz zadovoljavanje uslova
konzistentnosti poređenja. FUCOM metoda spada u grupu subjektivnih metoda.

U prvom koraku vrši se rangiranje kriterijuma. Rangiranje se vrši prema značajnosti

kriterijuma, odnosno od kriterijuma za koji očekujemo da ima najveći težinski koeficijent,
prema kriterijumu namanje značajnosti.

U drugom koraku vrši se uzajamno poređenje rangiranih kriterijuma i određuje se uporedna

značajnost kriterijuma. Uporedna značajnost kriterijuma evaluacije predstavlja prednost koju
ima kriterijum ranga Cj(k) odnosu na kriterijum ranga Cj(k+1).

Uporedna značajnost kriterijuma definiše se na jedan od dva načina:

a) Donosioci odluke u skladu sa svojim preferencijama definiše uporednu značajnost između

posmatranih kriterijuma.
b) Donosioci odluke na osnovu unapred definisane skale za poređenje kriterijuma vrše
poređenje kriterijuma i time određuju značajnost svakog pojedinačnog kriterijuma iz izraza.

U trećem koraku proračunavaju se finalne vrednosti težinskih koeficjenata kriterijuma

evaluacije. Za dobijene vrijednosti težinskih koeficjenata konzistetnost iznosi  0.

29. CRITIC metoda?

Critic metoda pripada grupi objektivnih metoda. Koristi se za određivanje vrednosti težinskih
koeficjenata kriterijuma.

30. SWARA METODA?

Koristi se za dobijanje relevantnih težinskih koeficijenata.

Korak 1. Kriterijumi se sortiraju u padajućem redosledu, na osnovu njihovih očekivanih

značaja. U ovom koraku stručnjaci vrše rangiranje definisanih kritrerijuma u zavisnosti od
značaja koji imaju. Na primer, najznačajniji kriterijum je na prvom mestu, najmanje značajan
kriterijum je na poslednjem mestu.

Korak 2. Polazeći od prethodno utvrđenog ranga, određuje se relativna važnost tog

kriterijuma (kriterijum Cj), u odnosu na sledeći (Cj+1), , i to se ponavlja za svaki naredni
kriterijum. Prvo polje u drugoj koloni uvek ima vrednost 1.00, dok ostale označavaju upravo
dominaciju jednog kriterijuma u odnosu na sledeći.

Korak 3. Određivanje koeficijenta kj.

Korak 4. Određivanje proračunatih težina qj.

Korak 5. Proračun težinskih koeficijenata.

31. MARCOS metoda?

MARCOS metoda bazira se na definisanju odnosa između alternativa i referentnih vrednosti

(idealnih i anti-idealnih alternativa). Na osnovu definisanih odnosa određuju se funkcije
korisnosti alternativa i vrši se kompromisno rangiranje u odnosu na idealna i antiidealna
rešenja. Preferencije odluka definišu se na osnovu funkcija korisnosti. Funkcije korisnosti
predstavljaju poziciju alternative u odnosu na idealno i anti-idealno rešenje. Najbolja
alternativa je ona koja je najbliža idealnoj i istovremeno najudaljenija od anti-idealne
referentne tačke.

Korak 1: Formiranja početne matrice odlučivanja. Višekriterijumski modeli podrazumevaju

definisanje skupa od n kriterijuma i m alternativa. U slučaju grupnog donošenja odluka
potrebno je formirati i skup eksperata koji će izvršiti evaluaciju alternativa prema
kriterijumima. U slučaju grupnog donošenja odluka, ekspertske korespodentske matrice
agregiraju se u početnu agregiranu matricu odlučivanja
Korak 2: Formiranje proširene početne matrice. U ovom koraku vrši se proširenje početne
matrice kroz definisanje idealnog (AI) i antiidealnog (AAI) rešenja. Antiidealno rešenje (AAI)
predstavlja najlošiju alternativu dok idealno rešenje (AI) predstavlja alternativu sa najboljom
karakteristikom.

Korak 3: Normalizacija proširene početne matrice

Korak 4: Određivanje otežane matrice

Korak 5: Proračun stepena korisnosti alternaiva Ki.

Korak 6: Određivanje funkcije korisnosti alternativa f(Ki). Funkcija korisnosti predstavlja

kompromis posmatrane alternative u odnosu na idealno i anti-idealno rešenje.

Korak 7: Rangiranje alternativa. Rangiranje alternativa vrši se na osnovu konačnih vrednosti

funkcija korisnosti. Poželjno je da alternativa ima što veću vrednost funkcije korisnosti.

32. EDAS metoda?

Edas metoda predstavlja metodu višekriterijumskog odlučivanja.

Korak 1. Formiranje matrice odlučivanja

Korak 2. Proračun prosečne vrednosti svih kriterijuma
Korak 3. Proračun pozitivne udaljenosti od prosečne vrednosti (PDA) i negativne udaljenosti
od prosečne vrednosti (NDA), u skladu sa tipovima kriterijuma. 𝑃𝐷𝐴𝑖𝑗 i 𝑁𝐷𝐴𝑖𝑗 predstavljaju
pozitivnu i negativnu udaljenost i alternativa od prosečnog rešenja, u odnosu na j kriterijum.
Korak 4. Određivanje otežane vrednosti zbira PDA i NDA za svaku alternativu
Korak 5. Normalizovanje vrednosti SP i SN za sve alternative
Korak 6. Proračun proječne ocene za sve alternative
Korak 7. Rang alternativa prema opadajućim vrednostima ocenjivanja (AS). Alternativa sa
najvećom prosečnom ocenom predstavlja najpogodnije rešenje.
33. ARAS metoda?

Korak 1. Formiranje početne matrice

Korak 2. Formiranje normalizovane matrice.

Korak 3. Formiranje otežane normalizovane matrice.

Korak 4. Utvrđivanje funkcije optimalnosti.

Korak 5. Stepen korisnosti. Stepen korisnosti alternativa se računa poređenjem varijanti koje
su analizirane sa idealnom koja se označava 𝑆0.
34. Značaj logistike u zemljama u razvoju?

Kada su u pitanju zemlje u razvoju poslednjih nekoliko godina kompanije su prihvatile i uočile
značaj koji donosi logistika, te su počeli više pažnje pridavati ovoj oblasti. Ovo je naročito
bitno za transportne kompanije, jer je neophodno voditi računa o strukturi voznog parka,
ljudskim resursima i rukovodiocima u podsistemima.

Upravo iz ovih razloga vidljiva je potreba za pravovremenim i kvalitetnim donošenjem odluka

koje pozitivno utiču na efikasnost transportnih kompanija, jer one se javljaju u ulozi
logističkoj provajdera koji mora uz najmanju moguću cenu osiguratii traženi kvalitet usluge.
Ispunjenje navedenog je u drektnoj zavisnosti od starosti voznog parka, vozačima koji njima
upravljaju i rukovodiocima koji donose odluke. U kompanijama koje se bave pružanjem
logističke usluge, kao što je slučaj u ovom radu, veliki udeo u troškovima predstavlja
potrošnja goriva na koju svesno ili nesvesno utiču vozači. Jedan od načina da se utiče na
smanjenje potrošnje goriva je uvođenje načina sistema nagrađivanja vozača koji ostvare
najbolje rezultate sa aspekta potrošnje goriva.

35. Šta je logistički informacioni sistem?

Logistički informacioni sistem se definiše kao skup metoda, procesa i operacija za

prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru određene
logističke organizacije, i pritom uključujući opremu koju je neophodno koristiti u te svrhe,
kao i stručne kadrove koji obavljaju te aktivnosti.

36. SERVQUAL model?

Servqual model za merenje kvaliteta definisan je na osnovu modela analize neusklađenosti

Gap-ova. Gap predstavlja razliku između opažanja i očekivanja korisnika pružene usluge.
Opažanje predstavlja subjektivnu percepciju korisnika, odnosno formiranje utiska kod
korisnika prilikom pružanja usluge, dok očekivanja obuhvataju želje korisnika.

Sadašnji model sastoji od 22 pitanja za opažanja i 22 pitanja za očekivanja, što ukupno iznosi
44 pitanja od kojih se sastoji upitnik.

37. Dimenzije SERVQUAL modela?

 POUZDANOST – sposobnost da se isporuči obećana usluga na odgovarajući način

 SPOSOBNOST – brižljivost, spremnost da se pomogne i pruži brza usluga
 SIGURNOST – znanje i učtivost zaposlenih, i sposobnost da steknu poverenje u njih
 EMPATIJA – pružanje personalizovane usluge, posmatranje potrošača kao pojedinca
 OPIPLJIVOST – prisustvo fizičkih elemenata, materijalizacija usluge.
38. Šta je ANOVA?

Analiza varijanse (ANOVA) je uobičajen metod za poređenje srednjih vrednosti za tri ili više
grupa ispitanika. Anova je, uz t-test, najčešće korištena parametrijska statistička metoda za
testiranje hipoteza. Tehnički govoreći analiza varijanse ispituje veličinu varijabilnosti u
zavisnoj varijabli i pokušava objasniti odakle dolazi taj varijabilitet.

39. Kako se kretanje putnika može podijeliti?

Kretanje putnika može se podeliti prema:

• svrsi kretanja
• vremenskoj distribuciji kretanja
• izboru načina putovanja
• dužini transportne rute
• prostornim karakteristikama kretanja

40. Šta je usluga?

Usluga je aktivnost ili korist koju jedna strana može ponuditi drugoj, uglavnom je neopipljiva
i ne rezultira vlasništvom bilo čega. Njena proizvodnja može, ali i ne mora biti povezana s
opipljivim, fizičkim proizvodom.

41. Karakteristike usluga?

• neopipljiva
• usluge su nedeljive od proizvodnje (pružanja) i korištenja
• usluge se ne mogu skladištiti
• heterogenost
• odsutnost vlasništva

42. Šta su to očekivanja korisnika?

Očekivanja su pokušaji mentalne pretpostavke budućih događaja te su pozitivno ili

negativno usmerena ili strukturirana od kognitivnih, afektivnih ili konotativnih sastavnica.
Očekivanja korisnika se oblikuju prema imidžu kompanije, usmenoj predaji, promotivnim
naporima kompanije i ceni.

43. Opažanja korisnika?

Percepcija je proces kojim pojedinac bira, organizuje i tumači informacije kako bi stvorio
celovitu sliku sveta.

44. Šta je cilj lanca snabdjevanja?

Cilj kompletnog lanca snabdevanja predstavlja nalaženje optimuma sa aspekta svih koji u
njemu učestvuju.
45. Definicija lanca snabdijevanja?

Lanac snabdijevanja predstavlja skup tri ili više organizacije koje su direktno povezane sa
jednim ili više tokova proizvoda, usluga, finansija i informacionih tokova od izvora do
krajnjeg korisnika.

46. Učesnici lanca snabdijevanja?

47. Izbor dobavljača?

U današnjim savremenim lancima snabdevanja adekvatan izbor dobavljača predstavlja

pitanje od strateškog značaja za celokupno poslovanje kompanija i ključni strateški faktor.

Izbor dobavljača je početni korak aktivnosti u procesu stvaranja proizvoda i predstavlja

ključni faktor za kompanije koje žele biti uspešne u današnjim strogim uslovima tržišta.
Uspeh kompletnog lanca snabdevanja u velikoj meri zavisi od izbora dobavljača, dok autori
Singhi dr., (2012) u svom radu ističu da je proces izbora dobavljača je jedan od najznačajnijih
faktora koji ima direktan uticaj na performanse organizacije.

48. Četiri faze izbora dobavljača?

1. Definisanje problema - definisanje potrebnih elemenata za izvšenje procesa nabavke.

2. Formulisanje kriterijuma - bitni su kompaniji sa aspekta njenih trenutnih potreba i
zahteva koji se postavljaju pred njom i na osnovu kojih će se vršiti vrednovanje potencijalnih
dobavljača.
3. Kvalifikacija - kvalifikacija dobavljača na osnovu njihovih katakteristika koje poseduju, a
prema formiranim kriterijumima u prethodnoj fazi.
4. Izbor dobavljača