JUSGGŠ,,Inž.

MARKO RADEVIĆ”
Dnevnik čitanja
,,Nečista krv”
Borislav ,,Bora” Stanković

Teodora Popović III-1

O piscu:
BIOGRAFIJA
Rođen je 31. marta 1876. godine u Vranju od oca
Stojana, koji je bio po zanimanju obućar, i majke
Vaske, ćerke bogatog vranjanskog trgovca Riste
Grka.Imao je mlađeg brata Timotija koji je umro u
drugoj godini. Otac mu umire 1881. godine, a majka
1883., tako da se od tada o njemu starala Zlata,
njegova baba po ocu. Baba Zlata je poticala iz stare
ugledne, ali osiromašene vranjanske porodice i često
mu je pričala o „starom“ Vranju.

U Vranju je završio osnovnu školu i sedam razreda

gimnazije (koja danas nosi njegovo ime). Osmi razred
je završio u Nišu gde je i maturirao Baba Zlata umire
8. februara 1896., iste godine kada on upisuje
Ekonomski odsek Pravnog fakulteta u Beogradu.

Zbog nedostatka novca prodaje kuću lokalnom svešteniku.

Godine 1900., izdaje, u časopisu Zvezda treći čin dela Koštana, koje je po njegovim rečima
pozorišna igra u četiri čina. Cela drama štampana je u Srpskom književnom glasniku 1902.
godine, iako je Stanković više puta prepravljao sve do konačne verzije 1904Iste godine završava
Pravni fakultet u Beogradu i ženi se Beograđankom Angelinom Milutinović. Sa njom je imao 3
kćeri. U periodu 1903-1904. provodi nekoliko meseci u Parizu, a posle povratka radi kao carinik i
poreznik.

Objavljuje roman Nečista krv 1910. godine, koji je odmah proglašen za remek delo srpske
književnosti.Godine 1915. ostavlja porodicu u Kraljevu i kao poslanik Ministarstva vera se
povlači pred neprijateljem u Niš, sa moštima Stefana Prvovenčanog. U Podgorici ga Austrougari
zarobljavaju i interniraju u Derventu.Jula 1916. godine uz pomoć prijatelja biva pušten kući u
Beograd. Tamo piše kulturnu rubriku u Beogradskim novinama kako bi prehranio
Porodicu.Godine 1920. postaje činovnik Ministarstva prosvete u Umetničkom odeljenju.U aprilu
1924. slavi tridesetogodišnjicu književnog stvaralaštva i njegova drama Koštana se opet štampa
i igra.

Dana 22. oktobra 1927. godine umro je u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju.
KNJIŽEVNO DJELO
Njegovo celokupno književno delo je vezano za Vranje, iako je u Vranje retko odlazio i nema
podataka da je ikada bio u okolnim selima; čak nije poznavao geografski položaj materijalnih
mesta.U jednom predavanju je priznao da je svoje likove oblikovao prema pričama koje je
slušao i spajao elemente više ličnosti kako bi njegovi likovi delovali punije.Njegovo stvaralaštvo
uglavnom se svrstava u realizam, ali ima osobine koje naginju ka naturalizmu. Novija kritika
svrstava ga u začetnike moderne srpske književnosti.

Uveo je vranjanski govor u književnost, zbog čega je bio

stalno kritikovan od strane mnogih savremenika
školovanih na zapadu. Oni su kritikovali njegov jezik i
stil pisanja, govoreći da su njegova dela „nepismena i
orijentalna.“

Javljajući se u vreme kada se mlađa generacija sve

intenzivnije orijentiše prema zapadnjačkim uzorima,
ostaje privržen realističkim tradicijama; dela su mu
prožeta osećanjem naklonosti prema patrijarhalnom
svetu stare Srbije. Opisujući tragične ličnosti, junake
koji propadaju kao „poetične žrtve ljubavi“, dao je
upečatljivu sliku zavičajnog Vranja, raslojavanje i
degeneraciju starih trgovačkih porodica, prodiranje
seoskog elementa u grad. Bio je slikar strasnih sukoba i
nostalgije za mladošću. Proza mu je nadahnuta
osećajem fatalizma i istočnjačke čulnosti. Pored
pripovedaka i romana okušao se i kao dramski pisac.
Beogradske prilike za vreme Prvog svetskog rata opisao je u memoarskom delu Pod
okupacijom.

Nijedan njegov rukopis nije sačuvan.

 O KNJIŽEVNOM DJELU:
Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Tema: Ropski položaj srpske žene u patrijarhalnoj poporodici 19-og veka

Ideja (poruka): Raspad feudalizma nije doneo boljitak u odnosu: muž - žena, gazda - sluga. Žena oseti
dah slobode tek kad postane udovica, ali i to je više izuzetak, nego pravilo

Mesto i vreme radnje: Vranje u vreme turske okupacije i nakon oslobođenja

Roman „Nečista krv“ jedno je od najboljih dela pisca Borisava Stankovića koji se smatra najboljim
predstavnikom srpskog realizma. Roman je izašao 1910. godine. Radnja se odvija u Stankovićevom
rodnom kraju Vranju u vreme njegova života – krajem 19. i početkom 20. veka.

Vranje se menjalo tokom godina u socijalnom i ekonomskom pogledu, a sve to usled političkih promena.
Naime, južna je Srbija bila oslobođena 1876. godine.

Radnja romana vrti se oko prelepe devojke Sofke. Sofka je bila jedinica u nekad bogatoj trgovačkoj
porodici koja je sada, svakim danom, postajala sve siromašnija. Iako na prvi pogled roman možemo da
svrstamo u „roman lika“, budući da su prikazane društvene promene toga vremena u Vranju, roman
„Nečista krv“ svakako je i društveni roman.

Pisac nastavlja realističku tradiciju, pa većina karakteristika romana pripada realizmu (pripovedač,
psihološka i socijalna motivacija likova, linearni tok radnje, kritika društva, stvarni opisi), iako
primećujemo i neke modernističke odlike. No, ne možemo reći da delo samo zadire modernu, već i
potpuno usvaja neke od postupaka tog razdoblja – a jasno se vide, primerice, u tome kako pripoveda i
kroz Sofkin lik te se time izvršava kompletna analiza lika.
Što se tiče regionalne pripadnosti pisca, ona se očituje kroz njegov odabir svog rodnog mesta Vranja za
mesto radnje te korištenjem srpskog jezika uz korištenje brojnih turcizama koji su prepoznatljivi za to
mesto. Ovaj roman zasnovan je kao kronika grada, ali prerastao je i u psihološki roman na temelju opisa
karaktera. Postignut je sklad između psihološke i sociološke motivacije. Prikazana je istorija dve porodice
različitog staleža, bogatih i siromašnih te sukob između mladih i starih.

Roman „Nečista krv“ je svojoj pojavom 1910. godine bio preloman događaj za razvitak srpskog romana
jer je bio interesantan i originalan po tematici kojom se bavi i podneblju koje uvodi u književnost, živim i
dinamičnim likovima, složenoj psihologiji itd.
Delo je napisano u 33 poglavlja.
DJELO PREPRIČANO PO POGLAVLJIMA

1.) Istorija Sofkinih predaka

Na početku romana autor nam predstavlja hadži-Trifuna, Sofkinog pramdedu, koji je bio silno bogat,
strog i prek. Čak se pričalo da je neke i ubio. Svi su ga poštovali, ne samo u kući, nego i u varoši i crkvi,
naročito otkad se vratio sa hadžiluka. Imao je jednu slabu tačku - neposlušnog sina jedinca, koji se družio
sa Turcima i begpvima, s njima jeo pio, pa čak i u njihove hareme odlazio. U grdnji i nesalganju sa sinom
starac i umre. Od tad u njihovoj kući znalo se samo za raskošan život pun izobilja. Stanković zatim,
akcenat stavlja na čuvenu Conu, Sofkinu prambabu, koja ne samo da je pušila, nego i oružjem rukovala.
Kao udovica nije se htela preudati, ali zaljubila se u mladog učitelja Nikolču, a kad je zatrudnela,
prerezala vene i tako umrla. Pa čuveni Sofkin deda Kavarola, koji se dva puta ženio: pa njegova sestra
Naza, koja se tri puta turčila; pa ludi Rista.

(2.) Sofkini roditelji

Sofkin otac efendi-Mita, bogatašev sin, bio je lep i učen. Govorio je turski, grčki i arapski. Umesto, kako
je bio običaj, da se oženi bogatom devojkom i uveća svoj imetak, oženio se siromašnom Todorom, koja
se tek po udaji razlepšala. Iz tog braka rodila se Sofka. Otac je nastavio da putuje i da se druži sa
begovima. Kad bi se vraćao kući, retko je s kim razgovaroa. Čak su mu i jelo morali odnositi u njegovu
sobu na spratu. Ljubav i pažnju poklanjao je jedino maloj Sofki. Njegova žena ćutke je podnosila sve
njegove hirove, srećna što je nju izabrao i zadovoljna kad bi on zbog Sofke prozborio koju i sa njom.

(3.) Odlazak Turaka - propast efendi-Mitinog imanja

Dođe oslobođenje - nesta turske vlasti, a efendi-Mita zajedno sa Turcima i begovima pobeže u Tursku,
ostavivši slugi Tonetu da, kako zna i hoće poslove oko imanja i suda svršava. Tone se na račun bivšeg
gazde obogatio. Efendi-Mita retko se vraćao kući, a njegovo imanje svelo se na nekoliko zaparloženih
vinograda i jednu njivu kraj Morave. Magda, bivša sluškinja, pomagala je da se propast efendi-Mitine
kuće odmah ne primeti. Pomagali su i neki seljaci zahvani što su sad dobili svoje njive, koje su kao sluge
za račun gazde obrađivali. Sofka je izrasla u pravu lepoticu bujnih grudi i kose. Rodbina se utrkivala ko će
pre da je ugosti, znajući da je ona poslednji izdanak porodice glavne kuće.

(4.) Lepotica Sofka i njeni jadi

U ovoj prići Stanković slika Sofkinu lepotu sa puno detalja i dozom erotike, njene nemire i jade. Već je
pregurala 26-u, a još je devojka. Budna sanjari o svojoj svadbi, mladoženji, bračnoj sreći. Tako usamljena
i željna muških dodira umalo da "zgreši" sa mutavim Vankom, koji je banuo u njenu kuću dok je bila
sama.

(5.) Kašalj, lubav i siromaštvo ne mogu se sakriti

Pred Uskrs stiže efendi-Mitin glasnik praznih ruku. Todora mužu šalje poklone kao znak da još nisu
totalno propali, ali zato iznajmljuje podrum novopečenom gazdi Tonetu. Na ulicama seljaci, bivši
nadničari, teraju besne konje, a uveče efendi-Mitina žena i kći večeraju jela, koje je verna Magda donela
sa groblja. Sve se izmenilo, samo Sofka još nosi šalvare i čuva ponos.

(6.) Velika iluzija

Za Uskrs Magdin sin je sebi spremio jagnje, a u efendi-Mitinu kuću doneo prase. Kao nekad kuća je puna
gostiju, koji donose poklone. Prvo su stigli seljaci, još nesvesni novog stanja, ponizno čestitaju praznik.
Došao je i stari sveštenik Rista. Sofka služi kafu, a na prsima košulja odapeta, te joj se vide grudi, naročito
ona crna i strasna udolina.
(7.) Efendi-Mita prodaje kuću
Posle Uskrsa počeše stizati glasnici, obavešatavajući Todoru da je efendi-Mita živ i zdrav, a posla im
nešto novca i robe za haljine. Todoru poče moriti sumnja: ili je na samrti, ili je prodao i kuću. Kad ubrzo
potom dođe u gluvo doba noći, poverovaše u ovo drugo.

(8.) Gazda Marko

Sofkin otac i gazda Marko, "kupac", dođoše sa sviračima. Gosta dočekaše kako dolikuje bogatoj kući.
Magda, videvši da nestaje pića, krade vino iz Tonetovog podruma. Gazda Marko je oduševljen, a oko mu
zapelo za lepu Sofku, pa kaže: - Ja što rekoh, ne porekoh!"

(9.) Gazde i sluge

U ranu zoru gazda Marko dođe pred svoj dom. Sluga Arsa navrat-nanos požuri da dočeka gospodara.
Gazda-Markova žena Stana, ne razlikuje se mnogo od slugu, jer on je i njen vlasnik i gospodar. Sve
njegove zapovesti bespogovorno izvršava.

(10.) Gazda Marko nije kupio kuću, već isprosio Sofku

Sofka je u prvi mah pomislila da se udaje za gazada Marka i bi joj krivo, ali kad saznade da je isprošena za
njegovog dvanaestogodišnjeg sina, razbesne se. Prvi put se suprostavila ocu. On saoseća u njenom bolu,
ali je uverava da se od ljubavi ne živi. Eto, on je njenu majku uzeo iz ljubavi, pa je sad došao do
prosjačkog štapa.

(11.) Sofka se kaje i pristaje

Ostavši sama Sofka se kajala što je oca naterala da se pred njom ponizi i ispovedi. Odavno je znala da se
neće udati za sebi ravna. Kad je tako - zar je bitno ko je on i da li je dete. Ona obavesti sve da pristaje na
zadovoljstvo svih, a naročito svog oca. Pucnjavom iz pušaka obelodanjena je prosidba. Gazda Marko je
snahi poklonio ogrlicu od dukata, a još više zlata ostavio efendi-Miti da se Sofka spremi kako dolikuje
gazdinskim kućama.

(12. U gazda Markovoj kući

Rano zorom gazda Marko dojaha kući i obavesti ženu Stanu da je stvar svršena. Poče užurbano
spremanje za doček prijatelja. Stigoše i svirači i mnoštvo naroda. Pred efendi-Mitu sluga Arsa iznosi
razene rakije, piće se služi čak i Ciganima.

(13.) Gazda Marko izbliza

Pre nego se doselio u varaoš gazada Marko je živeo u Turskoj u selu Pčinja. Družio se sa Arnautima i
prodavao stoku za tursku vojsku. Tako se obogatio. Pobratimio se sa Arnautom (Šiptarom) Ahmetom i
otad su bili nerazdvojni. Ahmet nije imao dece, pa je usvojio sinovca Jusufa, koji je odrastao u Markovoj
kući. Međutim, Jusuf se spetlja sa Markovom sestarom i ona zatrudne. Poslali su je u manastir, a mladić
iz Markova brastva, uprkos silnoj straži, ubije Jusufa i donese njegovu glavu. Zbog toga se gazda Marko i
doselio ovamo u varoš, da sačuva Tomču, sina jedinca.

(14.) Zluradi svet

Posle prosidbe zlurada svetina odahnu. Milo im što tako rđavo prođe najveća lepotica. Udala se u
seljačku kuću za dete. Sofka je sva ogovaranja stojički podnosila. Dičila se nizom dukata oko vrata.
Njihova kuća je, zahvaljujući njoj, ponovo zablistala punim sjajem. Svekar ju je, mimo običaja, stalno
pohodio i obasipao poklonima, a na rastanku bi se u njenoj ruci uvek našao dukat.
(15.) Sofka u hamamu
Pred svadbu Sofka sa baba-Simkom, koja se udavavala za Turčina. pođe u hamam (tursko kupatilo). Uz
pout su ih pratili radoznali pogledi devojaka i žena.

Slika kupatila i atmofere u njemu tako je plastična da čujete vrisku i ciku nagih devojaka i mladih žena.
gledate kako jedna drugu zadirkuju, ističući svoje vlažne i bele obline. Jedna od njih zapeva, a ostale
prihvatiše: "Јао, јао, је l' te, diko, žao? Је l' te žao što se rastajemo?" Sofka, krijući se, zaplaka, ali se brzo
pribra, pa ispi rakiju, smešeći se.

(16.) Pripreme za svadbu

Noć uoči svadbe u gazda-Markovoj kući opšti metež; peku se prasad i jagnjad, a reduše spremaju razna
jela. Ovim paćenicama to je retka prilika da zaborave na svoje jade. Kao kerovi pušteni sa lanca, one se
vesele, jedu piju, šale se. Stigoše i svirači. Igra, pesma. U kolu je Todora, a zatim i Sofka.

(17.) Efendi-Mita skriva tugu

Da bi svetu pokazao da on, efendi-Mita, svoju mezimicu udaje što tako hoće, a ne što tako mora, pije i
puši. Rakija otupljuje čula i on deluje srećno i zadovoljno na radost svih.

(18.) Sofka pije rakiju, dolaze svatovi

Pred dolazak svatova Sofka pije rakiju, koja je smiruje i jača. Dolazi gazda-Marko. Ljube se, čestitaju jedni
drugim. On opet snahu obasipa darovima; kipi od sreće i zadovoljstva.

(19.) Venčanje
U crkvi Sofka oseti miris tamnjana pomešan sa mirisom izgorelih sveća i truleži. Dok se uporno trudila da
ne ispusti dečju ruku mladoženje, koji joj je glavom doprao do pazuha, pred očima je imala sliku Strašnog
suda.

(20.) Sofka u novom domu

U mladoženjinoj kući Sofku dočekaše kao boginju. Ne zna se ko se više oko nje trudi: svekrva ili svekar, ili
njihova rodbina. Gazda-Marko prosipa dukate, kao dar snahi.

(21.) Sofka dvori svatove

Na opšte iznenađenje Sofka dođe među svatove, gazda-Markove seljake. To dvorenje sastojalo se u
tome da svakog gosta poljubi u ruku i stoji dok on ne ispije čašu pića. Tako je ona osvojila srca svih
prisutnih.

(22.) Gori vatra

Gazda-Marko povede snahu u njen sobičak. Otvori sanduk sa zlatom, i reče da je to sad sve njeno. Ona u
njegovom glasu oseti da više nema onog "kćeri", ni "čedo", nego samo "Sofke". Ispod njegove ruke neka
čudna vrelina obuze joj celo telo. On izlete napolje iz sobe.

(23.) Nečista krv

Kako je vreme odmicalo sve je više pijanih seljaka. Muški razdrljenih košula i čakšira, ženama svetlucaju
goli stomaci i obnažene dojke. Niko ne vodi računa ko je čiji muž ili žena, drpa ko koga stigne, svi su u
nekom čudnom transu kao drogirani. Sofku užasnu taj prizor i seti se priče kako je taj i taj "živeo" sa svim
svojim snahama. Sinove, još nedozrele dečake očevi su ženili zrelim i sposobnim devojkama da rađaju
decu, a ovi se nisu bunili, jer će i oni dočekati svoje snahe. Otud i ta neobična sličnost među njima. Sofka
pretrnu. Zato ta svetina tako oduševljeno nazdravlja gazda-Marku.
(24.) Gazada-Marko pati
Treći dan svadbe gazda-Marko je ljut što se gosti počeše razilaziti. Krivo mu što odoše baš oni koji su sa
svojim snahama "živeli", a on sad ne sme. Proklinje pokojnog oca i tog sina, koji mu nije sin nego brat.
Od žene traži priznanje da je spavla sa svekrom. Ona poriče i on je udara. Do Sofke dopiru jauci. Ona
strepi i čeka, ali gazda-Marko, uzjaha konja i u besu ga udari nožem.

(25.) Sofka i Tomče

Dovedoše mladoženju kod Sofke. On odmah zaspa zgrčen ispod Sofkinih nogu.

(26.) Smrt gazda-Marka

Od onog dana kad je besno nožem udario konja i odjahao gazda-Marko se ne vrati kući. Na kraju stiže
glasnik da je ubijen. Sumnja pade na Ahmeta. Sofka je bila ubeđena da je on zbog nje svesno otišao u
smrt. Kad su ga našli, još je bio živ, ali je pokidao zavoje i iskrvavio do smrti. Verni sluga Arsa prvi put se
opi, žaleći gospodara. Za sahranu kuća gazda-Markova se opet napuni svetinom. Došli su i Sofkini
roditelji.

(27.) Vladarica Sofka

Posle Markove smrti svi su se trudili da ugode Sofki. Ona se pitala za sve. Dali su joj ključeve od kovčega
sa novcem. U kući su se pripremala jela po njenom ukusu. Muž njen, Tomča, gledao ju je kao boginju.
Počeo je, na Sofkinu radost, da izrasta u lepog i stasitog momka.

(28.) Tomča isti Marko

Po izgledu i ponašanju Sofka vide da njen muž Tomča liči na svog oca gazda-Marka.

(29.) Prodaja imanja u Turskoj

Toj prodaji Sofka se u početku bunila, a onda pristala. Tomča više nije dete, ali je još pokoran svojoj ženi.

(30.) Efendi-Mita traži pare za Sofku

Jednog dana dođe efendi-Mita besan da traži pare za svoju kćer. Izvređa sve i reče: - Zar da mi nije
obećao pare, i to kakve, zar bih ја dao, ne za tebe, nego za vas, mojе čedо, kćer? Ко si ti? Šta si ti? Kerpič
јedan, seljak jedan! I zar da ti sad meni... To je prvo uvredilo i ponizilo Sofku, a razbesnelo Tomču, koji
mu baci kesu s novcem. Posle je Tomča na Sofku gledao kao na kupljenu stvar, i srdit odjahao u han.

(31.) Tomča odrastao

U hanu Tomča se napio; juri Ciganke; uživa, kući ne dolazi. Tast mu preti da će vratiti Sofku ako tako
nastavi. Tomča mu uzvraća uvredljivim rečima. Sofka ocu odgovara da joj je dobro i da je više ne
uznemirava.

(32.) Tomča zlostavlja ženu, majka mu umire

Pijan Tomča se vraća kući i tuče ženu. Sofka sve stojički podnosi. Svekrva je savetuje da ode. Prokleti
muški. Sofka ne odustaje. Umire svekrva. Posle toga Tomča je i danju dolazio kući i od Sofke radio šta
hoće.

(33.) Sve se ponavlja

Došla su i deca. Tomča osoran kao njegov otac. Sofka primeti kako se sve ponavlja i prepusti se sudbini.
Ide po susedstvu, pije kafu. Žene iz susedstva je posećuju i pate u zajedničkom bolu. Sve se vrti u krug.
ANALIZA LIKOVA:

Sofka

Sofka je glavna junakinja u romanu. Ona ima 26 godina i zna iz kakve porodice potiče i plaši se da će je
dostići ‘’nečista krv’’. Sofka je najlepša devojka u varoši i ona to zna. Često je razmišljala o tome kako
treba da izgleda njen budući muž i zamišljala njihovu prvu bračnu noć. Pošto je već bila starija imala je
veliku želju za muškarcem. Imala je dobar odnos sa ocem sve dok je on nije udao za novac.

Sofka je bila dobra žena Tomči, sve je radila u kući i slagala se sa svekrvom. Njen život je mogao da bude
srećan da njen otac nije kasnije došao po novac koji mu je bio obećan za nju. Posle toga ona postaje jako
nesrećna i počinje da razmišlja da li će i njeni potomci ispaštati kao i ona zbog grehova porodice.

Efendi Mita

On je rođen u bogatoj porodici i navikao je na novac. Dok je bio mlad lepo se oblačio i mnogo je trošio.
Oženio se za siromašnu prelepu devojku što njegova porodica nije očekivali. Zažalio je što se oženio iz
ljubavi zato što je lepota prolazna i trebao je da se oženi sa nekom devojkom iz bogate porodice.

Sofku je mnogo voleo, ali je zbog novca izdao i prodao je kao stvar. Novac je jedina stvar koju on ceni.
Počeo je mnogo da pije i osećao je grižu savest što je tako postupi sa kćerkom, mislio je da nije imao
drugog izbora. Uvek je mislio da je bolji od seljaka i gledao ih je sa visine.

Gazda Marko

Nije rođen u bogatoj porodici kao efendi Mita, ali je sam uspeo da se obogati. Želeo je snaju iz
gospodske porodice i Sofka je bila savšeni izbor. On je bio očaran njenom lepotom i želeo je sve da joj
pruži. On je birao ženu za sebe, a ne za svog sina. Hteo je da prvu bračnu noć provede sa njom kakav je
bio običaj u selu. Ali obuzet željom i alkoholom odlazi na konju i na kraju ga ubiju.

Tomče

On je na početku braka bio samo dečak i lepo se ophodio prema Sofki. Izrasta je u lepog i stasitog
momka i bio je srećan što je ona njegova žena. Sve se poremetilo kada je efendi Mita došao po novac
koji mi je obećao gazda Marko. Tomče je shvatio zašto se Sofka udala za njega i više je nije gledao istim
očima.

Tomče je postao isti otac. Počeo je da se opija, jurio je ciganke, varao je Sofku, a kada dođe kući uvek ju
je tukao. Kada su dobili decu nije se promenio. Bio je ogorčen jer je mislio da ga Sofka nikada i nije
volela.
Citati:

“sa zadrzanim osmehom na ustima, s ocima malo stisnutim i obrvama jedva primetno nabranim, kao
smejuci se svima i sve ih sazaljevajuci…”

“I baš u tom upinjanju da se od svih izdvoje, izgleda da su nalazili svu draž svoga života.”

"I užasan krik, šum, odupiranje, vezivanje za krevet. I onda tetkino dolaženje otuda, njena zamorenost,
malaksalost. I raskomoćavajući se u svojoj postelji da legne, ono njeno krštenje i uzdisanje i molenje:
- Uzimaj, Gospode! Oslobođavaj, Gospode!"

"- Koja je ova, bre, i čija? - iznenađen, zaprepašćen njenom lepotom a osobito takvim njenim drskim,
slobodnim držanjem, pita onaj."

"Ne može nikako da se pomiri s tim da će morati kuću napuštati i ići sa njim, i to tamo u Tursku, ili ko zna
kuda."

"Već je blizu zora. Mrak se gubio. Okolo, iza ravnica, kroz magle, već su se ocrtavala bila. Iz njiva i bašta
dopirao miris trule trave i korenja. Tamo negde daleko, oko reke, čulo se šuštanje vode i pokoji cvrkut
probuđenih tica."

"Međutim sama Sofka odavno se osuši. Nekadašnja njena tanka i vitka polovina izvila se, te joj kao grba
štrči i odudara od nje"